ZAKLJUČAK

O USVAJANJU DRUGOG AKCIONOG PLANA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD OD 2013. DO 2015. GODINE

("Sl. glasnik RS", br. 98/2013)

1. Usvaja se Drugi akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period od 2013. do 2015. godine, koji je odštampan uz ovaj zaključak i čini njegov sastavni deo.

2. Zadužuje se Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine da Drugi akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period od 2013. do 2015. godine iz tačke 1. ovog zaključka (u prevodu na engleski jezik) dostavi Sekretarijatu Energetske zajednice Jugoistočne Evrope.

3. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

DRUGI AKCIONI PLAN ZA ENERGETSKU EFIKASNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD OD 2013. DO 2015. GODINE

LISTA SKRAĆENICA

CEMT	Evropska konferencija ministara transporta
EAR	Evropska agencija za rekonstrukciju
EBRD	Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj
EC	Evropska komisija
EMEEES	Evaluacija i monitoring sprovođenja EU direktive o energetskoj efikasnosti i energetskim uslugama
EPBD	Direktiva 2010/31/EU o energetskim performansama zgrada
ESCO	Kompanija za energetske usluge
EURO 1- 6	Evropski propisi o izduvnoj emisiji motornih vozila
EWBJF	Zajednički evropski fond za Zapadni Balkan
GTZ/GIZ	Nemačka organizacija za tehničku saradnju/Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju od 2011. godine
IDA	Međunarodna asocijacija razvoj
JICA	Japanska agencija za međunarodnu saradnju
KfW	Nemačka razvojna banka
LCC	Troškovi nastali za vreme životnog veka proizvoda
ORF	Otvoreni regionalni fond GTZ/GIZ
SEE	Region južne i jugoistočne Evrope
UNECE	Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
UNDP	Program Ujedinjenih nacija za razvoj
WB	Svetska banka
WBIF	Investicioni okvir za Zapadni Balkan
ABS	Agencija za bezbednost saobraćaja
AEERS	Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije
APEE	Akcioni plan energetske efikasnosti
BDP	Bruto domaći proizvod
DG	Daljinsko grejanje
DEEK	Direktiva 2006/32/EC o energetskoj efikasnosti kod krajnjih korisnika i energetskim uslugama
DMS	Informacioni sistemi za praćenje potrošnje energije i izdavanje pasoša u sektoru zgradarstva (Data Management System)
DTE	Direktiva 2003/87/EC, kojim se utvrđuje sistem trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte
EE	Energetska efikasnost
EZ	Energetska zajednica
EPS	Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije"
EU	Evropska unija
Zakon o EKE	Zakon o efikasnom korišćenju energije
IKS	Inženjerska komora Srbije
JIE	Jugoistočna Evropa
JK	Javni i komercijalni sektor
KGH	Sistemi za klimatizaciju, grejanje i hlađenje
MV	Monitoring i verifikacija
MVE	Monitoring, verifikacija i evaluacija
MEEIS	Mreža za energetsku efikasnost u industriji Srbije
MERZ	Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine
MP	Ministarstvo privrede
MSP	Mala i srednja preduzeća
MF	Ministarstvo finansija
MFI	Međunarodne finansijske institucije
NVO	Organizacije civilnog društva
OIE	Obnovljivi izvori energije
OPG	Odozdo prema gore
OPD	Odozgo prema dole
PE	Primarna energija
PEES	Projekat energetske efikasnosti u Srbiji
PKS	Privredna komora Srbije
POS	Program ostvarivanja strategije razvoja energetike
PCEMS	Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine
PFE	Potrošnja finalne energije
RG	Radna grupa (Task Force)
RZS	Republički zavod za statistiku
RS	Republika Srbija
RCEE	Regionalni centri energetske efikasnosti
SDG	Sistem daljinskog grejanja
SG RS	Službeni glasnik Republike Srbije
SEM	Sistem energetskog menadžmenta
SKGO	Stalna konferencija gradova i opština Srbije
UEE	Unapređenje energetske efikasnosti
UJN	Uprava za javne nabavke
FE	Finalna energija

1. UVOD

Drugi akcioni plan za energetsku efikasnost u Republici Srbiji za period 2013-2015. godine (u daljem tekstu: 2. APEE) pripremljen je na osnovu zahteva DEEK, a u skladu sa modelom pripremljenim od strane Radne grupe za energetsku efikasnost osnovane pri Sekretarijatu Energetske zajednice.

U oktobru 2012. godine usvojena je nova Direktiva o energetskoj efikasnosti 2012/27/EU koja zamenjuje DEEK, ali ona još nije obavezujuća za potpisnice Ugovora o EZ.

Izveštajni period za postizanje indikativnog cilja za zemlje članice EU shodno DEEK je 2008-2016. godine. Osnovni cilj je da sve države članice ostvare planiranu uštedu od 9% prosečne finalne potrošnje energije za period od 2001. do 2005. godine u devetoj godini primene ove direktive. Gore pomenuti cilj se ne odnosi na potrošače energije koji su obuhvaćeni DTE, kao i za krajnje potrošače, čija je potrošnja energije svrstana u sektore vazdušnog i rečnog saobraćaja.

U slučaju Republike Srbije, a u skladu sa Odlukom 2009/05/MC-Enc od 18. decembra 2009. godine Ministarskog saveta Energetske zajednice, Prvi akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period 2010. do 2012. godine (u daljem tekstu: 1. APEE) je obuhvatao period od 2010. do 2012. godine i utvrdio srednji indikativni cilj za ovaj period na nivou od 1,5% finalne domaće potrošnje energije u 2008. godini (0,1254 Mtoe), odnosno ukupni cilj od najmanje 9% finalne potrošnje energije u devetoj godini primene, računato u odnosu na potrošnju finalne energije u 2008. godini (0,7524 Mtoe). Apsolutni iznos indikativnog cilja koji država treba da potvrdi kao zbir ušteda energije u periodu od devet godina određen je u 1. APEE na osnovu podataka o potrošnji finalne energije u 2008. godini, budući da su ti podaci tada bili najpouzdaniji po pitanju potrošnje energije u Republici Srbiji.

2. APEE obuhvata period od 2013. do 2015. godine i njime se definišu srednji indikativni cilj ušteda u potrošnji finalne energije za ovaj period; izveštaj o stepenu ispunjenosti indikativnog cilja za prvi izveštajni period i problemi koji su pratili sprovođenje 1. APEE. Srednji indikativni cilj za nastupajući period od 2013. do 2015. godine utvrđen je na nivou od 3,5% domaće potrošnje finalne energije u 2008. godini (0,2952 Mtoe) tako da se u periodu od 2010. do 2015. godine ostvare ukupne uštede od 0,3975 Mtoe (4,7%), odnosno ukupan cilj od najmanje 9% potrošnje finalne energije u devetoj godini primene od 0,7524 Mtoe. Cilj uštede finalne energije u periodu od 2013. do 2015. godine od 3,5% (0,2952 Mtoe) ostvariće se realizacijom mera UEE u sektorima: domaćinstva 0,0693 Mtoe (oko 23,4%), JK sektor 0,0499 Mtoe (oko 16,8%), industrije 0,081 Mtoe (oko 27,7%) i saobraćaja 0,095 Mtoe (oko 32,1%). Nova raspodela ciljeva data je u skladu sa dosadašnjim tokom realizacije 1. APEE i u skladu je sa revidiranim procenama mogućnosti za uštedu pojedinih mera.

Izrada, sprovođenje, kontrola i izveštavanje o Akcionom planu za energetsku efikasnost uređeni su Zakonom o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS", broj 25/13) i u delokrugu su rada ministarstva nadležnog za poslove energetike tj. Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine. 1. APEE predvideo je da u procesu implementacije deo odgovornosti za implementaciju preuzme Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije, ali je ona prestala da radi danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 93/12) i njeni poslovi su preuzeti od strane MERZ.

U skladu sa Zakonom o EKE, Vlada donosi Akcioni plan na period od tri godine, a MERZ godišnje dostavlja Vladi Izveštaj o sprovođenju Akcionog plana. MERZ takođe propisuje metodologiju za praćenje, verifikaciju i evaluaciju efekata sprovođenja Akcionog plana. Za sprovođenje Akcionog plana odgovorni su pored MERZ i organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i lokalnih samouprava, a u okviru svojih nadležnosti.

2. APEE je strateški dokument kojim se u oblasti unapređenja energetske efikasnosti u Republici Srbiji zadaju specifični kvantitativni ciljevi energetskih ušteda, a koji su u skladu sa opštim ciljevima drugih strateških dokumenata iz ove oblasti. 2. APEE obuhvata: 1) analizu i ocenu uspešnosti sprovođenja 1. APEE i ključne parametre 2. APEE; 2) predlog mera za povećanje energetske efikasnosti, tj. mera za smanjenje potrošnje finalne energije i zadate indikativne ciljeve za drugi izveštajni period 2013 - 2015. godine; 3) pregled horizontalnih mera, kao i institucionalni i finansijski okvir za sprovođenje mera UEE kojima će se unaprediti sprovođenje, monitoring i evaluacija realizovanih ušteda.

U odnosu na 1. APEE u 2. APEE mere su donekle drugačije definisane. Svaka stara mera je obuhvaćena novom, u nekim slučajevima nova mera obuhvata nekoliko starih, a stare mere koje su se u 1. APEE odnosile na uspostavljanje fondova i kreditnih linija u 2. APEE su predstavljene kao mehanizmi finansiranja. Kao horizontalne mere prikazane su mere koje se odnose na više sektora, odnosno mere koje doprinose sprovođenju, monitoringu i evaluaciji realizovanih ušteda, odnosno praćenju potrošnje energije.

U pripremi 2. APEE, korišćeni su podaci o potrošnji finalne energije u industriji, saobraćaju, domaćinstvima i ostalim sektorima iz zvaničnih Energetskih bilansa Republike Srbije. Takođe bi trebalo imati na umu da je radi definisanja ciljeva ušteda energije u okviru 2. APEE, potrošnja u vazdušnom saobraćaju isključena iz potrošnje finalne energije prikazane u zvaničnom Energetskom bilansu Republike Srbije, a u skladu sa metodologijom definisanom u okviru DEEK. Podaci o potrošnji finalne energije u rečnom saobraćaju nisu raspoloživi, ali je procenjeno da je ona veoma mala, pa stoga i nije izuzeta iz potrošnje saobraćaja. U proračunu potrošnje finalne energije u smislu DEEK, nijedan deo potrošnje energije u industriji nije isključen na bazi DTE, obzirom da Republika Srbija još uvek nije prihvatila primenu DTE.

Deo izveštaja koji se odnosi na uštede ostvarene u prethodnom periodu urađen je primenom metodologije "odozdo prema gore" za verifikaciju ušteda energije zbog nedostatka svih relevantnih statističkih podataka koji su potrebni da bi se primenila "odozgo prema dole" metodologija. Prilikom izveštavanja o stanju u sektorima potrošnje i ukupnoj potrošnji finalne energije podaci su uzeti iz zvaničnih energetskih bilansa Republike Srbije i procena trendova datih u njima.

Od planiranih 1,5% uštede u potrošnji finalne energije, definisanih 1. APEE, za prethodni izveštajni period ostvarena je ušteda od 1,22% tj. 0,1023 Mtoe, tj. ispunjenost plana iznosi 81,5%. U tekstu su detaljno razmotreni razlozi neispunjavanja prvobitnog plana.

U tabeli 1 detaljno je prikazano po sektorima potrošnje finalne energije šta je bilo planirano u 1. APEE, šta je realizovano, i koji su planovi ušteda za 2015. godinu i 2018. godinu predviđeni u 2. APEE.

Tabela 1: Pregled planiranih i ostvarenih ušteda prema 1. APEE i 2. APEE

Sektori potrošnje	Planirane uštede za 2012. godinu prema 1. APEE Mtoe	Ostvarene uštede u 2012. godini prema 1. APEE Mtoe	Planirane uštede za 2015. godinu prema 2. APEE Mtoe	Planirane uštede za 2018. godinu prema 1. APEE Mtoe	Planirane uštede za 2018. godinu prema 2. APEE Mtoe
Domaćinstva i JK sektor	0,0235	0,0195	0,1387	0,3031	0,2749
Industrija	0,0566	0,0746	0,1556	0,2626	0,2668
Transport	0,0453	0,0082	0,1032	0,1867	0,2107
Ukupno	0,1254	0,1023	0,3975	0,7524	0,7524

U tabeli 2 prikazano je procentualno učešće sektora u potrošnji finalne energije i učešće u uštedama prema 1. APEE i 2. APEE. Do preraspodele ciljeva ušteda došlo je zbog promene u strukturi potrošnje finalne energije, prema novim energetskim bilansima nakon 2010. godine, a i zbog utvrđenih novih potencijala ušteda pojedinih mera, što se sve detaljno analizira u 2. APEE.

Tabela 2: Procentualno učešće sektora u potrošnji finalne energije i učešće u uštedama

Sektori potrošnje	Učešće sektora u potrošnji finalne energije u 2008. godini %	Učešće sektora u uštedama finalne energije u 2018. godini prema 1. APEE %	Učešće sektora u potrošnji finalne energije u 2011. godini %	Učešće sektora u uštedama finalne energije u 2018. godini prema 2. APEE %
Domaćinstva i JK sektor	38,50	40,2	49,16	36,55
Industrija	33,88	35	29,39	35,45
Transport	27,63	24,8	21,43	28

U tabeli 3 prikazane su sve mere UEE koje će biti sprovedene kroz implementaciju 2. APEE, sa naznakom na koju staru meru se odnosi nova mera, dodelom odgovornosti za implementaciju mera i pretpostavljenim izvorima finansiranja mera.

Tabela 3: Zbirni pregled mera po sektorima

Referentni broj	Naziv mere	Naziv stare mere	Očekivane uštede u 2018. godini [Mtoe]	Institucije i lica zadužena za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	Izvori finansiranja
Mere u sektoru domaćinstva
D1	Mere unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama	1.1 Unapređenje omotača zgrade u pogledu povećanja energetske efikasnosti radi smanjenja potrošnje energije za grejanje i hlađenje 1.4 Smanjenje korišćenja električne energije za grejanje 1.8 Uvođenje kreditnih linija za energetsku efikasnost i kreditnih linija za OIE za domaćinstva	0,0436	MERZ, Ministarstvo građevinarstva i urbanizma i druge nadležne institucije u pojedinačnim sektorima	Budžetski fond za energetsku efikasnost, budžet odnosno fond za energetsku efikasnost autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili povoljne kreditne linije MFI i komercijalnih banaka
D2	Nova pravila za projektovanje i izgradnju zgrada, minimalni zahtevi u pogledu energetskih svojstava zgrada i njihova sertifikacija u skladu sa revidiranom EPBD	1.5 Nova pravila za projektovanje i izgradnju zgrada, minimalni zahtevi za energetski učinak i sertifikacija energetskih svojstava zgrada u skladu sa revidiranom EPBD	0,0848	Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, Inženjerska komora i druge nadležne institucije	Budžet Republike Srbije, razdeo Ministarstva građevinarstva i urbanizma, sredstva investitora.
D3	Promovisanje korišćenja energetski efikasnih uređaja za domaćinstva	1.2 Unapređenje unutrašnjeg osvetljenja u pogledu povećanja energetske efikasnosti 1.3 Promovisanje korišćenja energetski efikasnih uređaja za domaćinstvo	0,012	MERZ i druge nadležne institucije u stambenom sektoru	Budžetski fond za energetsku efikasnost, budžet odnosno fond za energetsku efikasnost autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
Mere u javnom i komercijalnom sektoru
JK1	Mere unapređenja energetske efikasnosti u javnim i komercijalnim zgradama	2.1 Unapređenje unutrašnjeg osvetljenja u pogledu povećanja energetske efikasnosti 2.3 Smanjenje korišćenja električne energije za grejanje 2.7 Projekat energetske efikasnosti u Srbiji (PEES) 2.9 Uvođenje kreditnih linija za energetsku efikasnost i OIE za javne i komercijalne zgrade	0,0169	MERZ, Ministarstvo građevinarstva i urbanizma i druge nadležne institucije u pojedinačnim sektorima	Sredstva korisnika zgrada, Budžetski fond za energetsku efikasnost, budžet odnosno fond za energetsku efikasnost autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili povoljne kreditne linije MFI i samih komercijalnih banaka. ESCO, kreditna linija KfW za "Unapređenje energetske efikasnosti u javnim zgradama (školama)"
JK2	Nova pravila za projektovanje i izgradnju zgrada, minimalni zahtevi u pogledu energetskih svojstava zgrada i njihova sertifikacija u skladu sa revidiranom EPBD	2.4 Nova pravila za projektovanje i izgradnju zgrada, minimalni zahtevi za energetski učinak i sertifikacija energetskih svojstava zgrada u skladu sa revidiranom EPBD	0,0535	Ministarstvo građevinarstva i urbanizma i druge nadležne institucije	Budžet Republike Srbije, sredstva investitora
JK3	Modernizacija sistema javnog osvetljenja u gradovima i opštinama	2.2 Sporazumi sa opštinama za modernizaciju sistema javnog osvetljenja	0,0083	Jedinice lokalne samouprave, MERZ, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, SKGO	Budžetski fond za energetsku efikasnost, budžet odnosno fond za energetsku efikasnost autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ili povoljne kreditne linije MFI i samih komercijalnih banaka, budžet lokalne samouprave za održavanje sistema javnog osvetljenja ESCO
JK4	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta u javnom i komercijalnom sektoru	2.5 Uvođenje sistema energetskog menadžmenta u javnim i komercijalnim zgradama	0,0448	MERZ, obveznici sistema energetskog menadžmenta	Budžetski fond za energetsku efikasnost, budžet odnosno fond za energetsku efikasnost autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
JK5	Određivanje energetske efikasnosti kao jednog od kriterijuma za ekonomski najpovoljniju ponudu u javnoj nabavci	2.6 Određivanje energetske efikasnosti kao kriterijuma za ekonomski najpovoljniju ponudu u javnoj nabavci	Nije procenjeno	MERZ, UJN, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća	Sredstva institucija koje sprovode javnu nabavku
JK6	Podsticajne tarife za visoko efikasnu spregnutu/kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije u javnim i komercijalnim zgradama	Mera je u prvom APEE obuhvatala samo industriju iako su podsticajne mere predviđene za sva postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije , ako ispunjavaju predviđene uslove	0,0086	MERZ, javna i komercijalna preduzeća	Sredstva se obezbeđuju na osnovu Uredbe o visini posebne naknade za podsticaj u 2013. godini ("Službeni glasnik RS", broj 8/13) i Uredbe o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 8/13)
JK7	Obavezne redovne kontrole procesa sagorevanja kotlova i drugih ložišta snage veće od 20 kW, kao i sistema za klimatizaciju	Nova mera predviđena Zakonom o efikasnom korišćenju energije. Naime, predviđeno je vršenje redovnih kontrola procesa sagorevanja kotlova i drugih ložišta snage preko 20 kW u cilju utvrđivanja stepena korisnosti, kao sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW	0,0024	MERZ, Javna i komercijalna preduzeća i ovlašćena pravna lica od strane MERZ a na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije	Vlasnici kotlova instalisane snage preko 20 kW u okviru sredstava predviđenih za redovne remonte i održavanje kotlova vlasnika sistema za klimatizaciju instalisane rashladne snage preko 12 kW u okviru sredstava predviđenih za redovne remonte i održavanje ovih sistema. U početnoj fazi mogući podsticaji Budžetskog fonda za energetsku efikasnost.
Mere u sektoru industrije
I1	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta kod velikih potrošača energije iz sektora industrije	3.2 Uvođenje sistema energetskog menadžmenta kod velikih industrijskih potrošača	0,0819	Obveznici Sistema menadžmenta energijom, MERZ	Budžetski fond za energetsku efikasnost, budžet odnosno fond za energetsku efikasnost autonomne pokrajine i povoljne kreditne linije MFI i samih komercijalnih banaka, ESCO
I2	Program unapređenja energetske efikasnosti u sektoru industrije	3.3 Energetske revizije u industriji 3.6 Uvođenje povoljnih kreditnih linija za sprovođenje mera UEE u industriji	0,165	Industrijska preduzeća koja nisu obveznici Sistema energetskog menadžmenta MERZ, energetski savetnici	Budžetski fond za energetsku efikasnost, budžet odnosno fond za energetsku efikasnost autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ili povoljne kreditne linije MFI i samih komercijalnih banaka, ESCO
I3	Podsticajne tarife za primenu visoko efikasne spregnute/kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije u sektoru industrije	3.4 Podsticajne tarife za visoko efikasnu spregnutu/kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije u industrijskim kompanijama	0,017	MERZ, EPS	Sredstva se obezbeđuju na osnovu Uredbe o visini posebne naknade za podsticaj u 2013. godini ("Službeni glasnik RS", broj 8/13) i Uredbe o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 8/13)
I4	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i revitalizovana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije, odnosno postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije	Nova mera u skladu sa Zakonom o EKE. Naime, Zakonom je predviđena obaveza da sva nova i revitalizovana postrojenja moraju da ispunjavaju minimalne zahteve u pogledu energetske efikasnosti za dobijanje građevinske i/ili energetske dozvole	Nije procenjeno	MERZ	Iz sredstava koje je investitor predvideo za izgradnju novog ili rekonstrukciju postojećeg objekta
I5	Obavezne redovne kontrole procesa sagorevanja kotlova i drugih ložišta snage veće od 20 kW, kao i sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW	Nova mera predviđena Zakonom EKE. Naime, predviđeno je vršenje redovnih kontrola procesa sagorevanja kotlova i drugih ložišta snage preko 20 kW u cilju utvrđivanja stepena korisnosti, kao sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW	0,0027	MERZ, industrijska preduzeća, vlasnici kotlova i drugih ložišta snage preko 20 kW, kao i sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW, lica ovlašćena na osnovu Zakona o EKE od strane MERZ	Iz sredstava predviđenih za održavanje kotlova i ložišta vlasnika kotlova U početnoj fazi mogući podsticaji Budžetskog fonda za energetsku efikasnost i drugi podsticaji
Mere u sektoru transporta
T1	Uvođenje evropskog propisa EC 443/2009 za energetsku efikasnost u sektoru transporta	4.1 Uvođenje evropskih propisa za energetsku efikasnost u sektoru saobraćaja	0,058	Agencija za bezbednost saobraćaja, MERZ, Ministarstvo unutrašnjih poslova	Iz sredstava ABS
T2	Promovisanje eko-vožnji i car sharing šema	4.3 Promovisanje eko-vožnje, niskotroškovnih mera energetske efikasnosti u saobraćaju i car sharing šema	0,0198	ABS, jedinice lokalne samouprave	Iz sredstava Agencije za bezbednost saobraćaja i donacije
T3	Uvođenje stimulativnih mehanizama zamene postojećih vozila	4.5 Uvođenje stimulativnih mehanizama za zamenu postojećeg voznog parka	0,0340	Ministarstvo nadležno za poslove privrede	Budžet Republike Srbije
T4	Modernizacija voznog parka radi ispunjavanja tehničkih zahteva za obavljanje prevoza u domaćem i međunarodnom transportu	Mera novouvedena na predlog revizije	0,0395	Ministarstvo saobraćaja, Ministarstvo unutrašnjih poslova	Sredstva preduzeća koja obavljaju transport
T5	Određivanje energetske efikasnosti kao kriterijuma za modernizaciju voznog parka i poveravanje obavljanja usluge javnog gradskog prevoza	Mera novouvedena na predlog revizije	0,0593	Jedinice lokalne samouprave	Budžet jedinice lokalne samouprave
Horizontalne mere
H1	Naplata na bazi stvarne (izmerene) potrošnje toplotne energije za potrošače priključene na sistem daljinskog grejanja			MERZ i druge nadležne institucije	Preduzeća koja vrše snabdevanje toplotnom energijom, investitori/vlasnici stanova
H2	Promovisanje ESCO modela za finansiranje projekata EE			MERZ, organi autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave, javna i komercijalna preduzeća	EBRD, Budžetski fond za energetsku efikasnost
H3	Obaveza ispunjavanja zahteva eko-dizajna za proizvode koji utiču na potrošnju energije			MERZ, industrijska, javna i komercijalna preduzeća
H4	Podizanje svesti o značaju energetske efikasnosti			MERZ, organi autonomne pokrajine, lokalna samouprava i druge institucije i organizacije

Da bi se dao uvid u kretanje potrošnje energije, i celokupno privredno kretanje zemlje u periodu realizacije 1. APEE, treba poći od početnih uslova koji su dati u 1. APEE. Tabela 4 preuzeta je iz 1. APEE (tabela 3.8) i odnosi se na očekivani trend kretanja BDP i potrošnje finalne energije.

Tabela 4: Očekivana PFE nakon implementacije planova, prema 1. APEE

Godina	2009.	2010.	2011.	2012.	2013	2014	2015.	2016.	2017.	2018.
Indeks rasta BDP: prognoza	-3	1,5	3,0	5,0	5,2	5,2	5,2	5,2	5,2	5,2
Očekivana PFE (DEU) prema normalnom razvoju tržišta, Mtoe	7,958	7,935	8,03	8,287	8,569	8,860	9,161	9,473	9,795	10,128
Indikativni cilj, Mtoe	-	-	0,042	0,125	0,209	0,334	0,46	0,585	0,669	0,752
PFE (DEU) nakon implementacije mera PEE, ktoe	7,959	7,935	7,946	8,12	8,276	8,442	8,66	8,888	9,126	9,376

Tabelom 5 bili su zadati indikativno ciljevi ušteda u 1. APEE (u tabeli 3.7)

Tabela 5: Raspodela indikativnih ciljeva po sektorima u 1. APEE

Sektori - korisnici finalne energije	Raspodela ciljeva do 2012.	Udeo cilja, indeks	Napomene (primeri)
	Mtoe	%
Stambene, komercijalne i javne usluge	0,0235	19%	Indikativni cilj
Industrija	0,0566	45%	Indikativni cilj
Transport	0,0453	36%	Indikativni cilj
Ukupno	0,1254	100

Prema podacima koji su sada raspoloživi i koji su precizniji, u odnosu na 2010. godinu, privredni rast u celom periodu sprovođenja 1. APEE bio je značajno niži nego što je pretpostavljeno što je prikazano tabelom 6. Zabeležen je, takođe, značajan pad potrošnje u sektoru industrije, reda od oko 16% (poredeći 2010. godinu sa 2008. godinom) kao i pad potrošnje energije u sektoru transporta u odnosu na baznu 2008. godinu i značajan porast potrošnje u sektoru domaćinstva, kako je dato tabelom 7.

Tabela 6: Stopa rasta BDP po godinama sa projekcijama za 2014. i 2015*.

	2009/2008	2010/2009	2011/2010	2012/2011	2013/2012	2014/2013	2015/2014
Stopa godišnjeg realnog rasta BDP %	-3,5	1,0	1,6	-1,7	2	3,5	4

*Izvori: RZS za period od 2008. do 2012. godine i Ministarstvo finansija i privrede za period od 2013. do 2015. godine

Tabela 7: Potrošnja finalne energije u energetske svrhe prema Bilansima Republike Srbije**

Sektor/Potrošnja Mtoe	2008.	2010.	2011.	2012. procena
Industrija	2,832	2,393	2,708	2,662
Saobraćaj	2,310	2,199	1,975	2,288
Domaćinstva	2,253	3,148	3,248	3,227
JK	0,966	0,934	1,163	1,173
Poljoprivreda	0,08	0,175	0,118	0,137
Ukupno	8,361	8,849	9,212	9,487
Stopa rasta %		6%	4%	3%

**Iz potrošnje u saobraćaju izuzeta potrošnja u avio saobraćaju

Značajan pad potrošnje u proizvodnom sektoru i saobraćaju može se objasniti pre svega kao posledica ekonomske krize, dok je porast potrošnje u domaćinstvima nastao kao rezultat drugačijeg obračuna potrošnje biomase. Naime, Energetskim bilansom za 2008. godinu nije u potpunosti prikazano korišćenje obnovljivih izvora energije, budući da je ovaj deo energetske statistike još uvek bio u procesu uspostavljanja pri Republičkom zavodu za statistiku. Iz tog razloga urađeno je istraživanje o potrošnji biomase za sve potpisnice Ugovora o Energetskoj Zajednici za 2009. i 2010. godinu. U okviru ovih istraživanja utvrđeno je da je finalna potrošnja biomase u Republici Srbiji u 2010. godini iznosila 1,025 Mtoe te je ovaj podatak iskorišćen za potrebe izrade Energetskog bilansa Republike Srbije za 2012. godinu.

Period realizacije 1. APEE obeležen je značajnim smanjenjem investicija i fondova, recesijom, padom kupovne moći stanovništva i padom standarda, sve planirane mere nisu ili su samo delimično sprovedene, tako da je indikativne ciljeve ušteda, datih u 1. APEE, bilo neophodno revidirati u okviru 2. APEE. To pogotovo važi za odnos predviđenih ušteda u sektoru industrije sa jedne strane i domaćinstva i JK sektora sa druge strane. Pored toga novim proračunima mogućih ušteda došlo se do zaključka da su potencijali nekih mera potcenjeni, a nekih precenjeni.

