TARIFNI SISTEMZA OBRAČUN TOPLOTNE ENERGIJE I USLUGA("Sl. list grada Užica", br. 15/2010, 11/2012 - ispr., 14/2013 i 17/2013) |
Tarifnim sistemom za obračun toplotne energije i usluga (u daljem tekstu: Tarifni sistem), iz toplovodne mreže Javnog komunalnog preduzeća "Gradska toplana Užice" određuju se:
1. osnovni tarifni elementi za obračunavanje toplotne energije koju Javno komunalno preduzeće "Gradska toplana Užice" (u daljem tekstu: energetski subjekt) isporučuje kupcima toplotne energije iz toplovodne mreže (u daljem tekstu: kupac),
2. kriterijumi i merila za određivanje nivoa cena toplotne energije,
3. načela i kriterijumi za određivanje tarifnih stavova, te način utvrđivanja i korišćenja računskih elemenata sa ciljem da bi se podstakla racionalna potrošnja toplote i da bi proizvodni i distributivni objekti bili bolje iskorišćeni.
Tarifni sistem važi za sve kupce toplotne energije iz toplovodne mreže, osim za one sa kojima energetski subjekt zaključuje posebne ugovore.
Tarifni stavovi za pojedinačne elemente cena tarifnih kupaca moraju biti u skladu sa Metodologijom za formiranje cena koja je data u prilogu 1. i koja čini sastavni deo ovog Tarifnog sistema.
2. TARIFNI ELEMENTI I TARIFNI STAVOVI
Tarifni elementi za koje se utvrđuju tarifni stavovi su:
1. priključna snaga,
2. isporučena količina toplotne energije,
3. očitavanje merača, raspodela troškova, obračun i naplata,
4. nadzor nad gradnjom priključnog voda i toplotne podstanice,
5. probna ispitivanja i probni rad,
6. druge nestandardne usluge.
Priključna snaga se određuje po odredbama Odluke o uslovima snabdevanja toplotnom energijom i obračunava se u kW ili po m2 grejne površine, a vrednost se zaokružuje na dva decimalna mesta.
Priključna snaga za pojedinačnu toplotnu podstanicu određena je nazivnom snagom priključenih toplotnih uređaja, koja je određena projektom za izvođenje ili projektom izvedenih radova objekta, odnosno prema ugovoru o isporuci toplotne energije.
Količina isporučene toplotne energije se utvrđuje neposredno na osnovu očitavanja sa toplotnog brojila (kWh). Pri obračunu se vrednosti merene u kWh (GJ), zaokružuju na dva decimalna mesta.
Do uspostavljanja odgovarajućih merenja na nivou toplotne podstanice, obračun se vrši paušalno po ekvivalentnom m2 grejane površine (ekvivalentni m2 se odnosi na grejane prostore standardne visine od 2,60 m).
Tarifni stavovi za pojedinačne tarifne elemente su:
1. cena za jedinicu priključne snage u din/(kW x mesec ili u din/m2 x mesec),
2. cena za jedinicu isporučene količine toplotne energije u din/kWh,
3. cene raspodele troškova (sistem delitelja), očitavanja merača (na nivou predajnog mesta), obračuna i naplate u din/mernom mestu, odnosno u din/obračunskom mestu,
4. cene za nadzor nad gradnjom priključnog toplovoda i toplotne podstanice,
5. cene za probna ispitivanja i probni rad,
6. cene drugih nestandardnih usluga.
