ZAKLJUČAK

O UTVRĐIVANJU NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA ZA 2014. GODINU

("Sl. glasnik RS", br. 118/2013)

1. Utvrđuje se Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2014. godinu, koji je sastavni deo ovog zaključka.

2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

NACIONALNI AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA ZA 2014. GODINU

UVOD

Osnovni instrument za sprovođenje aktivne politike zapošljavanja u 2014. godini je Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2014. godinu (u daljem tekstu: NAPZ). U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10) njime se utvrđuju ciljevi i prioriteti politike zapošljavanja i utvrđuju programi i mere koji će se realizovati.

NAPZ predstavlja i operacionalizaciju Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine, a u izradu i definisanje ciljeva i prioriteta politike zapošljavanja uključeni su socijalni partneri, relevantne institucije i ostale zainteresovane strane.

I MAKROEKONOMSKI OKVIR

1. Makroekonomski trendovi

Privreda Republike Srbije u 2012. godini zabeležila je recesiju, a realni pad bruto društvenog proizvoda (BDP) na godišnjem nivou iznosio je 1,7%. Paket mera fiskalne konsolidacije koji je usvojen u jesen 2012. godine doveo je do izvesne stabilizacije javnih finansija, ali uprkos tim merama budžetski deficit u 2012. godini porastao je na 6,4% BDP, a javni dug sektora države na 61% BDP.

U prvoj polovini 2013. godine makroekonomska situacija je i dalje bila teška. Mere fiskalne konsolidacije nisu dale očekivani rezultat, tako da je naplata prihoda bila niža od očekivane. S obzirom na neodrživost ovakve fiskalne pozicije izvršeno je prilagođavanje i na rashodnoj strani, što je implementirano u rebalansu budžeta za 2013. godinu kojim su predviđene uštede na rashodnoj strani od oko 1% BDP neto. Uštede su u najvećoj meri napravljene kod kapitalnih rashoda i subvencija. Osim toga, izmenom stopa poreza na zarade i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje smanjene su potrebe za dotacijama fondu penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) iz budžeta, što je omogućilo dodatnu uštedu od oko 12 milijardi dinara. Ovim izmenama smanjena je stopa poreza na zarade sa 12% na 10%, a povećana stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 22% na 24%.

Ključni rezultat ekonomske politike u proteklom periodu 2013. godine je oporavak srpske privrede vođen rastom industrijske i poljoprivredne proizvodnje i rastom neto izvoza. U prvih šest meseci 2013. godine privreda je ostvarila, nakon recesije u 2012. godini, realni međugodišnji rast BDP od 1,4%, i to u uslovima pogoršanih ekonomskih izgleda evro zone i regiona kao ključnih spoljnotrgovinskih partnera Republike Srbije. U drugom kvartalu 2013. godine usporen je rast privredne aktivnosti u odnosu na prvi kvartal pod uticajem usporavanja i pada kreditne aktivnosti zbog ograničene tražnje za kreditima i snižene ponude kredita, kao i prestanka subvencionisanog kreditiranja privrede u martu sa iscrpljivanjem budžetskih sredstava za te namene.

U drugom kvartalu 2013. godine svi agregati upotrebe BDP, osim izvoza robe i usluga, realno su bili manji u odnosu na isti period 2012. godine. Porastu izvoza najviše je doprineo izvoz drumskih vozila, električnih mašina i aparata, obojenih metala, proizvoda od metala i povrća i voća, što čini 35,8% ukupnog izvoza.

S obzirom na povoljnu poljoprivrednu sezonu, oporavak industrijske proizvodnje i rast neto izvoza, u 2013. godini se očekuje realni rast BDP od 2%, što je iznad proseka zemalja jugoistočne Evrope.

2. Okvir makroekonomske politike i strukturnih reformi

Glavni izazov fiskalne i opšte makroekonomske politike u 2014. godini i kasnije biće preoblikovanje javnih finansija tako da bude moguće zaustaviti budžetski deficit i održati zemlju izvan krize javnog duga, s jedne strane, i podržati izvozno orijentisan rast i na njemu zasnovano novo zapošljavanje, s druge strane.

Vlada je početkom oktobra 2013. godine usvojila paket mera za stabilizaciju javnih finansija i oporavak privrede.

Za jačanje privrede potrebna je konsolidacija javnih finansija i sprovođenje fiskalne politike koja je bazirana na principu odgovornog fiskalnog upravljanja i fiskalnim pravilima koja jačaju fiskalnu disciplinu, poboljšavaju fiskalnu koordinaciju između različitih nivoa vlasti, smanjuju fiskalne rizike i obezbeđuju dugoročnu fiskalnu održivost.

U naredne tri fiskalne godine predviđeno je sprovođenje mera fiskalne konsolidacije koje obezbeđuju smanjenje fiskalnog deficita i posledično javnog duga.

U cilju otklanjanja neposredne opasnosti od krize javnog duga i stvaranja pretpostavki za zaustavljanje njegovog daljeg rasta predviđen je paket mera za stabilizaciju javnih finansija i oporavak privrede i to:

- smanjenje mase zarada u javnom sektoru;

- povećanje prihoda kroz povećanje PDV-a sa 8% na 10%, i sistemsku borbu protiv sive ekonomije i dr.;

- smanjenje subvencija javnim preduzećima;

- uštede na robama i uslugama;

- korišćenje jeftinijih kredita;

- promena poslovnog ambijenta - izmena propisa o radu u cilju povećanja fleksibilnosti tržišta rada, pojednostavljenje procesa izdavanja građevinskih dozvola i drugih ključnih procesa za poslovanje.

Takođe su predviđene strukturne reforme: sistema socijalne zaštite, državne uprave, penzionog sistema, poreskog sistema i reforme zdravstva, školstva i nauke.

Posebna oblast reforme odnosi se na preduzeća u restrukturiranju. Prema procenama Svetske banke, u 2012. godini na njih je potrošeno oko 750 miliona evra u vidu direktnih i indirektnih subvencija. Indirektne subvencije su višestruko veće od direktnih i one podrazumevaju propuštenu naplatu javnih prihoda i tolerisanje neplaćanja tekućih obaveza i dugovanja. One imaju i snažniji negativan uticaj na poslovno okruženje, kroz širenje lanca nelikvidnosti i urušavanje kredibiliteta mera usmerenih ka jačanju finansijske discipline.

Fiskalnom strategijom za 2014. godinu sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu u delu koji se odnosi na Reformu preduzeća u restrukturiranju predviđen je završetak procesa restrukturiranja preduzeća najkasnije do 30. juna 2014. godine što je predviđeno izmenama Zakona o privatizaciji i uvođenjem instituta prinudne naplate. Ministarstvo privrede će pripremiti Akcioni plan za ozdravljenje potencijalno prosperitetnih kompanija i gašenje poslovno neuspešnih preduzeća iz portfolija Agencije za privatizaciju (615 preduzeća koja zapošljavaju oko 100.000 radnika), s posebnim analitičkim prikazom finansijskog stanja, imovine i obaveza preduzeća u restrukturiranju (179 preduzeća u postupku restrukturiranja koja zapošljavaju oko 54.000 radnika).

Novim propisom o privatizaciji i izmenama propisa o stečaju i propisa o radu, urediće se načini i postupci restrukturiranja i privatizacije ovih preduzeća, stečajni postupak i finansiranje socijalnih programa za viškove zaposlenih u ovim preduzećima, a glavni cilj restrukturiranja neuspešnih preduzeća je zdrava privreda na zdravim sistemskim temeljima koja generiše porast zapošljavanja koji vodi realnom rastu zarada i životnog standarda.

Pravna sigurnost poslovanja, investiranja i zapošljavanja u Republici Srbiji zahteva stabilno i predvidivo poslovno okruženje. U oblasti regulatornih reformi već je ostvaren značajan napredak, ali trebalo bi intenzivirati rad u pravcu daljeg pojednostavljivanja propisa uz jačanje regulatorne analize uticaja novih zakona, modernizovanje poreske i carinske administracije i koordinisanje inspekcijskih poslova i racionalizaciju postupka upisa i prenosa zemljišta, skraćivanje postupka izdavanja građevinskih dozvola i sl.

Reforma propisa koji regulišu tržište rada i institucije tržišta rada predstavljaće važan element strukturnih reformi, sa osnovnim ciljem da se podstakne otvaranje radnih mesta u privatnom sektoru uz zadržavanje neophodne ravnoteže između interesa poslodavaca i zaposlenih.

Jedan od osnovnih ciljeva svih strukturnih reformi je povećanje stope zaposlenosti. S tim u vezi, u narednom periodu biće izvršena reforma institucionalnog okvira za funkcionisanje tržišta rada tako da se poveća njegova fleksibilnost i zapošljavanje radnika učini jeftinijim i manje rizičnim za poslodavca.