Prema tabeli 3.8 iz 1. APEE ušteda od 0,125 Mtoe trebalo je da se realizuje do kraja 2012. godine uz pozitivan indeks rasta BDP, što nije bio slučaj u datom periodu, i uz pretpostavku da će biti uspostavljen neophodan regulatorni i podsticajni okvir još u toku 2010. godine. U okviru 1. APEE takođe je bilo predviđeno da će smanjenje potrošnje finalne energije u periodu od 2014. do 2016. godini biti na nivou od oko 1,5% godišnje kao rezultat primene Zakona o racionalnoj upotrebi energije i aktivnosti Fonda za energetsku efikasnost, koji je trebalo da budu doneti, odnosno osnovani već od 2010. godine. Međutim, obzirom da se donošenje podzakonskih akata Zakona o EKE očekuje do 2015. godine u 2. APEE u periodu od 2013-2015. godine predviđene su uštede na nivou od oko 3,5% za ceo izveštajni period, dok se najveće uštede očekuju u periodu 2016-2018. godine, kada se očekuje pun efekat Zakona o EKE.

U okviru projekta "Priprema Drugog nacionalnog akcionog plana energetske efikasnosti i razvoj energetskih indikatora" koji će se sprovesti iz sredstava IPA fondova za 2012. godinu, sprovešće se detaljna analiza postavljenih ciljeva, trend kretanja potrošnje finalne energije u svim sektorima i način kako uskladiti postavljeni cilj od 9% potrošnje finalne energije sa opštim privrednim kretanjima na najefikasniji i najefektivniji način, nakon čega će 2. APEE biti revidiran.

Na osnovu podataka prikupljenih do 14. juna 2013. godine utvrđeno je da su u okviru realizacije 1. APEE i ranih mera, sprovedenih u periodu od 2004-2009. godine i čije je efekte moguće uračunati u skladu sa DEEK, a u periodu od 2010. do 2012. godine ostvarene uštede na nivou od 81,5% od predviđenih ušteda za taj period. Pri ovome treba imati u vidu da su zbog nedovoljnih statističkih podataka efekti 1. APEE ocenjeni samo metodologijom OPG koja je zasnovana na prikupljanju i analizi podataka o pojedinačnim projektima/aktivnostima, pa pouzdanost rezultata zavisi od obima i kvaliteta podataka koji su prikupljeni.

U tabeli 8 dat je pregled mera iz 1. APEE sa evaluacijom efekta implementacije, a u Prilogu 1 - Spisak mera i ranih mera iz 1. APEE, koji je odštampan uz ovaj akcioni plan i čini njegov sastavni deo, dat je spisak svih starih i ranih mera.

OCENA ISPUNJENOSTI 1. NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

Tabela 8: Pregled mera 1. APEE sa evaluacijom efekata implementacije

Broj	Naziv mere UEE	Predviđeno trajanje	MV	Ostvarene uštede u periodu 2010 - 2012. godine (Mtoe)	Ostvarene ukupne uštede energije u 2012. godini (Mtoe)	Očekivane uštede energije u 2012. godini (Mtoe)	Očekivane uštede energije u 2018. godini (Mtoe)	Status u vezi sa 1. APEE	Dodatni komentar	Preporuka u vezi sa uključivanjem mere u 2. APEE
1.1	Unapređenje omotača zgrade u pogledu povećanja energetske efikasnosti radi smanjenja potrošnje energije za grejanje i hlađenje	2010 - 2018.	OPG4, OPG5	/	/	0,00271	0,0314	Nije realizovano	Nije bilo dobrovoljnih sporazuma u periodu 2010 - 2011. godine.	Neophodna je revizija mere. Meru treba povezati sa nekim finansijskim instrumentom a ne sa dobrovoljnim sporazumima.
1.2	Unapređenje unutrašnjeg osvetljenja u pogledu povećanja energetske efikasnosti	2004 - 2009.	OPG2	0.001981	0,00228	0,00172	0,0172	Delimično realizovano	Rana mera EM1.	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
1.2		2010 - 2018.	OPG2	0.000299	0,00228	0,00172	0,0172	Delimično realizovano	M1	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
1.3	Promovisanje korišćenja energetski efikasnih uređaja za domaćinstvo	2005.	OPG8, OPG9, OPG11	/	/	0,00404	0,0167	Delimično realizovano	Rana mera EM².	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
1.3		2010 - 2018.	OPG8, OPG9, OPG11	/	/	0,00404	0,0167	Delimično realizovano	Zakon o EKE nije bio usvojen. Nije bilo javnih kampanja u periodu 2010 - 2011. godine. Realizacija se očekuje od 2013. godine.	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
1.4	Smanjenje korišćenja električne energije za grejanje	2010 -2018.	/	/	/	ND	0,00047	Nije realizovano	Zakon o EKE nije bio usvojen. Nije bilo javnih kampanja u periodu 2010 - 2011. godine.	Neophodna je revizija mere. Meru treba povezati sa nekim finansijskim instrumentom a ne sa dobrovoljnim sporazumima.
1.5	Nova pravila za projektovanje i izgradnju zgrada, minimalni zahtevi za energetski učinak i sertifikacija energetskih svojstava zgrada u skladu sa revidiranom EPBD	2010 - 2018.	OPG4, OPG5	/	/	ND	0,00628	Nije realizovano	Zakon o EKE nije bio usvojen. Ni jedan program nije realizovan u periodu 2010- 2011. godine. Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada usvojeni su na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji u avgustu 2011. godine. Pravilnici su stupili na snagu krajem 2012. godine.	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
1.6	Naplata na bazi stvarne (izmerene) potrošnje toplotne energije za potrošače priključene na sistem daljinskog grejanja	2007 - 2009	TD	/	/	0,0018	0,01159	Delimično realizovano	Rana mera EM3.	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
1.6		2011 - 2018.	TD	/		0,0018	0,01159	Delimično realizovano	Novi Zakon o energetici usvojen je 2011. godine Zakon o EKE usvojen je u martu 2013. godine. Realizacija se očekuje od grejne sezone 2014/15.	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
1.7	Osnivanje Fonda za energetsku efikasnost	2011-2018.	/	/	/	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Nije realizovano	Zakon o EKE usvojen je u martu 2013. godine.	Meru treba ukinuti jer je to mehanizam a ne mera.
1.8	Uvođenje kreditnih linija za energetsku efikasnost i kreditnih linija za OIE za domaćinstva	2010 - 2018.	/	/	0,00514	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Nije realizovano	Nije bilo subvencioniranih kredita u periodu 2010 - 2011. godine. M2 Realizacija se očekuje od 2014. godine.	Meru treba ukinuti jer je to mehanizam a ne mera.
2.1	Unapređenje unutrašnjeg osvetljenja u pogledu povećanja energetske efikasnosti	2004 - 2009.	OPG3	0,000083	0,00008	0,0043	0,0301	Delimično realizovano kroz ranu meru	Rana mera EM4.	Neophodna je revizija mere. Treba je proširiti kako bi obuhvatila sve vrste unapređenja sistema unutrašnjeg osvetljenja a ne samo zamenu sijalica.
2.1		2011-2018.	OPG3	/	0,00008	0,0043	0,0301	Delimično realizovano kroz ranu meru	Nije bilo javnih kampanja u periodu 2010 - 2011. godine.
2.2	Sporazumi sa opštinama za modernizaciju sistema javnog osvetljenja	2004 - 2009.	OPG1	0,005436	0,00552	0,0014	0,0083	Delimično realizovano	Rana mera EM5.	Neophodna je revizija mere. Treba je proširiti kako bi obuhvatila sve vrste modernizacije sistema javnog osvetljenja a ne samo sporazume sa opštinama.
2.2		2010 - 2018.	OPG1	0,000046	0,00552	0,0014	0,0083	Delimično realizovano	M3 Nije bilo novih sporazuma u periodu 2010 - 2011. godine.
2.3	Smanjenje korišćenja električne energije za grejanje	2004 - 2009.	OPG6, OPG8, OPG9, OPG11	0,000247	0,00044	ND	0,00885	Delimično realizovano	Rana mera EM6.	Neophodna je revizija mere. Meru treba povezati sa nekim finansijskim instrumentom a ne sa dobrovoljnim sporazumima.
2.3	Smanjenje korišćenja električne energije za grejanje	2010 - 2018.	OPG6, OPG8, OPG9, OPG11	0,000193	0,00044	ND	0,00885	Delimično realizovano	M4 Zakon o EKE usvojen u martu 2013. godine. Nije bilo javnih kampanja u periodu 2010 - 2011. godine.
2.4	Nova pravila za projektovanje i izgradnju zgrada, minimalni zahtevi za energetski učinak i sertifikacija energetskih svojstava zgrada u skladu sa revidiranom EPBD	2011-2018.	BU/OPG4, OPG5	/	/	ND	0,11940	Nije realizovano	Zakon o EKE nije bio usvojen. Ni jedan program nije realizovan u periodu 2010 - 2011. godine. Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada usvojeni su na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji u avgustu 2011. godine. Pravilnici su stupili na snagu oktobra 2012. godine.	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
2.5	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta u javnim i komercijalnim zgradama	2011-2018.	/	/	/	0,00309	0,02472	Nije realizovano	Zakon o EKE usvojen u martu 2013. godine. Realizacija se očekuje od 2015. godine.	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
2.6	Određivanje energetske efikasnosti kao kriterijuma za ekonomski najpovoljniju ponudu u javnoj nabavci	2011 - 2018.	/	/	/	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Nije realizovano	Zakon o EKE usvojen u martu 2013. godine. Novi Zakon o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", broj 124/12) još uvek nije bio usvojen.	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
2.7	Projekat energetske efikasnosti u Srbiji (PEES)	2005 -2011.	OPG/Metodologija odobrena od strane WB Energetske revizije su sprovele kompanije odobrene od strane WB	0.002879	0,00523	0,00478	0,00478	Realizovano	Rana mera EM7	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
2.7	Projekat energetske efikasnosti u Srbiji (PEES)	2010 - 2013.		0.002355	0,00523	0,00478	0,00478	Realizovano	M5	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
2.8	Osnivanje Fonda za energetsku efikasnost	2011 - 2018.	/	/	/	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Nije realizovano	Zakon o EKE nije bio usvojen.	Meru treba ukinuti jer je to mehanizam a ne mera.
2.9	Uvođenje kreditnih linija za energetsku efikasnost i OIE za javne i komercijalne zgrade	2004 - 2009.	OPG3, OPG4, OPG5, OPG6, OPG8, OPG9	0,000787	0,00082	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Delimično realizovano samo kroz ranu meru	Rana mera EM8 Demonstracioni projekti UEE finansirani od strane donatora ili iz domaćih fondova.	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
2.9		2010 - 2018.	/	0,000029	0,00082	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Delimično realizovano samo kroz ranu meru	M6 Nije bilo subvencioniranih kredita u periodu 2010 - 2011. godine. Realizacija se očekuje od 2012. godine.	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
2.10	Promovisanje kompanija za energetske usluge (ESCO)	2011 - 2018.	/	/	/	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Nije realizovano		Nastaviti realizaciju kako je planirano
3.1	Sporazumi sa industrijom inicirani od strane AEERS/MEEIS/RCEE	2010 -2018.	/	/	/	0,0089	0,027257	Nije realizovano	/	Meru treba ukinuti.
3.2	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta kod velikih industrijskih potrošača	2010 - 2018.	/	/	/	0,0292	0,15	Nije realizovano	Zakon o EKE nije bio usvojen.	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
3.3	Energetske revizije u industriji	2004 -2009.	OPG	/	/	0,01857	0,0954	Delimično realizovano	Rana mera EM9 Energetske revizije su sprovele kompanije odobrene od strane AEERS.	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
3.3	Energetske revizije u industriji	2010 -2018.	OPG	/	/	0,01857			Zakon o EKE nije bio usvojen.	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
3.4	Podsticajne tarife za visoko efikasnu spregnutu/kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije u industrijskim kompanijama	2010 -2018.	OPG12/ Energetske revizije	0,00237	0,00237	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Realizovano	M7 Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije ("Službeni glasnik RS", br. 99/09 i 124/12) i Uredba o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova ("Službeni glasnik RS", broj 72/09) su usvojene krajem 2009. godine. Razvoj projekata kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije u industriji traje oko dve godine.	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
3.5	Osnivanje Fonda za energetsku efikasnost	2010 - 2018.	/	/	/	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Nije realizovano	Zakon o EKE nije bio usvojen.	Meru treba ukinuti jer je to program, a ne mera.
3.6	Uvođenje povoljnih kreditnih linija za sprovođenje mera UEE u industriji	2010 -2018.	OPG/ Metodologija odobrena od strane EBRD Energetske revizije sprovode kompanije odobrene od strane EBRD	0,07220	0,07220	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Realizovano	M8	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
4.1	Uvođenje evropskih propisa za energetsku efikasnost u sektoru saobraćaja	2011-2018.	OPG13/Energetske revizije	/	0,00056	0,013	0,058	Delimično realizovano	M9 Zakon o bezbednosti saobraćaja ("Službeni glasnik RS", broj 41/09) na putevima je usvojen u 2009. godini. Zakon o standardizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) je usvojen 2009. godini, Uredba o uvozu motornih vozila ("Službeni glasnik RS", broj 23/10) je usvojena u 2010. godini, Zakon o potvrđivanju Sporazuma o usvajanju jednoobraznih tehničkih propisa za vozila sa točkovima, opremu i delove koji mogu biti ugrađeni i/ili korišćeni na vozilima sa točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih homologacija na osnovu ovih propisa usvojen je 2011. godine.	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
4.2	Stvaranje energetski efikasnog saobraćajnog sistema	2011-2018.	/	/	-	0,005	0,0231	Nije realizovano		Meru treba ukinuti.
4.3	Promovisanje eko-vožnje i mera energetske efikasnosti niske cene u saobraćaju	2011-2018.	/	/	-	0,008	0,0347	Nije realizovano		Neophodna je revizija mere.
4.4	Uvođenje menadžmenta voznog parka u drumskom saobraćaju	2011-2018.		/	-	0,008	0,0347	Nije realizovano		Meru treba ukinuti.
4.5	Uvođenje stimulativnih mehanizama za zamenu postojećeg voznog parka	2009.	OPG13/Energetske revizije	0,003971	0,00764	0,0011	0,0462	Delimično realizovano	EM10 Modernizacija voznog parka preduzeća koja se bave javnim gradskim prevozom	Nastaviti realizaciju kako je planirano.
		2010-2018.		0,003672					EM11 Modernizacija voznog parka radi ispunjavanja tehničkih zahteva za obavljanje međunarodnog transporta za dobijanje CEMT dozvola
									EM12 Uvođenje podsticajnih mehanizama za zamenu postojećeg voznog parka
									M10, M11
Ukupno mere (OPG):							0,102277
Indikativan cilj za 2012:								0,1254
Cilj za 2018:									0,7524

Izračunato do 14. juna 2013. godine

1.1. Problemi u vezi sa sprovođenjem 1. APEE

Prepreke, koje su se javile u vezi sa sprovođenjem 1. APEE su sledeće: 1) nedovoljno uspostavljeni institucionalni i pravni okviri (tokom perioda realizacije 1. APEE) za sprovođenje mera UEE, 2) nedovoljno uspostavljeni i nezadovoljavajući finansijski mehanizmi i instrumenti, 3) opšte stanje privrede.

- Zakon o EKE, čije je donošenje predviđeno 1. APEE (u prvobitnom predlogu Zakon o racionalnom korišćenju energije) nije stupio na snagu u toku implementacije 1. APEE, čime planirani pravni i institucionalni okviri za sprovođenje politike unapređenja energetske efikasnosti nisu bili u potrebnoj meri uspostavljeni.

- Fond za energetsku efikasnost nije bio osnovan u periodu 2010-2012. godine kako je prilikom izrade 1. APEE bilo predviđeno. Deo obaveza, u pogledu finansiranja mera UEE, planiranog Fonda preuzeo je Fond za zaštitu životne sredine sa posebnim programom namenjenim unapređenju energetske efikasnosti, ali je Program sproveden samo u toku 2012. godine. Finansijski mehanizmi države za unapređenje EE u datom periodu nisu u dovoljnoj meri bili uspostavljeni i razvijeni.

- Kao posledica ekonomske krize, tokom 2012. godine, došlo je do pada BDP, kao i značajno smanjenje potrošnje finalne energije u industrijskom sektoru. Smanjena su ulaganja u razvoj i primenu efikasnijih tehnika i tehnologija. Privredni okvir za sprovođenje politike energetske efikasnosti nije bio zadovoljavajući.

Pored navedenih problema koji su nepovoljno uticali na implementaciju mera 1. APEE, postoje još i stalne prepreke u oblasti unapređenja energetske efikasnosti kao što su:

- nedostatak administrativnih kapaciteta (po broju ljudi i obučenosti) za sprovođenje EE politike, naročito na lokalnom nivou;

- nedovoljna međuresorska komunikacija i koordinacija prilikom implementacije politike;

- još uvek nedovoljno prepoznavanje energetske efikasnosti kao značajnog mehanizma unapređenja poslovanja i zaštite životne sredine u svim sektorima poslovanja i institucijama;

- paritet cena energenata nedovoljno stimulativan za sprovođenje mera energetske efikasnosti.

Deo prepoznatih problema rešavaće se tokom implementacije 2. APEE kroz veću vertikalnu i horizontalnu saradnju, koja će se odvijati kako prema obavezama iz Zakona o EKE, tako i kroz veće učešće institucija, koje nisu direktno odgovorne za implementaciju EE politike, u planiranju i odlučivanju.

1.2. Problemi u vezi sa izradom 2. APEE

Najznačajniji nedostatak 1. APEE je u činjenici da njime nisu predviđeni monitoring i verifikacija ostvarenih ušteda energije. Većina mera energetske efikasnosti predložena je na osnovu inženjerskog iskustva, ali je malo toga razmatrano i predviđeno u vezi sa načinom monitoringa realizacije mera i unapređenjem procesa prikupljanja podataka. Posledično, metodologije monitoringa i verifikacije konkretnih mera uopšte nisu razmatrane u okviru 1. APEE. Metodologije za proračun ušteda razvijene su znatno kasnije, u poslednjoj četvrtini 2011. godine, kao rezultat projekta "Izgradnja kapaciteta za monitoring, verifikaciju i evaluaciju (MVE sistem) politike energetske efikasnosti u zemljama JIE, u procesu priključivanja Evropskoj uniji" koji je finansiran od strane GIZ/ORF. Zbog toga nije bilo dovoljno vremena da se uspostavi sistem prikupljanja podataka i izveštavanja o monitoringu i evaluaciji ostvarenih ušteda energije. Trenutno u Republici Srbiji nema dovoljno kvalitetnih statističkih podataka neophodnih za uspostavljanje baze podataka za određivanje adekvatnih energetskih indikatora za pojedine sektore potrošnje finalne energije.

Sve uštede energije koje su prikazane u ovom izveštaju izračunate su korišćenjem samo pristupa OPG i "ex-ante" evaluacijom planiranih mera. Zbog toga je uložen veliki napor u dugotrajan proces prikupljanja detaljnih podataka neophodnih za evaluaciju i izveštavanje o uštedama ostvarenim primenom pojedinačnih mera, od kojih je većina ranih mera.

Problemi sa metodologijom OPG se javljaju usled nepotpunosti i nedostupnosti podataka, zbog velikog broja lokalnih, regionalnih i nacionalnih aktivnosti/projekata, koji se moraju pratiti i evaluirati da bi se što vernije prikazale ostvarene uštede na nacionalnom nivou. MERZ, s obzirom na institucionalni položaj, može da obezbedi niz podataka u vezi sa javnim sektorom, ali već aktivnosti i mere sprovedene u domaćinstvima, komercijalnom sektoru i industriji mogu ostati u potpunosti nepokrivene usled nepostojanja centralizovane baze podataka svih projekata na teritoriji Republike Srbije. Očekuje se uvođenje odgovarajućih alata za praćenje ušteda, čiji je pregled dat u 3. odeljku ovog akcionog plana, i uvođenje obaveze dostavljanja podataka koja će biti propisana podzakonskim aktima na Zakon o EKE. Time će veći deo problema u vezi sa prikupljanjem podataka biti otklonjen, a prikupljanje će biti olakšano. U narednom periodu jako je važno uspostaviti odgovarajući sistem monitoringa kako bi se izbegle greške u procenjenim uštedama, što se naročito odnosi na izveštaje dostavljene od jedinica lokalnih samouprava, u kojima se javljaju greške kao posledica nedovoljne tehničke obučenosti ljudstva.

1.3. Preduslovi za uspešnu realizaciju 2. APEE

Osnovni preduslovi za uspešno sprovođenje 2. APEE proizilaze iz prevazilaženja problema koji su se javili u sprovođenju 1. APEE, i možemo ih grupisati u finansijske, normativne i institucionalne činioce.

Tako je, na prvom mestu, neophodno uspostaviti kontinualne i stabilne mehanizme finansiranja projekata UEE kao što su osnivanje specijalizovanog fonda iz kog bi se finansirale uštede; donošenje podzakonske regulative kojom će se definisati sektorske obaveze u planiranju ušteda, njihovoj realizaciji i izveštavanju o njima, kao i dalje jačanje kapaciteta institucija i javnog sektora.

U 1. APEE bilo je predviđeno osnivanje Fonda za energetsku efikasnost još 2010. godine, ali je tek novim Zakonom o EKE, koji je usvojen marta 2013. godine, omogućeno osnivanje Budžetskog fonda kojim će se finansirati projekti UEE od 2014. godine, a na osnovu usvojenog godišnjeg programa rada Fonda. Uspešnost primene 2. APEE zavisiće u velikom delu od toga kolika sredstava i na koji način će biti plasirana kroz ovaj fond, mada se za realizaciju 2. APEE ozbiljno računa i sa povoljnim kreditnim linijama koje bilo direktno ili preko komercijalnih banaka u Republici Srbiji plasiraju MFI. U skladu sa Zakonom o EKE i autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da osnivaju podsticajne fondove za UEE, a očekuje se da bi i primena ESCO načina finansiranja u javnom sektoru mogla da da značajne rezultate, pod uslovom da se stvore odgovarajući pravni okviri. U proteklom periodu posebna sredstva namenjena finansiranju mera UEE bila su plasirana preko Fonda za zaštitu životne sredine, u skladu sa Programom finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti u 2012. godini, koji je utvrđen Uredbom o utvrđivanju Programa finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti u 2012. godini (" Službeni glasnik RS", broj 20/12).

Zakonom o EKE propisano je, pored ostalog, uspostavljanje obveznika sistema energetskog menadžmenta u javnom, komercijalnom i industrijskom sektoru i donošenje podzakonskih akata kojima će se urediti: ko su svi obveznici CEM, specifični ciljevi ušteda, način i forma izveštavanja prema MERZ, periodični energetski pregledi i revizije. Na ovaj način se uspostavlja ne samo monitoring velikih potrošača energije i sistem praćenja podataka već će biti zadate i definisane obaveze ostvarenja energetskih ušteda.

Za sprovođenje politike EE definisane strateškim dokumentima i u 2. APEE neophodno je dalje jačanje kapaciteta kako lokalne administracije u pogledu implementacije projekata, praćenja i izveštavanja o uštedama tako i samog MERZ i drugih institucija koje su uključene u njegovo sprovođenje i praćenje. Treba uzeti u obzir da je MERZ, i u okviru njega Odsek za unapređenje energetske efikasnosti, osnovna institucija odgovorna za pripremu akcionog plana, predlaganje mera UEE, njihovu implementaciju i praćenje uspešnosti i u tom smislu ga treba osnažiti u pogledu broja ljudi, njihovoj obučenosti i finansijskim sredstvima koja će se upotrebiti pre svega za monitoring ušteda, evaluaciju uspešnosti mera i njihovu reviziju, a sve u cilju ispunjenja preuzetih obaveza. Pored MERZ neophodno je uzeti u obzir da će jedinice lokalne samouprave u velikoj meri planirati, realizovati i izveštavati o UEE merama i da je u tom smislu potrebno jačati kapacitete lokalne administracije.

1.4. Glavni činioci drugog Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost

2. APEE je pripremljen u skladu sa zahtevima DEEK, a u skladu je sa ciljevima definisanim: u Zakonu o EKE, u Zakonu o energetici, kojim se definiše energetska politika zemlje, Strategijom razvoja energetike za period do 2015. godine i Programom ostvarivanja Strategije. Akcioni plan za energetsku efikasnost, njegova izrada, praćenje implementacije i izveštavanje su obaveza data čl. 8. i 9. Zakona o EKE.

2. APEE ima višestruki značaj za sprovođenje politike unapređenja energetske efikasnosti sa stanovišta: a) monitoringa i izveštavanja o ciljevima postavljenim 1. APEE, čime se omogućava uvid u uspešnost kako pojedinih mera UEE tako i u celini zadatih indikativnih ciljeva; b) usklađivanja ovog APEE sa najnovijim relevantnim strateškim dokumentima Republike Srbije, zakonima i standardima koji su u procesu izrade ili već usvojeni; c) revizije prethodnih mera i ciljeva i uspostavljanja novih mera, koje će uzeti u obzir i sveobuhvatnu statističku analizu potrošnje energije u svim sektorima; d) uspostavljanja sistema monitoringa i izveštavanja o ostvarenim ciljevima mera; a sve u skladu sa definisanim opštim ciljem u 1. APEE od 9% uštede energije u finalnoj potrošnji u odnosu na baznu 2008. godinu.

Sistem za monitoring i izveštavanje o uštedama ostvarenim merama UEE je u fazi uspostavljanja i realizovaće se preko nekoliko projekata koje su započeli, ili su u fazi realizacije i to:

- Osnov za uspostavljanje sistema praćenja podataka je sadržan u rezultatima projekta "Izgradnja kapaciteta za monitoring, verifikaciju i evaluaciju (MVE sistem) politike energetske efikasnosti u zemljama JIE, u procesu priključivanja Evropskoj uniji (EU)" (PN 08.2016.7 - 005.00) čiju je realizaciju finansirao ORF-EE/GIZ, kao podršku radu Radne grupe za energetsku efikasnost osnovane u okviru Sekretarijata Energetske zajednice, obzirom da je kroz ovaj projekat definisana metodologija za praćenje, verifikaciju i evaluaciju akcionog 1. APEE. Ova metodologija korišćena je prilikom utvrđivanja ušteda ostvarenih u periodu realizacije 1. APEE, a koje su prikazane u 2. APEE.

- Regionalni projekat "Uspostavljanja integrisane platforme za monitoring i verifikaciju ušteda ostvarenih realizacijom akcionih planova (MVP)", koji sprovodi i finansira GIZ ORF-EE u okviru nastavka podrške radu Radne grupe za energetsku efikasnost osnovane u okviru Sekretarijata Energetske zajednice, omogućiće uspostavljanje integrisanog informacionog sistema za prikupljanje i verifikaciju podataka o ostvarenim uštedama realizovanim kroz akcione planove. Sistem će biti baziran na gore pomenutoj MVE metodologiji, odnosno podzakonskim aktima kojima će metodologija biti ozvaničena, i omogućiće prikupljanje i razmenu podataka sa sistemom Web aplikacija Data Management System (u daljem tekstu: DMS) i drugim bazama MERZ, prema potrebi. Obaveza subjekata da dostavljaju podatke o uštedama energije biće propisana odgovarajućim podzakonskim aktom na osnovu Zakona o EKE.

- GIZ projektom "Energetska efikasnost u zgradarstvu" donekle će se uspostaviti mehanizmi praćenja stanja u sektoru zgradarstva. Planirano je da se do kraja 2013. godine realizuje DMS, platforma za prikupljanje relevantnih podataka o zgradama, izdavanju pasoša za nove zgrade i zgrade koje se energetski saniraju, elaboratima i energetskim svojstvima zgrada. Kao ključni nosioci Projekta prepoznati su Ministarstvo građevinarstva i urbanizma i MERZ, koji će definisati podatke koje treba prikupiti, a u okviru svojih nadležnosti i potreba. Pored pomenutih ministarstava pristup sistemu i aktivno učešće u njemu imaće i druge zainteresovane institucije (javna preduzeća, jedinice lokalne samouprave, fakulteti itd.). Deo podataka koji će ovim putem biti prikupljeni odnosiće se na energetske uštede ostvarene na osnovu novih pravila izgradnje i obimnije obnove zgrada a u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US i 54/13) i relevantnim podzakonskim aktima, kojima se propisuju energetska svojstva zgrada i izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima zgrada. U okviru DMS biće realizovano prikupljanje podataka po OPG metodologiji, za svaki energetski pasoš izrađen za novu zgradu ili energetski saniranu postojeću zgradu. Takođe biće omogućena statistička analiza podataka koja treba da posluži kao osnov za planiranje finansiranja i realizacije novih projekata. U nastavku projekta, DMS bi trebalo dopuniti informacijama prikupljenim na osnovu sprovođenja Sistem energetskog menadžmenta i energetskih pregleda, a koji će biti prikupljeni kroz posebne baze podataka. Ovako zamišljen DMS trebalo bi da poveže horizontalno i vertikalno različite subjekte: državne institucije, jedinice lokalne samouprave, energetske menadžere i savetnike, ovlašćene organizacije koje ispunjavaju propisane uslove za izdavanje energetskih pasoša, odgovorne inženjere za energetsku efikasnost zgrada i druge subjekte od značaja za sprovođenje politike EE u sektoru zgradarstva.

