O KLASIFIKACIJI, PAKOVANJU, OBELEŽAVANJU I OGLAŠAVANJU HEMIKALIJE I ODREĐENOG PROIZVODA U SKLADU SA GLOBALNO HARMONIZOVANIM SISTEMOM ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŽAVANJE UN
("Sl. glasnik RS", br. 105/2013)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se način klasifikacije, pakovanja, obeležavanja i oglašavanja hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN, svojstva supstance za koju može da se upotrebi alternativni hemijski naziv, kao i sadržaj zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.
Član 2
Prilozi 1- 6. odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Član 3
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) klasa opasnosti označava prirodu fizičke opasnosti, opasnosti po zdravlje ljudi ili opasnosti po životnu sredinu;
2) kategorija opasnosti jeste dalja podela u okviru svake klase opasnosti kojom se bliže određuje stepen opasnosti;
3) razlike unutar klase jesu razlike u okviru klase opasnosti koje zavise od puta izlaganja ili prirode efekata;
4) piktogram opasnosti jeste grafički prikaz opasnosti koji se sastoji od slikovnog simbola i drugih grafičkih elemenata kao što su okvir i boja pozadine, a koji ukazuje na informacije svojstvene predmetnoj opasnosti;
5) reč upozorenja jeste reč koja ukazuje na odgovarajući nivo opasnosti i koja upozorava na moguću opasnost, a koriste se sledeće reči:
- opasnost jeste reč upozorenja koja ukazuje na veoma opasne kategorije opasnosti i
- pažnja jeste reč upozorenja koja ukazuje na manje opasne kategorije opasnosti;
6) obaveštenje o opasnosti jeste pisani izraz dodeljen klasi i kategoriji opasnosti koji opisuje prirodu opasnosti supstance ili smeše, uključujući i nivo opasnosti gde je potrebno;
7) obaveštenje o merama predostrožnosti jeste pisani izraz koji opisuje preporučene mere za smanjenje ili sprečavanje štetnih efekata koji mogu nastati usled izlaganja opasnoj supstanci ili smeši prilikom njihovog korišćenja ili odlaganja;
8) monomer jeste supstanca koja ima sposobnost da gradi kovalentne veze sa nizom drugih sličnih ili različitih molekula pod uslovima odgovarajućim za reakciju stvaranja polimera koja se koristi u određenom procesu;
9) polimer jeste supstanca sastavljena od molekula koji se sastoje od niza istih ili različitih monomernih jedinica; molekulske mase ovih molekula moraju biti raspodeljene u određenom opsegu, pri čemu se razlike u molekulskim masama mogu pripisati prvenstveno razlikama u broju monomernih jedinica. Polimer sadrži:
(a) više od 50% masenog udela molekula sa najmanje tri monomerne jedinice koje su kovalentno vezane sa najmanje jednom drugačijom monomernom jedinicom ili drugim reaktantom (za potrebe ove definicije "monomerna jedinica" jeste izreagovani oblik monomera u polimeru);
(b) manje od 50% masenog udela molekula iste molekulske mase;
10) legura jeste metalni materijal, homogen na makroskopskom nivou, koji čine dva ili više elemenata sastavljena tako da se mehaničkim sredstvima ne mogu lako odvojiti (za potrebe ovog pravilnika "legura" se smatra smešom);
11) UN RTDG (United Nations Recommendations on the Transport of Dangerous Goods) jesu Preporuke Ujedinjenih Nacija za transport opasnog tereta;
12) granična koncentracija jeste koncentracija iznad koje prisustvo opasne supstance u drugoj supstanci ili smeši kao nečistoće, aditiva ili pojedinačnog sastojka dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne;
13) M-faktor jeste koeficijent kojim se množi koncentracija supstance koja je klasifikovana kao opasna po vodenu životnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hronično, kategorija 1, a koji se koristi u metodi sumiranja za klasifikaciju smeše koja sadrži tu supstancu;
14) granična vrednost jeste najmanja koncentracija bilo koje klasifikovane nečistoće, aditiva ili pojedinačnog sastojaka u supstanci ili smeši iznad koje se ta nečistoća, aditiv ili pojedinačni sastojak uzima u obzir prilikom klasifikacije supstance ili smeše;
15) pakovanje jeste upakovani proizvod koji se sastoji od ambalaže i sadržaja u njoj ili proces kojim se sadržaj pakuje u ambalažu;
16) ambalaža jeste jedna ili više posuda i svi drugi dodaci ili materijali potrebni da bi se ispunila namena zadržavanja sadržaja i drugi bezbednosni zahtevi;
17) međuambalaža jeste ambalaža koja se postavlja između unutrašnje ambalaže, odnosno proizvoda i spoljašnje ambalaže.
II KLASIFIKACIJA
Klasifikacija i klase opasnosti
Član 4
Hemikalije (supstance i smeše) se klasifikuju u jednu ili više klasa opasnosti upoređivanjem podataka o svojstvima supstanci i smeša sa kriterijumima za klasifikaciju u određenu klasu opasnosti koji su dati u Prilogu 1. ovog pravilnika.
Supstance i smeše predstavljaju fizičku opasnost ako se na osnovu fizičkih i hemijskih svojstava i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 2. ovog pravilnika mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti:
1) eksplozivi;
2) zapaljivi gasovi;
3) zapaljivi aerosoli;
4) oksidujući gasovi;
5) gasovi pod pritiskom;
6) zapaljive tečnosti;
7) zapaljive čvrste supstance i smeše;
8) samoreaktivne supstance ili smeše;
9) samozapaljive tečnosti;
10) samozapaljive čvrste supstance i smeše;
11) samozagrevajuće supstance ili smeše;
12) supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove;
13) oksidujuće tečnosti;
14) oksidujuće čvrste supstance i smeše;
15) organski peroksidi;
16) supstance i smeše korozivne za metale.
Supstance i smeše predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ako se na osnovu svojstava koja utiču na život i zdravlje ljudi i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 3. ovog pravilnika mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledećih klasa opasnosti:
8) specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost;
9) specifična toksičnost za ciljni organ - višekratna izloženost;
10) opasnost od aspiracije.
Supstance i smeše predstavljaju opasnost po životnu sredinu ako se na osnovu svojstava koja utiču na životnu sredinu i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 4. i 5. ovog pravilnika mogu klasifikovati u klasu opasnosti: "Opasnost po vodenu životnu sredinu", odnosno u dodatnu klasu opasnosti: "Opasnost po ozonski omotač".
Ako unutar jedne klase opasnosti postoje razlike na osnovu puta izlaganja ili prirode efekata, supstanca ili smeša se dalje klasifikuje u okviru te klase opasnosti u skladu sa tim razlikama na način dat u Prilogu 1. ovog pravilnika.
Određeni proizvodi koji su dati u Prilogu 1. Deo 2. odeljak 2.1. ovog pravilnika takođe se klasifikuju u skladu sa ovim pravilnikom.
Identifikacija i procena dostupnih podataka o supstanci
Član 5
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik supstance identifikuje relevantne dostupne podatke na osnovu kojih se može utvrditi da li supstanca predstavlja fizičku opasnost, opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po životnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. ovog pravilnika, i to:
1) podatke dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u članu 8. stav 3. ovog pravilnika;
2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude, kao što su statistički podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima;
3) druge podatke koji su dobijeni na način dat u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. ovog pravilnika;
4) nove podatke iz naučnih istraživanja;
5) druge podatke koji su dobijeni u skladu sa međunarodno priznatim programima o hemikalijama.
Podaci iz stava 1. ovog člana odnose se na fizičko stanje, odnosno oblik supstance u kome se ona stavlja u promet.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik supstance utvrđuje da li su podaci iz stava 1. ovog člana odgovarajući, pouzdani i naučno potvrđeni.
Identifikacija i procena dostupnih podataka o smeši
Član 6
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik smeše identifikuje relevantne dostupne podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrži na osnovu kojih se može utvrditi da li smeša predstavlja fizičku opasnost, opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po životnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. ovog pravilnika, i to:
1) podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrži dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u članu 8. stav 3. ovog pravilnika;
2) podatke iz epidemioloških studija i iskustava o efektima na ljude, kao što su statistički podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima koji se odnose na same smeše ili supstance koje ona sadrži;
3) druge podatke koji su dobijeni na način dat u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. ovog pravilnika;
4) druge podatke o samoj smeši ili supstancama koje ona sadrži koji su dobijeni u skladu sa međunarodno priznatim programima o hemikalijama.
Ako proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da su podaci iz stava 1. ovog člana koji su dostupni za samu smešu odgovarajući, pouzdani i naučno potvrđeni, ovi podaci se koriste za procenu opasnosti smeše.
Za procenu opasnosti smeše u odnosu na mutagenost germinativnih ćelija, karcinogenost i toksičnost po reprodukciju na način dat u Prilogu 1. Deo 3. odeljak 3.5.3.1, 3.6.3.1. i 3.7.3.1. ovog pravilnika, koriste se podaci za supstance koje smeša sadrži. Ako dostupni podaci o ispitivanjima same smeše ukazuju na efekte mutagenosti germinativnih ćelija, karcinogenosti ili toksičnosti po reprodukciju koji nisu bili identifikovani u podacima za pojedinačne supstance u smeši, takvi podaci se uzimaju u obzir prilikom procene opasnosti smeše.
Za procenu opasnosti smeše u odnosu na opasnost po vodenu životnu sredinu na osnovu biorazgradljivosti i bioakumulativnosti koje su date u Prilogu 1. Deo 4. odeljak 4.1.2.8. i 4.1.2.9. ovog pravilnika, koriste se isključivo relevantni dostupni podaci iz stava 1. ovog člana za supstance koje smeša sadrži.
Kada podaci o svojstvima same smeše nisu dostupni ili su nedovoljni, za procenu opasnosti smeše mogu se koristiti drugi relevantni dostupni podaci o supstancama sadržanim u smeši i sličnim smešama, ako su ti podaci pouzdani i odgovarajući za procenu opasnosti smeše u skladu sa članom 9. stav 4. ovog pravilnika.
Ispitivanja na životinjama i ljudima
Član 7
Nova ispitivanja na životinjama radi prikupljanja podataka za klasifikaciju supstance ili smeše vrše se samo ako nema drugih načina da se prikupe kvalitetni i dovoljno pouzdani podaci.
Podaci dobijeni u ispitivanjima na ljudima koja su rađena u druge svrhe, kao npr. klinička ispitivanja, mogu se koristiti i za klasifikaciju supstanci i smeša.
Prikupljanje novih podataka za supstancu i smešu
Član 8
Nova ispitivanja radi utvrđivanja da li neka supstanca ili smeša predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili životnu sredinu mogu se vršiti ako su iscrpljeni svi drugi načini prikupljanja podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. ovog pravilnika.
Nova ispitivanja radi utvrđivanja da li supstanca ili smeša predstavlja fizičku opasnost vrše se ako nema dostupnih odgovarajućih i pouzdanih podataka iz prethodnih ispitivanja.
Nova ispitivanja iz stava 1. ovog člana vrše se u skladu sa:
1) metodama koje su uređene posebnim propisom o metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili
2) naučno potvrđenim principima ili metodama za koje je urađena validacija u skladu sa međunarodno priznatim procedurama.
Procena podataka o opasnosti supstance i smeše
Član 9
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik, u cilju određivanja opasnosti supstance ili smeše, procenjuje identifikovane podatke iz čl. 5. i 6. ovog pravilnika primenjujući kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. ovog pravilnika.
Prilikom procene dostupnih podataka dobijenih metodama ispitivanja koje nisu navedene u članu 8. stav 3. ovog pravilnika, proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik te metode upoređuje sa metodama navedenim iz tog člana, kako bi utvrdio da li su podaci dobijeni u ispitivanjima takvi da se mogu koristiti za procenu iz stava 1. ovog člana.
Ako se kriterijumi za klasifikaciju ne mogu neposredno primeniti na identifikovane podatke, proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik procenu opasnosti supstance ili smeše vrši utvrđivanjem kvaliteta podataka na osnovu stručne procene date u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, uzimajući u obzir i podatke koji su dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0. ovog pravilnika.
Kada su za smešu dostupni samo podaci iz člana 6. stav 5. ovog pravilnika proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik za procenu opasnosti smeše koristi načela premošćavanja data u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.3, kao i u svim odeljcima Priloga 1. Deo 3. i 4. ovog pravilnika.
Ako se na podatke iz stava 4. ovog člana ne mogu primeniti načela premošćavanja ili stručna procena i utvrđivanje kvaliteta podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik za procenu podataka koristi druge metode koje su date u Prilogu 1. Deo 3. i 4. ovog pravilnika.
Granične koncentracije za klasifikaciju supstance i smeše
Član 10
Specifična i opšta granična koncentracija dodeljuju se supstanci da bi se ukazalo na koncentraciju iznad koje prisustvo opasne supstance kao nečistoće, aditiva ili pojedinačnog sastojka u drugoj supstanci ili smeši dovodi do klasifikacije te supstance ili smeše kao opasne.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik određuje specifičnu graničnu koncentraciju kada odgovarajući i pouzdani naučni podaci pokazuju da je supstanca ili smeša opasna iako je koncentracija opasne supstance sadržane u njoj manja od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili je manja od opštih graničnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. ovog pravilnika.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik određuje specifičnu graničnu koncentraciju i u slučaju kada odgovarajući i pouzdani naučni podaci pokazuju da supstanca ili smeša nije opasna iako sadrži opasnu supstancu u koncentraciji jednakoj ili većoj od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili od opštih graničnih koncentracija propisanih za odgovarajuću klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. ovog pravilnika.
Specifične granične koncentracije ne određuju se za supstance koje se nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci.
Prilikom određivanja specifične granične koncentracije, proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik uzima u obzir svaku specifičnu graničnu koncentraciju za tu supstancu koja je data u EU inventaru klasifikacije i obeležavanja.
U postupku klasifikacije, specifične granične koncentracije iz st. 2. i 3. ovog člana imaju prednost u odnosu na propisane koncentracije za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. i u odnosu na opšte granične koncentracije propisane za odgovarajuće klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. ovog pravilnika.
M-faktor za klasifikaciju supstance i smeše
Član 11
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik određuje M-faktor za supstancu koja se može klasifikovati kao opasna po vodenu životnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hronično, kategorija 1, kada se:
1) supstanca ne nalazi na spisku klasifikovanih supstanci ili
2) supstanca nalazi na spisku klasifikovanih supstanci, ali u ovom spisku M-faktor nije dat za tu supstancu.
M-faktor se primenjuje prilikom klasifikacije smeše ili druge supstance koja sadrži supstancu iz stava 1. ovog člana kada se u postupku klasifikacije koristi metoda sumiranja.
Prilikom određivanja M-faktora proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik uzima u obzir svaki M-faktor za tu supstancu koji je dat u EU inventaru klasifikacije i obeležavanja.
Granična vrednost
Član 12
U postupku klasifikacije supstance uzima se u obzir prisustvo druge opasne supstance kao nečistoće, aditiva ili pojedinačnog sastojka ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graničnih vrednosti određenih na način opisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. ovog pravilnika.
U postupku klasifikacije smeše uzima se u obzir prisustvo opasne supstance kao sastojka ili kao nečistoće ili aditiva ukoliko je njena koncentracija jednaka ili veća od graničnih vrednosti određenih na način opisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. ovog pravilnika.
Posebni slučajevi koji zahtevaju dodatnu procenu
Član 13
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik u postupku klasifikacije uzima u obzir i sledeće podatke o svojstvima ili efektima supstance ili smeše, ako ih je identifikovao prilikom procene podataka o opasnosti supstance ili smeše iz člana 9. ovog pravilnika:
1) odgovarajuće i pouzdane podatke koji pokazuju da se fizičke opasnosti supstance ili smeše identifikovane u praksi razlikuju od onih koje su dobijene kao rezultat sprovedenih ispitivanja;
2) podatke dobijene kao rezultat naučnih ispitivanja koji pokazuju da supstanca ili smeša nije biološki dostupna;
3) odgovarajuće i pouzdane naučne podatke koji ukazuju na sinergističke ili antagonističke efekte supstanci sadržanih u smeši, ako je procena opasnosti smeše vršena na osnovu podataka o supstancama sadržanim u smeši.
Klasifikacija supstance i smeše
Član 14
Kada na osnovu procene podataka iz čl. 9. i 13. ovog pravilnika proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da supstanca ili smeša ispunjava kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Deo 2, 3, 4. i 5. ovog pravilnika, klasifikuje supstancu ili smešu u jednu ili više klasa opasnosti, odnosno u jednu ili više razlika unutar tih klasa.
U postupku klasifikacije iz stava 1. ovog člana određuju se i:
1) jedna ili više kategorija opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti ili razliku unutar tih klasa;
2) jedno ili više obaveštenja o opasnosti koje odgovara svakoj od klasa opasnosti, odnosno razlika unutar tih klasa i kategorija opasnosti iz tačke 1) ovog stava.
Klasifikacija supstance ili smeše u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 59/10, 25/11 i 5/12) može se prevesti u klasifikaciju u skladu sa ovim pravilnikom primenom tabele za prevođenje klasifikacije koja je data u Prilogu 2. ovog pravilnika.
Posebna pravila za klasifikaciju smeše
Član 15
Na klasifikaciju smeše ne utiču podaci koji ukazuju da supstanca:
1) reaguje sporo sa atmosferskim gasovima, naročito kiseonikom, ugljen-dioksidom i vodenom parom, gradeći različite supstance u maloj koncentraciji ili
2) reaguje veoma sporo sa drugim supstancama u smeši, gradeći različite supstance u maloj koncentraciji ili
3) može da se samopolimerizuje, gradeći oligomere ili polimere u maloj koncentraciji.
Postupak klasifikacije smeše na osnovu eksplozivnosti, oksidativnosti i zapaljivosti ne vrši se ako:
1) nijedna supstanca u smeši ne poseduje bilo koje od ovih svojstava i ako se na osnovu dostupnih podataka može zaključiti da smeša neće izazvati opasnosti ove vrste ili
2) naučni podaci ukazuju da promena sastava smeše neće dovesti do promene u klasifikaciji smeše ili
3) smeša se stavlja u promet u obliku aerosolnog raspršivača zapremine jednake ili manje od 150 ml, a na ambalaži aerosolnog raspršivača je jasno, čitljivo i neizbrisivo naznačeno ime i adresa ili zaštitni znak (logo) snabdevača odgovornog za stavljanje u promet.