Usvajanje izmena propisa o radu očekuje se do početka 2014. godine. Set reformi zasnovan na principima fleksigurnosti odnosio bi se na povezivanje prava na otpremninu sa radnim stažom kod trenutnog poslodavca umesto sa celokupnim radnim stažom, fleksibilnije propise koji regulišu radno vreme, pojednostavljivanje kompleksne pravne i administrativne regulative u procesu zasnivanja i prestanka radnog odnosa i drugo.

Osim toga, razmotriće se mogućnosti za uvođenje dodatnih mehanizama zaštite radnika i podsticanja uključivanja na tržište rada i zapošljavanja, što će, između ostalog, obuhvatiti i reformu kolektivnog pregovaranja, uređenje pravnog okvira za samozapošljavanje, a razmotriće se mogućnost i za implementaciju mera iz programa za zapošljavanje i socijalnu politiku EU, kao i mogućnost uvođenja podsticaja za uključivanje na tržište rada i dr.

Paralelno sa reformom zakonodavstva, intenziviraće se aktivnosti na unapređenju efikasnosti inspekcijskih službi (pre svega Inspekcije rada), u cilju jačanja nadzora nad primenom novih, fleksibilnijih normi radnog zakonodavstva.

II STANJE I TOKOVI NA TRŽIŠTU RADA

3. Trendovi tržišta rada u 2012. godini i uticaj ekonomske krize

Na osnovu godišnjih podataka Ankete o radnoj snazi može se zaključiti da je, uprkos padu BDP, u 2012. godini došlo do bitnog usporavanja negativnih trendova na tržištu rada. U odnosu na 2011. godinu, stopa aktivnosti stanovništva radnog uzrasta (15-64) porasla je sa 59,4% na 60,1%, stopa zaposlenosti neznatno je opala sa 45,4% na 45,3%, dok je stopa nezaposlenosti porasla za jedan procentni poen, sa 23,6% na 24,6%.

Tabela 1. Trendovi na tržištu rada tokom ekonomske krize 2008-2012. godine, stanovništvo 15-64, godišnji proseci

Godina	Stanovništvo radnog uzrasta	Aktivno stanovništvo	Zaposleni	Nezaposleni	Stopa aktivnosti	Stopa zaposlenosti	Stopa nezaposlenosti
2008.	4.936.124	3.094.293	2.649.326	444.967	62,7%	53,7%	14,4%
2009.	4.899.384	2.970.612	2.468.688	501.924	60,6%	50,4%	16,9%
2010.	4.818.981	2.841.355	2.273.473	567.883	59,0%	47,2%	20,0%
2011.	4.775.996	2.836.624	2.166.656	669.968	59,4%	45,4%	23,6%
2012.	4.731.007	2.841.135	2.142.682	698.454	60,1%	45,3%	24,6%

Izvor: Anketa o radnoj snazi, godišnji podaci, 2008-2012, Republički zavod za statistiku (RZS)

Broj zaposlenih lica radnog uzrasta (stanovništvo 15-64) opao je za skoro 507.000 lica ili oko 19% u periodu 2008-2012. godina što je dovelo do pada stope zaposlenosti (15-64) sa 53,7% na 45,3%. U istom periodu broj nezaposlenih lica u radnom uzrastu porastao je za skoro 253.000 lica (ili 57%) i doveo do povećanja stope nezaposlenosti sa 14,4% na 24,6%. Potrebno je naglasiti da razlike u ključnim indikatorima tržišta rada "pre" i "posle" krize odražavaju ne samo uticaj krize već i uticaj ekonomskih faktora, od kojih su procesi tranzicije i privatizacije najvažniji i koji se sada nalaze u svojoj završnoj fazi. Manje povećanje nezaposlenosti u poređenju sa većim smanjenjem zaposlenosti upućuje na činjenicu da su mnoge osobe koje više ne rade prešle u neaktivnost umesto u nezaposlenost.

Ohrabrujuće je da je uglavnom zaustavljeno dalje relativno pogoršavanje položaja teže zapošljivih lica i posebno osetljivih kategorija nezaposlenih, koje je inače bilo obeležje kretanja na tržištu rada od 2008. godine. Stopa zaposlenosti žena je zabeležila mali pad sa 38,3% u 2011. na 38,1% u 2012. godini, stopa zaposlenosti mladih (15-24) je porasla sa 14% na 14,5%, dok je stopa zaposlenosti starijih osoba radnog uzrasta (50-64) ostala nepromenjena. Stopa zaposlenosti lica bez kvalifikacija je opala za 0,1 procentni poen, sa 30,1% na 30%.

Međutim, sagledavanje trendova na tržištu rada u periodu od početka krize pruža puniju sliku o teškom stanju na tržištu rada i posebno o dramatičnom uticaju krize na položaj teže zapošljivih lica i posebno osetljivih kategorija nezaposlenih. Analiza trendova tržišta rada tokom krize otkriva dalje apsolutno, ali i relativno pogoršanje položaja najvećeg broja ovih lica na tržištu rada koje se prate Anketom o radnoj snazi. Samo žene su bile u stanju da zadrže svoju relativnu poziciju, zahvaljujući njihovom natprosečnom učešću u zaposlenosti u zaštićenom javnom sektoru. Mladi, stariji radnici i lica sa nižim stepenom obrazovanja pretrpeli su dalje pogoršanje položaja, što je dovelo do njihove dodatne marginalizacije za vreme krize. Takav razvoj ne iznenađuje - u periodima krize lica koja pripadaju ovim grupama najviše su pogođena gubitkom radnih mesta i najteže ponovo nalaze zaposlenje.

Veliki pad zaposlenosti zabeležen je među mladima (15-24), dok je istovremeno i broj nezaposlenih u toj populaciji pao, što potvrđuje da se u vremenima krize mladi ljudi češće odlučuju za nastavak obrazovanja kao alternativu traženju zaposlenja. Druga grupa koja je pogođena u natprosečnoj meri jesu stariji radnici (iznad 45 godina starosti). Za razliku od mladih u ovoj grupi pad zaposlenosti ide uz relativno veliko povećanje nezaposlenosti. Dok je starosna grupa od 15-24 pogođena otkazima i nemogućnošću da produži ugovore na određeno vreme, a i sve manjim brojem novih poslova pogodnih za mlade, stariji radnici više su pogođeni procesima privatizacije i restrukturiranja preduzeća.

2. Projekcije kretanja na tržištu rada za period 2014-2016. godine

Srednjoročna projekcija zaposlenosti zasniva se na projektovanom rastu BDP i povećanju investicija, a takođe je uključen i efekat završetka procesa restrukturiranja preduzeća. Očekuje se da će ukupna zaposlenost usporiti pad u 2014. i 2015. godini, nakon oštrog pada u prethodnim godinama, dok se u 2016. godini očekuje blagi rast zaposlenosti u privatnom sektoru.

Prema Anketi o radnoj snazi, u aprilu 2013. godine stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina u Republici Srbiji iznosila je 24,1%, stopa zaposlenosti 36,3%, dok je stopa neformalne zaposlenosti bila 18,2%.

Projekcije kretanja na tržištu rada1 su sledeće: stopa nezaposlenosti u 2014. i 2015. godini iznosiće 24,6%, a u 2016. godini 24,0%.

Međutim, imajući u vidu izražene unutrašnje rizike ostvarivanja makroekonomske projekcije za 2014. godinu i naredne dve godine, urađen je alternativni scenario sa nižim privrednim rastom. Alternativni scenario polazi od ključne pretpostavke da u naredne tri godine postoji rizik od usporenijeg rasta domaće tražnje, pre svega investicione potrošnje kao pokretača privredne aktivnosti, kao i lične potrošnje stanovništva. Tome treba dodati i unutrašnji rizik vezan za odlaganje i usporavanje strukturnih reformi planiranih za naredni srednjoročni period usled čega bi izostali značajni efekti sprovođenja reformi na stabilizaciju javnih finansija i ubrzanje privrednog rasta. Projektovano kretanje privredne aktivnosti i investicija u naredne tri godine, po alternativnom scenariju, ne daje mogućnost za povećanje zaposlenosti, pogotovo u 2014. godini prvenstveno zbog otpuštanja viškova zaposlenih u procesu restrukturiranju preduzeća iz portfolija Agencije za privatizaciju, kao i restrukturiranje javnih preduzeća i racionalizacije broja zaposlenih u sektoru države. Prema alternativnom scenariju stopa nezaposlenosti u 2014. godini bi se povećala na 25,3%, a zatim bi usledilo njeno blago smanjenje na 25,2% u 2015. godini i na 24,5% u 2016. godini.

____________
1 Fiskalna strategija za 2014. godinu sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 97/13)

3. Odgovor aktivne politike zapošljavanja na krizu i potreba za novom orijentacijom

Da bi se efikasno doprinelo smanjenju efekata ekonomske krize pružanjem podrške teže zapošljivim licima i posebno osetljivim kategorijama nezaposlenih, u skladu sa Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2011-2020. godine potrebno je pored povećanja ekonomske aktivnosti i povećanje sredstava za mere aktivne politike zapošljavanja sa 0,17% BDP koliko su iznosila u 2011. godini na 0,4% BDP u 2013. godini. Međutim sredstva za mere aktivne politike zapošljavanja ostala su ispod 0,2% BDP u poslednje tri godine što je nedovoljno za izazove koje donosi kriza.

