REŠENJE

O UTVRĐIVANJU POSEBNOG PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE

("Sl. list AP Vojvodine", br. 34/2013)

Ovim rešenjem utvrđuje se Poseban program iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine, obim sredstava za sprovođenje ovog Programa i način njihovog raspoređivanja i korišćenja.

Program iz tačke I ovog rešenja čini njegov sastavni deo.

III

Ovo rešenje objaviće se u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".

POSEBAN PROGRAM
IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE

UVOD

U cilju ostvarivanja što zdravijeg i kvalitetnijeg života pojedinca i celokupnog stanovništva neophodno je posmatrati zdravlje u skladu sa definicijom SZO koja glasi: "Zdravlje je stanje potpunog psihičkog, fizičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti". Ovako široka definicija zdravlja zahteva sveobuhvatnu akciju svih segmenata društva. Svetska zdravstvena organizacija i u najnovijem dokumentu "Zdravlje 2020" (Health 2020: a European policy framework saporting action across government and society for health and wellbeing) konstatuje da dobro zdravlje i briga za zdravlje ne mogu biti briga samo jednog sektora u društvu već da je održivo i pravedno unapređenje zdravlja rezultat efektivne politike kroz sve sektore i na svim nivoima vlasti kao i napora društva u celini. Pri tome se konstatuje da Vlade država članica OECD troše samo 3% zdravstvenog budžeta za promociju zdravlja i prevenciju bolesti, što nije dovoljno i nije racionalno. Najcelovitiji odgovor naše države ovom zahtevu sadržan je u Strategiji održivog razvoja Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 57/08). Dugoročni koncept održivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast koji osim ekonomske efikasnosti, tehnološkog napretka, više čistijih tehnologija, inovativnosti celog društva i društveno odgovornog poslovanja obezbeđuje smanjenje siromaštva, dugoročno bolje korišćenje resursa, smanjenje zagađenja na nivo koji mogu da izdrže činioci životne sredine, sprečavanje novih zagađenja kao i unapređenje zdravstvenih uslova i kvaliteta života stanovnika.

Prioritetne oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva jesu one oblasti koje se odnose na prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti kojima je današnje društvo najviše opterećeno, prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti zbog stalne pretnje ovih bolesti i moguće pojave novih bolesti kao i zaštita i unapređenje životne sredine i faktora koji imaju ili mogu da imaju uticaj na zdravlje te je i predloženi posebni program koji se odnosi na ove prioritetne oblasti. Kao polazna osnova za definisanje ovih prioriteta mora se najpre pratiti i analizirati zdravstveno stanje stanovništva Vojvodine.

U AP Vojvodini do sada nije usvojen Poseban program iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine, a zakonska regulativa za njegovo usvajanje postoji.

Pravna osnova za donošenje Posebnog programa iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine čine Zakon o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009),) član 6, Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009 i 67/2012 - odluka US) član 47, Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09) član 13, Pokrajinska skupštinska odluka o pokrajinskoj upravi (objavljena u "Službenom listu APV", br. 40/2012 - prečišćen tekst, član 48.

Pored toga, u prilog donošenja posebnog programa polazi se i od strategija i nacionalnih programa koje je donela Vlada, a posebno: Zdravstvene politike Srbije (2002), Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji (2003), Nacionalnih milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji (2006), Strategije razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji (2006), Nacionalne strategije o starenju 2006-2015 (2006), Strategije kontrole duvana (2007), Strategije razvoja zaštite mentalnog zdravlja (2007), Nacionalne strategije održivog razvoja (2008), Strategije za borbu protiv droga (2009), Strategije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti (2009), Strategije za unapređenje položaja Roma (2009), Strategije javnog zdravlja Republike Srbije (2009), Izmenjeni i dopunjeni nacionalni program za integraciju republike Srbije u Evropsku uniju, Republika Srbija, Vlada, Beograd (2009).

Posebni program se zasniva i na osnovnim principima i vrednostima sadržanim u međunarodnim dokumentima donetim pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije (u daljem tekstu: SZO), a posebno u: Deklaraciji iz Alma Ate (1978); Otavskoj povelji o promociji zdravlja (1986); Deklaraciji iz Džakarte na uvođenju promocije zdravlja u 21. vek (1997); Političkom okviru za evropski region "Zdravlje za sve" (2005); Evropskoj strategiji za zdravlje i razvoj dece i mladih "Od Rezolucije do akcije 2005-2008" (2005); Deklaraciji "Zdravlje u svim politikama" (2007); Talinskoj povelji "Zdravstveni sistemi za zdravlje i blagostanje" (2008) i drugim međunarodno priznatim dokumentima, kao što su: Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, (1989); Revidirana evropska socijalna povelja (1996); Evropska povelja o pravima pacijenata (2002), te dokumentima donetim u okviru Evropske unije (u daljem tekstu: EU): Lisabonska strategija (2000); Evropski Akcioni plan za životnu sredinu i zdravlje (2004-2010, (2004); Beli papir, "Zajedno za zdravlje", Strateški pristup 2008-2013 (2007), kao i Upitnik - Informacije koja Evropska komisija zahteva od Vlade Srbije u cilju pripreme Mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u Evropsku uniju - oblast II Javno zdravlje (odgovor na pitanja 35, 37 i 45), i dr.

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE:

Vitalni događaji

Osnovne karakteristike stanovništva Vojvodine:

• Održavanje broja stanovnika (oko 2 miliona) od 1971. godine, s tim što se zapaža lagani pad u odnosu na popisnu 2002. godinu

• Očekivano trajanje života iznosi 76 godina za žene i 71 godina za muškarce i niže je u odnosu na ostali deo Srbije.

• Izraženo je starenje stanovništva. Prosečna starost stanovništva je 41 godina, svaka 6-ta osoba je starija od 65 godina

• Održavaju se niske stope nataliteta (rađa se 9 dece na 1000 stanovnika)

• Pomera se starost žena koje rađaju prema starijim dobnim grupama. Prosečna starost majke pri rođenju prvog deteta je 29 godina.

• Svaki 4-ti brak se završava razvodom

• Kao posledica većeg broja umrlih od rođenih dolazi do negativnog prirodnog priraštaja.

Mortalitet - smrtnost stanovništva

• Jedan od najznačajnih pokazatelja zdravlja stanovništva je smrtnost.

• U strukturi uzroka smrti najveću udeo imaju hronične nezarazne bolesti, (preko 80%), a među njima na prvom mestu se nalaze kardiovaskularne bolesti (54,3%), zatim maligne (22,3%), na trećem mestu su bolesti disajnog sistema (4,8%) i povrede (3,6%). Ove bolesti imaju zajedničke faktore rizika - pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana i dr.

• Smrtnost odojčadi ima prihvatljivu vrednost (5,1‰)

• 2011. g. nije zabeležen nijedan smrtni slučaj žena usled trudnoće, porođaja ili njegovih komplikacija.

• Potencijalno izgubljene godine su važan pokazatelj prerane smrti stanovništva. Stanovništvo Vojvodine ima veći broj potencijalno izgubljenih godina života od stanovništva Centralne Srbije.

Morbiditet - obolevanje stanovništva

Procena obima i struktura obolevanja stanovništva je značajan pokazatelj sociomedicinskog aspekta bolesti i opterećenja zdravstvene službe.

• Vanbolnički

• U najznačajnije uzroke vanbolničkog obolevanja spadaju masovne nezarazne bolesti (kardiovaskularne bolesti, maligna oboljenja, hronične bolesti organa za disanje, povrede i dr) a kod radno-aktivnog stanovništva i grupa bolesti mišićno - koštanog sistema i vezivnog tkiva.

• U vanbolničkom morbiditetu dece predškolskog i školskog uzrasta vodeća grupa bolesti su bolesti sistema za disanje. U morbiditetu školske dece sve veći značaj dobijaju povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora.

• U vanbolničkom morbiditetu žena poseban značaj imaju tumori koji se sa 2,8% nalaze na četvrtom mestu u morbiditetu. Najčešće dijagnoze u okviru ove grupe su tumori glatkog mišića materice, dobroćudni tumori jajnika i dobroćudni tumori dojke.

• Bolnički

• U bolničkom morbiditetu dominiraju tumori, bolesti sistema krvotoka i bolesti sistema za varenje. Posmatrano prema dijagnozama bolesti na prvom mestu po učestalosti je zloćudni tumor dojke, dok su na drugom i trećem mestu zloćudni tumor dušnika i pluća i infarkt mozga.

• Vodeća 3 uzroka bolničkog letaliteta su bolesti sistema krvotoka, tumori i bolesti organa za disanje.

Zarazne bolesti

• U strukturi obolevanja od zaraznih bolesti dominiraju respiratorne infekcije, protiv kojih ne postoje adekvatne mere zaštite (vakcinacija).

• Epidemiološka situacija u pogledu bolesti protiv kojih se sprovodi obavezna vakcinacija, ostala je povoljna.

• Stopa smrtnosti od zaraznih bolesti je ostala niska.

• Postignut je visok ukupan obuhvat dece sistematskim imunizacijama i pored diskontinuiranog snabdevanja nekim vakcinama (preko 95%). Zbog neodazivanja na vakcinaciju i nemogućnosti registrovanja obveznika iz teško dostupnih populacionih grupa, i dalje postoje segmenti neimunizovane populacije i rizik da importovanje bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama, dovede do epidemijskog širenja.

• Obuhvat imunizacijom po kliničkim indikacijama (vakcina protiv gripa, pneumokoknih infekcija) ostao je nizak i nedovoljan da se ovom merom uspešnije utiče na smanjenje obolevanja i umiranja.

Ponašanje i zdravlje

Za nastanak dve trećine bolesti odgovorni su doprinosni faktori koji su rezultat navika i ponašanja koji utiču na zdravlje kao što su pušenje, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, gojaznost i dr.

• Više od četvrtine školske dece i omladine u Vojvodini neredovno pere ruke, a 44% neredovno pere zube.

• Ishrana dece i omladine je u velikom procentu nepravilna kako po redovnosti tako i po odabiru namirnica. Svako peto dete ne doručkuje redovno. Nedovoljan je unos mleka i mlečnih proizvoda i svežeg voća i povrća. Riba je veoma malo zastupljena u ishrani, dok su slatkiši, grickalice i slatka bezalkoholna pića učestalo na jelovniku većine dece. Više od tri četvrtine dece najčešće konzumira beli hleb, kao namaz najčešće koriste margarin, a više od trećine njih navodi svinjsku mast kao masnoću na kojoj se priprema hrana u kući.

• Svako šesto dete u Vojvodini je gojazno.

• Skoro polovina školske dece i omladine je nedovoljno fizički aktivna u slobodno vreme a najčešće se bave "sedećim" aktivnostima.

• Petina mladih uzrasta 15 do 19 godina puši, 41,4% pije alkohol povremeno i svakodnevno, skoro četvrtini je ponuđena droga, dok je svaka deseta mlada osoba probala ili uzima neku drogu.

• Visoka je zastupljenost faktora rizika za hronične nezarazne bolesti među odraslim stanovništvom Vojvodine. Oko 36% odraslog stanovništva je predgojazno a 22% gojazno, polovina ima hipertenziju, dok oko 70% svoje slobodno vreme provodi fizički neaktivno. Prevalencija pušenja je još uvek visoka i iznosi 36,5%.

• Posebno mesto i značaj u očuvanju i unapređenju zdravlja stanovništva imaju preventivni pregledi. Na teritoriji Vojvodine obuhvat preventivnim pregledima trudnica je zadovoljavajući kao i sistematskim pregledima novorođenčadi (92%) dok je manji od potrebnog kod odojčadi (77%), male dece i predškolske dece (83%), učenika osnovnih (78%) i srednjih škola (70%), studenata (50%), 6 nedelja (42%) i 6 meseci (14,%) nakon porođaja kao i odraslog stanovništva (19-34 i 35 godina i više - oko 5%).

Prioritetne oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja kojima će se posvetiti POSEBNI PROGRAM IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE, a za koje ne postoje odgovarajući programi na nivou Republike su:

Morbiditet i mortalitet

• U vodeće uzroke obolevanja i umiranja stanovništva Vojvodine spadaju masovne nezarazne bolesti (MNB) koje učestvuju sa preko 80% u ukupnoj smrtnosti. Od svih hroničnih nezaraznih bolesti, uspostavljeni su registri za akutni koronarni sindrom, šećernu bolest i maligne bolesti. U cilju valjane procene broja obolelih i umrlih na bazi ovih registara potrebno je unapređenje kvaliteta registracije ovih bolesti i uvođenje registara ostalih hroničnih nezaraznih bolesti, odnosno registra hroničnih bolesnika koji na nivou Republike ne postoji.

Zarazne bolesti

• Unaprediti epidemiološki nadzor, ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima, na način na koji se to ne sprovodi na nivou Republike.

• Ubrzati protok informacija putem elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti, koji na nivou Republike ne postoji.

• Sprovoditi sistematsku vakcinaciju sa visokim obuhvatom dece, bez teritorijalnih i populacionih razlika i povećati obuhvat odraslog stanovništva vakcinacijom protiv gripa, tetanusa i pneumokoka, zbog čega se, kao preduslov, mora uvesti elektronski imunizacioni registar, koji na nivou Republike ne postoji

Ponašanje i zdravlje

• Povećati odaziv stanovništva na sistematske preglede kao značajne mere u otkrivanju bolesti i poremećaja u zdravlju svih kategorija stanovništva (dece, žena, radno aktivnog stanovništva, starih) intenziviranjem preventivnog rada izabranog lekara, edukacijom edukatora (porodice, vaspitače predškolskih ustanova, nastavnike i dr), uključivanjem sredstava javnog informisanja i dr.

• U cilju očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva, razvoja zdravih okruženja i afirmacije zdravih stilova života, potrebno je dalje unapređenje aktivnosti promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja, naročito aktivnosti koje su usmerene na osetljive populacione grupe i zdravstvene probleme koji najviše doprinose opterećenju bolestima stanovništva Vojvodine.

• Ove aktivnosti i resursi zdravstvene službe na osnovu praćenja i analize zdravstvenog stanja stanovništva Vojvodine treba da služe donosiocima odluka za predlaganje posebnih programa zdravstvene zaštite na teritoriji AP Vojvodine u skladu sa zakonskim propisima.

CILJEVI PROGRAMA:

Opšti cilj: Unapređenje i očuvanje zdravlja stanovništva na teritoriji AP Vojvodine kroz obezbeđenje informacija neophodnih za procenu zdravstvenih resursa usmerenih ka unapređenju zdravlja, produženju života, kvaliteta življenja i osposobljenosti nezavisnog funkcionisanja stanovništva Vojvodine Specifični ciljevi:

1. Uspostavljanje javnog elektronskog servisa ima za cilj da podrži sve procese evidentiranja hroničnih bolesnika i izveštavanja u vezi nezaraznih bolesti na teritoriji Pokrajine ali i da obezbedi druge informacije, značajne za evidenciju i epidemiološko ispitivanje, što će povećati kvalitet nadzora i efikasnost preduzetih mera.

2. Obezbeđenje informacija o epidemiološkim karakteristikama zaraznih i nezaraznih bolesti, karakteristikama uzročnika oboljenja i rizikofaktorima u cilju planiranja interventnih mera i aktivnosti omogućava preciznije definisanje zdravstvene politike u AP Vojvodini u okviru društvene brige za zdravlje na nivou pokrajine.

3. Uspostavljanje javnog elektronskog servisa za zarazne bolesti ima za cilj da podrži sve procese prijavljivanja i izveštavanja u vezi zaraznih bolesti na teritoriji Pokrajine ali i da obezbedi druge informacije, značajne za prijavljivanje, postavljanje dijagnoze i epidemiološko ispitivanje, što će povećati kvalitet nadzora i efikasnost preduzetih mera.

4. Unapređenje nadzora nad OSG i ARI i cirkulišućim sojevima virusa humanog gripa i proširenje nadzora na druge, najčešće uzročnike akutnih respiratornih infekcija koje zahvataju najveći deo stanovništva pokrajine u toku svake godine.

5. Unapređenje nadzora nad gripom i drugim uzročnicima akutnih respiratornih infekcija kod hospitalizovanih bolesnika koje dovode do teških oblika bolesti i smrtnog ishoda

6. Unapređenja nadzora nad velikim kašljem, invazivnim bakterijskim oboljenjima i virusnim gastroenteritisima, procenoma epidemiološke situacije i identifikacijom najugroženijih populacionih grupa, u cilju blagovremene dijagnoze i lečenja obolelih i predlaganja mera sprečavanja i suzbijanja ovih oboljenja.

7. Formiranje mapa rezistencije u Vojvodini na osnovu mikrobioloških i epidemioloških podataka i kreiranje vodiča za racionalnu primenu antibiotika na području Vojvodine.

8. Smanjenje unosa natrijum-hlorida dece predškolskog i školskog uzrasta i mladih sa ciljem smanjenja rizika za razvoj hipertenzije, kardiovaskularnih i drugih bolesti u odraslom dobu za koje je utvrđeno da veliki unos natrijum-hlorida predstavlja faktor rizika ili doprinoseći činilac.

9. Sprovođenje aktivnosti definisanih akcionim planom za životnu sredinu i zdravlje dece kroz smanjenje učestalosti gojaznosti kod dece školskog uzrasta i povećanje fizičke aktivnosti.

10. Unapređenje zdravstvene zaštite osoba sa znacima depresivnog poremećaja u AP Vojvodini, povećanjem saradnje u multisektorskoj mreži ustanova i udruženja značajnih u javnozdravstvenom pristupu pravovremenog i adekvatnog tretmana depresivnih poremećaja, njihovih relapsa i prevenciji samoubistva.

AKTIVNOSTI PROGRAMA:

Aktivnosti Posebnog programa iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine sprovode se kroz 12 programskih zadataka iz oblasti promocije zdravlja, biostatistike, epidemiologije, mikrobiologije i higijenologije.

U cilju sprovođenja aktivnosti definišu se sledeći programski zadaci:

1. Praćenje i analiza zdravstvenog stanje stanovništva AP Vojvodine

2. Izgradnja javnog elektronskog servisa za evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine

3. Javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti na teritoriji AP Vojvodine

4. Sentinelni nadzor nad oboljenjima sličnim gripu i akutnim respiratornim infekcijama

5. Posvećeni nadzor nad teškom akutnom respiratornom bolešću

6. Specijalizovani nadzor nad velikim kašljem

7. Posvećeni nadzor nad invazivnim bakterijskim oboljenjima uzrokovanim pneumokokom, meningokokom i hemofilusom influence tipa b

8. Posvećeni nadzor nad virusnim gastroenteritisima

9. Proces mapiranja rezistencije bakterija na antimikrobne lekove u ustanovama sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite u AP Vojvodini i kreiranje vodiča za racionalnu upotrebu antibiotika u praksi

10. Kontrola sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta u Vojvodini

11. Sprovođenje akcionog plana za životnu sredinu i zdravlje dece

12. Depresija kao javnozdravstveni problem stanovništva AP Vojvodine - "Zajedno protiv depresije"

INDIKATORI I METODOLOGIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA:

Indikatori i metodologija sprovođenja programa definišu uz svaki programski zadatak zasebno.