Revizija klasifikacije supstance i smeše
Član 16
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik informiše se o novim naučnim ili tehničkim podacima koji mogu da utiču na klasifikaciju i vrši reviziju klasifikacije supstance ili smeše koju stavlja u promet uzimajući u obzir i nove, odgovarajuće i pouzdane podatke.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik vrši reviziju klasifikacije smeše ako je došlo do promena u sastavu smeše:
1) do odstupanja od početne koncentracije jednog ili više opasnih sastojaka smeše takvog da je promena u sastavu smeše jednaka ili veća od propisanih opsega datih u Prilogu 1. Deo 1. Tabela 1.2. ovog pravilnika ili
2) do zamene, odnosno dodavanja jednog ili više opasnih sastojaka, takve da je njihova koncentracija jednaka ili veća od graničnih vrednosti propisanih u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. ovog pravilnika.
Revizija klasifikacije se ne vrši ako postoje validni i naučno potvrđeni podaci koji ukazuju da novi podaci iz stava 1. ovog člana, odnosno promene u sastavu smeše iz stava 2. ovog člana neće dovesti do izmene klasifikacije.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik usvaja klasifikaciju supstance ili smeše u skladu sa rezultatima revizije, izuzev ako je supstanca ili smeša uključena u Spisak klasifikovanih supstanci ("Službeni glasnik", broj 82/10).
Na supstance ili smeše koje su uređene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima, primenjuju se i zahtevi iz tih propisa.
Klasifikacija supstance uključene u EU inventar klasifikacije i obeležavanja
Član 17
Supstanca može da se klasifikuje različito od klasifikacije supstance istog hemijskog sastava koja je uključena u EU inventar klasifikacije i obeležavanja. U tom slučaju, prilikom upisa supstance u Registar hemikalija, zajedno sa dosijeom o hemikaliji podnosi se i obrazloženje za takvu klasifikaciju.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, supstanca se klasifikuje u skladu sa klasifikacijom supstance istog hemijskog sastava koja je uključena u EU inventar klasifikacije i obeležavanja ako je ona, sa takvom klasifikacijom, uključena u Spisak klasifikovanih supstanci.
III OBELEŽAVANJE
1. Sadržaj etikete
Elementi obeležavanja
Član 18
Na ambalaži supstance ili smeše klasifikovane kao opasne nalazi se etiketa koja sadrži sledeće elemente obeležavanja:
1) ime, adresu i broj telefona snabdevača;
2) nominalnu količinu supstance ili smeše u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu, osim ako ova količina nije naznačena na drugom mestu na ambalaži;
3) identifikator proizvoda iz člana 19. ovog pravilnika;
4) piktogram opasnosti iz člana 20. ovog pravilnika, ako se može primeniti;
5) reč upozorenja iz člana 21. ovog pravilnika, ako se može primeniti;
6) obaveštenja o opasnosti iz člana 22. ovog pravilnika, ako se može primeniti;
7) obaveštenja o merama predostrožnosti iz člana 23. ovog pravilnika, ako se može primeniti;
8) deo za dodatne informacije iz člana 26. ovog pravilnika, ako se može primeniti.
Podaci na etiketi navode se i na srpskom jeziku. Etiketa može biti napisana na više jezika, pod uslovom da su podaci dati na svim korišćenim jezicima isti.
Identifikator proizvoda
Član 19
Etiketa sadrži podatke koji omogućavaju identifikaciju supstance ili smeše (u daljem tekstu: identifikator proizvoda).
Izraz koji se koristi za identifikaciju supstance ili smeše je isti kao onaj koji se koristi u bezbednosnom listu sačinjenom u skladu sa propisom kojim se uređuje sadržaj bezbednosnog lista.
Identifikator proizvoda za supstancu sadrži jedno od sledećeg:
1) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u Spisku klasifikovanih supstanci ako je supstanca uključena u ovaj spisak;
2) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u EU inventaru klasifikacije i obeležavanja ako je supstanca uključena u ovaj inventar, ali nije uključena u Spisak klasifikovanih supstanci;
3) CAS broj zajedno sa nazivom prema IUPAC nomenklaturi ili CAS broj zajedno sa drugim međunarodno priznatim hemijskim nazivom ako supstanca nije uključena u Spisak klasifikovanih supstanci niti u EU inventar klasifikacije i obeležavanja;
4) naziv prema IUPAC nomenklaturi ili drugi međunarodno priznati hemijski naziv ako CAS broj nije dostupan.
Identifikator proizvoda za smešu sadrži:
1) trgovačko ime ili oznaku za smešu;
2) identitet svih supstanci u smeši koje doprinose klasifikaciji smeše u odnosu na akutnu toksičnost, korozivno oštećenje kože ili teško oštećenja oka, mutagenost germinativnih ćelija, karcinogenost, toksičnost po reprodukciju, senzibilizaciju respiratornih organa ili kože, specifičnu toksičnost za ciljni organ ili opasnost od aspiracije.
Kada smeša sadrži više od četiri supstance čiji se identitet navodi na etiketi u skladu sa stavom 4. tačka 2) ovog člana, dovoljno je navesti najviše četiri hemijska naziva, izuzev kada je više od četiri naziva neophodno da se ukaže na prirodu i ozbiljnost opasnosti. Izabrani hemijski nazivi treba da identifikuju supstance u smeši koje predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi, a koje su prevashodno doprinele klasifikaciji smeše i izboru odgovarajućih obaveštenja o opasnosti.
Piktogram opasnosti
Član 20
Etiketa sadrži jedan ili više odgovarajućih piktograma opasnosti koji ilustruju opasnost.
Piktogrami opasnosti koji odgovaraju svakoj pojedinačnoj klasi opasnosti, odnosno kategoriji opasnosti dati su u Prilogu 1. ovog pravilnika u tabelama koje sadrže elemente obeležavanja propisane za svaku od klasa opasnosti.
Oznake za piktograme opasnosti koje se sastoje od latiničkih slova GHS i odgovarajućeg broja, date su u Prilogu 3. ovog pravilnika u tabelama koje sadrže: oznaku za piktogram opasnosti, piktogram opasnosti, klasu opasnosti i kategoriju opasnosti na koju se piktogram odnosi.
Piktogrami opasnosti ispunjavaju uslove navedene u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.2.1. i u Prilogu 3. ovog pravilnika.
Reč upozorenja
Član 21
Etiketa sadrži odgovarajuću reč upozorenja u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše.
Reči upozorenja koje odgovaraju klasifikaciji date su u Prilogu 1. ovog pravilnika u tabelama koje sadrže elemente obeležavanja propisane za svaku od klasa opasnosti.
Ako se na etiketi nalazi reč upozorenja: "Opasnost", ne navodi se reč upozorenja: "Pažnja".
Obaveštenje o opasnosti
Član 22
Etiketa sadrži odgovarajuće obaveštenje o opasnosti dato u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smeše.
Oznake za obaveštenja o opasnosti koje odgovaraju svakoj pojedinačnoj klasi opasnosti, odnosno kategoriji opasnosti, a koje se sastoje od latiničkog slova N i odgovarajućeg trocifrenog broja, date su u Prilogu 1. ovog pravilnika u tabelama koje sadrže elemente obeležavanja propisane za svaku od klasa opasnosti.
Obaveštenje o opasnosti koje se navodi na etiketi navodi se u skladu sa obaveštenjem datim u Prilogu 4. ovog pravilnika.
Kada je supstanca uključena u spisak klasifikovanih supstanci, ali je u ovom spisku navedena njena klasifikacija samo za neke klase opasnosti, pored obaveštenja o opasnosti iz ovog spiska, na etiketi se nalazi istaknuto i obaveštenje o opasnosti koje odgovara klasifikaciji u druge klase opasnosti koje nisu navedene u ovom spisku.
Obaveštenje o merama predostrožnosti
Član 23
Etiketa sadrži odgovarajuća obaveštenja o merama predostrožnosti.
Oznake za obaveštenja o merama predostrožnosti koje odgovaraju svakoj od klasa opasnosti, odnosno kategoriji opasnosti, a koje se sastoje od latiničkog slova P i odgovarajućeg trocifrenog broja, date su u Prilogu 1. ovog pravilnika u tabelama koje sadrže elemente obeležavanja propisane za svaku od klasa opasnosti.
Obaveštenje o merama predostrožnosti navode se na etiketi u skladu sa obaveštenjem datim u Prilogu 5. ovog pravilnika.
Obaveštenje o merama predostrožnosti koje se navodi na etiketi bira se u skladu sa uslovima datim u Prilogu 5. ovog pravilnika uzimajući u obzir i obaveštenja o opasnosti i nameravane ili identifikovane načine korišćenja supstance ili smeše.
Odstupanja od obeležavanja u posebnim slučajevima
Član 24
Odstupanja od obeležavanja u posebnim slučajevima data u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.3. ovog pravilnika primenjuju se na:
1) prenosive cilindre za gas;
2) kontejnere za gas namenjene za propan, butan ili tečni naftni gas;
3) aerosole i kontejnere sa zapečaćenim raspršivačem koji sadrže supstance koje predstavljaju opasnost od aspiracije;
4) odlivke metala, legure, smeše koje sadrže polimere, smeše koje sadrže elastomere;
5) eksplozive koji se stavljaju u promet radi postizanja eksplozivnog ili pirotehničkog efekta date u Prilogu 1. Deo 2. odeljak 2.1. ovog pravilnika.
Alternativni hemijski naziv supstance
Član 25
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik može ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadržanu u smeši koja zadovoljava uslove i poseduje svojstva na osnovu kojih je klasifikovana u jednu od klasa opasnosti datih u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.4. ovog pravilnika.
Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva sadrži:
1) ime, adresu i broj telefona snabdevača supstance u smeši;
2) trgovačko ime ili oznaku za smešu;
3) identifikator proizvoda za supstancu u smeši za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa članom 19. stav 3. ovog pravilnika;
4) predloženi alternativni hemijski naziv za supstancu u smeši sa obrazloženjem da ovaj naziv može da obezbedi dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostrožnosti koje treba preduzeti na radnom mestu, kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom, odnosno sa dokazom da je u EU odobren takav alternativni hemijski naziv za tu supstancu;
5) obrazloženje o opravdanosti upotrebe alternativnog hemijskog naziva, odnosno dokaz da upotreba hemijskog naziva te supstance na etiketi ili u bezbednosnom listu može da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu;
6) nominalnu količinu supstance u pakovanju koje je namenjeno za opštu upotrebu.
Kada je upotreba alternativnog hemijskog naziva odobrena za određenu supstancu sadržanu u smeši, ali je klasifikacija te supstance naknadno izmenjena tako da više ne ispunjava uslove iz Priloga 1. Deo 1. odeljak 1.4. ovog pravilnika, snabdevač smeše na etiketi i u bezbednosnom listu navodi identifikator proizvoda za tu supstancu u skladu sa članom 19. ovog pravilnika, a ne alternativni hemijski naziv.
Dodatne informacije na etiketi
Član 26
Na etiketi, u delu za dodatne informacije, navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu ili smešu sa određenim fizičkim svojstvima ili svojstvima opasnim po zdravlje ljudi koja su data u Prilogu 6. Deo 1. odeljak 1.1. i 1.2. ovog pravilnika.
Dodatno obaveštenje o opasnosti iz stava 1. ovog člana navodi se u skladu sa obaveštenjem datim u Prilogu 6. Deo 1. odeljak 1.1. i 1.2. i u Prilogu 4. Deo 2. ovog pravilnika.
Na etiketi, u delu za dodatne informacije, navode se dodatna obaveštenja o opasnosti za supstancu koja je uključena u Spisak klasifikovanih supstanci, a koja su data u ovom spisku.
Na etiketi, u delu za dodatne informacije, navodi se dodatno obaveštenje o opasnosti koje se primenjuje za sredstva za zaštitu bilja.
Dodatno obaveštenje iz stava 4. ovog člana navodi se u skladu sa obaveštenjem datim u Prilogu 6. Deo 4. i Prilogu 4. Deo 3. ovog pravilnika.
Snabdevač, u delu za dodatne informacije na etiketi, navodi i druge dodatne informacije koje nisu navedene u st. 1. i 4. ovog člana ako te informacije ne smanjuju uočljivost elemenata obeležavanja iz člana 18. ovog pravilnika, pružaju dodatne informacije, nisu kontradiktorne i ne dovode u sumnju validnost drugih informacija koje su date u elementima obeležavanja na etiketi.
Na etiketi ili ambalaži ne navode se obaveštenja kao što su: "nije štetno", "nije zagađujuće", "ekološko" ili druga obaveštenja koja ukazuju da supstanca ili smeša nije opasna, kao i obaveštenja koja nisu u skladu sa klasifikacijom supstance ili smeše.
Na etiketi smeše iz Priloga 6. Deo 2. u delu za dodatne informacije navodi se i dodatno obaveštenje o opasnosti koje glasi kao što je dato u Prilogu 4. Deo 3. i Prilogu 6. Deo 2. ovog pravilnika.
Na etiketi smeše iz stava 9. ovog člana navodi se i identifikator proizvoda iz člana 19. ovog pravilnika, kao i ime, adresa i broj telefona snabdevača smeše.
Oznake za dodatna obaveštenja o opasnosti iz st. 1, 4. i 9. ovog člana, koje se sastoje od latiničkih slova EUN i odgovarajućeg trocifrenog broja, date su u Prilogu 4. Deo 2. i 3. ovog pravilnika zajedno sa pripadajućim tekstom.
Principi prvenstva za piktograme opasnosti
Član 27
Kada supstanci ili smeši, na osnovu klasifikacije, odgovara više od jednog piktograma opasnosti, u cilju smanjenja broja piktograma opasnosti na etiketi primenjuju se sledeći principi prvenstva:
1) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti GHS01, nije neophodno navesti piktograme opasnosti GHS02 i GHS03, osim u slučajevima kada je navođenje više od jednog od ovih piktograma opasnosti obavezno;
2) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti GHS06, ne navodi se piktogram opasnosti GHS07;
3) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti GHS05, piktogram opasnosti GHS07 se ne navodi u slučaju iritacije kože ili oka;
4) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti GHS08 za senzibilizaciju respiratornih organa, piktogram opasnosti GHS07 se ne navodi u slučaju senzibilizacije kože ili iritacije kože ili oka;
5) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti GHS02 ili GHS06, nije neophodno navesti piktogram opasnosti GHS04.
Kada supstanci ili smeši, na osnovu klasifikacije, odgovara više od jednog piktograma opasnosti za istu klasu opasnosti, na etiketi se navodi piktogram opasnosti koji odgovara najtežoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti.
Na etiketi supstanci koje su uključene u spisak klasifikovanih supstanci i klasifikovane u skladu sa ovim pravilnikom u klase opasnosti koje nisu date u tom spisku, navodi se piktogram opasnosti koji odgovara najtežoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti.
Principi prvenstva za obaveštenja o opasnosti
Član 28
Ako je supstanca ili smeša klasifikovana u nekoliko klasa opasnosti ili u nekoliko razlika unutar tih klasa, sva obaveštenja o opasnosti koja proizilaze iz klasifikacije navode se na etiketi, osim ukoliko se ponavljaju ili su suvišna.
Izuzetno od stava 1. ovog člana kombinovana obaveštenja o opasnosti navode se u skladu sa Prilogom 4. ovog pravilnika.
Principi prvenstva za obaveštenja o merama predostrožnosti
Član 29
Kada se prilikom izbora obaveštenja o merama predostrožnosti utvrdi da su neka od dodeljenih obaveštenja suvišna ili su nepotrebno dodeljena određenoj supstanci ili smeši, takva obaveštenja se izostavljaju sa etikete.
Ako je supstanca ili smeša namenjena za opštu upotrebu, na etiketi se navodi obaveštenje o merama predostrožnosti koje se odnosi na odlaganje te supstance ili smeše, kao i na odlaganje njene ambalaže.
Ako supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu, obaveštenje o merama predostrožnosti koje se odnosi na odlaganje nije neophodno ukoliko odlaganje te supstance ili smeše, odnosno njene ambalaže ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili životnu sredinu.
Na etiketi se navodi najviše šest obaveštenja o merama predostrožnosti.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, na etiketi se navodi više od šest obaveštenja o merama predostrožnosti ukoliko je neophodno da se prikaže priroda i ozbiljnost opasnosti.
Izuzeci od uslova za obeležavanje i pakovanje
Član 30
Kada je ambalaža supstance ili smeše takvog oblika ili je toliko mala da je nemoguće zadovoljiti opšta pravila za primenu etikete iz člana 32. ovog pravilnika na način da etiketa bude u skladu sa članom 18. ovog pravilnika, elementi obeležavanja se navode na etiketi u skladu sa Prilogom 1. Deo 1. odeljak 1.5.1. ovog pravilnika.
Ako na način određen u stavu 1. ovog člana nije moguće prikazati sve potrebne elemente obeležavanja na etiketi, određeni elementi obeležavanja mogu se izostaviti sa etikete u skladu sa Prilogom 1. Deo 1. odeljak 1.5.2. ovog pravilnika.
Kada je opasna supstanca ili smeša iz Priloga 6. Deo 5. ovog pravilnika namenjena za opštu upotrebu i stavlja se u promet bez ambalaže, spisak elementa obeležavanja koje u skladu sa članom 18. ovog pravilnika sadrži etiketa dostavlja se uz opasnu supstancu ili smešu.
Izuzeci od određenih odredbi obeležavanja, odnosno posebne odredbe obeležavanja za određene smeše klasifikovane kao opasne po životnu sredinu date su u Prilogu 6. Deo 2. ovog pravilnika.
Ažuriranje etikete
Član 31
Snabdevač bez odlaganja ažurira etiketu kada dođe do izmene u klasifikaciji i obeležavanju supstance ili smeše, a naročito u slučaju kada nova klasifikacija ukazuje na veću ozbiljnost opasnosti ili kada je potrebno navesti dodatne elemente obeležavanja u skladu sa članom 26. ovog pravilnika, a u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.
Kada su potrebne izmene u obeležavanju supstance ili smeše drugačije od onih navedenih u stavu 1. ovog člana, snabdevač ažurira etiketu u roku od 18 meseci od nastanka ovih izmena.