- Logistika, kojom treba da se obezbede pored ostalog i informacije za sistem monitoringa, delom će se sprovesti i kroz projekat "The project for Settlement and Enhancement of Energy Management System in Energy Consumption Sector in the Republic of Serbia" koji MERZ sprovodi u saradnji sa JICA. Ovim projektom biće uspostavljen sistem energetskog menadžmenta kod obveznika sistema, gde će postavljeni energetski menadžeri imati obavezu izveštavanja prema MERZ.

- U okviru saradnje sa UNDP dogovoreno je da UNDP donira bazu podataka, za upravljanje potrošnjom energije i vode u javnim zgradama, Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a koja će omogućiti redovno praćenje potrošnje energije kako od strane Ministarstva tako i od strane samih korisnika, s tendencijom da se ova baza proširi i na komunalne usluge.

Za realizaciju 2. APEE takođe je bitna i realizacija "Regionalnog programa energetske efikasnosti u Zapadnom Balkanu - ESCO i dijalog o politici" (EBRD REEP) koji ima za cilj stvaranje uslova i primenu ESCO mehanizma.

1.5. Nacionalni značaj energetske efikasnosti

Pravni osnov koji omogućava realizaciju mera predviđenih u 2. APEE sadržan je u dokumentima:

1) Zakon o EKE, ("Službeni glasnik RS", broj 25/13),

Zakon o EKE, između ostalog, stvorio je pravni osnov za uspostavljanje:

- obveznika sistema energetskog menadžmenta,

- sistem vršenja energetskog pregleda,

- rad Budžetskog fonda za energetsku efikasnost,

- uslove za rad ESCO kompanija, odnosno pružanje energetskih usluga,

- obaveze energetskog obeležavanja proizvoda koji utiču na potrošnju energije i poštovanje zahteva eko dizajna,

- preporuke javnom sektoru da primeni kriterijum energetske efikasnosti u javnim nabavkama, itd.

U planu je donošenje podzakonskih akata, kojima će se omogućiti realizacija Zakona o EKE, u narednih 18 meseci.

2) Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US i 54/13),

- Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, ("Službeni glasnik RS", broj 69/12),

- Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada ("Službeni glasnik RS", broj 61/11), primenjuje se od 30. septembra 2012. godine.

3) Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2013. godini ("Službeni glasnik RS", broj 8/13),

4) Uredba o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 8/13).

Zakon o planiranju i izgradnji i usvojeni pravilnici, koji se bave energetskim svojstvima zgrada, delom su usklađeni sa EPBD.

Pravilnicima kojima se uređuje energetska efikasnost u oblasti zgradarstva bliže se propisuju energetska svojstva zgrade, način izračunavanja toplotnih svojstava objekata visokogradnje, energetski zahtevi za nove i postojeće zgrade, kao i uslovi, sadržina i način izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada. Utvrđena je obaveza izrada elaborata o energetskoj efikasnosti zgrade koji se prilaže u okviru projektne dokumentacije za izdavanje građevinske dozvole, kao i izdavanje energetskog pasoša uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za zgradu. Propisano je, takođe, da novoizgrađene zgrade moraju da ispune minimalne zahteve definisane energetskim razredom "C", a da se nakon obimnije obnove postojeće zgrade energetski razred takve zgrade mora biti poboljšan najmanje za jedan razred. U cilju sprovođenja zahteva iz pravilnika sprovodi se i obuka i licenciranje za odgovorne inženjere za energetsku efikasnost zgrada. Prema podacima iz juna 2013. godine obuku je za odgovorne inženjere za energetsku efikasnost zgrada završilo 1547 lica, od čega je 1025 položilo stručni ispit, a licencu (broj 381) steklo 793 lica, a 48 privrednih društava, odnosno drugih pravnih lica dobilo je rešenje o ispunjenosti uslova za izdavanje energetskog pasoša. Do juna 2013. godine ovlašćene organizacije su izdale 16 energetskih pasoša.

Zakonom o EKE definisana je obaveza obveznika CEM u javnom, komercijalnom i industrijskom sektoru da uspostavi CEM. U okviru CEM realizovaće se planirani cilj uštede propisan od strane Vlade, imenovanje potrebnog broja energetskih menadžera, donošenje programa i planova energetske efikasnosti i sprovođenje mera EE datih u tim programima i planovima i sprovođenje energetskih pregleda. U obveznike sistema prema Zakonu o EKE spadaju privredna društva sa pretežnom delatnošću u sektorima proizvodnje odnosno trgovine i usluga, koje troše više energije od količine koju će uredbom propisati Vlada, kao i organi državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika, kao i druge javne službe koje koriste objekte u javnoj svojini.

Zakonom o EKE je po prvi put definisan termin pružanja energetske usluge i ESCO kompanije i tu se tek očekuje unapređenje ovakvog modela finansiranja energetske efikasnosti.

Takođe, Zakonom je propisana obaveza energetskog obeležavanja proizvoda koji utiču na potrošnju energije, i u tom smislu će se regulativa usaglašavati sa Direktivom 2010/30/EU.

U toku je priprema nacrta nove Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine u kome se kao strateški cilj prepoznaje stvaranje uslova za unapređenje energetske efikasnosti u svim energetskim delatnostima, kao i u krajnjoj potrošnji. Ciljevi koji će biti zadati novom Strategijom u oblasti krajnje potrošnje biće usklađeni sa ciljevima zadatim u Akcionim planovima za energetsku efikasnost i obavezama o primeni DEEK.

Uticaj finansijske krize na sprovođenje mera UEE je značajan jer se EE ne prepoznaje samo kao način za unapređenje postojećeg stanja (objekta, društva, privrede) već se često posmatra i kao luksuz. Može se sa sigurnošću reći da postoji stav, kako u javnom tako i u komercijalnom sektoru, da nabavka EE usluga i dobara često predstavlja za nabavljača dodatni trošak. Bez obzira na LCC analize kojima se može dokazati da je nabavka EE proizvoda i usluga u dužem periodu posmatranja isplativa, u zemljama u razvoju kakva je i Republika Srbija često nedostaju i osnovna sredstva. Naše predviđanje je da će specifični i indikativni ciljevi akcionih planova biti pre realizovani ukoliko Republika Srbija počne da ostvaruje stabilan rast BDP od bar 2-3% godišnje. U suprotnom, doći će do pada potrošnje energije, koji neće biti zaista rezultat mera UEE već pre svega ekonomske krize, zatvaranja radnih mesta i pada industrijske proizvodnje, kao što se već dešavalo tokom 2012. godine. U tom smislu metoda OPG za monitoring i verifikaciju ušteda koja povezuje uštede u odnosu na određenu meru može dati preciznije podatke o UEE nego metoda OPD koja sektorski posmatra potrošnju, i prema kojoj se neće videti da se pad potrošnje desio kao posledica pada privredne aktivnosti, osim ako se uspostave indikatori energetske efikasnosti.

1.6. Pregled ciljeva i dostignuća energetskih ušteda

1. APEE je postavila cilj da u 2018. godini ostvari uštedu od 9% u potrošnji finalne energije u odnosu na baznu 2008. godinu, tj. izraženo u energetskim jedinicama 0,7524 Mtoe.

Tabela 9: Nacionalni indikativni cilj i postignuti rezultati

Raspodela po sektorima	Planirane uštede energije u periodu od 2010. do 2012. godine (Mtoe)	Ostvarene uštede energije u periodu od 2010. do 2012. godine (Mtoe)*	Sektorski cilj (Mtoe) za 2018. godinu
Raspodela po sektorima		Mere (BU)	prema 1. APEE	prema 2. APEE
Domaćinstva i JK sektor	0,0235	0,0195	0,3031	0,2749
Sektor industrije	0,0566	0,07457	0,2626	0,2668
Sektor saobraćaja	0,0453	0,0082	0,1867	0,2107
Ukupno (Mtoe):	0,1254	0,1023	0,7524	0,7524
Ukupno (GWh):	1458,4	1189,474	8750,4	8750,4
Učešće (%) (u poređenju sa referentnom potrošnjom prema DEEK)	1,5%	1,223%	9%	9%

*Izračunato do 14. juna 2013. godine

U odnosu na zadati indikativni cilj za 2012. godinu koji iznosi 0,1254 Mtoe, a prema prikupljenim podacima zaključno sa 14. junom 2013. godine, realizovana je ušteda od 0,10223 Mtoe u finalnoj potrošnji energije, što iznosi 81,5% od zadatog cilja, tj. uštedu od 1,22% od potrošnje finalne energije u 2008. godini. Svi prikazani podaci su obrađeni OPG metodologijom zbog nepostojanja svih relevantnih statističkih podataka za korišćenje OPD metodologije.

Uzimajući u obzir sve prethodno navedene okolnosti pod kojima se realizovao 1. APEE, rezultati su na zadovoljavajućem nivou.

Uspešnost 2. APEE, koji zadaje značajno više ciljeve za uštedu energije, zavisiće pre svega od uspešnosti prevazilaženja problema koji su bili prisutni u toku realizacije 1. APEE. Kao što je već rečeno napravljena je nova preraspodela ušteda po merama, o kojoj će biti više reči u delu koji se odnosi na same mere. Nova raspodela uzima u obzir smanjenje potrošnje u industriji i povećanje finalne potrošnje u domaćinstvima, ali su uzeti u obzir i rezultati dosadašnjih mera.

2. UŠTEDE ENERGIJE U FINALNOJ POTROŠNJI

2.1. Pregled zadatih i realizovanih ciljeva energetskih ušteda

Slika 1: Udeo potrošnje finalne energije po sektorima u %

Finalna potrošnja energije u Republici Srbiji za 2012. godinu prema proceni, jer se podaci za 2012. godinu tek obrađuju, iznosila je 9,487 Mtoe ne uključujući potrošnju u avio saobraćaju. Na Slici 1 prikazana je struktura potrošnje po sektorima, ne uključujući građevinski sektor i neenergetsku potrošnju. Najveće promene u strukturi finalne potrošnje zabeležene su u sektorima domaćinstvima i industrije u odnosu na 2008. godinu, o čemu je već ranije bilo reči.

Tabela 10: Pregled ciljeva i ostvarenih ušteda u neposrednoj potrošnji

Godina	2009.	2010.	2011.	2012.
Očekivana PFE prema normalnom razvoju tržišta, Mtoe	7,958	7,935	8,03	8,287
Realizovana PFE, Mtoe		8,849	9,212	9,487
Razlika %		11,5%	14,7%	14,5%

U analizi trenda kretanja potrošnje finalne energije, u Tabeli 10, vidljiv je trend odstupanja od planirane potrošnje koji se kreće između 10% i 15%. Kao što je već navedeno u prethodnom poglavlju, s obzirom na drugačiji obračun biomase od 2011. godine, u ukupnom Energetskom bilansu, i s obzirom na pad potrošnje u sektorima saobraćaja i industrije, teško je bilo očekivati da zadati ciljevi po godinama u 1. APEE budu u potpunoj saglasnosti sa realizovanim rezultatima. Dakle nameće se zaključak da uštede donekle i prate plan ušteda, kao što je dato u pododeljku 1.3. ovog akcionog plana, ali ti rezultati za sad nisu u jasnoj korelaciji sa stvarno realizovanom finalnom potrošnjom.

U ovom trenutku teško je primeniti metodologiju OPD, zbog svega do sada navedenog i zbog problema koji još uvek postoje u oblasti statističkog prikupljanja i obrade podataka i smatramo da se primenom metodologije OPG jasnije i tačnije prikazuju zaista realizovane uštede.

2.2. Pregled strategija koje se odnose na energetsku efikasnost

U Tabeli 11 dat je pregled strategija čiji je cilj unapređenje energetske efikasnosti.

Tabela 11: Pregled strategija za smanjenje potrošnje energije

Naziv Strategije	Ciljevi	Ciljani sektori
Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. ("Službeni glasnik RS", broj 44/05)	Prioritet racionalna upotreba kvalitetnih energenata i povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih korisnika usluga	Svi sektori proizvodnje, transformacije, distribucije i finalne potrošnje
Nacionalna strategija održivog razvoja ("Službeni glasnik RS", broj 57/08)	Obezbeđenje sigurnosti snabdevanja energijom uz povećanje efikasnosti energetskih subjekata i energetske efikasnosti privrede	Svi sektori
Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 55/11)	Obezbeđenje sigurnosti snabdevanja energijom uz povećanje efikasnosti energetskih subjekata i energetske efikasnosti privrede	Industrija
Strategija razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine ("Službeni glasnik RS", broj 4/08)	Smanjenje negativnog uticaja transporta na životnu sredinu u skladu sa principima održivog razvoja	Transport

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine i Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 57/11, 80/11 - ispravka, 93/12 i 124/12) su strateški dokumenti, po ciljevima koje uspostavljaju i u kojima je prepoznat značaj unapređenja energetske efikasnosti. U okviru Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, energetska efikasnost se vidi kao drugi - usmereni Prioritet racionalnog korišćenja kvalitetnih energenata i poboljšanja energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih korisnika energetskih usluga. Uz to, treći - posebni prioritet Strategije odnosi se na korišćenje novih obnovljivih izvora energije i novih, energetski efikasnih i ekološki prihvatljivih energetskih tehnologija i uređaja/opreme za korišćenje energije.

Uredba o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine ("Službeni glasnik RS", br. 17/07, 73/07, 99/09 i 27/10) opisuje stanje u sektorima potrošnje energije, daje procenu energetskih potencijala po sektorima (industrija, saobraćaj, zgradarstvo), identifikuju se prepreke povećanju energetske efikasnosti i predlaže se set mera potrebnih za uklanjanje tih prepreka.

Nacrt strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, definisaće novi strateški okvir, koji će svakako uzeti u obzir scenario ušteda definisan u skladu sa preuzetim obavezama Republike Srbije prema Energetskoj zajednici, a koje su definisane u okviru 1. APEE. Unapređenje energetske efikasnosti je u Nacrtu strategije prepoznato kao strateški cilj, ali kvantitet ušteda će se za svaki period definisati akcionim planovima.

Nacionalna strategija održivog razvoja definiše povećanje energetske efikasnosti kao jedan od prioriteta za uspostavljanje održivog razvoja zemlje.

Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine prepoznaje energetsku efikasnost kao značajan uslov za ostvarenje cilja - unapređenje konkurentnosti.

Zakon o EKE, koji je donet marta 2013. godine, definiše mehanizme i mere kojima će se realizovati uštede u sektorima proizvodnje, distribucije i potrošnje energije.

2.3. Mere poboljšanja energetske efikasnosti i uštede energije ostvarene u finalnoj potrošnji

2.3.1. Metodologija za preračunavanje ušteda

Projektom "Preparation of bottom up MV methodology" koji je realizovan od strane GIZ ORF-EE u saradnji sa srpskim institucijama, razvijena je metoda monitoringa i verifikacije ušteda OPG čime se omogućuje evaluacija velikog broja mera kako u okviru 1. APEE, tako i u slučaju 2. APEE. Metoda za proračunavanje ušteda razvijena je prema preporukama EC datim u dokumentu "Recommendations on Measurement and Verification Methods in the Framework of the Directive 2006/32/EC on Energy End-Use Efficiency and Energy Services" i preporukama "EMEEES" projekta (Wuppertal Institute for Climate, Environment and Energy) - (http://www.evaluate-energy-savings.eu/). Podaci o realizovanim projektima i ostvarenim uštedama prikupljani su od lokalnih samouprava, Autonomne pokrajine Vojvodine, direktno od korisnika donacija, dotacija i subvencija i od banaka koje su davale kredite u ovu svrhu. U Prilogu 2 - Pregled metodologija "Odozdo prema gore", koji je odštampan uz ovaj akcioni plan i čini njegov sastavni deo, dat je pregled metodologije prema vrstama mera na koje se primenjuju. U skladu sa članom 9. stav 6. Zakona o EKE metodologiju za praćenje, verifikaciju i evaluaciju efekata sprovođenja akcionog plana propisuje ministar nadležan za poslove energetike.

U skladu sa istim uputstvima i uz tehničku pomoć GIZ ORF-EE razvijena je i metodologija za monitoring ušteda OPD uz odgovarajuće OPD tabele, ali uštede postignute 1. APEE prate se pre svega OPG metodom zbog nedostatka svih relevantnih statističkih podataka za primenu OPD.

2.3.2. Prikaz svih mera energetske efikasnosti

U ovoj tački dat je prikaz svih mera po sektorskim raspodelama. Sektori finalne potrošnje su ostali isti kao u 1. APEE i usklađeni su sa sektorima potrošnje datim energetskim bilansima. Za sada se JK sektor ne prate energetskim bilansom odvojeno, ali će se radi dokazivanja ciljeva ušteda raditi na njihovom razdvajanju. Takođe, mere koje su predviđene za domaćinstva i javni i komercijalni sektor različite su prirode i moraju se odvojeno posmatrati.

U ovom akcionom planu, predlaže se da se jedan značajan broj mera prati metodom OPG i za to pripremljenim OPG tabelama, pomoću kojih će se uštede pratiti po projektima, sabiranjem njihovih efekata. Ovom metodologijom je teško pratiti sektore transporta i industrije koji će se najvećim delom pratiti metodologijom OPD i za to pripremljenim tabelama OPD. Uspostavljanjem CEM i energetskih pregleda očekuje se da se ovaj problem delimično prevaziđe u sektoru industrije.

Sve mere su svrstane u sledeće grupe:

1) mere u domaćinstvima, javnom i komercijalnom sektoru sa podelom na dve podkategorije - domaćinstva prva potkategorija i JK sektor druga potkategorija,

2) mere u sektoru transporta,

3) mere u sektoru industrije,

4) horizontalne mere.

Obzirom da potrošnja u sektoru poljoprivrede u 2013. godini iznosila svega 0,118 Mtoe (manje od 3% potrošnje u stambenom i komercijalnom sektoru) nikakve mere za ovaj sektor nisu predviđene u okviru 2. APEE.

O horizontalnim merama biće više reči u odeljku 3. ovog akcionog plana koje se bavi institucionalnim, regulativnim, finansijskim i informativnim mehanizmima i merama, a kojima će se unaprediti sprovođenje i praćenje rezultata realizacije 2. APEE.

2.3.2.1. Mere u domaćinstvima, javnom i komercijalnom sektoru

Stambeni i tercijarni sektor koristio je 3,219 Mtoe ili oko 38% ukupne finalne potrošnje energije u Republici Srbiji 2008. godine, dok je ova vrednost u 2011. godini porasla na 4,411 Mtoe, odnosno gotovo 50% finalne potrošnje energije, što je rezultat drugačijeg obračuna biomase u 2011. godini u odnosu na 2008. godinu, kako je već prethodno već objašnjeno. U pripremi 2. APEE na bazi dostupnih podataka, bilo je teško napraviti razliku između potrošnje koja se ostvari u okviru javnih i komercijalnih usluga.

Stambeni, komercijalni i sektor javnih usluga beležili su stalni rast u poslednjih nekoliko decenija, i to naročito u izgradnji svih tipova objekata: stambenih, komercijalnih i kombinovanih - višenamenskih objekata. Privatne, domaće i inostrane investicije u urbanim centrima Republike Srbije rezultirale su razvojem kombinovanih višenamenskih objekata - komercijalnih sa poslovnim, prodajnim i luksuznim stambenim prostorima sa ugrađenim sistemima grejanja, ventilacije i klimatizacije velikog instalisanog kapaciteta. Neki od tih objekata projektovani su u skladu sa najstrožijim standardima energetske efikasnosti EU i u tom smislu su postali reper u regionu (npr. rekonstrukcija Centra Ušće, iako ceo zastakljeni objekt ima grejno opterećenje od manje od 50 kWh/m²). Ova tendencija prisutna je u najnovijim objektima i prosečna potrošnja toplotne energije u novim objektima je do 100 kWh/m².

Prosečna godišnja potrošnja toplotne energije u većini postojećih objekata u gradskim sredinama Republike Srbije značajno je veća, i to čak 2 do 3 puta više nego u novim objektima. Stambeni objekti koji su izgrađeni tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, u periodu najintenzivnijeg rasta stambenog fonda, karakterišu se preteranom potrošnjom finalne energije i rastom potrošnje toplotne energije. Pošto su loše izrađeni, a i usled njihovog starenja, toplotna svojstva njihovih omotača postaju sve gora. Budući da su ove zgrade izgrađene bez ili sa neadekvatnom termoizolacijom, one danas predstavljaju najveći problem u pogledu potrošnje energije u Republici Srbiji. Ovi se objekti dalje karakterišu predimenzioniranim instalacijama sistema grejanja i kotlovima ili toplotnim podstanicama, ako su priključene na mrežu daljinskog grejanja. Prema Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, prosečna specifična finalna potrošnja energije za grejanje i pripremu sanitarne tople vode u Republici Srbiji procenjuje se na oko 220 kWh/m2, što je mnogo više od proseka u EU.

U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i pratećim pravilnicima sve nove zgrade moraju imati potrošnju godišnje energije za grejanje u granicama određenim energetskim razredom "C", odnosno maksimalno 75 kWh/m2, a energetski razred za postojeće zgrade, nakon izvođenja radova na rekonstrukciji, obnovi, adaptaciji, sanaciji i energetskoj sanaciji, mora biti poboljšan najmanje za jedan razred. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku koji su prikupljeni u I kvartalu 2013. godine, vrednost izvedenih građevinskih radova izvođača iz Republike Srbije opala je za 18,7% u odnosu na I kvartal 2012. godine, posmatrano u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj pad iznosi 23,0%. Broj stanova u januaru i februaru 2013. godine u odnosu na isti period 2012. prema izdatim građevinskim dozvolama, je nepromenjen, dok je površina stanova, prema izdatim dozvolama, veća za 4,3%.

U toku 2013. godine završen je projekat "Tabula" kojim je po prvi put u Republici Srbiji izvršena klasifikacija zgrada porodičnog i višeporodičnog stanovanja. Ovaj projekat je realizovan uz podršku GIZ, a na projektu su radili profesori sa Arhitektonskog fakulteta sa grupom saradnika. Ovaj projekat je realizovan u većini evropskih zemalja i imao je za cilj definisanje zajedničkih principa za formiranje nacionalnih tipologija stambenih zgrada. Usvojeni zajednički principi tipologije su periodizacija zgrada i klasifikacija zgrada u četiri osnovna tipa. Za potrebe ovog projekta korišćeni su delimično podaci iz Republičkog zavoda za statistiku i izvršeno je obimno istraživanje na terenu koje je obuhvatilo popisivanje oko 6.000 zgrada u toku 2011. godine i oko 13.000 zgrada u toku 2012. godine.

Iako "Tabula" definiše četiri osnovna tipa zgrada, uz načelo uvažavanja specifičnosti pojedinih zemalja, u Republici Srbiji definisano je više tipova. U skladu s tim, nacionalna tipologija stambenih zgrada obuhvata: u okviru porodičnog stanovanja kategorije slobodno stojeće kuće (tip 1) i kuće u nizu (tip 2) i u okviru višeporodičnog stanovanja kategorije slobodno stojeće zgrade (tip 3), zgrade u nizu tipa lamele (tip 4), zgrade u nizu (tip 5) i soliteri (tip 6) .

Tabela 12: Nacionalna tipologija - zastupljenost tipova prema površini (m2)

			porodično stanovanje familly housing		višeporodično stanovanje multifamilly housing
			1	2	3	4	5	6	Σ m2	%
A	A	< 1919	8.812.918	1.641.759	181.255	128.836	319.202		11.083.970	3.83%
Б	B	1419-1945	14.060.213	871.044	1.056.060	343.833	1.829.417		18.160.567	6.27%
Ц	C	1946-1960	19.797.175	951.208	1.419.450	2.699.971	1.591.895	127.540	26.587.239	9.18%
Д	D	1961-1970	27.080.821	1.858.685	6.464.054	6.207.704	2.226.913	1.031.502	44.869.679	15.49%
Е	E	1971-1980	38.021.616	1.921.639	10.176.303	17.481.251	3.154.044	2.418.507	73.173.360	25.26%
Ф	F	1981-1990	34.331.187	2.121.357	10.867.713	15.936.685	3.401.177	815.053	67.473.172	23.29%
Г	G	1991-2011	23.129.363	1.449.853	8.362.188	10.410.747	4.987.582		48.339.733	16.69%
		Σ m2	165 233 293	10.815.545	38.527.023	53.209.027	17.510.230	4.392.602	289.687.720	100.00%
		%	57.04%	3.73%	13.30%	18.37%	6.04%	1.52%	100.00%

Za svaki usvojeni tip zgrade dalje su definisani tipični elementi termičkog omotača, sa izračunatim koeficijentom prolaza toplote, karakteristike sistema grejanja i pripreme tople vode, učestalost pojave tipa u ukupnom nacionalnom fondu stambenih zgrada i utvrđene su mogućnosti unapređenja. U skladu sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada, za svaku zgradu koja je reprezent usvojenog tipa, proračunata je energija potrebna za njeno zagrevanje tokom godine dana po m² grejane površine, finalna energija, ukupno potrebna energija za zagrevanje celog grejanog prostora zgrade, primarna energija i emisije ugljen dioksida. Za zgradu je definisan i energetski razred. Navedeni podaci dati su i za moguća unapređenja energetske efikasnosti zgrada.

Tabela 13: Nacionalna tipologija - zastupljenost tipova prema potrebnoj energiji za grejanje (MWh/godišnje)

			porodično stanovanje familly housing		višeporodično stanovanje multifamilly housing
			1	2	3	4	5	6	Σ MWh/godišnje Σ MWh/year	%
A	A	< 1919	2.317.797	512.229	38.064	21.129	52.988		2.942.206	4.50%
Б	B	1919-1945	3.402.572	284.831	196.427	75.299	272.583		4.231.713	6.48%
Ц	C	1946-1960	4.969.091	232.095	322.215	491.395	348.625	20.151	6.383.572	9.77%
Д	D	1961-1970	6.324.367	667.268	1.111.817	987.025	420.887	121.717	10.133.081	15.51%
Е	E	1971-1980	12.433.068	253.656	1.943.674	2.394.931	498.339		17.847.749	27.32%
Ф	F	1981-1990	11.638.272	462.456	1.369.332	2.023.959	397.938	101.882	15.993.838	24.48%
Г	G	1991-2011	5.551.047	230.527	652.251	884.913	473.870		7.792.558	11.93%
		Σ MWh/godišnje Σ MWh/year	47.136.215	2.643.062	5.633.780	6.878.652	2.465.179	567.830	65.324.717	100.00%
		%	72.16%	4.05%	8.6%	10.53%	3.77%	0.87%	100.00%

Moguća unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama obuhvatala su građevinske mere kojima se interveniše na termičkom omotaču zgrade, zatim unapređenje sistema grejanja i unapređenje sistema za pripremu sanitarne tople vode. Navedene mere su razmatrane kroz dva nivoa unapređenja, prvi kojim se postiže poboljšanje za minimum jedan energetski razred zgrade i drugi koji predstavlja maksimalni domet energetske sanacije u skladu sa specifičnim karakteristikama zgrade. Sprovedeni proračuni pokazuju da je prvim nivoom energetske sanacije moguće uštedeti minimum 25% potrebne energije za grejanje, dok je drugim nivoom energetske sanacije moguće postići uštede od oko 70% od potrebne energije za grejanje. U određenim slučajevima primenom ovih mera sanacije potrebna energija za grejanje se svela na samo 5% od potrebne energije za grejanje u postojećem stanju.

U 2011. godini u domaćinstvima je utrošeno oko 52% ukupne potrošnje električne energije u Republici Srbiji, a procenjuje se da se oko 65% od toga koristi za grejanje prostora u stambenom fondu. Stoga je očigledno da postoji veliki potencijal za uštedu energije i širok opseg održivih mera energetske efikasnosti u stambenom fondu.

Za sada je 27% domaćinstava priključeno na sisteme daljinskog grejanja u Republici Srbiji, pri čemu je najveći procenat u Novom Sadu (60%) i Beogradu (50%). Broj stambenih, poslovnih i javnih objekata koji se snabdevaju toplotnom energijom i/ili gasom u stalnom je porastu. Prema Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, novih 65.000 stambenih i 35.000 javnih i komercijalnih potrošača trebalo bi da se priključi na SDG.

Prema studiji energetske efikasnosti zgrada u Republici Srbiji, koja je realizovana uz podršku Svetske banke, zgrade pružaju priliku za značajnu uštedu energije. S obzirom da grejanje čini 61% potrošnje energije u zgradama, veliki deo potencijalnih ušteda postigao bi se unapređenjem termičkog omotača, odnosno smanjenjem gubitaka toplote. Uopšteno gledano, energetska sanacija postojećih zgrada predstavlja potencijalne uštede od oko 16% potrošnje finalne energije. Procenjeno je da bi postizanje punog potencijala za energetske uštede u zgradama koštalo 8,8 milijardi evra, od kojih bi oko 6,37 milijardi evra bilo uloženo u stambeni, a oko 2,4 milijarde evra u JK sektor. Ovakva investicija bi se otplatila za oko osam godina, jer su procenjene uštede investitora i korisnika oko 1,1 milijarda na godišnjem nivou. Za javni sektor predviđena godišnja ušteda mogla bi biti oko 123,4 miliona evra, od čega 52 miliona evra od javnih zgrada, 43,1 miliona evra od zgrada za obrazovanje i 28,3 miliona evra od bolnica. Procena je, da bi se u potpunosti realizovao 2. APEE i definisane uštede, neophodna su značajnija ulaganja u delu rekonstrukcije i sanacije postojećih objekata u stambenom i komercijalnom sektoru i da je potrebno realizovati rekonstrukciju i sanaciju oko šest puta više m², u odnosu na postojeći trend. To je posebno značajno sa stanovišta kreiranja Programa Budžetskog fonda za energetsku efikasnost i usmeravanja novih kreditnih linija i drugih finansijskih mehanizama.