NOSILAC PROGRAMA (NAZIV I SEDIŠTE, ODGOVORNO LICE):

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, 21000 Novi Sad,

Doc. dr Vladimir Petrović

Posebni program iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine realizovaće Institut za javno zdravlje Vojvodine i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa zdravstvenim ustanovama na svim nivoima zdravstvene zaštite FINANSIJSKA

SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMA U 2013. god:

Red. broj	Naziv troškova	Cena sa PVD-om	Učešće u %
1.	Troškovi nabavke opreme	9.271.600,00	46,36%
	1.1. Troškovi nabavke opreme	9.271.600,00
2.	Troškovi specijalizovanih usluga i materijala	6.301.162,32	31,51%
	2.1. Specijalizovane usluge	916.500,00
	2.2. Troškovi potrošnog materijala i reagensa	5.249.662,32
	2.3. Troškovi goriva za prevoz uzoraka	135.000,00
3.	Troškovi naknada za rad učesnika u programskim zadacima	4.427.237,68	22,13%
	3.1. Troškovi neto naknada sa pripadajućim porezima i doprinosima	4.427.237,68
	UKUPNO:	20.000.000,00	100,0

Sredstva za realizaciju Posebnog programa iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine planirana su Pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2013. godinu ("Službeni list AP Vojvodine", broj 39/2012 i 26/2013) aktivnost 01- unapređenje uslova za lečenje, planiranih na poziciji 226 razdela 7 - Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju

PRILOG

Programski zadaci sa detaljnim budžetom:

1. Praćenje i analiza zdravstvenog stanje stanovništva AP Vojvodine

2. Izgradnja javnog elektronskog servisa za evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine

3. Javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti na teritoriji AP Vojvodine

4. Sentinelni nadzor nad oboljenjima sličnim gripu i akutnim respiratornim infekcijama

5. Posvećeni nadzor nad teškom akutnom respiratornom bolešću

6. Specijalizovani nadzor nad velikim kašljem

7. Posvećeni nadzor nad invazivnim bakterijskim oboljenjima uzrokovanim pneumokokom, meningokokom i hemofilusom influence tipa b

8. Posvećeni nadzor nad virusnim gastroenteritisima

10. Kontrola sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta u Vojvodini

11. Sprovođenje akcionog plana za životnu sredinu i zdravlje dece

12. Depresija kao javnozdravstveni problem stanovništva AP Vojvodine - "Zajedno protiv depresije"

PROGRAMSKI ZADATAK POSEBNOG PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Praćenje i analiza zdravstvenog stanja stanovništva AP Vojvodine

NOSILAC PROGRAMA (NAZIV I SEDIŠTE, ODGOVORNO LICE):

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, 21000 Novi Sad,

Doc. dr Vladimir Petrović, Tel. +381 21 4897 886 E-mail: vladimir.petrovic@izjzv.org.rs

PODACI O KOORDINATORIMA PROGRAMSKOG ZADATKA

Prof. dr Vera Grujić, načelnik Centra za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene službe

Tel. +381 21 4897 848, E-mail: vera.grujic@izjzv.org.rs

Ass. dr. sc. med. dr Miodrag Arsić, načelnik Centra za biostatistiku i informatiku u zdravstvu

Tel. +381 21 4897 864, E-mail: miodrag.arsic@izjzv.org.rs

Ass. mr. sci. med. dr Olja Nićiforović-Šurković, načelnik Centra za promociju zdravlja

Tel. +381 21 4897 876, E-mail: olja.niciforovic@izjzv.org.rs

Dr Mladen Petrović, načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti

Tel. +381 21 4897 884, E-mail: mladen.petrovic@izjzv.org.rs

Prof. dr Zorica Šeguljev, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti

Tel. +381 21 4897 927, E-mail: zorica.seguljev@izjzv.org.rs

Prof. dr Zora Jelesić, načelnik Centra za mikrobiologiju

Tel. +381 21 4897 821, E-mail: zora.jelesic@izjzv.org.rs

Prof. dr Vesna Milošević, načelnik Centra za virusologiju

Tel. +381 21 4897 837, E-mail: vesna.milosevic@izjzv.org.rs

Asist. dr med. Milka Popović, načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju

Tel: +381 21 4897 863, E-mail: higijena@izjzv.org.rs

PRAVNI OKVIR:

Pravni okvir za donošenje programskog zadatka čine:

Zakon o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009), član 6

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009) član 47

Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09), član 13

Pokrajinska skupštinska odluka o pokrajinskoj upravi (objavljena u "Službenom listu APV", br. 4/2010, 4/2011 i 20/2012), Pokrajinska skupštinska odluka o izmenama i dopunama pokrajinske skupštinske odluke o pokrajinskoj upravi, član 51

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE:

Analiza zdravstvenog stanja stanovništva je osnova za objektivnu identifikaciju prioritetnih problema, postavljanje ciljeva zdravstvene politike, strategija i tehnologija u zdravstvenoj zaštiti.

Retrospektivne analize zdravstvenog stanja stanovništva ukazuju na probleme vezane za sve izraženije starenje stanovništva i specifične potrebe vulnerabilnih kategorije stanovništva, kretanje zaraznih i hroničnih nezaraznih bolesti koje su od sociomedicinskog i ekonomskog značaja kao i organizacije i rada zdravstvene službe. Analiza će ukazati i na probleme vezane za kvalitet vazduha, vode, zdravstvene ispravnosti namirnica, praćenja kretanja zaraznih bolesti i uvid u realnu epidemiološku situaciju. Stoga je neophodno: Obezbeđenje osnovnih informacija o zdravlju stanovništva kao celine i osetljivih kategorija stanovništva; Merenje napretka u dostizanju ciljeva zdravstvene politike; Merenje ishoda po zdravlje, iskazano kroz očekivano trajanje života i potencijalno izgubljenih godina života.

NEPOSTOJANJE POSEBNOG PROGRAMA/ PROGRAMSKOG ZADATKA NA REPUBLIČKOM NIVOU:

Prioritetne oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva jesu one oblasti koje se odnose na prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti kojima je današnje društvo najviše opterećeno, prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti zbog stalne pretnje ovih bolesti i moguće pojave novih bolesti kao i zaštita i unapređenje životne sredine i faktora koji imaju ili mogu da imaju uticaj na zdravlje. Resursi zdravstvene službe na osnovu praćenja i analize zdravstvenog stanja stanovništva Vojvodine treba da služe donosiocima odluka za predlaganje posebnih programa zdravstvene zaštite na teritoriji AP Vojvodine u skladu sa zakonskim propisima.

Ovi parametri ne analiziraju se na nivou pokrajine programima koji su doneti i finansirani na republičkom nivou. Kao polazna osnova za definisanje ovih prioriteta mora se najpre pratiti i analizirati zdravstveno stanje stanovništva Vojvodine.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA:

Opšti cilj:

Obezbeđenje informacija neophodnih za procenu zdravstvenih resursa usmerenih ka unapređenju zdravlja, produženju života, kvaliteta življenja i osposobljenosti nezavisnog funkcionisanja stanovništva Vojvodine.

Specifični ciljevi

• Identifikacija najznačajnijih zdravstvenih problema, trendova i sa njima udruženih faktora rizika koji zahtevaju intervencije; uočavanje razlika u zdravstvenom stanju i zdravstvenoj zaštiti stanovništva različitih područja i kategorija stanovništva

• Planiranje interventnih mera i aktivnosti za rešavanje vodećih zdravstvenih problema i zdravstvene službe organizovane na bazi identifikovanih potreba i prioriteta

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA:

Zdravlje stanovništva Vojvodine će se procenjivati monitoringom.

Definisanje sadržaja analize zdravstvenog stanja stanovništva.

Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine će odrediti vrste podataka koje će se koristiti u analizi zdravstvenog stanja stanovništva, izvore podataka, način metodološke obrade podataka, način prezentacije i interpretacije podataka.

Prikupljanje i obrada podataka za analizu zdravstvenog stanja.

Na osnovu definisanih stručno-metodoloških i ISO procedura prikupljaju se podaci i obavlja kontrola sakupljenih podataka od strane Zavoda za javno zdravlje koji se šalju Institutu javno zdravlje Vojvodine koji će izvršiti kontrolu, grupisanje i obradu podataka.

Kontrola analize zdravstvenog stanja.

Kontrola analize zdravstvenog stanja se odnosi na potpunost i kvalitet podataka, način obrade i interpretacije.

Izrada analize zdravstvenog stanja za 2012. godinu i za period 2008-2012 godina.

Analizu zdravstvenog stanja će obaviti Institut za javno zdravlje Vojvodine, što će obuhvatiti: analizu vitalno-demografske situacije, socijalno-ekonomske pokazatelje, vanbolnički i bolnički morbiditet, organizaciju i korišćenje vanbolničke i bolničke zdravstvene zaštite, promociju zdravlja i zdravstveno vaspitanje, epidemiološku situaciju zaraznih bolesti i sprovođenje obaveznih imunizacija, zdravstvenu ispravnost namirnica i gotovih obroka i analizu stanja životne sredine. Analizu obavljaju lekari specijalisti Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Umnožavanje i distribucija analize zdravstvenog stanja.

Objedinjena i verifikovana analiza zdravstvenog stanja se šalje osnivaču Instituta odnosno naručiocu, zavodima za javno zdravlje na teritoriji Vojvodine i dr.

Izvršioci programskog zadatka:

Institut za javno zdravlje Vojvodine

Okružni zavodi za javno zdravlje sa teritorije AP Vojvodine

• Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica

• Zavod za javno zdravlje Pančevo

• Zavod za javno zdravlje Zrenjanin

• Zavod za javno zdravlje Kikinda

• Zavod za javno zdravlje Subotica

• Zavod za javno zdravlje Sombor

INDIKATORI:

A) Klasični pokazatelji zdravstvenog stanja stanovništva:

1. Demografski pokazatelji - profil stanovništva Vojvodine: dinamika kretanja broja stanovništva, promene u polnoj, starosnoj i obrazovnoj strukturi stanovništva, natalitetu i prirodnom priraštaju, zaključenim i razvedenim brakovima,

2. Umiranje stanovništva (mortalitet): mortalitet po polu, starosti i vodećim uzrocima umiranja.

3. Obolevanje stanovništva - morbiditet: Podaci o registrovanom vanbolničkom i bolničkom morbiditetu kao i podaci o kretanju zaraznih bolesti - osnovnih pokazatelja za definisanje interventnih mera.

4. Korišćenje i rad zdravstvene službe: podaci o korišćenju vanbolničke i bolničke zdravstvene zaštite, sa posebnim naglaskom na ostvarivanje preventivne zdravstvene zaštite i promociju zdravlja, posebno osetljivih kategorija stanovništva (trudnice, deca, stare osobe, osobe sa invaliditetom)

6. Spoljašnja sredina: nadzor zdravstvene ispravnosti vode za piće, namirnica, kvaliteta vazduha životne sredine, ispravnosti vode otvorenih i zatvorenih bazena, javnih kupališta, reka i jezera koji predstavljaju pokazatelji stanja životne sredine.

B) Populacioni pristup, kojim će se u godišnje izveštaje uključiti i pokazatelji:

• očekivano trajanje života na rođenju

• standardizovane stope mortaliteta po polu, starosti i uzrocima umiranja

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA (za 2013.):

Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV		Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	Štampanje ZS Vojvodine za 2012. godinu	komad	20	417,53	8.764,00	0,00		8.764,00
A2	- A4 papir, 80 gr	ris	6	293,82	1.762,92	0,00		1.762,92
A3	- toner (HP Laser JET 2055)	ketridž	3	8.144,71	24.434,14	0,00		24.434,14
A1-A3	TOTAL A	34.961,06	0,00	34.961,06
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 22 lekara specijaliste	čas rada	345	776,24	267.802,80		89.258,67	178.544,13
B2	- 7 doktora medicine	čas rada	75	575,05	43.128,75		14.374,81	28.753,94
B3	- 2 dipl. inženjer elektrotehnike	čas rada	35	475,37	16.637,95		5.545,43	11.092,52
B4	- 2 medicinske sestre - tehničari (VŠS)	čas rada	15	382,15	5.732,25		1.910,56	3.821,69
B5	- 5 medicinskih sestara - tehničara (SSS)	čas rada	45	342,54	15.414,30		5.137,59	10.276,71
B6	- 2 programera (VŠS)	čas rada	30	334,51	10.035,30		3.344,77	6.690,53
B7	- 1 sistem operater	čas rada	10	255,28	2.552,80		850,85	1.701,95
B8	- 2 operatera	čas rada	10	255,28	2.552,80		850,85	1.701,95
B1-B8	TOTAL B		363.856,95	121.273,52	242.583,43
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
C1	- 18 lekara specijaliste	čas rada	180	763,29	137.392,20		45.792,82	91.599,38
C2	- 18 medicinskih sestara - tehničara (SSS)	čas rada	180	342,54	61.657,20		20.550,34	41.106,86
C3	- informatičar (VŠS)	čas rada	60	334,51	20.070,60		6.689,53	13.381,07
C1-C3					219.120,00		73.032,70	146.087,30
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C	617.938,01	194.306,22	423.631,79

PROGRAMSKI ZADATAK POSEBNOG PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Izgradnja javnog elektronskog servisa za evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine

NOSILAC PROGRAMSKOG ZADATKA (NAZIV I SEDIŠTE, ODGOVORNO LICE):

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, 21000 Novi Sad,

Doc. dr Vladimir Petrović, Tel. +381 21 4897 886

E-mail: vladimir.petrovic@izjzv.org.rs

PODACI O KOORDINATORIMA PROGRAMSKOG ZADATKA

Prof. dr Mirjana Martinov Cvejin, šef Odeljenja za zdravstvenu statistiku

Tel. +381 21 4897-894, E-mail: mirjana.cvejin@izjzv.org.rs

Prof. dr Vera Grujić, načelnik Centra za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene službe

Tel. +381 21 4897 848, E-mail: vera.grujic@izjzv.org.rs

Ass. dr. sc. med. dr Miodrag Arsić, načelnik Centra za biostatistiku i informatiku u zdravstvu

Tel. +381 21 4897 864, E-mail: miodrag.arsic@izjzv.org.rs

Dr Mladen Petrović, načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti

Tel. +381 21 4897 884, E-mail: mladen.petrovic@izjzv.org.rs

PRAVNI OKVIR:

Pravni okvir za donošenje programskog zadatka čine:

Zakon o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009), član 6

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009) član 47

Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09), član 13

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE:

Potrebe za gradnjom javnog elektronskog servisa za evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine:

Nepostojanje kvalitetnih mehanizama za evidentiranje i praćenje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine (evidencija morbiditeta prema dijagnozi a ne prema obolelom licu)

Otežana mogućnost sagledavanja udela hroničnih bolesnika u opštoj populaciji i planiranja zdravstvene zaštite

Otežano planiranje zdravstvene zaštite usmerene na lečenje i preživljavanje osoba koje boluju od hroničnih bolesti (hroničnih bolesnika)

Otežano predlaganje i sprovođenje posebnih mera suzbijanja i sprečavanja nezaraznih bolesti

NEPOSTOJANJE POSEBNOG PROGRAMA/PROGRAMSKOG ZADATKA NA REPUBLIČKOM NIVOU:

U vodeće uzroke obolevanja i umiranja stanovništva Vojvodine spadaju masovne nezarazne bolesti (MNB) koje učestvuju sa preko 80% u ukupnoj smrtnosti. Od svih hroničnih nezaraznih bolesti, uspostavljeni su registri za akutni koronarni sindrom, šećernu bolest i maligne bolesti. U cilju valjane procene broja obolelih i umrlih na bazi ovih registara potrebno je unapređenje kvaliteta registracije ovih bolesti i uvođenje registara ostalih hroničnih nezaraznih bolesti, odnosno registra hroničnih bolesnika koji na nivou Republike ne postoji.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA:

Opšti cilj:

• Uspostavljanje javnog elektronskog servisa ima za cilj da podrži sve procese evidentiranja hroničnih bolesnika i izveštavanja u vezi nezaraznih bolesti na teritoriji Pokrajine ali i da obezbedi druge informacije, značajne za evidenciju i epidemiološko ispitivanje, što će povećati kvalitet nadzora i efikasnost preduzetih mera.

• Obezbeđenje informacija o epidemiološkim karakteristikama nezaraznih bolesti i rizikofaktorima u cilju planiranja interventnih mera i aktivnosti omogućava preciznije definisanje zdravstvene politike u AP Vojvodini u okviru društvene brige za zdravlje na nivou pokrajine.

Specifični ciljevi

• Unapređenje protoka podataka o evidenciji obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti

• Izgradnja registra hroničnih bolesnika

• Sagledavanje kombinovane patologije prisutne kod obolelih na teritoriji pokrajine

• Dalja izgradnja javnog elektronskog servisa i kvalitetniji epidemiološki nadzor nad nezaraznim bolestima.

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA:

1. Definisanje svih poslovnih procesa, učesnika i dokumenata propisanih obrazaca u oblasti prijavljivanja i izveštavanja o kretanju bolesti na teritoriji

2. Evidentiranje i analiziranje postojećih softverskih aplikacija, kao i precizno i detaljno utvrđivanje poslovnih tokova, načina komunikacije i razmene podataka, obaveza i radnih zadataka svih zaposlenih u zdravstvenim institucijama, koji na bilo koji način učestvuju u procesu evidentiranja hroničnih bolesnika;

3. Izrada projektne dokumentacije;

4. Projektovanje softverskog sistema, na osnovu definisanih poslovnih procesa i dokumenata;

5. Izrada softverskog sistema, baziranog na web okruženju;

6. Testiranje softverskog sistema u prostorijama Instituta za javno zdravlje Vojvodine;

7. Verifikacija sistema koju će obaviti obučeni korisnici simulacijom izabranog poslovnog primera;

8. Izrada neophodne prateće dokumentacije

9. Otklanjanje eventualnih uočenih grešaka;

10. Testiranje i verifikacija otklonjenih grešaka;

11. Izrada korisničkih uputstava i plana obuke;

12. Obuka korisnika u prostorijama Instituta za javno zdravlje Vojvodine;

13. Implementacija softverskog sistema u skladu sa projektnim planom;

14. Monitoring rada i izveštavanje o postignutim rezultatima;

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka

Okružni zavodi za javno zdravlje sa teritorije AP Vojvodine

• Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica

• Zavod za javno zdravlje Pančevo

• Zavod za javno zdravlje Zrenjanin

• Zavod za javno zdravlje Kikinda

• Zavod za javno zdravlje Subotica

• Zavod za javno zdravlje Sombor

INDIKATORI:

• Broj zdravstvenih ustanova koje koriste javni elektronski servis za evidenciju hroničnih bolesnika

• Broj izabranih lekara koji pravilno popunjavaju podatke o evidenciji hroničnih bolesnika

• Incidencije i prevalencije određenih nezaraznih bolesti

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA (za 2013.):

Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	neznatni	komad			0,00	0,00	0,00
A2	neznatni	komad			0,00	0,00	0,00
A3	neznatni	komad			0,00	0,00	0,00
A1-A3	TOTAL A				0,00	0,00	0,00
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 4 lekara specijaliste	čas rada	80	722,38	57.790,40	19.261,54	38.528,86
B2	- 2 doktora medicine	čas rada	30	776,24	23.287,20	7.761,62	15.525,58
B3	- 1 dipl. inženjer elektrotehnike	čas rada	15	475,37	7.130,55	2.376,61	4.753,94
B4	- 3 medicinskih sestara- tehničara (SSS)	čas rada	45	342,54	15.414,30	5.137,59	10.276,71
B5	- 2 programera (SSS)	čas rada	40	255,28	10.211,20	3.403,39	6.807,81
B6	- 1 sistem operater	čas rada	10	255,28	2.552,80	850,85	1.701,95
B1-B8	TOTAL B				116.386,45	38.791,60	77.594,85
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
C1	- 12 lekara specijaliste	čas rada	90	722,38	65.014,20	21.669,23	43.344,97
C2	- 12 medicinskih sestara - tehničara (SSS)	čas rada	90	342,54	30.828,60	10.275,17	20.553,43
C3	- 6 programera (SSS)	čas rada	45	255,28	11.487,60	3.828,82	7.658,78
C1-C3					107.330,40	35.773,22	71.557,18
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C				223.716,85	74.564,83	149.152,02

PROGRAMSKI ZADATAK POSEBNOG PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti na teritoriji AP Vojvodine

NOSILAC PROGRAMSKOG ZADATKA (NAZIV I SEDIŠTE, ODGOVORNO LICE):

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, 21000 Novi Sad,

Doc. dr Vladimir Petrović, Tel. +381 21 4897 886

E-mail: vladimir.petrovic@izjzv.org.rs

PODACI O KOORDINATORIMA PROGRAMSKOG ZADATKA

Dr Mladen Petrović, načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti

Tel. +381 21 4897 884, E-mail: mladen.petrovic@izjzv.org.rs

Prof. dr Zorica Šeguljev, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti

Tel. +381 21 4897 927, E-mail: zorica.seguljev@izjzv.org.rs

Prof. dr Zora Jelesić, načelnik Centra za mikrobiologiju

Tel. +381 21 4897 821, E-mail: zora.jelesi@izjzv.org.rs

Prof. dr Vesna Milošević, načelnik Centra za virusologiju

Tel. +381 21 4897 837, E-mail: vesna.milosevic@izjzv.org.rs

PRAVNI OKVIR:

Pravni okvir za donošenje programskog zadatka čine:

Zakon o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009), član 6

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009) član 47

Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09), član 13

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE:

Najveći broj zaraznih bolesti na području AP Vojvodine se prijavljuje na osnovu kliničke dijagnoze, bez etiološke potvrde (laboratorijska mikrobiološka dijagnostika). Zbog neusaglašenosti kriterijuma prijavljivanja, isti klinički entiteti se prijavljuju pod različitim dijagnozama. Etiološki nerazjašnjene slučajeve oboljenja nije moguće epidemiološki povezati, te se najveći broj zaraznih bolesti registruje kao pojedinačna oboljenja. Grupisanje oboljenja i epidemije niskog intenziteta se ne otkrivaju. Laboratorijsko ispitivanja za etiološku potvrdu dijagnoze se ili ne koristi dovoljno ili nije u funkciji nadzora (ukoliko pacijenti ne preuzmu rezultat ili se sa rezultatom ne jave lekaru). Određen broj lekara ne učestvuje ili nedovoljno učestvuje u sistemu nadzora što dovodi do subregistracije oboljenja. Insuficijentnost prijavljivanja se negativno odražava na kvalitet nadzora nad zaraznim bolestima, a koji ima ključni značaj za donošenje strateških programa i praćenje efekata mera prevencije i kontrole zaraznih bolesti.

