ODLUKAO ZAŠTITI POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA I ORGANIZOVANJU POLJOČUVARSKE SLUŽBE NA PODRUČJU GRADA NIŠA("Sl. list grada Niša", br. 90/2013) |
Ovom odlukom uređuje se zaštita useva i zasada na poljoprivrednom zemljištu od poljske štete, mraza, grada i požara, zaštita poljskih puteva i kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje i utvrđuje zabrana spaljivanja organskih ostataka na poljoprivrednom zemljištu.
Pod poljoprivrednim zemljištem, u smislu ove odluke, smatraju se njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci i ribnjaci na teritoriji Grada Niša, bez obzira na oblik svojine.
Pod poljskom štetom, u smislu ove odluke, podrazumeva se šteta koja je nastala uništavanjem i oštećenjem useva, sadnica, stabala i poljoprivredne mehanizacije na poljoprivrednom zemljištu, oštećenja koja dovode do smanjenja produktivnosti, strukture i slojeva poljoprivrednog zemljišta, kao i svako drugo oštećenje na poljoprivrednom zemljištu.
Pod poljskim putevima podrazumevaju se putevi koji povezuju parcele poljoprivrednog zemljišta.
Pod kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje podrazumevaju se kanali koji se graniče sa parcelama i poljskim putevima.
Pod zaštitom poljoprivrednog zemljišta u smislu ove odluke podrazumevaju se mere i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju trajnog obezbeđenja prirodnih funkcija zemljišta, korišćenja zemljišta u skladu sa njegovom namenom, očuvanja i unapređivanja namenskog korišćenja zemljišta.
Pod uređenjem poljoprivrednog zemljišta podrazumevaju se mere kojima se realizuju prostorno - planski dokumenti (prostorni i urbanistički planovi i osnove) kroz postupak komasacije i melioracije u cilju poboljšanja prirodnih i ekoloških uslova na poljoprivrednom zemljištu.
Pod usevima u smislu ove odluke podrazumevaju se zasejane poljoprivredne kulture za ljudsku i stočnu ishranu i industrijsku preradu.
Pod zasadima u smislu ove odluke podrazumevaju se voćnjaci i vinogradi koji se nalaze van granica građevinskog područja grada.
Pod opremom i objektima podrazumevaju se ribnjaci, građevinski objekti u funkciji poljoprivredne proizvodnje, sistemi za odvodnjavanje i navodnjavanje, bunari, crpne stanice i protivgradne stanice koje se nalaze na poljoprivrednom zemljištu.
Pod navodnjavanjem podrazumeva se izgradnja, korišćenje i održavanje objekata i uređaja kojima se blagovremeno i kontinuirano dovodi voda u poljoprivredno zemljište u cilju dobijanja visokih i stabilnih prinosa poljoprivrednih kultura.
Pod odvodnjavanjem podrazumeva se izgradnja, korišćenje i održavanje objekata i uređaja kojima se vrši odvođenje suvišnih površinskih i podzemnih voda sa poljoprivrednog zemljišta i redovna primena određenih mera koje omogućavaju neprekidno efikasan rad svih objekata i uređaja u odvođenju suvišnih voda.
Pod opasnim i štetnim materijama podrazumevaju se grupe neorganskih i organskih jedinjenja koja obuhvataju toksične, korozivne, zapaljive, samozapaljive i radioaktivne proizvode i otpad u čvrstom, tečnom ili gasovitom agregatnom stanju i koja imaju opasne i štetne uticaje na zemljište.
Pod čuvarem polja u smislu ove odluke podrazumeva se lice koje ima svojstvo ovlašćenog lica a sprovodi mere zaštite poljoprivrednog zemljišta, vrši neprekidnu zaštitu poljoprivrednog zemljišta, useva, poljskih puteva, kanala za odvodnjavanje i navodnjavanje od poljske štete kao i opreme za objekte na poljoprivrednom zemljištu.