Za opasnu supstancu ili smešu koja spada u sredstva za zaštitu bilja ili biocidne proizvode, snabdevač ažurira etiketu i u skladu sa odredbama propisa kojima se uređuju sredstva za zaštitu bilja ili biocidni proizvodi.
2. Postavljanje i izgled etikete
Opšta pravila za postavljanje i izgled etikete
Član 32
Etiketa se postavlja na ambalažu supstance ili smeše tako da bude čvrsto zalepljena na jednu ili više površina ambalaže i da se podaci čitaju horizontalno kada je pakovanje postavljeno vertikalno.
Boja i izgled etikete treba da budu takvi da se piktogrami opasnosti jasno uočavaju.
Elementi obeležavanja iz člana 18. stav 1. ovog pravilnika treba da budu jasno i neizbrisivo prikazani na etiketi, tako da se jasno izdvajaju u odnosu na pozadinu i da budu takve veličine i razmaka da se mogu lako čitati.
Oblik, boja i veličina piktograma opasnosti, kao i dimenzije etikete dati su u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.2.1. ovog pravilnika.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, etiketa nije potrebna ako su elementi obeležavanja iz člana 18. stav 1. ovog pravilnika jasno prikazani na samoj ambalaži. U tom slučaju, odredbe ovog poglavlja koje se odnose na etiketu primenjuju se na elemente obeležavanja koji se prikazuju na ambalaži.
Raspored informacija na etiketi
Član 33
Piktogrami opasnosti, reči upozorenja, obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostrožnosti prikazuju se zajedno na etiketi.
Redosled obaveštenja o opasnosti na etiketi određuje snabdevač vodeći računa da budu grupisana sva obaveštenja o opasnosti koja su ispisana na istom jeziku.
Redosled obaveštenja o merama predostrožnosti na etiketi određuje snabdevač vodeći računa da budu grupisana sva obaveštenja o merama predostrožnosti koja su ispisana na istom jeziku.
Grupa obaveštenja o opasnosti iz stava 2. ovog člana na etiketi nalazi se pored grupe obaveštenja o merama predostrožnosti iz stava 3. ovog člana.
Deo za dodatne informacije na etiketi koji sadrži dodatna obaveštenja iz člana 26. ovog pravilnika nalazi se pored drugih elemenata obeležavanja iz člana 18. stav 1. ovog pravilnika.
Pored propisane upotrebe boje u piktogramima opasnosti, boja se može koristiti i u drugim delovima etikete kako bi se zadovoljili posebni zahtevi za obeležavanje.
Elementi obeležavanja koji proizlaze iz odredbi drugih propisa prikazuju se na etiketi u delu za dodatne informacije u skladu sa članom 26. ovog pravilnika.
Posebna pravila za obeležavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaže
Član 34
Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u ambalažu koja se sastoji od spoljašnje i unutrašnje ambalaže, uključujući i međuambalažu, spoljašnja ambalaža se obeležava u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta, a unutrašnja ambalaža i međuambalaža obeležavaju se u skladu sa ovim pravilnikom.
Spoljašnja ambalaža iz stava 1. ovog člana može biti obeležena i u skladu sa ovim pravilnikom, pri čemu se na spoljašnjoj ambalaži ne navode piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ako oni upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeležavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta.
Izuzeci od posebnih pravila za obeležavanje spoljašnje i unutrašnje ambalaže
Član 35
Izuzetno od člana 34. ovog pravilnika, ako u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta nije potrebno obeležavanje spoljašnje ambalaže, i spoljašnja i unutrašnja ambalaža, kao i međuambalaža obeležavaju se u skladu sa ovim pravilnikom.
Nije potrebno da spoljašnja ambalaža iz stava 1. ovog člana bude obeležena ako su jasno vidljivi elementi obeležavanja koji se nalaze na unutrašnjoj ambalaži ili međuambalaži.
Posebna pravila za obeležavanje jedinstvene ambalaže
Član 36
Kada je opasna supstanca ili smeša upakovana u jedinstvenu ambalažu koja služi i za stavljanje u promet i za transport, ova ambalaža se obeležava i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeležavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta, piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ne navode se na jedinstvenoj ambalaži.
IV PAKOVANJE
Ambalaža
Član 37
Ambalaža opasne supstance ili smeše ispunjava bezbednosne zahteve ako:
1) sprečava izlivanje sadržaja, osim kada su propisani posebni bezbednosni uređaji;
2) su i ambalaža i zatvarač izrađeni od materijala koji se ne može oštetiti sadržajem u njoj i koji ne podleže reakciji sa sadržajem pri kojoj nastaju opasna jedinjenja;
3) su i ambalaža i zatvarač dovoljno čvrsti da mogu da podnesu pritiske i udarce prilikom rukovanja, a da pri tom ne dođe do otvaranja ambalaže;
4) se zamenljivi zatvarači na ambalaži mogu otvarati i zatvarati više puta, a da sadržaj ne iscuri.
Ambalaža opasne supstance ili smeše koja je namenjena za opštu upotrebu ima oblik ili dizajn koji ne može da privuče pažnju dece ili da dovede potrošače u zabludu, i nije sličan onom obliku ili dizajnu koji se koristi za hranu, hranu za životinje, lekove i medicinska sredstva ili kozmetičke proizvode.
Ambalaža supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. Deo 3. odeljak 3.2.1. ima zatvarače koji otežavaju otvaranje od strane dece u skladu sa Prilogom 6. Deo 3. odeljak 3.1.2, 3.1.3. i 3.1.4.2. ovog pravilnika.
Na ambalaži supstance ili smeše koja je data u Prilogu 6. Deo 3. odeljak 3.2.1. nalazi se istaknuto taktilno upozorenje na opasnost u skladu sa Prilogom 6. Deo 3. odeljak 3.2.2. ovog pravilnika.
Ambalaža supstance ili smeše koja ispunjava uslove iz propisa o transportu opasnog tereta železnicom, drumskim saobraćajem, unutrašnjim plovnim putevima, pomorskim ili vazdušnim saobraćajem, u skladu je sa uslovima iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana.
V OGLAŠAVANJE
Oglasna poruka
Član 38
Reklama supstance klasifikovane kao opasne ukazuje na odgovarajuću klasu opasnosti ili kategoriju opasnosti.
Reklama smeše klasifikovane kao opasne ili smeše iz člana 26. stav 9. ovog pravilnika kojom se kupac poziva da kupi smešu bez mogućnosti neposrednog uvida u podatke na etiketi (kupovina na daljinu), ukazuje na opasnosti koje su navedene na etiketi i da bude u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita potrošača.
VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 39
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik koji stavlja hemikalije i određene proizvode u promet klasifikuje supstance, a snabdevač ih obeležava i pakuje u skladu sa ovim pravilnikom.
Do 1. juna 2015. godine supstance se klasifikuju i u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 59/10, 25/11 i 5/12).
Ako su supstance stavljene u promet pre 1. juna 2014. godine, a klasifikovane su, obeležene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN ("Službeni glasnik RS", br. 64/10 i 26/11), snabdevač ih od 1. juna 2016. godine ponovo obeležava i pakuje u skladu sa ovim pravilnikom.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik koji stavlja hemikalije i određene proizvode u promet klasifikuje smeše, a snabdevač ih obeležava i pakuje u skladu sa ovim pravilnikom od 1. juna 2015. godine.
Do 1. juna 2015. godine smeše se klasifikuju u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 59/10, 25/11 i 5/12), a mogu biti klasifikovane i u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN ("Službeni glasnik RS", br. 64/10 i 26/11) i sa ovim pravilnikom.
Ako je smeša klasifikovana u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 59/10, 25/11 i 5/12) i sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN ("Službeni glasnik RS", br. 64/10 i 26/11), obeležava se i pakuje u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN ("Službeni glasnik RS", br. 64/10 i 26/11).
Ako je smeša klasifikovana u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 59/10, 25/11 i 5/12) i sa ovim pravilnikom snabdevač je obeležava i pakuje u skladu sa ovim pravilnikom.
Ako su smeše stavljene u promet pre 1. juna 2015. godine, a klasifikovane su, obeležene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 59/10, 25/11 i 5/12) ili sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN ("Službeni glasnik RS", br. 64/10 i 26/11), snabdevač ih od 1. juna 2017. godine ponovo obeležava i pakuje u skladu sa ovim pravilnikom.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik može da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadržanu u smeši u skladu sa ovim pravilnikom ili u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 59/10, 25/11 i 5/12) do 1. juna 2015. godine, a nakon ovog roka isključivo u skladu sa ovim pravilnikom.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik smeše kome je odobrena upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 59/10, 25/11 i 5/12) ne podnosi ponovo zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ovim pravilnikom.
Član 40
Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN ("Službeni glasnik RS", br. 64/10 i 26/11), osim odredaba koje se odnose na klasifikaciju, pakovanje i obeležavanje smeša koje prestaju da važe 1. juna 2015. godine, odnosno 1. juna 2017. godine.
Član 41
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. juna 2014. godine.
Prilog 1.
KRITERIJUMI ZA KLASIFIKACIJU I OBELEŽAVANJE SUPSTANCI I SMEŠA
Deo 1.
OPŠTI PRINCIPI KLASIFIKACIJE I OBELEŽAVANJA
1.0. Definicije
Gas je supstanca koja:
1) na 50° C ima napon pare veći od 300 kPa (apsolutni) ili
2) je u potpunosti gasovita na 20° C pri normalnom pritisku od 101,3 kPa.
Tečnost je supstanca ili smeša koja:
1) na 50° C ima napon pare jednak ili manji od 300 kPa (3 bara);
2) nije u potpunosti gasovita na 20° C pri normalnom pritisku od 101,3 kPa, i
3) ima tačku topljenja ili početnu tačku topljenja na 20° C ili manje pri normalnom pritisku od 101,3 kPa.
Supstanca ili smeša u čvrstom stanju je supstanca ili smeša koja ne ispunjava uslove iz definicija za gas ili tečnost iz st. 1. i 2. ovog odeljka.
1.1. Klasifikacija supstanci i smeša
1.1.0. Korišćenje podataka koji nisu dobijeni primenom propisanih metoda iz člana 8. stav 3. Pravilnika
1.1.0.1. Upotreba postojećih podataka
1.1.0.1.1. Podaci o fizičko-hemijskim svojstvima dobijeni ispitivanjima koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz člana 8. stav 3. Pravilnika koriste se u postupku klasifikacije supstanci i smeša ako:
1) su podaci odgovarajući za klasifikaciju i obeležavanje, odnosno procenu rizika;
2) je dostavljena odgovarajuća dokumentacija za utvrđivanje kvaliteta podataka;
3) se podaci odnose na ciljni pokazatelj ispitivanja i nivo kvaliteta istraživanja je prihvatljiv.
1.1.0.1.2. Podaci o svojstvima koja utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu iz istraživanja koja nisu izvršena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz člana 8. stav 3. ovog pravilnika koriste se u postupku klasifikacije ako:
1) su podaci odgovarajući za klasifikaciju i obeležavanje, odnosno procenu rizika;
2) ispitivanje obezbeđuje pouzdane podatke o ključnim parametrima koji se određuju i u odgovarajućim metodama ispitivanja iz člana 8. stav 3. ovog pravilnika;
3) je trajanje izlaganja slično ili duže nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja iz člana 8. stav 3. ovog pravilnika, ako je trajanje izlaganja relevantan parametar;
4) je dostavljena odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o ispitivanju.
1.1.0.1.3. U postupku klasifikacije uzimaju se u obzir postojeći podaci o efektima na ljude, kao što su epidemiološke studije o izloženim populacijama, podaci o slučajnoj ili profesionalnoj izloženosti i kliničke studije.
Kvalitet podataka o određenom efektu na zdravlje ljudi zavisi i od vrste ispitivanja i obuhvaćenih parametara, kao i od jačine i specifičnosti odgovora, odnosno od predvidljivosti efekta. Kvalitet podataka je odgovarajući ako je:
1) pravilan izbor i karakterizacija izloženih i kontrolnih grupa;
2) odgovarajuća karakterizacija izloženosti;
3) period posmatranja je dovoljno dug da se uoči moguća pojava bolesti;
4) validnost metode za posmatranje efekta;
5) uzete su u obzir moguće greške (bias) i zbunjujući faktori;
6) statistička pouzdanost je dovoljna da se opravda zaključak.
Dostavljena dokumentacija sadrži odgovarajuće i pouzdane podatke.
1.1.0.2. Kvalitet podataka
Podaci dobijeni iz više nezavisnih izvora, na osnovu kojih se može pretpostaviti ili zaključiti da supstanca ima ili nema određeno opasno svojstvo, mogu imati dovoljan kvalitet, čak i ako podaci iz svakog od tih izvora zasebno nisu dovoljni za takav zaključak ili pretpostavku.
Podaci na osnovu kojih se može zaključiti da supstanca ima ili nema određeno opasno svojstvo mogu imati dovoljan kvalitet i ako su dobijeni upotrebom novih metoda ispitivanja koje još uvek nisu obuhvaćene članom 8. stav 3. ovog pravilnika ili upotrebom međunarodno priznatih metoda ispitivanja.
Ako podaci koji ukazuju na prisustvo ili odsustvo određenog opasnog svojstva imaju dovoljan kvalitet:
- odustaje se od daljih ispitivanja tog svojstva na kičmenjacima;
- može se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na bezkičmenjacima.
Dostavljena dokumentacija sadrži odgovarajuće i pouzdane podatke.
1.1.0.3. Kvalitativni ili kvantitativni odnos strukture i aktivnosti ((Q)SAR)
Rezultati dobijeni iz validnih modela kvalitativnog ili kvantitativnog odnosa strukture i delovanja (Quantitative structure-activity relationship - (Q)SAR, u daljem tekstu: (Q)SAR) mogu ukazati na prisustvo ili odsustvo određenog opasnog svojstva. (Q)SAR rezultati zamenjuju ispitivanje ako:
- su rezultati dobijeni na osnovu naučno zasnovanog modela (Q)SAR,
- se na supstancu može primeniti određeni (Q)SAR model,
- su podaci odgovarajući za klasifikaciju i obeležavanje, odnosno procenu rizika i
- je dostavljena odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi.
1.1.0.4. In vitro metode ispitivanja
Rezultati dobijeni odgovarajućim in vitro metodama mogu ukazati na određeno opasno svojstvo hemikalije ili biti važni u pogledu određivanja mehanizma, što može biti važno za procenu opasnosti. U ovom smislu: "odgovarajuće" su one in vitro metode koje su dobro osmišljene, u skladu s međunarodno priznatim kriterijumima (npr. kriterijumi za svrstavanje metoda ispitivanja u predvalidacioni postupak Evropskog centra za validaciju alternativnih metoda (ECVAM)).
Ako rezultati dobijeni primenom in vitro metoda ne ukazuju na određeno opasno svojstvo, ipak treba sprovesti relevantno ispitivanje kako bi se potvrdio negativni rezultat.
Od potvrđivanja negativnog rezultata može se odustati ako:
- su rezultati dobijeni in vitro metodom čija je naučna utemeljenost potvrđena validacijom, u skladu s međunarodno priznatim validacionim principima;
- su rezultati odgovarajući za klasifikaciju i obeležavanje, odnosno procenu rizika;
- je dostavljena odgovarajuća i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi.
1.1.0.5. Pristup grupisanja i analogijski pristup
Supstance kod kojih se na osnovu strukturne sličnosti može očekivati da imaju slična fizičko-hemijska, toksikološka i ekotoksikološka svojstva, odnosno da odgovaraju određenom obrascu, mogu se smatrati grupom ili "kategorijom" supstanci. Koncept grupe se može primeniti ako se fizičko-hemijska svojstva, efekti na zdravlje ljudi i životnu sredinu, odnosno sudbina u životnoj sredini određene supstance iz grupe supstanci mogu predvideti interpolacijom iz podataka za jednu ili više referentnih supstanci iz te grupe (analogijski pristup). U tom slučaju nije potrebno ispitati svaku supstancu za svaki ciljni pokazatelj ispitivanja.
Sličnosti se mogu zasnivati na:
1) zajedničkoj funkcionalnoj grupi;
2) zajedničkim prekursorima i/ili verovatnoći zajedničkih proizvoda razgradnje u fizičkohemijskim ili biološkim procesima, pri čemu nastaju strukturno slične hemikalije;
3) ustaljenom obrascu promene intenziteta svojstava unutar kategorije.
Ako se primenjuje pristup grupisanja, supstance se klasifikuju i obeležavaju u skladu s tim.
U svakom slučaju, potrebni rezultati su: odgovarajući za klasifikaciju i obeležavanje, odnosno procenu rizika; obezbeđuju dovoljnu i pouzdanu pokrivenost ključnih parametara iz odgovarajućih metoda ispitivanja i obuhvataju sličan ili duži period izlaganja nego kod odgovarajućih metoda ispitivanja ako je trajanje izlaganja relevantni parametar.
Dokumentacija o primenjenoj metodi treba da bude dovoljna i pouzdana.
1.1.1. Uloga i primena stručne procene i utvrđivanja kvaliteta podataka
1.1.1.1. Kada se kriterijumi ne mogu neposredno primeniti na dostupne podatke ili kada su dostupni samo podaci iz člana 6. stav 5. ovog pravilnika, potrebno je utvrditi kvalitet podataka na osnovu stručne procene, a u skladu sa članom 9. st. 3. i 4. ovog pravilnika.
1.1.1.2. U postupku klasifikacije smeša koriste se stručne procene iz različitih oblasti kako bi se omogućila klasifikacija na osnovu postojećih podataka za što veći broj smeša sa ciljem da se obezbedi zaštita zdravlja ljudi i životne sredine. Stručna procena može se zahtevati za tumačenje podataka prilikom klasifikacije opasnosti supstanci, naročito tamo gde je potrebno utvrditi kvalitet podataka.
1.1.1.3. Utvrđivanje kvaliteta podataka podrazumeva razmatranje svih dostupnih podataka koji se odnose na određenu opasnost, kao što su rezultati odgovarajućih in vitro ispitivanja; odgovarajući podaci dobijeni ispitivanjem na životinjama; informacije dobijene primenom kategorizacije (grupisanje, analogijski pristup); rezultati ispitivanja (kvantitativnog) odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR); iskustva o efektima na ljude, kao što su podaci o profesionalnim oboljenjima i podaci iz baza podataka o udesima; epidemiološke i kliničke studije i dobro dokumentovani prikazi slučaja. Potrebno je na odgovarajući način proceniti kvalitet i pouzdanost podataka. Podaci o sličnim supstancama i smešama koje se odnose i na supstancu ili smešu koja se klasifikuje smatraju se prihvatljivim, kao i rezultati studija o mehanizmu, načinu ili mestu njihovog delovanja. Prilikom utvrđivanja kvaliteta podataka razmatraju se i pozitivni i negativni rezultati.