NEPOSTOJANJE POSEBNOG PROGRAMA/ PROGRAMSKOG ZADATKA NA REPUBLIČKOM NIVOU:

U cilju unapređenja epidemiološkog nadzora, ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima, potrebno je ubrzati protok informacija putem elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti, koji na nivou Republike ne postoji.

Sastavni deo servisa čini elektronski imunizacioni registar, koji na nivou Republike ne postoji koji treba da obezbedi kontrolu obuhvata sistematskom vakcinaciju, bez teritorijalnih i populacionih razlika i omogući povećanje obuhvata odraslog stanovništva vakcinacijom protiv gripa, tetanusa i pneumokoka, kao i da se lakše sagledava potrošnja vakcina u cilju boljeg planiranja nabavke vakcina.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA:

Opšti cilj:

• Uspostavljanje javnog elektronskog servisa ima za cilj da podrži sve procese prijavljivanja i izveštavanja u vezi zaraznih bolesti na teritoriji Pokrajine (u skladu sa Zakonom i Pravilnikom) ali i da obezbedi druge informacije, značajne za prijavljivanje, postavljanje dijagnoze i epidemiološko ispitivanje, što će povećati kvalitet nadzora i efikasnost preduzetih mera.

• Obezbeđenje informacija o epidemiološkim karakteristikama zaraznih bolesti, karakteristikama uzročnika oboljenja i rizikofaktorima u cilju planiranja interventnih mera i aktivnosti omogućava preciznije definisanje zdravstvene politike u AP Vojvodini u okviru društvene brige za zdravlje na nivou Pokrajine.

• Javni elektronski servis predstavljaće osnovu za razvoj i izgradnju Vojvođanskog imunizacionog registra (VIR).

Specifični ciljevi

• Razvoj modernog sistema ranog otkrivanja i upozoravanja na pretnje po zdravlje stanovništva AP Vojvodine, posebno u vanrednim situacijama;

• Usaglašavanje kriterijuma prijavljivanja sa preporukama EU;

• Unapređenje protoka podataka o pojavi određenih zaraznih bolesti, kao i podataka o izvršenim mikrobiološkim uslugama unutar zdravstvenog sistema na teritoriji AP Vojvodine (izabrani lekar, ustanove primarne, sekundarne i tercijarne zaštite i ustanove zdravstvenog osiguranja).

• Uvođenje elektronskog imunizacionog registra kako bi se postiglo unapređenje poslova kontrole sprovođenja imunizacije kroz preciznije i blagovremeno sagledavanje obuhvata imunizacijom (po vrstama vakcina i revakcina, kroz kombinacije serija vakcina)

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA:

1. Definisanje svih poslovnih procesa, učesnika i dokumenata:

a. propisanih obrazaca u oblasti prijavljivanja i izveštavanja o kretanju zaraznih bolesti na teritoriji Pokrajine u skladu sa Zakonom i Pravilnikom

b. definicije slučaja oboljenja (za oboljenja, koja se prijavljuju u EU, koristiće se definicije ECDC)

c. epidemioloških upitnika za određene zarazne bolesti.

3. Izrada projektne dokumentacije;

4. Projektovanje softverskog sistema, na osnovu definisanih poslovnih procesa i dokumenata;

5. Izrada softverskog sistema, baziranog na web okruženju i delimična nabavka gotovog softvera;

6. Testiranje softverskog sistema u prostorijama Instituta za javno zdravlje Vojvodine;

7. Verifikacija sistema koju će obaviti obučeni korisnici simulacijom izabranog poslovnog primera;

8. Izrada neophodne prateće dokumentacije;

9. Otklanjanje eventualnih uočenih grešaka;

10. Testiranje i verifikacija otklonjenih grešaka;

11. Izrada korisničkih uputstava i plana obuke;

12. Obuka korisnika u prostorijama Instituta za javno zdravlje Vojvodine;

13. Implementacija softverskog sistema u skladu sa projektnim planom;

14. Monitoring rada i izveštavanje o postignutim rezultatima.

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka

Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica

Zavod za javno zdravlje Pančevo

Zavod za javno zdravlje Zrenjanin

Zavod za javno zdravlje Kikinda

Zavod za javno zdravlje Subotica

Zavod za javno zdravlje Sombor

INDIKATORI:

Broj zdravstvenih ustanova koje koriste javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti;

• Porast incidencije određenih zaraznih bolesti, registrovanih u zdravstvenim ustanovama koje koriste javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti;

• Učešće potvrđenih i/ili epidemiološki povezanih slučajeva u ukupnom broju prijavljenih slučajeva određenih zaraznih bolesti;

• Broj registrovanih epidemija sa utvrđenim infektivnim agensom.

• Obuhvat imunizacijom na teritoriji za koju se koristi JES

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA (za 2013.):

Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	Softver	komad	1	1.200.000,00	1.200.000,00	0,00	1.200.000,00
A1	TOTAL A				1.200.000,00	0,00	1.200.000,00
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 4 lekara specijaliste	čas rada	20	776,24	15.524,80	5.174,42	10.350,38
B2	- 1 dipl. inženjer elektrotehnike	čas rada	150	475,37	71.305,50	23.766,12	47.539,38
B3	- 2 medicinskih sestara- tehničara (SSS)	čas rada	5	342,54	1.712,70	570,84	1.141,86
B4	- 1 programer (SSS)	čas rada	150	255,28	38.292,00	12.762,72	25.529,28
B5	- 1 sistem operater	čas rada	75	255,28	19.146,00	6.381,36	12.764,64
B1-B5	TOTAL B				145.981,00	48.655,47	97.325,53
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
C1	- 2 lekara specijaliste	čas rada	60	763,29	45.797,40	15.264,27	30.533,13
C2	- 1 medicinska sestara - tehničar (SSS)	čas rada	30	342,54	10.276,20	3.425,06	6.851,14
C3	- 1 programera (SSS)	čas rada	450	255,28	114.876,00	38.288,17	76.587,83
C4	- 1 operater	čas rada	210	255,28	53.608,80	17.867,81	35.740,99
C1-C4					224.558,40	74.845,31	149.713,09
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C				1.570.539,40	123.500,78	1.447.038,62

PROGRAMSKI ZADATAK POSEBNOG PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Sentinelni nadzor nad oboljenjima sličnim gripu i akutnim respiratornim infekcijama

NOSILAC PROGRAMSKOG ZADATKA (NAZIV I SEDIŠTE, ODGOVORNO LICE):

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, 21000 Novi Sad,

Doc. dr Vladimir Petrović, Tel. +381 21 4897 886

E-mail: vladimir.petrovic@izjzv.org.rs

PODACI O KOORDINATORIMA PROGRAMSKOG ZADATKA

Dr Mladen Petrović, načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti

Tel. +381 21 4897 884, E-mail: mladen.petrovic@izjzv.org.rs

Prof. dr Zorica Šeguljev, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti

Tel. +381 21 4897 927, E-mail: zorica.seguljev@izjzv.org.rs

Prof. dr Zora Jelesić, načelnik Centra za mikrobiologiju

Tel. +381 21 4897 821, E-mail: zora.jelesic@izjzv.org.rs

Prof. dr Vesna Milošević, načelnik Centra za virusologiju

Tel. +381 21 4897 837, E-mail: vesna.milosevic@izjzv.org.rs

PRAVNI OKVIR:

Pravni okvir za donošenje programskog zadatka čine:

Zakon o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009), član 6

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009) član 47

Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09), član 13

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE:

Neophodan preduslov za efikasno reagovanje i smanjenje negativnih posledica epidemija i pandemija gripa na zdravlje stanovništva je uspostavljanje kvalitetnog epidemiološkog nadzora.

U tom cilju, u sezoni 2004/05. sentinel nadzor nad oboljenjima sličnim gripu (OSG) i akutnim respiratornim infekcijama (ARI) je prvi put implementiran u AP Vojvodini i sproveden na teritoriji Južnobačkog okruga u opštinama Novi Sad i Bačka Palanka, kao pilot studija.

S obzirom na zadovoljavajuće rezultate pilot studije, sentinel nadzor nad OSG i ARI je proširen na teritoriju čitave AP Vojvodine i sprovođen je narednih 6 sezona, s tim da se u poslednje tri sezone sprovodi u svim okruzima u AP Vojvodini na teritoriji 19 domova zdravlja. Nadzor koordinišu zavodi za javno zdravlje kao partneri Instituta za javno zdravlje AP Vojvodine.

Sentinel nadzor na teritoriji AP Vojvodine se sprovodi u opštinama sa preko 30.000 stanovnika po popisu iz 2002. godine (19 opština). Prate se OSG i ARI u uzorku populacije od 60.000-100.000 stanovnika što čini 3-5% populacije Vojvodine.

Dosadašnja iskustva pokazuju da sentinel nadzor pruža relevantne informacije za praćenje epidemiološke situacije, toka i težine epidemije gripa i uticaja preduzetih mera na javljanje ove bolesti. Zbog toga se planira da se ovaj nadzor dalje sprovodi, unapređuje i proširuje. U 2013. godini, planira se da se sentinel nadzor nad OSG i ARI proširi na sve opštine AP Vojvodine a da se spektar mikrobioloških analiza proširi i na druge uzročnike OSG i ARI koje dovode do porasta oboljevanja stanovništva AP Vojvodine.

NEPOSTOJANJE POSEBNOG PROGRAMA/ PROGRAMSKOG ZADATKA NA REPUBLIČKOM NIVOU:

Jedna od prioritetnih oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva je oblast koja se odnosi prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti zbog stalne pretnje ovih bolesti i moguće pojave novih bolesti. Kao polazna osnova za definisanje ovih prioriteta mora se najpre pratiti i analizirati zdravstveno stanje stanovništva Vojvodine. Unaprediti epidemiološki nadzor, ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima, na način na koji se to ne sprovodi na nivou Republike.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA:

Opšti cilj:

Unapređenje nadzora nad OSG i ARI i cirkulišućim sojevima virusa humanog gripa.

Proširenje nadzora na druge, najčešće uzročnike akutnih respiratornih infekcija koje zahvataju najveći deo stanovništva Pokrajine u toku svake godine.

Specifični ciljevi

Pravovremeno prikupljanje informacija o aktivnosti virusa gripa u AP Vojvodini i razmena informacija sa drugim mrežama u zemlji i sa Evropom;

Prikupljanje, obrada, analiza i javna dostupnost kliničko - epidemioloških i virusoloških podataka o aktivnosti virusa gripa u AP Vojvodini;

Jačanje i harmonizacija epidemioloških i virusoloških metoda, primarno baziranih na integrisanom modelu sentinel nadzora u cilju procene aktivnosti gripa u AP Vojvodini, u okviru mreže u Srbiji i u okviru evropskog nadzora;

Doprinos godišnjoj determinaciji sadržaja vakcine protiv gripa u svetu;

• Obezbeđivanje validnih informacija za planiranja mera i sprovođenje aktivnosti u epidemiji gripa;

• Unapređenje rada Laboratorije za influencu Instituta za javno zdravlje Vojvodine, kao dela mreže laboratorija u Evropi i u svetu;

• Procena učešća drugih uzročnika ARI koji mogu da dovedu do značajnijeg porasta incidencije ovih oboljenja u populaciji (respiratorni sincicijalni virus, mikoplazma pneumonije, hlamidija pneumonije, virus parainfluence, adenovirusi).

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA:

Ciljna grupa je stanovništvo AP Vojvodine. Populaciju pod nadzorom činiće ugovoreni pacijenti sentinelnih lekara.

Mrežu sentinelnih lekara činiće lekari domova zdravlja (lekari opšte medicine, pedijatri iz dečijeg i školskog dispanzera). Kriterijum za izbor lekara je broj osiguranika (broj ugovorenih pacijenata) kako bi se obezbedila odgovarajuća veličina uzorka. Planira se da jedan lekar prati OSG i ARI u populaciji od 500 do 2500 osoba.

Koordinacija sprovođenja sentinel nadzora na nivou okruga u nadležnosti je epidemiologa iz Instituta i zavoda za javno zdravlje. Koordinacija svih aktivnosti na nivou AP Vojvodine u nadležnosti je Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Primenom elektronske platforme za specijalizovani nadzor ubrzaće se protok informacija, unaprediti saradnja među učesnicima u sistemu nadzora, koordinisati aktivnosti i dalje razvijati mreže za druge zarazne bolesti, u skladu sa proširenim spektrom uzročnika OSG koji će biti obuhvaćeni ispitivanjem.

Planira se da u svakoj opštini nadzorom bude obuhvaćeno 3-5% populacije razvrstane po dobnim grupama (0-4, 5-14, 15-29, 30-64 i ≥65 godina). Unutar te populacije će se registrovati OSG i ARI i pratiti specifična incidencija OSG i ARI po uzrastu na teritoriji opštine, okruga i AP Vojvodine.

Uniformnost prijavljivanja obezbediće se korišćenjem definicije slučaja OSG predložene od strane Evropskog influenca centra.

U skladu sa stručno-metodološkim uputstvom, broj registrovanih slučajeva OSG i ARI se prate po nedeljama, a podaci o broju registrovanih slučajeva OSG i ARI po dobnim grupama se dostavljaju epidemiolozima okružnog Instituta/zavoda za javno zdravlje. Institut za javno zdravlje Vojvodine vrši obradu i analizu podataka i izveštaj o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji dostavlja svim učesnicima u projektu, Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju i Institutu za javno zdravlje Srbije. Analiza aktuelne epidemiološke situacije kontinuirano će se postavljati na sajt Instituta za javno zdravlje Vojvodine kako bi bila dostupna javnosti i medijima.

Sastavni deo nadzora je virusološki nadzor nad virusima influence ali i drugim infektivnim agensima, koji mogu da uzrokuju OSG. Lekar koji utvrdi da pacijent ispunjava definiciju slučaja oboljenja sličnog gripu, obaveštava epidemiologa nadležnog Instituta/zavoda za javno zdravlje, radi uzorkovanja bolesničkog materijala i prikupljanja osnovnih epidemiološko-kliničkih podataka. Uzorak se dostavlja u Institut za javno zdravlje Vojvodine koji će sprovesti laboratorijsko ispitivanje uzorka na viruse gripa, a u slučaju da su ovi rezultati negativni ispitivanje će se vršiti i na respiratorni sincicijalni virus, mikoplazmu pneumonije i hlamidiju pneumonije.

Primenjivaće se PCR metoda. Planira se uzimanje 300 do 500 uzoraka u toku jedne godine.

Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:

• Izbor sentinelnih lekara i formiranje sentinelne mreže

• Formiranje stručnog tima i izbor okružnih koordinatora

• Izrada stručno-metodološkog uputstva

• Edukacija učesnika u nadzoru

• Prijavljivanje OSG i ARI

• Uzorkovanje i transport bolesničkog materijala

• Laboratorijska obrada

• Tumačenje rezultata i izdavanje

• Obrada i analiza podataka, izrada i diseminacija izveštaja.

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka

- Okružni zavodi za javno zdravlje sa teritorije AP Vojvodine

Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica

Zavod za javno zdravlje Pančevo

Zavod za javno zdravlje Zrenjanin

Zavod za javno zdravlje Kikinda

Zavod za javno zdravlje Subotica

Zavod za javno zdravlje Sombor

- 85 izabranih lekara iz 19 domova zdravlja koji pokrivaju populaciju veću od 30.000 stanovnika po Popisu

Dom zdravlja Novi Sad

Dom zdravlja Bečej

Dom zdravlja Bačka Palanka

Dom zdravlja Vrbas

Dom zdravlja Subotica

Dom zdravlja Bačka Topola

Dom zdravlja Kikinda

Dom zdravlja Sombor

Dom zdravlja Odžaci

Dom zdravlja Kula

Dom zdravlja Pančevo

Dom zdravlja Vršac

Dom zdravlja Kovin

Dom zdravlja Zrenjanin

Dom zdravlja Sremska Mitrovica

Dom zdravlja Inđija

Dom zdravlja Ruma

Dom zdravlja Šid

Dom zdravlja Stara Pazova

- 50 izabranih lekari 25 domova zdravlja koji pokrivaju populaciju manju 30.000 stanovnika:

Dom zdravlja Ada

Dom zdravlja Alibunar

Dom zdravlja Apatin

Dom zdravlja Bač

Dom zdravlja Bački Petrovac

Dom zdravlja Bela Crkva

Dom zdravlja Beočin

Dom zdravlja Čoka

Dom zdravlja Irig

Dom zdravlja Kanjiža

Dom zdravlja Kovačica

Dom zdravlja Mali Iđoš

Dom zdravlja Nova Crnja

Dom zdravlja Novi Bečej

Dom zdravlja Novi Kneževac

Dom zdravlja Opovo

Dom zdravlja Pećinci

Dom zdravlja Plandište

Dom zdravlja Sečanj

Dom zdravlja Senta

Dom zdravlja Srbobran

Dom zdravlja Temerin

Dom zdravlja Titel

Dom zdravlja Žabalj

Dom zdravlja Žitište

INDIKATORI:

Kvantitativni pokazatelji:

Broj sentinelnih lekara koji su dostavili izveštaj o registrovanim OSG i ARI u skladu sa protokolom.

Broj laboratorijski ispitanih uzoraka bolesničkog materijala

Kvalitativni pokazatelji:

Geografska raširenost oboljenja u populaciji

Intenzitet kliničke aktivnosti virusa

Trend incidencije oboljenja sličnih gripu

Stepen opterećenja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA (za 2013.):
Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	Potrošni materijal (kitovi za kvantitativnu detekciju virusa, kit za izolaciju virusne RNK/ DNK Spin Column metodom, Expell Plus tips, rukavice za molekularnu dijagnostiku nitrilne, …)	paušalno			900.000,00	118.147,00	781.853,00
A2	UTM, transportni medijum sa brisevima od 3ml	kom	500	400,00	200.000,00	0,00	200.000,00
A3	automatska mikropipeta 0.5-10µl	kom	1	25.000,00	25.000,00	0,00	25.000,00
A4	automatska mikropipeta 10-100µl	kom	1	25.000,00	25.000,00	0,00	25.000,00
A5	automatska mikropipeta 100-1000µl	kom	1	25.000,00	25.000,00	0,00	25.000,00
A6	Laboratorijski PVC pribor	paušalno			300.000,00	0,00	300.000,00
A1-A6	TOTAL A				1.475.000,00	118.147,00	1.356.853,00
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 7 lekara specijaliste	čas rada	270	776,24	209.584,80	69.854,61	139.730,19
B2	- 2 dipl. Biologa	čas rada	250	579,72	144.930,00	48.305,17	96.624,83
B3	- 4 zdravstvena tehničara	čas rada	215	342,54	73.646,10	24.546,25	49.099,85
B4	- 1 operater	čas rada	15	255,28	3.829,20	1.276,27	2.552,93
B5	- 1 pomoćni radnik	čas rada	15	181,24	2.718,60	906,11	1.812,49
B1-B5	TOTAL B				434.708,70	144.888,41	289.820,29
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
C1	- 12 lekara specijaliste	čas rada	240	776,24	186.297,60	62.092,99	124.204,61
C2	- 6 operater	čas rada	90	255,28	42.183,00	14.059,59	28.123,41
C3	- 6 vozač	čas rada	90	223,70	36.964,80	12.320,37	24.644,43
C4	- 6 zdravstveni tehničar (SSS)	čas rada	120	342,54	41.104,80	13.700,23	27.404,57
C1-C4					306.550,20	102.173,18	204.377,02
D	Nematerijalni troškovi - Domovi zdravlja u APV
D1	- 85 lekara specijaliste	čas rada	720	667,75	480.780,00	160.243,97	320.536,03
D2	- 50 lekara specijaliste	čas rada	1830	667,75	1.221.982,50	407.286,77	814.695,73
D1-D2					1.702.762,50	567.530,74	1.135.231,76
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C+ TOTAL D				3.919.021,40	932.739,33	2.986.282,07

PROGRAMSKI ZADATAK POSEBNOG PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Posvećeni nadzor nad teškom akutnom respiratornom bolešću

NOSILAC PROGRAMSKOG ZADATKA (NAZIV I SEDIŠTE, ODGOVORNO LICE):

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, 21000 Novi Sad,

Doc. dr Vladimir Petrović, Tel. +381 21 4897 886

E-mail: vladimir.petrovic@izjzv.org.rs

PODACI O KOORDINATORIMA PROGRAMSKOG ZADATKA

Dr Mladen Petrović, načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti

Tel. +381 21 4897 884, E-mail: mladen.petrovic@izjzv.org.rs

Prof. dr Zorica Šeguljev, Centar za kontrolu i Prevenciju bolesti

Tel. +381 21 4897 927, E-mail: zorica.seguljev@izjzv.org.rs

Prof. dr Zora Jelesić, načelnik Centra za mikrobiologiju

Tel. +381 21 4897 821, E-mail: zora.jelesic@izjzv.org.rs

Prof. dr Vesna Milošević, načelnik Centra za virusologiju

Tel. +381 21 4897 837, E-mail: vesna.milosevic@izjzv.org.rs

PRAVNI OKVIR:

Pravni okvir za donošenje programskog zadatka čine:

Zakon o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009), član 6

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009) član 47

Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09), član 13

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE:

Teška akutna respiratorna infekcija (SARI) i akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) su oboljenja koja prati visok letalitet. U etiologiji ovih oboljenja učestvuju i infektivni agensi. U slučaju infektivne etiologije, brzo postavljanje dijagnoze ima ključni značaj za izbor terapije a time i na ishod bolesti.

