ZAKONO POTVRĐIVANJU ČETVRTOG DODATNOG PROTOKOLA UZ EVROPSKU KONVENCIJU O EKSTRADICIJI("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 13/2013) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Četvrti dodatni protokol uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji, sačinjen 20. septembra 2012. godine u Beču, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
ČETVRTI DODATNI PROTOKOL UZ EVROPSKU KONVENCIJU O EKSTRADICIJI
Beč, 20. septembar 2012. godine
Države članice Saveta Evrope, potpisnice ovog protokola,
Smatrajući da je cilj Saveta Evrope da se ostvari veće jedinstvo između članica;
U želji jačanja njihovih pojedinačnih i kolektivnih mogućnosti za suprotstavljanje kriminalu;
S obzirom na odredbe Evropske Konvencije o ekstradiciji (ETS br. 24) koja je otvorena za potpisivanje 13. decembra 1957. godine u Parizu (u daljem tekstu "Konvencija"), kao i tri dodatna protokola (ETS br 86 i 98, CETS br. 209), sačinjena u Strazburu 15. oktobra 1975. godine, 17. marta 1978. godine i 10. novembra 2010. godine;
Smatrajući celishodnim da se određene odredbe Konvencije unaprede i dopune u određenim aspektima, s obzirom na razvoj međunarodne saradnje u krivičnim stvarima, nakon što su Konvencija i njeni dodatni protokoli stupili na snagu;
Dogovorile su se o sledećem:
Član 10. Konvencije se zamenjuje sledećim odredbama:
"Zastarelost
1. Izručenje se neće odobriti ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili izvršenja kazne, prema zakonodavstvu strane molilje.
2. Izručenje se neće odbiti ako bi zastarelost krivičnog gonjenja ili izvršenja kazne nastupila, prema zakonodavstvu zamoljene strane.
3. Svaka država može, u trenutku potpisivanja ili polaganja svog instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, da izjavi da koristi pravo da ne prihvati stav 2:
a. kada se molba za izručenje odnosi na krivična dela za koja je ta država nadležna po svom krivičnom zakonu; i/ili
b. ako domaće zakonodavstvo izričito zabranjuje izručenje u slučaju nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja ili izvršenja kazne, prema njenom zakonodavstvu.
4. Prilikom utvrđivanja da li je, prema domaćem zakonodavstvu, nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili izvršenja kazne, svaka strana koja je dala izjavu, u skladu sa stavom 3. ovog člana, će uzeti u obzir, u skladu sa domaćim zakonom, sve radnje i događaje koji su se desili na teritoriji strane molilje, u meri u kojoj te radnje ili događaji iste vrste utiču na prekid ili obustavu zastarelosti na teritoriji zamoljene strane."
1. Član 12. Konvencije se zamenjuje sledećim odredbama:
"Molba i dokazi
1. Molba se sačinjava u pisanoj formi. Molbu upućuje Ministarstvo pravde ili drugi nadležni organ strane molilje Ministarstvu pravde ili drugom nadležnom organu zamoljene strane. Država koja želi da odredi neki drugi nadležni organ umesto Ministarstva pravde će o tome obavestiti Generalnog sekretara Saveta Evrope u trenutku potpisivanja ili polaganja svog instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, kao i o svim naknadnim promenama nadležnog organa.
2. Molbi se prilažu:
a. kopija odluke o osudi i kazni ili naloga za pritvaranje koji može odmah da se izvrši ili naloga za hapšenje ili drugog naloga koji ima isto dejstvo i koji je izdat u skladu sa postupkom propisanim zakonom strane molilje;
b. opis krivičnih dela zbog kojih se izručenje traži, vreme i mesto izvršenja dela, pravna kvalifikacija, tekst zakonskih odredaba koje se na njih odnose, uključujući odredbe koje se odnose na zastarelost, koji se moraju navesti što je moguće preciznije;
v. prepis zakonskih odredaba koje se primenjuju na dela ili, u slučaju da to nije moguće, izjavu o pravu koje se primenjuje, kao i što precizniji opis lica koje se traži i svako drugo obaveštenje pogodno za utvrđivanje njegovog identiteta, državljanstva i mesta boravišta."
2. Član 5. Drugog dodatnog protokola uz Konvenciju se neće primenjivati između strana ugovornica ovog protokola.