Javna rasveta predstavlja jednu od gradskih usluga, koju opštine pružaju uglavnom radi osvetljavanja ulica i pešačkih zona, s tim što se ona može koristiti i u isključivo dekorativne svrhe. Održavanje javne rasvete obično je u nadležnosti lokalnog elektrodistributivnog preduzeća. Jedna od bitnih karakteristika razvoja sistema javne rasvete, u Republici Srbiji, u prošlosti, bila je da se ti sistemi, u manjim gradovima, izgrađuju isključivo na osnovu finansijskih doprinosa građana, usled čega su se primenjivala skromna tehnička rešenja. Po podacima JP "Elektroprivreda Srbije", potrošnja električne energije za potrebe javne rasvete 2008. godine iznosila 461 GWh (1,67% ukupne potrošnje električne energije). Ukupna instalisana snaga sistema rasvete procenjena je na oko 80 MW. Procenjeno je da je oko 70% svetiljki zastarelo i sa neadekvatnim izvorom svetlosti i da bi ih trebalo zameniti u narednom periodu tokom modernizacije sistema. Unapređenje javnog osvetljenja treba da ide ne samo u pravcu zamene postojećih svetiljki već i modernizacije sistema upravljanja osvetljenjem. Sama mera mada nema značajne kapacitete ušteda, u poređenju sa nekim drugim merama, spada u red mera sa najbržim povraćajem sredstava.

U okviru mere koja se odnosi na korišćenje energetski efikasnih sijalica i aparata za domaćinstvo, treba reći da se, mada do sada nije postojala obaveza energetskog obeležavanja uređaja, obeležavanje uglavnom sprovodilo. U okviru ove mere treba dati prioritet promociji energetski efikasnih aparata.

Jadna od značajnijih mera ušteda u 2. APEE je mera uvođenja CEM u JK sektor. Od 2015. godine sve realizovane mere, u JK sektoru, kod obveznika CEM pratiće se samo kroz meru CEM.

Predložene mere u sektoru domaćinstva i JK sektoru delimično su izmenjene u odnosu na 1. APEE.

Mere u sektoru domaćinstva

U sektoru domaćinstva pojedinačne mere su svrstane prema tome da li spadaju u tehničke tj. građevinske radove - D1, regulativu - D2, odnosno obavezne informacione mere D3. Prva mera D1 obuhvata tri stare mere i istovremeno ja pokrivena sa 3 metode proračuna iz OPG metodologije. Mera je sažeta na ovaj način pre svega zbog toga što je sveobuhvatnija i stare mere se mogu prepoznati kao pojedinačne aktivnosti u okviru nove mere. Takođe, kreditne linije i sredstva iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost predviđeno je da budu namenjena, između ostalog, i za sveobuhvatne tehničke zahvate na zgradama, bez obzira na pojedinačne aktivnosti u okviru jedne mere. Mera D2 takođe je obuhvaćena sa 3 metode proračuna , kao u slučaju D1, iz OPG metodologije. Da bi se izbegli duplirajući efekti ušteda, prvom merom će se pratiti postojeće zgrade, bez obzira što su i na nju primenjivi pravilnici dati u D2, dok će se nove zgrade posmatrati kroz meru D2. Merom D1 pratiće se sve uštede realizovane kroz namenske fondove, programe i projekte, a merom D2 sve novoizgrađene zgrade po novim pravilnicima. Uštede bi trebalo pratiti preko već opisane programske platforme DMS.

Mera D3 se ne može pratiti OPG metodologijom i podaci na pojedinačnom nivou uglavnom nisu dostupni. Na nju će se primenjivati OPD metodologija u trenutku kada budu bili poznati svi relevantni statistički podaci.

Tabela 14: Sumarno prikazane mere u sektoru domaćinstva

Broj	Naziv mere u 2. APEE	Naziv mere u 1. APEE	Ciljana neposredna potrošnja	Trajanje	Ostvarena ušteda u 2012. godini [Mtoe]	Očekivane uštede u 2015. godini [Mtoe]	Očekivane uštede u 2018. godini [Mtoe]
D1	Mere unapređenja energetske efikasnosti u zgradama	1.1. Unapređenje omotača zgrade u pogledu povećanja energetske efikasnosti radi smanjenja potrošnje energije za grejanje i hlađenje 1.4. Smanjenje korišćenja električne energije za grejanje 1.8. Uvođenje kreditnih linija za energetsku efikasnost i kreditnih linija za OIE za domaćinstva	Stambeni sektor, postojeće zgrade	2010. - 2018.	0,00514	0,0218	0,0436
D2	Nova pravila za projektovanje i izgradnju zgrada, minimalni zahtevi u pogledu energetskih svojstava zgrada i njihova sertifikacija u skladu sa revidiranom EPBD	1.5. Nova pravila za projektovanje i izgradnju zgrada, minimalni zahtevi za energetske karakteristike i sertifikacija energetskih svojstava zgrada u skladu sa revidiranom EPBD	Stambeni sektor, nove zgrade	2010. - 2018.	/	0,0418	0,0848
D3	Promovisanje korišćenja energetski efikasnih uređaja za domaćinstva	1.3. Promovisanje korišćenja energetski efikasnih uređaja za domaćinstvo 1.2. Unapređenje unutrašnjeg osvetljenja u pogledu povećanja energetske efikasnosti	Domaćinstva	2010. - 2018. Rana mera: EM1 2004 - 2009 istekao rok, EM2 2006 - 2009	0,00228	0,005762	0,01194
Ukupno					0,00742	0,0693	0,1403

Pojedinačne mere u sektoru domaćinstva

Naziv mere		Mere unapređenja energetske efikasnosti u zgradama
Referentna oznaka mere		D1
Opis mere	Kategorija	- Finansijski instrument (kredit, subvencija, zajmovi), - Informacije i obavezne informacione mere (Energetski pregled)
	Vremenski okvir	Početak: 2010. godine Kraj: 2018. godine Ranih mera nije bilo
	Cilj/kratak opis	1) Ušteda energije za grejanje i hlađenje kroz aktivnosti: - poboljšanje ili zamena spoljnih prozora i vrata; - postavljanje ili poboljšanje postojeće termičke izolacije zidova, krova, tavanica iznad otvorenih prolaza, zidova i podova na tlu, kao i ostalih zidova prema negrejanom prostoru (omotač zgrade). 2) Smanjenje potrošnje energije za sistem KGH putem korišćenja: - efikasni KGH uređaji sa automatskom regulacijom i dr; - energetski efikasne opreme za sagorevanje biomase; - termo-solarni kolektori; - efikasnih uređaja za grejanje kao što su toplotne pumpe.
	Ciljni krajnji potrošači (Ciljni neposredni potrošači)	Postojeće zgrade, sistemi osvetljenja u postojećim zgradama, sistemi KGH u postojećim zgradama
	Ciljna grupa	Stambeni sektor
	Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Ova mera će se sprovesti pomoću kredita plasiranih preko komercijalnih banaka pod povoljnim uslovima otplate obezbeđenih preko Budžetskog fonda za energetsku efikasnost ili fondova autonomne pokrajine ili jedinica lokalne samouprave i ostalih povoljnih kreditnih linija koje podržavaju MFI ili same komercijalne banke. Očekuje sa da Fond obezbedi sredstva za subvencioniranje kamata ili sredstva za garancije ili neku drugu vrstu subvencija koja će omogućiti da sredstva budu dostupna pod povoljnijim uslovom u skladu sa godišnjim programom finansiranja Fonda. Fond može finansirati i izradu energetskih pregleda za veće projekte. Finansiranje projekata moguće je i iz budžeta investitora koji ulažu u rekonstrukciju zgrada. Realizaciju će sprovesti MERZ uz moguću podršku jedinica lokalne samouprave i autonomne pokrajine, sa pratećim javnim kampanjama i promocijama. Osnov za realizaciju je, Zakon o EKE i relevantni podzakonski akti i Zakon o planiranju i izgradnji.
	Budžet i finansijski izvori	Budžetski fond za energetsku efikasnost, budžeti odnosno fondovi za energetsku efikasnost autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave ili povoljne kreditne linije MFI i samih komercijalnih banaka, budžeti investitora
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	MERZ, Ministarstvo građevinarstva i urbanizma i druge nadležne institucije na nivou autonomne pokrajine i lokalne samouprave.
	Institucija zadužena za nadzor	MERZ
	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda	OPG4, OPG5, OPG6, OPG8. OPG9, OPG11
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. APEE	0,00318 Mtoe
	Realizovane uštede u 2012.	0,00514 Mtoe
	Očekivane uštede u 2018.	0,0436 Mtoe
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,0218 Mtoe
	Očekivani uticaj na uštede za 2020.
	Pretpostavke	Procenjene uštede zasnovane su na podacima iz RZS o prosečnom godišnjem broju kvadrata koji se rekonstruišu u stambenom sektoru (period 2001 - 2012. godine) i podacima iz projekta "Tabula" koji se odnose na prosečnu potrošnju u stambenom sektoru i na moguće procentualne uštede primenom mere D1. Procenjene dobijene su množenjem prosečnog godišnjeg broja kvadrata koji se rekonstruiše u stambenom sektoru i potencijalnih procentualnih ušteda primenom mere. Potencijalne uštede su dobijene na godišnjem nivou, a zatim multiplicirane za period do 2015. godine i 2018. godine. Ove uštede su potom uvećane petostruko obzirom da je za dostizanje cilja neophodno da se kroz razne vrste podsticaja omogući rekonstrukcija dodatnih oko 800.000 m2. stambenog prostora.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Preklapanja su bila moguća sa merom D2 s obzirom da se novi pravilnici odnose i na postojeće zgrade koje se rekonstruišu, kao i na nove zgrade. Preklapanje je rešeno tako što će uštede koje se odnose na nove zgrade prikazivati u meri D2, a uštede koje se odnose na rekonstruisane zgrade u meri D1.

Naziv mere		Nova pravila za projektovanje i izgradnju zgrada, minimalni zahtevi u pogledu energetskih svojstava zgrada i njihova sertifikacija u skladu sa revidiranom EPBD
Referentna oznaka mere		D2
Opis mere	Kategorija	Propisi (Standardi i norme)
	Vremenski okvir	Početak: 2012. godine Kraj: 2018. godine Ranih mera nije bilo
	Cilj/kratak opis	Ostvarenje ušteda na osnovu novih propisa u građevinarstvu: 1) novi propisi o energetskim svojstvima zgrada koji propisuju obavezno korišćenje relevantnih ISO/EN standarda za energetske performanse zgrada, standarde za termičke karakteristike zgrada i ostalih standarda u vezi sa projektovanjem zgrada i njihovih KGH sistema; 2) energetska sertifikacija zgrada;
	Ciljni krajnji potrošači	Zgrade koje se rekonstruišu i nove zgrade
	Ciljna grupa	Stambeni sektor
	Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Pravilnici koji prate Zakon o planiranju i izgradnji a odnose se na energetsku efikasnost su: 1) Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada ("Službeni glasnik RS", broj 61/11), koji propisuje energetska svojstva i metodologiju proračuna termičkih karakteristika zgrada kao i energetske zahteve za nove i postojeće zgrade. 2) Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada ("Službeni glasnik RS", broj 69/12), propisuje uslove, sadržaj i način na koji se vrši energetska sertifikacija zgrada. Ovim pravilnicima izvršena je transpozicija odredbi EPBD koje se odnose na energetsku efikasnost zgrada u nacionalno zakonodavstvo. Prema propisanim zahtevima iz ovih pravilnika sve nove zgrade i zgrade koje se rekonstruišu moraju imati energetske pasoše i moraju zadovoljiti zahteve najmanje "C" razreda zgrada.
	Budžet i finansijski izvori	Sredstva investitora koji gradi novi objekat ili rekonstruiše postojeći, budžet Republike Srbije
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, Inženjerska komora, i druge nadležne institucije
	Institucija zadužena za nadzor	Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, MERZ
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda	OPG 7
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. APEE	/
	Realizovane uštede u 2012.	/
	Očekivane uštede u 2018.	0,0848 Mtoe
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,0418 Mtoe
	Očekivani uticaj na uštede za 2020.
	Pretpostavke	Procenjene uštede zasnovane su na podacima iz Republičkog zavoda za statistiku o prosečnom godišnjem broju kvadrata koji se gradi u stambenom sektoru (period 2001 - 2012. godine) i podacima iz projekta "Tabula" koji se odnose na prosečnu potrošnju u stambenom sektoru i novopropisane maksimalne potrošnje energije za grejanje za razred "C" preuzete iz Pravilnika o energetskoj sertifikaciji zgrada. Procenjene uštede dobijene su množenjem prosečnog godišnjeg broja kvadrata koji se gradi u stambenom sektoru sa razlikom u potrošnji energije za grejanje primenim starih i novih pravila. Potencijalne uštede su dobijene na godišnjem nivou, a zatim multiplicirane za period do 2015. i 2018. godine uz godišnje povećanje broja izgrađenih kvadrata za 1%.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Preklapanja su bila moguća sa merom D1 s obzirom da se novi pravilnici odnose i na postojeće zgrade koje se rekonstruišu, kao i na nove zgrade. Preklapanje je rešeno tako što će uštede koje se odnose na nove grade prikazivati u meri D2, a uštede koje se odnose na rekonstruisane zgrade u meri D1.

Naziv mere		Promovisanje korišćenja energetski efikasnih uređaja za domaćinstva
Referentna oznaka mere		D3
Opis mere	Kategorija	- Informacijama i obaveznim informativnim merama (informativne kampanje, energetsko označavanje) - Finansijski instrumenti (subvencije, krediti)
	Vremenski okvir	2010 - 2018. godina Rana mera: EM1 2004 - 2009. istekao rok, EM2 2006 - 2009.
	Cilj/kratak opis	Smanjenje potrošnje električne energije uvođenjem energetski efikasnih uređaja za domaćinstvo (frižidera, štednjaka, mašina za pranje veša, mašina za pranje sudova, klima uređaja, sijalica itd)
	Ciljni krajnji potrošači	domaćinstva
	Ciljna grupa	Stambeni sektor
	Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Zakon o EKE definisao je obavezu označavanja energetske efikasnosti proizvoda koji utiču na potrošnju energije, dok će kroz podzakonsku regulativu biti definisano koji proizvodi moraju i na koji način biti obeleženi. Za uspešno sprovođenje mere neophodno je realizovati i kampanje podizanja javne svesti koje će realizovati MERZ, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave, udruženja potrošača i/ili NVO i podelom besplatnih kompakt fluo (CFL) sijalica urednim platišama i socijalno ugroženim kupcima električne energije od strane EPS. Realizacija mere može biti podržana i subvencijama ili povoljnim kredita iz budžetskog fonda i drugih izvora finansiranja JP Elektroprivreda Srbije (EPS) je organizovala javne kampanje radi zamene inkandescentnih sijalica CFL sijalicama. Tokom kampanje u 2011. godini građanima je podeljeno besplatno 12.500 CFL sijalica. U 2012. godini deli se besplatno 20.000 CFL sijalica. Ukupan broj podeljenih sijalica je relativno mali. U periodu od 2010. do 2012. godine, izuzev kampanje EPS, nisu organizovane druge kampanje. Da bi uštede kod kućnih aparata bile procenjene treba imati postojeće stanje u domaćinstvima, što se tiče potrošnje različitih aparata, podatke o prodaji trenutno različitih vrsta aparata, a zatim i predviđanje kako će se nakon uvođenja energetskog označavanja poboljšati prodaja aparata, (to zavisi i od uspeha same kampanje energetskog označavanja). Ova mera nije merljiva prema domaćinstvima i potrošnji već pre ukazuje na promenu na tržištu. Potrebno je uraditi detaljnu analizu tržišta, koja bi obuhvatala i moguće pretpostavke o zastupljenosti pojedinih energetskih klasa uređaja do 2015. godine. AEERS je još 2006. godine imala aktivnost promocije i podizanja svesti u okviru koje je realizovana raspodela 996.000 lifleta o energetskom označavanju proizvoda. Efekat te mere nije direktno merljiv, ali se poklapa sa periodom kada sve veće prodajne kuće počinju da izlažu na kućnim uređajima oznaku energetskog označavanja, bez obzira što nisu bile u obavezi. Usvajanjem Zakona o EKE energetsko označavanje aparata za domaćinstvo uvedeno je kao obaveza. Takođe se i u buduće očekuju akcije podele efikasnih CFL sijalica u okviru promotivnih akcija. Meru je relativno teško pratiti. S jedne strane mera će se pratiti OPD metodom u vezi sa povećanjem prodaje aparata za domaćinstvo, a sa druge strane kroz EPS promotivne akcije imamo podatke za OPG2 kolike su uštede ostvarene. Što se tiče unutrašnjeg osvetljenja prema 1. APEE je gotovo dostignut očekivani nivo ušteda, ali se za aparate za domaćinstva to teško može utvrditi.
	Budžet i finansijski izvori	Mera može biti podržana sredstvima budžetskog fonda i drugih izvora finansiranja.
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	MERZ, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, EPS, tržišna inspekcija, NVO, udruženje potrošača
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda	OPG 2 za sijalice, za aparate za domaćinstvo OPD metoda P4.
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. APEE	0,005762 Mtoe
	Realizovane uštede u 2012.	0,00228 Mtoe
	Očekivane uštede u 2018.	0,011963 Mtoe
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,005762 Mtoe
	Očekivani uticaj na uštede za 2020.
	Pretpostavke	Usvojen Zakon o EKE/Ostvareno. Cilj je predviđen na nivou prosečne godišnje uštede predviđene 1. APEE za period 2010 - 2012. godine.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	-

Mere u javnom i komercijalnom sektoru

I ovde kao i u slučaju domaćinstva nova mera, obeleženo sa JK1, obuhvatila je nekoliko prethodnih programa i mera koje se sada prepoznaju kao aktivnosti u okviru nje. Merom su obuhvaćeni sve tehničke aktivnosti koje se odnose na povećanje efikasnosti zgrade u javno komercijalnom sektoru, obuhvatajući i osvetljenje i mera se može pratiti preko četiri OPG tabele. Projekat Svetske banke i KfW kreditna linija se u ovom slučaju posmatraju samo kao mehanizmi podrške sprovođenju mere, a ne kao u 1. APEE kao posebne mere. JK1 će pratiti samo rekonstrukciju i adaptaciju postojećih zgrada da ne bi došlo do duplirajućeg efekta sa JK2.

Ostale mere su preuzete iz 1. APEE, s tim da će se na specifičan način pratiti mera JK4. Sve uštede ostvarene u okviru sistema energetskog menadžmenta pratiće se u okviru JK4, bez obzira o kojoj pojedinačnoj meri je reč, da ne bi došlo do duplirajućih efekata. U okviru JK sektora, gde ne postoji obaveza uspostavljanja sistema energetskog menadžmenta, uštede će se pratiti kroz preostale mere.

U okviru datih mera dve su tehničke prirode JK1 i JK3 i prate se pomoću OPG metodologije, a preostale mere su normativne, gde je JK2 i JK4 moguće i treba pratiti putem OPG metodologije, dok je efekte JK5 i JK6 teško pratiti.

I u ovom slučaju praćenje efekata mera bi trebalo da bude omogućeno, bar delom, uspostavljenom DMS platformom.

Tabela 15: Sumarno prikazane mere u javnom i komercijalnom sektoru

Broj	Naziv mere u 2. APEE	Naziv mere u 1. APEE	Ciljana neposredna potrošnja	Trajanje	Ostvarena ušteda u 2012. godini [Mtoe]	Očekivane uštede u 2015. godini [Mtoe]	Očekivane uštede u 2018. godini [Mtoe]
JK1	Mere unapređenja energetske efikasnosti u zgradama	- Mera unapređenje omotača zgrade u pogledu povećanja energetske efikasnosti radi smanjenja potrošnje energije za grejanje i hlađenje u JK sektoru nije bila predviđena 1. APEE 2.1. Unapređenje unutrašnjeg osvetljenja u pogledu povećanja energetske efikasnosti 2.3. Smanjenje korišćenja električne energije za grejanje 2.7. Projekat energetske efikasnosti u Republici Srbiji (UEES) 2.9. Uvođenje kreditnih linija za energetsku efikasnost i OIE za javne i komercijalne zgrade	Postojeće zgrade u JK sektoru	2010-2018 EM4 2004-2009 EM6 2004-2009 EM7 2005-2011 EM8 2004-2009	0,00656	0,00691	0,0170
JK2	Nova pravila za projektovanje i izgradnju zgrada, minimalni zahtevi u pogledu energetskih svojstava zgrada i njihova serifikacija u skladu sa revidiranom EPBD	2.4. Nova pravila za projektovanje i izgradnju zgrada, minimalni zahtevi za energetski učinak i sertifikacija energetskih svojstava zgrada u skladu sa revidiranom EPBD	Nove zgrade u JK sektoru	2012. - 2018.	/	0,02676	0,05352
JK3	Modernizacija sistema javnog osvetljenja u gradovima i opštinama	Modernizacija sistema javnog osvetljenja u gradovima i opštinama	Sistem javnog osvetljenja	2004.-2009. 2011- 2018.	0,00552	0,00139	0,0083
JK4	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta u javnom i komercijalnom sektoru	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta u javnim i komercijalnim zgradama	Obveznici sistema energetskog menadžmenta u JK sektoru	2013. - 2018.	/	0,008141	0,04477
JK5	Određivanje energetske efikasnosti kao jednog od kriterijuma za ekonomski najpovoljniju ponudu u javnoj nabavci	Određivanje energetske efikasnosti kao kriterijuma za ekonomski najpovoljniju ponudu u javnoj nabavci	Javni sektor	2013-2018.	/	Nije procenjeno	Nije procenjeno
JK6	Podsticajne tarife za visoko efikasnu spregnutu/kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije	Nova mera. U 1. APEE obuhvatala je samo industriju iako su podsticajne mere predviđene za sva postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije , ako ispunjavaju predviđene uslove	JK sektor	2010 - 2018.	/	0,00431	0,00862
JK7	Obavezne redovne kontrole procesa sagorevanja kotlova i drugih ložišta snage veće od 20 kW, kao i sistema za klimatizaciju	Nova mera predviđena Zakonom o EKE. Naime, predviđeno je vršenje redovnih kontrola procesa sagorevanja kotlova i drugih ložišta snage preko 20 kW u cilju utvrđivanja stepena korisnosti, kao sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW		2015-2018.	/	0,00242	0,00242
Ukupno					0,01208	0,049941	0,134637

Pojedinačne mere u javnom i komercijalnom sektoru

Naziv mere		Mere unapređenja energetske efikasnosti u zgradama javnog i komercijalnog sektora
Referentna oznaka mere		JK1
Opis mere	Kategorija	- Finansijski instrument (kredit, subvencija, zajmovi), - informacije i obavezne informacione mere - (ugledni primer javnog sektora, energetski pregled)
	Vremenski okvir	Početak: 2010. godina Kraj: 2018. godina EM4 2004 - 2009. EM6 2004 - 2009. EM7 2005 - 2011. EM8 2004 - 2009.
	Cilj/kratak opis	1) Ušteda energije za grejanje i hlađenje kroz aktivnosti: - poboljšanje ili zamena spoljnih prozora i vrata; - postavljanje ili poboljšanje postojeće termičke izolacije zidova, krova, tavanica iznad otvorenih prolaza, zidova i podova na tlu, kao i ostalih zidova prema negrejanom prostoru (omotač zgrade). - smanjenje potrošnje električne energije za osvetljenje promovisanjem i podržavanjem zamene klasičnih sijalica sa vlaknom energetski efikasnim i drugim merama poboljšanja sistema za osvetljenje (automatska regulacija, prigušivači, unapređen plan osvetljenja i dr. 2) Smanjenje potrošnje energije za sistem KGH putem korišćenja: - energetski efikasne opreme za sagorevanje biomase; - termo-solarni kolektori; - efikasnih uređaja za grejanje kao što su toplotne pumpe.
	Ciljni krajnji potrošači	Postojeće zgrade, sistemi osvetljenja u postojećim i zgradama, sistemi KGH u postojećim i zgradama
	Ciljna grupa	JK sektor
	Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Ova mera će se sprovesti pomoću subvencija ili zajmova ili kredita pod povoljnim uslovima otplate obezbeđenih preko MFI (KfW, WB, EBRD itd.), Budžetskog fonda za energetsku efikasnost i ostalih povoljnih kreditnih linija i izvora finansiranja ili putem Energetskih usluga (ESCO), uz aktivno učešće jedinica lokalne samouprave i moguću podršku autonomne pokrajine. Ukoliko je izvor finansiranja Budžetski fonda za energetsku efikasnost, uslov za dodelu sredstava mora biti sproveden energetski pregled zgrade a sredstva se mogu dodeliti za primenu identifikovanih mera, osim ako podzakonskim aktima ne bude drugačije propisano. Nakon realizacije projekta, obavezno je ponovno sprovođenje energetskog pregleda. Nivo subvencija Fonda za javni sektor kao i način podsticanja komercijalnog sektora biće definisan programom finansiranja Fonda i pravilima rada Fonda. Finansiranje projekata moguće je i iz budžeta investitora koji ulažu u rekonstrukciju zgrada. Osnov za realizaciju mere je Zakon o EKE i njegovi podzakonski akti uz primenu Zakona o planiranju i izgradnji i relevantnih podzakonskih akata. Novi Zakon o javnim nabavkama i Zakon o EKE omogućavaju da se uspostave kriterijumi energetske efikasnosti prilikom javne nabavke roba i usluga. Ministar nadležan za poslove energetike propisuje minimalne kriterijume u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke roba i usluga.
	Budžet i finansijski izvori	Budžeti korisnika zgrada, budžeti investitora. Subvencije ili zajmovi ili krediti pod povoljnim uslovima otplate obezbeđeni preko Budžetskog fonda za energetsku efikasnost, u skladu sa godišnjim Programom finansiranja fonda i ostalih povoljnih kreditnih linija i drugih izvora finansiranja. MFI i donatori ESCO.
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	MERZ, Ministarstvo građevinarstva i urbanizma i druge nadležne institucije na nivou autonomne pokrajine i lokalnih samouprava, SKGO.
	Institucija zadužena za nadzor	MERZ
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda	OPG2, OPG3, OPG4, OPG5, OPG6, OPG8. OPG9, OPG11
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. APEE	0,0091
	Realizovane uštede u 2012.	0,00656
	Očekivane uštede u 2018.	0,0170
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,00691
	Očekivani uticaj na uštede za 2020
	Pretpostavke	Procenjene uštede zasnovane su na podacima Republičkog zavoda za statistiku o prosečnom godišnjem broju kvadrata koji se rekonstruišu u javnom i komercijalnom sektoru (period 2001 - 2012. godine) i usvojenim podacima koji se odnose na prosečnu potrošnju u javnom i komercijalnom sektoru i na moguće procentualne uštede primenom mere JK1. Procenjene uštede dobijene su množenjem prosečnog godišnjeg broja kvadrata koji se rekonstruiše u javnom i komercijalnom sektoru i potencijalnih procentualnih ušteda primenom mere. Potencijalne uštede su dobijene na godišnjem nivou, a zatim multiplicirane za period do 2015. i 2018. godine Ove uštede su potom uvećane 3 puta, obzirom da je za dostizanje cilja neophodno da se kroz razne vrste podsticaja omogući rekonstrukcija dodatnih oko 145 000 m². JK prostora.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Da bi se izbeglo preklapanje sa merom JK4 rezultati ove mere kod obveznika CEM biće prikazani u okviru mere JK4. Preklapanja su bila moguća sa merom JK2 s obzirom da se novi pravilnici odnose i na postojeće zgrade koje se rekonstruišu, kao i na nove zgrade. Preklapanje je rešeno tako što će uštede koje se odnose na nove grade prikazivati u meri JK2, a uštede koje se odnose na rekonstruisane zgrade koje nisu nastale kod obveznika CEM u meri JK1.