U epidemiji gripa, ARDS je vodeći uzrok smrtnog ishoda od ove bolesti. Pored virusa gripa i drugi infektivni agensi mogu biti uzročno povezani sa ovim oboljenjima (respiratorni sincicijalni virus, mikoplazma pneumonije, hlamidija pneumonije, virus parainfluence, adeno virusi, boka virusi, legionela). Zbog toga, postavljanje etiološke dijagnoza ima i epidemiološki značaj za praćenje težine epidemije gripa i učešća drugih infektivnih agensa u etiologiji ovih bolesti.

NEPOSTOJANJE POSEBNOG PROGRAMA/ PROGRAMSKOG ZADATKA NA REPUBLIČKOM NIVOU:

Jedna od prioritetnih oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva je oblast koja se odnosi prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti zbog stalne pretnje ovih bolesti i moguće pojave novih bolesti. Potrebno je unaprediti epidemiološki nadzor, ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima. Programom se predlaže rešavanje ovog problema jer se to ne sprovodi na nivou Republike.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA:

Opšti cilj:

Unapređenje nadzora nad gripom i drugim uzročnicima akutnih respiratornih infekcija koje dovode do teških oblika bolesti i smrtnog ishoda.

Specifični ciljevi:

• Pravovremeno prikupljanje, obrada i analiza informacije o aktivnosti virusa influence i drugih uzročnika akutnih respiratornih infekcija koje dovode do teških oblika bolesti i smrtnog ishoda;

• Utvrđivanje prisustva komorbiditeta i drugih faktora rizika kod bolesnika sa potvrđenom infektivnom etiologijom SARI ili ARDS-a;

• Identifikacija prioritetnih grupa za intervenciju - faktori rizika za nepovoljne ishode.

• Jačanje saradnje i harmonizacija epidemioloških i kliničkih podataka potrebnih za praćenje težine epidemije i promene težine bolesti u toku epidemije;

• Obezbeđenje informacija za planiranja mera i sprovođenje aktivnosti u toku epidemije, kao i u vanepidemijskom periodu;

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA:

• Ciljna grupa su hospitalizovani bolesnici kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, a da nije poznat uzrok nastanka.

• Programski zadatak će se realizovati kroz saradnju bolničkih ustanova u kojima se leče pacijenti kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, regionalnih zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine i Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

• Aktivnosti će biti usmerene na registrovanje bolesnika kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, a da nije poznat uzrok nastanka. Uniformnost prijavljivanja obezbediće se korišćenjem definicija slučajeva SARI i ARDS-a. Primenom elektronske platforme za specijalizovani nadzor unaprediće se saradnja među učesnicima u sistemu nadzora i ubrzati protok informacija.

• Na osnovu postavljene indikacije ordinirajućeg lekara, uzorkovaće se bolesnički materijal (nazalni/faringealni bris) za laboratorijsko ispitivanje u cilju postavljanja etiološke dijagnoze bolesti. Ispitivanje će se sprovoditi na viruse gripa, a u slučaju dobijanja negativnog rezultata ispitivanje će se proširiti na ostale uzročnike intersticijalnih pneumonija (respiratorni sincicijalni virus, mikoplazma pneumonije, hlamidija pneumonije, virus parainfluence, adenovirusi, boka virusi). Ukoliko se kod pacijenata iz ciljne populacije, na osnovu epidemioloških indikacija postavi sumnja na legionarsku bolest, izvršiće se uzorkovanje bolesničkog materijala i sprovesti ispitivanje i na uzročnika legionarske bolesti.

• Laboratorijsko ispitivanje sprovodiće Institut za javno zdravlje Vojvodine.

• U slučaju porasta incidencije intersticijalnih pneumonija, izvršiće se ispitivanje na Kju groznicu u saradnji sa referentnom laboratorijom Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.

Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:

Formiranje stručnog tima

• Definisanje metodologije

• Izrada dokumentacije (ankete, izveštajni obrasci)

• Edukacija učesnika u zadatku

• Registrovanje bolesnika u skladu sa definicijom

• Uzorkovanje bolesničkog materijala

• Transport bolesničkog materijala

• Laboratorijsko ispitivanje uzoraka i tumačenje rezultata

• Prikupljanje epidemioloških i kliničkih podataka

• Obrada podataka i analiza rezultata istraživanja.

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka

- Okružni zavodi za javno zdravlje sa teritorije AP Vojvodine

Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica

Zavod za javno zdravlje Pančevo

Zavod za javno zdravlje Zrenjanin

Zavod za javno zdravlje Kikinda

Zavod za javno zdravlje Subotica

Zavod za javno zdravlje Sombor

- Stacionarne zdravstvene ustanove:

Institut za plućne bolesti AP Vojvodine

Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine

Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine

Jedinice intenzivne nege Opštih bolnica u Subotici, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Kikindi i Pančevu, Pulmološka (grudna), dečja i infektološka odeljenja opštih bolnica u Subotici, Somboru, i Pančevu, dečja i infektološka odeljenja u Kikindi, Sremskoj Mitrovici i Zrenjaninu, infektološko odeljenje Opšte bolnice u Vršcu, dečje odeljenje Opšte bolnice u Senti, jedinica za intenzivnu negu Opšte bolnice u Vrbasu i Specijalna bolnica za plućne bolesti u Zrenjaninu.

INDIKATORI:

• Procenat bolesnika sa utvrđenom etiološkom dijagnozom u odnosu na ukupan broj bolesnika kod kojih nije poznat drugi (neinfektivni) uzrok nastanka SARI ili ARDS-a;

• Učešće etiološki potvrđenih smrtnih slučajeva SARI i ARDS-a u strukturi umrlih od zaraznih bolesti u AP Vojvodini.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA:

Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	Potrošni materijal (kitovi za kvantitativnu detekciju virusa, kit za izolaciju virusne RNK/ DNK Spin Column metodom, Expell Plus tips, rukavice za molekularnu dijagnostiku nitrilne, …)	paušalno			2.265.000,00	250.000,00	2.015.000,00
A2	UTM, transportni medijum sa brisevima od 3ml	kom	500	400,00	200.000,00	0,00	200.000,00
A3	automatska mikropipeta 0.5-10µl	kom	1	30.000,00	30.000,00	0,00	30.000,00
A4	automatska mikropipeta 10-100µl	kom	1	30.000,00	30.000,00	0,00	30.000,00
A5	automatska mikropipeta 100-1000µl	kom	1	30.000,00	30.000,00	0,00	30.000,00
A6	Laboratorijski PVC pribor	paušalno			180.000,00	0,00	180.000,00
A1-A6	TOTAL A				2.735.000,00	250.000,00	2.485.000,00
B	Materijalni troškovi - Referentna laboratorija za Kju groznicu Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin
B1	Real-time PCR aparat sa pratećom opremom za referentnu laboratoriju za Q groznicu (Coxiella Burneti) u Zrenjaninu	kom	1	4.000.000,00	4.000.000,00	4.000.000,00	0,00
B2	Real-time PCR testovi za Q groznicu (Coxiella Burneti)	pak	3	110.000,00	330.000,00	330.000,00	0,00
B3	ELISA IgM Q groznica (Coxiella Burneti)	pak	2	40.000,00	80.000,00	80.000,00	0,00
B4	ELISA IgG Q groznica (Coxiella Burneti)	pak	2	40.000,00	80.000,00	80.000,00	0,00
B1-B4	TOTAL B				4.490.000,00	4.490.000,00	0,00
C	Nematerijalni troškovi - Institut
C1	- 6 lekara specijaliste	čas rada	230	776,24	178.535,20	59.505,78	119.029,42
C2	- 2 dipl. Biologa	čas rada	250	579,72	144.930,00	48.305,17	96.624,83
C3	- 3 zdravstvena tehničara	čas rada	90	342,54	30.828,60	10.275,17	20.553,43
C4	- 1 operater	čas rada	15	255,28	3.829,20	1.276,27	2.552,93
C5	- 1 pomoćni radnik	čas rada	10	181,24	1.812,40	604,07	1.208,33
C1-C5	TOTAL C				359.935,40	119.966,47	239.968,93
D	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
D1	- 6 lekara specijaliste	čas rada	120	776,24	93.148,80	31.046,50	62.102,30
D2	- 6 vozač	čas rada	90	223,70	20.133,00	6.710,33	13.422,67
D3	- 6 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	120	342,54	41.104,80	13.700,23	27.404,57
D1-D3	TOTAL D				154.386,60	51.457,05	102.929,55
E	Nematerijalni troškovi - Referentna laboratorija za Kju groznicu Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin
E1	- 1 lekar specijalista mikrobiolog	čas rada	30	776,24	23.287,20	7.761,62	15.525,58
E2	- 1 laboratorijski tehničar	čas rada	30	342,54	10.276,20	3.425,06	6.851,14
E1-E2	Total E				33.563,40	11.186,68	22.376,72
F	Nematerijalni troškovi - Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine
F1	- 1 lekar specijalista	čas rada	15	776,24	11.643,60	3.880,81	7.762,79
F2	- 2 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	15	342,54	5.138,10	1.712,53	3.425,57
F1-F2	TOTAL F				16.781,70	5.593,34	11.188,36
G	Nematerijalni troškovi - Institut za plućne bolesti Vojvodine
G1	- 5 lekara specijaliste	čas rada	75	776,24	58.218,00	19.404,06	38.813,94
G2	- 10 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	75	342,54	25.690,50	8.562,64	17.127,86
G1-G2	TOTAL G				83.908,50	27.966,70	55.941,80
H	Nematerijalni troškovi - Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine
H1	- 1 lekara specijaliste	čas rada	15	776,24	11.643,60	3.880,81	7.762,79
H2	- 2 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	15	342,54	5.138,10	1.712,53	3.425,57
H1-H2	TOTAL H				16.781,70	5.593,34	11.188,36
I	Nematerijalni troškovi - Opšte bolnice Subotica, Sombor i Pančevo
I1	- 12 lekara specijaliste	čas rada	144	776,24	111.778,56	37.255,79	74.522,77
I2	- 24 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	144	342,54	49.325,76	16.440,28	32.885,48
I1-I2	TOTAL I				161.104,32	53.696,07	107.408,25
J	Nematerijalni troškovi - Opšte bolnice Kikinda, Sremska Mitrovica i Zrenjanin
J1	- 9 lekara specijalista	čas rada	108	776,24	83.833,92	27.941,85	55.892,07
J2	- 18 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	108	342,54	36.994,32	12.330,21	24.664,11
J1-J2	TOTAL J				120.828,24	40.272,05	80.556,19
K	Nematerijalni troškovi - Opšte bolnice Vršac, Vrbas, Senta
K1	- 3 lekara specijaliste	čas rada	36	776,24	27.944,64	9.313,95	18.630,69
K2	- 6 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	36	342,54	12.331,44	4.110,07	8.221,37
K1-K2	TOTAL K				40.276,08	13.424,02	26.852,06
L	Nematerijalni troškovi - Specijalna bolnica za plućne bolesti u Zrenjaninu
L1	- 1 lekar specijalista	čas rada	15	776,24	11.643,60	3.880,81	7.762,79
L2	- 2 zdravstveni tehničar (SSS)	čas rada	15	342,54	5.138,10	1.712,53	3.425,57
L1-L2	TOTAL L				16.781,70	5.593,34	11.188,36
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C + TOTAL D + TOTAL E + TOTAL F + TOTAL G + TOTAL H + TOTAL I + TOTAL J + TOTAL K + TOTAL L				8.229.347,64	5.074.749,07	3.154.598,57

PROGRAMSKI ZADATAK POSEBNOG PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Specijalizovani nadzor nad velikim kašljem

NOSILAC PROGRAMSKOG ZADATKA (NAZIV I SEDIŠTE, ODGOVORNO LICE):

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, 21000 Novi Sad,

Doc. dr Vladimir Petrović, Tel. +381 21 4897 886

E-mail: vladimir.petrovic@izjzv.org.rs

PODACI O KOORDINATORIMA PROGRAMSKOG ZADATKA

Dr Mladen Petrović, načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti

Tel. +381 21 4897 884, E-mail: mladen.petrovic@izjzv.org.rs

Prof. dr Zorica Šeguljev, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti

Tel. +381 21 4897 927, E-mail: zorica.seguljev@izjzv.org.rs

Prof. dr Zora Jelesić, načelnik Centra za mikrobiologiju

Tel. +381 21 4897 821, E-mail: zora.jelesic@izjzv.org.rs

Prof. dr Mira Mihajlović Ukropina Šef odeljenja za kliničku mikrobiologiju Centra za mikrobiologiju

Tel. +381 21 4897 895, E-mail: mikrobiologija@izjzv.org.rs

PRAVNI OKVIR:

Pravni okvir za donošenje programskog zadatka čine:

Zakon o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009), član 6

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009) član 47

Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09), član 13

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE:

• Sprovođenje programa imunizacije protiv velikog kašlja dovelo je do pomeranja ovog oboljenja prema starijim dobnim grupama, kod kojih klinička slika nije karakteristična. Zbog toga se veliki kašalj ne dijagnostikuje, a oboljenje se vodi pod drugim dijagnozama (astme, hroničnog bronhitisa i dr).

• Neregistrovani bolesnici predstavljaju rezervoare infekcije za najmlađu, nevakcinisanu i nepotpuno vakcinisanu decu.

• Pošto se prema važećim zakonskim propisima, imunizacija protiv velikog kašlja završava sa 5 godina života, realno je očekivati da je u populaciji visoko učešće osetljivih lica usled gubitka vakcinalnog imuniteta.

• Zbog subregistracije oboljenja i insuficijentnosti dijagnostike, nije moguće blagovremeno otkriti grupisanje oboljenja zbog čega je prisutan rizik i od epidemija koje mogu biti visokog intenziteta.

NEPOSTOJANJE POSEBNOG PROGRAMA/ PROGRAMSKOG ZADATKA NA REPUBLIČKOM NIVOU:

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA:

Opšti cilj:

Unapređenja etiološke dijagnoze velikog kašlja, procena epidemiološke situacije i identifikacija najugroženijih populacionih grupa.

Specifični ciljevi:

Utvrđivanje prisustva i rasprostranjenosti velikog kašlja u populaciji;

Procena efektivnosti programa imunizacije;

Identifikacija razloga subregistracije (klinički entiteti pod kojima se vode slučajevi neprepoznatog velikog kašlja).

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA:

Ciljna grupa su svi bolesnici sa simptomima i znacima bolesti koja odgovara kliničkoj definiciji velikog kašlja.

Programski zadatak će se realizovati u dva koloseka:

1. Kroz saradnju stacionarnih zdravstvenih ustanova u kojima su hospitalizovani pacijenti kod kojih je došlo do razvoja kašlja i drugih simptoma i znakova, koji odgovaraju kliničkoj definiciji bolesti (Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Institut za plućne bolesti Vojvodine, Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, dečja, pulmološka i infektološka odeljenja opštih bolnica i Specijalna bolnica za plućne bolesti u Zrenjaninu), nadležnih zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine i Instituta za javno zdravlje Vojvodine u izvođenju kliničko-epidemiološkog nadzora.

2. Kroz mrežu sentinelnih lekara koji leče pacijente kod kojih je došlo do razvoja kašlja i drugih simptoma i znakova, koji odgovaraju kliničkoj definiciji bolesti. Sentinelni nadzor će biti prvo implementiran u Novom Sadu i dalje će se sukcesivno širiti na druge gradove (Zrenjanin u 2013, a u narednom periodu Sremska Mitrovica, Subotica, Sombor, Kikinda i Pančevo).

U skladu sa preporukama Globalne pertusis inicijative, primenjivaće se sledeće definicije slučaja:

Za uzrast 0 do 3 meseca: Kašalj i sekrecija iz nosa sa minimalno povišenom temperaturom ili bez povišene temperature udružen sa:snažnim, dugim inspirijumom uz vrlo glasan, karakterističan zvuk, ili apneom ili povraćanjem nakon kašlja ili cijanozom ili jednom od sledećih karakteristika:

• konvulzije

• pneumonija

• blizak kontakt sa adolescentom ili odraslom osobom (obično članom porodice) koja ima prolongiran kašalj, bez povišene temperature.

Za uzrast od 4 meseca do 9 godina života: paroksizmalni kašalj bez povišene temperature ili sa minimalno povišenom temperaturom udružen sa: snažnim, dugim inspirijumom uz vrlo glasan, karakterističan zvuk ili apneom ili jednom od sledećih karakteristika:

• povraćanje nakon kašlja

• konvulzije

• pogoršanje simptoma tokom noći

• pneumonija

• blizak kontakt sa adolescentom ili odraslom osobom (obično članom porodice) koja ima prolongiran kašalj, bez povišene temperature.

Za uzrast od 10 godina života i starije: neproduktivan, paroksizmalan kašalj koji traje 2 nedelje ili duže, bez povišene temperature udružen sa: snažnim, dugim inspirijumom uz vrlo glasan, karakterističan zvuk ili apneom ili jednom od sledećih karakteristika:

• epizodama preznojavanja između paroksizama

• povraćanje nakon kašlja

• pogoršanje simptoma tokom noći.

Laboratorijsko ispitivanje bolesničkog materijala (nazofarinfealni bris, serum) sprovodiće Institut za javno zdravlje Vojvodine (PCR, serološki). Izbor metode će zavisiti od dužine trajanja bolesti (kašlja).

Prikupljanje epidemioloških i kliničkih podataka u slučaju postavljanja sumnje na veliki kašalj i šira epidemiološka istraživanja u slučaju potvrde dijagnoze velikog kašlja sprovodiće epidemiolog nadležnog Instituta/Zavoda za javno zdravlje u saradnji sa nadležnim doktorom.

Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:

• Formiranje stručnog tima

• Definisanje metodologije

• Izrada dokumentacije (ankete, izveštajni obrasci)

• Kreiranje baze podataka

• Izbor sentinelnih lekara koji će učestvovati u realizaciju Projekta

• Utvrđivanje populacije pod nadzorom

• Edukacija učesnika

• Identifikacija bolesnika/otkrivanje suspektnih slučajeva u skladu sa definicijom

• Uzorkovanje bolesničkog materijala

• Transport bolesničkog materijala

• Laboratorijsko ispitivanje uzoraka i tumačenje rezultata

• Epidemiološko ispitivanje obolelih i kontakta

• Obrada podataka i analiza rezultata istraživanja.

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka

- Okružni zavodi za javno zdravlje sa teritorije AP Vojvodine

Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica

Zavod za javno zdravlje Pančevo

Zavod za javno zdravlje Zrenjanin

Zavod za javno zdravlje Kikinda

Zavod za javno zdravlje Subotica

Zavod za javno zdravlje Sombor

- Stacionarne zdravstvene ustanove:

Institut za plućne bolesti AP Vojvodine

Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine

Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine Pulmološka (grudna), dečja i infektološka odeljenja opštih bolnica u Subotici, Somboru, i Pančevu, dečja i infektološka odeljenja u Kikindi, Sremskoj Mitrovici i Zrenjaninu, infektološko odeljenje u Vršcu, dečje odeljenje u Senti i Vrbasu i Specijalna bolnica za plućne bolesti u Zrenjaninu.

Domovi zdravlja:

Sentinelni lekari Doma zdravlja Novi Sad i

Doma zdravlja Zrenjanin.

INDIKATORI:

Utvrđena incidencija velikog kašlja u populaciji.

Utvrđena specifična incidencija po dobnim grupama.

Učešće vakcinisanih u ukupnom broju obolelih.

