KOLEKTIVNI UGOVORJP DIREKCIJA ZA PLANIRANJE I IZGRADNJU "KRALJEVO" IZ KRALJEVA("Sl. list grada Kraljeva", br. 3/2011 i 21/2013) |
Ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada kod poslodavca, Direkcije za planiranje i izgradnju "Kraljevo" u Kraljevu, postupak izmena i dopuna Kolektivnog ugovora, međusobni odnosi učesnika Kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
Poslodavcem u smislu odredaba Zakona o radu smatra se Direkcija za planiranje i izgradnju "Kraljevo" iz Kraljeva.
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, koje nisu uređene ovim kolektivnim ugovorom, uređuju se ugovorom o radu.
Odredbe ovog kolektivnog ugovora primenjuju se na sve zaposlene kod poslodavca.
1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života, ispunjava opštu zdravstvenu sposobnost i druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Opštim aktom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi uslovi za rad na tim poslovima.
Opšti akt iz stava 1. ovog člana donosi direktor.
Radni odnos zasniva se dobrovoljno radi obavljanja određenih poslova kod poslodavca i ostvarivanja zarade i drugih prava koja se stiču na radu i po osnovu rada.
Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života poslodavac može da zasnuje samo uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.
Lice koje zasniva radni odnos dužno je da poslodavcu dostavi isprave i dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Strani državljanin i lice bez državljanstva mogu da zasnuju radni odnos pod uslovima utvrđenim Zakonom o radu i posebnim zakonom.
Odluku o potrebi za novim radnicima donosi poslodavac, kada su ispunjeni sledeći uslovi:
1. da kod poslodavca postoji radno mesto, odnosno poslovi utvrđeni Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, sa opisom poslova i uslova za rad na njemu;
2. da postoji slobodno odnosno upražnjeno radno mesto;
3. da postoji potreba za popunjavanjem slobodnog odnosno upražnjenog radnog mesta;
4. da je prijem novog broja radnika na godišnjem nivou planiran Programom rada i poslovanja Direkcije.
Na osnovu odluke poslodavca iz stava 1. ovog člana nadležna služba poslodavca, potrebu za novim radnicima i uslove za rad prijavljuje nadležnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje.
Poslodavac je dužan da pre zaključivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i uslovima i pravilima poslodavca u vezi sa ispunjenjem ugovornih i drugih obaveza i prava iz radnog odnosa.
Radni odnos se zasniva ugovorom o radu na neodređeno ili određeno vreme. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac na način i pod uslovima utvrđenim zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Nadležna služba poslodavca, dužna je da lice iz stava 1. ovog člana prijavi organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom i da u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o radu zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje.
Zaposleni stupa na rad danom utvrđenim ugovorom o radu. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga (slučajevi više sile) ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.
Zaposleni ostvaruje pravo i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za one poslove za koje je Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta utvrđen probni rad kao poseban uslov za rad i ako je ugovorom o radu utvrđena dužina trajanja probnog rada i način provere radnih i stručnih sposobnosti.
Probni rad iz stava 1. ovog člana može da traje najduže šest meseci.
Probni rad u smislu stava 1. ovog člana ne može se utvrditi za pripravnika i u slučaju zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme.
Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji iznosi najmanje pet radnih dana.
Obavljanje poslova na probnom radu prati posebna komisija, koju obrazuje poslodavac, sastavljena od lica koja imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao zaposleni koji je na probnom radu, a svoje mišljenje u pismenom obliku o rezultatima probnog rada dostavlja poslodavcu u roku utvrđenom odlukom o njenom obrazovanju.
Zaposlenom, koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.
5. Radni odnos na određeno vreme
Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog do njegovog povratka na rad.
Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje za obavljanje određenih poslova, i to:
1. za rad na izradi i realizaciji određenog projekta;
2. zbog privremenog povećanja obima posla;
3. za obavljanje sezonskih poslova;
Poslovi za koje se zasniva rad na određeno vreme imaju unapred određeno vreme trajanja.
Tako zasnovani radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci.
Pod prekidom iz stava 4. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana.
6. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
Radni odnos može da se zasnuje sa nepunim radnim vremenom na neodređeno ili određeno vreme, u skladu sa zakonom.
Zaposleni, koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca, može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca bez saglasnosti poslodavca, i da na taj način ostvari puno radno vreme.
Kad zaposleni radi kod dva (ili više) poslodavaca da bi ostvario puno radno vreme, poslodavci su dužni da se sporazumeju u pismenom obliku o vremenu rada i ostvarivanju prava kod svakog od njih.
Sporazum iz stava 2. ovog člana potpisuju poslodavci.
Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Dužina pipravničkog staža definisana je Pravilnikom iz stava 1. ovog člana, ali ne može da traje duže od godinu dana, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Za vreme pripravničkog staža pripravnik ima pravo na zaradu u visini 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaključio ugovor o radu, kao i sva druga prava po osnovu radnog odnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.
Ugovorom o radu utvrđuje se naročito: dužina trajanja pripravničkog staža, mogućnost produžavanja pripravničkog staža i obaveza polaganja pripravničkog ispita.
Po završenom pripravničkom stažu, a radi utvrđivanja osposobljenosti za samostalan rad, pripravnik polaže pripravnički ispit.
Na ispitu iz stava 1. ovog člana pripravnik treba da pokaže koliko je ovladao teorijskim i praktičnim znanjima potrebnim za vršenje poslova za koje stiče osposobljenost za samostalan rad, a može se na predlog neposrednog rukovodioca i odluke direktora osloboditi obaveze polaganja pripravničkog ispita ako je po oceni neposrednog rukovodioca osposobljen za samostalni rad.
Pripravnik koji je položio pripravnički ispit, a zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, raspoređuje se na poslove za koje je stekao osposobljenost za samostalan rad.
Pripravniku koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme prestaje radni odnos danom utvrđenim ugovorom o radu.
Ako pripravnik ne podnese prijavu za polaganje pripravničkog ispita, ili je podnese, a ne pristupi njegovom polaganju iz neopravdanih razloga, smatraće se da ispit nije položio.
Pripravniku koji ne položi pripravnički ispit prestaje radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavac može sa nezaposlenim licem da zaključi Ugovor o volonterskom radu.
Volonterom iz stava 1. ovog člana smatra se lice koje poslodavac prima na stručno usavršavanje bez zasnivanja radnog odnosa, a u skladu sa zakonom.
