PRAVILNIKO SPREČAVANJU, RANOM OTKRIVANJU I SUZBIJANJU BOLNIČKIH INFEKCIJA("Sl. glasnik RS", br. 101/2013) |
Ovim pravilnikom propisuju se mere sprečavanja pojave, ranog otkrivanja i suzbijanja bolničkih infekcija, kao i način obrazovanja i rada komisije za zaštitu od bolničkih infekcija.
Zdravstvene ustanove, privatna praksa, socijalne ustanove u kojima se obavlja i zdravstvena delatnost i druga pravna lica koja mogu obavljati zdravstvenu delatnost za svoje zaposlene, dužni su da sprovode stručne, organizacione i druge propisane mere u cilju sprečavanja pojave, ranog otkrivanja i suzbijanja bolničkih infekcija.
Bolnička infekcija, odnosno infekcija povezana sa zdravstvenom zaštitom je infekcija nastala kod pacijenata i osoblja u zdravstvenoj ustanovi ili u drugom obliku delatnosti iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika, kao rezultat nepoželjne reakcije organizma na prisustvo infektivnog agensa i/ili njegovih toksina, a koja nije bila prisutna niti je pacijent bio u inkubaciji prilikom prijema.
Infekcija se smatra bolničkom ako je nastala u zdravstvenoj ustanovi, odnosno u drugom obliku delatnosti iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika u sledećim slučajevima:
1) ako je postala evidentna 48 časova posle prijema pacijenta u bolnicu ili kasnije;
2) ako se utvrdi da je povezana sa hirurškom intervencijom, a ispolji se u toku 30 dana posle hirurške intervencije u slučaju da implantat nije ugrađen, ili u toku jedne godine ako je ugrađen;
3) ako se ispolji posle otpusta pacijenta, a epidemiološki podaci pokazuju da je nastala u zdravstvenoj ustanovi ili drugom obliku delatnosti iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika;
4) ako je nastala kod novorođenčadi kao rezultat prolaza kroz porođajni kanal majke;
5) kod lica zaposlenih u ustanovama iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika.
II EPIDEMIOLOŠKI NADZOR NAD BOLNIČKIM INFEKCIJAMA
Epidemiološki nadzor nad bolničkim infekcijama (u daljem tekstu: epidemiološki nadzor) podrazumeva sistematsko prikupljanje, analizu i tumačenje podataka o bolničkim infekcijama kao i povratnu informaciju o rezultatima nadzora zdravstvenom osoblju odeljenja na kome je nadzor vršen, komisiji za zaštitu od bolničkih infekcija i nadležnim institucijama.
Epidemiološki nadzor omogućava identifikaciju bolesnika koji imaju neku infekciju i/ili kolonizaciju, kao i sagledavanje faktora rizika koji su doprineli njenom nastanku.
U epidemiološkom nadzoru koriste se definicije bolničkih infekcija koje objavljuje Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" (u daljem tekstu: Institut za javno zdravlje Srbije).
Epidemiološki nadzor iz člana 3. stav 1. ovog pravilnika obavljaju zdravstveni radnici nadležni za sprovođenje nadzora.
Epidemiološki nadzor nad pacijentima sa povećanim rizikom za nastanak bolničkih infekcija sprovodi se kontinuirano, praćenjem incidencije.
Pacijenti koji su u povećanom riziku za obolevanje od bolničkih infekcija su:
1) operisani pacijenti,
2) imunodeficijentni pacijenti,
3) nedonoščad,
4) novorođenčad,
5) odojčad,
6) pacijenti starije životne dobi (>65 godina),
7) pacijenti sa opekotinama,
8) pacijenti u jedinicama intenzivne nege i terapije,
9) pacijenti na hemodijalizi,
10) pacijenti oboleli od infektivnih bolesti kao i
11) osobe sa invaliditetom i psihičkim bolestima.
Na odeljenjima na kojima se ne vrši nadzor praćenjem incidencije, sprovodi se nadzor kroz studije prevalencije.
Epidemiološki nadzor iz stava 4. ovog člana sprovodi se u ustanovama iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika na teritoriji Republike Srbije periodično na pet godina, u skladu sa planom koji priprema Institut za javno zdravlje Srbije, u saradnji sa Republičkom stručnom komisijom za nadzor nad bolničkim infekcijama.