Godišnji iznos za priključenu snagu predstavlja fiksni deo troškova grejanja i po pravilu se obračunava mesečno. Mesečni iznos se određuje tako da mesečni tarifni stav za jedinicu priključne snage (din/kW/mesec) množi sa priključnom snagom ili (din/m2 / mesec) množi sa grejnom površinom. Iznos je nezavisan od količine isporučene toplotne energije i po pravilu pokriva sledeće troškove poslovanja:
• električna energija (ostali potrošači 20%),
• gorivo za vozila,
• voda 20%,
• bruto zarade i ostali lični rashodi i naknade,
• proizvodne usluge (prevoz, PTT troškovi i dr.),
• troškovi tekućeg i investicionog održavanja,
• investicije,
• troškovi amortizacije,
• premije osiguranja,
• ostali nematerijalni troškovi (troškovi reprezentacije, troškovi platnog prometa, takse, kamate, ispravka vrednosti potraživanja i dr.),
• ostali troškovi (elektromaterijal, kancelarijski materijal, materijal za održavanje čistoće, alat i sitan inventar, HTZ oprema, ostale neproizvodne usluge, troškovi seminara i intelektualnih usluga, objavljivanje oglasa, komunalne usluge, usluge vatrogasnog saveza, pretplata na stručnu literaturu, članarine i dr.).
U zgradama sa više stanova iznos za priključnu snagu se raspodeljuje srazmerno površini stanova koji se greju.
Iznos za količinu isporučene toplotne energije se izračuna tako da se broj isporučenih kWh pomnoži sa odgovarajućom tarifom za jedinicu isporučene količine toplotne energije (din/kWh).
Iznos za isporučenu količinu toplotne energije predstavlja varijabilni deo troškova grejanja i obuhvata troškove:
1. energenata,
2. dela potrošene električne energije od 80%,
3. dela potrošene vode od 80%
4. ostali troškovi (laboratorijski materijal, hemikalije).
Kupci toplotne energije se po pravilu razvrstavaju u tri grupe (po nameni korišćenja objekta):
1. PRVA tarifna grupa: potrošnja u domaćinstvima,
2. DRUGA tarifna grupa: potrošnja u ustanovama obrazovanja, vaspitanja, zdravstva i kulture,
3. TREĆA tarifna grupa: potrošnja ostalih pravnih lica, i
4. ČETVRTA vantarifna grupa: po posebnim ugovorima (kvalifikovani i specifični kupci).
U tarifnu grupu potrošnje u domaćinstvima spadaju potrošači u individualnim i kolektivnim stambenim objektima.
Udrugu tarifnu grupu uvršćeni su kupci: škole (osnovne, srednje i fakulteti), dečije ustanove, ustanove za socijalni rad, zdravstvene ustanove, ustanove kulture (muzej, arhiv, galerija, biblioteka, verski objekti i ustanova za socijalni rad).
U treću tarifnu grupu uvršćeni su kupci poslovnog prostora i privredni objekti.
Kvalifikovani kupac, čija ukupna potrošnja prelazi 5.000 GJ/godini i nije predmet ovog Tarifnog sistema, može kod energetskog subjekta zahtevati sklapanje posebnog ugovora, a u skladu sa 3. alinejom 11. člana ovog Tarifnog sistema.
Graničnom vrednošću godišnje potrošnje se stiče status kvalifikovanog kupca koji može slobodno ugovarati kupovinu toplotne energije na tržištu.
Minimalnu graničnu vrednost određuje agencija za energetiku, a u skladu sa politikom liberalizacije tržišta.
Izuzetno se među posebne kupce mogu uvrstiti i neki drugi specifični potrošači, ako za to postoje posebni razlozi koji doprinose racionalnijem radu sistema daljinskog grejanja. U ovom slučaju isti (nediskriminatorski) kriterijumi moraju važiti za sve kupce iz predmetne kategorije.
Gradsko veće donosi odluku koji kupac pripada grupi specifičnih potrošača.
Zahtev za određivanje specifičnog potrošača Gradskom veću podnosi energetski subjekat.
Cena toplotne energije za specifične potrošače ne može biti niža od ekonomske cene, koja je određena cenovnikom.