Od početka krize sprovedene su dve značajne nove mere sa trajnim efektom. Najpre, program širokog obuhvata koji za ciljnu grupu ima kvalifikovane mlade nezaposlene bez radnog iskustva, Prva šansa, koji je uveden 2009. godine i trajao do 2011. godine, bio je u stanju da brzo zaustavi i donekle preokrene trend rasta nezaposlenosti među mladima. Drugo, uvođenje i postepena implementacija Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom pomoglo je finansiranju zapošljavanja nekoliko hiljada osoba sa invaliditetom i doprinelo je njihovoj boljoj socio-ekonomskoj integraciji uprkos veoma nepovoljnim uslovima ekonomske krize.

Rezultati nekoliko studija evaluacije individualnih programa sprovedenih u Republici Srbiji poslednjih godina mogli bi se rezimirati u okviru sledećih zaključaka. Pokazalo se da su posredovanje u zapošljavanju i savetovanje veoma efikasni, što potvrđuje i međunarodno iskustvo. Što se tiče programa obuka, evaluacije daju mešovite rezultate, ali ustanovljeni su dugoročni pozitivni efekti. Programi direktnog subvencionisanja zaposlenja imaju jače direktne efekte, ali je primećeno i da su oni generalno skupi kao i da bi do zapošljavanja došlo i bez mera podrške. Programi javnih radova, u skladu sa međunarodnim iskustvom, imaju veće efekte kao mera socijalne politike i inkluzije nego kao sredstvo za poboljšanje šansi za nalaženje posla. Ipak, uočeni su izuzetno jaki pozitivni psihološki uticaji na korisnike.

III CILJEVI I PRIORITETI POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA

Ostvarenju osnovnog cilja politike zapošljavanja da se u Republici Srbiji do kraja 2020. godine uspostavi efikasan, stabilan i održiv trend rasta zaposlenosti, kao i da se politika zapošljavanja i institucije tržišta rada usklade sa tekovinama Evropske unije (EU), doprineće ostvarenje pojedinačnih ciljeva politike zapošljavanja u 2014. godini koji su usmereni na:

1) poboljšanje uslova na tržištu rada i unapređenje institucija tržišta rada;

2) podsticanje zapošljavanja i socijalnog uključivanja teže zapošljivih lica, razvoja socijalnog preduzetništva i podrška regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja;

3) unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital.

Stanje na tržištu rada Republike Srbije, pokazatelji Ankete o radnoj snazi, kao i analiza podataka koje je u izveštajima dostavljala Nacionalna služba za zapošljavanje, utiču na određivanje prioriteta za delovanje u okviru definisanih ciljeva.

Učešće u realizaciji strategija i akcionih planova

Sektor za zapošljavanje učestvuje u realizaciji strategija i akcionih planova, u delu koji se odnosi na oblast zapošljavanja, i to: Strategiji i politici razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, Strategiji za karijerno vođenje i savetovanje, Strategiji za unapređenje položaja Roma, Strategiji za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, Nacionalnoj strategiji za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti, Strategiji za upravljanje migracijama, Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, Strategiji obrazovanja odraslih, Strategiji stručnog obrazovanja, Nacionalnoj strategiji za mlade.

Učešće u realizaciji projekata

Sektor za zapošljavanje učestvuje u realizaciji sledećih projekata:

Redni broj	Projekat	Trajanje projekta	Donator
1.	Priprema institucija tržišta rada u Srbiji za Evropsku strategiju zapošljavanja - Tvining projekat	2012-2014. godine	EU iz IPA 2011 fondova
2.	Dalje integrisanje sistema za prognoze, monitoring i evaluaciju u kreiranje i sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja i usklađivanje nacionalne klasifikacije zanimanja sa ISCO 08 standardima - Ugovor o uslugama	2012-2014. godine	EU iz IPA 2011 fondova
3.	Prema većoj zapošljivosti kroz proces zajedničkog učenja, sa fokusom na mlade i druge ranjive grupe	2013-2014. godine	PROGRES

Učešće u aktivnostima Regionalnog saveta za saradnju i Strategiji EU za razvoj Dunavskog regiona "Dunavskoj strategiji"

Sektor za zapošljavanje aktivno učestvuje u radu Saveta za regionalnu saradnju kao predstavnik Operativne grupe za Jugoistočnu Evropu za izradu Strategije za Jugoistočnu Evropu 2020. Operativna grupa odredila je, za naredni period, dva vodeća cilja u oblasti inkluzivnog rasta: rast opšte stope zaposlenosti i rast učešća stanovništva u visokom obrazovanju.

Sektor za zapošljavanje takođe aktivno učestvuje u aktivnostima trećeg stuba Dunavske strategije u prioritetnoj oblasti devet "Ulaganje u ljude i veštine" u kojoj je predstavnik Sektora član Odbora za praćenje. Kako bi se postigao sveobuhvatni rast zasnovan na znanju i ostvario prosperitet Dunavskog regiona potrebno je ulagati u ljude kroz investiranje u obuku i sticanje veština, borbu protiv siromaštva, modernizaciju tržišta rada i sistema socijalne zaštite. Kao važno polje delovanja prepoznati su i demografski i migracioni problemi regiona, s obzirom da migracioni tokovi motivisani različitim ekonomskim razvojem zemalja regiona, dovode do odliva mozgova u određenim delovima i viška ponude obrazovne snage u drugim delovima regiona.

IV PROGRAMI I MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA

Programi i mere aktivne politike zapošljavanja koje će u 2014. godini realizovati Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ), utvrđene ovim akcionim planom, realizuju se u skladu sa zakonom i pravilima o kontroli državne pomoći. Selekcija lica sa evidencije NSZ za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja vrši se u skladu sa Uputstvom o uslovima za uključivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapošljavanja ("Službeni glasnik RS", broj 97/09).

Programi i mere aktivne politike zapošljavanja koji će se, u cilju povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti u 2014. godini, realizovati jesu:

1. Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje:

Povezivanje ponude i tražnje na tržištu rada, selekcija lica koja traže zaposlenje, savetovanje usmereno na izbor odgovarajućih poslova, obuka za aktivno traženje posla, klub za traženje posla, utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja sa nezaposlenim, upućivanje lica koje traži zaposlenje poslodavcu radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja, sajam zapošljavanja i dr.

2. Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere:

Psihološko savetovanje lica pri izboru, promeni zanimanja i donošenju odluka u vezi sa karijernim razvojem, unapređenje kompetencija za aktivno traženje posla, trening samoefikasnosti, psihološka procena za potrebe selekcije za zapošljavanje, razvoj motivacije za zapošljavanje u socijalnom preduzeću, uključivanje u programe dodatnog obrazovanja i obuka i programe preduzetništva uključujući i socijalno preduzetništvo i zadrugarstvo, psihološka procena za potrebe klasifikacije, pružanje informacija o tržištu rada i mogućnostima za razvoj karijere, organizovanje sajmova profesionalne orijentacije i dr.

3. Subvencije za zapošljavanje poslodavcima:

Poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru i koji zapošljavaju nezaposlene osobe sa invaliditetom na novootvorenim radnim mestima mogu ostvariti pravo na subvenciju za otvaranje novih radnih mesta. Subvencija se poslodavcu isplaćuje u jednokratnom iznosu.

Visina subvencije za zapošljavanje osoba sa invaliditetom u 2014. godini, prema stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade iznosi:

- za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 400.000,00 dinara po korisniku;

- za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 250.000,00 dinara po korisniku;

- za drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) i ostale jedinice lokalne samouprave - 150.000,00 dinara po korisniku.

4. Podrška samozapošljavanju:

Podrška podrazumeva pružanje stručne pomoći, obuku za nezaposleno lice i subvenciju za samozapošljavanje. Sredstva za samozapošljavanje se odobravaju u vidu subvencije radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva odnosno socijalnog preduzetništva, od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.

Subvencija se u 2014. godini odobrava u jednokratnom iznosu od 160.000,00 dinara po korisniku, osim u slučaju samozapošljavanja osoba sa invaliditetom kada se subvencija odobrava u jednokratnom iznosu od 200.000,00 dinara po korisniku.

Korisniku novčane naknade može se isplatiti novčana naknada u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja.

Stručnu pomoć u cilju podsticanja samozapošljavanja nezaposleni ostvaruje kroz informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima i obuke iz preduzetništva, uključujući i socijalno preduzetništvo i zadrugarstvo, a podrška preduzetnicima u prvim godinama poslovanja se realizuje kroz mentoring program i specijalističke obuke.