1. Organizacija epidemiološkog nadzora
Zdravstvena ustanova i drugi oblik delatnosti iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika donosi Program za prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija (u daljem tekstu: Program) i godišnji Plan za prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija (u daljem tekstu: Plan).
Programom se utvrđuju dugoročni ciljevi, aktivnosti i metod rada, način organizovanja, sprovođenja i kontrole, učesnici u sprovođenju programa i njihovi zadaci.
Planom se utvrđuju aktivnosti u toku jedne kalendarske godine za zaštitu od pojave bolničkih infekcija.
U zdravstvenim ustanovama i socijalnim ustanovama u kojima se obavlja i zdravstvena delatnost, predlog Programa i Plana sačinjava Komisija za zaštitu od bolničkih infekcija (u daljem tekstu: Komisija), a donosi ga direktor zdravstvene ustanove i socijalne ustanove u kojima se obavlja i zdravstvena delatnost.
U privatnoj praksi Program i Plan donosi lice odgovorno za nadzor nad bolničkim infekcijama, u saradnji sa specijalistom epidemiologije nadležnog zavoda/instituta za javno zdravlje.
Program iz st. 1. i 3. ovog člana revidira se jednom u tri godine.
Plan iz st. 1. i 3. ovog člana za narednu godinu, donosi se najkasnije do 31. decembra tekuće godine i dostavlja se nadležnom institutu/zavodu za javno zdravlje.
2. Komisija za zaštitu od bolničkih infekcija
Zdravstvena ustanova i socijalna ustanova u kojoj se obavlja i zdravstvena delatnost, dužna je da formira Komisiju i da ima zdravstvene radnike nadležne za nadzor nad bolničkim infekcijama.
Članove Komisije i zdravstvene radnike nadležne za nadzor imenuje odgovorno lice ustanove.
Komisiju čine predsednik komisije, zamenik predsednika i članovi.
Na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite, predsednik Komisije je direktor zdravstvene ustanove, a zamenik predsednika je specijalista epidemiologije zdravstvene ustanove.
Članovi Komisije su:
1) upravnici klinika/odeljenja kliničkih grana medicine,
2) specijalista epidemiologije u zdravstvenoj ustanovi,
3) specijalista mikrobiologije,
4) specijalista za infektivne bolesti,
5) specijalista higijene,
6) specijalista epidemiologije nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje,
7) glavna sestra zdravstvene ustanove,
8) glavne sestre klinika/odeljenja,
9) strukovna medicinska sestra/strukovni sanitarno-ekološki inženjer.
Članovi Komisije iz stava 1. ovog člana mogu biti i klinički farmakolog, doktori medicine drugih specijalnosti, kao i drugi zdravstveni radnici.
Na primarnom nivou zdravstvene zaštite i u socijalnoj ustanovi u kojoj se obavlja i zdravstvena delatnost, predsednik Komisije je direktor ustanove koji imenuje zamenika Komisije.
Članovi Komisije su:
1) načelnici službi,
2) specijalista epidemiologije u ustanovi iz stava 1. ovog člana,
3) specijalista epidemiologije nadležnog instituta/ zavoda za javno zdravlje,
4) glavna sestra ustanove,
5) glavne sestre službi,
6) strukovna medicinska sestra/strukovni sanitarno-ekološki inženjer.
Ukoliko zdravstvena i socijalna ustanova iz čl. 9. i 10. ovog pravilnika nema zaposlene zdravstvene radnike pomenutih specijalnosti, odgovorno lice može angažovati zdravstvenog radnika zaposlenog u drugoj zdravstvenoj ustanovi za člana Komisije.
Zdravstvena ustanova i socijalna ustanova u kojoj se obavlja i zdravstvena delatnost, u roku od sedam dana od formiranja Komisije, obaveštavaju nadležni zavod/institut za javno zdravlje i Institut za javno zdravlje Srbije o sastavu Komisije.