Naziv mere		Nova pravila za projektovanje i izgradnju zgrada, minimalni zahtevi u pogledu energetskih svojstava zgrada i njihova sertifikacija u skladu sa revidiranom EPBD
Referentna oznaka mere		JK2
Opis mere	Kategorija	Propisi (Standardi i norme)
	Vremenski okvir	Početak: 2012. godina Kraj: 2018. godina Ranih mera nije bilo
	Cilj/kratak opis	Ostvarenje ušteda na osnovu novih propisa u građevinarstvu: 1) novi propisi o energetskim svojstvima zgrada koji propisuju obavezno korišćenje relevantnih ISO/EN standarda za energetske performanse zgrada, standarde za termičke karakteristike zgrada i ostalih standarda u vezi sa projektovanjem zgrada i njihovih KGH sistema; 2) energetska sertifikacija zgrada;
	Ciljni krajnji potrošači	Postojeće zgrade koje se rekonstruišu i nove zgrade
	Ciljna grupa	JK sektor
	Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Pravilnici koji prate Zakon o planiranju i izgradnji a odnose se na energetsku efikasnost su: 1) Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada koji propisuje energetska svojstva i metodologiju proračuna termičkih karakteristika zgrada kao i energetske zahteve za nove i postojeće zgrade. 2) Pravilnik o energetskoj sertifikaciji zgrada propisuje uslove, sadržaj i način na koji se vrši energetska sertifikacija zgrada. Ovim pravilnicima izvršena je transpozicija odredbi EPBD koje se odnose na energetsku efikasnost zgrada u nacionalno zakonodavstvo. Prema propisanim zahtevima iz ovih pravilnika sve nove zgrade i zgrade koje se rekonstruišu moraju imati energetske pasoše i moraju zadovoljiti zahteve najmanje "C" razreda zgrada.
	Budžet i finansijski izvori	Sredstva investitora koji gradi novi objekat ili rekonstruiše postojeći. Budžet Republike Srbije.
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, Inženjerska komora i druge nadležne institucije
	Institucija zadužena za nadzor	Ministarstvo građevinarstva i urbanizma i MERZ
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda	OPG7
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. APEE	/
	Realizovane uštede u 2012.	/
	Očekivane uštede u 2018	0,05352
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,02676
	Očekivani uticaj na uštede za 2020.
	Pretpostavke	Procenjene uštede zasnovane su na podacima Republičkog zavoda za statistiku o prosečnom godišnjem broju kvadrata koji se gradi u JK sektoru (period 2001 - 2012. godine), usvojenim podacima koji se odnose na prosečnu potrošnju u JK sektoru pre usvajanja novog pravilnika i novopropisane maksimalne potrošnje energije za grejanje za razred "C" preuzete iz Pravilnika o energetskoj sertifikaciji zgrada. Procenjene uštede dobijene su množenjem prosečnog godišnjeg broja kvadrata koji se gradi u javnom i komercijalnom sektoru sa razlikom u potrošnji energije za grejanje primenim starih i novih pravila. Potencijalne uštede su dobijene na godišnjem nivou, a zatim multiplicirane za period do 2015. i do 2018. godine.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	U cilju izbegavanja duplog prikazivanja ušteda sa merom JK4 i JK1 ovde će biti prikazani rezultati izgradnje svih novih objekata.

Naziv mere		Modernizacija sistema javnog osvetljenja u gradovima i opštinama
Referentna oznaka mere		JK3
Opis mere	Kategorija	Dobrovoljni sporazumi i instrumenti saradnje (nabavka tehnologija, javne nabavke sa primenom kriterijuma energetske efikasnosti). Mehanizmi za uštedu energije (fond). Informacije i obavezne informacione mere - (ugledni primer javnog sektora).
	Vremenski okvir	2011-2018. godine 2004-2009. godine, rana mera EM5
	Cilj/kratak opis	Ušteda energije ostvarena kroz sledeće aktivnosti: 1) zamena postojećih svetiljki u sistemu javnog osvetljenja modernim svetiljkama sa energetski efikasnim izvorima svetlosti i poboljšanim optičkim karakteristikama koje obezbeđuju veću efikasnost svetiljke, 2) uvođenje sistema za regulaciju sistema javnog osvetljenja.
	Ciljni krajnji potrošači	Sistemi javnog osvetljenja u opštinama/gradovima
	Ciljna grupa	preduzeća zadužena za javno osvetljenje na nivou lokalne samouprave
	Regionalna primena	Regionalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Trošak za utrošenu električnu energiju i održavanje sistema snose lokalne samouprave. One takođe odlučuju o investicijama u proširenje i rekonstrukciju sistema. Procenjene uštede energije nakon modernizacije su vrlo visoke, u proseku oko 30%. U nameri da promoviše energetsku efikasnost i racionalno korišćenje energije na lokalnom nivou Odbor za energetsku efikasnost SKGO pripremio je i preporučio za usvajanje model opštinske odluke koja se odnosi na poboljšanje energetske efikasnosti javnog osvetljenja, kao i unutrašnjeg osvetljenja u javnim objektima u nadležnosti opština ili gradova. Usvajanjem odluke opštine će proglasiti obaveznim korišćenje efikasnih izvora svetlosti i svetiljki sa zahtevanim minimumom kvaliteta u svim novoprojektovanim sistemima kao i u sistemima u kojima se sprovodi tekuće ili investiciono održavanje. Na taj način sprovešće se postepena modernizacija sistema uz povećanje energetske efikasnosti, smanjenje troškova za održavanje i povećanje kvaliteta unutrašnjeg i javnog osvetljenja. Dve opštine su usvojile krajem 2009. godine opštinsku odluku o energetskoj efikasnosti javnog osvetljenja. U 2012. godini još jedna opština je usvojila tu odluku. Kako bi promovisali ovu aktivnost MERZ i SKGO uputili su zajednički dopis lokalnim samoupravama i održali promociju ove odluke na Odboru za EE u okviru SKGO. Novi Zakon o javnim nabavkama omogućava a Zakon o EKE zahteva da se uspostave kriterijumi energetske efikasnosti prilikom javne nabavke roba i usluga, gde spada i nabavka efikasnih sistema javnog osvetljenja. Mera pokazuje bolje rezultate nego što je prvobitno bilo predviđeno. Rezultati su uglavnom proistekli iz ranih mera.
	Budžet i finansijski izvori	Budžetom lokalnih samouprava, ESCO Subvencije ili zajmovi ili krediti pod povoljnim uslovima otplate obezbeđeni preko Budžetskog fonda za energetsku efikasnost i ostalih povoljnih kreditnih linija
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	JP zadužena za javno osvetljenje, jedinice lokalne samouprave, MERZ, SKGO
	Institucija zadužena za nadzor	MERZ
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda	OPG1
	Očekivane uštede u 2012 prema 1. APEE	0,0014 Mtoe
	Realizovane uštede u 2012	0,00552 Mtoe
	Očekivane uštede u 2018	0,0083 Mtoe
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,00139 Mtoe
	Pretpostavke	Očekivane uštede u 2018. godini predviđene su na nivou iz 1. APEE, obzirom da su rezultati uglavnom postignuti kao rezultat ranih mera a cilj za 2015. godinu shodno je preračunat uz pretpostavljeno povećanje ušteda od 0,000463 Mtoe na godišnjem nivou.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Kako bi se izbeglo preklapanje sa merom JK4, rezultati mera ostvarenih do početka funkcionisanja CEM, uključujući rane mere biće prikazani kroz ovu meru. Sve aktivnosti na unapređenju javnog osvetljenja nakon uspostavljanja CEM, kod obveznika CEM biće prikazane u okviru mere JK4 Ovde će biti prikazani rezultati unapređenja EE javnog osvetljenja za sve koji nisu obveznici CEM.

Naziv mere		Uvođenje sistema energetskog menadžmenta u javnom i komercijalnom sektoru
Referentna oznaka mere		JK4
Opis mere	Kategorija	Propisi Informacije i obavezne informacione mere - (ugledni primer javnog sektora)
	Vremenski okvir	2014 - 2018. godina
	Cilj/kratak opis	Mera se realizuje u skladu sa Zakonom o efikasnom korišćenju energije kroz: 1) prikupljanje i analiza podataka o potrošnji energije, predlaganje mera i aktivnosti za povećanje EE, 2) izrada i dostavljanje programa i planova efikasnog korišćenja energije MERZ, 3) sprovođenje predloženih mera i aktivnosti, 4) izrada i dostavljanje periodičnih izveštaja MERZ (o potrošnji energije i ostvarenim uštedama), 5) sprovođenje obaveznih periodičnih energetskih pregleda. Nosilac aktivnosti je energetski menadžer koji poseduje odgovarajuću licencu u skladu sa Zakonom o EKE.
	Ciljni krajnji potrošači	Jedinice lokalne samouprave preko 20.000 stanovnika, objekti u vlasništvu organa državne uprave, autonomne pokrajine, odnosno komercijalnog sektora koji troše energiju iznad propisane granice
	Ciljna grupa	JK sektor
	Regionalna primena	Nacionalna, lokalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Zakon o EKE propisao je obavezu organima državne uprave, autonomne pokrajine, jedinicama lokalne samouprave preko 20.000 stanovnika, i drugim javnim službama koje koriste objekte u javnoj svojini, kao i potrošačima energije u sektoru usluga, koji troše energiju iznad granice koju će uredbom utvrditi Vlada, da smanje potrošnju energije u skladu sa zahtevima definisanim istom uredbom, a primenom CEM. Obveznici CEM biće u obavezi da imenuju energetskog menadžera (EM), koji poseduje odgovarajuću licencu a koji će biti zadužen da prati i analizira podatke o potrošnji energije, planira i sprovodi mere UEE. Obveznik CEM priprema programe i planove energetske efikasnosti i o rezultatima njihovog sprovođenja na godišnjem nivou izveštava MERZ. Obaveza obveznika iz ova dva sektora je da sprovode energetske preglede najmanje jednom u 10 godina. Sistem ima za cilj da se za CEM propišu obaveze smanjenja potrošnje energije ali da CEM ima slobodu da svoje obaveze ispuni na način koji je za njega najpogodniji. Svoje ciljeve CEM može da ostvari organizacionim i investicionim merama. U okviru mere predviđeno je i podsticanje razvoja sistema energetskog menadžmenta kod subjekata koji nisu obveznici sistema. U cilju uspostavljanja CEM, MERZ je obezbedio donaciju Japana, Norveške i UNDP. Kroz japanski projekat utvrdiće se program obuke energetskih menadžera, pripremiti podzakonski akti, uspostaviti centar za praktičnu obuku za energetske menadžere i energetske savetnike i baza podataka i integrisana platforma za prikupljanje i analizu podataka koje dostavljaju obveznici CEM. Iz norveške donacije finansiraće se izrada baze podataka i integrisana platforma za prikupljanje podataka o sprovedenim energetskim pregledima. UNDP će donirati bazu podataka za upravljanje energijom na lokalnom nivou. Obzirom da je potrebno vreme za uspostavljanje CEM, prve uštede se očekuju u 2015. godini.
	Budžet i finansijski izvori	Sredstva obveznika CEM, Budžetski fond za energetsku efikasnost, ESCO, zajmovi i povoljne kreditne linije MFI, drugi izvori finansiranja.
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	MERZ, obveznici CEM
	Institucija zadužena za nadzor	MERZ
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. APEE	0,00309
	Realizovane uštede u 2012	/
	Očekivane uštede u 2018.	0,044757
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015. godini	0,008141
	Pretpostavke	Potencijal je utvrđen na bazi pretpostavke da će 50% potrošnje energije u sektoru biti obuhvaćeno CEM kao i pretpostavku da će obveznici CEM morati da ostvare uštede na nivou 1% finalne potrošnje energije godišnje. Računa se da uštede startuju od 2015. godine.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Izbegavanje duplog prikazivanja ušteda sa merama JK1, JK2 i JK3 objašnjena su u okviru tih mera

Naziv mere		Određivanje energetske efikasnosti kao jednog od kriterijuma za ekonomski najpovoljniju ponudu u javnoj nabavci
Referentna oznaka mere		JK5
Opis mere	Kategorija	Informacije i obavezne informativne mere. Propis.
	Vremenski okvir	2013 - 2018. godine
	Cilj/kratak opis	Ušteda energije nabavkom energetski efikasne opreme, uređaja i vozila
	Ciljni krajnji potrošači	Objekti, oprema i vozila u vlasništvu javnog sektora
	Ciljna grupa	Javni sektor
	Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	U skladu sa Zakonom o EKE i DEEK propisuje se da javni sektor pruži primer implementaciji politike energetske efikasnosti primenom kriterijuma energetske efikasnosti u procesu javnih nabavki. Kada primenjuju postupak javne nabavke, prilikom izbora ponuđača, javne institucije treba da uzmu u obzir energetsku efikasnost proizvoda i usluga koje nabavljaju. Potrebno je nastojati da se vrši nabavka samo takvih proizvoda koji zadovoljavaju kriterijum najviše performanse i pripadaju klasi najviše energetske efikasnosti. Takođe, kada se kupuju ili iznajmljuju objekti i/ili zgrade ili delovi zgrada javni sektor mora da uključi kriterijum energetske efikasnosti zgrade/objekta, odnosno dela zgrade u proces donošenja odluke. Ministarstvo nadležno za poslove energetike tj. ministar predlaže podzakonske akte kojima će se propisati minimalni kriterijumi energetske efikasnosti u postupku javne nabavke roba i usluge. U cilju bolje implementacije mere neophodno je pripremiti uputstvo i promovisati meru.
	Budžet i finansijski izvori	Sredstva lica koja sprovode javne nabavke
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	MERZ, UJN, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća
	Institucija zadužena za nadzor	MERZ, UJN
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda
	Očekivane uštede u 2012 prema 1. APEE	Nova mera
	Realizovane uštede u 2012	Nova mera
	Očekivane uštede u 2018.	nije moguće proceniti
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015. godini	-
	Pretpostavke	-
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Rezultati kod obveznika CEM biće prikazani u okviru mere JK4 kada se uspostavi CEM

Naziv mere		Podsticajne tarife za visoko efikasnu spregnutu/kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije u javnim i komercijalnim zgradama
Referentna oznaka mere		JK6
Opis mere	Kategorija	Finansijski instrumenti: propisi: Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2013. godini i Uredba o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije.
	Vremenski okvir	2013-2018. godine
	Cilj/kratak opis	Povećanje energetske efikasnosti u objektima javnog i komercijalnog sektora implementacijom projekata kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije .
	Ciljni krajnji potrošači	Objekti u vlasništvu javnog i komercijalnog sektora
	Ciljna grupa	JK sektor
	Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Institucije i preduzeća u JK sektoru koja ostvaruju efikasnu spregnutu/kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije imaju pravo na sticanje statusa privilegovanog proizvođača električne energije i ostvarivanje podsticajne otkupne cene za isporučenu električnu energiju. Zgrade u vlasništvu JK sektora koje imaju značajnu i konstantnu potrebu za toplotnom energijom (najčešće u vidu potrošne tople vode) imaju tehnički potencijal za primenu kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije. U takve zgrade spadaju klinički centri, velike bolnice, zgrade socijalnog staranja (domovi za stare, specijalne bolnice itd.), sportski centri, itd.
	Budžet i finansijski izvori
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	MERZ, javni sektor i komercijalna preduzeća
	Institucija zadužena za nadzor	MERZ
Energetske uštede	Metod nadzora/merenja postignutih ušteda	OPG12
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. AUEE	Nova mera
	Realizovane uštede u 2012.	Nova mera
	Očekivane uštede u 2018.	0,00862
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015. godini	0,00431
	Pretpostavke	Procena je data na osnovu izveštaja o uštedi za period primene 1. APEE urađena po OPG metodologiji. S obzirom na podsticajne mere uvedene od strane Republike Srbije, trenutni trendovi i analize pokazuju da će se kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije povećati za oko 5 puta do 2018. godine u odnosu na 2010. godinu.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija

Naziv mere		Obavezne redovne kontrole procesa sagorevanja kotlova i drugih ložišta snage veće od 20 kW, kao i sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW
Referentna oznaka mere		JK7
Opis mere	Kategorija	Informacije i obavezne informacione mere. Propisi
	Vremenski okvir	Početak: 2015 Trajna aktivnost
	Cilj/kratak opis	Ušteda energije ostvaruje se primenom periodične kontrole kotlova i drugih ložišta, regulacijom procesa sagorevanja kao i kontrolom sistema grejanja, odnosno sistema za klimatizaciju.
	Ciljni krajnji potrošači (Ciljni neposredni potrošači)	Kotlovi i druga ložišta snage preko 20 kW i sistemi za klimatizaciju snage preko 12kW.
	Ciljna grupa	Javna i komercijalna preduzeća, vlasnici kotlovi i druga ložišta, odnosno sistema za klimatizaciju
	Regionalna primena	Nacionalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Zakon o EKE propisao je obavezu vlasnika kotlova i drugih ložišta instalisane snage preko 20 kW da periodično vrše kontrolu procesa sagorevanja, uz istovremenu kontrolu sistema grejanja u skladu sa zahtevima EPBD. U skladu sa pomenutom direktivom Zakon o EKE je predvideo i obavezu vlasnika sistema za klimatizaciju instalisane rashladne snage preko 12 kW da sprovodi redovne periodične kontrole ovih sistema. U cilju sprovođenja mere Zakonom o EKE je predviđeno da će MERZ uspostaviti proceduru ovlašćivanja lica za obavljanje ovih delatnosti. Uslovi će detaljno biti definisani podzakonskim aktom, kao i dinamika sprovođenja kontrole. Kontrolu sprovođenja vršiće inspekcijske službe MERZ.
	Budžet i finansijski izvori	Vlasnici kotlova i drugih ložišta instalisane snage preko 20 kW, kao i sistema za klimatizaciju instalisane rashladne snage preko 12 kW u okviru sredstava predviđenih za redovne remonte i održavanje kotlova. U početnoj fazi primene, mogući su podsticaji kroz Budžetski fond za energetsku efikasnost ili iz drugih izvora.
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	Javna i komercijalna preduzeća, vlasnici kotlova instalisane snage preko 20 kW, kao i vlasnici sistema za klimatizaciju instalisane rashladne snage preko 12 kW ovlašćena lica na osnovu Zakona o EKE i MERZ.
	Institucija zadužena za nadzor	MERZ
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda	Izveštaji o kontroli koje pripremaju ovlašćena lica
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. APEE	Nova mera
	Realizovane uštede u 2012.	Nova mera
	Očekivane uštede u 2018.	0,00242
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,00242
	Pretpostavke	Pretpostavlja se da se periodičnim podešavanjem procesa sagorevanja u kotlovima van obveznika CEM može ostvariti 2% ušteda godišnje potrošnje energije.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Kako bi se izbeglo preklapanje sa merom JK4 , uzimaće se u obzir rezultati postignuti u jedinicama lokalne samouprave sa manje od 20.000 stanovnika, odnosno kod komercijalnih preduzeća koja nisu obveznici CEM.

2.3.2.2. Mere u sektoru industrije

Prema Strategiji i politici razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, u tranzicionom periodu od 2001. do 2008. godine postignuti su značajni rezultati u pogledu privrednog rasta. Tranzicioni rast se, pre svega, bazirao na domaćoj agregatnoj tražnji (izvozna tražnja je zbog strukture privrede i nekonkurentnosti četiri puta niža), odnosno na stranim kreditnim sredstvima i značajnom prilivu stranih direktnih investicija. Dinamičan privredni rast prekinut je u četvrtom kvartalu 2008. godine i u 2009. godini, kada se Republika Srbija suočila sa ekonomskom krizom i oštrim padom ekonomske aktivnosti, pre svega, u sektoru razmenjivih dobara. Pad domaće i svetske tražnje, usporavanje kreditne aktivnosti i stranih direktnih investicija uticali su na smanjenje BDP u 2009. godini (-3,5%). Najveći negativni efekti krize odrazili su se na industriju (pad od -11,5%), posebno prerađivačku industriju (pad od -15,8%), gde je u potpunosti anuliran rast u periodu 2001 - 2008. godine, zatim na trgovinu (-7,5%) i građevinarstvo (-19,7%). U drugoj polovini 2009. godine i tokom 2010. godine privredna aktivnost u Republici Srbiji stabilizovala se pod uticajem brojnih podsticajnih mera.

U periodu 2001 - 2009. godine, Republika Srbija ostvarila je prosečnu stopu rasta BDP od 4% , jer je radi postizanja konkurentnosti srpske privrede nužno bilo ostvariti znatno više stope rasta BDP u ovom periodu. Za ostvaren rast BDP, od 2001. do 2009. godine, najviše je zaslužan sektor usluga dok je sa druge strane, došlo je do izraženog trenda deagrarizacije i deindustrijalizacije (prvenstveno prerađivačke industrije) u privredi Republike Srbije, nastalog prevashodno kao posledica neadekvatne strukture investicija, delimično neuspele privatizacije i već spomenute ekspanzije sektora usluga. Posledično, u periodu 2001 - 2009. godine, prosečne stope rasta sektora poljoprivrede i industrije iznose 2,1% i - 0,1%, respektivno. Sektor građevinarstva je u istom periodu ostvario stopu rasta od 6,3%. Sumarno gledano, sektor razmenjivih dobara ima veoma nisku stopu rasta od samo 0,6% u tranzicionom periodu, što govori da je gotovo celokupan rast bruto dodate vrednosti (BDV) privrede generisan od strane BDV sektora usluga.

Krajem 2008. godine i tokom cele 2009. godine privreda Republike Srbije bila je pod uticajem svetske ekonomske krize, tako da dolazi do prekida u uzlaznom trendu BDP iz prethodnih godina. U 2009. godini stopa pada BDP iznosi 3,5%. Sektori koji su najviše pogođeni ekonomskom depresijom su upravo oni sektori koji su u prethodnom periodu beležili najniže stope rasta: industrija (posebno prerađivačka) i građevinarstvo. Stope pada ova dva sektora u 2009. godini iznose 11,5% i 19,7%, respektivno. Tokom 2010. godine privreda Republike Srbije započela je oporavak od uticaja svetske ekonomske krize, te je u okviru Strategije i politike razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine procenjena međugodišnja stopa rasta BDP na nivou od 1,8%. U 2010. godini nije došlo do značajnih promena u sektorskoj strukturi. Sektor industrije, koji je beležio najveći pad dodate vrednosti u 2008. godini i 2009. godini (apsolutno gledano) je sektor koji je u 2010. godini ostvario najveći oporavak.

U nastaloj situaciji u periodu od 2008-2011. godine došlo je do pada potrošnje finalne energije u sektoru industrije. Naime, prema podacima iz Energetskog bilansa Republike Srbije za 2009. godinu zabeležen je značajan pad potrošnje finalne energije u sektoru industrije (oko 28%) u odnosu na potrošnju koja je u 2008. godini iznosila 2,832 Mtoe. U 2010. i 2011. godini ostvaren je rast potrošnje finalne energije u sektoru industrije, tako da je ona u 2011. godini dostigla 2,708 Mtoe (oko 96% potrošnje iz 2008. godine). Detaljan prikaz dat je u Tabeli 16.

Tabela 16: Kretanje potrošnje finalne energije u sektoru industrije

	2008	2009	2010	2011
FIPO u sektoru industrije (Mtoe)	2,832	2,039	2,393	2,708
Trend u odnosu na 2008. godinu		0,72	0,845	0,96

Struktura potrošnje energije u industrijskom sektoru 2008. godine bila je kako sledi: čvrsta fosilna goriva 18,5 %, nafta i derivati nafte 17,3%, prirodni gas 21,8 %, biomasa (drvo) 4,8%, toplotna energija 13,8% i električna energija 23,7%. Program sprovođenja strategije razvoja energetskog sektora utvrdio je sledeće tehničke mere i procenio njihov sveukupni potencijal za uštedu energije u industrijskom sektoru:

1) Korišćenje otpadne toplote: ova mera mogla bi da rezultira uštedom većom od 20% tekućih potreba industrije za toplotnom energijom u proizvodnji. Glavnu prepreku ovoj meri predstavlja nestabilno poslovanje gotovo svih industrijskih grana u Republici Srbiji i nedostatak pouzdane baze podataka koja bi mogla doprineti realizaciji realnih potencijala ove mere.

2) Poboljšanje kontrole i regulacije: prema iskustvu zemalja koje su primenjivale ovu meru, ušteda bi mogla da bude oko 5 - 10 % potrošnje energije u industriji. Zamena postojećih elektromotora: U industriji postoje ugrađeni elektromotori čija je snaga 4 000 MW. Ako bi se oni zamenili motorima veće energetske efikasnosti klase EF1 i EF2, potrošnja električne energije bi se mogla smanjiti za 188 GWh godišnje ili 0,01617 Mtoe (0,6% potrošnje energije u industriji).

3) Energetska integracija procesa proizvodnje: ova mera je naročito važna za hemijsku industriju i predstavlja potencijal koji bi mogao da poboljša energetsku efikasnost grejnih postrojenja za 5%, sa relativno kratkim rokom povraćaja investicije (obično manje od jedne godine, ali ne i više od tri godine).

Tabela 17: Sumarno prikazane mere u sektoru industrije

Broj	Naziv mere u 2. APEE	Naziv mere u 1. APEE	Ciljana neposredna potrošnja	Trajanje	Ostvarena ušteda u 2012. godini [Mtoe]	Očekivane uštede u 2015. godini [Mtoe]	Očekivane uštede u 2018. godini [Mtoe]
I1	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta kod velikih potrošača energije iz sektora industrije	- Uvođenje sistema energetskog menadžmenta kod velikih industrijskih potrošača	Industrijska preduzeća koja troše energiju iznad granica definisanih propisima	2015 - 2018.	/	0,0149	0,0819
I2	Program unapređenja energetske efikasnosti u sektoru industrije	- Energetske revizije u industriji - Uvođenje povoljnih kreditnih linija za sprovođenje mera UEE u industriji	Industrijska preduzeća	2010 - 2018.	0,0722	0,0562	0,1650
I3	Podsticajne tarife za primenu visoko efikasne spregnute/kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije u sektoru industrije	- Podsticajne tarife za visoko efikasnu spregnutu/kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije u industrijskim kompanijama	Ceo industrijski sektor	2010 -2018.	0,0034	0,00852	0,0172
I4	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i revitalizovana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije, odnosno postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije	- Nova mera u skladu sa Zakonom o EKE. Naime, Zakonom je predviđena obaveza da sva nova i revitalizovana postrojenja moraju da ispunjavaju minimalne zahteve u pogledu energetske efikasnosti za dobijanje građevinske i/ili energetske dozvole	Ceo industrijski sektor	2014 - 2018.	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Nije procenjeno
I5	Obavezne redovne kontrole procesa sagorevanja kotlova i drugih ložišta snage veće od 20 kW, kao i sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW	- Nova mera predviđena Zakonom o EKE. Naime, predviđeno je vršenje redovnih kontrola procesa sagorevanja kotlova i drugih ložišta snage preko 20 kW u cilju utvrđivanja stepena korisnosti, kao sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW	Nacionalna	2015 - 2018.	/	0,0014	0,0027
Ukupno:					0,0756	0,0810	0,2668

Pojedinačne mere u sektoru industrije

Naziv mere		Uvođenje sistema energetskog menadžmenta kod velikih potrošača energije iz sektora industrije
Referentna oznaka mere		I1
Opis mere	Kategorija	Informacije i obavezne informacione mere
	Vremenski okvir	Početak: 2014. godine trajna aktivnost
	Cilj/kratak opis	Mera se realizuje u skladu sa Zakonom o EKE i podrazumeva ostvarivanje ušteda energije primenom mera UEE a u skladu sa propisanim ciljem uštede od strane države: 1) prikupljanje i analiza podataka o potrošnji energije, predlaganje mera i aktivnosti za povećanje EE, 2) izrada i dostavljanje programa i planova efikasnog korišćenja energije MERZ, 3) sprovođenje predloženih mera i aktivnosti, 4) izrada i dostavljanje periodičnih izveštaja MERZ (o potrošnji energije i ostvarenim uštedama), 5) sprovođenje obaveznih periodičnih energetskih pregleda. Nosilac aktivnosti je energetski menadžer koji poseduje odgovarajuću licencu u skladu sa Zakonom o EKE.
	Ciljni krajnji potrošači (Ciljni neposredni potrošači)	Industrijska preduzeća koja troše energiju iznad granica definisanih propisima
	Ciljna grupa	Industrijska preduzeća
	Regionalna primena	Nacionalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Zakon o EKE propisao je obavezu potrošača energije koji troše energiju iznad granice koju će uredbom utvrditi Vlada, da smanje potrošnju energije u skladu sa zahtevima definisanim istom uredbom a primenom CEM. Obveznici CEM biće u obavezi da imenuju energetskog menadžera koji poseduje odgovarajuću licencu koje će biti zaduženo da prati i analizira podatke o potrošnji energije, planira i sprovodi mere UEE i o tome na godišnjem nivou ispred CEM izveštava MERZ. Obaveza obveznika je i da sprovodi energetske preglede najmanje jednom u 5 godina. Sistem ima za cilj da se za CEM propišu obaveze smanjenja potrošnje energije ali da CEM ima slobodu da svoje obaveze ispuni na način koji je za njega najpogodniji. Svoje ciljeve CEM može da ostvari organizacionim i investicionim merama. Obzirom da je potrebno vreme za uspostavljanje CEM, prve uštede se očekuju u 2015. godini
	Budžet i finansijski izvori	Sredstva za sprovođenje investicionih mera obezbeđuje obveznik CEM iz sopstvenih sredstava, iz sredstava povoljnih kreditnih linija plasiranih od strane MFI ili Budžetskog fonda za energetsku efikasnost, odnosno iz kredita komercijalnih banaka ili drugih izvora. Za realizaciju mera može se primeniti i ESCO.
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	Obveznici CEM, MERZ
	Institucija zadužena za nadzor	MERZ
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda	Izveštaji obveznika CEM, izveštaji o energetskim pregledima u skladu sa metodologijom koja će biti propisana u skladu sa Zakonom o EKE.
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. APEE	0,029 Mtoe
	Realizovane uštede u 2012.	Energetske uštede nisu realizovane jer je Zakon o EKE usvojen u 2013. godini
	Očekivane uštede u 2018.	0,0819 Mtoe
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,0149 Mtoe
	Pretpostavke	Uštede su sračunate pod pretpostavkom da će CEM obuhvatiti 55% finale potrošnje energije u sektoru industrije (počev od 2015. godine), i da će propisane obavezne uštede za CEM u periodu 2013-2015. godine iznositi 1% u odnosu na potrošnju u 2011. godini, odnosno 1,5% u periodu 2016-2018. godine.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Sve mere koje sprovedu obveznici CEM, bez obzira na izvor finansiranja biće prikazane kroz ovu meru.