II ZAŠTITA USEVA I ZASADA, POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA, POLJSKIH PUTEVA I KANALA
U cilju zaštite useva i zasada poljoprivrednog zemljišta, opreme i objekata na istom, poljskih puteva i kanala od poljske štete, zabranjeno je:
1. Uništavanje i oštećivanje useva, sadnica i stabla,
2. Prisvajanje, kidanje, čupanje, košenje i branje tuđih poljoprivrednih useva i zasada,
3. Lomljenje, seča, kidanje, uništavanje tuđih useva i zasada hemijskim ili biološkim sredstvima,
4. Paljenje ostataka useva i zasada na sopstvenom i tuđem poljoprivrednom zemljištu,
5. Prelaženje traktorom, zaprežnim kolima, i drugim sredstvima preko tuđeg poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada,
6. Puštanje stoke i živine na ispašu preko tuđih useva i zasada,
7. Ostavljanje stoke bez čuvara, ili njeno poveravanje na čuvanje licu koje nije u stanju njome da vlada,
8. Gonjenje stoke preko tuđeg poseda bez odobrenja vlasnika, odnosno korisnika,
9. Činjenje štete na objektima i opremi koja se koristi za poljoprivrednu proizvodnju,
10. Neovlašćeno sakupljanje ostataka i branje useva i plodova na tuđem posedu,
11. Oštećenje useva ili zasada na susednoj parceli prilikom vršenja poslova obrade zemljišta, ubiranja useva i plodova i zaštite bilja hemijskim sredstvima,
12. Pravljenje pešačkih prelaza i prelaženje prevoznim sredstvima preko tuđeg poseda,
13. Ispuštanje i odlaganje opasnih i štetnih materija,
14. Bacanje raznih biljnih ostataka, smeća, građevinskog šuta, kao i leševa uginulih životinja,
15. Ostavljanje ili zaoravanje upotrebljene plastične mase u vidu folija, ambalaže i slično, kao i drugih teško razgradivih materija,
16. Preoravanje, sužavanje, prekopavanje, zasipanje i zatrpavanje poljskih puteva i kanala.
Zaštita od mraza poljoprivrednih kultura vrši se primenom pasivnih i aktivnih mera.
Pasivne mere zaštite od mraza podrazumevaju izbor lokacija, pokrivača kod višegodišnjih zasada i održavanje optimalne vlage u zemljištu.
Aktivne mere zaštite od mraza podrazumevaju primenu zadimljavanja, orošavanja, grejača i mašina za vetar.
Zaštita od grada višegodišnjih zasada vrši se primenom protivgradnih mreža.
Zaštita od požara obavlja se u skladu sa važećim zakonskim propisima.
Ispaša stoke može se vršiti samo na pašnjacima i sopstvenom zemljištu.
Sopstvenici odnosno korisnici mogu svoje obradivo zemljište da koriste za ispašu stoke u vreme kada ono nije zasejano poljoprivrednim usevima.
Na poljoprivrednom zemljištu zabranjeno je spaljivanje organskih ostataka.
Radi zaštite i očuvanja hemijskih i bioloških svojstava poljoprivrednog zemljišta od prve do pete katastarske klase i obezbeđenja pravilne upotrebe mineralnih i organskih đubriva i pesticida, vlasnik odnosno korisnik obradivog poljoprivrednog zemljišta treba da:
• Sprovodi kontrolu plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta svake pete godine u akreditovanoj laboratoriji za kontrolu kvaliteta zemljišta,
• Vodi godišnje evidencije o količini unetog mineralnog đubriva i pesticida.
III ORGANIZACIJA ZAŠTITE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA
Poslove obezbeđenja organizovane zaštite od poljske štete i zaštite od spaljivanja organskih ostataka na poljoprivrednom zemljištu i zaštite poljskih puteva i kanala u smislu ove odluke, na teritoriji Grada Niša, obavlja Poljočuvarska služba.
Poslovi Poljočuvarske službe su da:
• Putem čuvara polja vrši neposrednu zaštitu useva i zasada na poljoprivrednom zemljištu od poljske štete i zaštitu poljskih puteva i kanala,
• Putem čuvara polja spreči spaljivanje organskih ostataka na poljoprivrednom zemljištu,
• Putem čuvara polja spreči čuvanje i ispašu stoke na obradivom poljoprivrednom zemljištu ukoliko se ista vrši suprotno odredbama člana 3. i 4. ove odluke,
• Organizuje smeštaj stoke uhvaćene u šteti i bez čuvara,
• Obavesti nadležnu inspekciju i komunalno preduzeće radi uklanjanja leševa uginulih životinja,
• Za svaku nedozvoljenu radnju kojom je pričinjena poljska šteta utvrdi bliže obeležje radnje, prikupi podatke o poljoprivrednom zemljištu na kojem je šteta učinjena i njegovom vlasniku, odnosno korisniku, prikupi podatke o izvršiocu i svedocima ukoliko ih ima, i o svemu tome sačini zapisnik,
• O pričinjenoj poljskoj šteti blagovremeno obaveštava poljoprivrednog inspektora i vlasnika, odnosno korisnika poljoprivrednog zemljišta kome je šteta pričinjena,
• Prima zahteve oštećenih lica za procenu poljske štete i postupa po istom na način uređen ovom odlukom,
• Vrši administrativno tehničke poslove za potrebe Komisije za procenu poljske štete,
• Za svaku nedozvoljenu radnju kojom je pričinjena šteta na poljskom putu ili kanalu utvrdi bliže obeležje radnje, prikupi podatke o izvršiocu i svedocima ukoliko ih ima, o svemu tome sačini zapisnik i blagovremeno obaveštava nadležnu inspekciju,
• Redovno, najmanje dva puta godišnje, u svakom selu na vidnom mestu ističe preporučene mere nadležnih pravnih subjekata za zaštitu od mraza, grada i požara,
Poslovi iz stava 2. ovog člana poveravaju se Javnom komunalnom preduzeću "Gorica" Niš.
Poljočuvarskom službom rukovodi rukovodilac Poljočuvarske službe.
Poslove zaštite poljoprivrednog zemljišta obavljaju čuvari polja.
Čuvar polja obavlja poslove zaštite poljoprivrednog zemljišta na površini ne većoj od 3.000 hektara.
Čuvar polja mora da ima legitimaciju koja sadrži lične podatke, broj, svojstvo i područje na kojem vrši dužnost čuvara polja.
Za vreme obavljanja poslova, čuvar polja mora nositi legitimaciju i jasno vidljivu oznaku na odeći o svom svojstvu.
U obavljanju poslova čuvar polja ima prava i dužnosti da:
• Svakodnevno obilazi poljoprivredno zemljište, poljske puteve i kanale na području na kojem vrši dužnost čuvara polja,
• Sprečava sve radnje kojima se nanosi poljska šteta poljoprivrednim usevima i zasadima na poljoprivrednom zemljištu, šteta na poljskim putevima i kanalima,
• Sprečava nanošenje štete mehanizaciji na poljoprivrednim imanjima, krađom, lomljenjem, kidanjem i sl;
• Utvrđuje identitet vlasnika, odnosno zakupca, poljoprivrednog zemljišta kojem je naneta šteta;
• Za svaku nedozvoljenu radnju kojom je pričinjena poljska šteta utvrdi bliže obeležje radnje, podatke o poljoprivrednom zemljištu na kome je šteta učinjena, označi vlasnika, odnosno korisnika poljoprivrednog zemljišta, izvršioca radnje i svedoke i o tome sačini zapisnik;
• Stoku otkrivenu u šteti bez čuvara, ili bez poznatog vlasnika, sprovede i preda na mesto čuvanja;
• Podnese potrebnu dokumentaciju rukovodiocu Poljočuvarske službe o učinjenoj šteti radi pokretanja prekršajnog i krivičnog postupka, od strane nadležnih organa;
• Vrši i druge poslove određene ovom odlukom.