Komisija radi na osnovu Poslovnika o radu i obavlja sledeće poslove:
1) donosi i periodično revidira Program i stručno metodološka uputstva za mere prevencije i suzbijanja bolničkih infekcija;
2) dostavlja uputstva u pisanoj i/ili elektronskoj formi svim organizacionim jedinicama;
3) donosi godišnji Plan rada Komisije kojim:
(1) određuje stručne prioritete u suzbijanju bolničkih infekcija prema epidemiološkoj situaciji, kao i postupke u okviru mera za prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija u skladu sa preporukama i uputstvima Republičke stručne komisije za nadzor nad bolničkim infekcijama;
(2) određuje metod u praćenju bolničkih infekcija prema preporuci specijaliste epidemiologije zdravstvene ustanove i/ili specijaliste epidemiologije nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje;
(3) prati primenu preporuka i mera za prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija;
4) analizira kretanje bolničkih infekcija i utvrđuje prioritete u epidemiološkom nadzoru;
5) sarađuje sa nadležnim institutima/zavodima za javno zdravlje;
6) razmatra periodične izveštaje koje priprema organizaciona jedinica za bolničke infekcije u zdravstvenim ustanovama na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, odnosno strukovna medicinska sestra/strukovni sanitarno-ekološki tehničar u saradnji sa specijalistom epidemiologije nadležnog instituta/ zavoda za javno zdravlje u zdravstvenim ustanovama na primarnom nivou zdravstvene zaštite;
7) podnosi periodične izveštaje odgovornom licu - direktoru ustanove i nadležnom institutu/zavodu za javno zdravlje.
Rad Komisije odvija se na sastancima koji se organizuju najmanje četiri puta tokom godine, a po potrebi i češće u zavisnosti od epidemiološke situacije u pogledu bolničkih infekcija.
Članovi Komisije za svoj rad odgovorni su direktoru zdravstvene, odnosno socijalne ustanove u kojoj se obavlja zdravstvena delatnost.
Direktor ustanove odgovoran je za sprovođenje mera prevencije i suzbijanja bolničkih infekcija.
Zdravstvena ustanova i socijalna ustanova u kojoj se obavlja i zdravstvena delatnost u obavezi su da imaju organizacionu jedinicu za bolničke infekcije (služba, odeljenje, grupa, tim i sl.).
Privatna praksa i drugo pravno lice koje može obavljati zdravstvenu delatnost za svoje zaposlene u obavezi je da ima strukovnu medicinsku sestru/strukovnog sanitarno-ekološkog inženjera za obavljanje poslova vezanih za prevenciju i praćenje bolničkih infekcija.
Ukoliko privatna praksa u skladu sa zakonom, nema zaposlenu strukovnu medicinsku sestru, poslove vezane za prevenciju i praćenje bolničkih infekcija, obavlja njen osnivač.
3. Organizaciona jedinica za bolničke infekcije
Organizacionu jedinicu za bolničke infekcije iz člana 14. stav 1. ovog pravilnika, čine najmanje specijalista epidemiologije i strukovna medicinska sestra/strukovni sanitarno-ekološki inženjer za obavljanje poslova vezanih za prevenciju i praćenje bolničkih infekcija.
Organizaciona jedinica za bolničke infekcije iz člana 15. ovog pravilnika, prati zdravstveno stanje hospitalizovanih pacijenata, predlaže i prati sprovođenje mera prevencije i suzbijanja bolničkih infekcija.
Zadaci specijaliste epidemiologije zdravstvene ustanove u okviru organizacione jedinice za bolničke infekcije su:
1) praćenje epidemiološke situacije u pogledu bolničkih infekcija, postavljanje dijagnoze bolničkih infekcija u skladu sa definicijama iz člana 3. stav 3. ovog pravilnika;
2) prikazivanje epidemiološke situacije na osnovu prikupljenih podataka i dnevno izveštavanje stručnog kolegijuma stacionarne ustanove;
3) učestvovanje u pripremi preporuka za prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija;
4) praćenje primene preporuka, postupaka i mera za prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija, kao i vršenje procene primenjenih mera;
5) praćenje bolničkih infekcija prema utvrđenim prioritetima i izolatima bakterija od epidemiološkog značaja;
6) pružanje stručne pomoći doktorima medicine u svakodnevnom radu;
7) prijavljivanje sumnje na epidemiju bolničkih infekcija specijalisti epidemiologije nadležnog instituta/ zavoda za javno zdravlje;
8) saradnja sa specijalistom epidemiologije nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje pri istraživanju epidemije i utvrđivanju preporuka i mera za suzbijanje epidemije;
9) davanje preporuka zaduženim licima pri planiranju građevinskih radova u ustanovi sa aspekta prevencije i suzbijanja bolničkih infekcija;
10) organizovanje kontinuirane edukacije za zaposlena lica u zdravstvenoj ustanovi;
11) bezbedno čuvanje podataka;
12) pripremanje periodičnih izveštaja koji se, nakon usvajanja od strane Komisije, dostavljaju nadležnom institutu/zavoda za javno zdravlje.