Član 14. Konvencije se zamenjuje sledećim odredbama:
"Pravilo specijalnosti
1. Izručeno lice neće biti lišeno slobode, krivično gonjeno, suđeno, osuđeno ili pritvoreno radi izvršenja odluke o kazni ili naloga za pritvaranje, niti podvrgnuto bilo kakvom drugom obliku ograničenja lične slobode za bilo koje delo učinjeno pre predaje, a koje nije predmet izručenja, osim u sledećim slučajevima:
a. ako strana koja ga je izručila na to pristane. U tu svrhu biće podnet zahtev za davanje saglasnosti sa prilozima predviđenim u članu 12. i sudski zapisnik sa izjavom izručenog lica, koja se odnosi na predmetna krivična dela. Ovaj pristanak će se dati u slučaju da krivično delo za koje se traži može biti predmet izručenja na osnovu ove konvencije. Odluka će biti doneta u što kraćem roku, a najkasnije 90 dana nakon prijema zahteva za davanje saglasnosti. Ukoliko zamoljena strana nije u mogućnosti da ispoštuje rok iz ovog stava, ona će o tome obavestiti stranu molilju, navodeći razloge za odlaganje i vreme potrebno za donošenje te odluke;
b. ako izručeno lice, iako je imalo mogućnosti, nije napustilo teritoriju strane kojoj je bilo predato u roku od 30 dana od njegovog konačnog puštanja iz zatvora, ili se na nju ponovo vratilo.
2. Međutim, strana molilja može:
a. da sprovodi istragu, izuzimajući mere kojima se ograničava lična sloboda tog lica;
b. da preduzima neophodne mere u skladu sa svojim zakonom, uključujući i suđenje u odsustvu, radi sprečavanja nastupanja pravnih posledica zastarelosti;
v. da preduzima neophodne mere radi vraćanja tog lica sa svoje teritorije.
3. Svaka država može, u trenutku potpisivanja ili polaganja svog instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju ili naknadno, izjaviti da, pored slučajeva iz stava 1, strana molilja koja je dala istu izjavu može, kada je zahtev za davanje saglasnosti podnet u skladu sa stavom 1. tačka a, ograničiti ličnu slobodu izručenog lica, pod uslovom da:
a. strana molilja u trenutku predaje zahteva za davanje saglasnosti u skladu sa stavom 1. tačka a ili kasnije, obavesti o datumu početka ograničenja;
b. nadležni organ zamoljene strane izričito potvrdi prijem ovog obaveštenja.
Zamoljena strana u bilo koje vreme može izraziti nesaglasnost sa tim ograničenjem, čime će strana molilja biti obavezana i obustaviti ograničenje, uz puštanje na slobodu izručenog lica, kada je to moguće.
4. Kada se opis dela koje je predmet optužbe, promeni u toku krivičnog postupka, izručeno lice će biti procesuirano ili osuđeno, ako se to delo po svojim konstitutivnim elementima i prema novom opisu može smatrati delom za koje je izručenje moguće."
Izručenje u korist treće države
Tekst člana 15. Konvencije postaje stav 1. ovog člana i dodaje se sledeći stav koji glasi:
"2. Zamoljena strana će doneti odluku o davanju saglasnosti iz stava 1. u što kraćem roku, a najkasnije 90 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti, odnosno prijema dokumenata iz člana 12. stav 2. Kada zamoljena strana nije u mogućnosti da postupi u roku iz ovog stava, o tome će obavestiti stranu molilju, navodeći razloge za odlaganje i vreme potrebno za donošenje te odluke."
Član 21. Konvencije zamenjuje se sledećim odredbama:
"Tranzit
1. Tranzit preko teritorije jedne od strana ugovornica odobriće se na zahtev, pod uslovom da se ne radi o krivičnom delu za koje zamoljena strana za tranzit smatra da je političke ili čisto vojne prirode imajući u vidu čl. 3. i 4. ove konvencije.