Zastupljenost velikog kašlja u drugim dijagnozama pod kojima se hospitalizuju i leče bolesnici od velikog kašlja.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA (za 2013.):

Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	Nazofaringealni bris sa transportnom podlogom	komad	300		45.000,00	0,00	45.000,00
A2	PCR test sa kitom za ekstrakciju DNK 1/100	pakovanje	3		500.000,00	0,00	500.000,00
A3	ELISA test IgG 1/96	pakovanje	1		27.500,00	0,00	27.500,00
A4	ELISA test IgA 1/96	pakovanje	1		27.500,00	0,00	27.500,00
A5	Potrošni materijal (safe lock mikrotube 1,5 ml PCR grade sterilne, nastavci za mikropipete sa filterom 1000ul, nastavci za mikropipete sa filterom 100ul, nastavci za mikropipete 10ul, nitril rukavice, mikrotube za PCR 0,2 ml, 8 x stripovi bez kapica, kapice za mikrotube 8 x stripovi, skafanderi za jednokratnu upotrebu)	paušalno			250.000,00	0,00	250.000,00
A1-A5	TOTAL A				850.000,00	0,00	850.000,00
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 6 lekara specijaliste	čas rada	180	776,24	139.723,20	46.569,74	93.153,46
B2	- 1 biolog	čas rada	60	579,72	34.783,20	11.593,24	23.189,96
B3	- 6 medicinskih sestara - tehničara (SSS)	čas rada	180	342,54	61.657,20	20.550,34	41.106,86
B4	- 1 operatera	čas rada	10	255,28	2.552,80	850,85	1.701,95
B5	- 1 pomoćni radnik	čas rada	10	181,24	1.812,40	604,07	1.208,33
B1-B5	TOTAL B				240.528,80	80.168,25	160.360,55
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
C1	- 6 lekara specijaliste	čas rada	120	776,24	93.148,80	31.046,50	62.102,30
C2	- 6 vozač	čas rada	90	223,70	20.133,00	6.710,33	13.422,67
C3	- 6 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	90	342,54	30.828,60	10.275,17	20.553,43
C1-C3	TOTAL C				144.110,40	48.032,00	96.078,40
D	Nematerijalni troškovi - Institut za plućne bolesti Vojvodine
D1	- 2 lekara specijaliste	čas rada	60	776,24	46.574,40	15.523,25	31.051,15
D2	- 4 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	15	342,54	5.138,10	3.425,05	1.713,05
D1-D2	TOTAL D				51.712,50	18.948,30	32.764,20
E	Nematerijalni troškovi - Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine
E1	- 1 lekara specijaliste	čas rada	30	776,24	23.287,20	7.761,62	15.525,58
E2	- 2 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	30	342,54	10.276,20	3.425,06	6.851,14
E1-E2	TOTAL E				33.563,40	11.186,68	22.376,72
F	Nematerijalni troškovi - Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine
F1	- 1 lekara specijaliste	čas rada	30	776,24	23.287,20	7.761,62	15.525,58
F2	- 2 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	30	342,54	10.276,20	3.425,06	6.851,14
F1-F2	TOTAL F				33.563,40	11.186,68	22.376,72
G	Nematerijalni troškovi - Opšte bolnice Subotica, Sombor i Pančevo
G1	- 9 lekara specijaliste	čas rada	135	776,24	104.792,40	34.927,31	69.865,09
G2	- 18 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	135	342,54	46.242,90	15.412,76	30.830,14
G1-G2	TOTAL G				151.035,30	50.340,07	100.695,23
H	Nematerijalni troškovi - Opšte bolnice Kikinda, Sremska Mitrovica i Zrenjanin
H1	- 6 lekara specijalista	čas rada	90	776,24	69.861,60	23.284,87	46.576,73
H2	- 12 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	90	342,54	30.828,60	10.275,17	20.553,43
H1-H2	TOTAL H				100.690,20	33.560,04	67.130,16
I	Nematerijalni troškovi - Opšte bolnice Vršac, Vrbas, Senta
I1	- 3 lekara specijaliste	čas rada	45	776,24	34.930,80	11.642,44	23.288,36
I2	- 6 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	45	342,54	15.414,30	5.137,59	10.276,71
I1-I2	TOTAL I				50.345,10	16.780,02	33.565,08
J	Nematerijalni troškovi - Specijalna bolnica za plućne bolesti u Zrenjaninu
J1	- 1 lekar specijalista	čas rada	15	776,24	11.643,60	3.880,81	7.762,79
J2	- 2 zdravstveni tehničar (SSS)	čas rada	15	342,54	5.138,10	1.712,53	3.425,57
J1-J2	TOTAL J				16.781,70	5.593,34	11.188,36
K	Nematerijalni troškovi - Dom zdravlja Novi Sad
K1	- 5 lekara specijaliste	čas rada	150	667,75	100.162,50	33.384,16	66.778,34
K2	- 10 lekara opšte prakse	čas rada	300	667,75	200.325,00	133.536,65	267.113,35
K1-K2	TOTAL K				300.487,50	166.920,81	133.566,69
L	Nematerijalni troškovi - Dom zdravlja Zrenjanin
L1	- 2 lekara specijaliste	čas rada	60	667,75	40.065,00	13.353,66	26.711,34
L2	- 2 lekara opšte prakse	čas rada	60	667,75	40.065,00	13.353,66	26.711,34
L1-L2	TOTAL L				80.130,00	26.707,33	53.422,67
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C + TOTAL D + TOTAL E + TOTAL F + TOTAL G + TOTAL H + TOTAL I + TOTAL J + TOTAL K + TOTAL L				2.052.948,30	469.423,52	1.583.524,78

PROGRAMSKI ZADATAK POSEBNOG PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Posvećeni nadzor nad invazivnim bakterijskim oboljenjima uzrokovanim pneumokokom, meningokokom i hemofilusom influence tipa b

NOSILAC PROGRAMSKOG ZADATKA (NAZIV I SEDIŠTE, ODGOVORNO LICE):

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, 21000 Novi Sad,

Doc. dr Vladimir Petrović, Tel. +381 21 4897 886

E-mail: vladimir.petrovic@izjzv.org.rs

PODACI O KOORDINATORIMA PROGRAMSKOG ZADATKA

Dr Mladen Petrović, načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti

Tel. +381 21 4897 884, E-mail: mladen.petrovic@izjzv.org.rs

Prof. dr Zorica Šeguljev, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti

Tel. +381 21 4897 927, E-mail: zorica.seguljev@izjzv.org.rs

Prof. dr Zora Jelesić, načelnik Centra za mikrobiologiju

Tel. +381 21 4897 821, E-mail: zora.jelesic@izjzv.org.rs

Prof. dr Mira Mihajlović Ukropina Šef odeljenja za kliničku mikrobiologiju Centra za mikrobiologiju

Tel. +381 21 4897 895, E-mail: mikrobiologija@izjzv.org.rs

PRAVNI OKVIR:

Pravni okvir za donošenje programskog zadatka čine:

Zakon o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009), član 6

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009) član 47

Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09), član 13

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE:

Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Neisseria meningitidis su najčešći uzročnici bakterijskih invazivnih bolesti. Protiv infekcija, prouzrokovanih ovim mikroorganizmima, u našoj zemlji se sprovodi obavezna imunizacija, u okviru imunizacije lica određenog uzrasta (Haemophilus influenzae tip b) ili u okviru kliničkih indikacija (Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Neisseria meningitides). Uticaj imunizacije na kretanje ovih oboljenja nije poznat. Mada se oboljenja, prouzrokovana invazivnim bakterijama, najčešće javljaju u obliku pojedinačnih slučajeva, moguće su i epidemije u kolektivima ali i epidemije većih razmera (Neisseria meningitidis) ako se u populaciji pojavi novi tip uzročnika. Zbog toga, praćenje učestalosti ovih infekcija, ispitivanje karakteristika obolelih, tipizacija izolata i ispitivanje rezistencije na antibiotike imaju epidemiološki i klinički značaj.

NEPOSTOJANJE POSEBNOG PROGRAMA/ PROGRAMSKOG ZADATKA NA REPUBLIČKOM NIVOU:

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA:

Opšti cilj:

• Unapređenja nadzora nad invazivnim bakterijskim oboljenjima u cilju blagovremene dijagnoze i lečenja obolelih i predlaganja mera sprečavanja i suzbijanja ovih oboljenja.

Specifični ciljevi

• Utvrđivanje najčešćih serotipova bakterija Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Neisseria meningitides koji se nalaze na našem području;

• Utvrđivanje rezistencije izolata Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Neisseria meningitides na antibiotike;

• Praćenje uticaja imunizacije na javljanje ovih oboljenja;

• Praćenje uticaja imunizacije na promenu strukture izolovanih sojeva Haemophilus influenzae.

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA:

Programski zadatak će se realizovati kroz saradnju bolničkih ustanova u kojima se pacijenti leče, odnosno u koje gravitiraju pacijenti iz cele Pokrajine (Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, Klinika za otorinolaringologiju Kliničkog centra Vojvodine) i Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Ciljna grupa su bolesnici svih uzrasta kod kojih je došlo do razvoja meningitisa/sepse, a za Streptococcus pneumoniae i Haemophilus influenzae i deca uzrasta do 5 godina, kod kojih je došlo do razvoja zapaljenja srednjeg uva ili pneumonije i upućeni su na bolničko lečenje.

Stacionarne zdravstvene ustanove će vršiti postavljanje dijagnoze navedenih kliničkih entiteta, izbor ispitanika i uzorkovanje bolesničkog materijala. Laboratorijska ispitivanja, prikupljanje i analizu laboratorijskih rezultata i epidemioloških podataka sprovodiće Institut za javno zdravlje Vojvodine u saradnji sa Nacionalnim referentnim laboratorijama (Zavod za javno zdravlje Sombor, Institut za mikrobiologiju Beograd).

Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:

1. Postavljanje kliničke dijagnoze i uzorkovanje bolesničkog materijala

2. Bakteriološki pregled uzoraka krvi, likvora i sadržaja srednjeg uha, izolacija uzročnika i ispitivanje njihove osetljivosti na antimikrobne lekove

3. Tipizacija uzročnika

4. Prikupljanje epidemioloških podataka

5. Analiza dobijenih rezultata i predlog mera za prevenciju i terapiju.

Izvršioci programskog zadatka:

Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka

Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine

Klinički centar Vojvodine, Klinika za infektivne bolesti

Klinički centar Vojvodine, Klinika za otorinolaringologiju

Zavod za javno zdravlje Sombor

INDIKATORI:

• Broj bolesnika sa postavljenom etiološkom dijagnozom u odnosu na ukupan broj ispitanih bolesnika;

• Učešće bakterija Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Neisseria meningitides u ukupnom broju izolata;

• Broj izolata kod kojih je izvršena tipizacija.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA (za 2013.):

Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	- Laboratorijska oprema - profesionalni laboratorijski mikroskop	komad	1	540.000,00	540.000,00	0,00	540.000,00
A2	- Reagensi - kit za REAL TIME PCR sa ekstrakcijom DNK	Pakovanje/50	1	107.250,00	107.250,00	107.250,00	0,00
A3	- Brisevi za uzimanje materijala sa transportnom podlogom	Pakovanje 1/1	300	58,51	17.553,00	17.553,00	0,00
A4	- Bris nazofarinksa sa transportnom podlogom	Pakovanje 1/1	300	70,80	21.240,00	21.240,00	0,00
A1-A4	TOTAL A				686.043,00	146.043,00	540.000,00
B	Materijalni troškovi - ZJZ Sombor
B1	- Automatizovani sistem za brzu identifikaciju bakterija i brzu izradu testa osetljivosti na antimikrobne lekove - VITEK 2-15 (za 15 mesta)	komad	1	3.861.000,00	3.861.000,00	3.861.000,00	0,00
B2	- Sistem za foto dokumentaciju gelova	komad	1	468.000,00	468.000,00	468.000,00	0,00
B3	- Set pipeta (0.5-10,2-20,10-100,20-200,100-1000µl)	set	2	93.600,00	187.200,00	0,00	187.200,00
B4	- Reagensi - Kit za izolaciju bakterijske DNK (za 250 reakcija)	komad	1	127.800,00	127.800,00	127.800,00	0,00
B5	- Reagensi - Gel ekstrakcioni kit (za 250 reakcija)	komad	1	70.200,00	70.200,00	70.200,00	0,00
B1-B5	TOTAL B				4.714.200,00	4.527.000,00	187.200,00
C	Nematerijalni troškovi - Institut
C1	- 4 lekara specijaliste mikrobiologa	čas rada	40	776,24	31.049,60	10.348,83	20.700,77
C2	- 1 biolog	čas rada	15	579,72	8.695,80	2.898,31	5.797,49
C3	- 3 medicinske sestre - tehničara (SSS)	čas rada	45	342,54	15.414,30	5.137,59	10.276,71
C4	- 3 lekara specijaliste epidemiologa	čas rada	30	776,24	23.287,20	7.761,62	15.525,58
C1-C4	TOTAL C				78.446,90	26.146,35	52.300,55
D	Nematerijalni troškovi - ZJZ Sombor
D1	- 1 lekar specijalista mikrobiologije -	čas rada	45	776,24	34.930,80	11.642,44	23.288,36
D2	- 1 diplomirani molekularni biolog	čas rada	60	579,72	34.783,20	11.593,24	23.189,96
D3	- 1 strukovni medicinsko-laboratorijski tehnolog	čas rada	45	579,72	26.087,40	8.694,93	17.392,47
D4	- 1 laboratorijski tehničar (SSS)	čas rada	45	342,54	15.414,30	5.137,59	10.276,71
D1-D4	TOTAL D				111.215,70	37.068,19	74.147,51
E	Nematerijalni troškovi - Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine
E1	- 2 lekara specijaliste	čas rada	60	776,24	46.574,40	15.523,25	31.051,15
E2	- 4 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	30	342,54	10.276,20	3.425,06	6.851,14
E1-E2	TOTAL E				56.850,60	18.948,30	37.902,30
F	Nematerijalni troškovi - Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine
F1	- 2 lekara specijaliste	čas rada	60	776,24	46.574,40	15.523,25	31.051,15
F2	- 4 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	30	342,54	10.276,20	3.425,06	6.851,14
F1-F2	TOTAL F				56.850,60	18.948,30	37.902,30
G	Nematerijalni troškovi - Klinika za ORL Kliničkog centra Vojvodine
G1	- 3 lekara specijaliste ORL	čas rada	90	776,24	69.861,60	23.284,87	46.576,73
G2	- 1 medicinskih sestara VSS	čas rada	90	382,15	34.393,50	11.463,35	22.930,15
G1-G2	TOTAL G				104.255,10	34.748,22	69.506,88
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C + TOTAL D + TOTAL E + TOTAL F + TOTAL G				5.807.861,90	4.808.902,38	998.959,52

PROGRAMSKI ZADATAK POSEBNOG PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Posvećeni nadzor nad virusnim gastroenteritisima

NOSILAC PROGRAMSKOG ZADATKA (NAZIV I SEDIŠTE, ODGOVORNO LICE):

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, 21000 Novi Sad,

Doc. dr Vladimir Petrović, Tel. +381 21 4897 886

E-mail: vladimir.petrovic@izjzv.org.rs

PODACI O KOORDINATORIMA PROGRAMSKOG ZADATKA

Dr Mladen Petrović, načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti

Tel. +381 21 4897 884, E-mail: mladen.petrovic@izjzv.org.rs

Prof. dr Zorica Šeguljev, Centar za kontrolu i Prevenciju bolesti

Tel. +381 21 4897 927, E-mail: zorica.seguljev@izjzv.org.rs

Prof. dr Vesna Milošević, načelnik Centra za virusologiju

Tel. +381 21 4897 837, E-mail: vesna.milosevic@izjzv.org.rs

PRAVNI OKVIR:

Pravni okvir za donošenje programskog zadatka čine:

Zakon o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009), član 6

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009) član 47

Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09), član 13

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE:

Rotavirusni gastroenteritisi su jedan od glavnih uzročnika morbiditeta u dečijem uzrastu. Procenjuje se da su u zemljama u razvoju odgovorni za 500 000 do 870 000 smrtnih ishoda godišnje u uzrastu do 5 godina.

Norovirusi, posle rotavirusa, drugi najčešći uzročnici nebakterijskih, virusnih gastroenteritisa kod dece i najčešći etiološki virusni faktori akutnih gastroenteritisa kod odraslih. Odgovorni su za više od 1 000 000 hospitalizacija i preko 200 000 smrtnih slučajeva širom sveta, godišnje, kod dece ispod 5 godina starosti. Vodeći su uzročnici epidemija povezanih sa upotrebom kontaminirane hrane a prenose se i kontaminiranom vodom i kontaktom sa inficiranim osobom ili kontaminiranim predmetima.

Danas se zna da su astrovirusi česti uzročnici gastroenteritisa, naročito kod dece uzrasta do 2 godine i starijih osoba. Incidenca astrovirusnih infekcija se kreće u granicama od 2-9% kod dece sa gastroenteritisima, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju.

Adenovirusni gastroenteritisi javljaju se tokom cele godine, iako nešto češće u jesen i proleće. Sertipovi 40 i 41 serogrupe F izazivači su adenovirusnih gastroenteritisa. Adenovirusi su drugi najčešći uzročnici proliva kod dece (iza rotavirusa). Obolevaju deca mlađa od 2 godine, jer iza 10-te godine života većina osoba poseduje serumska antitela protiv multiplih serotipova. Ponekad se mogu zaraziti i starija deca i odrasli u njihovoj okolini. Obolevaju i specifične grupe odraslih, naročito osobe u poluzatvorenim kolektivima (internati, gerontološke ustanove, specijalne ustanove). Tada se adenovirusne infekcije javljaju epidemijski.

Učešće virusnih gastroenteritisa u patologiji AP Vojvodine nije poznato.

U značajnom broju epidemija, koje su registrovane u hospitalnim ustanovama, drugim kolektivima i među stanovništvom AP Vojvodine, nije bilo moguće utvrditi infektivni agens, mada se najverovatnije radilo o virusnoj etiologiji.

NEPOSTOJANJE POSEBNOG PROGRAMA/ PROGRAMSKOG ZADATKA NA REPUBLIČKOM NIVOU:

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA:

• Utvrditi učestalost rotavirusa, norovirusa i astrovirusa kao etioloških faktora virusnih gastroenteritisa na uzorku hospitalizovanih pacijenata uzrasta do 5 godina.

• Utvrditi učestalost adenovirusa kao etiološkog faktora virusnih gastroenteritisa i epidemija virusnih gastroenteritisa

• Utvrditi uzročnika epidemija gastroenteritisa za koje je postavljena je sumnja na virusnu etiologiju

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA:

U toku istraživanja planirano je da se pregleda 100 uzoraka fecesa hospitalizovanih pacijenata koji boluju od virusnog gastroenteritisa i 100 uzoraka fecesa obolelih u epidemijama gastroenterokolitisa za koje je postavljena sumnja na virusnu etiologiju. Uzorci pacijenata bili bi testirani molekularnom real-time RT-PCR dijagnostičkom metodom, upotrebom komercijalnog testa za simultanu detekciju rotavirusa, norovirusa i astrovirusa i adenovirusa - tip 40 i 41.

Prikupljanje i obrada uzoraka fecesa pacijenata sumnjivih na virusni gastroenteritis

Uzorci stolice, za hospitalizovane pacijente, bili bi dostavljani sa Instituta za zaštitu zdravlja dece i omladine Vojvodine i Infektivne klinike KC Vojvodine. Uzorci stolice pacijenata obolelih u epidemijama biće dostavljani u saradnji sa epidemiološkom službom nadležnog zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine. U Centru za virusologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine bila bi vršena njihova obrada i priprema za ekstrakciju nukleinskih kiselina.

Izolacija virusnih nukleinskih kiselina iz uzoraka fecesa

Ekstrakcija virusnih nukleinskih kiselina bila bi vršena komercijalnim kitom za izolaciju RNK pomoću mini-spin kolona.

Testiranje uzoraka virusnih nukleinskih kiselina na prisustvo RNK rotavirusa, norovirusa i astrovirusa metodom real time RT-PCR i DNK adenovirusa metodom real time RT-PCR.

Za izvođenje real time RT-PCR testa bio bi upotrebljen komercijalni kit za istovremeno dokazivanje i diferencijaciju RNK rotavirusa, norovirusa i astrovirusa. Za izvođenje real time RT-PCR testa za dokazivanje DNK adenovirusa tipa 40 i 41 koristiće se molekularni kitovi

Obrada podataka i analiza dobijenih rezultata

Dobijeni rezultati bi nakon obrade i analize bili predstavljeni u vidu izveštaja.

Izvršioci:

• Institut za javno zdravlje Vojvodine

• Institut za zaštitu zdravlja dece i omladine u Novom Sadu

• Klinika za infektivne bolesti KC Vojvodine

• Okružni zavodi za javno zdravlje sa teritorije AP Vojvodine:

• Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica

• Zavod za javno zdravlje Pančevo

• Zavod za javno zdravlje Zrenjanin

• Zavod za javno zdravlje Kikinda

• Zavod za javno zdravlje Subotica

• Zavod za javno zdravlje Sombor

INDIKATORI

Procenat pozitivnih nalaza rotavirusa, norovirusa i astrovirusa i adenovirusa.