4. OBRAČUN ISPORUČENE TOPLOTNE ENERGIJE
Isporuka toplotne energije se za pojedinačne kupce obračunava u odnosu na:
1. razvrstanost kupaca u odgovarajuću tarifnu grupu,
2. obračun priključne snage po važećoj tarifi,
3. obračun isporučene količine toplote po važećoj tarifi,
4. obračun za raspodelu troškova, očitavanje merača, ispostavu računa i naplatu.
Ako se više kupaca iste ili različite grupe snabdeva toplotnom energijom preko zajedničkog predajnog mesta po zajedničkom mernom uređaju, isporučena toplota se obračunava skladno sa deliteljem troškova na tom mernom mestu (u skladu sa odredbama Odluke o uslovima snabdevanja toplotnom energijom) i odgovarajuće tarifne grupe.
Iznos za priključnu snagu se obračunava po pravilu svakog meseca i to je 1/12 godišnjeg iznosa.
Isporučena količina toplote se obračunava za obračun po meraču toplotne energije na osnovu očitanog stanja na brojaču toplotne energije postavljenom na mernom mestu u priključnoj podstanici.
Isporučena količina toplotne energije obračunava se po pravilu mesečno (obračunski period), odnosno onako kako je određeno ugovorom o snabdevanju toplotnom energijom sklopljenim između energetskog subjekta i kupca toplotne energije.
Očitana vrednost potrošnje toplotne energije na zajedničkom mestu preuzimanja (merači u toplotnim podstanicama) u zgradama sa više kupaca raspoređuje se po delovniku troškova na pojedinačne kupce.
U zgradama gde su kod svih potrošača ugrađeni delitelji potrošnje, raspodela se vrši u skladu sa očitanim odnosima potrošnje.
Pojedinačna potrošna jedinica mora biti opremljena deliteljem istog tipa, za koji se sporazumno odlučila većina vlasnika.
Izabrani tip delitelja mora biti kompatibilan sa grejnim sistemom, a pojedinačni delitelji moraju biti namešteni u skladu sa uputstvom proizvođača odnosno isporučioca.
Raspodela potrošnje prema deliteljima može se vršiti u zgradama gde je ugrađeno minimalno 70% delitelja.
U zgradama gde manje od 30% kupaca nema ugrađene odgovarajuće delitelje potrošnje zbog odbijanja ugradnje, ili ne dozvoljavaju kontrolu i očitavanje istih, troškovi za grejanje tih potrošnih jedinica se obračunavaju po ključu zagrevne površine i povećavaju se sa korektivnim faktorom 1,7. Dobijeni iznos troškova se oduzima od ukupnog troška za zagrevanje svih potrošnih jedinica na zajedničkom mestu preuzimanja, a ostatak se deli između ostalih potrošnih jedinica skladno sa delovnikom troškova.
Kupac mora plaćati isporučenu toplotnu energiju i usluge koje se uračunavaju zajedno sa toplotnom energijom u roku navedenom na ispostavljenom računu, nalogu ili drugom važećem dokumentu, najkasnije do 15. u mesecu, za prethodni mesec.
Ako nastane dilema o kupčevoj platnoj sposobnosti ili zbog neredovnog izmirenja obaveza plaćanja, energetski subjekt može zahtevati plaćanje unapred, sa obračunom za uporedni obračunski period. Najveća količina toplotne energije za koju energetski subjekt može tražiti plaćanje unapred, bez okamaćenja, je jednaka najvećoj mesečnoj potrošnji u zadnjih 12 meseci.
Ako kupac ne izmiri pravovremeno svoje obaveze, energetski subjekt mu zaračunava zakonsku zateznu kamatu od datuma za plaćanje iz računa do dana plaćanja.
Energetski subjekt zaračunava troškove potraživanja i obustave isporuke toplotne energije po važećem cenovniku.
Kupac mora izmiriti fiksni deo troškova isporuke toplotne energije, nezavisno od potrošnje, odnosno za vreme u kojem mu je bila prekinuta isporuka toplotne energije u skladu sa odredbama Odluke o uslovima snabdevanja toplotnom energijom.