2. Zahtev za tranzit sadrži sledeće podatke:
a. identitet lica koje se izručuje, uključujući državljanstvo ili više državljanstava kada je to slučaj;
b. organ koji traži tranzit;
v. nalog za hapšenje ili drugi nalog sa istim pravnim dejstvom ili izvršna presuda, kao i potvrda da će to lice biti izručeno;
g. vrsta i opis krivičnog dela, uključujući maksimalnu kaznu ili kaznu koja je izrečena u pravnosnažnoj presudi;
d. opis okolnosti u kojima je krivično delo izvršeno, uključujući vreme, mesto i stepen krivične odgovornosti lica čije izručenje se traži.
3. U slučaju neplaniranog sletanja, strana molilja će odmah potvrditi postojanje jednog od dokumenata iz člana 12. stav 2. tačka a. Ta potvrda će se smatrati zahtevom za privremeno pritvaranje iz člana 16, i strana molilja će predati zahtev za tranzit državi na čijoj teritoriji je došlo do sletanja.
4. Tranzit državljanina države zamoljene za tranzit, u smislu člana 6. može da bude odbijen.
5. Međutim, svaka država može da izjavi prilikom potpisivanja ove konvencije ili polaganja instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, da će odobriti tranzit nekog lica samo pod istim uslovima koji važe za izručenje ili pod nekim od ovih uslova.
6. Tranzit izručenog lica neće se vršiti preko bilo koje teritorije, ako postoji verovatnoća da bi na njoj mogao biti ugrožen njegov život ili sloboda zbog rasne pripadnosti, vere, državljanstva ili političkih ubeđenja."
Kanali i sredstva komunikacije
Konvencija se dopunjuje sledećim odredbama:
"Kanali i sredstva komunikacije
1. U smislu ove konvencije, komunikacija se može obavljati elektronskim ili nekim drugim putem, kojim će se proslediti pismeni dokazi, u skladu sa uslovima koji stranama omogućuju da utvrde verodostojnost. Jedna strana će na zahtev druge strane i u svakom trenutku, dostaviti originale ili overene kopije dokumenata.
2. Učešće Međunarodne organizacije kriminalističke policije (Interpol) ili diplomatskih kanala nije isključeno.
3. Svaka država može, u trenutku potpisivanja ili polaganja svog instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, da stavi rezervu u vezi sa čl. 12. i 14. stav 1. tačka a. ove konvencije, da traži original ili overenu kopiju molbe i propratne dokumentacije."
Odnos sa Konvencijom i drugim međunarodnim instrumentima
1. Reči i izrazi koji se koriste u ovom protokolu tumače se u smislu Konvencije. Kada je reč o stranama ugovornicama ovog protokola, odredbe Konvencije se, mutatis mutandis, primenjuju u meri u kojoj su kompatibilne sa odredbama ovog protokola.
2. Odredbe ovog protokola ni na koji način ne utiču na primenu člana 28. st. 2. i 3. Konvencije u vezi sa odnosima između Konvencije i bilateralnih ili multilateralnih ugovora.
Konvencija se dopunjuje sledećim odredbama:
"Mirno rešavanje
Evropski Komitet za krivična pitanja Saveta Evrope biće obaveštavan o primeni Konvencije i njenih dodatnih protokola i učiniće sve što je neophodno radi omogućavanja mirnog rešavanja bilo kog spora koji može da proistekne u vezi sa njihovim tumačenjem i primenom."
1. Ovaj protokol je otvoren za potpisivanje državama članicama Saveta Evrope koje su strane ugovornice Konvencije ili su potpisale Konvenciju. On podleže potvrđivanju, prihvatanju ili odobravanju. Potpisnica ne može da potvrdi, prihvati ili odobri ovaj protokol ako prethodno nije potvrdila, prihvatila ili odobrila Konvenciju, ili ako to istovremeno ne učini. Instrumenti o potvrđivanju, prihvatanju ili odobravanju polažu se kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
2. Ovaj protokol stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od tri meseca posle polaganja trećeg instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju ili odobravanju.
3. U odnosu na svaku državu potpisnicu koja kasnije položi svoj instrument o potvrđivanju, prihvatanju ili odobravanju, ovaj protokol stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od tri meseca od datuma polaganja.
1. Svaka država koja nije članica, a pristupila je Konvenciji, može da pristupi ovom protokolu posle njegovog stupanja na snagu.
2. Takvo pristupanje se vrši polaganjem instrumenata o pristupanju kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
3. U odnosu na svaku državu koja mu pristupa, ovaj protokol stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od tri meseca od datuma polaganja instrumenta o pristupanju.