Naziv mere		Program unapređenja energetske efikasnosti u industriji
Referentna oznaka mere		I2
Opis mere	Kategorija	Informacije i obavezne informacione mere. Finansijske mere.
	Vremenski okvir	Početak: 2014. godine Kraj: 2018. godine
	Cilj/kratak opis	Ušteda energije ostvaruje se primenom mera EE a u skladu sa preporukama energetskih pregleda: 1) prikupljanje i analiza podataka o potrošnji energije, predlaganje mera i aktivnosti za povećanje EE kroz sprovedene energetske preglede, 2) sprovođenje predloženih mera i aktivnosti .
	Ciljni krajnji potrošači (Ciljni neposredni potrošači)	Industrijska preduzeća
	Ciljna grupa	Industrijska preduzeća koja ne spadaju u obveznike CEM
	Regionalna primena	Nacionalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Zakon o EKE propisao je uslove za vršenje energetskih pregleda dok će metodologija biti uređena odgovarajućim pravilnikom. Budžetski fond za energetsku efikasnost omogućiće podsticaje za sprovođenje energetskih pregleda kako bi se podigla svest o mogućnostima ušteda energije i stimulisala industrija da uloži u mere unapređenja energetske efikasnosti. Fond će obezbediti povoljne kreditne linije ili druge podsticaje za realizaciju mera utvrđenih energetskim pregledima, finansiranim iz bilo kog izvora finansiranja, ukoliko su pregledi sprovedeni od strane ovlašćenih energetskih savetnika u skladu sa Zakonom o EKE i propisanim procedurama. MFI i/ili komercijalne banke obezbediće povoljne kreditne uslove za finansiranje mera UEE koje su utvrđene energetskim pregledima sprovedenim u skladu sa Zakonom o EKE. Mere u skladu sa sprovedenim pregledima mogu se finansirati i iz drugih izvora finansiranja i primenom ESCO principa. Fond može obezbediti sredstva za podsticaje sprovođenja pojedinačnih mera za koje nije neophodno sprovođenje energetskih pregleda (npr. zamena električnih motora itd.) Glavne tehničke mere koje bi mogle da obezbede značajne uštede energije su: - mere EE u industrijskim kotlarnicama (optimalizacija procesa sagorevanja, korišćenje otpadne toplotne energije, poboljšanje izolacije), - mere EE u sistemu za povraćaj pare i kondenzata, - EE u elektro pogonima, - EE u rekuperaciji otpadne toplotne energije, - EE u grejanju prostora, - uvođenje sistema integrisanog sistema upravljanja potrošnje energije. Sprovođenje gore pomenutih mera u industrijskim kompanijama moglo bi da u industrijskom sektoru smanji potrošnju FE za 8% u proseku. MFI će obezbediti povoljne kreditne linije za unapređenje energetske efikasnosti u okviru kojih će primeniti svoje precedure za ocenu ušteda energije. Uštede su u periodu 2010 - 2012. godine u velikoj meri ostvarene iz EBRD kreditne linije.
	Budžet i finansijski izvori	Način i visina podsticaja koje daje Budžetski fond za energetsku efikasnost za svaku godinu utvrđuje Vlada, Programom finansiranja fonda. Regionalna kreditna linija EBRD-a koja prati realizaciju projekta EBRD-REPP. Kreditne linije MFI, komercijalnih banaka i drugih izvora finansiranja odnosno ESCO. Sopstvena sredstva industrijskih preduzeća.
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	MERZ
	Institucija zadužena za nadzor	MERZ
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda	Izveštaji o energetskim pregledima u skladu sa metodologijom koja će biti propisana u skladu sa Zakonom o EKE.
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. APEE	0,01857 Mtoe
	Realizovane uštede u 2012.	0,0722 Mtoe
	Očekivane uštede u 2018.	0,165 Mtoe
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,1268 Mtoe
	Pretpostavke	Procena je urađena na bazi rezultata ostvarenih u periodu 2010 - 2012. godine tj. uz pretpostavku da se u periodu 2013-2014. godine (pre početka CEM) na godišnjem nivou ostvaruje 1/3 ušteda ostvarenih u periodu 2010 - 2012. godine. Počevši od 2015. godine računa se da će dalje uštede biti na nivou od 30% pretpostavljene godišnje uštede sektora industrije ukoliko bi ona bila na nivou od 1% (2015.) odnosno 1,5% (2016 - 2018. godine).
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Rezultati svih investicija u industriji do uspostavljanja CEM prikazivaće se u okviru ove mere. Nakon uspostavljanja CEM ovde će se prikazivati samo rezultati industrije koja ne spada u obveznike CEM.

Naziv mere		Podsticajne tarife za primenu visoko efikasne spregnute/kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije u industrijskim privrednim subjektima
Referentna oznaka mere		I3
Opis mere	Kategorija	Finansijski instrumenti. Propisi.
	Vremenski okvir	2010-2018. godina
	Cilj/kratak opis	Povećanje energetske efikasnosti u industrijskim objektima implementacijom projekata kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije .
	Ciljni krajnji potrošači	Energetski objekti u industriji
	Ciljna grupa	Ceo industrijski sektor
	Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Industrijska preduzeća koja ostvaruju efikasnu spregnutu/kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije imaju pravo na sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije i ostvarivanje podsticajne otkupne cene za isporučenu električnu energiju. Industrija ima konstantnu potrebu za toplotnom energijom tokom cele godine (najčešće u vidu pare za energetske i tehnološke procese). Stoga je potencijal za primenu kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije veliki u svim industrijskim oblastima. Mera je bila predviđena i u 1. APEE.
	Budžet i finansijski izvori	2.000.000.000,00 RSD Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2013. godini i Uredba o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	MERZ
	Institucija zadužena za nadzor	MERZ
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda	OPG12
	Očekivane uštede u 2012 prema 1. APEE	Nije procenjeno
	Realizovane uštede u 2012	0,003408 Mtoe
	Očekivane uštede u 2018	0,0172 Mtoe
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,00852 Mtoe
	Pretpostavke	Procena je data na osnovu rezultata realizacije mere u 1. APEE i očekivanom porastu kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije do 2018. godine, predviđenom u postojećim strateškim dokumentima Procenjuje se da će se godišnje povećavati za 50% kapaciteti za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija

Naziv mere		Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i revitalizovana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije, odnosno postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije
Referentna oznaka mere		I4
Opis mere	Kategorija	Propisi.
	Vremenski okvir	Početak: 2014. godine trajno
	Cilj/kratak opis	Povećanje energetske efikasnosti za nova i revitalizovana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije odnosno za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije ostvariće se primenom minimalnih zahteva u pogledu energetske efikasnosti, koja će biti uslov za dobijanje energetske i/ili građevinske dozvole.
	Ciljni krajnji potrošači (Ciljni neposredni potrošači)	Energetski objekti u industrijskim preduzećima
	Ciljna grupa	Ceo industrijski sektor
	Regionalna primena	Nacionalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Zakon o EKE uveo je obavezu da se prilikom izgradnje novih ili rekonstrukcije postojećih postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije, odnosno postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne, i toplotne energije moraju ispuniti minimum energetske efikasnost koji će biti definisan putem podzakonskog akta. Uslov za dobijanje energetske i/ili građevinske dozvole biće izrada elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja, kojim će se dokazati ispunjenost minimuma energetske efikasnosti Primena se očekuje od 2014. godine nakon donošenja odgovarajućih podzakonskih akata.
	Budžet i finansijski izvori	Investitori koji grade nova ili rekonstruišu postojeća postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije, odnosno postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije obezbediće sredstva za planirane investicije iz dostupnih izvora finansiranja.
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	Investitori, MERZ
	Institucija zadužena za nadzor	MERZ
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. APEE	Mera nije bila predviđena u okviru 1. APEE
	Realizovane uštede u 2012.
	Očekivane uštede u 2018.	Nije procenjeno
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	Nije procenjeno
	Pretpostavke
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija

Naziv mere		Obavezne redovne kontrole procesa sagorevanja kotlova i drugih ložišta snage veće od 20 kW, kao i sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW
Referentna oznaka mere		I5
Opis mere	Kategorija	Informacije i obavezne informacione mere. Propisi.
	Vremenski okvir	Početak: 2015. godine Trajna aktivnost
	Cilj/kratak opis	Ušteda energije ostvaruje se primenom periodične kontrole kotlova i drugih ložišta, regulacijom procesa sagorevanja kao i kontrolom sistema grejanja, odnosno sistema za klimatizaciju
	Ciljni krajnji potrošači (Ciljni neposredni potrošači)	Kotlovi i druga ložišta snage preko 20 kW i sistemi za klimatizaciju snage preko 12 kW
	Ciljna grupa	Industrijska preduzeća, vlasnici kotlovi i druga ložišta, odnosno sistema za klimatizaciju
	Regionalna primena	Nacionalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Zakon o EKE propisao je obavezu vlasnika kotlova i drugih ložišta instalisane snage preko 20 kW da periodično vrše kontrolu procesa sagorevanja, uz istovremenu kontrolu sistema grejanja u skladu sa zahtevima EPBD. U skladu sa pomenutom direktivom Zakon o EKE predvideo je i obavezu vlasnika sistema za klimatizaciju instalisane rashladne snage preko 12 kW da sprovodi redovne periodične kontrole ovih sistema. U cilju sprovođenja mere Zakonom o EKE predviđeno je da će MERZ uspostaviti proceduru ovlašćivanja lica za obavljanje ovih delatnosti. Uslovi će detaljno biti definisani podzakonskim aktom, kao i dinamika sprovođenja kontrole. Kontrolu sprovođenja vršiće inspekcijske službe MERZ.
	Budžet i finansijski izvori	Industrijska preduzeća, vlasnici kotlova i drugih ložišta instalisane snage preko 20 kW, kao i sistema za klimatizaciju instalisane rashladne snage preko 12 kW u okviru sredstava predviđenih za redovne remonte i održavanje kotlova U početnoj fazi primene, mogući su podsticaji kroz Budžetski fond za energetsku efikasnost.
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	Industrijska preduzeća, vlasnici kotlova, drugih ložišta i sistema za klimatizaciju. Ovlašćena lica na osnovu Zakona o EKE. MERZ.
	Institucija zadužena za nadzor	MERZ
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda	Izveštaji o kontroli koje pripremaju ovlašćena lica
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. APEE	Ovo je nova mera
	Realizovane uštede u 2012.	Energetske uštede nisu realizovane jer je će se mera primenjivati tek od 2015. godine
	Očekivane uštede u 2018.	0,00278 Mtoe
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,00135 Mtoe
	Pretpostavke	Ušteda je sračunata na osnovu preporuka Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine prema kome se ovom merom može ostvariti ušteda na nivou 5-10% ukupne potrošnje, a uz pretpostavku da će u 2015. godini biti ostvareni prvi rezultati na nivou od 5% dok će u 2018. godini uštede dostići 10%.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Rezultati ove mere kod obveznika CEM biće prikazani kod obveznika CEM.

2.3.2.3. Mere u transportnom sektoru

Sektor saobraćaja je značajan potrošač energije u Republici Srbiji. Učešće saobraćaja u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u Republici Srbiji je oko 22 % (2011. godine) s tim da je u pogledu potrošnje nafte i derivata nafte učešće saobraćaja iznosi čak 74%, dok je učešće u potrošnji električne energije 1,9%, a u potrošnji prirodnog gasa 1,2%. Oko 68 % finalne potrošnje nafte i derivata nafte u sektoru saobraćaja odnosi se na potrošnju drumskog saobraćaja.

U odnosu na baznu godinu potrošnja u saobraćaju pala je u 2011. godini za oko 15% i pre svega je posledica ekonomske krize.

U Republici Srbiji je, kao i u ostalim evropskim zemljama, najzastupljeniji vid saobraćaja drumski, kako u putničkom tako i u teretnom prevozu. U strukturi teretnog prevoza u 2012. godini drumski saobraćaj imao je udeo na transportnom tržištu od oko 72% (železnički 23%, rečni 5%). Razvoj železničkog saobraćaja je zapostavljen dugi niz godina, nije došlo ni do vidljivog napretka modernizacije železničke infrastrukture ni do obnove vučnih i voznih sredstava.

Broj prvi put registrovanih putničkih automobila u 2012. godini u Republici Srbiji u odnosu na prethodnu godinu, veći je za 5,4%, tegljača za 22,9% dok pad od oko 20% beleže autobusi, teretna i priključna vozila.

Učešće teretnih i vučnih vozila kategorije Euro 5 u ukupnom broju teretnih i vučnih vozila registrovanih za međunarodni prevoz iznosi oko 45% u 2013. godini i ima tendenciju rasta u odnosu na 2012. godinu (33%) i 2011. godinu (28%)

Ključni problem u pogledu energetske efikasnosti, zagađenja životne sredine i bezbednosti predstavlja starost voznog parka. Na kraju 2005. godine, prosečna starost drumskog voznog parka bila je 15,3 godine, a 20% vozila (preko 400.000) bilo je starije od 20 godina. Na kraju 2004. godine, starost železničkih vozila bila je 31,1 godinu, a starost plovnih objekata 37 godina. Noviji podaci mogu se očekivati nakon uspostavljanja baze podataka. Podaci će biti prikupljeni na osnovu obaveznih tehničkih pregleda motornih vozila i omogućiće utvrđivanje i praćenje indikatora potrošnje energije u drumskom saobraćaju. U skladu sa Zakonom o EKE baza podataka biće u nadležnosti Agencije za bezbednost saobraćaja.

Mere koje su ovde predviđene, u saobraćaju, su pre svega standardne mere koje se primenjuju i u regionu, ali koje mora pratiti i dalji razvoj saobraćajne infrastrukture i obnavljanja voznog parka. Najveći broj predloženih mera za uštedu energije usmeren je na drumski saobraćaj, zbog njegovog dominantnog udela od preko 70% u potrošnji energije u saobraćaju uz očekivano dalje povećanje potrošnje.

Glavni problem u pripremi i proceni mera bio je nedostatak podataka iz sektora saobraćaja. U tom smislu, Republika Srbija mora poboljšati postojeći sistem prikupljanja podataka u svim sektorima potrošnje, pa i u sektoru saobraćaja. Za sektor saobraćaja bitno je prikupiti podatke koji se odnose na broj vozila, tipove vozila, starost vozila, pređenu kilometražu, potrošnju goriva, broj putnika, količinu prevezene robe, itd.

Prikupljeni podaci omogućiće tačnije proračunavanje indikatora EE. Budući indikatori EE trebalo bi da sadrže: intenzitet saobraćaja (ukupan i po tipovima prevoza), indeks energetske efikasnosti, jediničnu potrošnju (po tipu i gorivu), specifične emisije CO2 po tipu prevoza (automobili - prosek za vozni park i nove automobile - kamione, autobuse, vazdušni, železnički i rečni saobraćaj), itd.

Pristup OPD biće zasnovan na modelu proračuna koji koristi odgovarajuće indikatore EE. Nije predviđeno praćenje OPD u prve tri godine. Praćenje OPG predviđeno je za meru T.3.

Tabela 18: Sumarno prikazane mere u sektoru saobraćaja

Broj	Naziv mere u 2. APEE	Naziv mere u 1. APEE	Ciljana neposredna potrošnja	Trajanje	Ostvarena ušteda u 2012. godini [Mtoe]	Očekivane uštede u 2015. godini [Mtoe]	Očekivane uštede u 2018. godini [Mtoe]
T1	Uvođenje evropskog propisa EC 443/2009 za energetsku efikasnost u sektoru transporta	- Uvođenje evropskih propisa za energetsku efikasnost u sektoru saobraćaja	Drumski saobraćaj	2010 - 2018.	0,00056	0,0225	0,058
T2	Promovisanje eko-vožnji i car sharing šema	- Promovisanje eko-vožnje i mera energetske efikasnosti niske cene u saobraćaju	Drumski saobraćaj	2013 - 2018.		0,0099	0,0198
T3	Uvođenje stimulativnih mehanizama zamene postojećih vozila	Uvođenje stimulativnih mehanizama za zamenu postojećeg voznog parka	Drumski saobraćaj	2010-2018.	0,00765	0,0132	0,0340
T4	Modernizacija voznog parka radi ispunjavanja tehničkih zahteva za obavljanje domaćeg i međunarodnog transporta	Mera novouvedena na predlog revizije	Drumski saobraćaj	2013 - 2018.		0,0198	0,0396
T5	Određivanje energetske efikasnosti kao kriterijuma za modernizaciju voznog parka i poveravanje obavljanja usluge javnog gradskog prevoza	Mera novouvedena na predlog revizije	Drumski saobraćaj	2013 - 2018.		0,0296	0,0593
Ukupno					0,00821	0,0949	0,2107

Pojedinačne mere u sektoru transporta

Naziv mere		Uvođenje evropskog propisa EC 443/2009 za energetsku efikasnost u sektoru transporta
Referentna oznaka mere		T1
Opis mere	Kategorija	Propisi: standardi i norme
	Vremenski okvir	2010 - 2018. godine
	Cilj/kratak opis	Dalja primena Zakona o potvrđivanju Sporazuma o usvajanju jednoobraznih tehničkih propisa za vozila sa točkovima, opremu i delove koji mogu biti ugrađeni i/ili korišćeni na vozilima sa točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih homologacija na osnovu ovih propisa ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 11/11);
	Ciljni krajnji potrošači	Drumski saobraćaj
	Ciljna grupa	Uvoznici i prodavci automobila
	Regionalna primena	Nacionalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Republika Srbija regulisala je proceduru homologacije motornih vozila u skladu sa Sporazumom o usvajanju jednoobraznih tehničkih propisa za vozila sa točkovima, opremu i delove koji mogu biti ugrađeni i/ili korišćeni na vozilima sa točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih homologacija na osnovu ovih propisa i ESE pravilnicima kao sastavnim delom Sporazuma. U skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 53/10, 101/11 i 32/13 - US) za sprovođenje Sporazuma nadležna je ABS. Homologacija vozila prema UN/ECE pravilnicima obuhvata definisanje i proveru da li karakteristika vozila zadovoljavaju zahteve koji se odnose na aktivnu bezbednost, pasivnu bezbednost, zaštitu životne sredine i uštedu energije (potrošnja goriva), kontrolu saobraznosti serijske proizvodnje, jedinstven način primene i uzajamno priznavanja kod svih ugovornih strana. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju za Republiku Srbiju propisuje obavezu prihvatanja i implementacije propisa EU iz oblasti homologacije drumskih vozila. S obzirom na visok nivo harmonizacije između UN/ECE pravilnika i propisa EU (isti tehnički zahtevi i procedure za ispitivanje), Republika Srbija obavlja kontrolu saobraznosti vozila iz uvoza, osim na osnovu UN/ECE pravilnika takođe i na osnovu odgovarajućih propisa EU. Implementacija UN/ECE pravilnika i korespodentnih propisa EU je od velikog značaja za modernizaciju voznog parka u Republici Srbiji i smanjenje potrošnje goriva u sektoru saobraćaja. Trenutno sva nova vozila moraju da budu opremljena motorima koji zadovoljavaju najmanje normu Euro 5.
	Budžet i finansijski izvori	Iz sredstava Agencije za bezbednost saobraćaja i Budžeta Republike Srbije, razdeo Ministarstva saobraćaja
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	ABS, MERZ, i Ministarstvo unutrašnjih poslova
	Institucija zadužena za nadzor	ABS Uprava carina Ministarstvo saobraćaja
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. APEE	0,013 Mtoe
	Realizovane uštede u 2012	0,00056 Mtoe
	Očekivane uštede u 2018.	0,058 Mtoe
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,0225 Mtoe
	Očekivani uticaj na uštede za 2020
	Pretpostavke	Uštede nisu menjane u ovoj meri u odnosu na 1. APEE
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	/

Naziv mere		Promovisanje eko-vožnji i car sharing šema
Referentna oznaka mere		T2
Opis mere	Kategorija	Informacije i obavezne informacione mere (Ciljane informativne kampanje; Obuka i edukacija)
	Vremenski okvir	2013 - 2018. godine
	Cilj/kratak opis	Promena načina vožnje i održavanja vozila i korišćenje alternativnih načina prevoza.
	Ciljni krajnji potrošači	Drumski saobraćaj
	Ciljna grupa	Vozači putničkih automobila, vozači autobusa i teretnih vozila; instruktori vožnje, posredničke organizacije (rukovodioci voznog parka, škole za obuku vozača, sektorske organizacije, itd.); šira javnost
	Regionalna primena	Nacionalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Eko-vožnja predstavlja jednu od efikasnijih mera ne samo u pogledu smanjenja potrošnje goriva, izduvnih gasova i broja saobraćajnih nezgoda već i podizanja svesti o društveno odgovornom ponašanju svih građana i vozača u pogledu prednosti ovog modernog, inteligentnog i ekološki prihvatljivog stila vožnje kao i načina održavanja vozila. Car Sharing šema je mera organizacionog karaktera koja prvenstveno povećanjem iskorišćenja vozila u gradskim sredinama ima za cilj smanjenje zagušenja u gradovima i povećanja efikasnosti vozila. Mera se sprovodi kroz realizaciju obuka i kampanja podizanja svesti radi: - Promovisanja tehnika eko (ili štedljive) vožnje; - Promovisanja načina održavanja vozila (npr. korišćenje pneumatika sa malim otporom kotrljanja, provera pritiska u pneumaticima i dr.); - promovisanje car sharing šeme
	Budžet i finansijski izvori	Sredstva Agencije za bezbednost saobraćaja, donacije
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	ABS Lokalne samouprave
	Institucija zadužena za nadzor	ABS Ministarstvo saobraćaja Ministarstvo unutrašnjih poslova Jedinice lokalne samouprave
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. APEE	0,008 Mtoe
	Realizovane uštede u 2012.
	Očekivane uštede u 2018.	0,0198 Mtoe
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,0099 Mtoe
	Očekivani uticaj na uštede za 2020
	Pretpostavke	Potencijal ove mere je umanjen u odnosu na 1. APEE, a vrednosti za uštede su dobijene na osnovu razmatranja da je moguće za 9 godina sprovođenja mere uštedeti 1,5% u odnosu na potrošnju finalne energije u saobraćaju za 2008. godinu.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	/

Naziv mere		Uvođenje stimulativnih mehanizama zamene postojećih vozila
Referentna oznaka mere		T3
Opis mere	Kategorija	Finansijski instrumenti subvencije (grantovi) - Krediti
	Vremenski okvir	2010-2018. godine
	Cilj/kratak opis	Smanjenje emisije CO2. i potrošnje energije preko nabavke vozila koja zadovoljavaju najnovije propise i standarde.
	Ciljni krajnji potrošači	Drumski saobraćaj
	Ciljna grupa	Korisnici i/ili kupci vozila (pravna i fizička lica), uvoznici i trgovci vozilima
	Regionalna primena	Nacionalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Promovisanje ekološki kvalitetnijih vozila putem: - godišnjeg pregleda i subvencionisanje vozila sa manjom emisijom ugljen-dioksida; - mehanizama podsticaja za prelazak na goriva sa manjim sadržajem ugljenika (TNG, KPG); - prelaska na biogoriva i promovisanje takvog tipa vozila/goriva. U 2010, 2011. i 2012. godini Vlada je donela uredbe o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine automobila proizvedenih u Republici Srbiji zamenom staro za novo. Svrha ove mere bila je da se pospeši zamena starih vozila opremljenih motorima koji ne zadovoljavaju ni Euro 3 propis, novim domaćim vozilima sa Euro 5 motorima. Subvencija po vozilu je varirala u opsegu od 600 do 1.000 evra. U 2011. godini Fond za zaštitu životne sredine subvencionisao je nabavku vozila sa niskom emisijom CO2. U 2012. godini Fond za zaštitu životne sredine doneo je Odluku o dodeli bespovratnih sredstava auto kućama u cilju podsticanja kupovine ekološki prihvatljivih vozila, odnosno vozila sa emisijom CO2 ispod 100 gr/km. Ukupna vrednost raspoloživih sredstava za ovu namenu iznosila je 20.000.000 dinara, odnosno 100.000 dinara po vozilu.
	Budžet i finansijski izvori	Budžet Republike Srbije
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	Ministarstvo nadležno za poslove privrede
	Institucija zadužena za nadzor	Ministarstvo nadležno za poslove privrede Uprava carine
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda	OPG13/Energetske revizije
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. APEE	0,0115 Mtoe
	Realizovane uštede u 2012.	0,00765 Mtoe
	Očekivane uštede u 2018.	0,0340 Mtoe
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,0132 Mtoe
	Očekivani uticaj na uštede za 2020.
	Pretpostavke	Da bi se mera dalje realizovala potrebno je da Vlada i ministarstvo nadležno za privredu nastave sa ovakvim tipom subvencionisanja. Vrednosti za uštede su dobijene na osnovu razmatranja da je moguće za 9 godina sprovođenja mere uštedeti 2% u odnosu na potrošnju finalne energije u saobraćaju za 2008. godinu.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	/

Naziv mere		Modernizacija voznog parka radi ispunjavanja tehničkih zahteva za obavljanje domaćeg i međunarodnog transporta
Referentna oznaka mere		T4
Opis mere	Kategorija	Propisi
	Vremenski okvir	2013 - 2018. godina
	Cilj/kratak opis	Nabavka novih vozila koji zadovoljavaju najnovije propise o izduvnoj emisiji, odnosno koja imaju nisku potrošnju goriva i nisku emisiju CO2: 1. novi autobusi; 2. nova teretna vozila.
	Ciljni krajnji potrošači	Drumski saobraćaj
	Ciljna grupa	Preduzeća koja obavljaju međunarodni drumski putnički i teretni transport.
	Regionalna primena	Nacionalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Jedan od kriterijuma za obavljanje međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju koji srpski prevoznici moraju da ispune je kvalitet voznog parka. Zahtevi koje teretna vozila u međunarodnom prevozu moraju da ispune (u skladu sa propisima EU) odnose se, osim na bezbednost, i na zahteve o izduvnim gasovima i emisiji čestica iz vozila (takva vozila imaju manju potrošnju goriva i nižu emisiju CO2). Međunarodni drumski prevoz odnosno pristup međunarodnom transportnom tržištu EU odvija se najvećim delom u režimu dozvola (bilateralnih - pojedinačnih ili multilateralnih) i u sve većoj meri uslovljen je korišćenjem vozila koja zadovoljavaju propise o izduvnim gasovima i bezbednosti vozila (Euro 3, Euro 4, Euro 5 vozila...) Očekuje se da će usvajanjem novog zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju i zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ova mera biti primenjena i na domaći prevoz putnika i stvari.
	Budžet i finansijski izvori	Sopstveni budžet preduzeća koja obavljaju transport.
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	Ministarstvo saobraćaja, Ministarstvo unutrašnjih poslova
	Institucija zadužena za nadzor	Ministarstvo saobraćaja
Energetske uštede	Metod nadzora/merenja postignutih ušteda
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. AUEE	Nova mera
	Realizovane uštede u 2012.	Nova mera
	Očekivane uštede u 2018.	0,0396 Mtoe
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,0198 Mtoe
	Očekivani uticaj na uštede za 2020.
	Pretpostavke	Vrednosti za uštede su dobijene na osnovu razmatranja da je moguće za šest godina sprovođenja mere uštedeti 2% u odnosu na potrošnju finalne energije u saobraćaju za 2008. godinu.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	/

Naziv mere		Određivanje energetske efikasnosti kao kriterijuma za modernizaciju voznog parka i poveravanje obavljanja usluge javnog gradskog prevoza
Referentna oznaka mere		T5
Opis mere	Kategorija	Dobrovoljni sporazumi i instrumenti saradnje (nabavka, tehnologije energetski efikasne javne nabavke, komercijalna i institucionalna dobrovoljna saglasnost)
	Vremenski okvir	2013 - 2018. godine
	Cilj/kratak opis	Smanjenje emisije CO2 i ušteda energije. - Uvođenjem kriterijuma zaštite životne sredine i energetske efikasnosti postavljanjem zahteva privatnim kompanijama kojima se poverava obavljanje komunalne usluge javnog gradskog prevoza da koriste vozila koja zadovoljavaju najnovije propise o izduvnoj emisiji i imaju nisku potrošnju/emisiju CO2. (taksi vozila, autobusi, kombi vozila itd.). - Nabavka novih vozila koji zadovoljavaju najnovije propise o izduvnoj emisiji, odnosno koja imaju nisku potrošnju goriva (energije) i nisku emisiju CO2.
	Ciljni krajnji potrošači	Drumski saobraćaj
	Ciljna grupa	organi državne uprave, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave
	Regionalna primena	Nacionalna
Informacija o implementaciji	Popis i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Neki od gradova i opština poveravaju obavljanje komunalne usluge javnog gradskog prevoza privatnim preduzećima. Najčešće se radi o uslugama taksi prevoza ali u velikim gradovima u takve usluge spada i autobuski prevoz i prevoz kombi vozilima. Neki gradovi, kao npr. Beograd usvojili su odluke o kvalitetu takvih usluga, uključujući i zahteve o kvalitetu izduvne emisije vozila. Kao rezultat toga u gradski prevoz su uključena vozila koja zadovoljavaju strože propise u pogledu izduvne emisije. Takva vozila su ujedno i energetski efikasna. Poslednjih godina učinjeni su značajni napori u velikim gradovima da se modernizuje vozni park javnog gradskog prevoza. Nabavljeno je puno novih gradskih autobusa. Pored toga, u Beogradu je otpočela velika modernizacija elektromotornog voznog parka putem nabavke novih trolejbusa i tramvaja.
	Budžet i finansijski izvori	Sredstva jedinica lokalnih samouprava
	Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti u okviru mere	Javni sektor
	Institucija zadužena za nadzor	Jedinica lokalne samouprave, UJN
Energetske uštede	Metod monitoringa/merenja postignutih ušteda
	Očekivane uštede u 2012. prema 1. APEE	Nova mera
	Realizovane uštede u 2012.	Nova mera
	Očekivane uštede u 2018.	0,0593 Mtoe
	Očekivane uštede u periodu 2013. do 2015.	0,0296 Mtoe
	Očekivani uticaj na uštede za 2020.
	Pretpostavke	Vrednosti za uštede su dobijene na osnovu razmatranja da je moguće za 6 godina sprovođenja mere uštedeti 3% u odnosu na potrošnju finalne energije u saobraćaju za 2008. godinu.
	Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	/

3. HORIZONTALNE MERE I INSTITUCIONALNI I FINANSIJSKI OKVIRI ZA SPROVOĐENJE MERA UEE

U ovom odeljku navedene su kao horizontalne mere mehanizmi i alati uspostavljeni da omoguće praćenje i verifikaciju ušteda, a primenjuju se u najvećem broju slučajeva na sve vertikalne sektore.

3.1. Finansijski okviri za sprovođenje mera UEE

U skladu sa Zakonom o EKE sredstava za finansiranje aktivnosti koje za cilj imaju efikasnije korišćenje energije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave; fondova Evropske unije i drugih međunarodnih fondova; donacija, poklona, priloga, pomoći; kredita međunarodnih finansijskih institucija; drugih izvora u skladu sa zakonom.

Istim zakonom utvrđeno je i osnivanje Budžetskog fonda za energetsku efikasnost a predviđeno je da autonomna pokrajina ili jedinice lokalne samouprave svojim aktom može utvrditi posebne finansijske i druge podsticaje, osnivanje budžetskih fondova kao i korišćenje sredstava iz postojećih sopstvenih fondova za realizaciju projekata i drugih aktivnosti za efikasno korišćenje energije na svojoj teritoriji.

Budžetski fond za energetsku efikasnost trebalo bi da podstakne: poboljšanje energetske efikasnosti u privatnim, javnim, poslovnim i drugim objektima kroz primenu tehničkih mera u cilju efikasnog korišćenja energije; razvoj sistema energetskog menadžmenta za subjekte koji nisu obveznici sistema; promovisanje i sprovođenje energetskih pregleda objekata, proizvodnih procesa i usluga; izgradnju sistema za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije za investitore koji toplotnu i električnu energiju koristi isključivo za sopstvene potrebe; razvoja energetskih usluga na tržištu Republike Srbije; upotrebe obnovljivih izvora energije za proizvodnju električne i toplotne energije za sopstvene potrebe; ostale aktivnosti koje za cilj imaju efikasnije korišćenje energije.

Korišćenje sredstava iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost vrši se u skladu sa godišnjim programom finansiranja koji donosi Vlada a iznos sredstava opredeljenih za fond utvrđuje se u okviru budžeta Republike Srbije za svaku godinu u skladu sa mogućnostima. Sredstva Budžetskog fonda za energetsku efikasnost biće dostupna pravnim i fizičkim licima sa sedištem na teritoriji Republike Srbije koja ispunjavaju uslove za dodelu sredstava na osnovu javnog konkursa. Ministar nadležan za poslove energetike propisuje bliže uslove za raspodelu i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za energetsku efikasnost, način raspodele tih sredstava, kao i način praćenja namenskog korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza.

Zakonom o EKE je takođe uveden institut energetske usluge i pojam ESCO koji omogućava sprovođenje mera UEE od strane trećih lica, što posebno može doprineti sprovođenju mera UEE u javnom sektoru, obzirom da ovaj mehanizam ne stvara dodatno opterećenje za budžet jer se treća lica koja ulažu u javni sektor isplaćuju iz ušteda nastalih u troškovima energije, odnosno energenata.

U Republici Srbiji i regionu prisutan je veći broj povoljnih kreditnih linija koje plasiraju MFI i razni fondovi i donatori, bilo putem direktnog finansiranja, ili kroz komercijalne banke, a koji imaju za cilj unapređenje energetske efikasnosti i Republika Srbija ozbiljno računa na ova sredstva u cilju sprovođenja 2. APEE, pre svega u privatnom sektoru. U Prilogu 3 - Pregled dostupnih fondova za finansiranje mera energetske efikasnosti, koji je odštampan uz ovaj akcioni plan i čini njegov sastavni deo, prikazani su podaci o dostupnim fondovima za mere UEE na teritoriji Republike Srbije.

U skladu sa prethodno navedenim, za svaku od mera predviđeni su očekivani izvori finansiranja, s tim da u budžetu Republike Srbije u 2013. godini nisu predviđena posebna sredstva za ove namene, izuzev sredstava koji su nadležne institucije već predvidele u okviru svojih budžeta za potrebe unapređenje regulatornog okvira odnosno za svoj rad kao i investicije koje su već planirane na lokalnom nivou.

Za sprovođenje mera iz 2. APEE nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, odnosno budžetu lokalne vlasti u 2013. godini. U 2014. i 2015. godini sredstva za ove namene planiraće se u budžetskoj proceduri, odnosno u postupku pripreme i donošenja budžeta za 2014, odnosno 2015. godinu, u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta RS, odnosno budžeta lokalne vlasti.

3.2. Alati neophodni za sprovođenje i praćenje sprovođenja APEE

3.2.1. MVP - platforma za praćenje ušteda energije ostvarenih kroz realizaciju akcionog plana

Regionalni "Projekat Uspostavljanja Platforme za monitoring i verifikaciju ušteda ostvarenih realizacijom akcionog plana" koji sprovodi i finansira GIZ ORF-EE omogućiće uspostavljanje integrisanog informacionog sistema za prikupljanje i verifikaciju podataka o ostvarenim uštedama realizovanim kroz akcioni plan. Sistem će biti baziran na gore pomenutoj MVE metodologiji, odnosno podzakonskom aktu kojim će metodologija biti ozvaničena i omogućiće prikupljanje i razmenu podataka sa DMS sistemom i drugim bazama MERZ prema potrebi. Obaveza subjekata da dostavljaju podatke o uštedama energije biće propisana odgovarajućim podzakonskim aktom na osnovu Zakona o EKE. Logistika kojom treba da se obezbede pored ostalog i informacije za sistem monitoringa će se delom sprovesti i kroz projekat "The project for Settlement and Enhancement of Energy Management System in Energy Consumption Sector in the Republic of Serbia" koji MERZ sprovodi u saradnji sa japanskom agencijom JICA. Ovim projektom će biti uspostavljen sistem energetskog menadžmenta kod obveznika sistema, gde će imenovani energetski menadžeri imati obavezu izveštavanja prema MERZ.

3.2.2. Formiranje baze podataka o potrošnji energije i ostvarenim uštedama za obveznike sistema energetskog menadžmenta i baze podataka o sprovedenim i energetskim pregledima

U okviru realizacije druge faze pomoći JICA za uvođenje energetskog menadžmenta u Republici Srbiji, a u skladu sa Zakonom o EKE, očekuje se donošenje svih podzakonskih akata, čime će se stvoriti preduslovi za funkcionisanje obveznika CEM. U okviru ovog projekta trebalo bi da se izradi baza podataka za praćenje izveštaja obveznika CEM i praćenje ostvarenih ušteda ovim sistemom. Pored toga u okviru projekta "Pomoć u implementaciji zahteva iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice u vezi sa pravnim tekovinama EU o energetskoj efikasnosti" (donacija Kraljevine Norveške) trebalo bi da se izradi komplementarna baza energetskih pregleda. U okviru saradnje sa UNDP dogovoreno je da UNDP donira bazu podataka za upravljanje potrošnjom energije i vode u javnim zgradama MERZ koja će omogućiti redovno praćenje potrošnje energije.

3.2.3. DMS - platforma za praćenje stanja u sektoru zgradarstva

GIZ projektom "Energetska efikasnosti u zgradarstvu" donekle će se uspostaviti mehanizmi praćenja stanja u sektoru zgradarstva. Planirano je da se do kraja 2013. godine realizuje DMS, platforma za prikupljanje relevantnih podataka o zgradama, izdavanju pasoša za zgrade, elaboratima i energetskim svojstvima zgrada. Ključni učesnici Projekta su Ministarstvo građevinarstva i urbanizma i Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine definisaće podatke koje treba prikupiti, a u okviru svojih nadležnosti i potreba. Deo podataka koji će ovim putem biti prikupljeni se odnosi na energetske uštede ostvarene normativnim merama. U okviru DMS biće realizovano prikupljanje podataka po OPG metodologiji, za svaki elaborat izrađen za novu ili rekonstruisanu zgradu. Takođe će se omogućiti statistička analiza podataka koja treba da posluži kao osnov za finansiranje i realizaciju novih projekata. U nastavku projekta DMS, u narednoj godini trebalo bi dopuniti DMS informacijama prikupljenim na osnovu sprovođenja Sistem energetskog menadžmenta i energetskih pregleda, a koji će biti prikupljeni kroz posebne baze podataka tako da se omogući praćenje UEE u svim sektorima obuhvaćenim ovim sistemom. Ovako zamišljen sistem trebalo bi da poveže horizontalno i vertikalno različite subjekte: državne organe, lokalnu samoupravu, energetske menadžere i savetnike, ovlašćene organizacije za izdavanje energetskih pasoša, odgovorne inženjere za energetsku efikasnost zgrada i druge subjekte od značaja za sprovođenje politike EE u sektoru zgradarstva.

3.3. Horizontalne mere

Tabela 19: Pregled horizontalnih mera

Broj	Opis	Kategorija	Sektori
X1	Naplata na bazi stvarne (izmerene) potrošnje toplotne energije za potrošače priključene na sistem daljinskog grejanja	Finansijski instrumenti	Svi sektori
X2	Promovisanje ESCO modela za finansiranje projekata EE		Svi sektori
X3	Obaveza ispunjavanja zahteva eko-dizajna za proizvode koji utiču na potrošnju energije		Industrijska, javna i komercijalna preduzeća
X4	Podizanje svesti o značaju energetske efikasnosti		Svi sektori

X1 - Naplata na bazi stvarne (izmerene) potrošnje toplotne energije za potrošače priključene na sistem daljinskog grejanja

Zakon o EKE propisuje donošenje tarifnog sistema čiji će jedan od elemenata biti stvarno potrošena i izmerena toplotna energija. Zakon o energetici propisuje da je tržište toplotne energije u nadležnosti lokalnih samouprava. Zato je neophodno donošenje opštinskih odluka u svakoj pojedinačnoj opštini ili gradu koje ima sistem daljinskog grejanja o uvođenju novog tarifnog sistema za naplatu usluge daljinskog grejanja.

Preduslov za uvođenje naplate prema potrošnji je ugradnja individualnih merača gde god postoje tehničke mogućnosti ili ugradnja merača na nivou podstanice i delitelja toplote u pojedinačnim stanovima i na pojedinačnim grejnim telima. Pored ugradnje individualnih merača neophodno je obezbediti tehničke uslove za regulaciju isporučene količine toplote.

X2 - Promovisanje ESCO modela za finansiranje projekata EE

Zakonom o EKE uređena je oblast pružanja energetskih usluga i ugovaranja energetskog učinka. Ova mera će se ostvariti implementacijom projekata ugovaranja energetskog učinka. Smisao pružanja energetske usluge, koju bi vršilo pravno lice i preduzetnik (ESCO), jeste da se na najpogodniji način, kako za naručioca tako i za izvršioca energetskih usluga, reše i ugovorom urede pitanja primene tehnologije ili neke druge energetske usluge koja će dovesti do vidnog i merljivog poboljšanja energetske efikasnosti, obezbeđivanja sredstava za pružanje energetske usluge i način naplate sredstava za izvršenu energetsku uslugu.

U saradnji sa Sekretarijatom EZ, EBRD je pripremio predlog projekta "Regionalni programu energetske efikasnosti u Zapadnom Balkanu - ESCO i dijalog o politici" (EBRD REEP) koji je odobren za finansiranje od strane WBIF, a koji ima za cilj stvaranje uslova i primenu ESCO mehanizma. U realizaciju su uključene potpisnice Ugovora o Energetskoj zajednici, uključujući i Republiku Srbiju. Za finansiranje aktivnosti tehničke pomoći koja se odnosi kako na pripremu pravnog okvira, identifikaciju, pripremu projektne dokumentacije i praćenje realizacije projekta obezbeđena su bespovratna sredstva WBIF, EWBJF i drugih donatora i ona za sve učesnike projekta iznose ukupno 26.5 miliona evra, od čega je 12 miliona evra namenjeno javnom sektoru. Deo ovih sredstava namenjen je i kao podsticaj firmama/institucijama koje će realizovati projekte kroz ovaj program i to u iznosu 15 % visine kredita za javni sektor odnosno 10 % za privatni sektor, a deo sredstava biće namenjen i pokrivanju rizika banaka koje će biti uključene u projekat. Pored toga, EBRD je obezbedio i kreditnu liniju u visini od 160 miliona evra od kojih je 80 miliona evra namenjeno javnom sektoru, a za realizaciju putem ESCO mehanizma predviđena su sredstva do 50 miliona evra (na duže staze). U cilju unapređenja uslova za rad ESCO kompanije i otklanjanju eventualnih barijera MERZ će oformiti međuresornu radnu grupu koja će pratiti rad konsultanata na ovom projektu.

X3 - Obaveza ispunjavanja zahteva eko-dizajna za proizvode koji utiču na potrošnju energije

Zakonom o EKE predviđeno je da se proizvodi koji utiču na potrošnju energije mogu staviti na tržište samo ako ispunjavaju zahteve eko-dizajna koji će biti definisan posebnim tehničkim propisom. Ovom odredbom Zakona o EKE prenose se zahtevi Direktive 2009/125/EC o uspostavljanju okvira za definisanje zahteva za eko dizajnom proizvoda koji utiču na potrošnju energije.

X4 - Podizanje svesti o značaju energetske efikasnosti i edukacija

Podizanje svesti o energetskoj efikasnosti je bitan preduslov za smanjenje potrošnje svih vidova energije. Potrebno je razviti svest o značaju energije, kao i o neophodnostima sprovođenja mera energetske efikasnosti i efektima koji se na taj način ostvaruju. Podizanje svesti o energetskoj efikasnosti realizuje se kroz razne informativne kampanje, edukaciju na raznim nivoima (uključujući uvođenje relevantnih predmeta u sistem obaveznog obrazovanja, a posebno u specijalizovanim školama), organizaciju seminara, radionica i predavanja. Veoma je bitno obuhvatiti sve ciljne grupe, a posebno nosioce odgovornih funkcija koji brinu o potrošnji energije na svim nivoima i široke društvene grupe.

Grad Beograd je, u svojoj Strategiji razvoja grada Beograda, prepoznao potrebu da se razvija svest o energetskoj efikasnosti, posebno kod omladine, i to u najranijem dobu, i u skladu s tim razvija projekte edukacije i promocije energetske efikasnosti u vrtićima i školama. U toku 2013. godine planirana je edukativno-informativna kampanja "Moj eko vrtić - eko obrazovanje od najranije dobi". Slični projekti odvijaju se i u drugim opštinama u Srbiji.

U periodu od 2002 - 2012. godine promotivne aktivnosti sprovodila je Agencija za energetsku efikasnost, a u narednom periodu ove aktivnosti sprovodiće MERZ koji je preuzeo poslove Agencije. Za realizaciju ovih aktivnosti očekuje se podrška donatora.

X5 - Obavezno informisanje potrošača energije o mesečnoj potrošnji električne i toplotne energije, odnosno prirodnog gasa

U skladu sa Zakonom o EKE, javna preduzeća i druga privredna društva koja vrše distribuciju i snabdevanje električne i toplotne energije dužna su da jednom mesečno uz ili na računu za isporučenu energiju informišu kupca, između ostalog, o količini energije koju je kupac preuzeo u tokom prethodnog meseca, prosečnoj ceni energije za tog kupca u tom mesecu, kao i o načinima kako da kupci dobiju informacije o dostupnim merama poboljšanja energetske efikasnosti koje mogu da preduzmu i o drugim podacima značajnim za racionalno korišćenje energije. Informisanje kupaca toplotne energije primenjuje se samo za period grejne sezone. Iste obaveze odnose se i na isporuku i snabdevanje prirodnim gasom.

3.4. Javni sektor

3.4.1. Aktivnosti javnog sektora kao primera dobre prakse

U skladu sa zahtevima direktivama DEEK i EPBD, Zakon o EKE predvideo je brojne aktivnosti javnog sektora na unapređenju energetske efikasnosti.

Pored velikih potrošača energije u proizvodnom i sektoru usluga i javni sektor obavezan je da uvede sistem energetskog menadžmenta sa ciljem da uspostavi praćenje potrošnje energije, planira i sprovodi mere za smanjenje potrošnje odnosno unapređenje energetske efikasnosti. Obveznici sistema energetskog menadžmenta organi državne uprave i drugi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika kao i druge javne službe koje koriste objekte u javnoj svojini.

Zakon o EKE takođe je predvideo da su obveznici sistema energetskog menadžmenta dužni da periodično vrše energetske preglede sa ciljem utvrđivanja stanja u pogledu energetske efikasnosti i identifikacije ekonomski isplativih mera energetske efikasnosti. Ova se obaveza odnosi i na objekte sa ukupnom površinom većom od 500 m2 koje koristi javni sektor, a kod kojih se energetski pregledi sprovode najmanje jednom u deset godina.

U cilju podsticanja i promocije aktivnosti u pogledu unapređenja energetske efikasnosti, Zakon o EKE predvideo je osnivanje Budžetskog fonda za energetsku efikasnost. Sredstva Budžetskog fonda za energetsku efikasnost daju se korisnicima (fizičkim i pravnim licima) putem javnih konkursa, a uslov za prijavu, osim u posebnim slučajevima, biće izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu.

Shodno članu 63. Zakona o EKE nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave svojim aktom može utvrditi posebne finansijske i druge podsticaje, osnivanje budžetskih fondova kao i korišćenje sredstava iz postojećih sopstvenih fondova za realizaciju projekata i drugih aktivnosti za efikasno korišćenje energije na svojoj teritoriji.

Zakon o javnim nabavkama predvideo je mogućnost nabavke usluga energetskih pregleda i energetskih usluga, a Zakon o EKE uveo je pojam energetske usluge i ESCO i propisao glavne elemente ugovora o energetskoj usluzi, dok će ministar nadležan za poslove energetike propisati oblik i strukturu modela ugovora za pojedine vrste energetskih usluga kada se ovakve usluge finansiraju iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost ili kada su korisnici iz javnog sektora.

Članom 68. Zakona o EKE predviđeno je da su svi organi i institucije javnog sektora, uključujući javna preduzeća, dužni da preduzimaju mere za poboljšanje energetske efikasnosti u objektima koje oni koriste odnosno, u okviru obavljanja svojih delatnosti, sprovodeći pre svega ekonomski opravdane mere koje stvaraju najveće energetske uštede u najkraćem vremenskom periodu. Ovi organi sprovode i mere upoznavanje zaposlenih sa merama efikasnog korišćenja energije i načinima njihove primene i uspostavljanje i primenu kriterijuma efikasnog korišćenja energije pri nabavci roba i usluga

Član 69. Zakona o EKE predviđa da naručioci javne nabavke, u postupku javne nabavke dobara, usluga i radova, moraju uzeti u obzir aspekte energetske efikasnosti kroz tehničku specifikaciju dobara, usluga i radova i/ili kroz kriterijume za izbor najpovoljnijeg ponuđača dobara, usluga i radova i prilikom izrade konkursne dokumentacije. Ministar nadležan za poslove energetike propisuje minimalne kriterijume u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara, usluga i radova.

Član 70. Zakona o EKE predvideo je da prilikom kupovine ili zakupa objekta ili delova objekta za potrebe organa, organizacija javnog sektora uključujući i javna preduzeća, kao kriterijum za odlučivanje kupac mora da uzme u obzir i energetsku efikasnost objekata ili dela objekta.

Pored svega navedenog, Zakon o EKE predvideo je i da jedinice lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika moraju da donese program unapređenja energetske efikasnosti u prevozu na period od tri godine.

Zahtevi EPBD o energetskim svojstvima zgrada primenjeni su kroz pravilnike koji prate Zakon o planiranju i izgradnji, odnosno Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.

Javni sektor je iz sopstvenih i sredstava donacija, fonda za zaštitu životne sredine i povoljnih kredita, u prethodnom periodu realizovao više projekata koji su za cilj imali poboljšanje uslova rada i boravka uz smanjenje potrošnje energije. Prethodno je ostvareno kroz sprovođenje energetske sanacije objekata koji se koriste u ovom sektoru, a pre svega u školama i bolnicama. Ovi projekti su veoma značajni i sa aspekta širenja svesti o unapređenju energetske efikasnosti i dobar su demonstracioni primer efekata mera UEE.

3.4.2. Specifične mere prilikom postupka javne nabavke

U skladu listom prikladnih mera za primenu energetske efikasnosti prilikom javnih nabavki datom u DEEK, Aneks VI, Zakon o EKE predviđa energetsku efikasnosti kao jedan od kriterijuma prilikom postupka odabira najbolje ponude. Naime, naručilac javne nabavke je dužan da prilikom izrade konkursne dokumentacije uzima u obzir energetsku efikasnost dobara, usluga i radova koji su predmet nabavke. Zakonom o EKE takođe je propisano, da ministar nadležan za poslove energetike definiše minimalne kriterijume energetske efikasnosti, u postupku javne nabavke, kroz podzakonski akt. U periodu ranih mera (2002 - 2009. godine) jedinice lokalne samouprave sprovele su nabavku energetski efikasnih vozila u javnom prevozu. Izvršena je modernizacija voznog parka javnih prevoznika u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Nabavljena su nova vozila koja zadovoljavaju najnovije propise o izduvnoj emisiji, odnosno koja imaju nisku potrošnju goriva (energije) i nisku emisiju CO2. Jedna od prikladnih mera za primenu energetske efikasnosti koja je takođe realizovana kroz 1. APEE je Sporazum sa opštinama za modernizaciju sistema javnog osvetljenja. Mera je predvidela zamenu postojećih svetiljki u sistemu javnog osvetljenja modernim svetiljkama sa energetski efikasnim izvorima svetlosti i poboljšanim optičkim karakteristikama koje obezbeđuju veću efikasnost svetiljke, kao i uvođenje sistema regulacije javnog osvetljenja. Realizovana je u nekoliko opština i postignute su uštede od 0,003508 Mtoe.

Unapređenje situacije u ovoj oblasti se očekuje i kroz realizaciju i implementaciju dva projekta. Na projektu "EFFECT", koji se sprovodi u okviru programa South East Europe Transnational Cooperation Programme, MERZ učestvuje kao 10% pridruženi partner, a Projekat se bavi unapređenjem kriterijume energetske efikasnosti u javnim nabavkama u SEE regionu. Kroz saradnju sa brojnim partnerima iz regiona stiču se neophodna iskustva za uspostavljanje i primenu kriterijima EE u procesu javnih nabavki. U okviru projekta "Podizanje svesti o energetskoj efikasnosti donosilaca odluka na lokalnom nivou u Srbiji" koji je realizovao SKGO uz tehničku podršku UNDP, realizovan je "Vodič za jedinice lokalne samouprave za uključivanje aspekta energetske efikasnosti u kriterijume za javne nabavke".

3.5. Dostupnost saveta i informacija

U skladu sa članom 53. Zakona o EKE, javna preduzeća i druga privredna društva koja vrše distribuciju i snabdevanje električne i toplotne energije dužna su da jednom mesečno uz ili na računu za isporučenu energiju informišu kupca o: količini energije koju je kupac preuzeo tokom prethodnog meseca, prosečnoj ceni energije za tog kupca u tom mesecu, cenama po elementima za obračun utrošene energije, ukupno preuzetoj količini energije i mesečnoj potrošnji energije tokom 12 prethodnih meseci, odnosu preuzetih količina energije u prethodnom mesecu i istom mesecu prethodne godine, odnosu količine energije koju je on preuzeo i prosečne količine energije koju preuzimaju kupci iste kategorije, načinima da kupci dobiju informacije o dostupnim merama poboljšanja energetske efikasnosti, spisku mera koje kupci mogu da preduzmu u cilju uštede energije, kao i o drugim podacima koji mogu biti od značaja za racionalno korišćenje. Isto važi i za javna preduzeća i druga privredna društva koja vrše isporuku i snabdevanje prirodnog gasa.

U cilju informisanja javnosti o zakonskoj regulativi i aktivnostima u pogledu unapređenja energetske efikasnosti na internet prezentaciji MERZ, www.merz.gov.rs, nalazi se tekst Zakona o EKE, 1. APEE kao i izveštaj o realizaciji ovog plana u periodu 2010 - 2011. godine. Predviđeno je da će i svi podzakonski akti, kao i naredni akcioni plan, kako budu donošeni, takođe biti postavljeni na pomenutu internet prezentaciju, kao i svi relevantni dokumenti, izveštaji alati, pregled ovlašćenih energetskih savetnika itd. Takođe, na ovoj internet prezentaciji biće objavljivani i javni pozivi Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

MERZ je u prethodnom periodu uzeo učešće na više skupova koji su za cilj imali promociju energetske efikasnosti i prezentaciju Zakona o EKE, a u saradnji sa Kancelarijom za koordinaciju međunarodnih finansijskih institucija (IFI Coordination office). U Beogradu je, 27. maja 2013. godine, održana radionica pod nazivom "Mehanizmi finansiranja mera za unapređenje energetske efikasnosti u okviru drugog Akcionog plana u Energetskoj Efikasnosti" kojoj su prisustvovali predstavnici relevantnih državnih organa i drugih javnih institucija, jedinica lokalne samouprave i komercijalnih banaka.

Obzirom da će u periodu 2013 - 2014. godine akcenat biti na izradi neophodnog regulatornog okvira i organizacionim aktivnostima, više promotivnih aktivnosti i mera može se očekivati krajem 2014. i tokom 2015. godine.

3.6. Obaveze preduzeća iz sektora proizvodnje, prenosa i distribucije energije da promovišu energetsku efikasnost u sektoru potrošnje energije

Zakon o EKE predviđa obavezu preduzeća iz sektora transporta distribucije, i prenosa energije da ne podstiču nepotrebno povećavanja količine distribuirane, odnosno prenesene energije. Naime, Zakonom o EKE propisano je da nadležni organ koji je zadužen za formiranje cena za prenos, distribuciju, odnosno transporta energije mora da preduzme potrebne mere kojima se sprečava podsticanje nepotrebnog povećavanja količine distribuirane, odnosno prenesene energije.

Preduzeća koja se bave distribucijom toplotne energije su prema Zakonu o EKE u obavezi da, ako je to ekonomski isplativo i tehnički moguće, obezbede ponudu po ekonomski prihvatljivim cenama opreme za regulaciju predate energije za zgradu ili deo zgrade koja je već priključena na daljinski sistem grejanja. Prilikom izrade tehničke dokumentacije za projektovanje, ugradnju i rekonstrukciju termotehničkih instalacija, jedan od neophodnih uslova je da se predvidi instalacija uređaja za regulaciju predaje toplotne energije za objekat i za kontrolisanu regulaciju predaje toplotne energije na svakom pojedinom grejnom telu.

3.7. Tržište energetskih usluga

Zakon o javnim nabavkama propisao je mogućnost nabavke usluga energetskih pregleda i energetskih usluga, a Zakon o EKE uveo je pojam energetskih usluga i ESCO i propisao glavne elemente ugovora o energetskoj usluzi. Ministar nadležan za poslove energetike propisaće oblik i strukturu modela ugovora za pojedine vrste energetskih usluga kada se ovakve usluge finansiraju iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost ili kada su korisnici iz javnog sektora.

U cilju promovisanja energetskih usluga i stvaranja uslova za kreiranje tržišta ovih usluga Republika Srbija je uzela učešće u "Regionalni programu energetske efikasnosti u Zapadnom Balkanu - ESCO i dijalog o politici" koji pod okriljem Sekretarijata Energetske zajednice sprovodi EBRD (detaljan opis projekta dat je u okviru mere H2). Obzirom da jedna veoma značajna komponenta ovog projekta predviđa analizu postojećeg pravnog okvira za realizaciju energetskih usluga sa predlogom za njeno poboljšanje MERZ oformilo je međuresornu radnu grupu koja će uzeti aktivno učešće u ovom delu projekta.