1.1.1.4. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. ovog priloga) uobičajeno je da se klasifikacija vrši na osnovu efekata uočenih u odgovarajućim ispitivanjima na životinjama ili podataka o efektima na ljude koji su u skladu sa kriterijumima za klasifikaciju. Kada su istovremeno dostupni i podaci dobijeni ispitivanjem na životinjama i podaci o efektima na ljude, a kada su ovi podaci u suprotnosti, procenjuju se kvalitet i pouzdanost podataka iz oba izvora kako bi se izvršila klasifikacija. Odgovarajući, pouzdani i naučno potvrđeni podaci o efektima na ljude (uključujući i epidemiološka ispitivanja, naučno utemeljene studije slučaja kao što je dato u ovom prilogu ili statistički podaci) imaju prednost u odnosu na ostale podatke. Dobro osmišljena i vođena epidemiološka ispitivanja mogu imati nedovoljan broj ispitanih subjekata, tako da se na osnovu njih ne mogu uočiti relativno retki, ali značajni efekti koji mogu uticati na procenu podataka. Zbog ovoga se pozitivni rezultati dobijeni u dobro sprovedenim ispitivanjima na životinjama ne mogu odbaciti zbog nedostatka pozitivnih nalaza kod ljudi, ali se u tom slučaju procenjuju potpunost, kvalitet i statistički značaj podataka iz oba izvora.
1.1.1.5. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. ovog priloga), ključni činioci za određivanje značaja efekata na ljude su podaci o putu izlaganja, mehanizmu dejstva i ispitavanjima metabolizma. Kada ovakvi podaci, uz uslov da postoje dokazi o njihovoj potpunosti i kvalitetu, izazovu sumnju o značaju efekata na ljude, prihvata se niži stepen klasifikacije. Kada postoje naučni dokazi da mehanizam i način delovanja nisu bitni za efekte na ljude, supstancu ili smešu ne treba klasifikovati.
1.1.2. Specifične granične koncentracije, M - faktori i opšte granične vrednosti
1.1.2.1. Specifične granične koncentracije ili M-faktori koriste se u skladu sa čl. 10. i 11. ovog pravilnika.
1.1.2.2. Granične vrednosti
1.1.2.2.1. Granične vrednosti određuju kada je u postupku klasifikacije supstance ili smeše potrebno uzeti u obzir prisustvo određene opasne supstance koja se u njoj nalazi kao nečistoća, aditiv ili pojedinačni sastojak u skladu sa članom 12. ovog pravilnika.
1.1.2.2.2. Granične vrednosti iz člana 12. Pravilnika su:
1) za opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu iz Delova 3, 4. i 5. ovog priloga:
- specifična granična koncentracija ili odgovarajuća opšta granična vrednost data u Tabeli 1.1. ovog priloga, odnosno ona koja ima nižu vrednost, za supstance za koje su date specifične granične koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeležavanja, a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1.1. ovog priloga ili
- specifična granična koncentracija data u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeležavanja, za supstance za koje su date specifične granične koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije obeležavanja i pakovanja, a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1.1. ovog priloga ili
- opšta granična vrednost data u Tabeli 1.1. ovog priloga, za supstance za koje nisu date specifične granične koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije i obeležava, a te klase opasnosti i razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1.1. ovog priloga ili
- opšta granična koncentracija data u odgovarajućim odeljcima Delova 3, 4. i 5. ovog priloga, za supstance za koje nisu date specifične granične koncentracije za odgovarajuće klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije obeležavanja i pakovanja, a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1.1. ovog priloga;
2) za opasnost po vodenu životnu sredinu iz Dela 4. odeljak 4.1. ovog priloga:
- opšta granična vrednost korigovana korišćenjem proračuna iz Dela 4. odeljak 4.1. ovog priloga, za supstance za koje je utvrđen M - faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeležavanja ili
- odgovarajuće opšte granične vrednosti date u Tabeli 1.1. ovog priloga, za supstance za koje nije utvrđen M - faktor za odgovarajuće kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeležavanja.
Opasnost po vodenu životnu sredinu
- akutna, kategorija 1
- hronična, kategorija 1
- hronična, kategorije 2 - 4
0,1% (3)
0,1% (3)
1%
Napomena: opšte granične vrednosti izražene su u masenim procentima, osim za smeše u gasovitom stanju za one klase opasnosti kod kojih se opšte granične vrednosti mogu najbolje izraziti u zapreminskim procentima
__________ (1) ili < 1% kada je neophodno, videti odeljak 3.2.3.3.1. ovog priloga (2) ili < 1% kada je neophodno, videti odeljak 3.3.3.3.1. ovog priloga (3) ili < 0,1% kada je neophodno, videti odeljak 4.1.3.1. ovog priloga
1.1.3. Načela premošćavanja za klasifikaciju smeša kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše
Kada nisu izvršena ispitivanja same smeše kako bi se odredila njena opasna svojstva, ali postoji dovoljno podataka za njene pojedinačne sastojke i slične ispitane smeše na osnovu kojih se može pravilno proceniti opasnost smeše, ovi podaci se koriste u skladu sa načelima premošćavanja koji su dati u članu 9. stav 4. ovog pravilnika za svaku pojedinačnu klasu opasnosti iz Dela 3. i Dela 4. ovog priloga, u skladu sa specifičnim odredbama za smeše koje su date za svaku klasu opasnosti.
1.1.3.1. Razblaživanje
Ukoliko je ispitana smeša razblažena supstancom koja je klasifikovana u istu ili nižu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje opasan sastojak smeše, a za koju se ne očekuje da će uticati na klasifikaciju drugih sastojka smeše, prilikom klasifikacije postupa se na sledeći način:
- nova smeša se klasifikuje kao i početna smeša;
- metod koji je objašnjen u svakom odeljku Dela 3. i 4. ovog priloga primenjuje se za klasifikaciju smeša kada su dostupni podaci za sve sastojke ili za neke od sastojaka smeše;
- u slučaju akutne toksičnosti, primenjuje se metod za klasifikaciju smeša na osnovu sastojaka smeše (aditivna formula).
1.1.3.2. Šaržna proizvodnja
Može se smatrati da je kategorija opasnosti jedne ispitane šarže smeše suštinski jednaka kategoriji opasnosti drugih šarži istog komercijalnog proizvoda koje nisu ispitane kada ih proizvodi ili kontroliše isti snabdevač, osim ako se s razlogom veruje da postoji značajna razlika koja može dovesti do promene klasifikacije šarže koja nije ispitana. U tom slučaju, radi se nova procena.
1.1.3.3. Koncentracija veoma opasnih smeša
Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3. odeljak 3.1, 3.2, 3.3, 3.8, 3.9, 3.10. i Delu 4. odeljak 4.1. ovog priloga, ako je ispitana smeša klasifikovana u najvišu kategoriju ili podkategoriju opasnosti i koncentracija sastojaka ispitane smeše koji su klasifikovani u tu kategoriju ili podkategoriju se poveća, nova neispitana smeša koja tako nastane klasifikuje se u istu kategoriju ili podkategoriju bez dodatnih ispitivanja.
1.1.3.4. Interpolacija u okviru jedne kategorije toksičnosti
Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3. odeljak 3.1, 3.2, 3.3, 3.8, 3.9, 3.10. i Delu 4. odeljak 4.1. ovog priloga, kada je reč o tri smeše (A, B i C) sa istim sastojcima, pri čemu su smeše A i B ispitane i klasifikovane u istu kategoriju opasnosti, a smeša C koja nije ispitana ima iste opasne sastojke kao smeše A i B, ali u koncentracijama koje su između koncentracija tih opasnih sastojaka u smešama A i B, smatra se da je smeša C iste kategorije opasnosti kao smeše A i B.
1.1.3.5. Veoma slične smeše
Ako postoje dve smeše od kojih svaka ima dva sastojka:
1) A+B,
2) C+B
za koje važi sledeće:
- koncentracija sastojka B je jednaka u obe smeše;
- koncentracija sastojka A u smeši iz tačke 1) jednaka je koncentraciji sastojka C u smeši iz tačke 2);
- podaci o opasnosti sastojaka A i C su dostupni i jednaki npr. oni spadaju u istu kategoriju opasnosti i ne očekuje se da bi mogli uticati na klasifikaciju sastojka B.
Ako je jedna od smeša iz stava 1. tač. 1) ili 2) već klasifikovana na osnovu podataka dobijenih ispitivanjem onda se i druga smeša klasifikuje u istu kategoriju opasnosti.
1.1.3.6. Preispitivanje klasifikacije u slučaju promena u sastavu smeše
Definisana su sledeća odstupanja od početne koncentracije radi primene člana 16. stav 2. tačka 1) ovog pravilnika:
Tabela 1.2. Načela premošćavanja u slučaju promena u sastavu smeše
Opseg početnih koncentracija sastojaka
Dozvoljena odstupanja od početnih
koncentracija sastojaka
< 2,5%
± 30%
2,5 < C < 10%
± 20%
10 < C < 25%
± 10%
25 < C < 100%
± 5%
1.1.3.7. Aerosoli
Pri klasifikaciji smeša opisanih u Delu 3. odeljak 3.1, 3.2, 3.3, 3.4, 3.8. i 3.9. ovog priloga, smešu u obliku aerosola treba klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kao istu smešu koja nije u obliku aerosola, pod uslovom da dodati potisni gas (propelent) ne utiče na opasna svojstva smeše nakon raspršivanja i pod uslovom da postoje naučni dokazi koji pokazuju da aerosol te smeše nije opasniji od smeše koja nije u obliku aerosola.
1.2. Obeležavanje
1.2.1. Opšta pravila za postavljanje i izgled etikete u skladu sa članom 32. ovog pravilnika
1.2.1.1. Piktogrami opasnosti su kvadratnog oblika, dijagonala postavljenih horizontalno, odnosno vertikalno u odnosu na stranice etikete.
1.2.1.2. Piktogrami opasnosti koji su dati u Prilogu 3. ovog pravilnika imaju crni slikovni simbol na beloj pozadini sa crvenim okvirom dovoljne širine da bude jasno uočljiv.
1.2.1.3. Svaki piktogram opasnosti zauzima najmanje jednu petnaestinu površine etikete koja sadrži podatke iz člana 18. ovog pravilnika. Minimalna površina svakog piktograma opasnosti je 1 cm2.
1.2.1.4. Dimenzije etikete, koja sadrži podatke iz člana 18. ovog pravilnika, i piktograma opasnosti date su u Tabeli 1.3. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 1.3. Minimalne dimenzije etikete i piktograma opasnosti
Kapacitet pakovanja
Dimenzije etikete koja
sadrži podatke iz člana 18. ovog pravilnika
(u milimetrima)
Dimenzije piktograma
(u milimetrima)
Ne prelazi 3 litra
ukoliko je moguće najmanje 52 x 74
najmanje 10 x 10 ukoliko je moguće bar 16 x 16
Između 3 i 50 litara
najmanje 74 x 105
najmanje 23 x 23
Između 50 i 500 litara
najmanje 105 x 148
najmanje 32 x 32
Preko 500 litara
najmanje 148 x 210
najmanje 46 x 46
1.3. Odstupanja od obeležavanja u posebnim slučajevima
U skladu sa odredbama člana 24. ovog pravilnika, dozvoljena su sledeća odstupanja od obeležavanja:
1.3.1. Prenosivi cilindri za gas
Kod prenosivih cilindara za gas kapaciteta do 150 litara, dozvoljeno je koristiti jedno od sledećih odstupanja od obeležavanja:
1) oblik i dimenzije mogu biti u skladu sa standardom SRPS ISO 7225 ("Boce za gas - Etikete za upozorenje"). U ovom slučaju, na etiketi se može nalaziti generički, industrijski ili trgovački naziv supstance ili smeše ako su opasne supstance navedene na samoj boci i to na jasan i prepoznatljiv način.
2) elementi obeležavanja koji su navedeni u članu 18. ovog pravilnika mogu se nalaziti na trajnom informacionom disku ili na etiketi utisnutoj na samoj boci.
1.3.2. Kontejneri za gas namenjeni za čuvanje propana, butana ili tečnog naftnog gasa (TNG)
1.3.2.1. Ukoliko su propan, butan i tečni naftni gas ili smeše koje sadrže ove supstance klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu, stavljene u promet u zatvorenim bocama za višekratnu upotrebu ili u posudama za jednokratnu upotrebu u skladu sa standardom SRPS EN 417 ("Metalne boce (kartuše) za tečni naftni gas za jednokratnu upotrebu, sa ili bez ventila, namenjene za prenosive aparate - Proizvodnja, kontrola, ispitivanje i obeležavanje.") kao goriva koja se upotrebljavaju samo kao gasovi za sagorevanje, tada se ovakve boce ili posude obeležavaju samo sa odgovarajućim piktogramom i obaveštenjima o opasnosti i obaveštenjima o merama predostrožnosti koje se odnose na zapaljivost.
1.3.2.2. Nije nužno da etiketa sadrži informacije koje se odnose na efekte na zdravlje ljudi i na životnu sredinu. Umesto toga snabdevač u bezbednosnom listu pruža informacije o efektima na zdravlje ljudi i životnu sredinu daljim korisnicima ili distributerima.
1.3.2.3. Korisnicima se dostavlja dovoljno informacija na osnovu kojih će moći da preduzmu sve neophodne mere za očuvanje zdravlja i bezbednosti.
1.3.3. Aerosoli i kontejneri sa zapečaćenim rasprašivačem koji sadrže supstance ili smeše koje predstavljaju opasnost od aspiracije
U vezi sa primenom odredbi iz odeljka 3.10.4. ovog priloga, supstance ili smeše klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u odeljcima 3.10.2. i 3.10.3. ovog priloga nije potrebno da budu obeležene za opasnost od aspiracije kada se stavljaju u promet za opštu upotrebu u kontejnerima za aerosole ili u kontejnerima sa zapečaćenim raspršivačima.
1.3.4. Odlivci metala, legure, smeše koje sadrže polimere, smeše koje sadrže elastomere
1.3.4.1. Za odlivke metala, legure, smeše koje sadrže polimere i smeše koje sadrže elastomere nije potrebna etiketa, u skladu sa odredbama ovog priloga, ako ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi kada se udahnu, progutaju ili dođu u kontakt sa kožom i ako ne predstavljaju opasnost po vodenu životnu sredinu u obliku u kome su stavljene u promet, bez obzira na to što su klasifikovane kao opasne u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu.
1.3.4.2. Umesto etikete u skladu sa odredbama ovog priloga, snabdevač u bezbednosnom listu obezbeđuje informacije daljim korisnicima ili distributerima.
1.3.5. Eksplozivi koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehničkih efekata
Eksplozivi iz odeljka 2.1. ovog priloga, koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehničkih efekata, obeležavaju se i pakuju u skladu sa zahtevima koji se odnose samo na eksplozive.
1.4. Upotreba alternativnog hemijskog naziva
1.4.1. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva
Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva iz člana 25. ovog pravilnika odobrava se za supstancu sadržanu u smeši ako:
1) je supstanca za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva je klasifikovana isključivo u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti:
- bilo koja kategorija opasnosti iz Dela 2. ovog priloga;
- teško oštećenje oka/iritacija oka, kategorija 2;
- specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost, kategorije 2 i 3;
- specifična toksičnost za ciljni organ - višekratna izloženost, kategorija 2;
- opasnost po vodenu životnu sredinu - hronična, kategorije 3 i 4 i
2) za tu supstancu nije propisana granična vrednost izloženosti u radnoj sredini i
3) proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik dokaže da će se upotrebom tog alternativnog hemijskog naziva obezbediti dovoljno informacija o merama zaštite zdravlja ljudi i merama predostrožnosti koje treba preduzeti na radnom mestu, kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smešom.
1.4.2. Izbor hemijskog naziva za smeše namenjene za upotrebu u industriji mirisnih ekstrakata ili parfema
Za supstance koje se nalaze u prirodi, hemijski naziv kao što je: "esencijalno ulje..." ili: "ekstrakt..." može se koristiti umesto hemijskih naziva sastojaka tog esencijalnog ulja ili ekstrakta navedenih u članu 19. stav 4. tačka 2) ovog pravilnika.
1.5. Izuzeci od obeležavanja i pakovanja
1.5.1. Izuzeci od opštih pravila za primenu etikete iz člana 32. ovog pravilnika
1.5.1.1. Kada se primenjuju odredbe iz člana 30. stav 1. ovog pravilnika, elementi obeležavanja iz člana 18. ovog pravilnika prikazuju se na jedan od sledećih načina:
1) na presavijenim etiketama ili
2) na privezanoj pločici ili etiketi ili
3) na spoljašnjoj ambalaži.
1.5.1.2. Etiketa na unutrašnjem pakovanju sadrži piktogram opasnosti, identifikator proizvoda iz člana 19. ovog pravilnika i ime i broj telefona snabdevača supstance ili smeše.
1.5.2. Izuzeci od primene elemenata obeležavanja iz člana 18. ovog pravilnika
1.5.2.1. Obeležavanje na pakovanju čiji sadržaj ne prelazi 125 ml
1.5.2.1.1. Kada se primenjuju odredbe iz člana 30. stav 2. ovog pravilnika, sa etikete se mogu izostaviti obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostrožnosti koje se odnose na dole navedene kategorije opasnosti:
1) ako sadržaj pakovanja ne prelazi 125 ml i
2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više sledećih kategorija opasnosti:
- Oksidujući gas, kategorija 1;
- Gas pod pritiskom;
- Zapaljive tečnosti, kategorija 2 ili 3;
- Zapaljive čvrste supstance i smeše, kategorija 1 ili 2;
- Samoreaktivne supstance ili smeše, tip C, D, E ili F;
- Supstance i smeše koje se same zagrevaju, kategorija 2;
- Supstance koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, kategorija 1, 2 ili 3;
- Oksidujuće tečnosti, kategorija 2;
- Oksidujuće čvrste supstance ili smeše, kategorija 2 ili 3;
- Organski peroksidi, tip C, D, E ili F;
- Akutna toksičnost, kategorija 4, pod uslovom da supstance ili smeše nisu namenjene za opštu upotrebu;
- Iritacija kože, kategorija 2;
- Iritacija oka, kategorija 2;
- Specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost, kategorija 2 ili 3, pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu;
- Specifična toksičnost za ciljni organ - višekratna izloženost, kategorija 2, pod uslovom da supstanca ili smeša nije namenjena za opštu upotrebu;
- Opasno po vodenu životnu sredinu, akutno, kategorija 1;
- Opasno po vodenu životnu sredinu, hronično, kategorija 1 ili 2;
U slučaju aerosolnih raspršivača, primenjuju se i izuzeci od obeležavanja za mala pakovanja aerosola klasifikovanih kao zapaljivih koji su dati u propisima kojima se uređuju aerosoli.