Ovaj protokol će se primenjivati na zahteve koji budu primljeni nakon stupanja na snagu Protokola između strana ugovornica.
1. Svaka država može, prilikom potpisivanja ili polaganja svog instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, da naznači teritoriju ili teritorije na kojima se ovaj protokol primenjuje.
2. Svaka država može, u bilo kom kasnijem trenutku, izjavom upućenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope, da proširi primenu ovog protokola na bilo koju drugu teritoriju naznačenu u izjavi. U odnosu na tu teritoriju Protokol stupa na snagu prvog dana u mesecu posle isteka perioda od tri meseca nakon datuma kada je Generalni sekretar tu izjavu primio.
3. Svaka izjava data u skladu sa dva prethodna stava može da se, u odnosu na bilo koju teritoriju naznačenu u njoj, povuče na osnovu obaveštenja upućenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope. Povlačenje proizvodi dejstvo prvog dana u mesecu posle isteka perioda od šest meseci nakon datuma kada je Generalni sekretar takvo obaveštenje primio.
1. Rezerve koje je neka država stavila na bilo koju odredbu Konvencije i njenih dodatnih protokola, koje nisu izmenjene ovim protokolom, primenjuju se i na ovaj protokol, osim ukoliko država izjavi drugačije u trenutku potpisivanja ili prilikom polaganja instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju. Isto to važi za svaku izjavu datu u odnosu na bilo koju odredbu ili shodno bilo kojoj odredbi Konvencije ili njenih dodatnih protokola.
2. Rezerve i izjave stavljene od strane države na bilo koju odredbu Konvencije koja je izmenjena ovim protokolom neće se primenjivati između strana ugovornica ovog protokola.
3. Na odredbe ovog protokola ne mogu se staviti rezerve, osim rezervi iz člana 10. stav 3. i člana 21. stav 5. Konvencije, kako predviđa ovaj protokol i članu 6. stav 3. ovog protokola. Uzajamnost se može primeniti u vezi sa svakom stavljenom rezervom.
4. Svaka država može u celosti ili delimično da povuče rezervu ili izjavu koju je dala u skladu sa ovim protokolom, putem izjave upućene Generalnom sekretaru Saveta Evrope, koja stupa na snagu danom prijema.
1. Svaka strana ugovornica može, ako je to u njenom interesu, da otkaže ovaj protokol slanjem obaveštenja Generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2. Otkazivanje proizvodi dejstvo prvog dana u mesecu po isteku perioda od šest meseci nakon datuma kada je Generalni sekretar Saveta Evrope primio obaveštenje.
3. Otkazivanje Konvencije automatski podrazumeva i otkazivanje ovog protokola.
Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta Evrope i svaku državu koja je pristupila ovom protokolu o:
a. svakom potpisivanju;
b. polaganju svakog instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju;
v. svakom datumu stupanja na snagu ovog protokola u skladu sa čl. 9. i 10;
g. svakoj rezervi stavljenoj u skladu sa članom 10. stav 3. i članom 21. stav 5. Konvencije izmenjenim ovim protokolom, kao i članom 6. stav 3. ovog protokola, i o svakom povlačenju takve rezerve;
d. svakoj izjavi datoj u skladu sa članom 12. stav 1. i članom 14. stav 3. Konvencije izmenjenim ovim protokolom, kao i članom 12. ovog protokola, i o svakom povlačenju takve izjave;
đ. svakom obaveštenju dobijenom u skladu sa članom 14. i o datumu kada to otkazivanje proizvodi dejstvo;
e. bilo kom drugom postupku, izjavi, obaveštenju ili saopštenju i vezi sa ovim protokolom.
U potvrdu navedenog su dolepotpisani, propisno ovlašćeni u tom cilju, potpisali ovaj protokol.
Sačinjeno u Beču, dana 20. septembra 2012. godine na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u po jednom primerku koji se polažu u arhivu Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope dostavlja overene kopije svakoj državi članici Saveta Evrope i državama koje nisu članice, a pristupile su Konvenciji."
ČLAN 3
O izvršavanju ovog protokola stara se ministarstvo nadležno za pravosuđe.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori."