KOLEKTIVNI UGOVORTURISTIČKE ORGANIZACIJE BEOGRADA("Sl. list grada Beograda", br. 39/2013) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti rada i radnih odnosa zaposlenih u Turističkoj organizaciji Beograda, zaštita zaposlenih, zarade, naknade zarade i ostala lična primanja zaposlenih, prava sindikalnih organizacija, obaveze poslodavca u obezbeđivanju i ostvarivanju prava zaposlenih po osnovu rada, međusobni odnosi potpisnika ovog ugovora i dr.
Osnivač je grad Beograd.
Poslodavac je Turistička organizacija Beograda (u daljem tekstu: poslodavac), koga zastupa direktor.
Reprezentativnim sindikatom, u smislu ovog ugovora, smatra se Sindikalna organizacija poslodavca (u daljem tekstu: sindikat).
Zaposleni je lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Na prava, obaveze i odgovornosti koja nisu uređena ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona.
Ovaj ugovor se primenjuje na sve zaposlene, osim na direktora, čija se prava, obaveze i odgovornosti uređuju ugovorom koji zaključuju direktor i Upravni odbor, u skladu sa zakonom.
Potpisnici ugovora i zaposleni su dužni da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu i odgovarajućim aktima poslodavca.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti kao i pravo na druge oblike zaštite u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta u skladu sa zakonom.
Zaposleni mlađi od 18 godina i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu zaštitu u skladu sa zakonom.
Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti radnih odnosa.
Zaposleni odnosno predstavnik zaposlenih ne može biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu uslova rada zbog aktivnosti iz prethodnog stava, ako postupa u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposleni je dužan da:
- savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi,
- da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovorenih i drugih obaveza iz radnog odnosa,
- da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu,
- da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje, kao i nastanak materijalne štete.
Poslodavac je dužan da:
- zaposlenom za obavljen rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu,
- zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad, radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima,
- zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima iz tačke 2. člana 7. ovog ugovora i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu,
- zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu,
- zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom.
Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, političko i drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, u skladu sa zakonom.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava uslove utvrđene zakonom i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca.
Pravilnikom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se organizacioni delovi, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Zaposleni zasniva radni odnos zaključivanjem ugovora o radu koji zaključuju zaposleni i direktor poslodavca ili zaposleni koga direktor ovlasti.
Na prava i obaveze koje nisu utvrđene ugovorom o radu, primenjivaće se odredbe zakona i ovog ugovora.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i uslovi od onih koji su utvrđeni zakonom i ovim ugovorom.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih kod poslodavca, odlučuje direktor.
Poslodavac je dužan da zaposlenima omogući da pod uslovima i na način propisan zakonom i ovim ugovorom ostvaruju prava koja im pripadaju na radu i u vezi sa radom.
Radni odnos se zasniva zaključivanjem ugovora o radu pod uslovima propisanim u zakonu, a u skladu sa kolektivnim ugovorom.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac na neodređeno ili određeno vreme u skladu sa zakonom. Prijem novozaposlenih vrši se po prethodno dobijenoj saglasnosti gradonačelnika.
Na radno mesto za koje je ugovorom o radu to predviđeno, zaposleni se prima na probni rad.
Probni rad, u smislu stava 1. ovog člana, ne može se utvrditi za pripravnika.
Probni rad se prema stručnoj spremi utvrđuje u trajanju od:
- tri meseca za radna mesta za koja se traži visoka stručna sprema - VII stepen,
- dva meseca za radna mesta za koja se traži viša i srednja stručna sprema - VI, V i IV stepen,
- jedan mesec za ostala radna mesta.
Za vreme probnog rada zaposleni i poslodavac mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom od pet radnih dana.
Probni rad prati i ocenjuje komisija koju imenuje direktor, a ista je sastavljena od lica koja imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja, kao i zaposleni koji je na probnom radu.
Na radna mesta utvrđena Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova može se primiti u radni odnos u svojstvu pripravnika zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos i koji je stekao određenu vrstu i stepen stručne spreme za određene poslove.
Ugovorom o radu sa pripravnikom se utvrđuju svi uslovi pod kojima se taj rad odvija.