U slučaju potrebe procesa i organizacije rada zaposleni može biti premešten na drugi odgovarajući posao, za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme, a koji odgovara znanju i sposobnostima koje zaposleni poseduje.
Zaposleni može, u izuzetnim okolnostima, da bude premešten na drugi posao, za čije se obavljanje zahteva niži stepen stručne spreme. Ti slučajevi su: viša sila koja je nastala ili neposredno predstoji (požar, zemljotres, poplava), kvara na sredstvima rada ili nedostatak materijala, prekid rada na radnom mestu na kome zaposleni obavlja rad, zamena iznenadno odsutnog zaposlenog, ako to zahteva proces rada.
Zaposleni može biti premešten na drugi posao za čije se obavljanje zahteva niži stepen stručne spreme pod uslovima iz stava 2. ovog člana samo dok traju izuzetne okolnosti zbog kojih je do premeštaja došlo, a najduže tri meseca.
Ako zaposleni u vremenu od najmanje tri meseca ne pokaže potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima se nalazi, ili ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada, poslodavac pokreće postupak za utvrđivanje znanja i sposobnosti zaposlenog, odnosno rezultata rada tog zaposlenog.
Postupak iz stava 1. ovog člana može se pokrenuti i od strane neposrednog rukovodioca u pisanom obliku sa obrazloženjem direktoru. Direktor po dobijanju zahteva, obrazuje komisiju, koja utvrđuje znanje i sposobnosti, odnosno rezultate rada zaposlenog na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma, normativa i standarda.
Komisija iz stava 2. ovog člana mora da bude sastavljena od lica koja imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao zaposleni, čije se sposobnosti utvrđuju. U komisiji ne može biti podnosioc zahteva.
Ako komisija, na odgovarajući način utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova radnog mesta, na kome je raspoređen, ili da ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada, zaposleni se raspoređuje na drugo radno mesto koje odgovara njegovom znanju i sposobnostima, ali ne niže od jednog stepena stručne spreme predviđene za poslove koje je obavljao. Ako takvog radnog mesta nema, zaposlenom prestaje radni odnos u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno.
Puno radno vreme za zaposlenog mlađeg od 18 godina života iznosi 36 časova nedeljno.
Nepunim radnim vremenom u smislu Zakona o radu smatra se radno vreme kraće od punog radnog vremena.
Po pisanom nalogu poslodavca zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučajevima više sile (poplava, požar, zemljotres, olujno nevreme), iznenadnog povećanja obima posla, kada se započeti posao koji se mora završiti bez prekida ne može završiti u toku radnog vremena i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao.
Poslodavac donosi odluku o prekovremenom radu u skladu sa svojim ovlašćenjima, ako zakonom nije drukčije određeno.
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom, a u ukupnom trajanju do 176 časova na nivou godine.
Radna nedelja kod poslodavca traje pet radnih dana.
Zaposleni kod poslodavca rade jednokratno.
Radni dan po pravilu traje osam časova.
Izuzetno od člana 26. stav 1. ovog kolektivnog ugovora, poslodavac, kada organizacija rada to zahteva, radnu nedelju može da organizuje na drugi način.
Poslodavac je dužan da u pisanoj formi obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena najmanje sedam dana pre početka radova, ili u kraćem roku uz saglasnost zaposlenog.
5. Preraspodela radnog vremena
Preraspodela radnog vremena vrši se u slučajevima, na način i pod uslovima utvrđenim zakonom.
U slučaju preraspodele radnog vremena radno vreme u toku nedelje ne može da bude duže od 60 časova.
Odluku o preraspodeli radnog vremena donosi poslodavac, ako zakonom nije drukčije određeno.
Radno vreme između 22 časa i šest časova narednog dana smatra se radom noću.
Ako je rad organizovan u smenama, mora se obezbediti izmena smena tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću, osim uz njegovu pismenu saglasnost.
Rad noću predstavlja poseban uslov rada u pogledu prava zaposlenog.
Zaposleni, koji radi puno radno vreme, ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Zaposleni za kojeg je određen rad duži od punog radnog vremena, ne kraći od deset časova dnevno, a u skladu sa članom 25. ovog kolektivnog ugovora, ima pravo na odmor u trajanju od 45 minuta, od kojih 15 minuta može da koristi u osmom satu radnog vremena, ili u nastavku vremena za dnevni odmor iz stava 1. ovog člana.
Odmor u toku dnevnog rada zaposleni ne može koristiti na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme odmora iz stava 1. i 2. ovog člana uračunava se u radno vreme.
Odmor zaposlenih u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida ako se radi sa strankama i ako priroda posla to ne dozvoljava.
Odluku o rasporedu korišćenja dnevnog odmora donosi poslodavac.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od 24 časa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora mu se obezbediti odmor u toku naredne nedelje.
a) Sticanje prava na godišnji odmor
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana, stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad (vreme bolovanja) u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum iz člana 35. stav 1. ovog kolektivnog ugovora kumulativno uvećava:
1. po osnovu složenosti poslova odnosno radnog mesta, za poslove odnosno radna mesta za koje se traži: |
||
a. visoka školska sprema |
5 radnih dana; |
|
b. viša školska sprema |
4 radna dana; |
|
c. srednja školska sprema |
3 radna dana; |
|
d. niža školska sprema |
2 radna dana; |
|
2. po osnovu uslova rada na radnom mestu, odnosno poslovima |
||
a. vozač, daktilograf, referent naplate, stručni saradnik i referent za geodeziju |
3 radna dana; |
|
b. na ostalim |
2 radna dana; |
|
3. po osnovu staža osiguranja, za svakih navršenih 10 godina staža osiguranja |
1 radni dan; |
|
4. invalidu rada i vojnom invalidu |
2 radna dana; |
|
5. samohranom roditelju sa detetom do 14 godina starosti i roditelju koji ima troje i više dece do 14 godina starosti |
2 radna dana; |
|
6. roditelju koji se stara o detetu oštećenom cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili obolelom od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, a radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca |
6 radnih dana |
|
Godišnji odmor zaposlenog po osnovama od tačke 1. do tačke 5. ovog člana ne može biti duži od 35 radnih dana za kalendarsku godinu.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja se računa kao pet radnih dana.