1.5.2.1.2. Obaveštenja o merama predostrožnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeležavanja iz člana 18. ovog pravilnika ako:
1) sadržaj pakovanja ne prelazi 125 ml i
2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana u jednu ili više kategorija opasnosti:
- Zapaljivi gas, kategorija 2;
- Toksičnost po reprodukciju: efekti na ili preko laktacije;
- Opasno po vodenu životnu sredinu, hronično, kategorija 3 ili 4.
1.5.2.1.3. Piktogram opasnosti, reč upozorenja, obaveštenja o opasnosti i obaveštenja o merama predostrožnosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeležavanja datih u članu 18. ovog pravilnika ako:
1) sadržaj pakovanja ne prelazi 125 ml i
2) ako je supstanca ili smeša klasifikovana kao korozivna za metale.
1.5.2.2. Obeležavanje rastvorljive ambalaže namenjene za jednokratnu upotrebu
Elementi obeležavanja iz člana 18. ovog pravilnika mogu se izostaviti sa rastvorljive ambalaže namenjene za jednokratnu upotrebu ako:
1) sadržaj u svakoj pojedinačnoj rastvorljivoj ambalaži ne prelazi zapreminu od 25 ml;
2) je sadržaj u rastvorljivoj ambalaži klasifikovan isključivo u jednu ili više kategorija opasnosti iz odeljka 1.5.2.1.1. tačke 2), odeljka 1.5.2.1.2. tačke 2) ili odeljka 1.5.2.1.3. tačke 2) ovog priloga i
3) se rastvorljiva ambalaža nalazi u spoljašnjoj ambalaži koja u potpunosti ispunjava uslove iz člana 18. ovog pravilnika.
1.5.2.3. Odredbe iz odeljka 1.5.2.2. ovog priloga ne primenjuju se na supstance ili smeše uređene propisima o sredstvima za zaštitu bilja ili biocidnim proizvodima.
Deo 2.
FIZIČKA OPASNOST
2.1. Eksplozivi
2.1.1. Definicije
2.1.1.1. U klasu eksploziva spadaju:
1) eksplozivne supstance i smeše,
2) eksplozivni proizvodi, osim uređaja koji sadrže eksplozivne supstance ili smeše u takvoj količini ili takvih svojstava da njihovo nenamerno ili slučajno paljenje ili aktiviranje ne može imati nikakve efekte van samog uređaja, kao što su izbacivanje projektila, pojava vatre, dima, toplote ili buke i
3) supstance, smeše i proizvodi koji nisu pomenuti u tač. 1) i 2), čija je svrha da daju eksplozivne ili pirotehničke efekte.
2.1.1.2. Definicije koje se odnose na klasu eksploziva:
Eksplozivna supstanca ili smeša je čvrsta ili tečna supstanca ili smeša koja ima svojstvo da sama po sebi može dovesti do hemijske reakcije pri kojoj dolazi do oslobađanja gasa takve temperature, pritiska i brzine da može prouzrokovati štetu u okolini. Pirotehničke supstance spadaju u ovu klasu i kada ne oslobađaju gasove.
Pirotehnička supstanca ili smeša je supstanca ili smeša čija je svrha da izazove toplotni, svetlosni ili zvučni efekat ili da proizvede gas, dim ili njihovu kombinaciju kao rezultat nedetonirajuće egzotermne hemijske reakcije.
Nestabilan eksploziv je eksplozivna supstanca ili smeša koja je termički nestabilna i/ili isuviše osetljiva pri uobičajenom načinu rukovanja, transporta i korišćenja.
Eksplozivni proizvod je proizvod koji sadrži jednu ili više eksplozivnih supstanci ili smeša.
Pirotehnički proizvod je proizvod koji sadrži jednu ili više pirotehničkih supstanci ili smeša.
Namenski eksploziv je supstanca, smeša ili proizvod čija je svrha da izazove eksplozivne ili pirotehničke efekte.
2.1.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.1.2.1. Supstance, smeše i proizvodi iz ove klase klasifikuju se kao nestabilni eksplozivi na osnovu šematskog prikaza datog na slici 2.1.2. u ovom prilogu. Metode ispitivanja opisane su u Delu I Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta.
2.1.2.2. Supstance, smeše i proizvodi iz ove klase, koji nisu klasifikovani kao nestabilan eksploziv, klasifikuju se u jednu od sledećih šest podklasa prema tipu opasnosti:
1) Podklasa 1.1 Supstance, smeše i proizvodi koji mogu dovesti do masovne eksplozije (masovna eksplozija je eksplozija koja zahvata čitavu količinu u pakovanju, i to trenutno);
2) Podklasa 1.2 Supstance, smeše i proizvodi koji mogu dovesti do izbacivanja projektila, ali ne mogu dovesti do masovne eksplozije;
3) Podklasa 1.3 Supstance, smeše i proizvodi koji mogu dovesti do požara i slabog udarnog talasa ili izbacivanja projektila, ali ne i do masovne eksplozije i to:
- supstance, smeše i proizvodi čije sagorevanje dovodi do oslobađanja znatne količine toplote,
- supstance, smeše i proizvodi koji sagorevaju jedan za drugim uz slabe udarne talase ili izbacivanje projektila ili imaju oba efekta;
4) Podklasa 1.4 Supstance, smeše i proizvodi koji ne predstavljaju značajnu opasnost: supstance, smeše i proizvodi koji predstavljaju malu opasnost u slučaju paljenja ili aktiviranja. Efekti u velikoj meri zavise od pakovanja i ne treba očekivati izbacivanje pojedinačnih delova značajne veličine. Izlaganje plamenu ne dovodi do trenutne eksplozije čitavog sadržaja u pakovanju;
5) Podklasa 1.5 Slabo osetljive supstance ili smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju: supstance i smeše koje mogu da izazovu masovnu eksploziju, ali su toliko neosetljive da je veoma mala verovatnoća da će pod uobičajenim uslovima doći do aktiviranja ili prerastanja požara u detonaciju;
6) Podklasa 1.6 Veoma slabo osetljivi proizvodi koji ne mogu da izazovu masovnu eksploziju: proizvodi koji sadrže samo veoma slabo osetljive eksplozivne supstance ili smeše kod kojih je zanemarljiva verovatnoća da će doći do slučajnog aktivitranja ili do širenja eksplozije.
2.1.2.3. Eksplozivi koji nisu klasifikovani kao nestabilni eksplozivi, klasifikuju se u jednu od gore navedenih šest podklasa na osnovu serija ispitivanja, i to od serije 2 do serije 8, koje su opisane u I Delu Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, a na osnovu rezultata ispitivanja datih u Tabeli 2.1.1. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.1.1. Kriterijumi za eksplozive
Kategorija opasnosti
Kriterijumi
Nestabilni eksplozivi ili eksplozivi iz podklase 1.1 - 1.6
Za eksplozive iz podklase 1.1 do 1.6 vrše se sledeća osnovna ispitivanja:
Eksplozivnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 2 (odeljak 12 Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Priručnika o ispitivanjima i kriterijumima). Namenski eksplozivi ne spadaju u Seriju ispitivanja UN broj 2.
Osetljivost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13 Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Priručnika o ispitivanjima i kriterijumima).
Termička stabilnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13.6.1 Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Priručnika o ispitivanjima i kriterijumima).
Dalja ispitivanja su neophodna da bi se pravilno odredila pripadnost određenoj podklasi.
2.1.2.4. Eksplozivi koji su raspakovani ili su prepakovani u ambalažu koja nije originalna ili slična originalnoj, ponovo se ispituju.
2.1.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja za supstance, smeše i proizvode klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1.2. koja je data u ovom prilogu.
Napomena uz Tabelu 2.1.2: Raspakovani eksplozivi ili eksplozivi koji su prepakovani u ambalažu koja nije originalna ili slična originalnoj sadrže oznake:
1) piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira;
2) reč upozorenja: "Opasnost" i
3) obaveštenje o opasnosti: "eksploziv; opasnost od masovne eksplozije", osim ukoliko se dokaže da opasnost odgovara jednoj od kategorija opasnosti datih u Tabeli 2.1.2. ovog priloga, pri čemu se dodeljuje i odgovarajući piktogram opasnosti, reč upozorenja i/ili obaveštenje o opasnosti.
Tabela 2.1.2. Elementi obeležavanja za eksplozive
Klasifikacija
Nastabilan eksploziv
Podklasa 1.1
Podklasa 1.2
Podklasa 1.3
Podklasa 1.4
Podklasa 1.5
Podklasa 1.6
GHS piktogram opasnosti
Reč upozorenja
Opasnost
Opasnost
Opasnost
Opasnost
Pažnja
Opasnost
Bez pisanog upozorenja
Obaveštenje o opasnosti
H200:
Nestabilan eksploziv
H201:
Eksploziv, opasnost od masovne eksplozije
H202:
Eksploziv, opasnost od izbacivanja projektila
H203:
Eksploziv, opasnost od požara, udarnog talasa ili izbacivanja projektila
H204:
Opasnost od požara ili izbacivanja projektila
H205:
Masovna eksplozija pri izlaganju plamenu
Bez obaveštenja o opasnosti
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P201
P202
P281
P210
P230
P240
P250
P280
P210
P230
P240
P250
P280
P210
P230
P240
P250
P280
P210
P240
P250
P280
P210
P230
P240
P250
P280
Bez obaveštenja o merama predostrožnosti
Obaveštenje o merama predostrožnosti - reagovanje
P372
P373
P380
P370+P380
P372
P373
P370+P380
P372
P373
P370+P380
P372
P373
P370+P380
P372
P373
P370+P380
P372
P373
Bez obaveštenja o merama predostrožnosti
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
P401
P401
P401
P401
P401
P401
Bez obaveštenja o merama predostrožnosti
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
P501
P501
P501
P501
P501
P501
Bez obaveštenja o merama predostrožnosti
2.1.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
2.1.4.1. Klasifikacija supstanci, smeša i proizvoda u klasu eksploziva i njihova dalja klasifikacija u šest podklasa je veoma složen proces koji se sastoji od tri koraka (u skladu sa Delom I Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Priručnika o ispitivanjima i kriterijumima).
Prvi korak je određivanje da li supstanca ili smeša ima svojstvo eksplozivnosti (Serija ispitivanja 1). Drugi korak je primena procedura za prihvatanje (Serija ispitivanja 2, 3 i 4). Treći korak je određivanje podklase opasnosti (Serija ispitivanja 5, 6 i 7).
Procena da li je supstanca ili smeša koja potencijalno ima svojstva amonijum-nitratne emulzije, suspenzije ili gela, intermedijera za eksploziju sa udarnim talasom, slabo osetljiva tako da je treba klasifikovati u oksidujuće tečnosti (odeljak 2.13. ovog priloga) ili oksidujuće čvrste supstance i smeše (odeljak 2.14. ovog priloga) utvrđuje se Serijom ispitivanja 8.
Eksplozivne supstance i smeše nakvašene vodom ili alkoholima ili razblažene drugim supstancama kako bi se suzbila njihova eksplozivnost, mogu se klasifikovati u druge klase opasnosti u skladu sa njihovim fizičkim svojstvima (u skladu sa Prilogom 6, odeljak 1.1).
Određene fizičke opasnosti (koje su posledica svojstva eksplozivnosti) mogu se izmeniti razblaživanjem, npr. u slučaju stabilizovanih eksploziva, dodavanjem u smešu ili proizvod, pakovanjem ili na drugi odgovarajući način.
Izvođenje zaključaka u postupku klasifikacije vrši se prema šematskim prikazima datim na slikama 2.1.1. do 2.1.4. koje su date u ovom prilogu.
Slika 2.1.1. Opšta šema postupka za klasifikaciju supstance, smeše ili proizvoda u jednu od podklasa eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta)
Napomena (*): videti Preporuku UN o transportu opasnog tereta, Model propisa, 16. rev. izd. odeljak 2.1.2.
Slika 2.1.2. Postupak za privremenu klasifikaciju supstance, smeše ili proizvoda u klasu eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta)
Napomena (*): Klasifikaciju započeti sa Serijom ispitivanja 2.
Slika 2.1.3. Postupak klasifikacije u jednu od podklasa klase eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta)
Slika 2.1.4. Postupak klasifikacije amonijum-nitratnih emulzija, rastvora i gelova (ANE)
2.1.4.2. Skrining procedura
Svojstva eksploziva povezuju se sa prisustvom pojedinih hemijskih grupa u molekulu koje mogu reagovati tako da prouzrokuju veoma brz porast temperature ili pritiska. Skrining ima za cilj da identifikuje prisustvo takvih reaktivnih grupa i potencijala za brzo oslobađanje energije. Ukoliko se tokom skrininga otkriju supstance ili smeše koje mogu biti potencijalno eksplozivne, primenjuje se procedura njihove klasifikacije (Metode ispitivanja date su u odeljku 10.3. Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta.)
Napomena: Ukoliko je energija egzotermne razgradnje organskih materijala manja od 800 J/g nije potrebno sprovoditi ispitivanje iz Serije 1 tip (a) za određivanje širenja detonacije, niti iz serije 2 tip (a) za određivanje osetljivosti na detonacioni šok. Za organske supstance i smeše organskih supstanci sa energijom razgradnje od 800 J/g i više, ispitivanja 1 (a) i 2 (a) ne izvode se ako je ishod ispitivanja sa balističkim klatnom Mk.IIId (F.1), ispitivanja sa balističkim klatnom (F.2) ili "BAM Trauzl testa" pomoću standardnog detonatora No 8 (videti Dodatak 1. Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Priručnika o ispitivanjima i kriterijumima): "ne". U tom slučaju rezultati ispitivanja 1 (a) i 2 (a) su: "-".
2.1.4.3. Supstanca ili smeša se ne klasifikuje kao eksploziv ako:
1) u molekulu ne sadrži hemijske grupe koje se povezuju sa svojstvima eksplozivnosti. Primeri grupa koje mogu ukazivati na svojstva eksplozivnosti su dati u tabeli A 6.1 u Dodatku 6. Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Priručnik o ispitivanjima i kriterijumima ili
2) supstanca sadrži hemijske grupe koje su povezane sa svojstvima eksplozivnosti, uključujući kiseonik, a izračunati balans kiseonika je manji od -200.
3) kada organska supstanca ili homogena smeša organskih supstanci sadrži hemijske grupe povezane sa eksplozivnim svojstvima ali je energija egzotermnog raspada manja od 500 J/g i početak egzotermnog raspada je na temperaturi nižoj od 500° C (energija egzotermnog raspada može se odrediti korišćenjem odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika), ili
4) za smeše koje se sastoje od neorganskih oksidujućih jedinjenja i organskih materija, gde je koncentracija neorganskih oksidujućih supstanci:
- manja od 15% po masi, ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategorijama 1 ili 2;
- manja od 30% po masi, ukoliko oksidujuća supstanca pripada kategoriji 3.
2.1.4.4. Kod smeša koje sadrže bilo koju vrstu poznatog eksploziva, primenjuje se procedura za prihvatanje.
2.2. Zapaljivi gasovi
2.2.1. Definicija
Zapaljivi gas je gas ili smeša gasova koja ima interval zapaljivosti u smeši sa vazduhom pri temperaturi od 20° C i normalnom pritisku od 101,3 kPa.
2.2.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.2.2.1. Zapaljivi gas se klasifikuje u ovu klasu u skladu sa Tabelom 2.2.1. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.2.1. Kriterijumi za zapaljive gasove
Kategorija opasnosti
Kriterijumi
Kategorija 1
Gasovi koji su, pri temperaturi od 20 ° C i normalnom pritisku od 101,3 kPa:
(1) zapaljivi kada su u smeši od 13% ili manje po zapremini sa vazduhom;
ili
(2) imaju interval zapaljivosti u smeši sa vazduhom od najmanje 12% bez obzira na donju granicu zapaljivosti
Kategorija 2
Gasovi, drugačiji od onih iz kategorije 1, koji imaju interval zapaljivosti u smeši sa vazduhom pri temperaturi od 20 ° C i normalnom pritisku od 101,3 kPa.
Napomena: Aerosoli se ne klasifikuju kao zapaljivi gasovi; videti odeljak 2.3. ovog priloga.
2.2.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.2.2. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.2.2. Elementi obeležavanja za zapaljive gasove
Klasifikacija
Kategorija 1
Kategorija 2
GHS piktogram opasnosti
Nema GHS piktograma opasnosti
Reč upozorenja
Opasnost
Pažnja
Obaveštenje o opasnosti
H220:
Veoma zapaljivi gas
H221:
Zapaljivi gas
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P210
P210
Obaveštenje o merama predostrožnosti - reagovanje
P377
P381
P377
P381
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
P403
P403
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
2.2.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
Zapaljivost gasova i smeša gasova određuje se metodama ispitivanja ili, u slučaju smeša za koje postoji dovoljno dostupnih podataka, metodama izračunavanja u skladu sa standardom SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova - Određivanje mogućnosti paljenja i oksidacione sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"). Kada nema dovoljno dostupnih podataka, može se koristiti metoda ispitivanja u skladu sa standardom SRPS ISO 1839 ("Određivanje granica eksplozivnosti gasova i para") .
2.3. Zapaljivi aerosoli
2.3.1. Definicija
Aerosol, odnosno aerosolni raspršivači označavaju bilo koji sud napravljen od metala, stakla ili plastike koji se ne može ponovo puniti i koji sadrži komprimovani ili tečni gas ili gas rastvoren pod pritiskom, sa ili bez tečnosti, paste ili praha, sa uređajem za ispuštanje koji omogućuje da njegov sadržaj bude ispušten u vidu čestica u čvrstom ili tečnom stanju suspendovanih u gasu, kao pena, pasta ili prah, ili u tečnom ili u gasovitom stanju.