Pripravnički staž za zaposlene sa visokom stručnom spremom traje 12 meseci, a sa višom i srednjom stručnom spremom šest meseci.
Za vreme trajanja pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu u iznosu od 80% zarade radnog mesta na koje je raspoređen i sva druga prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Pripravnik polaže stručni ispit pred komisijom za polaganje stručnog ispita.
Komisiju za polaganje stručnog ispita imenuje direktor, a sastavljena je od najmanje tri člana odgovarajućeg stepena školske spreme, a najmanje jedan član mora biti i iste struke, u odnosu na pripravnika koji polaže pripravnički ispit.
Po položenom stručnom ispitu pripravnik se raspoređuje na poslove radnog mesta za koje se u trajanju pripravničkog staža osposobljavao, a u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca.
U slučaju da ne položi stručni ispit pripravniku prestaje radni odnos.
4. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Kandidat je dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih pravilnikom.
Poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.
Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće.
Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.
Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na način utvrđenim zakonom o radu, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim zakonom.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova, a radna nedelja pet radnih dana.
Raspored radnog vremena, u okviru radne nedelje, utvrđuje direktor.
Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova može se utvrditi i klizno radno vreme na početku odnosno završetku radnog vremena i to najviše do jednog i po časa rada.
Za zaposlene koji rade u smenama, dnevno radno vreme određuje se posebnim rasporedom rada u skladu sa zakonom.
Radno vreme između 22 časa i šest časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Zaposleni može radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom na neodređeno vreme i određeno vreme u skladu sa zakonom, a svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca.
Na zahtev poslodavca zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, u skladu sa zakonom o radu.
Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi od 18 godina.
Poslodavac može da uvede i rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad), u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od četiri časa dnevno, odnosno osam časova nedeljno, a najviše 240 časova u kalendarskoj godini.
Raspored radnog vremena utvrđuje direktor.
Direktor u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem, i to:
- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđenja potrebnog obima i kvaliteta usluga,
- organizacije rada i boljeg korišćenja sredstava rada,
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena,
- izvršenja određenog posla u određenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena na osnovu stava 1. ovog člana mora se izvršiti tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
Poslodavac može zaposlenom kome se vrši preraspodela radnog vremena da odredi da na drugi način i u drugom periodu koristi dnevni i nedeljni odmor, uz uslov da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom.
Za vreme rada na poslovima iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela, ima pravo da mu se časovi rada duži od punog radnog vremena preračunaju u puno radno vreme i priznaju u staž ili da mu se računaju kao časovi rada duži od punog radnog vremena.
Evidencija radnog vremena zaposlenih i drugih angažovanih lica, kontrola, korišćenje i čuvanje evidencije vrši se na način po postupku koji odredi direktor.
Zaposleni je obavezan da u roku od 24 časa obavesti neposrednog rukovodioca o razlozima odsustvovanja sa posla a u slučaju bolesti da dostavi potvrdu lekara u roku i na način kako je predviđeno zakonom o radu.
6.1. Odmor u toku rada
Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta, s tim da se ne može koristiti na početku ili kraju radnog vremena.
Zaposleni koji rade duže od četiri sata, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora mu se obezbediti jedan dan odmora u toku naredne nedelje.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor od najmanje 20 radnih dana, a najviše 30 radnih dana.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
a) radnog iskustva,
b) doprinosa zaposlenog na radnom mestu, odnosno složenosti poslova radnog mesta,
c) invalidnosti - zdravstvenog stanja zaposlenog ili člana uže porodice,
d) posebno otežanih uslova rada.
Pod radnim iskustvom zaposlenog smatraju se godine provedene na radu.
Pod zdravstvenim stanjem zaposlenog ili člana uže porodice smatraju se invalidi rada II i III kategorije i zaposleni sa preostalom radnom sposobnošću, izdržavano dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju.