Praznici, koji su neradni dani u skladu sa zakonom (državni praznici, porodični verski praznik), odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni, za vreme korišćenja godišnjeg odmora, privremeno onesposobljen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku bolovanja nastavi sa korišćenjem godišnjeg odmora.
c) Srazmerni deo godišnjeg odmora
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:
1. ako u kalendarskoj godini, u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos, nema šest meseci neprekidnog rada,
2. ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa dužeg od 30 radnih dana.
d) Korišćenje godišnjeg odmora u delovima
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najdocnije do 30. juna naredne godine.
e) Raspored korišćenja godišnjeg odmora
U zavisnosti od potreba posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora dostavlja se zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju izuzetne potrebe posla, najkasnije deset radnih dana pre dana rešenjem određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Za vreme korišćenja godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca.
5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
Zaposleni ima pravo u toku kalendarske godine na plaćeno odsustvo, uz naknadu zarade, u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u slučaju:
1. sklapanja braka |
5 radnih dana; |
2. porođaja supruge zaposlenog |
5 radnih dana; |
3. teže bolesti člana uže porodice |
5 radnih dana; |
4. odlaska na odsluženje vojnog roka |
1 radni dan; |
5. potrebe preseljenja zaposlenog |
1 radni dan; |
6. polaganja stručnog i specijalističkog ispita |
1 radni dan; |
7. učešća na radnim i sportskim takmičenjima |
3 radna dana. |
Pored prava iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo u toku kalendarske godine na plaćeno odsustvo, uz naknadu zarade, u pojedinačnom trajanju i na:
1. pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice;
2. dva radna dana zbog smrti člana uže porodice bračnog druga;
3. dva radna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi;
4. tri radna dana u cilju zaštite i otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih nevremenom, poplavom, požarom ili elementarnim nepogodama;
5. jedan radni dan za krsnu slavu.
Članovima uže porodice smatraju se: bračni drug, deca, usvojenici, rođena braća, sestre, roditelj, staratelj, usvojilac i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Težom bolešću, u smislu ovog kolektivnog ugovora smatra se bolest koja po medicinskim kriterijumima zahteva neophodnu negu.
Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo u slučaju:
1. negovanja obolelog člana uže porodice zaposlenog |
5 radnih dana; |
2. smrti srodnika koji ne spadaju u članove uže porodice zaposlenog |
2 radna dana; |
3. učestvovanja u takmičenjima sportskih klubova i kulturno-umetničkih organizacija i društava |
5 radnih dana. |
Poslodavac može zaposlenom na njegov zahtev da omogući korišćenje neplaćenog odsustva u maksimalnoj dužini do 12 meseci kada to ne remeti proces rada kod poslodavca.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, ovim kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno.
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada u slučajevima:
1. odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2. upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3. privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom ili ako je zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, a najduže godinu dana;
4. izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili na drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
5. izdržavanje kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere u trajanju do 6 meseci.
Odluku o mirovanju radnog odnosa donosi poslodavac, u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana prestanka mirovanja radnog odnosa iz stava jedan ovog člana.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da donese Pravilnik o tehničkim merama zaštite na radu u svemu u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenih, u skladu sa posebnim zakonom i drugim propisima.
Poslodavac je dužan da obezbedi potrebne uslove za zaštitu na radu u skladu sa zakonom i propisanim merama i normativima zaštite na radu, a zaposleni je dužan da se pridržava mera zaštite na radu radi zaštite svog života i zdravlja, kao i života i zdravlja ostalih zaposlenih i drugih lica.
Poslodavac je dužan da zaposlenog upozna sa svim opasnostima radnog mesta po život ili zdravlje, s pravima i obavezama u vezi sa zaštitom na radu i uslovima rada, a zaposleni ima pravo i dužnost da se pre raspoređivanja na radno mesto upozna s propisanim merama zaštite na radu u vezi sa poslovima koje treba da obavlja, kao i s organizovanjem i sprovođenjem zaštite na radu.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu objektivno preti neposredna opasnost po život ili zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere zaštite na radu. U tom slučaju poslodavac je dužan da odmah preduzme mere za otklanjanje neposredne opasnosti po život, odnosno zdravlje zaposlenog.
Zaposleni ne može da radi prekovremeno, odnosno noću, ako bi po nalazu nadležnog zdravstvenog organa za ocenu radne sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.
Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.
Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih obojenja, može da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrđenih Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.
Zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposlena žena, ne mogu da rade na poslovima na kojima se pretežno obavljaju naročito teški fizički poslovi, radovi pod zemljom ili pod vodom, niti na drugim poslovima koji bi mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njihovo zdravlje i život, s obzirom na njihove psihofizičke sposobnosti.
Zaposlena žena može da obavlja poslove iz stava 1. ovog člana samo na osnovu svoje pismene saglasnosti.
Zabrana rada pod zemljom ne odnosi se na žene koje obavljaju rukovodeće poslove, zdravstveno osoblje i studente na praktičnom radu.
Zabranjen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mlađi od 18 godina života.
Zaštita materinstva sprovodiće se u slučajevima, uslovima, obimu i trajanju i na način koji su utvrđeni Zakonom o radu.
4. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete pod uslovima, na način i u vremenu utvrđenom zakonom.
Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršenih tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece, a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.
Otac deteta može da koristi porodiljsko odsustvo do navršena tri meseca od dana rođenja deteta u slučaju kad majka napusti dete, ako umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teže bolesti). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Otac deteta može da koristi pravo na odsustvo radi nege deteta u skladu sa zakonom.
Za vreme porodiljskog odsustva sa rada, radi nege deteta, zaposlena žena, odnosno otac deteta ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Ako zaposlena žena rodi mrtvo dete ili ako joj dete umre pre isteka porodiljskog odsustva, ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo iz člana 52. stav 1. ovog kolektivnog ugovora.
5. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe
Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučaj predviđen propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.
Pravo u smislu stava 1. ovog člana utvrđuje nadležni organ za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa zakonom.
Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, a za drugu polovinu radnog vremena naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina života, ima pravo da radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina života deteta.
Ako je smeštaj u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu iz stava 1. ovog člana nastupio pre navršenih tri meseca života deteta, jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci života deteta.
Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj, ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebrovaskularnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.
Zaposleni, koji radi sa skraćenim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana, ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.
Prava iz člana 57. ovog kolektivnog ugovora ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega.
Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne napuni tri godine života.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako zakonom, ovim kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno.
Prava iz ovog člana ima i usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od tri godine.