5. Dodatno obrazovanje i obuka:

Dodatno obrazovanje i obuka jesu aktivnosti kojima se nezaposlenom i zaposlenom za čijim je radom prestala potreba kod poslodavca, kome nije moguće obezbediti odgovarajuće zaposlenje, pruža mogućnost da kroz proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja stekne nova znanja i veštine radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje. Dodatno obrazovanje i obuka sprovodiće se prema Godišnjem programu dodatnog obrazovanja i obuke koji je utvrđen ovim akcionim planom.

6. Podsticaji za zapošljavanje korisnika novčane naknade:

Nezaposlenom licu, koje je korisnik novčane naknade za slučaj nezaposlenosti najmanje tri meseca od momenta priznavanja prava a zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, jednokratno se isplaćuje 30% ukupnog iznosa novčane naknade (bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) koja bi mu bila isplaćena za preostalo vreme do isteka prava na novčanu naknadu.

7. Javni radovi:

Javni radovi se organizuju u cilju zapošljavanja prvenstveno teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa.

U 2014. godini organizovaće se javni radovi u oblasti socijalnih i humanitarnih delatnosti, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode. Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju organi teritorijalne autonomije i organi jedinica lokalne samouprave, javne ustanove i javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici, zadruge i udruženja.

Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za naknadu troškova zarada nezaposlenih lica uključenih u javne radove i troškova sprovođenja javnih radova. Troškovi zarade ne mogu biti niži od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu a određuju se u zavisnosti od stepena obrazovanja lica i raspoloživih sredstava za ovu meru.

U zavisnosti od vrste i složenosti poslova koje obuhvata javni rad, za sprovođenje određenih javnih radova, biće organizovana obuka, po internom programu poslodavca ili programu obrazovne ustanove. Po završetku obuke licu se izdaje sertifikat o stečenim kompetencijama.

8. Mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom:

Mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom sprovode se kao deo procesa celokupne rehabilitacije pojedinca, radi povećanja nivoa zapošljivosti ili zapošljavanja osoba sa invaliditetom, u cilju i socijalnog uključivanja.

Mere aktivne politike zapošljavanja pod opštim uslovima sprovode se u grupama koje čine osobe sa invaliditetom i druga nezaposlena lica, odnosno pod uslovima propisanim za nezaposlena lica u svakom slučaju kada je to moguće, po proceni stručnih lica NSZ.

Mere aktivne politike zapošljavanja po prilagođenim programima sprovode se u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom, procenjenim profesionalnim mogućnostima i radnom sposobnošću.

Sastavni deo sveukupne profesionalne rehabilitacije čine i mere i aktivnosti usmerene na unapređenje uslova rada i podizanje efikasnosti osoba sa invaliditetom na radnom mestu, kao i jačanje kompetencija poslodavaca koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom i drugih zainteresovanih subjekata, u cilju osposobljavanja za pružanje stručne pomoći kao podrške osobama sa invaliditetom kod zapošljavanja, uvođenja u posao ili na radnom mestu, praćenja pri radu i drugo.

9. Sufinansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja sredstvima iz budžeta Republike Srbije (po zahtevu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave):

Teritorijalna autonomija odnosno jedinica lokalne samouprave, može do 28. februara 2014. godine, preko nadležne filijale NSZ, podneti zahtev ministarstvu nadležnom za zapošljavanje za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja.

Uzimajući u obzir mišljenja filijala na podnete zahteve teritorijalne autonomije odnosno jedinica lokalne samouprave, NSZ dostavlja ministarstvu predlog za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje zahteva.

U 2014. godini odobravaće se učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, i to:

- stručna praksa - radi sticanja praktičnih znanja i veština za samostalan rad u struci bez zasnivanja radnog odnosa i to za lica sa najmanje srednjim obrazovanjem, kod privatnog poslodavca;

- javni radovi.

Uslov za odobravanje učešća u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja je da teritorijalna autonomija odnosno jedinica lokalne samouprave ima:

- formiran lokalni savet za zapošljavanje;

- donet lokalni akcioni plan zapošljavanja (LAPZ);

- obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određenog programa ili mere. Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10) može odobriti učešće u finansiranju i kad je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava;

- usklađene programe i mere sa prioritetima i ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i lokalnog tržišta rada.

Kriterijumi na osnovu kojih se odobrava učešće u finansiranju programa ili mera su:

- stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave;

- indikatori na lokalnom tržištu rada;

- predviđeni efekat programa ili mera i ekonomska opravdanost.

Prioritet za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja u 2014. godini imaju:

- nerazvijene jedinice lokalne samouprave - utvrđene u skladu sa posebnim propisom Vlade;

- programi i mere predviđeni lokalnim akcionim planovima zapošljavanja koji uključuju teže zapošljiva lica i lica u stanju socijalne potrebe;

- zahtevi podneti od strane jedinica lokalnih samouprava koje su formirale lokalni savet za područje više jedinica lokalnih samouprava i usvojile zajednički plan zapošljavanja za područje tih jedinica lokalnih samouprava.

NSZ će započeti realizaciju odobrenih zahteva za učešće u finansiranju programa ili mera nakon prenosa sredstava iz budžeta Republike Srbije i budžeta teritorijalne autonomije odnosno jedinice lokalne samouprave.

U 2014. godini očekuje se i realizacija sredstava iz predpristupnih fondova EU - IPA 2012, a na osnovu direktnog granta NSZ za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja kojim je planirano širenje mreže klubova za traženje posla, centara za informisanje i profesionalno savetovanje i samouslužnih servisa u jedinicama lokalne samouprave koje će biti odabrane na osnovu javnog poziva.

10. Novi paketi usluga za nezaposlena lica koja imaju prioritet za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja:

Analiza trendova tržišta rada ukazuje na dalje pogoršanje položaja najvećeg broja kategorija teže zapošljivih lica, a posebno mladih, starijih i viškova zaposlenih i lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih. Podsticanje zapošljavanja ovih kategorija teže zapošljivih lica u 2014. godini podrazumeva sprovođenje sledećih paketa usluga:

Paket usluga za viškove zaposlenih

Paket usluga za viškove zaposlenih koji će sprovoditi podrazumeva nekoliko koraka, i to u zavisnosti od toga da li su u pitanju aktivnosti kojima se reaguje unapred, pre prestanka radnog odnosa zaposlenih, ili aktivnosti sa licima kada se prijave na evidenciju nezaposlenih.

Radi prevencije nezaposlenosti, pre nego što se potencijalni viškovi zaposlenih prijave na evidenciju nezaposlenih, intervenisaće se određenim aktivnostima, i to:

- organizovanjem sastanka sa rukovodstvom preduzeća koja se suočavaju sa viškom zaposlenih i sindikatima;

- organizovanjem opšteg informativnog sastanka sa potencijalnim viškovima zaposlenih u prostorijama poslodavca;

- izjašnjavanjem zaposlenih o merama za koje su zainteresovani, putem popunjavanja upitnika;

- organizovanjem savetovanja za zapošljavanje kroz vođenje individualnih razgovora sa zaposlenima koji su se izjasnili da žele individualno savetovanje, u prostorijama poslodavca.

Na osnovu popunjenog upitnika ili individualnog razgovora sa savetnikom za zapošljavanje, zaposleni će se uključivati na obuke, i to:

- klub za traženje posla - petodnevni program posebno dizajniran za viškove;

- radionica za sticanje veština za ponovno zapošljavanje nakon gubitka posla;

- obuka za razvoj preduzetništva;

- obuka za aktivno traženje posla (ATP-1).

Nakon prijave viškova na evidenciju nezaposlenih NSZ će:

1) izvršiti procenu zapošljivosti lica;

2) utvrditi individualni plan zapošljavanja i odrediti mere koje su najpogodnije za aktivaciju i unapređenje zapošljivosti;

3) organizovati posebno informisanje o mogućnostima i prednostima ulaganja otpremnina u samozapošljavanje, udruživanje otpremnina radi zapošljavanja, korišćenje lizinga i franšizinga i sl.;

4) prioritetno uključivati viškove zaposlenih u programe i mere aktivne politike zapošljavanja,

Paket usluga za mlade (15-30 godina)

NSZ će u prva tri meseca od prijave mlade osobe na evidenciju nezaposlenih:

1) izvršiti procenu zapošljivosti lica;

2) utvrditi individualni plan zapošljavanja i odrediti mere koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti mladih;

3) ponuditi posao ili neku drugu meru aktivne politike zapošljavanja koja može da pomogne u zapošljavanju (savetovanje, stručna praksa, obuka za razvoj preduzetništva mladih i dr.).

Paket usluga za lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih

Lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani biće prvenstveno uključivani u:

1) obuke (motivaciono-aktivaciona obuka za lica bez kvalifikacija, funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, obuke za tržište rada i dr.);

2) javne radove.

V FINANSIJSKI OKVIR POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I IZVORI FINANSIRANJA

Finansiranje aktivne politike zapošljavanja obavlja se iz sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta teritorijalne autonomije i budžeta jedinica lokalnih samouprava, sredstava donacija, kredita, kao i iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti i drugih izvora.

Za realizaciju planiranih programa i mera aktivne politike zapošljavanja u 2014. godini potrebno je obezbediti 2.600.000.000,00 dinara u budžetu Republike Srbije za 2014. godinu.

Dodatna sredstva obezbediće se iz budžeta teritorijalne autonomije i jedinica lokalnih samouprava za učešće u realizaciji lokalnih i regionalnih akcionih planova zapošljavanja, kao i direktnog granta NSZ za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja iz IPA 2012.

Podsticanje zapošljavanja i profesionalna rehabilitacija nezaposlenih osoba sa invaliditetom, isplata subvencija zarada za osobe sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poboljšanje uslova rada, unapređenje proizvodnih programa, uvođenje standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda i pruženih usluga, prilagođavanje radnih mesta i drugo, finansira se iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

VI NOSIOCI POSLOVA REALIZACIJE NAPZ

Mere aktivne politike zapošljavanja i druge planirane aktivnosti u okviru NAPZ, sprovodi ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, NSZ, kao i drugi državni organi, institucije i socijalni partneri.

Efikasnost i efektivnost programa i mera aktivne politike zapošljavanja utvrđenih NAPZ koje sprovodi NSZ, prati se putem Sporazuma o učinku Nacionalne službe za zapošljavanje, koji, u skladu sa Zakonom, zaključuju ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja i NSZ. Tim sporazumom bliže se uređuju zadaci, obaveze, ciljevi i rezultati u 2014. godini, rokovi za sprovođenje pojedinih programa i mera, odgovornosti, izveštavanje i dr.

VII KATEGORIJE TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA

U skladu sa Zakonom, teže zapošljiva lica su ona nezaposlena lica koja zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili zbog drugih objektivnih okolnosti teže nalaze posao. Određenim programima i merama aktivne politike zapošljavanja podstiče se ravnopravniji položaj tih lica na tržištu rada, tako da teže zapošljiva lica imaju prioritet kod uključivanja u pojedine mere.

Na osnovu analiza indikatora tržišta rada, zabeleženo je najizraženije pogoršanje položaja tri grupe nezaposlenih na tržištu rada, a to su mladi, stariji i lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani.

U 2014. godini teže zapošljiva lica koja će imati prioritet u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja su: mladi do 30 godina života, višak zaposlenih i nezaposlena lica starija od 50 godina i nezaposleni bez kvalifikacija i niskokvalifikovani.

Međutim, u programe i mere aktivne politike zapošljavanja potrebno je uključivati i ostala teže zapošljiva lica i posebno osetljive kategorije nezaposlenih kao što su: dugoročno nezaposleni, osobe sa invaliditetom, Romi, žene, korisnici novčane socijalne pomoći, ruralno stanovništvo, izbegla i raseljena lica, povratnici prema sporazumu o readmisiji, deca bez roditeljskog staranja, žrtve porodičnog nasilja i trgovine ljudima, samohrani roditelji, supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena, roditelji dece sa smetnjama u razvoju i sl. tako da omoguće njihovu integraciju na tržište rada i podrže poboljšanje kvaliteta života.

VIII GODIŠNJI PROGRAM DODATNOG OBRAZOVANJA I OBUKE

Godišnjim programom dodatnog obrazovanja i obuke utvrđuju se programi i mere dodatnog obrazovanja i obuke koji će se realizovati u 2014. godini.

Realizacija Godišnjeg programa dodatnog obrazovanja i obuka podrazumeva sprovođenje pojedinačnih aktivnosti, odnosno programa i mera kojima se stiču nova znanja, veštine i radno iskustvo, u cilju stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.

Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuke zasniva se na analizi potreba tržišta rada, odnosno potreba poslodavaca u pogledu potrebnih znanja i veština neophodnih za obavljanje konkretnih poslova, utvrđenih u kontaktima sa poslodavcima. U skladu sa tim realizovaće se dodatno obrazovanje i obuke za ona područja rada u kojima postoji deficit znanja i veština.

Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuka sprovodi NSZ realizacijom sledećih programa i mera:

1.	Programi osposobljavanja za samostalan rad - osposobljavanje za samostalan rad u zanimanju za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje - kvalifikacija, zasnivanjem ili bez zasnivanja radnog odnosa radi sticanja iskustva za polaganje pripravničkog, odnosno stručnog ispita u skladu sa zakonom ili opštim aktom poslodavca. a) Program pripravnika - osposobljavanje za samostalan rad u zanimanju za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje - kvalifikacija zasnivanjem radnog odnosa radi sticanja iskustva za polaganje pripravničkog, odnosno stručnog ispita u skladu sa zakonom ili opštim aktom poslodavca. Program je namenjen mladim nezaposlenim licima sa srednjim, višim ili visokim obrazovanjem, bez radnog iskustva u struci. Poslodavac zasniva radni odnos sa nezaposlenim licem i ostvaruje pravo na naknadu troškova zarade za uključena lica u dužini trajanja programa. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu isti vremenski period nakon završetka programa. b) Program stručne prakse - sticanje praktičnih znanja i veština za samostalan rad u zanimanju za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje - kvalifikacija bez zasnivanja radnog odnosa, radi sticanja iskustva za polaganje pripravničkog, odnosno stručnog ispita u skladu sa zakonom ili opštim aktom poslodavca. Program je namenjen nezaposlenim licima bez radnog iskustva u struci sa najmanje srednjim obrazovanjem.
2.	Program sticanja praktičnih znanja - sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca. Program je namenjen licima bez završene srednje škole, odnosno bez kvalifikacija, licima bez kvalifikacija koja su završila kratku obuku ili funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, bez obzira na godine života. Poslodavac zasniva radni odnos sa nezaposlenim licem i ostvaruje pravo na naknadu troškova zarade za uključena lica u trajanju od 6 meseci. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još 6 meseci nakon završetka programa. Ovaj program može da se realizuje istovremeno sa subvencijom za zapošljavanje poslodavcima ukoliko se radi o otvaranju novih radnih mesta, pod istim uslovima pod kojima se ta subvencija ostvaruje bez programa sticanja praktičnih znanja.
3.	Kratke obuke - sticanje dodatnih znanja i veština u cilju unapređenja kompetencija, konkurentnosti i zapošljivosti nezaposlenih lica, uz mogućnost sticanja nove kvalifikacije, odnosno prekvalifikacije i dokvalifikacije. Obuke su namenjene teže zapošljivim nezaposlenim licima i prilagođene potrebama slabije obrazovanih lica, odnosno licima bez kvalifikacija ili sa nedostajućim znanjima i veštinama prema iskazanim potrebama poslodavaca za konkretne poslove i radna mesta, sa posebnim akcentom na praktični deo nastave tokom obučavanja.
3.1.	Obuke za tržište rada - sticanje stručnih dodatnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada i poslodavaca sa posebnim akcentom na sticanje i kognitivnih i socijalnih veština, odnosno transverzalnih i generičkih veština, koje podrazumevaju rešavanje problema i analitičke sposobnosti, veštine komunikacije i timskog rada, rukovođenje sopstvenim zadacima, jezičke sposobnosti i poznavanje rada sa digitalnom tehnologijom, osećaj za inicijativu i preduzetništvo.
3.2.	Obuke na zahtev poslodavca Sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, na zahtev poslodavca, ukoliko na evidenciji nezaposlenih NSZ nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama Obaveza poslodavca je da zasnuje radni odnos sa licem koje završi obuku (uz mogućnost da, na osnovu podnetog obrazloženog zahteva, sa licem zasnuje radni odnos i za vreme trajanja obuke). Ovaj program može da se realizuje istovremeno sa subvencijom poslodavcu za otvaranje novog radnog mesta, pod istim uslovima pod kojima se ta subvencija ostvaruje bez programa obuke na zahtev poslodavca.
4.	Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih Sticanje osnovnog obrazovanja i prve kvalifikacije za obavljanje jednostavnih poslova. Program je namenjen nezaposlenim licima bez osnovnog obrazovanja.

Vrstu programa dodatnog obrazovanja i obuke i lica koja se uključuju određuje NSZ u skladu sa prethodno sprovedenom analizom potreba tržišta rada, uključujući potrebe na lokalnom i regionalnom nivou.

Naknada troškova dodatnog obrazovanja i obuke kao i visina učešća NSZ u troškovima realizacije dodatnog obrazovanja i obuke, u zavisnosti od vrste programa, definišu se Programom rada NSZ za 2014. godinu u skladu sa raspoloživim sredstvima i obuhvatom lica planiranim Sporazumom o učinku.

Iznos sredstava za naknadu troškova dodatnog obrazovanja i obuke opredeljen Programom rada NSZ za 2014. godinu u zavisnosti od vrste programa, isplaćuje se uključenom licu u jednakim mesečnim iznosima kao novčana pomoć za vreme trajanja programa.