Ako u kalendarskoj godini zaposleni nema godinu dana rada, ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo na godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na korišćenje godišnjeg odmora u trajanju od minimum 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog uvećava se po osnovu:
1. Radnog iskustva - za svakih navršenih pet godina rada po jedan dan;
2. Doprinosa u radu, odnosno složenosti poslova radnog mesta do pet radnih dana i to:
- za poslove za koje se zahteva I-IV stepen stručne spreme - jedan radni dan,
- za poslove za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme - dva radna dana,
- za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme - tri radna dana,
- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima - tri radna dana;
3. Zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina starosti, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju - dva radna dana;
U slučaju da se istovremeno stiču dva ili više osnova iz tačke 3., godišnji odmor se po svim osnovama uvećava za - četiri radna dana;
4. Davaoci krvi - jedan radni dan.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno nesposoban za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku bolovanja nastavi sa korišćenjem godišnjeg odmora.
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža ili navršenih 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža ili 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela, ukoliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahteva potreba posla najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor, prema Planu korišćenja godišnjeg odmora za tekuću godinu, u skladu sa procesom rada i uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor u pisanoj formi.
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarada (plaćeno odsustvo) u trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini po svim osnovama u sledećim slučajevima:
- stupanja u brak - pet radnih dana,
- porođaj supruge - sedam radnih dana,
- smrti člana uže porodice (bračni drug, deca, roditelji zaposlenog) - sedam radnih dana,
- smrti drugih članova uže porodice zaposlenog - pet radnih dana,
- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog - dva radna dana,
- teža bolest člana uže porodice - sedam radnih dana,
- selidbe sopstvenog domaćinstva - četiri radna dana,
- polaganja stručnog ispita jedan do šest radnih dana,
- zaštita i otklanjanje štetnih posledica elementarnih nepogoda tri do pet radnih dana,
- dobrovoljnog davanja krvi - dva radna dana,
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - sedam radnih dana,
- učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima 3 - 7 radnih dana.
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj smrti člana uže porodice i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Članovima uže porodice smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac-usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet radnih dana, a najviše do sedam radnih dana u toku kalendarske godine i u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- nege člana uže porodice pet radna dana
- nege člana šire porodice tri radna dana
- smrti srodnika, koji nisu navedeni u članu 36. dva radna dana.
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor poslodavca oceni da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor ili lice koje on ovlasti.
Za vreme neplaćenog odsustvovanja sa rada zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.
Plaćeno odsustvo se odobrava, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje plaćenog odsustva).
Radni odnos prestaje u slučajevima, pod uslovima i na način predviđen zakonom. Rešenje o prestanku radnog odnosa iz stava 1. donosi direktor ili zaposleni koga je direktor ovlastio.
Poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene zakonom i u sledećim slučajevima:
1. neizvršenje, nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršenje radnih obaveza i dužnosti,
2. odbijanje naloga direktora ili neposrednog rukovodioca za izvršenje određenog radnog zadatka,
3. dolazak na rad u pijanom stanju ili pod dejstvom narkotičkih sredstava, ili konzumiranje alkohola i upotreba narkotičkih sredstava za vreme rada,
4. neopravdano i uzastopno izostajanje sa rada dva radna dana ili tri radna dana sa prekidima u toku šest meseci,
5. prekoračenje službenih ovlašćenja u radu,
6. nezakonito raspolaganje sredstvima,
7. necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada i opreme,
8. zloupotreba položaja i prekoračenje datog ovlašćenja,
9. odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene posebnim aktom poslodavca,
10. povreda propisa o bezbednosti i zdravlju na radu,
11. ometanje drugog zaposlenog u procesu rada,
12. neposredna ili posredna diskriminacija lica s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo,
13. seksualno uznemiravanje, odnosno svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje,
14. nanošenje materijalne štete TOB ili zaposlenima, namerno ili krajnjom nepažnjom,
15. kršenje odredaba o zabrani konkurencije,
16. nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima (uvreda, kleveta i dr.),
17. krađa, bez obzira na vrednost, i
18. nemarno ili neodgovorno vođenje evidencije o prisustvu na radu zaposlenih
19. odbijanje potrebne saradnje sa drugim zaposlenima.
Zaposleni u smislu člana 165. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu poslodavca u visini najmanje jedne prosečne zarade kod poslodavca, za prethodna tri meseca.
Povreda radne obaveze, nepoštovanja radne discipline i ponašanje zaposlenog, na osnovu prijave ili neposrednog saznanja, utvrđuje se u postupku koji vodi zaposleni koga ovlasti direktor.