Zaposlenom invalidu rada poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.
Zaposlenom, kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.
Ako odbije da prihvati poslove iz stava 2. ovog člana, zaposlenom invalidu prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu.
7. Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad
Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara, koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti, potvrdu iz stava 1. ovog člana, umesto zaposlenog, poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica s kojima živi u porodičnom domaćinstvu.
Ako zaposleni živi sam, potvrdu iz stava 1. ovog člana, dužan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Lekar je dužan da izda potvrdu iz stava 1. ovog člana.
Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
VII ZARADE, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni im pravo na zaradu u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni rad.
Zaradu u smislu stava 1. ovog člana čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade, a obuhvata sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada troškova zaposlenog za dolazak i odlazak sa rada, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, za smeštaj, ishranu i boravak na terenu.
1.1. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:
- osnovne zarade,
- radnog učinka, i
- uvećane zarade.
Osnovna zarada za poslove koje zaposleni obavlja utvrđuje se množenjem osnovne zarade za najjednostavniji posao sa koeficijentom posla.
Koeficijent za obračun zarada zaposlenih utvrđuje se po grupama poslova i to:
Grupa |
Opis poslova prema složenosti, odgovornosti i uslovima rada |
Najniži koeficijent poslova za puno radno vreme |
1 |
Najjednostavniji poslovi (fizički radnik) i direktor |
1,00 |
II |
Poslovi nekvalifikovanog radnika koji se obavljaju po jednostavnom postupku i sa jednostavnim sredstvima rada kao što su poslovi: održavanje higijene poslovnih prostorija, čišćenje objekata i drugi najjednostavniji poslovi |
1,40 |
III |
Poslovi polukvalifikovanog radnika kao što su: pomoćni poslovi figuranta, kurirski poslovi, daktilografski poslovi, poslovi telefoniste i drugi srodni poslovi |
1,60 |
IV |
Srednje složeni poslovi KV radnika u pružanju komunalnih usluga, rukovanje sredstvima rada (vozači) i drugi srodni poslovi |
2,00 |
V |
Srednje složeni raznovrsni poslovi srednje stručne spreme vezani za pripremu i praćenje procesa rada, uključujući i administrativno tehničke poslove i drugi srodni poslovi |
2,20 |
VI |
Složeni poslovi srednje stručne spreme i VKV radnika koji podrazumevaju odgovarajući stepen specijalizacije u procesu rada kao što su: poslovi referenta za radne odnose, platni promet, blagajnički i obračunski poslovi za evidenciju naplate, referente za nadzor u obavljanju komunalnih delatnosti, saradnja sa mesnim zajednicama, referenti za poslove urbanizma i geodezije, za poslove naplate, vrednovanje zemljišta i promene stanja u prostoru i drugi srodni poslovi. |
2,30 |
VII |
Složeni specijalizovani poslovi za koje je potrebna viša školska sprema za koje je potrebno organizaciono stručno i operativno vođenje procesa rada, složenosti poslova na pripremi, praćenju i analizi kao što su: javne nabavke, zaštita na radu, poslovi likvidatora, evidencija teh. dokumentacije, specijalizovani poslovi nadzora i kontrole, organizovanje geodet. poslova, posebne analize naplate i dr. |
2,50 |
VIII |
Složeni poslovi visoke stručne spreme kao što su poslovi stručnog vođenja procesa rada, vršenje stručnog nadzora, složeni poslovi u oblasti pravne i ekonomsko-finansijske delatnosti, složeni poslovi za oblast urbanizma i prostornog planiranja, projektovanje, putne privrede, vodoprivrede, geodezije, vrednovanja i uređivanja građevinskog zemljišta i drugi srodni poslovi. |
3,20 |
IX |
Najsloženiji poslovi visoke stručne spreme kao što su poslovi stručnog vođenja procesa rada, analize i kontrole i rukovođenje odeljenjima i sektorima, u okviru jednostavnog procesa rada u preduzeću. |
3,60 |
Koeficijent radnog mesta sadrži složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu koja je uslov za rad na određenim poslovima i definiše se ugovorom o radu za svako radno mesto posebno.
Ugovoreni koeficijent ne može biti manji od koeficijenta definisanog grupom poslova kojoj radno mesto pripada.
Iznos sredstava za isplatu zarada zaposlenih utvrđuje se polazeći od finansijskih uslova određenih godišnjim Programom uređivanja građevinskog zemljišta.
b) Rezultati rada-radni učinak
Rezultati rada utvrđuju se na osnovu ocene obavljenog rada zaposlenog, u skladu sa Pravilnikom za ocenu rezultata rada koji uz saglasnost sindikata donosi poslodavac. Pravilnikom se definišu merila i kriterijumi za ocenu rezultata rada (normativi rada i radni učinak, kvalitet izvedenih radova, poštovanje utvrđenih rokova, odnos prema utrošku materijala i osnovnim sredstvima, uštede, radno vreme, radna i tehnološka disciplina).
Po osnovu rezultata rada, u smislu člana 68. ovog kolektivnog ugovora, osnovna zarada može da se uveća najviše do 20%, odnosno umanji najviše do 20%.
b) Uvećana zarada (dodatak na zaradu)
Zarada zaposlenog, uvećava se:
1. za rad na dan državnog praznika ili verskog praznika koji je neradni dan, u visini 120% od osnovice;
2. za rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana) ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju vrednosti koeficijenta radnog mesta, u visini 30% od osnovice;
3. za prekovremeni rad u visini 30% od osnovice.
Ako su se istovremeno stekli uslovi za uvećanje zarade po više osnova, utvrđenih u stavu 1. ovog člana procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
Zarada zaposlenog uvećava se po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu za 0,4% od osnovice.
Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačuje sa punim radnim vremenom u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u predhodna tri meseca za vreme odsustvovanja sa rada na dan državnog praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanje na poziv državnog organa.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 radnih dana, i to:
1) u visini 80% prosečne zarade u predhodna tri meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno.
2) u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 80% prosečne zarade u predhodna tri meseca, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100% zarade u predhodna tri meseca:
1) za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom državnog organa ili poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica;
2) za vreme prekida rada zbog obavljanja stručnog osposobljavanja i usavršavanja za potrebe procesa rada kod poslodavca;
3) za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije na osnovu propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju;
4) za vreme čekanja na raspoređivanje na druge poslove, na prekvalifikaciju ili dokvalifikacije na osnovu propisa o penzijsko-invalidskom osiguranju.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100% zarade za vreme prekida rada radi prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa privredne komore, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata i saveza sindikata, ukoliko za to zaposlenom ne pripada nadoknada od tih organa i organizacija.