Učešće NSZ u troškovima realizacije dodatnog obrazovanja i obuke podrazumeva troškove sprovođenja samih programa od strane izvođača, u skladu sa zakonom.

U cilju uključivanja nezaposlenih lica u obuke radi sticanja dodatnih znanja i veština i unapređenja kompetencija, konkurentnosti i zapošljivosti nezaposlenih lica u 2014. godini započeće se sa razvojem koncepta rada edukativnih centara u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje.

IX TABELA PRIORITETA, MERA I AKTIVNOSTI ZA REALIZACIJU NAPZ

I. POBOLJŠANJE USLOVA NA TRŽIŠTU RADA I UNAPREĐENJE INSTITUCIJA TRŽIŠTA RADA
Mera/aktivnost	Ishod / Očekivani rezultat	Nosioci aktivnosti	Izvor finansiranja
1.1. Unaprediti zakonodavni okvir neophodan za povećanje zaposlenosti i efikasno sprovođenje politike zapošljavanja	Izmene Zakona o radu usvojene i stupile na snagu početkom 2014. godine sa ciljem stimulisanja otvaranja novih radnih mesta uz očuvanje neophodne ravnoteže između interesa poslodavaca i radnika Usvojen Zakon o socijalnom preduzetništvu. Usvojen Zakon o zapošljavanju stranaca.	MRZSP NSZ Socijalni partneri Udruženja	Budžet Republike Srbije
1.2. Jačati kapacitete lokalnih saveta za zapošljavanje i podsticati dijalog i saradnju na regionalnom nivou	Unapređeni kapaciteti lokalnih saveta za zapošljavanje za efikasno korišćenje mogućnosti finansiranja iz IPA fondova EU. Razvijena partnerstva i saradnja jedinica lokalne samouprave u cilju podsticanja razmene primera dobre prakse i koordinacije lokalnih politika. Formirani zajednički lokalni saveti za zapošljavanje odnosno klasteri, udruživanjem više jedinica lokalne samouprave na regionalnom nivou.	MRZSP NSZ Jedinice lokalne samouprave Tvining projekat Projekat tehničke pomoći Stalna konferencija gradova i opština (SKGO)	Budžet Republike Srbije Budžet teritorijalne autonomije/jedinice lokalne samouprave IPA 2011
1.3. Dalje razvijati klubove za traženje posla	Otvoreni novi klubovi za traženje posla u NSZ i povećan broj nezaposlenih lica koja su koristila usluge klubova za traženje posla.	MRZSP NSZ Projekat tehničke pomoći	Budžet Republike Srbije IPA 2012
1.4. Unaprediti metodologiju prognoziranja kretanja na tržištu rada i procedure za planiranje na nacionalnom i lokalnom nivou	Revidirana metodologija i procedure za prognoziranje trendova na tržištu rada. Izrađen priručnik za korišćenje informacija tržišta rada za planiranje na lokalnom nivou. Sprovedena anketa poslodavaca o potrebama za zanimanjima, kvalifikacijama i znanjima i veštinama radne snage koju zapošljavaju ili nameravaju da zaposle, na nivou filijala NSZ. Izrađeni prognostički izveštaji na lokalnom i nacionalnom nivou. Izveštaji o prognozama kretanja na tržištu rada se koriste u procesu kreiranja politike zapošljavanja, odnosno u procesu izrade nacionalnog i lokalnih akcionih planova zapošljavanja, kao i izrade plana rada filijala NSZ.	MRZSP NSZ Projekat tehničke pomoći Udruženja poslodavaca	Budžet Republike Srbije IPA 2011
1.5. Unaprediti metode evaluacija mera aktivne politike zapošljavanja (APZ)	Revidirana metodologija i procedure za proces sprovođenja evaluacija mera APZ. Sprovedene evaluacije mera APZ izabranim metodama. Izrađeni evaluacioni izveštaji za mere APZ na lokalnom i nacionalnom nivou. Evaluacioni izveštaji se koriste u procesu kreiranja politike zapošljavanja, posebno u procesu izrade nacionalnog akcionog plana zapošljavanja.	MRZSP NSZ Projekat tehničke pomoći	Budžet Republike Srbije IPA 2011
1.6. Unaprediti i dalje razvijati model integrisanih usluga	Uspostavljena saradnja NSZ, centara za socijalni rad i obrazovnih ustanova i kancelarija za mlade i unapređene procedure za pružanje integrisanih usluga na lokalnom nivou.	MRZSP NSZ Centri za socijalni rad Kancelarije za mlade	Budžet Republike Srbije
1.7. Formirati mobilne jedinice za zapošljavanje tzv. karavane za zapošljavanje	Organizovane mobilne jedinice za zapošljavanje tzv. karavani za zapošljavanje namenjeni ruralnim oblastima koje su udaljene od filijala NSZ. Informisana lica koja žive u udaljenim, teže dostupnim ili ruralnim oblastima o uslugama NSZ, pravima i mogućnostima uključivanja u programe i mere APZ.	MRZSP NSZ Projekat tehničke pomoći	Budžet Republike Srbije IPA 2012
1.8. Jačati kapacitete preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom	Pružena stručna pomoć i obezbeđena finansijska sredstava za poboljšanje uslova rada i podsticanje razvoja nosilaca poslova profesionalne rehabilitacije.	MRZSP NSZ Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI Udruženje invalidskih preduzeća Srbije (UIPS)	Budžet Republike Srbije Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI
1.9. Promovisati značaj i podsticati razvoj socijalnog preduzetništva i zadrugarstva putem jačanja institucionalne podrške	Informisana šira javnost o značaju socijalnog preduzetništva. Pružena podrška mreži za razvoj socijalnog preduzetništva i uključivanje socijalnih preduzeća, udruženja i zadruga u mere aktivne politike zapošljavanja.	MRZSP NSZ Udruženja, zadruge, socijalna preduzeća	Budžet Republike Srbije
1.10. Unaprediti kapacitete NSZ i agencija za zapošljavanje i razviti različite oblike saradnje agencija i NSZ	Organizovane obuke za zaposlene u NSZ za rad sa poslodavcima. Organizovane obuke za zaposlene u NSZ o primeni savremenih metoda rada posebno metoda i tehnika savetovanja teže zapošljivih lica. Razvijene kompetencije zaposlenih za rad u novootvorenim klubovima za traženje posla i centrima za informisanje i profesionalno savetovanje. Ojačani kapaciteti agencija posebno za obavljanje poslova profesionalne orijentacije, savetovanja o planiranju karijere, vođenje evidencija i dr.	MRZSP NSZ Agencije za zapošljavanje	Budžet Republike Srbije
1.11. Izgraditi kapacitete za upravljanje programima koje finansira EU	Izgrađeni kapaciteti NSZ za sprovođenje direktnog granta za mere APZ iz IPA 2012 fondova. EU programi i grantovi (IPA HRD) razvijeni su i integrisani u nacionalnu agendu.	MRZSP NSZ Projekat tehničke pomoći	Budžet Republike Srbije IPA 2012
1.12. Izgraditi kapacitete za usklađivanje sa aquis communautaire	Ostvaren napredak u usklađivanju sa aquis communautaire u oblasti politike zapošljavanja, slobode kretanja radnika i Evropskog socijalnog fonda.	MRZSP NSZ Tvining projekat	Budžet Republike Srbije IPA 2011 TAIEX
II. PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNOG UKLJUČIVANJA TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA, RAZVOJA SOCIJALNOG PREDUZETNIŠTVA I PODRŠKA REGIONALNOJ I LOKALNOJ POLITICI ZAPOŠLJAVANJA
Mera/aktivnost	Ishod / Očekivani rezultat	Nosioci aktivnosti	Izvor finansiranja
2.1. Poboljšati efikasnost posredovanja u zapošljavanju, posebno u pružanju pomoći teže zapošljivim licima	Zadovoljene potrebe poslodavaca koji su tražili posredovanje. Informisani poslodavci o ostvarivanju olakšica i mogućnostima zapošljavanja teže zapošljivih lica (mladi do 30, stariji od 45/50, osobe sa invaliditetom)	NSZ	Budžet Republike Srbije
2.2. Podsticati zapošljavanje viškova zaposlenih i nezaposlenih lica starijih od 50 godina
2.2.1. Sprovođenje paketa usluga za viškove zaposlenih	U cilju prevencije nezaposlenosti, NSZ je ostvarila saradnju sa poslodavcima koji imaju viškove zaposlenih i organizovala: sastanke, informativne razgovore sa zaposlenima u preduzeću, popunjavanje upitnika radi izjašnjavanja zaposlenih o merama za koje su zainteresovani, savetovanje za zapošljavanje kroz vođenje individualnih razgovora, i uključivanje u različite obuke (klub za traženje posla, radionica za sticanje veština za ponovno zapošljavanje nakon gubitka posla, obuka za razvoj preduzetništva, obuka za aktivno traženje posla i dr.). Nakon prijave na evidenciju viškova zaposlenih, NSZ izvršila procenu zapošljivosti lica, utvrdila individualni plan zapošljavanja i odredila mere koje su najpogodnije za aktivaciju i unapređenje zapošljivosti. NSZ organizovala posebno informisanje o mogućnostima i prednostima ulaganja otpremnina u samozapošljavanje, udruživanje otpremnina radi zapošljavanja, korišćenje lizinga i franšizinga i dr. NSZ viškove zaposlenih kao prioritet uključila u mere APZ.	MRZSP NSZ Sindikati Poslodavci Teritorijalna autonomija /jedinice lokalne samouprave	Budžet Republike Srbije Budžet teritorijalne autonomije/jedinice lokalne samouprave
2.2.2. Promovisati aktivno starenje i razvijanje partnerstva i međusektorske saradnje na podsticanju zapošljavanja starijih lica	Organizovane kampanje o važnosti aktivnog starenja kojima se narušavaju stereotipi o starijim radnicima i naglašava korist od zapošljavanja starijih i ističe značaj pouzdanosti, lojalnosti i zrelosti koju imaju stariji radnici.	MRZSP NSZ Sindikati Udruženja poslodavaca Organizacije civilnog društva	Budžet Republike Srbije
2.2.3. Informisati poslodavce o fleksibilnim oblicima rada pogodnim za starije i mogućnostima zapošljavanja uz olakšice	Informisani poslodavci o fleksibilnim oblicima rada. Informisani poslodavci o zapošljavanju uz primenu člana 45. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao i Uredbe o podsticanju zapošljavanja.	MRZSP NSZ Sindikati Udruženja poslodavaca Organizacije civilnog društva	Budžet Republike Srbije
2.2.4. Uključivati nezaposlena lica starija od 50 godina u mere aktivne politike zapošljavanja	Povećan broj nezaposlenih lica starijih od 50 godina koja su uključena u mere APZ.	NSZ Teritorijalna autonomija /jedinice lokalne samouprave Sindikati Udruženja poslodavaca Projekat tehničke pomoći	Budžet Republike Srbije Budžet teritorijalne autonomije/jedinice lokalne samouprave IPA 2012
2.3. Podsticati zapošljavanje mladih (15-30 godina)
2.3.1. Sprovođenje paketa usluga za mlade	U prva tri meseca od prijave mlade osobe na evidenciju nezaposlenih, izvršena procena zapošljivosti lica;utvrđen individualni plan zapošljavanja i određene mere koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti mladih. Mladima ponuđen posao ili neka druga mera aktivne politike zapošljavanja koja može da pomogne u zapošljavanju (savetovanje, stručna praksa, obuka i dr.). Mladi informisani o izazovima i posledicama rada u sivoj ekonomiji.	NSZ Teritorijalna autonomija /jedinice lokalne samouprave MOS Kancelarije za mlade Sindikati Udruženja poslodavaca Projekat tehničke pomoći	Budžet Republike Srbije Budžet teritorijalne autonomije/jedinice lokalne samouprave IPA 2012
2.3.2. Podsticati poslodavce da zapošljavaju mlade	Informisani poslodavci o značaju zapošljavanja mladih i programima i merama, kao i postojećim olakšicama za zapošljavanje mladih. Povećano zapošljavanje mladih uz subvencije doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, i olakšice u skladu sa Uredbom o podsticanju zapošljavanja.	NSZ Teritorijalna autonomija/jedinice lokalne samouprave MOS Kancelarije za mlade Sindikati Udruženja poslodavaca	Budžet Republike Srbije Budžet teritorijalne autonomije/jedinice lokalne samouprave