Postupak obuhvata saslušanje odgovornog zaposlenog, uzimanje izjava odgovornog zaposlenog i svedoka, ukoliko ih ima, kao i izvođenje drugih dokaza neophodnih za objektivno utvrđivanje eventualne krivice.
IV BEZBEDNOST I ZAŠTITA ŽIVOTA I ZDRAVLJA NA RADU
Opšti i posebni oblici zaštite zaposlenih obezbeđuju se u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da u skladu sa Zakonom o radu, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu i opštim aktom preduzme sve neophodne mere u pogledu bezbednosti i zdravlja zaposlenih, sprečavanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kao i za poboljšanje uslova rada na poslovima sa posebnim uslovima rada, a zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zdravlju na radu, kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.
Bliže obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu i pripadajuća zaštitna sredstva i oprema za ličnu zaštitu uređuju se Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Zaposleni i poslodavac, obavezni su da se pridržavaju svih predviđenih mera u skladu sa zakonom i Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi zaštitna sredstva i opremu, sredstva za higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju i preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja po život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti radnih mesta kod poslodavca.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje Upravni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se osposobe za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgnu redovnim i vanrednim preventivnim zdravstvenim pregledima, da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno usavršavaju, da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, da pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridržavaju propisa i zaštite na radu.
Zaposleni je odgovoran: ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
Zaštita žena, omladine i invalida kod poslodavca ostvaruje se u skladu sa zakonom.
Zaposleni je dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti, potvrdu iz stava 1. ovog člana, umesto zaposlenog, poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.
Ako zaposleni živi sam, potvrdu iz stava 1. ovog člana dužan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
V ZARADA, NAKNADE ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja je utvrđena zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu, koja se sastoji iz:
- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i
- drugih primanja po osnovu radnog odnosa ugovorenih ovim ugovorom, ugovorom o radu i drugim opštim aktima.
Zarada se utvrđuje na osnovu cene posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se, ukoliko zakonom nije drugačije određeno na osnovu:
- osnovne zarade,
- dela zarade za radni učinak,
- uvećane zarade.
Osnovna zarada zaposlenog se utvrđuje na osnovu:
- vrednosti - koeficijenata posla,
- vrednosti radnog časa i
- vremena provedenog na radu, odnosno mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Cena radnog časa za zaposlene za tekući mesec utvrđuje se na osnovu odobrene mase za odgovarajući mesec i vremena provedenog na radu, odnosno mesečnog fonda ostvarenih časova.
Vrednost radnog časa za koeficijent ne može biti niža od cene radnog časa koju utvrdi Socijalno - ekonomski savet Republike Srbije uvećane za 20%, po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
Zarada iz člana 53. ovog ugovora ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i blagovremenosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- radnog iskustva,
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi.
Masa zarada za zaposlene kod poslodavca utvrđuje se programom rada za odgovarajuću godinu u skladu sa politikom zarada koju utvrdi Vlada Republike Srbije odgovarajućim propisima i na koju saglasnost da Gradsko veće grada Beograda.
Pored mase zarada za redovan rad, na način i u postupku utvrđenim u prethodnom stavu, posebno se utvrđuje masa zarada za prekovremeni rad do 5% na godišnjem nivou.
Mesečna bruto masa utvrđuje se, ukoliko zakonom nije drugačije određeno, zaključkom gradonačelnika grada Beograda, u skladu sa odgovarajućom politikom grada u javnom sektoru.
Masa zarada za zaposlene, utvrđena članom 55. ovog ugovora, raspodeljuje se na principima i kriterijumima utvrđenim zakonom i ovim ugovorom.
Vrednost posla - koeficijent utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme, koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova poslodavca, utvrđenih Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Osnovna zarada zaposlenih kretaće se u rasponu od 1 : 6 (jedan prema šest) između najnižeg i najvišeg koeficijenta uključujući i osnovnu zaradu direktora.
Zarada zaposlenog može se uvećati u odnosu na zaradu koju bi primio za određeni mesec do 30% (trideset procenata) po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada. Zaposleni može biti stimulisan najviše tri puta u toku kalendarske godine.