Energetski subjekt u skladu sa Odlukom o uslovima snabdevanja toplotnom energijom, vrši održavanje, redovne preglede, overe i zamene mernih uređaja bez posebne nadoknade od strane kupca.
Potrošenu električnu energiju za rad toplotne podstanice i količinu potrošene vode iz vodovodne mreže plaća energetski subjekt, pod uslovom da je investitor/vlasnik preneo toplotnu podstanicu u vlasništvo energetskom subjektu.
U periodu probnog rada obračun utrošene toplotne energije se vrši prema investitoru. Po okončanju probnog rada, uz potpisivanje zapisnika o funkcionalnoj ispravnosti instalacija i dostavljanje spiska stanara energetskom subjektu, obračun se prenosi na skupštinu stanara/pojedinačne potrošne jedinice prema delitelju troškova.
5. OSNOVE ZA FORMIRANJE CENA I ODREĐIVANJE TARIFNIH STAVOVA
Cena toplotne energije iz toplovodne mreže po tarifnim stavovima i grupama određuju se u skladu sa Metodologijom za formiranje cena toplotne energije i usluga (Prilog 1.) koja je sastavni deo ovog Tarifnog sistema.
Procedura za usvajanje cena kao i izmene istih određena je u Prilogu 2. i čini sastavni deo ovog Tarifnog sistema.
Pri određivanju cena toplotne energije i usluga po tarifnim stavovima i grupama uzimaju se u obzir opšta politika cena i planovi razvoja sistema toplotne energije grada Užica.
Cenovnik standardnih i nestandardnih usluga donosi energetski subjekt uz pribavljenu saglasnost Gradskog veća grada Užica. Cenovnici usluga su javni.
Tarifni sistem se primenjuje na sve već sklopljene i nove odnose u vezi sa snabdevanjem toplotnom energijom.
Za delove sistema daljinskog grejanja (toplotne podstanice) gde nije uveden sistem merenja potrošnje toplotne energije, do uvođenja sistema merenja primenjivaće se dosadašnji - paušalni sistem obračuna potrošnje toplotne energije.
Ovaj Tarifni sistem stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu grada Užica".
METODOLOGIJA ZA FORMIRANJE CENA
1. Cena za isporučenu toplotnu energiju je po pravilu sastavljena iz sledećih elemenata:
• varijabilnog dela, koji pokriva varijabilne troškove proizvodnje i distribucije toplotne energije i kupcu se obračunava kao cena za isporučenu količinu toplotne energije, izraženo u din/kWh, i
• fiksnog dela, koji pokriva fiksne troškove održavanja i funkcionisanja sistema i kupcu se obračunava kao cena za priključenu snagu, izraženo u din/kW/godini ili u din/m2/godini.
2. Varijabilni deo cene po pravilu obuhvata:
• troškove energenata,
• troškove za utrošenu vodu 80% (sadržani i troškovi hemijske pripreme vode - HPV), i
• troškove dela potrošene električne energije od 80 %.
3. Fiksni deo cene po pravilu obuhvata sve ostale operativne troškove sistema, i to:
• električna energija (ostali potrošači 20%),
• gorivo za vozila,
• voda 20%,
• bruto zarade i ostali lični rashodi i naknade,
• proizvodne usluge (prevoz, PTT troškovi i dr.),
• troškovi tekućeg i investicionog održavanja,
• investicije,
• troškovi amortizacije,
• premije osiguranja,
• ostali nematerijalni troškovi (troškovi reprezentacije, troškovi platnog prometa, takse, kamate, ispravka vrednosti potraživanja i dr.)
Troškovi električne energije (ostali potrošači) odnose se na utrošenu električnu energiju za osvetljenje kancelarija, pogonsko osvetljenje i dr.
Gorivo se odnosi na dizel gorivo i benzin za vozila i građevinske mašine.