3.8. Strategija za povećanje broja zgrada sa skoro nultom potrošnjom energije

Zgrade sa skoro nultom potrošnjom energije, prema definiciji u Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada, su zgrade u kojima godišnja potrošnja energije za grejanje po jedinici korisne površine ne prelazi 15 kWh/m² i spadaju u energetski razred A+. Proračun i izražavanje energetskog razreda, do trenutka usvajanja nacionalnog softvera, vrši se u skladu sa metodologijom utvrđenom u Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada, a na osnovu karakteristika omotača zgrade i izuzimajući termotehničke sisteme u zgradi. Izuzimanjem termotehničkih sistema u proračunu, ne uzima se u obzir primena OIE u termotehničkim sistemima zgrade što predstavlja jednu od najvažnijih karakteristika zgrada sa skoro nultom potrošnjom energije. S obzirom na ovu činjenicu i ovu metodologiju proračuna i izražavanja energetskog razreda, vrlo je teško postići da godišnja potrošnja energije bude ispod 15 kWh/m² i da se zgrada svrstava u zgrade sa skoro nultom potrošnjom energije. U skladu sa navedenim, neophodna je izmena Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada.

Republika Srbija, u sadašnjem trenutku, nema definisanu strategiju za podsticanje izgradnje zgrada sa nultom potrošnjom energije, ali se ovakvi projekti realizuju kao demonstracioni primeri. Tako je, na primer u planu, izgradnja pet novih kombinovanih dečijih ustanova u Beogradu, koje će biti izrazito niskoenergetske zgrade. Na zgradama ovih vrtića primenjene su sve mere povećanja energetske efikasnosti zgrada, odnosno korišćenje energetski efikasnih materijala i tehnologija kao što su primena obnovljivih izvora energije za grejanje i hlađenje vrtića, kao i projektovanje termičkog omotača objekta sa veoma niskim koeficijentima prolaza toplote.

3.9. Mere koje podržavaju implementaciju Direktive 2010/31/EU o energetskim performansama zgrada

Uloga javnog sektora u implementaciji EPBD ogleda se kroz sprovođenje različitih projekata u saradnji sa stranim partnerima (npr. Svetska banka i KfW), a koji se odnose na energetsku sanaciju javnih objekata kao što su obrazovne ustanove i bolnice i kroz koje se primenjuju zahtevi definisani u Zakonu o planiranju i izgradi i pratećim pravilnicima.

Cilj projekta "Energetska efikasnost u Srbiji", koji je finansirala Svetska banka, je poboljšanje energetske efikasnosti u grejanju zgrada. Realizacija projekta se odvijala u period od juna 2004. do juna 2012. godine.

U prvoj fazi, koja je sprovedena u periodu od 2005. do 2009. godine, od početnog fonda od 25 miliona USD, 28 zgrada (16 škola i 12 bolnica) energetski je opremljeno i izvršena je rekonstrukcija CCS energetskog sistema. Nakon sprovođenja mera štednje energije u zgradama, postignuta je ušteda od 13.630 MWh po godini (oko 40% uštede u poređenju sa prvobitnom potrošnjom energije pre sprovođenja mera), zajedno sa smanjenjem emisije CO2 za 4.223 t (oko 42 % smanjenja u poređenju sa pređašnjom emisijom).

U drugoj fazi, koja je sprovedena tokom 2011. i 2012. godine, energetski je sanirana grupa od 62 zgrade (28 škola, 10 bolnica i 19 zgrada Kliničkog centra u Nišu - ukupno 29 bolničkih zgrada, i 5 ustanova socijalnog staranja), a u Kliničkom centru u Nišu izgrađen je novi sistem snabdevanja energijom od dodatnih finansijskih sredstava u iznosu od 28 miliona USD. U zgradama je ostvarena ušteda od 29.496 MWh po godini (oko 50 % uštede u odnosu na procenjenu potrošnju energije) zajedno sa 9.388 tona umanjenja emisije ugljendioksida (oko 47 % umanjenja u odnosu na procenjenu emisiju).

Projekat "Energetska efikasnost u javnim zgradama", koji finansira KfW ima za cilj unapređenje energetskih svojstava zgrada škola i drugih obrazovnih ustanova sa ciljem da se u njima smanji potrošnja energije i unaprede uslovi za učenje i rad. Projekat će obuhvatiti poboljšanje energetskih svojstava u okvirno 25-35 škola. Pored toga, projekat može obuhvatiti i dodatne radove sa ciljem stvaranja boljih uslova za boravak učenika i nastavnika (krečenje, sređivanje toaleta itd.), a u vrednosti do 15% iznosa ukupne investicije. Takođe je predviđena i mogućnost sprovođenja demonstracionog projekta koji bi imao za cilj da pokaže rezultate primene mera za unapređenje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije. Za podršku sprovođenju projekta biće obezbeđena tehnička pomoć.

Realizacija projekta predviđena je iz sredstava razvojnog kredita Nemačke razvojne banke KfW u iznosu od 15 miliona evra. Lokalni doprinos opština, na čijoj se teritoriji nalaze škole, uključene u projekat za dodatne radove, predviđen je na nivou od 1,5 miliona evra, a doprinos WBIF (donacija) za angažovanje tehničke pomoći obezbeđen je na nivou od 1,3 miliona evra. Sredstva za garanciju zajma, u visini od 15 miliona evra, predviđena su u budžetu Republike Srbije za 2013. godinu.

U narednom periodu, očekuju se i značajni rezultati u pogledu unapređenja energetske efikasnosti u javnim objektima primenom ESCO mehanizma. Primena ovog mehanizma biće podržana kroz realizaciju već pomenutog regionalnog EBRD/REEP projekta, koji pored tehničke pomoći za unapređenje pravnog okvira za primenu ovog mehanizma sadrži i tehničku pomoć za realizaciju konkretnih projekata primenom ovog mehanizma kroz identifikaciju, pripremu projektne i tenderske dokumentacije i praćenje realizacije projekta. Pored sredstava bespovratne pomoći WBIF, EWBJF, za realizaciju investicionih projekata, EBRD je obezbedio i kreditnu liniju u visini od 160 miliona evra, od kojih je 80 miliona evra namenjeno javnom sektoru (110 je odmah opredeljeno), a za realizaciju putem ESCO mehanizma predviđena su sredstva do 50 miliona evra (na duže staze).

Osnivanjem Budžetskog fonda za energetsku efikasnost Republika Srbija će biti u mogućnosti da finansijski podrži projekte energetske efikasnosti u zgradama tako što će obezbediti sredstva za subvencionisanje kamata ili garanciju ili neku drugu vrstu subvencija i tako omogućiti da sredstva budu dostupna pod povoljnijim uslovima.

Prilog 1

SPISAK MERA I RANIH MERA IZ 1. APEE

Tabela 20: Spisak ranih mera realizovanih u periodu od 2004. do 2009. godine

Br	Id.	Br. u NAPEE RS	Naziv mere PEE	Program	Ciljane aktivnosti	Period realizacije
1	EM1	1.2	Unapređenje unutrašnjeg osvetljenja u pogledu povećanja energetske efikasnosti	Javne kampanje Elektroprivrede Srbije (EPS)	EPS je besplatno podelio 120000 CFL sijalica od 100 W.	2007-2008.
2	EM²	1.3	Promovisanje korišćenja energetski efikasnih uređaja za domaćinstvo	Kampanja Agencije za energetsku efikasnost u vezi sa energetskim označavanjem uređaja za domaćinstvo	Video o energetskom obeležavanju uređaja za domaćinstvo.	2005.
3	EM3	1.6	Naplata na bazi stvarne (izmerene) potrošnje toplotne energije za potrošače priključene na sistem daljinskog grejanja.	Novi sistem naplate uveden u gradovima Subotica, Bačka Palanka i Šabac	Subotica: grejana površina 809072 m2 Bačka Palanka: grejana površina 56272 m2 Šabac: grejana površina 465893 m2	2009-2010.
4	EM4	2.1	Unapređenje unutrašnjeg osvetljenja javnih zgrada u pogledu povećanja energetske efikasnosti	Mali opštinski projekti kofinansirani od strane opština i GTZ Projekta "Modernizacija komunalnih usluga"	Projekat povećanja energetske efikasnosti unutrašnjeg osvetljenja u javnim zgradama u opštini Žagubica.	2005-2008.
4	EM4	2.1		Mere UEE finansirane od strane Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja	Projekat povećanja energetske efikasnosti unutrašnjeg osvetljenja u javnim zgradama u opštinama Beočin, Nova Crnja i Senta.	2007-2009.
5	EM5	2.2	Sporazumi sa opštinama za modernizaciju sistema javnog osvetljenja	Mali opštinski projekti kofinansirani od strane opština i GTZ Projekta "Modernizacija komunalnih usluga"	Projekat povećanja energetske efikasnosti unutrašnjeg osvetljenja u javnim zgradama u opštinama (Arilje, Ražanj, Dimitovgrad, Opovo, Čoka, Varvarin, Vrnjačka Banja, Ivanjica, Bačka Topola)	2005-2008.
				Demonstracioni projekti energetske efikasnosti u komunalnim uslugama realizovani od strane AEERS i kofinansirani od strane EU preko EAR	Modernizacija sistema javnog osvetljenja u pet opština (Zrenjanin, Novi Kneževac, Varvarin, Bor, Beograd)	2005-2007.
				Mere energetske efikasnosti u sistemu javnog osvetljenja finansirane od strane Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine	Modernizacija sistema javnog osvetljenja u 16 opština AP Vojvodine (Irig, Bač, Opovo, Kanjiža, Senta, Zrenjanin, Titel, Alibunar, Bački Petrovac, Bačka Topola, Inđija, Kovin, Novi Bečej, Novi Kneževac, Plandište i Sremski Karlovci).	2007-2008.
				Mere energetske efikasnosti u sistemu javnog osvetljenja finansirane od strane Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja	Modernizacija sistema javnog osvetljenja u pet opština (Ada, Alibunar, Beočin, Irig, Stara Pazova).	2007-2009.
				Mere energetske efikasnosti u sistemu javnog osvetljenja finansirane od strana opština	Modernizacija sistema javnog osvetljenja.	2004-2009.
				Sporazumi sa opštinama Varvarin i Ćićevac o energetskoj efikasnosti javnog osvetljenja	Odluka o ugradnji energetski efikasnih svetiljki u svim novoprojektovanim, rekonstruisanim ili održavanim delovima instalacije sistema javnog osvetljenja.	2009.
6	EM6	2.3	Smanjenje korišćenja električne energije za grejanje	Mali opštinski projekti kofinansirani od strane opština i GTZ Projekta "Modernizacija komunalnih usluga"	Projekti energetske efikasnosti u opštinama Varvarin (ugradnja toplotne pumpe u školu) i Nova Varoš (ugradnja kotla na biomasu u školi)	2005-2008.
				Demonstracioni projekti UEE u javnim zgradama realizovani od strane AEERS i kofinansirani od strane EU preko EAR	Projekti primene OIE u opštinama Ivanjica (ugradnja kotla na biomasu u javnim zgradama). Ugradnja termo-solarnih kolektora u specijalnoj psihijatrijskoj bolnici Toponica	2006-2008.
				Mere UEE u javnim zgradama finansirane od strane opština		2006-2009.
				Mere UEE u javnim zgradama finansirane od strane Vlade	Nacionalna investicioni plan, itd.	2006-2009.
7	EM7	2.7	Projekat energetske efikasnosti u Srbiji (PEES)	Kredit WB/IDA	Projekti PEES u javnim zgradama (omotač zgrade, sistem grejanja, unutrašnje osvetljenje) u 90 javnih zgrada (škola, bolnica, zgrada socijalnog staranja) i rekonstrukcija energetskih sistema Kliničkog centra Srbija i Kliničkog centra Niš	2004-2009.
8	EM8	2.9	Uvođenje subvencija i kreditnih linija za energetsku efikasnost i OIE za javne i komercijalne zgrade	Demonstracioni projekti UEE u javnim zgradama realizovani od strane AEERS i kofinansirani od strane EU preko EAR	Projekti UEE u javnim zgradama (omotač zgrade, sistem grejanja, unutrašnje osvetljenje) u 16 opština (Beograd, Niš, Sremska Mitrovica, Koceljeva, Čoka, Nova Varoš, Malo Crniće, Žabalj, Dimitovgrad, Negotin, Smederevo, Svilajnac, Žagubica, Kladovo, Zrenjanin.)	2004-2007.
				Projekti UEE u javnim zgradama finansirani od strane Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine	Projekti UEE (omotač zgrade, sistem grejanja, unutrašnje osvetljenje) u 32 javne zgrade u 20 opština u Vojvodini (Zrenjanin, Kikinda, Beočin, Novi Bečej, Odžaci, Apatin, Šid, Senta, Bačka Topola, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Temerin, Titel, Čoka, Kovačica, Žabalj, Irig, Opovo, Plandište i Sremska Mitrovica).	2007-2008.
				Mali opštinski projekti kofinansirani od strane opština i GTZ Projekta "Modernizacija komunalnih usluga	Projekti UEE u javnim zgradama (omotač zgrade, sistem grejanja, unutrašnje osvetljenje) u 6 opština (Malo Crniće, Žagubica, Arilje, Majdanpek, Veliko Gradište, Pećinci).	2005-2008.
				Projekti UEE u javnim zgradama finansirani od strane Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja	Projekti UEE (omotač zgrade, sistem grejanja, unutrašnje osvetljenje) u 32 javne zgrade u 16 opština.	2007-2009.
				Projekti UEE u javnim zgradama finansirani od strane Nacionalnog investicionog plana	Projekti UEE (omotač zgrade, sistem grejanja, unutrašnje osvetljenje).	2006-2009.
8	EM9	3.3	Energetske revizije u industriji	Demonstracioni projekti UEE u industriji realizovani od strane AEERS i kofinansirani od strane EU preko EAR	21 energetska revizija u industriji i tri prethodne studije opravdanosti o uvođenju energetskog menadžmenta.	2004-2007.
8	EM9	3.3	Energetske revizije u industriji	Norveška pomoć Srbiji u implementaciji nove energetske politike	Demonstracija energetskih revizija u industriji i sistema energetskog menadžmenta u industriji.	2004-2005.
10	EM10		Modernizacija voznog parka preduzeća koja se bave javnim gradskim prevozom	Poslovna politika preduzeća koja se bave javnim gradskim prevozom Nabavka tehnologije	Nabavka novih vozila koji zadovoljavaju najnovije propise o izduvnoj emisiji, odnosno koja imaju nisku potrošnju goriva (energije) i nisku emisiju CO2: 1. Novi autobusi; 2. Novi trolejbusi; 3. Novi tramvaji. Veliki gradovi (Beograd, Niš, Novi Sad) otpočeli su modernizaciju svog voznog parka.	2002-2009.
11	EM11		Modernizacija voznog parka radi ispunjavanja tehničkih zahteva za obavljanje međunarodnog transporta [57] za dobijanje CEMT dozvola [58]	Primena Pravilnika o tehničkim i tehničko-eksploatacionim uslovima koje moraju ispunjavati teretna vozila i autobusi kojima se obavlja međunarodni javni prevoz u drumskom saobraćaju, [57] i Uredbe o načinu raspodele i kriterijumima za dodelu stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima [58]	Nabavka novih vozila koji zadovoljavaju najnovije propise o izduvnoj emisiji, odnosno koja imaju nisku potrošnju goriva i nisku emisiju CO2: 1. Novi autobusi; 2. Nova teretna vozila. Kompanije koje se bave međunarodnim putničkim i teretnim transportom otpočele su nabavku novih vozila kako bi mogle da obavljaju delatnost i van Srbije.	2006-2009.
12	EM12		Uvođenje podsticajnih mehanizama za zamenu postojeće flote	Primena Uredbe o uslovima i načinu ostvarivanja subvencija za pribavljanje novih automobila proizvedenih u Republici Srbiji u skladu sa principom "staro za novo".	Cilj uvođenja podsticajnih mehanizama za zamenu postojeće flote je da se zamene stara vozila sa motorima ispod EURO 3 standarda sa novim vozilima domaće proizvodnje koja su opremljena EURO 5 motorima. Subvencija po jednom vozilu kreće se u rasponu od 600 do 1000 evra.	2009.

Tabela 21: Spisak mera energetske efikasnost iz 1. APEE realizovanih u periodu od 2010. do 2012. godine

Br.	Id.	Br. u NAPEE RS	Naziv mere PEE	Program	Ciljane aktivnosti	Period realizacije
1	M1	1.2	Unapređenje unutrašnjeg osvetljenja u pogledu povećanja energetske efikasnosti	Javne kampanje Elektroprivrede Srbije (EPS)	EPS je besplatno podelio u 2010 2500 CFL sijalica od 100 W, 2000 CFL sijalica od 60 W, 8000 CFL sijalica od 40 W. EPS je besplatno podelio u 2012 20000 CFL sijalica.	2010-2012.
2	M²	1.8	Uvođenje kreditnih linija za energetsku efikasnost i kreditnih linija za OIE za domaćinstva	Primena Uredbe o Programu finansiranja projekata energetske efikasnosti u 2012. godini [41]	Mere UEE u stambenim zgradama (omotač zgrade, sistem grejanja, unutrašnje osvetljenje).	2012.
3	M3	2.2	Sporazumi sa opštinama za modernizaciju sistema javnog osvetljenja	Javna kampanja	Modernizacija javnog osvetljenja.	2010-2012.
4	M4	2.3	Smanjenje korišćenja električne energije za grejanje	Projekti UEE u javnim zgradama finansirani od strane Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine	Ugradnja kombinovih postrojenja toplotna pumpa i termo-solarni kolektori u javne i komercijalne zgrade u 10 opština.	2010.
					Ugradnja termo-solarnih kolektora na javne i komercijalne zgrade: pet specijalnih bolnica, devet studentskih domova, tri psihijatrijske bolnice, šest sportskih centara.	2011-2012.
					Ugradnja toplotnih pumpi u sedam javnih i komercijalnih zgrada u pet opština.	2011.
					Ugradnja kotlova na biomasu u srednjim školama u pet opština (Sombor, Futog, Bačka Topola, Zrenjanin)	2011.
				Projekti UEE u javnim zgradama finansirani od strane opština		2010-2012.
				Projekti UEE u javnim zgradama finansirani od strane Vlade Republike Srbije	Nacionalni investicioni plan, itd.	2010.
5	M5	2.7	Projekat energetske efikasnosti u Srbiji (PEES)	Kredit WB/IDA	Projekti PEES (omotač zgrade, sistem grejanja, unutrašnje osvetljenje) u javnim zgradama (škole, bolnice, zgrade socijalnog staranja).	2010-2012.
6	M6	2.9	Uvođenje kreditnih linija za energetsku efikasnost i OIE za javne i komercijalne zgrade.	Primena Uredbe o Programu finansiranja projekata energetske efikasnosti u 2012. godini [41].	UEE mere u stambenim zgradama (omotač zgrada, KGH sistemi, unutrašnje osvetljenje).	2012.
7	M7	3.4	Podsticajne tarife za visoko efikasnu spregnutu/kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije u industrijskim kompanijama	Primena Zakona o energetici [3] i Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije [45] i Uredbe o sticanju prava povlašćenog proizvođača električne energije [46] koje su usvojene 2009. godine.	Implementacija projekata kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije u industriji.	2010-2012.
8	M8	3.6	Uvođenje povoljnih kreditnih linija za sprovođenje mera EE u industriji	Western Balkans Sustainable Energy Financing Facility - WeBSEDFF. EBRD kreditna linija za zemlje zapadnog Balkana	Primena projekata UEE i korišćenja OIE u industriji.	2010-2012.
9	M9	4.1	Uvođenje evropskih propisa za energetsku efikasnost u sektoru saobraćaja	Primena Uredbe o uvozu motornih vozila koja je usvojena u 2010 [50]	Uredbom se propisuje da sva uvezena polovna vozila moraju biti opremljena motorom koji zadovoljava najmanje normu Euro 3.	2010-2012.
10	M10	4.5	Uvođenje stimulativnih mehanizama za zamenu postojećeg voznog parka.	Implementacija Uredbe o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine automobila proizvedenih u Republici Srbiji zamenom staro za novo [51]	Uvođenje stimulativnih mehanizama za zamenu postojećeg voznog parka. Svrha ove mere bila je da se pospeši zamena starih vozila opremljenih motorima koji ne zadovoljavaju ni Euro 3 propis, novim domaćim vozilima sa Euro 5 motorima. Subvencija po vozilu je varirala u opsegu od 600 do 1000 EUR.	2010-2011.
10	M11	4.5		Implementacija Uredbe o Programu finansiranja projekata energetske efikasnosti u 2012. godini [41] i Odluke o dodeli bespovratnih sredstava Fonda auto kućama u cilju podsticanja kupovine ekološki prihvatljivih vozila [52].	Podsticanje kupovine vozila sa niskom emisijom CO2. Ukupna vrednost raspoloživih sredstava za ovu namenu iznosi 20000000 dinara, odnosno 100000 RSD po vozilu.	2012.

Prilog 2

PREGLED METODOLOGIJA "ODOZDO PREMA GORE"

Metoda za proračunavanje ušteda razvijena je prema preporukama EK datim u dokumentu "Recommendations on Measurement and Verification Methods in the Framework of the Directive 2006/32/EC on Energy End-Use Efficiency and Energy Services" i preporukama EMEEES projekta (Wuppertal Institute for Climate, Environment and Energy) - (http://www.evaluate-energy-savings.eu/), kako je dato u tački 2.3.1. ovog akcionog plana. Ovde je izlistan spisak metoda koje se primenjuju u metodologiji OPG, zavisno od vrste pojedine mere.

OPG 1 - Rekonstrukcija ili adaptacija sistema javnog osvetljenja

OPG 2 - Ugradnja, adaptacija, sanacija ili tekuće održavanje sistema unutrašnjeg osvetljenja

OPG 3 - Zamena ili poboljšanje sistema ili ugradnja novog sistema ili dela komponenti osvetljenja u novim ili postojećim komercijalnim i zgradama javno-uslužnog sektora

OPG 4 - Rekonstrukcija toplotne izolacije određenih delova građevinskog omotača (npr. zidovi, krovovi, tavanice, temelji) i/ili zamena prozora u postojećim stambenim, komercijalnim i zgradama javno-uslužnog sektora

OPG 5 - Rekonstrukcija građevinskog omotača i sistema grejanja u postojećim stambenim, komercijalnim i zgradama javno-uslužnog sektora

OPG 6 - Zamena opreme za grejanje u postojećim stambenim, komercijalnim i zgradama javno-uslužnog sektora

OPG 7 - Uvođenje nove građevinske regulative za nove stambene, komercijalne i zgrade javno-uslužnog sektora

OPG 8 - Zamena ili ugradnja nove opreme za zagrevanje sanitarne tople vode u postojećim stambenim, komercijalnim i zgradama javno-uslužnog sektora

OPG 9 - Priključak nove ili postojeće stambene, komercijalne i zgrade javno-uslužnog sektora na sistem daljinskog grejanja

OPG 10 - Ugradnja ili zamena split sistema nominalne snage manje od 12 kW u novim i postojećim stambenim, komercijalnim i zgradama javno-uslužnog sektora

OPG 11 - Ugradnja solarnog sistema za grejanje potrošne sanitarne tople vode u postojećim stambenim, komercijalnim i zgradama javno-uslužnog sektora

OPG 12 - Metodologija za određivanje uštede primarne energije iz postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije (KPTEE)

OPG 13 - Zamena voznog parka

Prilog 3

PREGLED DOSTUPNIH FONDOVA ZA FINANSIRANJE MERA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Tabela 22. Pregled mogućih izvora finansiranja

Naziv	Dostupnost iznosa (milioni EUR)
Naziv	Krediti	Kamata	Investicioni podsticaji	Krajni korisnici	Finansijeri
REEP	110+125	9.5+10.35	21.5+23.3	MSP i domaćinstva	EBRD
Green for Growth Faund	194.5	7.5	Uključeni u komponentu kredita	MSP i domaćinstva	Različite (IFI) međunarodne finansijske institucije / donatori
Finansijske institucije - bankarski sektor (odsek za EE)	142	9	3	MSP i domaćinstva	KfW
CEB/KfW/EC postrojenje	30.8	N/A	7.70	MSP i opštine	KfW
UNECE E4F/EE21	30	6.15	N/A	MSP	UNECE
EIB/EC Kreditne linije	14	0.7	2.8	MSP	EIB

Naziv banke	Fond	Struktura	Vrednost Fonda	Vrednost Kredita u EUR	Naziv kome je kredit odobren - Zajmoprimaoci
Banca Intesa	KfW	Kamata se odvojeno finansira	Euro 90.000.000	Sve do 1.200.000 Euro	Javne lokalne samouprave i javna komunalna preduzeća
Banca Intesa	Green for Growth Fund	100% Kredit	Euro 7.000.000	Sve do 8.000 Euro	Privatna Domaćinstva
Banca Intesa	Iz sopstvenog fonda	100% Kredit	nisu identifikovani	Sve do 25.000 Euro	MSP
Banca Intesa	Italijanska kreditna linija	Tehnička pomoć kao donacija	nisu identifikovani	Od 50.000 Euro do 100.000 Euro	MSP, javni sektor i opštine
Banca Intesa	EBRD WeBSEFF	Tehnička pomoć kao donacija donacijom (15%-EUR 13 m 20%od iznosa kredita finansiranja od strane EK	Euro 13.000.000	Od 100.000 Euro do 2.000.000 Euro u stranoj valuti ili u dinarima u proseku protivvrednosti	MSP
Sberbank	Iz sopstvenog Fonda	100% Kredit	nisu identifikovani	Od 300 Euro do 100.000 Euro	Domaćinstva, MSP
Čačanska banka	KfW	Kredit i tehnička pomoć	Euro 10.000.000	Do 500.000 Euro	Domaćinstva, MSP, ESCO
Čačanska banka	Italijanska Kredita Linija	Tehnička pomoć kao donacija	nisu identifikovani	Od 50.000 Euro do 1.000.000 Euro	MSP
KBC Banca	EIP Apex II	100% Kredit	nisu identifikovani	Od 1.000.000 Euro do 2.000.000 Euro Od 2.000.000 Euro do 12.500.000 Euro	MSP Opštine
Komercijalna banka	GGF	100% Kredit	Euro 23.000.000	U vrednosti investicija - hipoteka	Domaćinsva, MSP
Komercijalna banka	EIP Apex II	100% Kredit	nisu identifikovani	Do 12.500.000 Euro	MSP, opštine, akcionari, privreda
Komercijalna banka	Italijanska Kredita Linija	Tehnička pomoć kao donacija	nisu identifikovani	Od 50.000 Euro do 100.000 Euro	MSP
OTP banka	EIP Apex II	100% Kredit	nisu identifikovani	Do 12.500.000 Euro	MSP, opštine, akcionari, privreda
Privredna banka Beograd	Italijanska Kredita Linija	Tehnička pomoć kao donacija	nisu identifikovani	Od 50.000 Euro do 100.000 Euro	MSP
Privredna banka Beograd	EIP Apex II	100% Kredit	nisi identifikovani	Min 40.000 Euro	MSP, opštine, akcionari, privreda
ProCredit banka	KfW	Kredit sa pružanjem tehničke pomoći	Euro 30.000.000	Domaćinstva do 150.000 Euro, MSP do 1.000.000 Euro	Privatno: domaćinstva, MSP
ProCredit banka	KfW	Kredit sa pružanjem tehničke pomoći	Euro 15.000.000	Do 2.000 Euro	Privatno: domaćinstva, MSP, energija uslužne kompanije, obnovljive izvore energije
Raiffeisen Bank	EIP Apex II	100% Kredit	nisu identifikovani	Od 30.000 Euro do 12.500.000 Euro	Privatno: MSP
Societe Generale Bank	EBRD WeBSEFF	Tehnička pomoć kao donacija i donacijom 15%-20% od iznosa kredita finansiranja od EK	Euro 10.000.000	Od 100.000 Euro do 2.000.000 Euro u stranoj valuti ili u dinarima u proseku protivvrednost	Privatno: MSP
UniCredit Bank	Italijanska Kredita Linija	Tehnička pomoć kao donacija	nisu identifikovani	Od 50.000 Euro do 100.000 Euro	Privatno: MSP
UniCredit Bank	EIP Apex II	100% Kredit	nisu identifikovani	Do 12.500.000 Euro	Privatno: MSP
Sberbank	KfW bankarstvo Objekata za Održive energije finansije	Kredit sa pružanjem tehničke pomoći	Euro 10.000.000	Od 5.000 Euro	Privatno: domaćinstva, MSP, energija uslužne kompanije, obnovljive izvore energije
Direkno	EBRD WeBSEDFF	Kredit 78% sa 17% donacija i Tehnička pomoć kao donacija	nisu identifikovani	Od 2.000.000 Euro do 6.000.000 Euro	Privatno: MSP

Izvor: Projekat Evropske Komisije "Support to EC and IFI Coordination in the Western Balkans and Turkey"