Broj utvrđenih epidemija uzrokovanih virusa

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA (za 2013.):
Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)		Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	Potrošni materijal (kit za kvalitativnu detekciju rotavirusa, astrovirusa i norovirusa u fecesu, kit za izolaciju virusne RNK Spin Column metodom, Expell Plus tips, rukavice za molekularnu dijagnostiku nitrilne…)	pauš				767.800,00	0,00	767.800,00
A2	Laboratorijski PVC pribor	pauš				330.000,00	0,00	330.000,00
A3	Kit za kvalitativnu detekciju adenovirusa (tip 40 i 41) u fecesu, putem real time PCR na ABI 7500 (prajmeri, proba, pozitivna kontrola, reagensi za PCR)	pak	3	130.000,00		390.000,00	0,00	390.000,00
A4	Kit za izolaciju virusne RNK/DNK Spin-column metodom	pak	3	90.000,00		270.000,00	0,00	270.000,00
A5	Rukavice za molekularnu dijagnostiku, nitrilne, netalkirane, 402N, size S	pak	16	2.000,00		32.000,00	0,00	32.000,00
A6	Expell Plus tips 10µl - Ultra low retention Sterile w/filter, hinged Racks 5030090C, 1/960	pak	5	12.000,00		60.000,00	0,00	60.000,00
A7	Expell Plus tips 100µl - Ultra low retention Sterile w/filter, hinged Racks 5030090C, 1/960	pak	2	12.000,00		24.000,00	0,00	24.000,00
A8	Expell Plus tips 1000µl - Ultra low retention Sterile w/filter, hinged Racks 5030090C, 1/960	pak	5	12.000,00		60.000,00	0,00	60.000,00
A9	Microtubes with cap, sterile, 1.5ml, PCR grade	kom	1000	5		5.000,00	0,00	5.000,00
A10	MicroAmp Optical 8 Tubes/ Strip, 0.1ml	kom	500	70		35.000,00	0,00	35.000,00
A11	MicroAmp Optical 8-Cap Strip, 0.1ml	kom	500	70		35.000,00	0,00	35.000,00
A12	MicroAmp Optical 8 Tubes/ Strip, 0.2ml	kom	500	70		35.000,00	0,00	35.000,00
A13	MicroAmp Optical 8-Cap Strip, 0.2ml	kom	500	70		35.000,00	0,00	35.000,00
A14	rPCR-Plate, 48 well, 0.1ml for ABI	kom	40	500		20.000,00	0,00	20.000,00
A15	Platesealer, ampliseal, for rPCR, transparent, 1/100	pak	1	18.000,00		18.000,00	0,00	18.000,00
A16	Posude za uzorkovanje, providne, sterilne, 250ml	kom	300	50		15.000,00	0,00	15.000,00
A17	Posude za feces	kom	200	15		3.000,00	0,00	3.000,00
A18	Elektronska vaga, sa 3 decimalna mesta (do 120g)	kom	1	100.000,00		100.000,00	0,00	100.000,00
A19	Vortex, brzina do 2400 obrt	kom	1	70.000,00		70.000,00	0,00	70.000,00
A1-A19	TOTAL A					2.304.800,00	0,00	2.304.800,00
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 3 lekara specijaliste - epidemiologa	čas rada	90		776,24	69.861,60	23.284,87	46.576,73
B2	- 2 lekara specijaliste - virusologa	čas rada	60		776,24	46.574,40	15.523,25	31.051,15
B3	- 3 diplomirana biologa	čas rada	120		579,72	69.566,40	23.186,48	46.379,92
B4	- 2 laboratorijska tehničara	čas rada	120		342,54	41.104,80	13.700,23	27.404,57
B5	- 2 medicinska tehničara	čas rada	60		342,54	20.552,40	6.850,11	13.702,29
B6	- 1 pomoćni radnik	čas rada	20		181,24	3.624,80	1.208,15	2.416,65
B1-B5	TOTAL B					251.284,40	83.753,09	167.531,31
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
C1	- 6 lekara specijaliste - epidemiologa	čas rada	180		776,24	139.723,20	46.569,74	93.153,46
C2	- 6 laboratorijski tehničar SSS	čas rada	180		342,54	61.657,20	20.550,34	41.106,86
C1-C2	TOTAL C					201.380,40	67.120,09	134.260,31
D	Nematerijalni troškovi - Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine
D1	- 1 lekar specijalista	čas rada	60		776,24	46.574,40	15.523,25	31.051,15
D1	TOTAL D					46.574,40	15.523,25	31.051,15
E	Nematerijalni troškovi - Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine
E1	- 1 lekar specijalista	čas rada	60		776,24	46.574,40	15.523,25	31.051,15
E1	TOTAL E					46.574,40	15.523,25	31.051,15
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C + TOTAL D + TOTAL E					2.850.613,60	181.919,67	2.668.693,93

PROGRAMSKI ZADATAK POSEBNOG PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Proces mapiranja rezistencije bakterija na antimikrobne lekove u ustanovama sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite u AP Vojvodini

NOSILAC PROGRAMSKOG ZADATKA (NAZIV I SEDIŠTE, ODGOVORNO LICE):

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, 21000 Novi Sad,

Doc. dr Vladimir Petrović, Tel. +381 21 4897 886

E-mail: vladimir.petrovic@izjzv.org.rs

PODACI O KOORDINATORIMA PROGRAMSKOG ZADATKA

Prof. dr Zora Jelesić, načelnik Centra za mikrobiologiju, Institut za javno zdravlje Vojvodine

Tel. +381 21 4897 821, E-mail: zora.jelesic@izjzv.org.rs

Doc. dr Gorana Ćosić, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, Institut za javno zdravlje Vojvodine

Tel. +381 21 4897 101, E-mail: gorana.cosic@izjzv.org.rs

Prof. dr Jovan Vukadinov, upravnik Klinike za infektivne bolesti, Klinički centar Vojvodine

Tel. +381 21 484 3113, E-mail: nsinfekt@gmail.com

Doc. dr Siniša Sević, Klinika za infektivne bolesti, Klinički centar Vojvodine

Tel. +381 21 484 3941, E-mail: nsinfekt@gmail.com

Prof. dr Sandra Stefan-Mikić, Klinika za infektivne bolesti, Klinički centar Vojvodine

Tel. +381 21 484 3991, E-mail: sandrastefanm@yahoo.co.uk

Prof. dr Ana Sabo, Zavod za farmakologiju, toksikologiju i kliničku farmakologiju, Medicinski fakultet Novi Sad

Tel. +381 21 484 3921, E-mail: ana.sabo56@gmail.com

Prof. dr Zdenko Tomić, Zavod za farmakologiju, toksikologiju i kliničku farmakologiju, Medicinski fakultet Novi Sad

Tel. +381 21 484 3921, E-mail: farmakologija2011@gmail.com

Doc. dr Olga Horvat, Zavod za farmakologiju, toksikologiju i kliničku farmakologiju, Medicinski fakultet Novi Sad

Tel. +381 21 484 3921, E-mail: farmakologija2011@gmail.com

PRAVNI OKVIR:

Pravni okvir za donošenje programskog zadatka čine:

Zakon o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009), član 6

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009) član 47

Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09), član 13

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE:

• Rezistencija bakterija na antibiotike posledica je njihove neracionalne primene. Infekcije izazvane rezistentnim bakterijama kompromituju osnovno oboljenje, komplikuju i produžavaju lečenje i boravak u hospitalnoj ustanovi povećavajući opšti morbiditet, mortalitet i troškove.

• Ustanovljavanje tipova i mehanizama rezistencije određenih bakterija, njihove rasprostranjenosti i faktora rizika povezanih sa pojavom rezistencije omogućava utvrđivanje prioritetnih mera koje će se sprovoditi radi kontrole širenja rezistencije u populaciji.

• S obzirom da su na osnovu dosadašnjih ispitivanja od svih multiplo-rezistentnih bakterija Gram-negativne najučestalije u našoj sredini, akcenat će biti stavljen na ispitivanje ove grupe bakterija.

NEPOSTOJANJE POSEBNOG PROGRAMA/ PROGRAMSKOG ZADATKA NA REPUBLIČKOM NIVOU:

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA:

Opšti ciljevi

• Formiranje mapa rezistencije u Vojvodini na osnovu mikrobioloških i epidemioloških podataka.

• Kreiranje vodiča za racionalnu primenu antibiotika na području Vojvodine

Specifični ciljevi

Kratkoročni ciljevi

• Poboljšanje kvaliteta prikupljanja rezistentnih izolata primenom jedinstvene metodologije u mikrobiološkim laboratorijama u Vojvodini.

• Prikupljanje mikrobioloških podataka o izolatima i demografskih i kliničkih podataka o pacijentu radi epidemiološke procene veličine problema rezistencije bakterija na antibiotike u Vojvodini.

• Formiranje kolekcije rezistentnih izolata koji će biti podvrgnuti detaljnijem ispitivanju molekularnih mehanizama rezistencije.

• Procena veličine problema rezistencije bakterija na antibiotike u Vojvodini na osnovu podataka prikupljenih iz mikrobioloških laboratorija i epidemioloških podataka u Vojvodini

•

Dugoročni ciljevi

• Primena savremenih metoda molekularne tipizacije rezistentnih bakterija i ustanovljavanje epidemiološke povezanosti sojeva.

• Utvrđivanje zastupljenosti pojedinih gena rezistencije na β-laktame proširenog spektra (geni za ESBL-extended spectrum beta lactamases i karbapenemaze) kod enterobakterija, pseudomonasa i acinetobaktera. Na ovaj način bili bi rasvetljeni mehanizmi rezistencije i epidemiološka povezanost i eventualno širenje potencijalno opasnih multiplo-rezistentnih sojeva u pojedinim ustanovama i odeljenjima na našem području.

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA:

1. Definisanje uputstava za praćenje i prijavljivanje rezistencije, kao i za način uzorkovanja, čuvanja i slanja rezistentnih izolata

Na osnovu definisanih i opštepriznatih stručno-metodoloških procedura stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine definisaće i sačiniti uputstva za praćenje i prijavljivanje rezistencije, za način uzorkovanja biološkog materijala, čuvanja i slanja rezistentnih izolata i upitnik za prikupljanje epidemioloških podataka.

Na osnovu datih uputstava podatke i rezistentne izolate bakterija sakupljaće laboratorije IZJZV i Zavodi za javno zdravlje u Vojvodini.

2.a Edukacija odeljenskih lekara o indikacijama za prikupljanje biološkog materijala, o metodologiji uzorkovanja (sa pravog mesta, u pravo vreme, na pravi način) i upotrebi savremenih transportnih podloga koje omogućavaju brzu i pouzdanu dijagnozu

Edukaciju će sprovoditi stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine i Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine.

2.b Edukacija lekara specijalista u mikrobiološkim laboratorijama i epidemiologa o primeni savremenih metoda u mikrobiologiji za praćenje rezistencije, način čuvanja i slanja rezistentnih izolata, kao i prijavljivanja rezistencije sa epidemiološkim podacima.

Edukaciju će sprovoditi stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

3. Evaluacija podataka iz upitnika i dopuna nedostajućih podataka i unos podataka u elektronsku bazu radi elektronske obrade

Podaci dobijeni iz laboratorija IZJZV i Zavoda za javno zdravlje biće provereni i uneti u odgovarajuću bazu podataka. Kontrolu, grupisanje i obradu podataka izvršiće stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine,

4. Molekularna tipizacija rezistentnih izolata bakterija i dokazivanje pojedinih gena rezistencije

Molekularnu tipizaciju rezistentnih bakterija pomoću metoda elektroforeze u pulsirajućem polju (PFGE) i lančane reakcije polimeraze (PCR) i utvrđivanje zastupljenosti pojedinih gena rezistencije kod enterobakterija, pseudomonasa i acinetobaktera izvršiće stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Na ovaj način bili bi rasvetljeni mehanizmi rezistencije i epidemiološka povezanost i širenje potencijalno opasnih multiplo-rezistentnih sojeva u određenim populacijama pacijenata.

5. Analiza dobijenih rezultata

Analizu dobijenih rezultata obaviće stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Analizom će biti obuhvaćena osetljivost pojedinih vrsta bakterija na antibiotike, prisustvo pojedinih gena i mehanizama rezistencije, učestalost i rasprostranjenost rezistentnih izolata u odnosu na specifičnosti pacijenata i sredine (hospitalne ustanove, ambulantna služba i drugo) i drugi relevantni pokazatelji veličine epidemiološkog problema.

6. Formiranje mapa rezistencije u Vojvodini

Na osnovu svih prikupljenih rezultata stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine sačiniće mape rezistencije na teritoriji Vojvodine

7. Kreiranje vodiča za racionalnu primenu antibiotika

Uzimajući u obzir sve rezultate ovog istraživanja stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine u saradnji sa stručnjacima Infektivne klinike KCV i farmakolozima Medicinskog fakulteta u Novom Sadu sačiniće vodič za pravilnu upotrebu antibiotika u Vojvodini.

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka

Okružni zavodi za javno zdravlje sa teritorije AP Vojvodine:

Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica

Zavod za javno zdravlje Pančevo

Zavod za javno zdravlje Zrenjanin

Zavod za javno zdravlje Kikinda

Zavod za javno zdravlje Subotica

Zavod za javno zdravlje Sombor

Klinika za infektivne bolesti KCV

Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine

Institut za plućne bolesti Vojvodine

Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine

Institut za onkologiju Vojvodine

Opšte bolnice u Vojvodini:

Opšta bolnica Subotica

Opšta bolnica Sombor

Opšta bolnica Vrbas

Opšta bolnica Sremska Mitrovica

Opšta bolnica Pančevo

Opšta bolnica Vršac

Opšta bolnica Senta

Opšta bolnica Zrenjanin

Opšta bolnica Kikinda

Medicinski fakultet N. Sad - Zavod za farmakologiju

INDIKATORI:

• Broj dana skraćenja boravka u bolnicama,

• Nivo smanjenja morbiditeta,

• Nivo smanjenja mortaliteta,

• Nivo smanjenja troškova (ušteda).

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA (za 2013.):

Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	Potrošni materijal	paušalno			656.250,00	0,00	656.250,00
A2	Reagensi	paušalno			2.080.176,00	1.571.712,32	508.463,68
A3	Podloge za hemokulture	kom	30	76.912,00	2.307.360,00	2.307.360,00	0,00
A4	Laboratorijska oprema i pribor	paušalno			245.890,00	0,00	245.890,00
A5	Kancelarijski materijal	paušalno			14.895,00	0,00	14.895,00
A6	Edukacija	kom	2		105.040,00	0,00	105.040,00
A1-A6	TOTAL A				5.409.611,00	3.879.072,32	1.530.538,68
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 5 dr sc. med. specijalista	čas rada	300	776,24	232.872,00	77.616,24	155.255,76
B3	- 5 lekara specijalista	čas rada	200	763,29	152.658,00	50.880,91	101.777,09
B3	- 1 lekar na specijalizaciji	čas rada	150	575,05	86.257,50	28.749,62	57.507,88
B4	- 1 diplomirani biolog	čas rada	75	579,72	43.479,00	14.491,55	28.987,45
B5	- 3 zdravstvena tehničara (VŠS)	čas rada	15	382,15	5.732,25	1.910,56	3.821,69
B6	- 5 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	45	342,54	15.414,30	5.137,59	10.276,71
B7	- 1 programer	čas rada	8	255,28	2.042,24	680,68	1.361,56
B8	- 1 administrativni radnik	čas rada	3	255,28	765,84	255,25	510,59
B1-B8	TOTAL B				539.221,13	179.722,40	359.498,73
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
C1	- 12 lekara specijalista	čas rada	60	763,29	45.797,40	15.264,27	30.533,13
C2	- 6 zdravstvenih tehničara SSS	čas rada	30	342,54	10.276,20	3.425,06	6.851,14
C1-C2	TOTAL C				56.073,60	18.689,33	37.384,27
D	Nematerijalni troškovi - Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine
D1	- 3 lekara specijaliste	čas rada	36	763,29	27.478,44	9.158,56	18.319,88
D1	TOTAL D				27.478,44	9.158,56	18.319,88
E	Nematerijalni troškovi - Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine
E1	- 1 lekar specijalista	čas rada	12	763,29	9.159,48	3.052,85	6.106,63
E1	TOTAL E				9.159,48	3.052,85	6.106,63
F	Nematerijalni troškovi - Opšte bolnice Subotica, Sombor, Pančevo, Vrbas, Vršac, Sremska Mitrovica, Senta, Kikinda i Zrenjanin
F1	- 9 lekara specijaliste	čas rada	108	763,29	82.435,32	27.475,69	54.959,63
F1	TOTAL F				82.435,32	27.475,69	54.959,63
G	Nematerijalni troškovi - Institut za plućne bolesti Vojvodine
G1	- 1 lekar specijalista	čas rada	12	763,29	9.159,48	3.052,85	6.106,63
G1	TOTAL G				9.159,48	3.052,85	6.106,63
H	Nematerijalni troškovi - Institut za onkologiju Vojvodine
H1	- 1 lekar specijalista	čas rada	12	763,29	9.159,48	3.052,85	6.106,63
H1	TOTAL H				9.159,48	3.052,85	6.106,63
I	Nematerijalni troškovi - Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine
I1	- 1 lekar specijalista	čas rada	12	763,29	9.159,48	3.052,85	6.106,63
I1	TOTAL I				9.159,48	3.052,85	6.106,63
J1	Medicinski fakultet - Zavod za Farmakologiju
J1	- 3 dr sc. med. specijalista	čas rada	36	763,29	27.478,44	9.158,56	18.319,88
J1	TOTAL F				27.478,44	9.158,56	18.319,88
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C + TOTAL D + TOTAL E + TOTAL F + TOTAL G + TOTAL H + TOTAL I + TOTAL J				6.178.935,85	4.135.488,29	2.043.447,56

PROGRAMSKI ZADATAK POSEBNOG PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Kontrola sadržaja natrijumhlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta u Vojvodini

NOSILAC PROGRAMSKOG ZADATKA (NAZIV I SEDIŠTE, ODGOVORNO LICE):

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, 21000 Novi Sad,

Doc. dr Vladimir Petrović, Tel. +381 21 4897 886 E-mail: vladimir.petrovic@izjzv.org.rs

PODACI O KOORDINATORIMA PROGRAMSKOG ZADATKA

Doc. dr Ljiljana Trajković Pavlović, Centar za higijenu i humanu ekologiju

tel.+ 381 21 4897 872, E-mail: ljiljana.pavlovict@izjzv.org.rs

Prof. dr Mirjana Martinov Cvejin, Centar za informatiku i biostatistiku u zdravstvu

Tel + 381 21 4897 894, E-mail: mirjana.cvejin@izjzv.org.rs

Asist. dr med. Milka Popović, načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju

Tel: +381 21 4897 863, E-mail: higijena@izjzv.org.rs

PRAVNI OKVIR:

Pravni okvir za donošenje programskog zadatka čine:

Zakon o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009), član 6

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009) član 47

Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09), član 13

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE:

Epidemiološka istraživanja, kliničke i eksperimentalne studije urađene u velikom broju zemalja nedvosmisleno su utvrdile da je unos natrijum-hlorida u direktnoj linearnoj korelaciji sa prevalencijom hipertenzije i srednjom vrednošću visine krvnog pritiska u populaciji, opštim mortalitetom i specifičnim mortalitetom od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Preveliki unos natrijum-hlorida predstavlja doprinoseći činilac za razvoj kancera želuca, osteoporoze, bubrežnih kamenaca i težinu astme. Prema podacima Ministarstva zdravlja iz 2007. g. prevalencija hipertenzije odraslog stanovništva Vojvodine iznosi 46,1%. Istraživanje IZJZV pokazalo je da oko 66% osoba starijih od 45 ima hipertenziju. Prvi rezultati kontrole sadržaja natrijum-hlorida u obrocima društvene ishrane dece predškolskog i školskog uzrasta i studentske omladine u Novom Sadu pokazala je da on značajno prevazilazio preporuke. Uspostavljanje partnerskih odnosa sa Predškolskom ustanovom u Novom Sadu, osnovnim školama, domovima učenika i Studentskim centrom pomoglo je da se nakon nekoliko godina sadržaj soli u ovim obrocima smanji. Postoji opravdana pretpostavka da je sadržaj natrijum-hlorida u obrocima u objektima organizovane društvene ishrane dece predškolskog i školskog uzrasta i studentske omladine na teritoriji Vojvodine takođe prevelik iako sistematska istraživanja ovakve vrste nisu rađena.

NEPOSTOJANJE POSEBNOG PROGRAMA/ PROGRAMSKOG ZADATKA NA REPUBLIČKOM NIVOU:

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA:

Opšti cilj

• Smanjenje unosa natrijum-hlorida dece predškolskog i školskog uzrasta i mladih sa ciljem smanjenja rizika za razvoj hipertenzije, kardiovaskularnih i drugih bolesti u odraslom dobu za koje je utvrđeno da veliki unos natrijum-hlorida predstavlja faktor rizika ili doprinoseći činilac

Specifični ciljevi

• Uspostavljanje partnerskog odnosa sa objektima u kojima postoji organizovana društvena ishrana za decu predškolskog uzrasta.