Troškovi rada - bruto zarade i ostali lični rashodi i naknade; uključuju isplaćene plate po određenom kolektivnom ugovoru i sklopljenim individualnim ugovorima, sve pripadajuće doprinose i poreze, kao i zakonom određena lična primanja (regres, ishrana, troškovi za prevoz na posao i drugo).
PTT troškovi se odnose na poštanske troškove i korišćenje fiksnih i mobilnih telefona.
Troškovi održavanja i održavanje sredstava rada, investicije - Tekuće i investiciono održavanje mora omogućiti normalan rad sistema i njegovo korišćenje do kraja predviđenog životnog veka. Troškovi održavanja uključuju troškove nabavke rezervnih delova za postrojenja i uređaje, zamene delova opreme i sredstva i materijal za održavanje osnovnih sredstava, kao i usluge u vezi sa održavanjem sredstava rada.
Troškovi amortizacije se po pravilu obračunavaju po amortizacionim stopama, koje predlaže sam energetski subjekt.
Troškovi usluga uključuju troškove transportnih usluga, zakupnine, troškove usluga platnog prometa i bankarskih usluga, troškove intelektualnih usluga, premije osiguranja, takse i troškove drugih usluga.
Izdaci finansiranja - obuhvataju sve izdatke, povezane sa finansiranjem osnovne delatnosti preduzeća, ako je osnovna delatnost preduzeća iz domena snadbevanja toplotnom energijom za potrebe daljinskog grejanja.
Ispravka vrednosti potraživanja uključuje otpise potraživanja do visine koja ne prelaze 3% nivoa godišnje fakturisane realizacije.
Drugi izdaci (troškovi) poslovanja obuhvataju davanja za elektromaterijal, laboratorijski materijal, hemikalije, kancelarijski materijal, materijal za održavanje čistoće, alat i sitan inventar, HTZ opremu, troškove održavanja vozila, ostale neproizvodne usluge, troškove seminara, intelektualnih usluga, roba i usluga na ime reprezentacije preduzeća, objavljivanje oglasa, komunalne usluge, usluge vatrogasnog saveza, pretplate na stručnu literaturu, članarine).
4. Pored pokrivanja troškova poslovanja, navedenih u 2. i 3. tački ovog priloga, cena toplotne energije i usluga takođe treba da obezbedi i stvaranje sredstava, koja je namenjena za daljnji razvoj i modernizaciju daljinskog sistema grejanja.
Godišnju stopu sredstava planira vlasnik odnosno osnivač u godišnjem planu preduzeća.
5. Promena varijabilnog dela cene se preračunava po sledećoj formuli:
|
n |
|
|
VCp =VCop |
x Σ |
(aiEi /Eoi) |
|
|
i = 1 |
|
a1+ a2+ ....... an = 1
Uz sledeće značenje:
VCp |
= Nova cena za isporučenu količinu toplotne energije, u din/kWh (bez PDV-a), |
Vcop |
= Izvorna cena za isporučenu količinu toplotne energije, u din/kWh (bez PDV), |
ai |
= Ponder pojedinačnih vrsta elemenata varijabilnih troškova u strukturi elemenata varijabilnih troškova za proizvodnju toplotne energije, |
Ei |
= Nova cena elemenata varijabilnih troškova u strukturi potrošenih elemenata varijabilnih troškova za proizvodnju toplotne energije, |
Eoi |
= Izvorna cena elemenata varijabilnih troškova u strukturi potrošenih elemenata varijabilnih troškova za proizvodnju toplotne energije. |
Izvorna cena za isporučenu toplotnu energiju (VCop) je cena toplotne energije, koja je bila određena za svakog proizvođača toplotne energije za daljinsko grejanje kao izvorna, cena do usvajanja, odnosno stupanja na snagu ove metodologije.
Nova cena za isporučenu toplotnu energiju (VCp) je cena, koja je izračunata na osnovu ove metodologije i menja se sa promenom ulaznih parametara.