Čuvar polja dužan je da prilikom otkrivanja poljske štete sačini zapisnik koji sadrži: vreme i mesto na kome je šteta pričinjenja, opis pričinjene štete, podatke o počiniocu, izjave svedoka (ukoliko ih ima), izjavu oštećenog lica - vlasnika/zakupca, ukoliko je poznat.
Čuvar polja je dužan da prilikom otkrivanja štete fotografiše poljoprivredno zemljište, poljski put ili kanal na kojem je šteta učinjena i ostalo što je bitno za utvrđivanje obeležja radnje, kao i da sačuva pronađene predmete na licu mesta.
Zapisnik sa dokazima (fotografije, pronađeni predmeti), čuvar polja je dužan da dostavi rukovodiocu Poljočuvarske službe u roku od 24 časa od časa sačinjavanja istog.
Čuvar polja je u obavezi za zatraži pomoć MUP-a da identifikuje svako lice zatečeno u činjenju poljske štete.
Ukoliko vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta utvrdi da mu je šteta pričinjena, a čuvar polja nije to uočio, može štetu prijaviti Poljočuvarskoj službi najkasnije u roku od dva dana od dana saznanja za pričinjenu štetu.
Prilikom prijave poljske štete, vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta kojem je šteta pričinjena, dužan je u pisanoj formi dati sve podatke koje se odnose na poljoprivredno zemljište, vreme i radnju kojom je šteta pričinjena i druge okolnosti koje mogu biti od značaja za utvrđivanje visine i počinioca štete.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, čuvar polja će postupiti na način kako je to uređeno članom 10. ove odluke.
Rukovodilac Poljočuvarske službe, na osnovu primljenog zapisnika sa dokazima o nedozvoljenoj radnji kojom je pričinjena šteta, dužan je odmah, a najkasnije u roku od pet dana, da obavesti i dostavi primerak zapisnika vlasniku, odnosno korisniku poljoprivrednog zemljišta kome je šteta pričinjena.
Rukovodilac Poljočuvarske službe dužan je da primerak zapisnika sa dokazima o nedozvoljenoj radnji kojom je pričinjena šteta dostavi poljoprivrednoj inspekciji, a ukoliko postoji potreba i drugim nadležnim inspekcijama.
Rukovodilac Poljočuvarske službe, na osnovu primljenog zapisnika sa dokazima o nedozvoljenoj radnji kojom je pričinjena šteta na poljskim putevima i kanalima, dužan je da primerak zapisnika odmah, a najkasnije u roku od 24 časa dostavi nadležnim inspekcijama.
Čuvar polja je dužan da ukoliko zatekne stoku u poljskoj šteti bez čuvara ili čiji je vlasnik nepoznat organizuje prevoz i smeštaj stoke, sačini zapisnik i isti dostavi rukovodiocu Poljočuvarske službe.
Na osnovu zapisnika iz prethodnog stava, Poljočuvarska služba je dužna da na oglasnoj tabli Mesne kancelarije istakne obaveštenje kojim poziva vlasnika, odnosno držaoca stoke da u roku od 5 dana preuzme stoku, sa naznakom da će stoka u protivnom biti prodata.
Ako vlasnik, odnosno držalac javi u određenom roku i dokaže da je stoka njegova, nakon izmirenja troškova prevoza, ishrane i čuvanja stoka mu se predaje.
Kada se vlasnik, odnosno držalac stoke ne javi u utvrđenom roku ili odbije da preuzme stoku pod uslovima iz člana 13. stav 3. ove odluke, sprovodi se postupak prodaje putem javne licitacije. Od dobijenih novčanih sredstava, namiruju se troškovi prevoza i smeštaja stoke. Preostala novčana sredstva polažu se u depozit.
Depozit se može upotrebiti za izgradnju, dogradnju, adaptaciju i održavanje objekata za smeštaj uhvaćene stoke i tehničko opremanje Poljočuvarske službe.