Uvećanje zarada - stimulacija može se vršiti na osnovu kriterijuma iz sredstava izdvojenih najviše do 1% (jedan procenat) od utvrđene mase zarada za tekući mesec.
Doprinos zaposlenih za uvećanje zarade utvrđuje se na osnovu kriterijuma:
- kvalitet rada što podrazumeva izuzetno kvalitetan rad,
- stručnost u radu što podrazumeva posedovanje izuzetno visokog stručnog znanja, što omogućava sigurna i kvalitetna rešenja u obavljanju radnih zadataka,
- kreativnost i zainteresovanost u radu, podrazumeva da dobrim idejama i kvalitetnim rešenjima doprinosi realizaciji zadataka,
- odnos prema radu podrazumeva da pored redovnih zadataka prihvata i radi dodatne poslove i da je pouzdan za svaki neophodan posao,
- odnos prema sredstvima rada podrazumeva da zaposleni izuzetno vodi računa o sredstvima rada o utrošku materijala i energije,
- radna disciplina podrazumeva da je zaposleni redovan na poslu, da pokazuje izuzetnu ažurnost, u potpunosti se pridržava propisanih rokova, spreman je uvek da ostane po potrebi i posle radnog vremena, angažovan je i zainteresovan.
Na osnovu predloga neposrednih rukovodilaca, utvrđuju se konačan predlog za uvećanje zarade za predhodni mesec.
Odluku o uvećanju zarade zaposlenog donosi direktor.
Zarada zaposlenog može se umanjiti u odnosu na zaradu koju bi primio za određeni mesec do 20% (dvadeset procenata).
Kriterijumi za umanjenje zarada su:
- nezadovoljavajući kvalitet rada,
- nezadovoljavajuća stručnost u radu,
- nezadovoljavajući odnos prema sredstvima rada i
- nezadovoljavajuća radna disciplina zaposlenog.
Na osnovu predloga neposrednih rukovodilaca, utvrđuju se konačan predlog za umanjenje zarade za predhodni mesec.
Odluku o umanjenju zarade donosi direktor.
Cena posla utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa i vrednosti - koeficijenta posla.
Na osnovu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, koeficijenti poslova utvrđeni su na osnovu složenosti, odgovornosti, stručnosti i uslova rada.
Svi poslovi utvrđeni su i razvrstani u grupe (I-VI) sa koeficijentima poslova u Tabeli grupa poslova koja je sastavni deo Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem izvrši isplatu zarada za zaposlene najkasnije do 5. u tekućem mesecu za prethodni mesec.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to za:
- prekovremeni rad,
- rad na dan praznika koji je neradan,
- noćni rad,
- rad u smeni,
- dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu - minuli rad i
- rad nedeljom.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu, i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni - 140% (stočetrdeset procenata) od osnovice,
- za rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla - 45% (četrdesetpet procenata) od osnovice,
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena - 40% (četrdeset procenata) od osnovice,
- za rad u smeni ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade 26% od osnovice,
- za rad nedeljom 15% (petnaest procenata) od osnovice.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog rada, za svaku punu godinu rada ostvarenom u radnom odnosu u iznosu od 0,4% (nula četiri odsto) od osnovice.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini 100% (sto posto) od prosečne zarade u prethodna tri meseca u kome je nastupila privremena sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa odnosno ovlašćenog zaposlenog,
- neobezbeđenja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenih ili drugih lica,
- korišćenje godišnjeg odmora i plaćenog odsustva,
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi,
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu i profesionalnim oboljenjem,
- davanjem krvi, tkiva i drugog dela tela,
- odazivanju pozivu vojnih i drugih organa,
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada,
- učešća na radno - proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva,
- prisustvovanja sednici Skupštine grada Beograda, njenih tela, sednici organa društvenog fonda ili tela ili organa sindikata u svojstvu člana.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovanom bolešću ili povredom van rada do 30 dana u visini od 70% (sedamdeset procenata) od prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom o radu, uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to:
- naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju ukoliko poslodavac nije obezbedio mesečnu pretplatnu kartu za prevoz, sopstveni prevoz zaposlenih ili na drugi način obezbedio prevoz zaposlenih. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni gradski i prigradski prevoz na teritoriji grada Beograda kao jedino sredstvo prevoza.