Izvorna cena elemenata varijabilnih troškova (Eoi) u strukturi elemenata varijabilnih troškova za proizvodnju toplotne energije je cena pojedinačnog elementa varijabilnih troškova, koju je proizvođač toplotne energije plaćao u izvornom periodu. U cenu elemenata varijabilnih troškova moraju biti uključeni svi troškovi na paritetu Fco proizvođač toplotne energije i sva davanja (trošarine, CO2 takse). PDV nije uključen.
Nova cena elemenata varijabilnih troškova (Ei) u strukturi elemenata varijabilnih troškova za proizvodnju toplotne energije je prosečna cena pojedinačnog elementa varijabilnih troškova, koju proizvođač toplotne energije plaća u evidentiranom mesecu. U cenu elemenata varijabilnih troškova moraju biti uključeni svi troškovi na paritetu Fco proizvođač toplotne energije i sva davanja (trošarine, CO2 takse). PDV nije uključen.
Ponderi (ai) predstavljaju udeo pojedinačnog elementa varijabilnih troškova u strukturi elemenata varijabilnih troškova za proizvodnju toplotne energije. Zbir svih pondera odnosno udela mora biti jednak 100% odnosno 1.
6. Nove cene za isporučenu toplotnu energiju (variabilni deo cene) se izračunavaju i usklađuju svakog meseca u odnosu na promene cena pojedinačnih elemenata varijabilnih troškova iz 2. tačke ovog priloga, ukoliko ta promena utiče više od 2% na varijabilni deo cene.
7. Za promene fiksnog dela cene izračunavanje se izvodi po sledećoj formuli:
FC=FCo x (((a x P/Po + b x I/Io) - 1) + 1)
a + b = 1
Uz sledeća značenja:
FC |
= Nova cena za priključenu snagu, u din/kW/godini ili u din/m2/godini (bez PDV), |
FCo |
= Izvorna cena za priključnu snagu, u din/kW/godini ili u din/m2/godini (bez PDV), |
P |
= Godišnji prosek mesečnih bruto plata u Republici Srbiji, |
Po |
= Izvorna mesečna bruto plata u Republici Srbiji, |
I |
= Indeks cena industrijskih proizvoda u Republici Srbiji u praćenom periodu, |
Io |
= Izvorni indeks cena industrijskih proizvoda u Republici Srbiji, |
a |
= Ponder mesečnih bruto plata u Republici Srbiji, |
b |
= Ponder indeksa cena industrijskih proizvoda u Republici Srbiji, |
Izvorna cena za priključnu snagu (FC0) je cena za priključnu snagu, koja je bila za svakog proizvođača kao i samostalnog distributera toplotne energije određena kao izvorna cena do usvajanja odnosno do stupanja na snagu ove metodologije.
Nova cena za priključnu snagu (FC) je cena, koja je izračunata na osnovu ove metodologije i menja se sa promenom ulaznih parametara.
Izvorna mesečna bruto plata u Republici Srbiji (Po) je izračunata kao prosek mesečnih bruto plata u zadnjih 12 meseci (jednogodišnji period)) pre izvornog datuma za koji se određuje izvorna cena. Izvor podataka o visini mesečnih bruto plata je Statistički zavod Republike Srbije.
Godišnji prosek mesečnih bruto plata u Republici Srbiji (P) je prosek objavljenih mesečnih bruto plata u Republici Srbiji u zadnjem 12-mesečnom periodu pre podnošenja zahteva za promenu cene. Izvor podatka o visini mesečnih bruto plata je Statistički zavod Republike Srbije.
Izvorni indeks cena industrijskih proizvoda u Republici Srbiji (Io) je indeks cena industrijskih proizvoda u Republici Srbiji u izvornom periodu, preračunat na izvorni indeks decembar 2009. = 100. Izvor podataka o indeksu cena industrijskih proizvoda je Statistički zavod Repu0blike Srbije.