Zarada se isplaćuje najkasnije do 10-og u mesecu za prethodni mesec, osim u slučajevima kada se merama i propisima državnih organa izmene rokovi za isplatu zarada.
5. Obračun zarade i naknade zarade i evidencija
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate zarade i naknade zarade, dostavi obračun pod uslovima, na način i u vremenu propisanim Zakonom o radu.
Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade, u slučajevima, na način i u rokovima propisanim Zakonom o radu.
Zaposleni kome je izvršena isplata zarade, odnosno naknade zarade, dužan je da potpiše evidenciju o zaradi i naknadi zarade.
Obračunska lista zarada svakog zaposlenog mora da sadrži: period na koji se obračun odnosi, ime i prezime zaposlenog, koeficijent radnog mesta zaposlenog, iznos ugovorene vrednosti radnog časa u bruto iznosu za najjednostavniji posao sa koeficijentom 1,00 za puno radno vreme i prosečan radni učinak, karakter i količinu vremena po kojoj se obračunava mesečni fond časova, topli obrok, regres, minuli rad, rad na državne praznike, porezi, doprinosi i obustave.
a) Dolazak na rad i povratak sa rada
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za svakodnevni dolazak na rad i povratak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, na relaciji na kojoj zaposleni putuje.
Zaposleni koji ima troškove prevoza podnosi zahtev poslodavcu za naknadu istih i u prilogu zahteva dostavlja potvrdu o mestu stanovanja.
Troškovi prevoza obračunavaju se za udaljenost preko 2 km od mesta stanovanja do radnog mesta.
Zaposleni ima pravo na dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.
Za vreme službenog putovanja u zemlji zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu (dnevnice) i na troškove noćenja, prevoza i druge troškove po priloženom računu.
Naknada troškova prevoza na službenom putovanju priznaje se:
1. u celosti prema priloženim računima prevoznika, za stvarno izvršen prevoz do odredišta i natrag;
2. 10% od vrednosti cene litra BMB po kilometru udaljenosti od mesta polaska do mesta odredišta (dužina pređenog puta, utvrđena u daljinomerima ili u auto-karti, i odobrena od poslodavca), ako zaposleni po odobrenju poslodavca koristi sopstveno vozilo;
Akontacija za službeni put može se isplatiti u visini planiranih troškova prema predviđenom trajanju službenog puta.
Zaposlenom na službenom putu pripada pravo na dnevnicu, i to:
1. za više od 12 časova provedenih na službenom putu, cela dnevnica;
2. za vreme provedeno na službenom putovanju dužem od 8 časova, a kraćem od 8-12 časova, pola dnevnice.
Zaposleni je dužan da u roku od 3 dana po povratku sa službenog putovanja podnese uredno popunjen putni nalog sa izveštajem o obavljenom poslu.
Službeno putovanje u inostranstvo zaposlenom pripada u skladu sa posebnim propisima o izdacima za službeno putovanje u inostranstvo.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova:
1. za mesečnu ishranu u toku rada u visini od 20% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku;
2. po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana: u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku, a srazmerni deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana.
Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom:
1) otpremninu pri odlasku u penziju u visini 3 prosečne mesečne zarade zaposlenog ili preduzeća ostvarene u poslednja tri meseca, a u zavisnosti od toga koja je povoljnija za primaoca otpremnine.
2) naknadu stvarnih troškova pogrebnih usluga i opreme u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
3) naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom;
4) poslodavac obezbeđuje sredstva za plaćanje godišnjih licenci Inženjerske komore Srbije svim zaposlenim koji na istu imaju pravo i koriste ih u obavljanju radnih obaveza i zadataka kod poslodavca. Zabranjeno je korišćenje licence za poslove koji predstavljaju sukob interesa u skladu sa Zakonom o radu i ovim Kolektivnim ugovorom.
Poslodavac može obezbediti poklon za Novu godinu i Božić deci zaposlenih, starosti do 12 godina navršenih u godini prethodnoj u odnosu na godinu za koju se pokloni obezbeđuju, u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Poslodavac može obezbediti zaposlenim pripadnicama ženskog pola, poklon za Dan žena-8. mart, u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Poslodavac može zaposlenima da uplaćuje premiju za dodatno penzijsko osiguranje. Visina premije određuje se odlukom poslodavca za svaku kalendarsku godinu u zavisnosti od raspoloživih finansijskih sredstava.
Poslodavac osigurava sve zaposlene od povrede, smrti usled povrede, i smrti usled bolesti u toku 24 časa. Visina premije određuje se odlukom poslodavca za svaku kalendarsku godinu u zavisnosti od raspoloživih finansijskih sredstava.
Poslodavac zaposlenom može obezbediti jednokratnu novčanu pomoć u toku jedne kalendarske godine u visini do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom:
1. za slučaj duže i teže bolesti ili povrede na radu;
2. za slučaj troškova lečenja zaposlenog u zemlji ili inostranstvu;
3. za slučaj štete od elementarnih nepogoda, poplave, požara, vremenske nepogode, zemljotresa;
4. za slučaj kupovine lekova za zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
5. za slučaj smrti člana uže porodice;
6. za slučaj zdravstvene rehabilitacije radnika;
7. za slučaj nastupanja teže invalidnosti.
Poslodavac zaposlenom obezbeđuje jubilarnu nagradu povodom jubilarnih godina rada kod poslodavca, i to:
1. za 10 neprekidnih godina rada u visini jedne prosečne zarade po zaposlenom, ostvarene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku ili prosečne zarade preduzeća ostvarene u poslednja tri meseca, u zavisnosti šta je povoljnije za zaposlenog;
2. za 20 neprekidnih godina rada u visini dve prosečne zarade po zaposlenom, ostvarene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku ili prosečne zarade preduzeća ostvarene u poslednja tri meseca, u zavisnosti šta je povoljnije za zaposlenog;
3. za 30 neprekidnih godina rada u visini tri prosečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku ili prosečne zarade preduzeća ostvarene u poslednja tri meseca, u zavisnosti šta je povoljnije za zaposlenog.