- mesečnu naknadu za troškove ishrane u toku rada i regres zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora koji su obuhvaćeni koeficijentom za određeno radno mesto;
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini pet procenata prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, izuzev u hotelu prve kategorije;
- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo najmanje u visini utvrđenoj Uredbom o naknadi troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika,
- troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak), u visini od 3% (tri procenta) prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podacima nadležnog organa za statistiku, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade,
Mesečna naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog člana isplaćuje se po isteku meseca istovremeno sa konačnom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposlenog za tekući mesec.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini iznosa 3 (tri) zarade koju bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodni mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćene otpremnina ne može biti niža od najmanje 3 (tri) prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku,
- naknadu troškova pogrebnih usluga članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog ili naknadu troškova pogrebnih usluga zaposlenom u slučaju smrti člana uže porodice, do neoporezivog iznosa,
- naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Članovima uže porodice zaposlenog u smislu stava 1. tačka 2. ovog člana, smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina da obezbedi poklon za Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Zaposleni ima pravo na:
- jubilarnu nagradu za 10, 15, 20, 25, 30, 35 i 40 godina neprekidnog rada kod poslodavca, i to:
- za 10 godina rada jedna prosečna zarada kod poslodavca,
- za 15 godina rada 1,25 prosečne zarade kod poslodavca,
- za 20 godina rada 1,50 prosečne zarade kod poslodavca,
- za 25 godina rada 1,75 prosečne zarade kod poslodavca,
- za 30 godina rada dve prosečne zarade kod poslodavca,
- za 35 godina rada 2,2 prosečne zarade kod poslodavca,
- za 40 godina rada 2,2 prosečnih zarada kod poslodavca, sve za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje nagrada.
Osnovica za obračun jubilarne nagrade je prosečna zarada za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se vrši isplata.
Jubilarna nagrada isplatiće se u mesecu u kome zaposleni stiče pravo.
Poslodavac može da obezbedi pravo i isplati solidarnu pomoć za slučajeve:
- solidarnu pomoć za slučajeve teže bolesti, nabavke lekova i operacije zaposlenog ili člana uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog usled teže bolesti, nastupanja teže invalidnosti, ublažavanja posledica elementarnih nepogoda i pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog.
Solidarna pomoć za teže bolesti zaposlenog ili člana uže porodice isplaćuje se u iznosu od najmanje jedne prosečno isplaćene zarade u gradu u mesecu u kome se vrši isplata, a u slučaju smrti i nabavke lekova do iznosa troškova prema priloženom računu.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca.
Zaposleni imaju pravo:
- na dobrovoljni penzijski fond i
- kolektivno osiguranje za slučaj bolesti i hirurških intervencija.
Isplatu dobrovoljnog penzijskog osiguranja vrši poslodavac po dobijenoj saglasnosti gradonačelnika grada Beograda.
Poslodavac je dužan da na svoj teret kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, povrede na radu, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.
Poslodavac može da, pored osiguranja iz st. 1. i 2. ovog člana, osigura zaposlene koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada u uvećanom iznosu od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kao i da dobrovoljno zdravstveno osigura zaposlene.
Usled poremećaja poslovanja poslodavca zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom uvećava se za 20% (dvadeset odsto) po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada, u odnosu na visinu minimalne zarade utvrđene Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.
Poslodavac minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz mišljenje sindikalne organizacije u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke poslodavac zajedno sa sindikalnom organizacijom precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
VI PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena potpisnici ovog ugovora dužni su da poštuju proceduru propisanu zakonom o radu i donesu Program za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restruktuiranja, javnog privatnog partnerstva i koncesija i pripreme za privatizaciju (u daljem tekstu program).
Program rešavanja viška zaposlenih donosi Upravni odbor.
Program sadrži:
1. razloge za prestanak potrebe za radom zaposlenih,
2. ukupan broj zaposlenih kod poslodavca,
3. broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, staž osiguranja i poslove koje obavljaju zaposleni koji su višak,
4. kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih,
5. mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druga prava u skladu sa zakonom,
6. sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja zaposlenih,
7. rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.