• Praćenje sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta po jedinstvenoj, međunarodno priznatoj metodi rada u AP Vojvodini

• Dobijanje podataka o sadržaju natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta u AP Vojvodini

• Podrška nacionalnoj politici za prevenciju hipertenzije, kardiovaskularnih i cerbrovakularnih bolesti

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA:

Izrada plana rada

1. Uspostavljanje partenerske saradnje sa rukovodstvom objekata i planerima organizovane društvene ishrane dece

2. Uzorkvanje obroka i kontrola sadržaja natrijum hlorida

3. Kreiranje elektronske baze podataka

4. Prikupljanje i obrada podataka

5. Organizovanje godišnjih konferencija

6. Izrada godišnjih izveštaja

Izvršioci:

Institut za javno zdravlje Vojvodine

Zavoda za javno zdravlje Subotica

Zavoda za javno zdravlje Sombor

Zavoda za javno zdravlje Kikinda

Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin

Zavoda za javno zdravlje Pančevo

Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica

INDIKATORI:

• Uspostavljena programska institucionalna saradnja sa okružnim sa zavodima za javno zdravlje i ustanovama u kojima postoji organizovana društvena ishrana dece predškolskog.

• Formirana baza podataka

• Pripremljeni izveštaji o postignutim rezultatima

• Pad procentualnog sadržaja natrijumhlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta u Vojvodini

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA (za 2013.):

Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	- plameni fotometar	komad	1	837.200,00	837.200,00	0,00	837.200,00
A2	- papir za štampanje	komad	16	293,82	4.701,12	0,00	4.701,12
A3	- toneri	komad	8	8.144,71	65.157,71	0,00	65.157,71
A4	- laboratorijsko određivanje soli u obrocima	uzorak	560	660,00	369.600,00	369.600,00	0,00
A1-A4	TOTAL A				1.276.658,83	369.600,00	907.058,83
B	Materijalni troškovi - Zavodi u APV
B1	- kompjuter	komad	6	50.000,00	300.000,00	0,00	300.000,00
B2	- papir za štampanje	komad	48	293,82	14.103,36	0,00	14.103,36
B3	- toneri	komad	24	8.144,71	195.473,14	0,00	195.473,14
B4	- elektroda za određivanje hlorida	komad	6	119.600,00	717.600,00	717.600,00	0,00
B1-B4	TOTAL B				1.227.176,50	717.600,00	509.576,50
C	Nematerijalni troškovi - Institut
C1	- 2 lekara specijaliste	čas rada	120	763,29	91.594,80	30.528,55	61.066,25
C2	- 2 lekara doktora nauka	čas rada	176	776,24	136.618,24	45.534,86	91.083,38
C3	- 1 dipl. inženjer elektrotehnike	čas rada	10	475,37	4.753,70	1.584,41	3.169,29
C4	- 1 dipl. inž. informatike	čas rada	40	475,37	19.014,80	6.337,63	12.677,17
C5	- 1 dipl. hemičar doktor nauka	čas rada	10	579,72	5.797,20	1.932,21	3.864,99
C6	- 1 viši sanitarni tehničar	čas rada	90	382,15	34.393,50	11.463,35	22.930,15
C7	- 1 administrativni radnik	čas rada	6	255,28	1.531,68	510,51	1.021,17
C8	- 1 dipl. ekonomista	čas rada	8	475,37	3.802,96	1.267,53	2.535,43
C1-C8	TOTAL C				297.506,88	99.159,04	198.347,84
D	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
D1	- 6 lekara specijalista	čas rada	120	763,29	91.594,80	30.528,55	61.066,25
D2	- 6 tehničara uzorkivača	čas rada	540	382,15	206.361,00	68.780,12	137.580,88
D3	- 6 programera (SSS)	čas rada	120	255,28	30.633,60	10.210,18	20.423,42
D4	- 6 administrativnih radnika	čas rada	36	255,28	9.190,08	12.252,20	24.508,12
D1-D4	TOTAL D				337.779,48	121.771,05	216.008,43
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C + TOTAL D				3.139.121,69	1.308.130,09	1.830.991,60

PROGRAMSKI ZADATAK POSEBNOG PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Sprovođenje akcionog plana za životnu sredinu i zdravlje dece

NOSILAC PROGRAMSKOG ZADATKA (NAZIV I SEDIŠTE, ODGOVORNO LICE):

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, 21000 Novi Sad,

Doc. dr Vladimir Petrović, Tel. +381 21 4897 886 E-mail: vladimir.petrovic@izjzv.org.rs

PODACI O KOORDINATORIMA PROGRAMSKOG ZADATKA

Asist. dr med. Milka Popović, načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju

Tel: +381 21 4897 863, E-mail: higijena@izjzv.org.rs

Prof dr . Marija Jevtić, Odeljenje za školsku higijenu

tel: + 381 21 4897 909, faks: + 381 21 4897 829,

e-mail: marija.jevtic@uns.ac.rs, marija.jevtic@izjzv.org.rs

Dr sc. med. Jelena Bjelanović, Odeljenje za školsku higijenu

tel: + 381 21 4897 909, faks: + 381 21 4897 857

e-mail: jelena.bjelanovic@izjzv.org.rs

PRAVNI OKVIR:

Pravni okvir za donošenje programskog zadatka čine:

Zakon o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009), član 6

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009) član 47

Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09), član 13

Parma deklaracije za životnu sredinu i zdravlje dece

Akcioni plan za životnu sredinu i zdravlje dece

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE:

Unapređenje životne sredine u školama za zdravlje dece kao značajne determinante zdravlja dece školskog uzrasta, je obaveza koja, uz neophodnu saradnju svih zainteresovanih strana u procesu unapređenja uslova u školama koji mogu doprineti očuvanju i unapređenju zdravlja dece školskog uzrasta. Mnoge škole imaju različite uslove u pogledu vodosnabdevanja, uklanjanja tečnih i čvrstih otpadnih materija, kao i uslova za opštu i ličnu higijenu, i druge uslove životne sredine od značaja za zdravlje. Neodgovarajuće sanitarno-higijensko stanje kao i nedovoljna opremljenost škola doprinosi riziku od crevnih zaraznih bolesti, prenošenja bakterijskih i drugih infekcija usta i grla i drugih poremećaja zdravlja, a samim tim povećava i odsustvovanje sa nastave.

Praćenje uhranjenosti dece osnovno školskog uzrasta i praćenje efekata fizičke aktivnosti na zdravlje dece se odnosi na jedan od regionalnih prioritetnih ciljeva - prevenciju gojaznosti i fizičku aktivnost. Multisektorska saradnja svih zainteresovanih strana sa ciljem prevencije gojaznosti, i povećanja fizičke aktivnosti, odnosno unapređenja zdravlja dece školskog uzrasta je neophodna za postizanje ovog cilja. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je broj predgojazne i gojazne dece i adolescenata u nekim zemljama, nezadovoljavajućeg ekonomskog statusa, utrostručen u odnosu na 80-te godine prošlog veka. Poznavanje učestalosti gojaznosti dečijeg uzrasta, kao značajnom indikatoru zdravstvenog stanja, prvi je korak u rešavanju problema i prevenciji.

Postoji potreba za sveobuhvatnim programom sprovođenja akcionog plana za životnu sredinu i zdravlje dece i u okviru toga za utvrđivanjem prioriteta za investicije u poboljšanje uslova u školama, zbog neodgovarajućih uslova životne sredine u školama koji utiču na zdravlje učenika, kao i potreba za vaspitanje za zdravlje u oblasti higijene, zbog nedovoljnog znanja i nedovoljno razvijene svesti o značaju prihvatanja odgovarajućih životnih stilova. Imajući u vidu činjenicu da je gojaznost učestala negativna pojava među decom školskog uzrasta i da dominiraju neodgovarajuće navike i stilovi života vezane za pravilnu ishranu i fizičku aktivnost, neophodne su sistemske višegodišnje aktivnosti kojima bi se moglo uticati na promenu ponašanja i smanjenje incidencije gojaznosti.

NEPOSTOJANJE POSEBNOG PROGRAMA/ PROGRAMSKOG ZADATKA NA REPUBLIČKOM NIVOU:

Jedna od prioritetnih oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva se odnosi na prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti kojima je današnje društvo najviše opterećeno. U vodeće uzroke obolevanja i umiranja stanovništva Vojvodine spadaju masovne nezarazne bolesti (MNB) koje učestvuju sa preko 80% u ukupnoj smrtnosti. Najznačajniji doprinosni faktori ovih bolesti su rizična ponašanja (nepravilna ishrana i sa njom povezana gojaznost i poremećaji lipida i šećera u krvi, smanjena fizička aktivnost, pušenje, zloupotreba alkohola su samo neki od bihevijoralnih faktora rizika) koja se mogu staviti pod kontrolu intenziviranjem promotivno-preventivnih mera i aktivnosti i jasnim delegiranjem zadataka za sprovođenje strategija sa naglaskom na multisektorsku saradnju. U ovoj oblasti moraju se sagledati potrebe za predlaganjem programa koji se bave realizacijom aktivnosti iz drugih sektora pored sektora zdravstva. Aktivnosti je potrebno realizovati partnerskim odnosom sa sektorom sporta i omladine odnosno obrazovanja. Ovakav program na nivou Republike se ne sprovodi iako je definisana nacionalna politika za prevenciju hipertenzije, kardiovaskularnih i cerbrovakularnih bolesti. Deo aktivnosti koji je prepoznat kroz programe i projekte od opšteg interesa MZ od značaja za javno zdravlje je nedovoljan za postizanje pozitivnih rezultata u ishodima za zdravlje dece. Ukupne aktivnosti su u skladu sa regionalnim prioritetnim ciljevima koji su definisani CEHAP-om, a takođe i sa principom Zdravlje u svim politikama i ciljevima dokumenta Zdravlje 2020, kao i predlogom Strategije razvoja školskog sporta u AP Vojvodini, koji promoviše fizičku aktivnost i fizičko vaspitanje, kao i vannastavne aktivnosti, školske sportske sekcije, i naglašava značaj lokalne samouprave i institucionalnog povezivanja u funkciji unapređenja zdravlja dece u školama.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA:

Opšti cilj

• Sprovođenje aktivnosti definisanih akcionim planom za životnu sredinu i zdravlje dece

• Smanjenje učestalosti gojaznosti kod dece školskog uzrasta povećanje fizičke aktivnosti

Specifični ciljevi

• Utvrđivanje stanja primenom odgovarajućih upitnika prema metodologiji SZO, koji se odnose na nadzor

• Prikupljanje odgovarajućih podataka o uslovima u školama od menadžmenta, zaposlenih i učenika

• Sprovođenje odgovarajućih merenja u školama u skladu sa metodologijom SZO (u narednim fazama)

• Edukacija za unapređenje ukupnih uslova u osnovnim školama i izrada odgovarajućeg vodiča

• Usvajanje principa pravilne ishrane i zdravih stilova života

• Smanjenje učestalosti gojaznosti u praćenom uzorku gojazne dece

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA:

Unapređenje životne sredine u školama za zdravlje dece podrazumeva niz aktivnosti koje se ogledaju u organizovanju i sprovođenju istraživanja u školama, primenom anketnih upitnika, prema metodologiji SZO, koji se odnose na oblast školske higijene, kao i sprovođenje svih aktivnosti koje su od značaja za praćenje zdravlja školske dece i uslova u obrazovnim ustanovama, sa ciljem očuvanja i unapređenja zdravlja dece i adolescenata. Aktivnosti se planiraju u fazama, u najmanje četvorogodišnjem periodu.

I godina

- komunikacija sa zainteresovanim stranama,

- formiranje stručnih timova; obilazak škola;

- prikupljanje podataka sprovođenjem upitnika u skladu sa metodologijom SZO,

- komunikacija sa medijima,

- organizovanje radionica za nastavno i nenastavno osoblje u školama.

- Definisanje baze podataka i informatička priprema.

- Izveštaj prve faze.

II godina i III godina -

- nadzor uslova životne sredine i drugih uslova za rad u školama uz popunjavanje anketnih upitnika;

- pisanje pojedinačnih izveštaja utvrđenog stanja sa predlogom mera,

- edukacija edukatora.

- Unos podataka i obrada podataka.

- Izveštaj druge faze.

IV godina -

- Konačni unos podataka i obrada podataka.

- Evaluacija;

- Izrada završnog izveštaja, javna prezentacija rezultata.

Napominje se da se realizacija planira tokom cele godine, sa naglašenim aktivnostima u toku školske godine i grejne sezone.

Uhranjenost dece osnovno školskog uzrasta i praćenje efekata fizičke aktivnosti na zdravlje dece podrazumeva niz aktivnosti kao što su: formiranje stručnih timova, saradnju sa medijima, definisanje is provođenje aktivnosti po fazama, edukaciju, antropometrijska merenja dece, izrada i distribucija upitnika za evaluaciju, u saradnji sa resorom obrazovanja i sporta i omladine, a neophodno je obezbeđivanje kontinuiteta u aktivnostima na višegodišnjem nivou.

Planira se primena metodologije Svetske zdravstvene organizacije prilagođena našim uslovima (upitnici, anketiranje, antropometrijska merenja). Planira se ispitivanje svih osnovnih škola na teritoriji JBO.

I godina -

- formiranje stručnih timova,

- medijska kampanja za motivisanje ciljnih grupa u učešću u aktivnostima koje se odnose na uhranjenost školske dece i fizičku aktivnost,

- pribavljanje pismene saglasnosti roditelja po potrebi,

- priprema edukativnog materijala,

- započeti antropometrijska merenja dece I razreda,

- izrada i distribucija upitnika za evaluaciju, sprovođenje edukativnih aktivnosti.

II godina -

- antropometrijska merenja dece I razreda,

- definisanje ciljne grupe gojazne dece, sprovođenje edukacije kroz "malu školu pravilne ishrane",

- formiranje partnerstva sa sportskim organizacijama i NVO,

- kontrolna merenja svih učenika,

- pisanje predloga školskog dopunskog obroka za škole u kojima postoji organizovana užina,

- unos i statističke obrada podataka, fazni izveštaj.

III godina -

- provera usvojenosti principa pravilne ishrane i redovnosti fizičke aktivnosti (kontrolni pregledi grupno i individualno za subuzorak);

- kontrolna antropometrijska merenja svih učenika;

- unos i statističke obrada podataka, fazni izveštaj.

IV godina -

- Završetak unosa i statističke obrada podataka, evaluacija i pisanje konačnog izveštaja.

Izvršioci:

• Institut za javno zdravlje Vojvodine

INDIKATORI:

• Broj održanih sastanaka stručnih timova, sa rukovodstvom škola, sa predstavnicima medija,

• Broj podeljenih anketnih upitnika

• Broj obavljenih nadzora nad objektima škole (inspekcija vlage i buđi)

• Broj obavljenih nadzora nad školskim toaletima i mestima za pranje ruku

• Broj zapisnika o prisustvu učenika u ispitivanoj učionici

• Broj validno popunjenih anketnih upitnika za učenike

• Broj validno popunjenih anketnih upitnika za zaposlene u školi

• Broj validno popunjenih anketnih upitnika za upravu

• Broj održanih edukacija

• Broj podeljenih anketnih upitnika koji se odnosi na uhranjenost i fizičku aktivnost

• Broj izvršenih merenja učenika

• Broj sastanaka u školama sa roditeljima i nastavnicima, na temu gojaznosti i fizičke aktivnosti

• Broj validno popunjenih anketnih upitnika koji se odnosi na uhranjenost i fizičku aktivnost

• Broj sastanaka sa roditeljima gojazne dece

• Broj učenika uključen u specijalan program fizičke aktivnosti

• Broj održanih edukacija na temu gojaznosti i fizičke aktivnosti, odnosno broj polaznika

• Pripremljen edukativni materijal i distribucija

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU

PROGRAMSKOG ZADATKA (za 2013.):

Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV		Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	Etalonirana vaga sa visinomeom	kom	1	75.000,00	75.000,00	75.000,00	0,00
A2	Aparat za merenje krvnog pritiska sa dečijom manžetnom	kom	2	7.500,00	15.000,00	15.000,00	0,00
A3	Kaliper	kom	1	55.000,00	55.000,00	55.000,00	0,00
A4	Fotoaparat	kom	1	30.000,00	30.000,00	30.000,00	0,00
A5	Kompjuter	kom	1	50.000,00	50.000,00	50.000,00	0,00
A6	Kancelarijski materijal (papir A4, 80 gr, toneri, DVD)	paušalno		25.000,00	25.000,00	25.000,00	0,00
A7	Troškovi terenskog rada (gorivo, kilometraža)	km	3.000	45,00	135.000,00	135.000,00	0,00
A1-A7	TOTAL A				385.000,00	385.000,00	0,00
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 2 lekara specijaliste higijene	čas rada	900	776,24	698.616,00	349.308,00	349.308,00
B2	- 2 lekara na specijalizaciji	čas rada	800	575,05	460.040,00	230.020,00	230.020,00
B3	- 1 dipl. inženjer elektrotehnike	čas rada	400	475,37	190.148,00	95.074,00	95.074,00
B4	- 2 medicinske sestre - tehničara (SSS)	čas rada	900	342,54	308.286,00	154.143,00	154.143,00
B5	- 1 programer (VŠS)	čas rada	200	334,51	66.902,00	33.451,00	33.451,00
B6	- 1 operater (VŠS)	čas rada	200	334,51	66.902,00	33.451,00	33.451,00
B7	- 2 vozača	čas rada	200	223,70	44.740,00	22.370,00	22.370,00
B1-B7	TOTAL B				1.835.634,00	917.817,00	917.817,00
Vrednost projekta	TOTAL A + TOTAL B				2.220.634,00	1.302.817,00	917.817,00

PROGRAMSKI ZADATAK POSEBNOG PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE

NAZIV PROGRAMSKOG ZADATKA

Depresija kao javnozdravstveni problem stanovništva AP Vojvodine - "Zajedno protiv depresije"

NOSILAC PROGRAMSKOG ZADATKA (NAZIV I SEDIŠTE, ODGOVORNO LICE):

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, 21000 Novi Sad,

Doc. dr Vladimir Petrović, Tel. +381 21 4897 886 E-mail: vladimir.petrovic@izjzv.org.rs

PODACI O KOORDINATORU PROGRAMSKOG ZADATKA

Dr. sc. med. Snežana Ukropina, šef Odeljenja za zdravstveno vaspitanje

Tel. +381 21 4897 867, e-mail: snezana.ukropina@izjzv.org.rs

PRAVNI OKVIR:

Pravni okvir za donošenje programskog zadatka čine:

Zakon o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009), član 6

Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009) član 47

Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09), član 13

Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja ("Službeni glasnik RS", br. 55/05 i 71/05 - ispravka)

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE:

Depresija (depresivni poremećaj) je jedna od najčešćih masovnih nezaraznih bolesti, a svakako je najčešća od svih mentalnih poremećaja. Prevalencija depresije u opštoj populaciji se procenjuje na 3-5%, a životna prevalencija u opštoj populaciji (epidemiološki podaci za zemlje zapadne Evrope i SAD) kreće se između 13,3% i 17,1%.

SZO ističe da će depresija do 2020. godine biti na drugom mestu prema globalnom opterećenju u svetu, ali zato vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama. Pored onesposobljenosti, smanjenog ili potpuno izgubljenog radnog i socijalnog funkcionisanja, apsentizma, posledica koje sama bolest ostavlja na pacijenta, njegovu porodicu i celo društvo1 - najteži ishod depresije je samoubistvo (suicid).

Prema podacima Evropske baze podataka "Zdravlje za sve" SZO, dobno-standardizovana stopa smrtnosti od suicida i samopovređivanja2, pokazuje sledeće karakteristike: u Srbiji, u periodu 1998-2011. godina, ovaj pokazatelj se kod stanovništva mlađeg od 65 godina kretao između 10 i 13/100.000 stanovnika i bio je niži od proseka za Evropski region SZO (od 12 do 18,3/100.000) a viši od proseka u zemljama EU (od 9 do 13/100.000); međutim, kod stanovništva dobi 65 i više godina u našoj zemlji, ova stopa je 2011. godine bila blizu 40/100.000 stanovnika, dok je u Evropskom regionu SZO (~19/100.000) i EU (~17/100.000) bila dvostruko niža (što se odnosi i na period 1998-2010. godina).

__________
1 Ova bolest nosi najveće globalno opterećenje izraženo u DALY jedinicama, tj. godinama života izmenjenim zbog invalidnosti obolelih od depresije
2...izračunata direktnim metodom, tako da odražava kolika bi bila specifična stopa smrtnosti usled suicida i samopovređivanja (MKB-10 šifre X60-X84) ukoliko bi stanovništvo bilo iste starosne strukture kao Standardno evropsko stanovništvo.

U Vojvodini, u prvoj deceniji 21. veka, specifična stopa mortaliteta usled suicida u opštoj populaciji se kretala u rasponu 23,4-28,9/100.000 stanovnika, dok je u Srbiji (kao celini), prosečno, bila ispod 20/100.000 stanovnika.