Odluku o isplati solidarne pomoći i jubilarne nagrade iz stava 1. ovog člana donosi direktor.
11. Zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika
Poslodavac može zaposlenom da odobri zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika.
Zajam iz stava 1. ovog člana odobrava se pod sledećim uslovima:
1. iznos odobrenog zajma ne može biti veći od jedne prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku u Službenom glasniku RS;
2. isplata zajma u tekućem mesecu ne može se vršiti pre isplate zarade za prethodni mesec;
3. vraćanje zajma se vrši iz zarade zaposlenog najduže u šest mesečnih rata, počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je isplaćen zajam;
4. novi zajam se ne može odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.
Odluku o odobravanju zajma donosi direktor.
Poslodavac, uz isplatu mesečne zarade zaposlenima, preko sindikalne organizacije u koju je zaposleni učlanjen, obezbeđuje sredstva u iznosu od 0,2% od mase sredstava isplaćenih na ime njihove zarade, za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenih.
Ova sredstva su namenska, prenose se svakog meseca Organizaciji sindikata i koriste se prema programu i kriterijumima Izvršnog odbora sindikata.
12. Zaštita zarade i naknade zarade
Poslodavac može, samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravnosnažne odluke suda, potraživanje prema zaposlenom da naplati obustavljanjem zarade.
Na osnovu pravnosnažne odluke suda poslodavac može zaposlenom da odbije od zarade najviše do jedne polovine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni ne može bez saglasnosti poslodavca u svoje ime i za svoj račun, niti u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica da na teritoriji grada Kraljeva obavlja poslove koji su registrovane delatnosti poslodavca.
Ako zaposleni prekrši odredbu člana 95. ovog kolektivnog ugovora čini težu povredu radne obaveze zbog koje mu može prestati radni odnos kod poslodavca.
U slučaju iz stava 1. ovog člana poslodavac može zahtevati i naknadu štete koja se utvrđuje u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Ugovorom o radu koji zaključuju poslodavac i zaposleni može se predvideti i ugovoriti zabrana konkurencije kao i naknada štete iz predhodnog člana po prestanku radnog odnosa zaposlenog, u roku koji ne može da bude duži od jedne godine po prestanku radnog odnosa.
Povrede radnih obaveza su:
1. neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza;
2. nezakonito i nemarno raspolaganje sredstvima rada, poverenom dokumentacijom i dr.;
3. neostvarivanje predviđenih rezultata rada iz neopravdanih razloga u periodu od tri uzastopna meseca;
4. neopravdano zakašnjenje na posao i raniji odlazak sa posla duže od 3 radna dana u mesecu;
5. neopravdano izostajanje sa posla 5 radnih dana u toku 12 meseci;
6. povreda propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i štetnog dejstva otrovnih i drugih opasnih materija, kao i povreda propisa i nepreduzimanja mera radi zaštite zaposlenih, sredstava rada i životne sredine;
7. zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja;
8. odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom, kolektivnim ugovorom ili opštim aktom;
9. zloupotreba prava korišćenja bolovanja;
10. ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito otežava izvršavanje radnih obaveza;
11. odbijanje zaposlenog da obavlja poslove na koje je raspoređen;
12. falsifikovanje novčanih i drugih dokumenata;
13. izazivanje nereda i učestvovanje u tuči u prostorijama poslodavca;
14. davanje netačnih podataka koji su od uticaja za donošenje odluka;
15. dolazak na rad u pripitom stanju ili opijanje u toku rada;
16. povreda radne obaveze koja predstavlja krivično delo.
Kad poslodavac utvrdi na adekvatan način da je zaposleni očigledno učinio povredu radne obaveze iz stava 1. ovog člana svojom krivicom, može, u skladu sa Zakonom o radu, da donese odluku da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu.
Zaposleni je odgovoran, u skladu sa zakonom, za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu.
Postojanje štete, okolnosti pod kojima je ona nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje posebna komisija, koju obrazuje poslodavac i koja je dužna da postupi u roku od 15 dana od dobijanja rešenja i donosi predlog o visini štete.
Konačnu odluku o visini štete donosi direktor u pisanoj formi, kojom se obavezuje zaposleni da nadoknadi štetu i rok za nadoknadu.
Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama predhodnog stava ovog člana, podneće se tužbeni zahtev na naknadu štete nadležnom sudu.
Zaposleni, koji je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu nadoknadi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu na radu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Zahtev za naknadu štete iz stava 1. ovog člana, zaposleni podnosi poslodavcu u pisanom obliku, u kome naznačuje štetu koju je pretrpeo, iznos štete i predlog načina njene naknade.
Zaposleni i poslodavac mogu se sporazumeti o visini naknade štete iz stava 1. ovog člana, načinu i roku njene isplate.
1. Razlozi za prestanak radnog odnosa
Radni odnos prestaje u sledećim slučajevima:
1. istekom roka za koji je zasnovan;
2. kad zaposleni navrši zakonom predviđen broj godina života, godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
3. sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6. smrću zaposlenog;
7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
2. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne odluke;
3. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4. ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;
5. usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka radnog odnosa, u skladu sa zakonom.
2. Sporazumni prestanak radnog odnosa
Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.
Pre potpisivanja sporazuma poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu, dostavljanjem otkaza ugovora o radu u pisanom obliku najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
Ako zaposleni otkaže ugovor o radu zbog, od strane poslodavca učinjene povrede obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, u skladu sa zakonom, ako za to postoji opravdani razlog utvrđen na način definisan ovim kolektivnim ugovorom koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:
1. ako je utvrđeno da zaposleni svojom krivicom ne ostvaruje rezultate rada, odnosno ako je utvrđeno da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu;
3. ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
4. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
5. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavcu u roku od 15 dana od dana isteka neplaćenog odsustva ili mirovanja radnog odnosa u smislu Zakona o radu;
6. ako zaposleni zloupotrebi bolovanje;
7. ako povredi odredbe o zabrani konkurencije;
8. ako izvrši ostale povrede radnih obaveza, predviđene članom 99. ovog ugovora;
9. ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu zbog premeštaja na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa i organizacije rada, ili zbog realizacije programa rešavanja viška zaposlenih premeštanjem na druge poslove, prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom, nepunim radnim vremenom i drugim merama;
10. ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovoru o radu kojim se preugovara novčani iznos osnovne zarade i elementi za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
11. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla.