Predlog Programa rešavanja viška zaposlenih donosi direktor i isti dostavlja sindikalnoj organizaciji, Republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje, u skladu sa zakonom o radu i Komisiji za socijalni dijalog.
Sindikalna organizacija je u obavezi da Upravnom odboru dostavi mišljenje na Predlog programa iz st. 1. ovog člana u roku od 15 dana od dana dostavljanja istog.
Upravni odbor će formirati Komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od osam članova i to četiri od predstavnika poslodavca i četiri predstavnika sindikalne organizacije.
Zadatak komisije je da razmotri Program za rešavanje viška zaposlenih kod poslodavca, program prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti, kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca i o tome dostavi mišljenje Upravnom odboru.
Zaposlenom koji je na radu kod poslodavca proveo više od 20 godina bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja ili ekonomskih teškoća.
Masa zarada utvrđena zaključkom gradonačelnika ne umanjuje se po osnovu smanjenja broja zaposlenih.
Zaposlene koji se opredele za prestanak radnog odnosa poslodavac može dodatno stimulisati jednokratnom isplatom novčanog iznosa.
Zaposlenom, koji u trenutku prestanka radnog odnosa ispunjava jedan od uslova za odlazak u penziju poslodavac je dužan da isplati stimulaciju koja ne može biti niža od tri prosečno isplaćene zarade kod poslodavca i jubilarne nagrade u skladu sa kolektivnim ugovorom.
Upravni odbor TOB, na predlog direktora, posebnom odlukom određuje dodatnu stimulaciju iz st. 1. i 2. ovog člana.
Zaposleni ne može da radi poslove iz delatnosti poslodavca u svoje ime i za svoj račun ili u ime i za račun drugog pravnog fizičkog lica, na teritoriji Republike Srbije, bez saglasnosti poslodavca. Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije dužan je da nadoknadi štetu poslodavcu.
Zaposleni koji na radu, odnosno u vezi sa radom namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu poslodavcu dužan je da nastalu štetu i nadoknadi.
Zaposleni je odgovoran za nastalu materijalnu štetu koju je svojim radom ili propuštanjem da uradi, pričinio poslodavcu namerno ili iz krajnje nepažnje.
Svaki zaposleni je dužan da pismeno ili usmeno neposrednom rukovodiocu, zameniku direktora ili direktoru prijavi štetu pričinjenu Turističkoj organizaciji Beograda.
Postojanje štete, okolnosti pod kojima je nastala, ko je prouzrokovao, njenu visinu kao i način kako će se nadoknaditi utvrđuje Komisija za utvrđivanje štete.
Članove komisije iz stava 1. ovog člana imenuje Upravni odbor poslodavca, na period od dve godine.
Komisija ima predsednika i dva člana i isti broj zamenika.
Komisija radi u punom sastavu, a odlučuje većinom glasova.
Na zahtev zaposlenog koji je pričinio štetu komisija može da odobri da se šteta nadoknadi dovođenjem stvari o trošku tog zaposlenog u ispravno stanje.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje utvrđuje komisija od tri člana čiji sastav određuje poslodavac.
Predstavnike zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru poslodavca imenuje i razrešava osnivač u skladu sa zakonom.
Predstavnike zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru poslodavca predlaže Sindikalna organizacija.
Upravni odbor donosi Pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih i Pravilnik o zdravlju i bezbednosti na radu, uz mišljenje sindikalne organizacije.
Poslodavac je ovlašćen da sindikalnom povereniku ili predstavniku organa Sindikata van poslodavca omogući da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava izvrši uvid u primenu Kolektivnog ugovora kod poslodavca i ostvarivanje prava zaposlenog pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima poslodavca.
X SINDIKAT ZAPOSLENIH I KOLEKTIVNI UGOVOR
Zaposlenima se jemči sloboda sindikalnog udruživanja i delovanja u skladu sa zakonom.
Sindikat je dužan da dostavi poslodavcu akt o upisu u sudski registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njihovom ulogom i zadacima iz zakona i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se poziva sa dostavljenim materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad, kao i izradu završnog računa;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određena;
- da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog i Nadzornog odbora i drugih organa, a predsednike drugih sindikata na sednice, kada se razmatraju inicijative upućene od strane tih sindikata.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenog postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca, predsedniku, članovima odbora i organizacionih delova sindikata osnovnog kod poslodavca, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.
Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, opštim i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati kod poslodavca dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju poslovanja i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
Reprezentativnost sindikata određuje se:
1. upisom u registar, u skladu sa zakonom,
2. prema broju članova na osnovu pristupnica.
Reprezentativnim sindikatom za zaključivanje kolektivnog ugovora kod poslodavca, smatra se sindikat u koji je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih kod poslodavca.
Ako nijedan od sindikata ne ispunjava uslove reprezentativnosti isti mogu zaključiti sporazum o udruživanju radi učestvovanja u zaključivanju kolektivnog ugovora.
Ovaj ugovor obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu članovi Sindikata, potpisnika ovog ugovora.
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa zakonom o štrajku i ovim ugovorom.
Osnivač utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka i pravne posledice za slučaj neobezbeđivanja minimuma procesa.
Odluku o stupanju u štrajk kod poslodavca, po pravilu, donosi sindikat na način predviđen Statutom sindikata.
Odluka o stupanju u štrajk mora da sadrži sve elemente utvrđene zakonom.
Štrajkački odbor, predstavnici Upravnog odbora, direktor i predstavnici osnivača, dužni su da odmah po prijemu odluke o stupanju u štrajk, otpočnu pregovore za sporazumno rešavanje spornih zahteva.
U slučaju da se sporazum oko spornih zahteva ne postigne najkasnije 48 časova pre dana određenog za početak štrajka, učesnici ovog ugovora saglasni su da u preostala dva dana obezbede izvršenje svih neophodnih radnji, poslova i zadataka za ostvarivanje minimuma procesa rada u smislu ovog ugovora.
Organizatori štrajka i učesnici u štrajku nemaju pravo na zaštitu predviđenu zakonom, u slučaju da:
- organizuju i učestvuju u štrajku suprotno zakonu i ovom ugovoru,
- ne obezbede minimum procesa rada iz člana 100. ovog ugovora,
- organizuju i učestvuju u štrajku na način kojim se ugrožavaju bezbednost i zdravlje lica, kao i bezbednost imovine,
- ometaju i sprečavaju zaposlene, koji ne učestvuju u štrajku, da rade,
- vrše i druge radnje kojima se onemogućava nastavak rada po okončanju štrajka.
Za vreme štrajka prouzrokovanog neobezbeđivanjem prava utvrđenih ovim ugovorom, svim zaposlenima koji učestvuju u štrajku, poslodavac je dužan da obezbedi prava u skladu sa zakonima.
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Sindikalna organizacija učestvuju u postupku statusnih promena poslodavca, a posebno svojinske transformacije.
Potpisnici ovog ugovora obavezuju se da prate njegovu primenu, a naročito način utvrđivanja i isplate zarade, naknade zarade i druga primanja.
Ovaj ugovor zaključuje se na period od tri godine, a smatra se zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici svih učesnika u njegovom zaključivanju.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, ovaj ugovor prestaje da važi, ako se potpisnici ugovora drugačije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka važenja ovog ugovora.
Važenje ovog ugovora može prestati pre isteka roka člana 104. ovog ugovora, sporazumom svih učesnika ili otkazom.
Sporazum se zaključuje u pisanoj formi i sadrži dan prestanka važenja ugovora.
Otkaz ovog ugovora svaki od učesnika podnosi ostalim učesnicima u pisanoj formi i sadrži razloge zbog kojih se ugovor otkazuje.
U slučaju otkaza, ugovor prestaje da važi po isteku šest meseci od dana kad je otkaz podnet, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku po kome je zaključen.
Izmene i dopune ovog ugovora može tražiti, pisanim putem, svaki učesnik. U zahtevu se navode razlozi zbog kojih se traže njegove izmene i dopune.
Najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva učesnici su dužni da zajednički razmotre zahteve za izmene i dopune ovog ugovora i da odluče o zahtevu.
Ukoliko nastane spor u postupku zaključivanja, izmena i dopuna ili primene ovog ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i štrajk smatra se da je nastao kolektivni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli poslodavca.