Zadaci strukovne medicinske sestre/strukovnog sanitarno-ekološkog inženjera u okviru organizacione jedinice za bolničke infekcije su:
1) dnevno prikupljanje podataka o pacijentima koji su u riziku za nastanak bolničkih infekcija, upisivanje podataka u obrazac za nadzor i obaveštavanje specijaliste epidemiologije nadležnog za bolničke infekcije o prikupljenim podacima;
2) učestvovanje u pripremi preporuka za prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija sa aspekta izvođenja sestrinskih procedura;
3) praćenje primene preporuka, postupaka i mera za prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija;
4) dnevni uvid u protokol mikrobiološke laboratorije;
5) praćenje bolničke infekcije/kolonizacije prema utvrđenim prioritetima i izolatima bakterija od epidemiološkog značaja;
6) pružanje stručne pomoći medicinskim sestrama/tehničarima u svakodnevnom radu;
7) pružanje pomoći specijalisti epidemiologije zdravstvene ustanove i specijalisti epidemiologije nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje, pri istraživanju epidemije bolničke infekcije i pri utvrđivanju preporuka i mera za suzbijanje epidemije;
8) učestvovanje u kontinuiranoj edukaciji za zaposlena lica u zdravstvenoj ustanovi;
9) bezbedno čuvanje podataka.
Strukovna medicinska sestra/strukovni sanitarno-ekološki inženjer u svom radu neposredno je odgovoran specijalisti epidemiologije zdravstvene ustanove.
4. Uloga instituta/zavoda za javno zdravlje u epidemiološkom nadzoru nad bolničkim infekcijama
Institut/zavod za javno zdravlje organizuje epidemiološki nadzor nad bolničkim infekcijama u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima delatnosti iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika na teritoriji za koju je osnovan.
Institut/zavod za javno zdravlje obavlja sledeće:
1) pruža potrebnu stručno-metodološku pomoć zdravstvenoj ustanovi ili drugom obliku delatnosti iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika tokom organizovanja i izvođenja epidemiološkog nadzora nad bolničkim infekcijama;
2) učestvuje u radu Komisija;
3) prikuplja i analizira dostavljene prijave i izveštaje o bolničkim infekcijama;
4) vrši ispitivanje epidemija bolničkih infekcija u saradnji sa organizacionom jedinicom za bolničke infekcije i Komisijom;
5) predlaže mere za sprečavanje prenošenja bolničkih infekcija;
6) organizuje kontinuiranu edukaciju iz oblasti bolničkih infekcija;
7) sačinjava izveštaje o bolničkim infekcijama na svojoj teritoriji i dostavlja ih Institutu za javno zdravlje Srbije.
5. Uloga Instituta za javno zdravlje Srbije u epidemiološkom nadzoru nad bolničkim infekcijama
Institut za javno zdravlje Srbije organizuje epidemiološki nadzor nad bolničkim infekcijama u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima delatnosti iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika i prati kretanje bolničkih infekcija na teritoriji Republike Srbije na osnovu izveštaja instituta/zavoda za javno zdravlje.
Institut za javno zdravlje Srbije obavlja sledeće:
1) organizuje epidemiološki nadzor nad bolničkim infekcijama na teritoriji Republike Srbije;
2) pruža stručnu pomoć u oblasti bolničkih infekcija institutima/zavodima za javno zdravlje na teritoriji Republike Srbije;
3) koordinira i učestvuje u proceni mera prevencije i nadzora nad bolničkim infekcijama na teritoriji Republike Srbije;
4) priprema izveštaje dva puta godišnje o kretanju bolničkih infekcija na osnovu podataka instituta/zavoda za javno zdravlje na teritoriji Republike Srbije i dostavlja ih Republičkoj stručnoj komisiji za nadzor nad bolničkim infekcijama i ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja;
5) učestvuje u pripremi nacionalnih preporuka (vodiča) iz oblasti prevencije i nadzora nad bolničkim infekcijama i učestvuje u njihovoj primeni;
6) organizuje kontinuiranu edukaciju iz oblasti prevencije i suzbijanja bolničkih infekcija;
7) pruža neophodne informacije ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja u pogledu bolničkih infekcija u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima delatnosti iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika.