Neostvarivanje rezultata rada može da bude osnov za otkaz ugovora o radu ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1. da zaposleni obavlja poslove radnog mesta za koje ima zaključen ugovor o radu;
2. da te poslove obavlja pod normalnim uslovima rada;
3. da se na objektivan način utvrdi da ne ostvaruje očekivane (normirane, planirane) rezultate rada;
4. da do neostvarivanja rezultata rada nije došlo zbog njegove nesposobnosti, odnosno nedostatka potrebnog znanja;
5. da ne ostvaruje rezultate rada u vremenskom periodu dužem od šest meseci;
6. da je to utvrdila kvalifikovana komisija obrazovana od strane poslodavca;
7. da članovi komisije imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao zaposleni, čiji se rezultati rada utvrđuju;
8. da je zatraženo mišljenje sindikata.
Poslodavac je dužan da, pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 105. ovog kolektivnog ugovora, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju iz ovog stava poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.
Ako je priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline takva da to nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu ili ako postoje olakšavajuće okolnosti, poslodavac može u upozorenju da zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.
Upozorenje iz stava 1. ovog člana, dostavlja se na mišljenje sindikatu čiji je zaposleni član. Sindikat je dužan da mišljenje dostavi u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.
Ako je do otkaza ugovora zaposlenom došlo usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena koje su dovele do prestanka potreba za obavljanje određenog posla ili do smanjenja posla, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa.
Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu u smislu člana 105. ovog kolektivnog ugovora i člana 179. Zakona o radu, ne smatraju se:
1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
2. korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
3. odsluženje vojnog roka;
4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
5. delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa Zakonom o radu;
6. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.
Otkaz ugovora o radu iz člana 105. tačka 1, 2, 3, 5, 6, 7. i 8. ovog kolektivnog ugovora poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Otkaz ugovora o radu iz člana 105. tačka 4. ovog kolektivnog ugovora poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakona za krivično delo.
Otkaz ugovora o radu daje se u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Poslodavac je dužan da zaposlenom najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja, koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
6. Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Zaposlenom iz stava 1. ovog člana koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme može da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovan.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
1. predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca,
2. predsedniku sindikata kod poslodavca,
3. imenovanim ili izabranim sindikalnim predstavnicima.
Ako predstavnik zaposlenih iz stava 1. ovog člana ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
Broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu u smislu stava 1. tačka 3. ovog člana utvrđuje se na četiri predstavnika, člana izvršnog odbora sindikata.
7. Otkazni rok i novčana naknada
Zaposleni, kome je ugovor o radu otkazan u smislu tačke 1. člana 105. ovog kolektivnog ugovora, zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec, a najduže tri meseca (u daljem tekstu: otkazni rok) u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja.
Trajanje otkaznog roka je mesec dana ako je zaposleni navršio 10 godina staža osiguranja, dva meseca ako je navršio preko 10, a do 20 godina staža osiguranja i tri meseca ako je navršio preko 20 godina staža osiguranja. Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.
Zaposleni može, u sporazumu sa poslodavcem, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, bez naknada zarade.
Ako je zaposleni pozvan na vojnu vežbu, odnosno dosluženje vojnog roka do 30 dana, ili ako je postao privremeno sprečen za rad u toku vremena za koje je dužan da ostane na radu, na njegov zahtev, tok tog vremena se zaustavlja i nastavlja da teče po povratku sa vežbe, odnosno vojnog roka ili po prestanku privremene sprečenosti za rad.
Ako sud donese pravnosnažnu odluku, kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva.
Pored vraćanja na rad poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i druga primanja, koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Naknada štete umanjuje se za iznos prihoda, koji je zaposleni ostvario po osnovu rada po prestanku radnog odnosa.
9. Udaljenje zaposlenog sa rada
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada:
1. ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu;
2. ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kršenja radne discipline, ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Zaposleni, kome je određen pritvor, udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.
Udaljenje može da traje najduže tri meseca, a po isteku tog perioda, poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 105. ovog kolektivnog ugovora.
Za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu Zakona o radu, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu, u visini jedne trećine osnovne zarade.
Zaposlenom, za vreme privremenog udaljenja sa rada, pripada razlika između iznosa naknade zarade, primljene po osnovu člana 116. ovog kolektivnog ugovora i punog iznosa osnovne zarade, i to:
1. ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnažnom odlukom, ili ako pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti;
2. ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 105. tač. 2) - 4) ovog kolektivnog ugovora.
Poslodavac može zaposlenom za utvrđenu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline iz člana 105. tačka 2. i 3. ovog kolektivnog ugovora da, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos. Ova mera udaljenja može da se izrekne u trajanju od jednog do tri radna dana.
Poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih kada analitički ili na drugi relevantan način utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom najmanje 10 zaposlenih na neodređeno vreme. Poslodavac je dužan da blagovremeno, a najkasnije 30 dana pre utvrđivanja razloga i sačinjavanja programa, pruži sindikatu odgovarajuće informacije, uključujući i razloge za nameravane prekide radnog odnosa, s brojem i kategorijom radnika koji će biti obuhvaćeni tim programom, kao i rok u kome namerava da izvrši prekid radnog odnosa.
Poslodavac je dužan da program dostavi reprezentativnom sindikatu kod poslodavca i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje, najkasnije sedam dana od dana utvrđivanja predloga, programa radi davanja mišljenja.
Reprezentativni sindikat je dužan da poslodavcu dostavi mišljenje na predlog programa u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga programa.
Poslodavac je dužan da razmotri i uzme u obzir predloge republičke organizacije nadležne za zapošljavanje i mišljenje sindikata, i da ih obavesti o svom stavu u roku od osam dana.
Kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 105. tačka 11. ovog kolektivnog ugovora, zaposlenom isplati otpremninu.
Visinu otpremnine utvrđuju programom iz člana 120. ovog kolektivnog ugovora međusobnim usaglašavanjem osnivač, poslodavac i reprezentativni sindikat.
Zaposleni, kome poslodavac posle isplate otpremnine iz prethodnog člana otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju, koju ostvaruje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Radnici kojima je prestao radni odnos po ovom osnovu, u periodu od godinu dana po prestanku radnog odnosa, imaju prioritet pri ponovnom zapošljavanju u slučaju da poslodavac ponovo zapošljava radnike sličnih kvalifikacija, ukoliko u roku od 10 dana po prijemu pisanog poziva dostave zahtev da budu ponovo zaposleni. Ukoliko je broj zainteresovanih veći od broja radnih mesta prednost imaju radnici sa dužim stažom osiguranja.