Članovi saveta građana, mesnih zajednica kao i referenti mesnih kancelarija su dužni da Poljočuvarskoj službi na njihovoj teritoriji, pružaju sve relevantne informacije vezane za konkretne slučajeve nanošenja štete, identifikaciju vlasnika useva ili počinioca.
IV POSTUPAK UTVRĐIVANJA POLJSKE ŠTETE
Na zahtev oštećenog lica vrši se procena poljske štete.
Zahtev za procenu poljske štete podnosi se Poljočuvarskoj službi, a rukovodilac Poljočuvarske službe prosleđuje ga Komisiji za procenu poljske štete (u daljem tekstu Komisija).
Komisija se sastoji od četiri stalna člana različitog profila poljoprivredne struke (ratarstva, stočarstva, zaštite bilja, voćarstva i vinogradarstva) i jednog promenljivog člana predstavnika Saveta građana ili Mesne zajednice na čijem je području pričinjena šteta koji će učestvovati u radu Komisije, prema teritorijalnoj pripadnosti.
Komisiju imenuje Gradonačelnik na period od četiri godine.
Komisija je dužna da u skladu sa podnetim zahtevom za procenu poljske štete izađe na mesto nastanka štete i o tome sačini zapisnik.
Vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta kome je šteta pričinjena i lice koje je odgovorno za učinjenu štetu mogu da prisustvuju radu Komisije.
Zapisnik o proceni poljske štete sadrži: dan i čas vršenja procene, osnovne podatke o identitetu oštećenog i počinioca, činjenični opis radnje (vreme, mesto i način izvršenja radnje) i stručnu procenu nastale štete iskazanu količinski i vrednosno.
Zapisnik sadrži i dokaze o načinu vršenja procene štete (fotografije, stručno obrazloženje, proračune i sl).
Komisija dostavlja zapisnik o proceni poljske štete podnosiocu zahteva i rukovodiocu Poljočuvarske službe, a rukovodilac Poljočuvarske službe nadležnim organima u saradnji sa Republičkim poljoprivrednim inspektorom.
Rukovodilac Poljočuvarske službe će nadležnim organima dostaviti zapisnik sa mesta događaja u slučajevima kada se radi o zaštiti životne sredine, lokalnih puteva, javne čistoće, deponovanja komunalnog i drugog otpada na javnim površinama radi preduzimanja mera.
Rukovodilac Poljočuvarske službe ima sledeće obaveze:
1. Organizuje rad poljočuvara u skladu sa potrebama i planovima,
2. Planira i sprovodi kontrolne akcije rada poljočuvara na teritoriji Grada Niša,
3. Na osnovu zapisnika Komisije o pričinjenoj šteti obaveštava nadležnog inspektora o preduzimanju mera iz svoje nadležnosti,
4. Podnosi potrebnu dokumentaciju nadležnim inspekcijama, radi pokretanja postupka,
5. O preduzetim radnjama pismeno obaveštava Upravu za poljoprivredu i razvoj sela Grada Niša,
6. Vrši druge poslove neophodne za funkcionisanje službe, u skladu sa ugovorom.
Vlasnici odnosno korisnici poljoprivrednog zemljišta, na kojoj je načinjena poljska šteta mogu samo putem suda ostvariti pravo na naknadu štete.
Finansijska sredstva neophodna za rad i funkcionisanje Poljočuvarske službe obezbeđuju se u budžetu Grada Niša.
Nadzor nad primenom odredaba ove odluke vrši Uprava za poljoprivredu i razvoj sela Grada Niša.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Obavezuje se Javno komunalno preduzeće "Gorica" Niš, da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke, usaglasi organizaciju i rad Poljočuvarske službe sa odredbama ove odluke.
Stupanjem na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o zaštiti poljoprivrednog zemljišta i organizovanju Poljočuvarske službe na teritoriji Grada Niša ("Službeni list Grada Niša", br. 22/10).
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Niša".