6. Uloga Republičke stručne komisije za nadzor nad bolničkim infekcijama
Republička stručna komisija za nadzor nad bolničkim infekcijama obavlja naročito sledeće:
1) učestvuje u pripremi programa za sprečavanje i suzbijanje bolničkih infekcija;
2) razmatra godišnje izveštaje o kretanju bolničkih infekcija koje priprema Institut za javno zdravlje Srbije;
3) priprema preporuke i uputstva iz oblasti prevencije i nadzora nad bolničkim infekcijama, prati i učestvuje u njihovom sprovođenju;
4) učestvuje u proceni uspešnosti mera prevencije i nadzora nad bolničkim infekcijama;
5) pruža neophodne informacije ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja u vezi sa bolničkim infekcijama u zdravstvenim ustanovama;
6) učestvuje u izradi zakonskih i podzakonskih akata u oblasti prevencije i suzbijanja bolničkih infekcija.
III MERE ZA PREVENCIJU I SUZBIJANJE BOLNIČKIH INFEKCIJA
Prevencija i suzbijanje bolničkih infekcija predstavlja skup aktivnosti u oblasti bezbednosti pacijenata tokom pružanja zdravstvene zaštite kao i bezbednosti zaposlenih lica. U sprovođenju tih aktivnosti odgovorni su svi zaposleni u zdravstvenoj ustanovi i drugom obliku delatnosti iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika.
Mere za prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija su:
1) pregled, trijaža i sanitarna obrada bolesnika pri prijemu na bolničko lečenje i prema kliničkim indikacijama, mikrobiološka i epidemiološka obrada bolesnika;
2) sprovođenje sanitarno-higijenskih postupaka pri radu, propisano ponašanje zaposlenih, bolesnika i posetilaca unutar zdravstvene ustanove i drugog oblika delatnosti iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika;
3) čišćenje, pranje i provetravanje radnih prostorija i pripadajuće opreme;
4) higijena ruku;
5) dezinfekcija instrumenata, medicinskog pribora i okoline;
6) sterilizacija opreme i pribora za medicinske postupke;
7) aseptični postupci pri radu;
8) prikupljanje, razvrstavanje, pranje, sterilizacija i transport rublja;
9) obezbeđivanje zdravstvene bezbednosti namirnica, uključujući vodu za piće, kao i obezbeđivanje sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova prilikom pripreme, čuvanja i podele hrane;
10) obezbeđivanje zdravstvene ispravnosti i kvaliteta vode za potrebe hemodijalize;
11) obezbeđivanje kvaliteta vazduha;
12) dezinsekcija i deratizacija;
13) bezbedno upravljanje medicinskim otpadom;
14) rano otkrivanje, izolacija i lečenje obolelih od bolničkih infekcija;
15) prikupljanje podataka, evidentiranje bolničkih infekcija, prijavljivanje bolničkih infekcija, analiza i izveštavanje o bolničkim infekcijama;
16) praćenje i suzbijanje rezistencije pojedinih vrsta mikroorganizama na antimikrobne lekove, praćenje potrošnje antibiotika i formiranje liste rezervnih antibiotika;
17) sprovođenje preventivnih i specifičnih mera kod pacijenata i zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i drugih zaposlenih lica (imunizacija, hemoprofilaksa, seroprofilaksa);
18) praćenje, prijavljivanje i zbrinjavanje zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i drugih zaposlenih lica prilikom ozleda oštrim predmetima u zdravstvenoj ustanovi i drugom obliku delatnosti iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika i kontaminacije kože i sluzokoža biološkim materijalom, posebno onih lica koja su profesionalno izložena potencijalno infektivnom materijalu;
19) obezbeđivanje sanitarno-higijenske i tehničke ispravnosti objekta, opreme i instalacija prema medicinskim potrebama;
20) edukacija zaposlenih lica o prevenciji i suzbijanju bolničkih infekcija;
21) detaljna i kontinuirana edukacija članova organizacione jedinice za bolničke infekcije i strukovne medicinske sestre/strukovnog sanitarno-ekološkog tehničara za bolničke infekcije.
Procedure sprovođenja mera iz člana 23. ovog pravilnika sastavni su deo Programa iz člana 5. stav 1. ovog pravilnika.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".