2.3.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.3.2.1. Aerosoli se klasifikuju kao zapaljivi u skladu sa odeljkom 2.3.2.2. ovog priloga ako sadrže sastojke koji su klasifikovani kao zapaljivi na osnovu nekog od kriterijuma datog u ovom delu, npr:
- zapaljive tečnosti sa tačkom paljenja nižom od 93 °C, koja uključuje zapaljive tečnosti u skladu sa odeljkom 2.6. ovog priloga;
- zapaljive gasove (odeljak 2.2. ovog priloga);
- zapaljive čvrste materije (odeljak 2.7. ovog priloga).
Napomena:
1) Pod zapaljivim sastojcima ne podrazumevaju se supstance i smeše koje su samozapaljive, samozagrevajuće ili supstance koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, jer se takvi sastojci nikada ne nalaze u sastavu aerosola.
2) Na zapaljive aerosole ne primenjuju se odredbe odeljaka 2.2, 2.6. ili 2.7. ovog priloga.
2.3.2.2. Zapaljivi aerosoli se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu njihovih sastojaka, hemijske toplote sagorevanja i, ukoliko je neophodno, na osnovu rezultata ispitivanja pena (za aerosole u vidu pene) i određivanja udaljenosti paljenja, kao i na osnovu rezultata ispitivanja u ograničenom prostoru (za aerosole u spreju) u skladu sa slikom 2.3.1. i sa Delom III, odeljcima 31.4, 31.4 i 31.5. Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta.
Napomena: Aerosoli za koje nisu primenjeni postupci klasifikacije u odnosu na zapaljivost iz ovog odeljka klasifikuju se kao zapaljivi aerosoli, Kategorija 1.
Slika 2.3.1.
Slika 2.3.1(1) - za zapaljive aerosole
Za aerosole u spreju, pratiti šematski prikaz izvođenja zaključaka 2.3.1. (2);
Za aerosole u obliku pene, pratiti šematski prikaz izvođenja zaključaka 2.3.1. (3);
Slika 2.3.1(2) - za aerosole u spreju
Slika 2.3.1(3) - Za aerosole u obliku pene
2.3.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3.2. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.3.2. Elementi obeležavanja za zapaljive aerosole
Klasifikacija
Kategorija 1
Kategorija 2
GHS piktogram opasnosti
Reč upozorenja
Opasnost
Pažnja
Obaveštenje o opasnosti
H222:
Veoma zapaljivi aerosol
H223:
Zapaljivi aerosol
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P210
P211
P251
P210
P211
P251
Obaveštenje o merama predostrožnosti - reagovanje
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
P410+P412
P410+P412
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
2.3.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
Hemijska toplota sagorevanja (∆Hc), izražena u kilodžulima po gramu (kJ/g) je proizvod teorijske toplote sagorevanja (∆Hcomb) i efikasnosti sagorevanja, koja je obično niža od 1,0 (tipična vrednost za efikasnost sagorevanja je 0,95 ili 95%).
Za složene formulacije aerosola, hemijska toplota sagorevanja je zbir izmerenih toplota sagorevanja pojedinačnih sastojaka, kao što sledi:
pri čemu su:
∆Hc - hemijska toplota sagorevanja (kJ/g);
wi % - udeo mase sastojka i u proizvodu;
∆Hc(i) - specifična toplota sagorevanja (kJ/g) sastojka i u proizvodu.
Hemijska toplota sagorevanja može se pronaći u literaturi, izračunati ili odrediti na osnovu ispitivanja (videti standard SRPS B.H8.153 -"Standardna metoda za određivanje toplote sagorevanja tečnih ugljovodoničnih goriva pomoću kalorimetrijske bombe", standard SRPS EN ISO 13943, 86.1 do 86.3 - Bezbednost od požara - Rečnik, i Smernice za proizvodnju i skladištenje aerosolnih proizvoda - NFRA 30B).
2.4. Oksidujući gasovi
2.4.1. Definicija
Oksidujući gasovi jesu gasovi ili smeše gasova koji, oslobađajući kiseonik, mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.
2.4.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.4.2.1. Oksidujući gasovi se klasifikuju u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.4.1. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.4.1. Kriterijumi za oksidirajuće gasove
Kategorija opasnosti
Kriterijumi
Kategorija 1
Bilo koji gas koji, oslobađajući kiseonik, može da dovede do sagorevanja ili da doprinese sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.
Napomena: "Gasovi koji uzrokuju sagorevanje ili doprinose sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh" jesu čisti gasovi ili smeše gasova sa oksidacionim potencijalom većim od 23,5% određenim metodom definisanom u SRPS ISO 10156 ili SRPS ISO 10156-2.
2.4.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.4.2. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.4.2. Elementi obeležavanja za oksidujuće gasove
Klasifikacija
Kategorija 1
GHS piktogram opasnosti
Reč upozorenja
Opasnost
Obaveštenje o opasnosti
H270:
Može da izazove ili podstakne vatru, oksidujuće sredstvo
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P220
P244
Obaveštenje o merama predostrožnosti - reagovanje
P370 + P376
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
P403
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
2.4.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
Da bi se gas ili smeša gasova klasifikovala u klasu oksidujućih gasova vrše se ispitivanja ili primenjuju metode izračunavanja, kao što je objašnjeno u SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smeše gasova - Određivanje mogućnosti paljenja i oksidacione sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"), a za boce za gas i u SRPS ISO 10156-2 ("Boce ѕa gas - Gasovi i smeše gasova - Deo 2: Određivanje sposobnosti oksidacije toksičnih i korozivnih gasova i smeša gasova").
2.5. Gasovi pod pritiskom
2.5.1. Definicije
2.5.1.1. Gasovi pod pritiskom su gasovi ili smeše gasova u posudama pod pritiskom koji je jednak ili viši od 200 kPa, ili gasovi ili smeše gasova koji su tečni ili tečni i rashlađeni.
Gasovi pod pritiskom obuhvataju komprimovane gasove, tečne gasove, rastvorene gasove i rashlađene tečne gasove.
2.5.1.2. Kritična temperatura jeste ona temperatura iznad koje gas u čistom obliku ne može biti pretvoren u tečnost, bez obzira na stepen kompresije.
2.5.2. Kriterijumi za klasifikaciju
Gasovi se klasifikuju, na osnovu svog fizičkog stanja u trenutku pakovanja, u jednu od četiri grupe u skladu sa Tabelom 2.5.1. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.5.1. Kriterijumi za gasove pod pritiskom
Grupe
Kriterijumi
Komprimovani gas
Gas koji je u potpunosti gasovit na -50°C, uključujući i sve gasove sa kritičnom temperaturom ≤ -50° C kada je upakovan pod pritiskom.
Tečni gas
Gas koji je delimično u tečnom stanju na temperaturi iznad -50° C kada je upakovan pod pritiskom. Razlikuju se:
- tečni gas pod visokim pritiskom: gas sa kritičnom temperaturom između -50° C i +65° C i
- tečni gas pod niskim pritiskom: gas sa kritičnom temperaturom iznad + 65°C.
Rashlađeni tečni gas
Gas koji postaje delimično tečan usled niske temperature kada je upakovan.
Rastvoreni gas
Gas koji je rastvoren u tečnom rastvaraču kada je upakovan pod pritiskom.
2.5.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja za supstance ili smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.5.2. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.5.2. Elementi obeležavanja za gasove pod pritiskom
Klasifikacija
Komprimovani gas
Tečni gas
Rashlađeni
tečni gas
Rastvoreni gas
GHS piktogram opasnosti
Reč upozorenja
Pažnja
Pažnja
Pažnja
Pažnja
Obaveštenje o opasnosti
H280:
Sadrži gas pod pritiskom, može da eksplodira ako se izlaže toploti
H280:
Sadrži gas pod pritiskom, može da eksplodira ako se izlaže toploti
H281:
Sadrži rashlađeni tečni gas, može da izazove promrzline ili povrede
H280:
Sadrži gas pod pritiskom, može da eksplodira ako se izlaže toploti
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P282
Obaveštenje o merama predostrožnosti - reagovanje
P336
P315
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
P410 + P403
P410 + P403
P403
P410 + P403
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
Napomena: Za gasove pod pritiskom ne navodi se piktogram opasnosti GHS04 ako su navedeni piktogram opasnosti GHS02 ili piktogram opasnosti GHS06.
2.5.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
Za ovu grupu gasova potrebno je:
- vrednost napona pare na 50°C;
- fizičko stanje na 20° C pri standardnom pritisku;
- kritična temperatura.
Podaci se mogu pronaći u literaturi, izračunati ili odrediti ispitivanjem. Većina čistih gasova je već klasifikovana kao što je dato u Preporuci UN za transport opasnog tereta, Model propisa.
2.6. Zapaljive tečnosti
2.6.1. Definicija
Zapaljiva tečnost jeste tečnost čija je tačka paljenja jednaka ili niža od 60°C.
2.6.2. Kriterijumi za klasifikaciju
Zapaljive tečnosti klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.6.1. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.6.1. Kriterijumi za zapaljive tečnosti
Kategorija opasnosti
Kriterijumi
Kategorija 1
Kategorija 2
Kategorija 3
Tačka paljenja < 23° C i početna tačka ključanja ≤ 35°C
Tačka paljenja < 23° C i početna tačka ključanja > 35°C
Tačka paljenja ≥ 23° C i ≤ 60°C*
Napomena (*): Gasna ulja, dizel i laka ulja za loženje koja imaju tačku paljenja između ≥ 55° C i ≤ 75° C mogu se klasifikovati u kategoriju 3.
Napomena: Aerosoli se ne klasifikuju kao zapaljive tečnosti; videti odeljak 2.3. ovog priloga.
2.6.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.6.2. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.6.2. Elementi obeležavanja za zapaljive tečnosti
Klasifikacija
Kategorija 1
Kategorija 2
Kategorija 3
GHS piktogram opasnosti
Reč upozorenja
Opasnost
Opasnost
Pažnja
Obaveštenje o opasnosti
H224:
Veoma lako zapaljiva tečnost i para
H225:
Lako zapaljiva tečnost i para
H226:
Zapaljiva tečnost i para
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P210
P233
P240
P241
P242
P243
P280
P210
P233
P240
P241
P242
P243
P280
P210
P233
P240
P241
P242
P243
P280
Obaveštenje o merama predostrožnosti - reagovanje
P303 + P361 + P353
P370 + P378
P303 + P361 + P353
P370 + P378
P303 + P361 + P353
P370 + P378
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
P403 + P235
P403 + P235
P403 + P235
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
P501
P501
P501
2.6.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
2.6.4.1. Za klasifikaciju zapaljivih tečnosti neophodan je podatak o tački paljenja i početnoj tački ključanja. Ovi podaci mogu se odrediti ispitivanjem, preuzeti iz stručne literature ili izračunati. Ukoliko podaci nisu dostupni, tačka paljenja i početna tačka ključanja određuju se ispitivanjem. Za određivanje tačke paljenja koristi se metoda ispitivanja u zatvorenom sudu.
2.6.4.2. Za smeše(4) koje sadrže poznate zapaljive tečnosti u određenoj koncentraciji, bez obzira na to što one mogu da sadrže i neisparljive sastojke (polimeri, aditivi i sl), tačka paljenja ne mora da se odredi ispitivanjem ukoliko je tačka paljenja za smešu izračunata na osnovu metode koja je opisana u odeljku 2.6.4.3. ovog priloga za najmanje 5°C(5) viša od relevantnog kriterijuma za klasifikaciju (23° C i 60°C), kao i da je:
1) poznat tačan sastav smeše (ukoliko je sastav smeše dat kao opseg koncentracija, pri klasifikaciji treba uzeti u obzir sastav smeše sa najnižom izračunatom tačkom paljenja);
2) poznata donja granica eksplozivnosti svakog sastojka smeše (odgovarajuća korelacija primenjuje se kada se ovi podaci ekstrapoliraju na temperaturne vrednosti različite od onih upotrebljenih pri ispitivanju), kao i metoda za izračunavanje donje granice eksplozivnosti;
3) poznata temperaturna zavisnost napona pare i koeficijenta aktivnosti za svaki sastojak smeše;
4) tečna faza homogena.
2.6.4.3. Odgovarajuća metoda je opisana u literaturi(6). Kod smeša koje sadrže neisparljive sastojke tačka paljenja izračunava se na osnovu isparljivih sastojaka. Smatra se da neisparljivi sastojak neznatno smanjuje parcijalni pritisak rastvarača i izračunata tačka paljenja je neznatno ispod određenih vrednosti.
2.6.4.4. Metode ispitivanja koje se koriste za određivanje tačke paljenja zapaljivih tečnosti date su u Tabeli 2.6.3. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.6.3. Metode za određivanje tačke paljenja zapaljivih tečnosti:
Nacionalni standard
Ekvivalentan sa
SRPS EN ISO 1516
Određivanje "zapaljivo/nezapaljivo" - Metoda ravnoteže u zatvorenom sudu
EN ISO 1516
SRPS EN ISO 1523
Određivanje tačke paljenja - Ravnotežna metoda u zatvorenoj posudi
EN ISO 1523
SRPS EN ISO 2719
Određivanje tačke paljenja - Metoda u zatvorenom sudu po Penski-Martensu
EN ISO 2719
SRPS EN ISO 3679
Određivanje tačke paljenja - Brza ravnotežna metoda u zatvorenoj posudi
EN ISO 3679
SRPS EN ISO 3680
Određivanje "zapaljivo/nezapaljivo" - Metoda brze ravnoteže u zatvorenom sudu
EN ISO 3680
SRPS EN ISO 13736
Određivanje tačke paljenja - Metoda u zatvorenom sudu po Abelu
EN ISO 13736
SRPS B.H8.047
Ispitivanje tečnih goriva i drugih zapaljivih tečnosti - Određivanje tačke paljenja u zatvorenom sudu po Abel-Penskom
DIN 51755
2.6.4.5. Tečnosti sa tačkom paljenja višom od 35 ° C i ne višom od 60 ° C ne moraju da budu klasifikovane u Kategoriju 3, ukoliko su pri ispitivanju zapaljivosti prema L2, Deo III, odeljak 32 Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, dobijeni negativni rezultati.
2.6.4.6. Metode ispitivanja koje se koriste za određivanje početne tačke ključanja zapaljivih tečnosti date su u Tabeli 2.6.4. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.6.4. Metode za određivanje početne tačke ključanja zapaljivih tečnosti:
Nacionalni standard ili propis
Ekvivalentan sa
SRPS EN ISO 3924
Naftni proizvodi - Određivanje opsega raspodele ključanja - Metoda gasne hromatografije
EN ISO 3924
-
EN ISO 3405
-
EN ISO 4626
Propis kojim se uređuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija - Metoda ispitivanja A.2. Temperatura ključanja
Uredbom Saveta (EZ) broj 440/2008, Metoda ispitivanja A.2.
__________ (4) Do danas, metoda izračunavanja je validirana za smeše koje sadrže do 6 isparljivih sastojaka. Ovi sastojci mogu da budu zapaljive tečnosti kao što su ugljovodonici, etri, alkoholi, estri (izuzev akrilata) i voda. Još uvek nije izvršena validacija za halogen-sumporna i/ili fosforna jedinjenja, kao i reaktivne akrilate. (5) Ukoliko je izračunata tačka paljenja za manje od 5° C viša od relevantnih klasifikacionih kriterijuma, metod izračunavanja se ne može koristiti i tačka paljenja se određuje eksperimentalno. (6) Gmehling and Rasmussen, Ind. Eng. Fundament, 21, 186, (1982)
2.7. Zapaljive čvrste supstance i smeše
2.7.1. Definicija
Zapaljive čvrste supstance i smeše jesu čvrste supstance i smeše koje se lako pale ili koje usled trenja mogu izazvati plamen ili doprineti stvaranju vatre.
Čvrste supstance i smeše koje se lako pale jesu supstance ili smeše u obliku praha, granula ili pasta koje su opasne ako se lako upale pri kratkotrajnom kontaktu sa izvorom vatre, kao što je zapaljena šibica i ako se plamen brzo širi.
2.7.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.7.2.1. Supstance i smeše u obliku praha, granula ili paste (izuzev metalnog praha ili legura metala - videti odeljak 2.7.2.2. ovog priloga) klasifikuju se kao brzo zapaljive čvrste supstance i smeše kada je u jednom ili u više ispitivanja sprovedenih u skladu sa metodama opisanim u Delu III, odeljak 33.2.1 Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, vreme njihovog gorenja kraće od 45s ili kada je brzina sagorevanja veća od 2,2 mm/s.
2.7.2.2. Metalni prah ili legure metala klasifikuju se kao zapaljive čvrste materije ukoliko se mogu zapaliti i ukoliko vatra zahvata čitav uzorak u roku od 10 minuta ili brže.
2.7.2.3. Zapaljive čvrste supstance i smeše se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu metode N.1 koja je opisana u odeljku 33.2.1. Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, u skladu sa Tabelom 2.7.1. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.7.1. Kriterijumi za zapaljive čvrste supstance i smeše
Kategorija opasnosti
Kriterijumi
Kategorija 1
Ispitivanje brzine sagorevanja
Za supstance i smeše koje nisu metalni prah:
(a) nakvašena zona ne gasi vatru i
(b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja > 2,2 mm/s
Za metalni prah:
Vreme sagorevanja ≤ 5 minuta
Kategorija 2
Ispitivanje brzine sagorevanja
Za supstance koje nisu metalni prah:
(a) nakvašena zona prestaje da sagoreva u roku od najmanje 4 minuta i
(b) vreme sagorevanja < 45 sekundi ili brzina sagorevanja > 2,2 mm/s
Za metalni prah:
Vreme sagorevanja > 5 minuta i ≤ 10 minuta
Napomena:
1) Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fizičkom obliku u kojem je uzorak dobijen. Ukoliko je, na primer, prilikom snabdevanja ili transporta, ista supstanca prisutna u fizičkom obliku različitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena može značajno da utiče na njenu klasifikaciju, supstanca se ispituje i u novom obliku;
2) Aerosoli se ne klasifikuju kao zapaljive čvrste supstance i smeše; videti odeljak 2.3. ovog priloga.