Indeks cena industrijskih proizvoda u Republici Srbiji u posmatranom periodu (I) je indeks cena industrijskih proizvoda u Republici Srbiji u zadnjem mesecu posmatranog perioda, preračunat na izvorni indeks. Izvor podataka o indeksu cena industrijskih proizvoda je Statistički zavod Republike Srbije.
Ponder mesečnih bruto plata u Republici Srbiji (a) predstavlja udeo bruto plata u strukturi fiksnih troškova svakog proizvođača odnosno samostalnog distributera toplotne energije (Izvor: bilans uspeha energetskih subjekata u oblasti daljinskog grejanja u prethodnoj godini).
Ponder indeksa cena industrijskih proizvoda u Republici Srbiji (b) predstavlja udeo ostalih fiksnih troškova (bez bruto plata ) u strukturi fiksnih troškova svakog proizvođača odnosno samostalnog distributera toplotne energije. Zbir pondera indeksa cena i pondera mesečnih bruto plata mora biti jednak 1.
8. Nove cene za priključnu snagu (FC) se izračunavaju i usklađuju jedanput godišnje.
9. Način izračunavanja nove prosečne cene toplotne energije se obavlja po sledećoj formuli:
|
n |
|
|
PC = |
Σ Ci Ki / Q |
||
|
i = 1 |
|
|
Sa sledećim značenjem:
PC |
= Nova prosečna cena u din/kWh, |
Q |
= Zbir ukupno planirane prodaje toplotne energije u kWh u jednogodišnjem planskom periodu od predviđenog datuma stupanja na snagu promene varijabilnog ili fiksnog dela cene, |
Ci=1,....n |
= Cene po pojedinačnim kategorijama novog prodajnog cenovnika toplotne energije (isporučena količina toplotne energije + priključna snaga), |
Ki=1,....n |
= Planske prodajne količine toplotne energije i priključne snage po pojedinačnim kategorijama prodajnog cenovnika u periodu 1 godine od predviđenog datuma stupanja na snagu promene varijabilnog ili fiksnog dela cene. |
U proračunu prosečne cene nije uključen PDV.
KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE VISINE NADOKNADE
ZA PRIKLJUČAK NA TOPLOVODNU MREŽU
Opšte odredbe
1. Sa ovim merilima i kriterijumima određuje se visina nadoknade za priključak na toplovodnu mrežu u vidu jednokratne nadoknade za priključivanje novih kupaca na toplovodnu mrežu kao i nadoknade za povećanje priključne snage postojećih kupaca.
2. Nadoknadu za priključak je dužan platiti investitor objekta koji se prvi put priključuje na mesto preuzimanja, odnosno svaki put kad povećava postojeću priključnu snagu na toplovodnu mrežu.
3. U nadoknadu za priključak nisu uključeni investicioni troškovi izgradnje samog priključnog toplovoda i toplotne podstanice. Ove troškove, u celosti finansira investitor objekta koji se priključuje na sistem daljinskog grejanja.
Određivanje visine nadoknade za priključak
4. Investitori/kupci koji prvi put priključuju objekte, odnosno povećavaju ukupnu priključnu snagu objekata, plaćaju nadoknadu za priključak na osnovu priključne snage određene u projektu za dobijanje građevinske dozvole, odnosno projektu izvedenih radova i iznosi 10 % prosečne mesečne bruto plate zaposlenog u Republici Srbiji (koja je poslednja zvanično objavljena) po 1 kW priključne snage za područja grada Užica predviđena za toplifikaciju, bez PDV.
Način plaćanja
5. Energetski subjekt (distributer toplotne energije) sklapa sa investitorom/kupcem ugovor o snabdevanju toplotnom energijom po izdavanju odobrenja za gradnju i priključivanje, a najkasnije 30 dana pre samog priključenja.
6. Investitor/kupac plaća nadoknadu za priključak na toplovodnu mrežu najkasnije 15 dana pre priključivanja na mrežu.
7. Energetski subjekt može u slučaju neizmirene nadoknade za priključak obustaviti isporuku toplotne energije do plaćanja ukupnih kupčevih obaveza.
PROCEDURA USVAJANJA CENA
1. Energetski subjekt koji obavlja ili počinje obavljati delatnosti snadbevanja toplotnom energijom (u daljnjem tekstu: energetski subjekt), formira cenu toplotne energije i usluga na način koji je određen uslovima snadbevanja i tarifnim sistemom, a po proceduri iz ovog priloga, koja je njihov se stavni deo.
2. Izvorna cena (varijabilni i fiksni deo cene) je cena bez PDV, formirana u skladu sa propisima, i važila je na dan 30. jun 2010. godine.
3. Određivanje prve izvorne cene ili promene izvorne cene odobrava gradonačelnik grada Užica na zahtev energetskog subjekta. Zahtev za odobravanje prve određene izvorne cene ili za promene izvorne cene mora sadržavati podatke iz 4. tačke ove procedure, uredbe i elemente koji su navedeni u 2. i 3. tački metodologije za formiranje cena (Prilog 1.).
4. Zahtev za odobravanje prve izvorne cene ili za promenu izvorne cene mora sadržati sledeće podatke:
a) naziv i sedište energetskog subjekta sa navedenom delatnošću za koju je energetski subjekt registrovan, kao i matični broj iz poslovnog registra,
b) odgovarajući dokument - akt o imenovanju (osnivanju/poveravanju) privrednog društva za obavljanje delatnosti od opšteg interesa,
c) ugovor o izdavanju koncesije, u slučaju da je energetski subjekt koncesionar,
d) navođenje opštine/grada na čijem području se obavlja usluga navedenih delatnosti,
e) cenovnik po vrstama usluga i vrstama kupaca bez PDV i sa PDV, te prosečnu cenu bez PDV, koje se koriste na dan podnošenja zahteva, sa postotkom povećanja ovih cena u zadnjoj i predzadnjoj zaključenoj poslovnoj godini odnosno do datuma podnošenja zahteva,
f) predloženi cenovnik po vrstama usluga i vrstama kupaca bez PDV i sa PDV, nove prosečne cene bez PDV za koje se podnosi zahtev, sa datumom predviđenim za stupanje na snagu i procenat povećanja prosečne cene,
g) pregled fakturisane realizacije sa navođenjem količine prodate energije i usluga za pojedinačne vrste kupaca po pojedinačnim mesecima za zadnju i predzadnju zaključenu poslovnu godinu, odnosno do datuma podnošenja zahteva,
h) navođenje troškova po vrstama energenata odnosno troškova proizvodnje toplote na pragu proizvodnih postrojenja za zadnju i predzadnju zaključenu poslovnu godinu, i) pregled prihoda i rashoda, te njihovu strukturu za proizvod odnosno uslugu za koju se podnosi zahtev, za zadnju i predzadnju zaključenu poslovnu godinu odnosno do datuma podnošenja zahteva,
j) bilans uspeha i bilans stanja za celo preduzeće za zadnju i predzadnju zaključenu poslovnu godinu,
k) raniju saglasnost nadležnog organa lokalne samouprave.
Podatke iz tački a), b), c) i d) obveznik prilaže od prve prijave cena u godini, odnosno od međugodišnjih promena ovih podataka.
Način izračunavanja nove prosečne cene je naveden u 9. tački metodologije za formiranje cena (Prilog 1.).
5. Energetski subjekt može utvrditi povećanje cene u slučaju povećanja cene ulaznih elemenata i mora usvajati smanjenje cene u slučaju smanjenja cena ulaznih elemenata, na način kako je to definisano u tačkama 5. do 9. metodologije za određivanje cena (Prilog 1.). Za povećanje odnosno smanjenje cene energetski subjekt mora dobiti saglasnost Gradskog veća grada Užica.