Iako je samoubistvo po sebi složen i multifaktorijalan fenomen, postoje napori za prevenciju samoubistva koji imaju univerzalni efekat (podaci Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistva: http://www.iasp.info/): 1) zajednice i društva koja su dobro integrisana i povezana imaju manje samoubistava; iskustvo povezanosti je značajno za mentalno zdravlje i blagostanje svih ljudi; 2) edukacija stručnjaka u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, kao i zajednici o tome kako da prepoznaju osobe pod rizikom za samoubistvo, kako da ohrabre one kojima je potrebno da potraže pomoć i obezbede adekvatnu pomoć - može smanjiti stopu samoubistva; ovi napori zahtevaju kulturolšku senzitivnost i kompetentnost; 3) metode samoubistva variraju kroz kulturološke kontekste, ali ograničenje pristupa metodama i sredstvima za izvršenje samoubistva smanjuje njihov broj (npr. kampanje za predaju oružja bez obzira da li je registrovano ili plaćen porez; bezbedno čuvanje vatrenog oružja, pesticida ili lekova; ograničenje pristupa mostovima ili visokim zgradama itd); 4) edukacija medija o odgovornom izveštavanju o samoubistvima doprinoseći je činilac u prevenciji; i 5) obezbeđenje odgovarajuće podrške osobama pogođenim gubitkom bliske osobe usled suicida može da smanji njihov vlastiti rizik od samoubistva.

Depresija se uspešno leči. Istraživanja pokazuju da 60-70% obolelih od depresije dobro odreaguje na primenjeni antidepresivni psihofarmak, a lakši oblici adekvatno se zbrinjavaju i primenom samo psihoterapije. Međutim, u zemljama EU među prvih 10 od svih izdatih lekova u apotekama, obavezno se nađe bar jedan novi antidepresiv (najčešće iz grupe SSRI - selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina), dok su prema podacima za Novi Sad (2008. godina), u prvih 10 najčešće izdatih lekova čak tri iz grupe benzodijazepina/sedativa, a prvi antidepresiv nalazi se tek na 81. mestu. Već ovaj podatak indirektno govori o verovatnoći da se neadekvatno zbrinjava depresija u najvećem gradu AP Vojvodine, kao i o mogućnosti zloupotrebe psihoaktivnih supstanci (u ovom slučaju sedativa/benzodijazepina), odnosno, stvaranja zavisnosti od ove vrste psihofarmaka, koji, sa jedne strane, potencijalno mogu delovati depresogeno, a sa druge strane, odvikavanje je dugotrajno i najčešće zahteva učestalo angažovanje psihijatara ili lekara opšte medicine. Moguće je da i nedovoljna znanja lekara u PZZ iz oblasti lečenja hroničnog bola (koji često korespondira sa depresivnim stanjima) doprinose ovoj slici.

Depresiju prate i problemi otežanog prepoznavanja i dijagnostikovanja poremećaja, kako od strane samih pacijenata, tako i od strane osoba iz njihovog najbližeg okruženja. Neretko se osobe sa depresivnim poremećajem prvo ili istovremeno obraćaju svojim najbližima, volonterima različitih udruženja građana i konfesijama, što ih čini veoma bitnim karikama u sveobuhvatnim merama prevencije i prepoznavanja depresivnih poremećaja i njihovih relapsa, upućivanja na lečenje, podrške redovnom lečenju i prevenciji samoubistva.

Način medijskog izveštavanja o samoubistvima i njihovim pokušajima i publicitet koji mediji daju samoubistvima, bitno determiniše odluke ranjivih ljudi koji razmišljaju o samoubistvu i po tom pitanju osećaju značajnu ambivalenciju, i može da ih navede da izvrše samoubistvo. Sa druge strane, mediji širenjem informacija i podizanjem nivoa svesti predstavljaju ključne elemente uspeha programa za prevenciju samoubistva. SZO je prepoznala obučenost zaposlenih u medijima kao bitnu odrednicu u celokupnoj prevenciji, objavivši Priručnik za zaposlene u medijima o prevenciji samoubistva, koji je preveo Institut za mentalno zdravlje, Beograd.

NEPOSTOJANJE POSEBNOG PROGRAMA/ PROGRAMSKOG ZADATKA NA REPUBLIČKOM NIVOU:

Iako od 2005. godine postoji Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja i od 2011. godine Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za depresiju, na republičkom nivou ne postoji poseban program zdravstvene zaštite usmeren na depresivne poremećaje niti program javnozdravstvenih mera prevencije samoubistva.

Iako samo u AP Vojvodini neprekidno od 1991. godine postoji udruženje građana Centar "Srce", koje se kao volonterska, nevladina i neprofitna organizacija bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva, bazirajući svoj rad na međunarodno priznatim principima rada mreže Befrienders Worldwide (centara koji se bave intervencijama u krizi i prevencijom samoubistva: http://www.befrienders. org/our-members), a svoje usluge pružaju svakog dana od 14 do 23 časa putem telefonske linije (besplatno dostupne za celokupno stanovništvo Srbije), e-mail-a i "četovanja" - nedovoljna je informisanost lekara PZZ i drugih angažovanih profesija u Vojvodini o stručnim kompetencijama ovog, građanima veoma dostupnog, servisa.

U okviru predstojećeg istraživanja zdravlja stanovništva Srbije krajem 2013. godine (Ministarstvo zdravlja RS, IZJZ Srbije "Dr M. J. Batut") instrument istraživanja (anketni upitnik) obuhvatiće bateriju pitanja iz oblasti mentalnog zdravlja. Veoma je važno, međutim, da se procena raširenosti subsindromalne depresije i depresivne epizode kod institucionalizovanog stanovništva (korisnika gerontoloških centara) sprovede u istoj ili približnoj vremenskoj seriji, jer ovi zdravstveni problemi pokazuju izrazitu sezonsku varijabilnost, a o njihovoj raširenosti nema podataka na osnovu dosadašnjih i planiranih studija preseka kod institucionalizovanog stanovništva gerontoloških centara, te bi istraživanje u okviru ovog (dominantno interventnog) programa dalo mogućnost poređenja, utvrđivanja doprinosnih faktora i mera za njihovo otklanjanje. Dodatno, svako polazno istraživanje standardnom metodom predstavlja osnovu za kvalitetnu ishodnu evaluaciju srednjeročnih i dugoročnih zdravstveno-preventivnih i interventnih programa.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA:

Opšti cilj:

Unapređenje zdravstvene zaštite osoba sa znacima depresivnog poremećaja u AP Vojvodini, povećanjem saradnje u multisektorskoj mreži ustanova i udruženja značajnih u javnozdravstvenom pristupu pravovremenog i adekvatnog tretmana depresivnih poremećaja, njihovih relapsa i prevenciji samoubistva.

Specifični ciljevi

• Podizanje svesti, informisanje i povećanje znanja građana o depresiji, prevenciji, uspesima lečenja, posledicama nelečene depresije, štetnostima zloupotrebe sedativa/benzodijazepina, mogućnostima podrške bliskim osobama koje pokazuju znake depresije ili su ispoljili suicidalno ili drugi oblik autodestruktivnog ponašanja.

• Smanjivanje stigmatizacije obolelih od depresije i predrasuda o štetnosti antidepresiva i zavisnosti koju ovi psihofarmaci navodno izazivaju.

• Povećanje znanja lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (PZZ) o prepoznavanju/dijagnostici različitih manifestacija depresivnog poremećaja, savremenim oblicima lečenja depresivnih poremećaja i javnozdravstvenim merama prevencije suicidalnog ponašanja.

• Povećanje znanja i motivacije zdravstvenih radnika u PZZ, angažovanih u udruženjima građana, religijskim zajednicama, socijalnoj zaštiti i medijima za saradnju u pružanju institucionalnih i vaninstitucionalnih usluga osobama sa znacima depresivnog poremećaja i ispoljavanjem suicidalnog ponašanja.

• Utvrđivanje raširenosti i identifikacija prediktora subsindromalne depresije i depresivne epizode kod korisnika gerontoloških centara u Vojvodini, primenom anketnog istraživanja pomoću upitnika sa PHQ-9 baterijom pitanja, radi izrade predloga mera i poređenja sa komplementarnim indikatorima iz istraživanja zdravlja vaninstitucionalizovanog stanovništva u 2013. godini.

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA:

Ovaj programski zadatak specifične ciljeve 1-4. ostvaruje putem zdravstveno-preventivne intervencije u zajednici a 5. cilj putem epidemiološke studije preseka.

Definisanje sadržaja edukativnih sredstava (plakata, agitke i 2 vrste letka)

Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine (IZJZV) će u saradnji sa profesorom psihijatrije Medicinskog fakulteta (ekspertom u oblasti lečenja depresije) i profesorom razvojne psihologije Filozofskog fakulteta odabrati stručnu literaturu koja će se koristiti za izradu dve vrste informativnih letaka za stanovništvo - namenjenih osobama sa znacima subsindromalne depresije i depresivne epizode i članovima njihovih porodica; nakon neophodnih korekcija u sadržaju i dizajnu plakata i agitke "Zajedno protiv depresije" (već postojećih edukativnih sredstava iz projekta IZJZV, 2011. godine), sačiniće se prevod na mađarski jezik.

Izrada i podela edukativnih sredstava

Edukativna sredstva će biti izrađena u tiražu koji omogućava da budu raspoređena u sve zdravstvene ustanove u Vojvodini, (naročito PZZ), kao i ustanove socijalne zaštite i udruženja građana. Elektronski oblici sredstava biće dostupni na internet stranici IZJZV. Stručnjaci IZJZV će sačiniti distributivne liste za sve 4 vrste edukativnih sredstava (plakat, agitku i 2 vrste letka) po sedištu i tipu ustanove/udruženja građana u koje će se distribuirati i organizovati podelu štampanih edukativnih sredstava u saradnji sa zavodima za javno zdravlje u APV.

Izrada programskog sadržaja 3 oblika edukacija

Stručnjaci IZJZV će u saradnji sa profesorom psihijatrije Medicinskog fakulteta, profesorom razvojne psihologije Filozofskog fakulteta i predstavnikom Centra "Srce" (koordinatorom Befrienders Worldwide za istočnu Evropu) sačiniti programski sadržaj 3 oblika edukacija za zdravstvene radnike u PZZ i gerontološkim centrima Vojvodine, predstavnike medija (urednike na različitom upravljačkom nivou uređivanja informativnih vesti u svim oblicima medija) i predstavnike vodećih religijskih zajednica u Vojvodini. Programski sadržaj edukacije za zdravstvene radnike će biti akreditovan u vidu seminara kod Zdravstvenog saveta Srbije. Sadržaj predavanja (prezentacije ili sižei predavanja) biće dostupan na internet stranici IZJZV.

Organizacija i izvođenje 3 oblika edukacija (zdravstveni radnici, predstavnici medija i religijskih zajednica)

Ukupno će biti organizovano 5 edukacija - 3 edukacije za zdravstvene radnike (po 60 učesnika) i po jedna edukacija za predstavnike religijskih zajednica i medija (svaka po 60 učesnika). Edukacije bi bile besplatne za sve učesnike i organizovane u IZJZV u toku 2014. godine (mart-maj 2014. godine i septembar-decembar 2014. godine). Edukacijom za zdravstvene radnike će biti obuhvaćeni načelnici službi za opštu medicinu, drugi lekari opšte medicine/medicine rada domova zdravlja u Vojvodini i lekari u gerontološkim centrima u Vojvodini.

Izrada protokola skrininga za subsindromalnu depresiju i depresivne epizode među korisnicima gerontoloških centara u Vojvodini

Stručnjaci IZJZV će u saradnji sa profesorom psihijatrije Medicinskog fakulteta sačiniti protokol istraživanja za skrining subsindromalne depresije i depresivne epizode (utvrđivanje raširenosti i prediktora) među korisnicima gerontoloških centara u Vojvodini, koji će se sastojati od: načina opisa konstrukcije uzorka (sa procenom potreba prevođenja na jezik nacionalne zajednice) i načina odabira jedinica u uzorak, anketnih upitnika, informisanog pristanka za učešće u istraživanju, vremenskog okvira istraživanja, opisa postupka anketiranja, i odobrenja Etičkog odbora IZJZV.

Sprovođenje skrininga za subsindromalnu depresiju i depresivne epizode među korisnicima gerontoloških centara u Vojvodini

Istraživanje bi se sprovelo u periodu mart-maj 2014. godine, najviše 6 meseci nakon Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije (koje je Ministarstvo zdravlja RS i IZJZ Srbije "Dr M. J. Batut" najavilo za kraj 2013. godine), kako bi se dobila mogućnost što validnijeg upoređivanja rezultata dobijenih istim instrumentom istraživanja. Anketno istraživanje bi bilo anonimno, sprovodilo bi se samopopunjavanjem, bez prisustva druge osobe. Za koordinaciju istraživanja u svakom gerontološkom centru bi bio zadužen direktor, koji bi (na osnovu evidencije ili lične percepcije) popunjavao i upitnik o raširenosti depresivnih poremećaja (grupni podaci, bez podataka o ličnosti) među mentalno očuvanim korisnicima gerontološkog centra, uz mogućnost da, zajedno sa stručnim timom, pruži konkretne predloge za unapređenje tretmana depresije kod korisnika gerontoloških centara.

Izrada izveštaja o skriningu za subsindromalnu depresiju i depresivne epizode među korisnicima gerontoloških centara u Vojvodini

Izveštaj bi sadržao analizu raširenosti (proporcije) subsindromalne depresije i depresivne epizode među korisnicima gerontoloških centara u Vojvodini prema polu, dobi, stepenu stručne spreme, samoprocenjenom socijalnoekonomskom stanju i regiji-okrugu. Analiza bi uključila i druge prediktore ovih poremećaja, kao što su: aspekti socijalnog funkcionisanja, procena mogućnosti za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, prisustvo i vrsta komorbiditeta (hronična telesna oboljenja), hroničnog bola, samoprocene zadovoljstva životom, prisustvo i vrsta medikacije.

Izrada izveštaja

Izveštaj o izvršenom programskom zadatku će sačiniti stručnjaci IZJZV do kraja januara 2015. godine.

Izvršioci programskog zadatka:

Institut za javno zdravlje Vojvodine

Zavodi za javno zdravlje u APV

Domovi zdravlja u APV

Gerontološki centri u APV

INDIKATORI:

Kvalitativni procesni indikatori:

1. Sadržaj edukativnih sredstava (postera, agitke i dve vrste letaka) - štampani primerci edukativnih sredstava i elektronski primerci dostupni na web-site-u IZJZV;

2. Sadržaj 3 oblika edukacija (za zdravstvene radnike, predstavnike medija i religijskih zajednica) - 3 dokumenta sa programskim sadržajem (opis ciljeva, naziv tema i predavača, vremenski okvir), PowerPoint prezentacije na CD-rom-u, spisak stručne literature, 3 vrste upitnika za prethodnu i završnu procenu znanja i stavova o predmetu edukacije i 3 vrste evaluacionih upitnika za učesnike edukacija;

3. Fotodokumentacija 3 oblika edukativnih seminara;

4. Izveštaji o evaluaciji 3 vrste edukacija - 3 dokumenta evaluacionih izveštaja;

5. Protokol anketnog istraživanja - sadržaj protokola (dokument), anketni upitnik sa PHQ-9 baterijom pitanja, informisani pristanak za učešće u istraživanju i odobrenje Etičkog odbora IZJZV;

6. Izveštaj o anketnom istraživanju o raširenosti i prediktorima subsindromalne depresije i depresivne epizode kod stanovništva Vojvodine starosti 65 i više godina - korisnika gerontoloških centara.

Kvantitativni procesni indikatori:

1. Tiraž edukativnih sredstava (postera, agitke i dve vrste letaka) - spisak sa specifikacijom tiraža po vrsti ustanova, organizacija, udruženja i drugih javnih ustanova kojima su podeljena edukativna sredstva i jeziku nacionalnih zajednica;

2. Broj prisutnih učesnika 3 oblika edukacija;

3. Prosečne ocene različitih evaluacionih karakteristika 3 oblika edukacija od strane učesnika;

4. Skor znanja pre i posle 3 oblika edukacija;

5. Proporcija (%) subsindromalne depresije i depresivne epizode prema nezavisnim obeležjima među korisnicima gerontoloških centara;

6. Prikaz ranga prediktora subsindromalne depresije i depresivne epizode među korisnicima gerontoloških centara, u validnom statističkom modelu.

Ishodni indikatori:

- proporcija povećanja znanja i promene neadekvatnih stavova nakon 3 oblika edukacija;

- predlog mera za unapređenje saradnje u multisektorskoj mreži ustanova i udruženja značajnih u javnozdravstvenom pristupu pravovremenog i adekvatnog tretmana depresivnih poremećaja, njihovih relapsa i prevenciji samoubistva, na osnovu razmene iskustava tokom 3 oblika edukacija i obrade podataka iz upitnika namenjenih direktorima gerontoloških centara;

- predlog mera za dalje unapređenje dostupnosti primarne zdravstvene zaštite osobama sa znacima depresivnog poremećaja u AP Vojvodini, na osnovu razmene iskustava tokom 3 oblika edukacija i obrade podataka iz upitnika namenjenih direktorima gerontoloških centara;

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA (za 2013.):
Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	Redizajn i štampa plakata "Zajedno protiv depresije" (70% ćirilica, 15% latinica, 15% mađarski)	kom	7.020	19,50	136.890,00	136.890,00	0,00
A2	Redizajn i štampa agitke "Zajedno protiv depresije" (70% ćirilica, 15% latinica, 15% mađarski)	kom	120.200	3,05	366.610,00	366.610,00	0,00
A3	Dizajn i štampa letka za pacijente (B5 format, 2/2)(70% ćirilica, 15% latinica, 15% mađarski)	kom	10.000	2,17	21.700,00	21.700,00	0,00
A4	Dizajn i štampa letka za porodicu pacijenata (B5 format, 2/2)(70% ćirilica, 15% latinica, 15% mađarski)	kom	10.000	2,17	21.700,00	21.700,00	0,00
A5	Kancelarijski materijal (papir A4x9, 3 tonera, 3550 koverti itd - za upitnike, radni materijal za učesnike edukacija i sl.)	paušal		27.000,00	27.000,00	27.000,00	0,00
A6	Osveženje za 5x60 učesnika edukacija (sok+voda+kafa+pecivo)	paušal		116.400,00	116.400,00	116.400,00	0,00
A1-A6	TOTAL A				690.300,00	690.300,00	0,00
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 3 lekara specijalista, doktori nauka	čas rada	480	776,24	372.595,20	124.185,980	248.409,22
B2	- 2 lekara specijaliste	čas rada	80	667,75	53.420,00	17.804,890	35.615,11
B3	- 1 diplomirani matematičar	čas rada	24	475,37	11.408,88	3.802,580	7.606,30
B4	- 1 diplomirani ekonomista	čas rada	16	475,37	7.605,92	2.535,053	5.070,87
B5	- 1 diplomirani pravnik	čas rada	16	475,37	7.605,92	2.535,053	5.070,87
B6	- 2 više medicinske sestre	čas rada	160	382,15	61.144,00	20.379,300	40.764,70
B7	- 2 medicinske sestre	čas rada	60	342,54	20.552,40	6.850,115	13.702,29
B8	- 1 programer	čas rada	60	334,51	20.070,60	6.689,531	13.381,07
B9	- 1 referent za pravne poslove	čas rada	16	342,54	5.480,64	1.826,700	3.653,94
B10	- 4 sistem operatera	čas rada	140	255,28	35.739,20	11.911,875	23.827,32
B11	- 1 poslovni sekretar	čas rada	40	255,28	10.211,20	3.403,390	6.807,81
B12	- fond za ug. o autor. delu za 4 psihijatra (1 profesor), prof. psihologije i psihologa iz Centra "Srce"	ugovor	6		300.000,00	300.000,00	0,00
B13	- ugovor o autor. delu za prevod eduk. sredstava i upitnika na mađarski jezik	ugovor	1		20.000,00	20.000,00	0,00
B1-B13	TOTAL B				925.833,96	521.924,47	403.909,49
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi za javno zdravlje u APV
C1	- 6 lekara specijalista	čas rada	48	667,75	32.052,00	10.682,93	21.369,07
C2	- 6 medicinskih sestara - tehničara (SSS)	čas rada	96	342,54	32.883,84	10.960,18	21.923,66
C1-C3					64.935,84	21.643,12	43.292,72
D	Nematerijalni troškovi - gerontološki centri u APV
D1	- 15 direktora gerontoloških centara	čas rada	360	750,34	270.122,40	90.031,80	180.090,60
D2	- 15 socijalnih radnika iz gerontoloških centara	čas rada	360	579,72	208.699,20	69.559,44	139.139,76
D1-D2					478.821,60	159.591,24	319.230,36
Vrednost programa	TOTAL A + TOTAL B + TOTAL C + TOTAL D				2.159.891,40	1.393.458,82	766.432,58