2.7.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane kao zapaljive čvrste supstance i smeše dati su u Tabeli 2.7.2.
Tabela 2.7.2. Elementi obeležavanja za zapaljive čvrste supstance i smeše
Klasifikacija
Kategorija 1
Kategorija 2
GHS piktogram opasnosti
Reč upozorenja
Opasnost
Pažnja
Obaveštenje o opasnosti
H228:
Zapaljiva čvrsta supstanca ili smeša
H228:
Zapaljiva čvrsta supstanca ili smeša
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P210
P240
P241
P280
P210
P240
P241
P280
Obaveštenje o merama predostrožnosti - reagovanje
P370 + P378
P370 + P378
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
2.8. Samoreaktivne supstance i smeše
2.8.1. Definicija
2.8.1.1. Samoreaktivne supstance i smeše su termički nestabilne tečne ili čvrste supstance ili smeše kod kojih može doći do jakog egzotermnog razlaganja, čak i u odsustvu kiseonika (vazduha). Ova definicija ne obuhvata supstance ili smeše koje treba klasifikovati kao eksplozive, organske perokside ili kao oksidujuće.
2.8.1.2. Za samoreaktivne supstance ili smeše smatra se da poseduju eksplozivna svojstva ukoliko laboratorijska ispitivanja pokažu da je formulacija sklona detonaciji, brzoj deflagraciji ili da burno reaguje pri zagrevanju u zatvorenom prostoru.
2.8.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.8.2.1. Svaka samoreaktivna supstanca ili smeša klasifikuje se u okviru ove klase, izuzev:
1) ako je reč o eksplozivima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.1. ovog priloga,
2) ako je reč o oksidujućim tečnostima ili oksidujućim čvrstim supstancama i smešama koje ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.13. ili 2.14. ovog priloga, sa izuzetkom smeša oksidujućih supstanci koje sadrže 5% ili više zapaljivih organskih supstanci koje se klasifikuju kao samoreaktivne supstance prema postupku datom u odeljku 2.8.2.2. ovog priloga,
3) ako je reč o organskim peroksidima koji ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.15. ovog priloga,
4) ako je toplota razlaganja ovih supstanci i smeša manja od 300 J/g ili
5) ako je njihova temperatura samorazlaganja viša od 75° C za pakovanje od 50 kg.(7)
2.8.2.2. Smeše koje sadrže supstance klasifikovane kao oksidujuće, a koje sadrže i 5% ili više zapaljivih organskih supstanci i koje ne ispunjavaju kriterijume iz odeljka 2.8.2.1. tač. 1), 2), 3) ili 4) ovog priloga, treba da budu podvrgnute postupku klasifikacije za samoreaktivne supstance.
Ovakva smeša, koja ima svojstva samoreaktivnih supstanci tipa B do F (videti odeljak 2.8.2.3. ovog priloga), klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca.
Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja, a ambalaža se naknadno izmeni, potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaže može uticati na rezultate ispitivanja.
2.8.2.3. Samoreaktivne supstance ili smeše treba da budu klasifikovane u jednu od sedam kategorija opasnosti (tip A, B, C, D, E, F ili G) unutar ove klase na osnovu sledećih principa:
1) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja može detonirati ili je sklona deflagraciji, kada se nalazi u originalnom pakovanju, klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa A;
2) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva i koja ne detonira niti podleže brzoj deflagraciji, kada se nalazi u originalnom pakovanju, ali je podložna termičkoj eksploziji u tom pakovanju klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa B;
3) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja ima eksplozivna svojstva, ali nije sklona detonaciji niti deflagraciji, kada se nalazi u originalnom pakovanju, a ne podleže ni termičkoj eksploziji klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa C;
4) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima:
- detonira delimično, ne podleže brzoj deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili
- uopšte ne detonira, sporo podleže deflagraciji i nema razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili
- ne detonira, ne podleže deflagraciji i ima osrednje razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru;
klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa D;
5) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne podleže ni detonaciji ni deflagraciji i ima malo ili nikakvo razorno dejstvo, kada se zagreva u zatvorenom prostoru, klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa E;
6) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima, ne podleže deflagraciji i pokazuje slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru, kao i slabu ili nikakvu eksplozivnu moć, klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F;
7) svaka samoreaktivna supstanca ili smeša koja u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima, ne podleže deflagraciji i nema nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru, niti eksplozivnu moć, pod uslovom da je termički stabilna (temperatura samorazlaganja iznosi od 60 ° C do 75 ° C za pakovanje od 50 kg), a za tečne smeše i pod uslovom da sadrži sredstvo za razblaživanje koji služi za ublažavanje efekata, i koji ima tačku ključanja jednaku ili višu od 150 °C, klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca, tip G. Ukoliko ovakva smeša nije termički stabilna ili sadrži sredstvo za razblaživanje koji služi za ublažavanje efekata, a koji ima tačku ključanja manju od 150 °C, takva smeša klasifikuje se kao samoreaktivna supstanca tipa F.
Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja, a ambalaža se naknadno izmeni, potrebno je izvršiti naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaže može uticati na rezultate ispitivanja.
2.8.2.4. Kriterijumi za kontrolu temperature
Kontrola temperature samoreaktivnih supstanci sprovodi se ukoliko je temperatura njihovog samorazlaganja jednaka ili niža od 55°C. Metode ispitivanja za određivanje temperature samorazlaganja, kao i određivanje kontrolne temperature i kritične temperature dati su Delu II, odeljak 28 Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Odabrano ispitivanje treba da bude sprovedeno na način koji odgovara veličini i materijalu originalnog pakovanja.
_________ (7) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima, odeljak 28.1, 28.2, 28.3 i Tabelu 28.3
2.8.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.8.1. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.8.1. Elementi obeležavanja za samoreaktivne supstance i smeše
Klasifikacija
Tip A
Tip B
Tip C i D
Tip E i F
Tip G*
GHS piktogram opasnosti
Nema nikakvih elemenata obeležavanja za ovu kategoriju opasnosti
Reč upozorenja
Opasnost
Opasnost
Opasnost
Pažnja
Obaveštenje o opasnosti
H240:
Zagrevanje može dovesti do eksplozije
H241:
Zagrevanje može dovesti do požara ili eksplozije
H242:
Zagrevanje može dovesti do požara
H242:
Zagrevanje može dovesti do požara
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P210
P220
P234
P280
P210
P220
P234
P280
P210
P220
P234
P280
P210
P220
P234
P280
Obaveštenje o merama predostrožnosti - reagovanje
P370 + P378 + P370 + P380 + P375
P370 + P378 + P370 + P380 + P375
P370 + P378
P370 + P378
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
P403 + P235
P411
P420
P403 + P235
P411
P420
P403 + P235
P411
P420
P403 + P235
P411
P420
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
P501
P501
P501
P501
Napomena (*): Tip G nema dodeljene elemente obeležavanja, ali se razmatraju elementi obeležavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti.
2.8.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
2.8.4.1. Svojstva samoreaktivnih supstanci ili smeša koja predstavljaju odlučujući faktor za njihovu klasifikaciju određuju se eksperimentalno. Samoreaktivne supstance ili smeše klasifikuju se u skladu sa serijom ispitivanja od A do H koji su opisani u delu II Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Postupak klasifikacije šematski je prikazan na slici 2.8.1. koja je data u ovom prilogu.
2.8.4.2. Postupak klasifikacije za samoreaktivne supstance i smeše ne primenjuju se u sledećim slučajevima:
1) u molekulu supstance nema prisutnih hemijskih grupa koje su u vezi sa eksplozivnim ili samoreaktivnim osobinama. Primeri ovakvih grupa dati su u tabelama A6.1 i A6.2 u Dodatku 6 Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta ili
2) za organsku supstancu ili homogenu smešu organskih supstanci kod kojih je temperatura samorazgradnje, za pakovanje od 50 kg, viša od 75 ° C ili je energija egzotermne razgradnje manja od 300 J/kg. Početna temperatura i energija razgradnje mogu se proceniti primenom odgovarajućih kalorimetrijskih tehnika (videti Deo II, odeljak 20.3.3.3. Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta).
Slika 2.8.1. Samoreaktivne supstance i smeše
2.9. Samozapaljive tečnosti
2.9.1. Definicija
Samozapaljiva tečnost jeste tečna supstanca ili smeša koja se, čak i u malim količinama, zapali u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom.
2.9.2. Kriterijumi za klasifikaciju
Samozapaljiva tečnost se klasifikuje u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N.3 iz Dela III, odeljak 33.31.5. Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2.9.1. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.9.1. Kriterijumi za samozapaljive tečnosti
Kategorija opasnosti
Kriterijumi
Kategorija 1
Tečnost se zapali u roku od pet minuta kada se doda inertnom nosaču i izloži vazduhu ili pali, odnosno ugljeniše filter papir u kontaktu sa vazduhom u roku od pet minuta.
2.9.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.9.2. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.9.2. Elementi obeležavanja za samozapaljive tečnosti
Klasifikacija
Kategorija 1
GHS piktogram opasnosti
Reč upozorenja
Opasnost
Obaveštenje o opasnosti
H250:
Spontano počinje da gori u kontaktu sa vazduhom
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P210
P222
P280
Obaveštenje o merama predostrožnosti - rukovanje
P302 + P334
P370 + P378
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
P422
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
2.9.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
Postupak klasifikacije za samozapaljive tečnosti ne sprovodi se u slučaju kada iskustvo proizvođača ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada dođe u kontakt sa vazduhom na normalnoj sobnoj temperaturi (npr. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u dužem vremenskom periodu, tj. danima).
2.10. Samozapaljive čvrste supstance i smeše
2.10.1. Definicija
Samozapaljive čvrste supstance i smeše jesu supstance i smeše koje se, čak i u malim količinama, zapale u roku od pet minuta nakon kontakta sa vazduhom.
2.10.2. Kriterijumi za klasifikaciju
Samozapaljive čvrste supstance i smeše klasifikuju se u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase na osnovu ispitivanja metodom N.2 iz Dela III, odeljak 33.3.1.4. Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta i na osnovu Tabele 2.10.1. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.10.1. Kriterijumi za samozapaljive čvrste supstance i smeše
Kategorija opasnosti
Kriterijumi
Kategorija 1
Čvrsta supstanca ili smeša se zapali u roku od 5 minuta nakon kontakta sa vazduhom.
Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše vrši se u fizičkom obliku u kojem je uzorak dobijen. Ukoliko je, na primer, prilikom snabdevanja ili transporta, ista supstanca prisutna u fizičkom obliku različitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena može značajno da utiče na njenu klasifikaciju, supstanca se ispituje i u novom obliku.
2.10.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja supstanci i smeša koje ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.10.2. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.10.2. Elementi obeležavanja za samozapaljive čvrste supstance i smeše
Klasifikacija
Kategorija 1
GHS piktogram opasnosti
Reč upozorenja
Opasnost
Obaveštenje o opasnosti
H250:
Spontano počinje da gori u kontaktu sa vazduhom
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P210
P222
P280
Obaveštenje o merama predostrožnosti - reagovanje
P302 + P334
P370 + P378
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
P442
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
2.10.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
2.10.4.1. Postupak klasifikacije samozapaljive čvrste materije ne sprovodi se u slučaju kada iskustvo proizvođača ili korisnika pokazuje da se supstanca ili smeša ne pali spontano kada dođe u kontakt sa vazduhom na sobnoj temperaturi (npr. za supstancu je poznato da je stabilna na sobnoj temperaturi u dužem vremenskom periodu, tj. danima).
2.11. Samozagrevajuće supstance i smeše
2.11.1. Definicija
2.11.1.1. Samozagrevajuća supstanca ili smeša je tečna ili čvrsta supstanca ili smeša, koja se razlikuje od samozapaljive tečnosti ili čvrste supstance ili smeše i koja se samozagreva u kontaktu sa vazduhom i bez ikakvog dodatka energije. Ovakva supstanca ili smeša razlikuje se od samozapaljive tečnosti ili čvrste materije po tome što će se ona zapaliti samo ako se nalazi u velikim količinama (kilogrami) i nakon dužeg vremenskog perioda (sati ili dani).
2.11.1.2. Samozagrevanje supstance ili smeše jeste proces postepene reakcije te supstance ili smeše sa kiseonikom (iz vazduha) pri kojoj se razvija toplota. Ako je brzina stvaranja toplote veća od brzine odavanja toplote, temperatura supstance ili smeše raste, što nakon indukcionog vremena može dovesti do samopaljenja i sagorevanja.
2.11.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.11.2.1. Supstancu ili smešu treba klasifikovati kao samozagrevajuću supstancu ili smešu ukoliko ispitivanja u skladu sa metodom datom u Preporuci UN o transportu opasnog tereta, Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima Deo III, odeljak 33.3.1.6 pokažu pozitivan rezultat:
1) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C;
2) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140° C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120°C, i supstanca ili smeša se pakuje u ambalažu čija je zapremina veća od 3 m3;
3) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140° C i negativan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C, i supstanca ili smeša se pakuje u ambalažu čija je zapremina veća od 450 litara;
4) pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140° C i pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C.
2.11.2.2. Samozagrevajuća supstanca ili smeša klasifikuje se u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase, ukoliko rezultati ispitivanja po metodi N.4 iz III Dela, odeljak 33.3.1.6, Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, odgovaraju kriterijumima iz Tabele 2.11.1. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.11.1. Kriterijumi za samozagrevajuće supstance ili smeše
Kategorija opasnosti
Kriterijumi
Kategorija 1
Pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C.
Kategorija 2
(1) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140° C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140° C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalažu čija je zapremina veća od 3 m3;
(2) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140° C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140°C, a pozitivan rezultat pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 120° C i supstanca ili smeša se pakuje u ambalažu čija je zapremina veća od 450 litara;
(3) pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 140° C i negativan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 25 mm na 140° C i pozitivan rezultat dobijen pri ispitivanju uzorka u kocki ivica 100 mm na 100°C.
Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše vrši se u fizičkom obliku u kojem je uzorak dobijen. Ukoliko je, na primer, prilikom snabdevanja ili transporta, ista supstanca prisutna u fizičkom obliku različitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena može značajno da utiče na njenu klasifikaciju, supstanca se ispituje i u novom obliku.
2.11.2.3. Supstance i smeše čija je temperatura spontanog sagorevanja viša od 50° C pri zapremini od 27 m3 ne klasifikuju se kao samozagrevajuće supstance ili smeše.
2.11.2.4. Supstance i smeše čija je temperatura spontanog paljenja viša od 50° C pri zapremini od 450 litara ne klasifikuju se u kategoriju 1 ove klase.
2.11.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja za supstance i smeše klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.11.2. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.11.2. Elementi obeležavanja za samozagrevajuće supstance i smeše
Klasifikacija
Kategorija 1
Kategorija 2
GHS piktogram opasnosti
Reč upozorenja
Opasnost
Pažnja
Obaveštenje o opasnosti
H251:
Dolazi do samozagrevanja, može da se zapali
H252:
U velikoj količini dolazi do samozagrevanja, može da se zapali
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P235+P410
P280
Obaveštenje o merama predostrožnosti - reagovanje
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
P407
P413
P420
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
2.11.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
2.11.4.1. Postupak klasifikacije vrši se prema šematskom prikazu datom na slici 2.11.1. koja je data u ovom prilogu.
2.11.4.2. Postupak klasifikacije za samozagrevajuće supstance ili smeše ne sprovodi se ukoliko se može napraviti odgovarajuća korelacija između rezultata skrining testa i rezultata ispitivanja u svrhe klasifikacije i ukoliko se primene odgovarajuće bezbednosne mere. Primeri skrining testova su:
1) Gruer Ovenov test(8) sa početnom temperaturom za 80 K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra;
2) Skrining test za praškaste materije(9) sa početnom temperaturom za 60K iznad referentne temperature za zapreminu od 1 litra.
_________ (8) VDI guideline 2263, Part 1, 1990, Test methods for the Determination of the Safety Characteristics of Dusts (9) Gibson, N. Harper, D.J. Rogers, R. Evaluation of the fire and explosion risks in drying powders, Plant Operations Progress, 4 (3), 181-189, 1985
Slika 2.11.1. Klasifikacija samozagrevajućih supstanci i smeša
2.12. Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove
2.12.1. Definicija
Supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove jesu čvrste ili tečne supstance i smeše koje pri interakciji sa vodom postaju podložne spontanom paljenju ili počinju da oslobađaju zapaljive gasove u opasnim količinama.
2.12.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.12.2.1. Supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobađa zapaljive gasove klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti, na osnovu rezultata ispitivanja N.5, opisanih u Delu III, odeljak 33.4.1.4 Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, u skladu sa Tabelom 2.12.1. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.12.1. Kriterijumi za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove
Kategorija opasnosti
Kriterijumi
Kategorija 1
Svaka supstanca ili smeša koja burno reaguje sa vodom na sobnoj temperaturi i pokazuje tendenciju oslobađanja gasa koji može spontano da se zapali ili koja brzo reaguje u kontaktu sa vodom pri sobnoj temperaturi, a brzina razvijanja zapaljivih gasova je jednaka ili veća količini od 10 litara po kilogramu supstance u minuti.
Kategorija 2
Svaka smeša ili supstanca koja brzo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri čemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili veća od 20 litara po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana u kategoriju 1.
Kategorija 3
Svaka smeša ili supstanca koja sporo reaguje u kontaktu sa vodom na sobnoj temperaturi pri čemu je maksimalna brzina nastanka zapaljivih gasova jednaka ili veća od jednog litra po kilogramu supstance na sat i koja ne ispunjava uslove da bude svrstana niti u kategoriju 1 niti u kategoriju 2.
Napomena: Ispitivanje supstance ili smeše vrši se u fizičkom obliku u kojem je uzorak dobijen. Ukoliko je, na primer, prilikom snabdevanja ili transporta, ista supstanca prisutna u fizičkom obliku različitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena može značajno da utiče na njenu klasifikaciju, supstanca se ispituje i u novom obliku.
2.12.2.2. Supstanca ili smeša treba da bude klasifikovana kao supstanca ili smeša koja u kontaktu sa vodom oslobađa zapaljive gasove ukoliko do spontanog zapaljenja dolazi u bilo kojoj fazi ispitivanja.
2.12.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.12.2. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.12.2. Elementi obeležavanja za supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove
Klasifikacija
Kategorija 1
Kategorija 2
Kategorija 3
GHS piktogram opasnosti
Reč upozorenja
Opasnost
Opasnost
Pažnja
Obaveštenje o opasnosti
H260:
U kontaktu sa vodom oslobađa zapaljive gasove koji se spontano pale
H261:
U kontaktu sa vodom oslobađa zapaljive gasove
H261:
U kontaktu sa vodom oslobađa zapaljive gasove
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P233
P231 + P232
P280
P233
P231 + P232
P280
P231 + P232
Obaveštenje o merama predostrožnosti - reagovanje
P335 + P334
P370 + P378
P335 + P334
P370 + P378
P370 + P378
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
P402 + P404
P402 + P404
P402 + P404
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
P501
P501
P501
2.12.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
Postupak klasifikacije za ovu klasu ne sprovodi se u sledećim slučajevima:
1) hemijska struktura supstanci ili smeša je takva da one ne sadrže metale ili metaloide ili
2) iskustvo iz proizvodnje ili rukovanja supstancom ili smešom pokazuje da one ne reaguju sa vodom, npr. supstanca se proizvodi uz upotrebu vode ili se pere vodom ili
3) poznato je da se supstanca ili smeša rastvora u vodi i da pri tom gradi stabilnu smešu.
2.13. Oksidujuće tečnosti
2.13.1. Definicija
Oksidujuća tečnost jeste tečna supstanca ili smeša koja sama po sebi ne mora biti zapaljiva, ali može da izazove ili da doprinese sagorevanju drugih materijala reakcijom oksidacije.
2.13.2. Kriterijumi za klasifikaciju
Oksidujuća tečnost klasifikuje se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O.2, Deo III, odeljak 34.4.2. Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, u skladu sa Tabelom 2.13.1. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.13.1. Kriterijumi za oksidujuće tečnosti
Kategorija opasnosti
Kriterijumi
Kategorija 1
Svaka supstanca ili smeša koja spontano počinje da gori kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ili je prosečno vreme porasta pritiska ove smeše kraće ili jednako prosečnom vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 50% vodenog rastvora perhlorne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1.
Kategorija 2
Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima prosečno vreme porasta pritiska kraće ili jednako prosečnom vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 40% vodenog rastvora natrijum-hlorata i celuloze u masenom odnosu 1:1, a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1.
Kategorija 3
Svaka supstanca ili smeša koja kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 1:1 ima prosečno vreme porasta pritiska kraće ili jednako prosečnom vremenu porasta pritiska referentne smeše koja se sastoji od 65% vodenog rastvora azotne kiseline i celuloze u masenom odnosu 1:1, a koja ne ispunjava kriterijume za kategoriju 1 i kategoriju 2.
2.13.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.13.2. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.13.2. Elementi obeležavanja za oksidujuće tečnosti
Klasifikacija
Kategorija 1
Kategorija 2
Kategorija 3
GHS piktogram opasnosti
Reč upozorenja
Opasnost
Opasnost
Pažnja
Obaveštenje o opasnosti
H271:
Može da izazove požar ili eksploziju; jako oksidujuće sredstvo
H272:
Može da pospeši požar; oksidujuće sredstvo
H272:
Može da pospeši požar; oksidujuće sredstvo
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P210
P220
P221
P280
P283
P210
P220
P221
P280
P210
P220
P221
P280
Obaveštenje o merama predostrožnosti - rukovanje
P306 + P360
P371 + P380 + P375
P370 + P378
P370 + P378
P370 + P378
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
P501
P501
P501
2.13.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
2.13.4.1. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu ako:
1) supstanca ili smeša ne sadrži kiseonik, fluor ili hlor ili
2) supstanca ili smeša sadrži kiseonik, fluor ili hlor i ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik.
2.13.4.2. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ukoliko ne sadrže kiseonik ili halogene elemente.
2.13.4.3. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika između rezultata ispitivanja i praktičnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj tečnosti, prilikom odlučivanja o klasifikaciji praktično iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja.
2.13.4.4. Kada supstanca ili smeša dovodi do promene pritiska (postaje previše visok ili nizak) usled hemijske reakcije koja nije karakteristična za supstance ili smeše sa oksidujućim svojstvima, ispitivanje iz Dela III, odeljak 34.4.2. Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, ponovo se sprovodi sa nekom inertnom supstancom, kao što je dijatomejska zemlja, umesto celuloze kako bi se razjasnila priroda reakcije i da bi se proverilo da li su dobijeni pozitivni rezultati pouzdani.
2.14. Oksidujuće čvrste supstance i smeše
2.14.1. Definicija
Oksidujuće čvrste supstance i smeše jesu supstance ili smeše koje same po sebi ne moraju da budu zapaljive, ali usled reakcije oksidacije mogu da izazovu ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala.
2.14.2. Kriterijumi za klasifikaciju
Oksidujuće čvrste supstance i smeše klasifikuju se u jednu od tri kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu rezultata ispitivanja opisanih u O.2, Deo III, odeljak 34.4.1. Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, u skladu sa Tabelom 2.14.1. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.14.1. Kriterijumi za oksidujuće čvrste supstance i smeše
Kategorija opasnosti
Kriterijumi
Kategorija 1
Svaka supstanca ili smeša koja, kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1, ima kraće prosečno vreme sagorevanja u odnosu na prosečno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:2.
Kategorija 2
Svaka supstanca ili smeša koja, kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1, ima prosečno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na prosečno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 2:3 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1.
Kategorija 3
Svaka supstanca ili smeša, kada se nalazi u smeši sa celulozom u masenom odnosu 4:1 ili 1:1, ima prosečno vreme sagorevanja jednako ili kraće u odnosu na prosečno vreme sagorevanja smeše kalijum-bromata i celuloze u masenom odnosu 3:7 i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju u kategoriju 1 i 2.
Napomena 1: Pojedine oksidujuće čvrste supstance i smeše predstavljaju potencijalnu opasnost od eksplozije pod određenim uslovima (prilikom skladištenja u većim količinama). Pojedini tipovi amonijum-nitrata mogu da izazovu eksploziju u ekstremnim uslovima, a za procenu ove opasnosti može se koristiti metoda ispitivanja otpornosti na detonaciju(10). Odgovarajuće informacije o ovoj opasnosti navode se u bezbednosnom listu.
Napomena 2: Ispitivanje supstance ili smeše treba izvršiti u fizičkom obliku u kojem je uzorak dobijen. Ukoliko je, na primer, prilikom snabdevanja ili transporta, ista supstanca prisutna u fizičkom obliku različitom od oblika u kome je ispitivana i smatra se da ta promena može značajno da utiče na njenu klasifikaciju, supstanca se ispituje i u novom obliku.
___________ (10) BC Code, Annex 3, Test 5-Code of Safe Practice for Solid Bulk Cargoes, IMO, 2005
2.14.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.14.2. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.14.2. Elementi obeležavanja za oksidujuće čvrste supstance i smeše
Kategorija 1
Kategorija 2
Kategorija 3
GHS piktogram opasnosti
Reč upozorenja
Opasnost
Opasnost
Pažnja
Obaveštenje o opasnosti
H271:
Može da izazove požar ili eksploziju, jako oksidujuće sredstvo
H272:
Može da pospeši požar, oksidujuće sredstvo
H272:
Može da pospeši požar, oksidujuće sredstvo
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P210
P220
P221
P280
P283
P210
P220
P221
P280
P210
P220
P221
P280
Obaveštenje o merama predostrožnosti - rukovanje
P306 + P360
P371 + P380 + P375
P370 + P378
P370 + P378
P370 + P378
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
P501
P501
P501
2.14.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
2.14.4.1. Organske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako:
1) supstanca ili smeša ne sadrži kiseonik, fluor ili hlor ili
2) supstanca ili smeša sadrži kiseonik, fluor ili hlor, a ovi elementi su hemijski vezani samo za ugljenik ili vodonik.
2.14.4.2. Neorganske supstance ili smeše ne klasifikuju se u ovu klasu opasnosti ako ne sadrže kiseonik ili halogene elemente.
2.14.4.3. Kada za supstancu ili smešu postoji razlika između rezultata ispitivanja i praktičnih iskustava prilikom rukovanja i upotrebe koja ukazuju da se radi o oksidujućoj čvrstoj supstanci ili smeši, prilikom odlučivanja o klasifikaciji praktično iskustvo ima prednost u odnosu na rezultate ispitivanja.
2.15. Organski peroksidi
2.15.1. Definicija
2.15.1.1. Organski peroksid jeste tečna ili čvrsta organska supstanca ili smeša koja sadrži bivalentnu -O-O- funkcionalnu grupu i kao takva smatra se derivatom vodonik peroksida, pri čemu su jedan ili oba atoma vodonika zamenjena organskim radikalima. Termin "organski peroksid" odnosi se na smešu organskih peroksida (formulaciju) koja sadrži barem jedan organski peroksid. Organski peroksidi su termički nestabilne supstance i smeše, koje su podložne egzotermnoj samorazgradnji. Pored toga, one mogu da imaju jednu ili više od sledećih osobina:
- da budu podložne dekompoziciji uz eksploziju;
- da brzo gore;
- da budu osetljive na udar ili trenje;
- da reaguju burno sa drugim supstancama.
2.15.1.2. Smatra se da organski peroksid ima eksplozivna svojstva ukoliko pri laboratorijskom ispitivanju smeša (formulacija) podleže detonaciji, brzoj deflagraciji ili ima jako razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru.
2.15.2. Kriterijumi za klasifikaciju
2.15.2.1. Svaki organski peroksid treba uzeti u razmatranje za klasifikaciju u ovu klasu opasnosti osim ako:
1) sadrži manje od 1,0% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida, a da pri tom sadrži do 1,0% vodonik-peroksida ili
2) sadrži manje od 0,5% dostupnog kiseonika iz organskih peroksida, a da pri tom sadrži više od 1,0% ali manje od 7,0% vodonik-peroksida.
Napomena: Sadržaj dostupnog kiseonika (%) u smeši organskog peroksida izračunava se na osnovu sledeće formule:
gde je:
ni - broj peroksidnih grupa u molekulu organskog peroksida;
ci - koncentracija (maseni %) organskog peroksida;
mi - molekulska masa organskog peroksida i.
2.15.2.2. Organski peroksidi se klasifikuju u jednu od sedam kategorija opasnosti: "tipovi A, B, C, D, E, F i G" u okviru ove klase opasnosti, na osnovu sledećih principa:
1) svaki organski peroksid koji u originalnom pakovanju podleže detonaciji ili brzoj deflagraciji, klasifikuje se u organske perokside tipa A;
2) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva i koji dok je u originalnom pakovanju ne podleže detonaciji ni brzoj deflagraciji, ali može da podlegne termalnoj eksploziji, klasifikuje se u organske perokside tipa B;
3) svaki organski peroksid koji ima eksplozivna svojstva ali, dok je u originalnom pakovanju, ova supstanca ili smeša ne podleže detonaciji, brzoj deflagraciji ili termalnoj eksploziji, klasifikuje se u organske perokside tipa C;
4) svaki organski peroksid klasifikuje se u organske perokside tipa D, ako u laboratorijskim ispitivanjima:
- delimično detonira, ne podleže brzoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili
- ne detonira, podleže sporoj deflagraciji i nema razorna dejstva kada se zagreva u zatvorenom prostoru ili
- ne detonira, ne podleže brzoj deflagraciji i ima razorno dejstvo srednje jačine kada se zagreva u zatvorenom prostoru.
5) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira, ne podleže brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru, klasifikuje se u organske perokside tipa E;
6) svaki organski peroksid koji u laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima, ne podleže brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru, a takođe nema ili ima slabu eksplozivnu moć, klasifikuje se u organske perokside tipa F;
7) svaki organski peroksid koji pri laboratorijskim ispitivanjima ne detonira u kavitacionim uslovima, ne podleže brzoj deflagraciji i ima slabo ili nikakvo razorno dejstvo kada se zagreva u zatvorenom prostoru, a takođe nema ili ima slabu eksplozivnu moć, pod uslovom da je termički stabilan, npr. da mu je temperatura samorazlaganja 60° C ili viša, za pakovanje od 50 kg(11), a za smeše u tečnom stanju, da tačka ključanja razređivača koji se koristi za ublažavanje efekata bude veća od 150°C, klasifikuje se u organske perokside tipa G. Ukoliko organski peroksid nije termički stabilan ili se za ublažavanje efekata koristi razređivač koji ima tačku ključanja nižu od 150°C, takav organski peroksid klasifikuje se u tip F.
Ukoliko je izvršeno ispitivanje supstance ili smeše uzete iz originalnog pakovanja, a ambalaža se naknadno izmeni, sprovode se naknadna ispitivanja ako se pretpostavlja da izmena ambalaže može uticati na rezultate ispitivanja.
2.15.2.3. Kriterijumi za kontrolu temperature
Sledeći organski peroksidi podvrgavaju se kontroli temperature:
1) organski peroksidi tipa B i C sa temperaturom samorazgradnje ≤ 50 °C ;
2) organski peroksidi tipa D koji imaju razornu moć srednjeg intenziteta kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru(12) sa temperaturom samorazgradnje ≤ 50 ° C ili koji imaju slabo ili nemaju razorno dejstvo kada se zagrevaju u zatvorenom prostoru sa temperaturom samorazgradnje ≤ 45 ° C i
3) organski peroksidi tipa E i F sa temperaturom samorazgradnje ≤ 45 °C.
Metode ispitivanja za određivanje temperature samorazgradnje, kao i metode za utvrđivanje vrednosti kontrolnih temperatura i kritične temperature dati su u Priručniku o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, II Deo, odeljak 28. Izabrane metode ispitivanja izvode se na način koji je reprezentativan i za veličinu i za materijal pakovanja.
__________ (11) Videti UN Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima, odeljak 28.1, 28.2, 28.3 i Tabelu 28.3 (12) Kao što je određeno ispitivanjima serije E kao što je opisano u Priručniku o metodama ispitivanja i kriterijumima, Deo II
2.15.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.15.1. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.15.1. Elementi obeležavanja za organske perokside
Klasifikacija
Tip A
Tip B
Tip C i D
Tip E i F
Tip G
GHS piktogram opasnosti
Nema elemenata obeležavanja koji se odnose na ovu kategoriju opasnosti
Reč upozorenja
Opasnost
Opasnost
Opasnost
Pažnja
Obaveštenje o opasnosti
H240:
Zagrevanje može dovesti do eksplozije
H241:
Zagrevanje može dovesti do požara ili eksplozije
H242:
Zagrevanje može dovesti do požara
H242:
Zagrevanje može dovesti do požara
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P210
P220
P234
P280
P210
P220
P234
P280
P210
P220
P234
P280
P210
P220
P234
P280
Obaveštenje o merama predostrožnosti - reagovanje
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
P411 + P235
P410
P420
P411 + P235
P410
P420
P411 + P235
P410
P420
P411 + P235
P410
P420
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
P501
P501
P501
P501
Tip G nema dodeljene elemente obeležavanja, ali se razmatraju elementi obeležavanja u odnosu na pripadnost drugim klasama opasnosti.
2.15.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
2.15.4.1. Organski peroksidi se klasifikuju na osnovu njihove hemijske strukture i na osnovu sadržaja dostupnog kiseonika i vodonik peroksida u smeši (videti odeljak 2.15.2.1. ovog priloga). Svojstva organskih peroksida koja su bitna za njihovu klasifikaciju određuju se eksperimentalnim putem. Klasifikacija organskih peroksida vrši se na osnovu serije ispitivanja od A do H koji su opisani u II Delu Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Postupak klasifikacije je šematski prikazan na slici 2.15.1. koja je data u ovom prilogu.
2.15.4.2. Smeše organskih peroksida koji su već klasifikovani mogu se klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kojoj pripada i najopasniji organski peroksid sadržan u smeši. Ipak, u slučaju kada dva stabilna sastojka daju smešu koja ima manju termičku stabilnost od sastojaka, određuje se temperatura samorazgradnje za ovakve smeše.
Napomena: Zbir pojedinačnih delova može biti opasniji od pojedinačnih sastojaka.
Slika 2.15.1. Organski peroksidi
2.16. Supstance i smeše korozivne za metale
2.16.1. Definicija
Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala jeste supstanca ili smeša koja hemijskom reakcijom može da ošteti ili čak i da uništi metale.
2.16.2. Kriterijumi za klasifikaciju
Supstanca ili smeša koja izaziva koroziju metala klasifikuje se u jednu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti, na osnovu ispitivanja opisanog u Delu III, odeljak 37, tačka 37.4 Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta, u skladu sa Tabelom 2.16.1. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.16.1. Kriterijumi za supstance i smeše korozivne za metale
Kategorija opasnosti
Kriterijumi
Kategorija 1
Brzina korozije na površini čelika ili aluminijuma prelazi 6,25 mm godišnje kada se na temperaturi od 55° C ispituju oba materijala.
Napomena: Kada se na probnom ispitivanju sprovedenom na čeliku ili aluminijumu pokaže da je neka supstanca ili smeša korozivna, ne vrše se dodatna ispitivanja na drugim materijalima.
2.16.3. Elementi obeležavanja
Elementi obeležavanja za supstance i smeše koje ispunjavaju uslove da budu klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.16.2. koja je data u ovom prilogu.
Tabela 2.16.2. Elementi obeležavanja za supstance i smeše korozivne za metale
Klasifikacija
Kategorija 1
GHS piktogram opasnosti
Reč upozorenja
Pažnja
Obaveštenje o opasnosti
H290:
Može biti korozivno za metale
Obaveštenje o merama predostrožnosti - prevencija
P234
Obaveštenje o merama predostrožnosti - reagovanje
P390
Obaveštenje o merama predostrožnosti - skladištenje
P406
Obaveštenje o merama predostrožnosti - odlaganje
2.16.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju
Brzina korozije može se izmeriti primenom metode ispitivanja date u Delu III, odeljak 37.4 Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta. Uzorak koji se koristi u ovim ispitivanjima može se napraviti od sledećih materijala:
1) za potrebe ispitivanja čelika, čelik tipa:
- S235JR+CR (1.0037 resp.St 37-2);
- S275J2G3+CR (1.0144 resp.St 44-3), SRPS ISO 3574, unificirani brojčani sistem (UNS) G 10200, ili SAE 1020;
2) za potrebe ispitivanja aluminijuma, neobloženi tipovi 7075-T6 ili AZ5GU-T6.