XII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa zaposlenih kod poslodavca odlučuje u pravnom licu - direktor ili zaposleni koga on ovlasti.
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pismenom obliku.
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, osim u slučaju da odbije ponudu poslodavca za zaključivanje aneksa ugovora o radu u roku koji odredi poslodavac.
Sporna pitanja između poslodavca i zaposlenog rešavaju se sporazumno u skladu sa odredbama Zakona o radu, Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova i ovog kolektivnog ugovora.
Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora je 90 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu prava.
Zaposleni učestvuju u upravljanju kod poslodavca preko Upravnog i Nadzornog odbora.
Predsednik Izvršnog odbora sindikata može prisustvovati sednicama Upravnog odbora poslodavca.
Upravni i Nadzorni odbor poslodavca čine predstavnici osnivača i zaposleni kod poslodavca, a u broju koji je predviđen Statutom poslodavca.
Izbor predstavnika zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru vrši se na zboru zaposlenih, a postupak izbora se definiše aktima sindikata.
Članovi Upravnog i Nadzornog odbora koji su predstavnici zaposlenih, imaju pravo na odgovarajuću naknadu za svoj rad u tim organima. Visina i kriterijum za isplatu naknade utvrđuje Upravni odbor svojom odlukom, a na osnovu kriterijuma i sredstava predviđenih godišnjim programom poslovanja poslodavca.
Upravni odbor poslodavca dužan je da pre razmatranja predloga statusnih promena ili svojinske transformacije, pribavi mišljenje sindikata.
a) Privremeni i povremeni poslovi
Poslodavac može, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom, za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, i to za:
1. poslove figuranta;
2. podelu listova obračuna zaduženja za građevinsko zemljište;
3. izradu određenog projekta;
4. realizaciju-izvođenje određenog projekta.
Ugovor iz stava 1. ovog člana može se zaključiti sa: nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - od punog radnog vremena, korisnikom starosne penzije i sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina.
Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu radi obavljanja konkretnih poslova u konkretnom roku, koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
Zaposleni imaju pravo na tehnička, hemijska i druga sredstva zaštite na radu u skladu sa Pravilnikom o merama zaštite na radu.
Zaposlenima se jemči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar. Način sindikalnog organizovanja, postupak učlanjavanja u sindikat i druga pitanja vezana za organizaciju i rad sindikata uređeni su Zakonom o radu, statutom i drugim aktima sindikata.
Poslodavac je obavezan da najmanje kvartalno obaveštava sindikat o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata.
Poslodavac je dužan da sindikatu obezbedi pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti.
Poslodavac je dužan da zaposlenom koji je član sindikata na ime sindikalne članarine odbije iznos od zarade na osnovu njegove pisane izjave i da taj iznos uplati na odgovarajući račun sindikata. Osnovica za sindikalnu članarinu jeste utvrđena zarada zaposlenog posle odbitka svih poreza i doprinosa.
Poslodavac je dužan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom i da mu obezbedi uslove za rad u prostorijama poslodavca, korišćenje tehničkih sredstava i potreban materijal, oglasni prostor, obračun i naplatu članarine, izradu završnog računa sindikata, kao i troškove putovanja predstavnika sindikata na sednice, sastanke i kongrese van mesta rada i boravka.
Organizacija sindikata svoje funkcije vrši na način kojim ne remeti redovno funkcionisanje i poslovanje poslodavca, kao i radnu disciplinu.
Predsednik Izvršnog odbora sindikata za obavljanje redovne sindikalne funkcije ima pravo na plaćenih 8 časova rada mesečno.
Neiskorišćeni časovi iz prethodnog stava ovog člana ne mogu se prenositi u naredni mesec.
Sindikalni predstavnici ovlašćeni za kolektivno pregovaranje, imaju pravo na plaćeno odsustvo za vreme pregovaranja.
Sindikalni predstavnik koji je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada za vreme zastupanja.
Sindikalni predstavnik, koji odsustvuje sa rada u skladu sa članom 137. i 138. ovog kolektivnog ugovora, ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Naknadu zarade iz stava 1. ovog člana plaća poslodavac.
XVI VAŽENJE I OTKAZ KOLEKTIVNOG UGOVORA
Predstavnici sindikata koji učestvuju u pregovaranju i zaključivanju kolektivnog ugovora, moraju da imaju ovlašćenje svoje osnovne sindikalne organizacije.
Ovaj kolektivni ugovor zaključuje se na period od tri godine.
Po isteku ovog roka kolektivni ugovor prestaje da važi ako se učesnici drugačije ne dogovore, najkasnije 30 dana pre isteka važenja.
Svaki učesnik u zaključivanju kolektivnog ugovora može podneti pisani otkaz kolektivnog ugovora.
U slučaju otkaza ovaj ugovor se primenjuje 6 (šest) meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
U slučaju statusnih promena JP Direkcija za planiranje i izgradnju "Kraljevo", ovaj ugovor se primenjuje na sve zaposlene u tim novim pravnim licima, najmanje godinu dana, u skladu sa zakonom.
Svaki učesnik ovog ugovora može da predloži postupak za izmene i dopune ovog ugovora na način i po postupku kako je i zaključen.
Za praćenje i primenu ovog ugovora, kao i rešavanje spornih pitanja nadležno je Arbitražno veće, koje obrazuju učesnici kolektivnog ugovaranja u roku od 15 dana od dana nastajanja spora.
Svaki učesnik daje po jednog člana, a odluka Arbitražnog veća je konačna i obavezuje sve učesnike.
XVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ugovor je zaključen kada ga potpišu gradonačelnik grada Kraljeva, u ime osnivača, direktor JP Direkcija za planiranje i izgradnju "Kraljevo", u ime poslodavca, i predsednik Izvršnog odbora sindikata kod poslodavca, u ime reprezentativnog sindikata.
Danom stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora prestaje da važi Kolektivni ugovor koji je zaključen dana 05.09.2007. godine sa svim njegovim izmenama i dopunama.
Danom stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora prestaju da važe do tada zaključeni ugovori o radu, a novi ugovori o radu u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom moraju biti zaključeni sa zaposlenima najkasnije 30 dana po stupanju na snagu ovog kolektivnog ugovora.
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli poslodavca.