2.3.3. Podsticati poslodavce iz privatnog sektora za aktivno učešće u procesu osposobljavanja mladih za samostalan rad odnosno primanje mladih na stručnu praksu	Sprovedene aktivnosti i ostvarena saradnja sa poslodavcima na jačanju društveno odgovornog poslovanja u cilju stvaranja mogućnosti za uključivanje mladih u svet rada. Povećan broj mladih koji su uključeni u program stručne prakse.	NSZ Teritorijalna autonomija /jedinice lokalne samouprave MOS Kancelarije za mlade Sindikati Udruženja poslodavaca	Budžet Republike Srbije Budžet teritorijalne autonomije/jedinice lokalne samouprave
2.3.4. Promovisati preduzetništvo među mladima i organizovati mentoring program za mlade preduzetnike	Povećan broj mladih koji su informisani o mogućnostima zapošljavanja i samozapošljavanja kroz oblike socijalnog preduzetništva i zadrugarstva. Pružena podrška mladim preduzetnicima putem specijalističkih obuka. Mladim preduzetnicima pružena podrška tokom poslovanja kroz program mentoringa.	NSZ MOS Kancelarije za mlade Udruženja poslodavaca Udruženja, zadruge, socijalna preduzeća	Budžet Republike Srbije
2.4. Podsticati zapošljavanje lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih
2.4.1. Uključivati lica bez kvalifikacija i nisko kvalifikovane u mere APZ	Lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih uključeni u: - obuke (motivaciono-aktivaciona obuka za lica bez kvalifikacija, funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, obuke za tržište rada i dr.), - javne radove.	MRZSP NSZ Teritorijalna autonomija /jedinice lokalne samouprave Projekat tehničke pomoći MPNTR	Budžet Republike Srbije Budžet teritorijalne autonomije/jedinice lokalne samouprave IPA 2012
2.5. Podsticati zapošljavanje ostalih kategorija teže zapošljivih lica posebno osetljivih kategorija nezaposlenih
2.5.1. Podsticati zapošljavanje osoba sa invaliditetom (OSI)
2.5.1.1. Promovisati zapošljavanje OSI	Sprovedene aktivnosti na promovisanju društveno odgovornog poslovanja i socijalnog preduzetništva. Informisana javnost, posebno poslodavci, o mogućnostima i značaju zapošljavanja osoba sa invaliditetom.	MRZSP NSZ Udruženja OSI	Budžet Republike Srbije Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI
2.5.1.2. Uključivati OSI u mere aktivne politike zapošljavanja	Osobe sa invaliditetom uključene u mere APZ pod opštim uslovima u svakom slučaju kada je to moguće, po proceni stručnih lica NSZ i po prilagođenim programima u skladu sa potrebama OSI, procenjenim profesionalnim mogućnostima i radnom sposobnošću.	MRZSP NSZ Udruženja OSI	Budžet Republike Srbije Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI
2.5.1.3. Omogućiti prilagođavanje radnih mesta za zapošljavanje OSI uz refundaciju troškova poslodavcu	Povećan broj prilagođenih radnih mesta osobama sa invaliditetom koja se zapošljavaju pod posebnim uslovima na otvorenom tržištu i obezbeđena sredstva poslodavcima za refundaciju primerenih troškova prilagođavanja radnih mesta.	MRZSP NSZ	Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI
2.5.1.4. Obezbediti subvenciju zarade OSI zaposlenih u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom	Održan postojeći broj zaposlenih OSI u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI. Povećan broj novozaposlenih OSI u preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI.	MRZSP	Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI
2.5.1.5. Obezbediti zapošljavanje OSI bez radnog iskustva uz subvenciju zarade za OSI	Informisani poslodavci o mogućnostima korišćenja subvencije zarade radi zapošljavanja OSI bez radnog iskustva. Povećano zapošljavanje OSI bez radnog iskustva uz subvenciju zarade u trajanju od 12 meseci za OSI koje je poslodavac zaposlio na neodređeno vreme.	MRZSP NSZ	Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI
2.5.1.6. Obezbediti radnu asistenciju za osobe sa invaliditetom	Podignut nivo radnosocijalne uključenosti OSI koje se mogu zapošljavati pod posebnim uslovima.	MRZSP NSZ	Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja OSI
2.5.2. Podsticati zapošljavanje Roma
2.5.2.1. Organizovati motivacione treninge u cilju aktivacije Roma	Romi uključeni u motivaciono-aktivacionu obuku. Romi aktivno traže posao i uključuju se u mere APZ.	NSZ Romske nevladine organizacije (NVO)	Budžet Republike Srbije
2.5.2.2. Uključiti Rome u programe dodatnog obrazovanje i obuke	Romi uključeni u programe dodatnog obrazovanja i obuke, posebno u funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih.	NSZ MPNTR Romske NVO	Budžet Republike Srbije
2.5.2.3. Podsticati preduzetništvo i zapošljavanje Roma	Romi informisani o socijalnom preduzetništvu i zadrugarstvu. Romi uključeni u edukativne seminare i obuke o preduzetništvu. Raspisan javni poziv za dodelu subvencije za samozapošljavanje Roma. Raspisan javni poziv poslodavcima za dodelu subvencije za zapošljavanje Roma.	NSZ Romske NVO Udruženja, zadruge, socijalna preduzeća	Budžet Republike Srbije
2.5.3. Obezbeđenje jednakog učešća žena u merama aktivne politike zapošljavanja
2.5.3.1. Podsticati zapošljavanje nezaposlenih žena iz posebno osetljivih kategorija	Nezaposlene žene iz posebno osetljivih kategorija uključene u mere APZ, i to: - samohrane majke, - žene iz sigurne ženske kuće odnosno žrtve porodičnog nasilja, - starije žene koje su ostale bez posla (preko 45 godina), - mlade žene bez radnog iskustva (do 35 godina), - korisnice socijalne pomoći, - žene iz ruralnih sredina i dr.	MRZSP NSZ Ženske NVO	Budžet Republike Srbije
2.5.3.2. Podsticati žensko preduzetništvo	Organizovane obuke za preduzetništvo. Dodeljene subvencije za samozapošljavanje ženama preduzetnicama.	NSZ Udruženja, zadruge, socijalna preduzeća	Budžet Republike Srbije
2.5.3.3. Promovisati fleksibilne oblike rada pogodnih za žene i podsticati poslodavce na stvaranje uslova za fleksibilne oblike zapošljavanja (nepuno radno vreme, rad od kuće...)	Informisani poslodavci o propisima u oblastima rada i zapošljavanja, fleksibilnim oblicima rada, subvencijama i sl. Promovisane mere koje bi omogućile bolje usklađivanje posla i porodičnog života i to: - podsticanjem poslodavaca na stvaranje uslova za fleksibilne oblike zapošljavanja (radno vreme), - podsticanjem osnivanja servisa za socijalne usluge za brigu o zavisnim članovima porodice.	MRZSP NSZ Udruženja, zadruge, socijalna preduzeća	Budžet Republike Srbije
2.5.4. Podržati regionalnu i lokalnu politiku zapošljavanja sa ciljem podsticanja zapošljavanja teže zapošljivih kategorija na tržištu rada
2.5.4.1. Učešće u finansiranju programa i mera APZ predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja sredstvima iz budžeta Republike Srbije	Teritorijalnoj autonomiji, odnosno jedinicama lokalne samouprave odobrena sredstva za učešće u finansiranju programa ili mera APZ predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja sredstvima iz republičkog budžeta.	MRZSP NSZ Teritorijalna autonomija /jedinice lokalne samouprave	Budžet Republike Srbije Budžet teritorijalne autonomije/jedinice lokalne samouprave
2.5.4.2. Finansirane mere APZ iz IPA 2012.	Otvoreni novi klubovi za traženje posla u jedinicama lokalne samouprave. Formirani samouslužni servisi u prostorijama jedinica lokalne samouprave. Formirani samouslužni centri u Kancelarijama za mlade (karijerni info kutak - KIK)	MRZSP NSZ Jedinice lokalne samouprave Projekat tehničke pomoći GIZ projekat "Profesionalna orijentacija u Srbiji"	Budžet Republike Srbije Budžet jedinice lokalne samouprave IPA 2012
III. UNAPREĐENJE KVALITETA RADNE SNAGE I ULAGANJE U LJUDSKI KAPITAL
Mera/aktivnost	Ishod / Očekivani rezultat	Nosioci aktivnosti	Izvor finansiranja
3.1. Promovisati i dalje razvijati karijerno vođenje i savetovanje	Aktivno učešće u sprovođenju Strategije karijernog vođenja i savetovanja i potpisani protokoli o saradnji u cilju realizacije konkretnih aktivnosti. Otvoreni novi centri za karijerno vođenje i savetovanje u osnovnim, srednjim i visokoškolskim ustanovama. Organizovani sajmovi profesionalne orijentacije. Inovirani i promovisani sajtovi za karijerno vođenje i savetovanje. Organizovane medijske kampanje za promociju karijernog vođenja i savetovanja. Kreiran i distribuiran informativni materijal o karijernom vođenju i savetovanju.	MOS MPNTR MRZSP NSZ Univerzitetski i drugi karijerni centri Udruženja	Budžet Republike Srbije
3.2. Dalje razvijati centre za informisanje i profesionalno savetovanje (CIPS)	Otvoreni novi centri za informisanje i profesionalno savetovanje u NSZ i jedinicama lokalne samouprave. Uspostavljena saradnja centara za informisanje i profesionalno savetovanje sa info pultovima pri kancelarijama za mlade na razmeni informacija od značaja za razvoj karijere.	MRZSP NSZ Jedinica lokalne samouprave MOS Kancelarije za mlade Projekat tehničke pomoći	Budžet Republike Srbije Budžet jedinice lokalne samouprave IPA 2012
3.3. Dalje razvijati nacionalni sistem klasifikacije zanimanja	Izrađeni opisi pojedinačnih zanimanja na osnovu podataka prikupljenih tokom istraživanja o zanimanjima.	MRZSP NSZ MPNTR Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Privredna komora Srbije Sindikati Udruženja poslodavaca RZS Projekat tehničke pomoći	IPA 2011
3.4. Dalje razvijati nacionalni okvir kvalifikacija (NOK)	Usvojen NOK za nivoe od I do V za stručno obrazovanje i za nivoe od VI do VIII za visoko obrazovanje. Određene nadležnosti i izgrađene institucije za razvoj standarda kvalifikacija.	MPNTR Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Nacionalni savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih Nacionalni savet za visoko obrazovanje	Budžet Republike Srbije IPA 2012
3.5. Promovisati koncept celoživotnog učenja	Pokrenuti pilot programi i projekti na razvoju sistema priznavanja prethodnog učenja Određeni broj lica uključen u proces priznavanja kompetencija i kvalifikacija kroz sistem priznavanja prethodnog učenja. Sprovedene aktivnosti na promovisanju koncepta celoživotnog učenja poslodavcima sa ciljem ulaganja u veštine zaposlene radne snage. Sprovedene aktivnosti na promovisanju koncepta celoživotnog učenja nezaposlenim licima, posebno mladima.	MPNTR MOS MRZSP Ministarstvo privrede NSZ Poslodavci	Budžet Republike Srbije
3.6. Nastavak reforme stručnog obrazovanja i obuke	Razvijeni obrazovni profili-kvalifikacije u skladu sa potrebama tržišta rada. Ostvarena saradnja sa poslodavcima po pitanju uspostavljanja obavezne učeničke prakse tokom stručnog obrazovanja. Sprovedene obuke čiji su ishodi učenja u skladu sa standardom kvalifikacija odnosno stvarnim potrebama tržišta rada.	MPNTR MRZSP Ministarstvo privrede NSZ	Budžet Republike Srbije
3.7. Nastavak reforme formalnog obrazovanja	Razmenjene informacije o potrebama tržišta rada za potrebe planiranja, finansiranja i razvoja i politike formalnog obrazovanja u cilju boljeg odgovora obrazovanja na potrebe tržišta rada. Formirana nova sektorska veća za razvoj kvalifikacija.	MPNTR Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja MRZSP Ministarstvo privrede NSZ	Budžet Republike Srbije

X INDIKATORI USPEHA U PRIMENI NAPZ ZA 2014. GODINU

I. POBOLJŠANJE USLOVA NA TRŽIŠTU RADA
CILJ	Indikator	Izvor podataka
Povećanje stope aktivnosti 15-64	Stopa aktivnosti - proporcija radno aktivnih stanovnika u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta, razvrstano prema polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, regionima.	RZS, ARS
Povećanje stope zaposlenosti 15-64	Stopa zaposlenosti - proporcija zaposlenih lica u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta, razvrstano prema polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, regionima.	RZS, ARS
Smanjenje stope nezaposlenosti 15-64	Stopa nezaposlenosti - proporcija nezaposlenih lica u aktivnom stanovništvu radnog uzrasta, razvrstano prema polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, regionima.	RZS, ARS
Smanjivanje dugoročne nezaposlenosti	Učešće dugoročne nezaposlenosti - udeo dugoročno nezaposlenih lica (preko 12 meseci) u ukupnom broju nezaposlenih radnog uzrasta, razvrstano prema polu. Stopa dugoročne nezaposlenosti - proporcija dugoročno nezaposlenih lica (preko 12 meseci) u aktivnom stanovništvu radnog uzrasta, razvrstano prema polu. Stopa veoma duge nezaposlenosti - proporcija lica koja traže zaposlenje najmanje 24 meseca u aktivnom stanovništvu radnog uzrasta, razvrstano prema polu. Broj dugoročno nezaposlenih lica na evidenciji NSZ. Učešće dugoročno nezaposlenih lica u ukupnom broju nezaposlenih na evidenciji NSZ.	RZS, ARS NSZ
Smanjenje regionalnih razlika	Stopa zaposlenosti po regionima, razvrstano prema polu. Stopa nezaposlenosti po regionima, razvrstano prema polu.	RZS, ARS
Smanjenje udela neformalne ekonomije	Broj zaposlenih u neformalnoj ekonomiji, razvrstano prema polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, regionima. Učešće neformalno zaposlenih u ukupnom broju zaposlenih.	RZS, ARS
II. PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNOG UKLJUČIVANJA TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA
CILJ	Indikator	Izvor podataka
Izdvajanje većeg iznosa finansijskih sredstava za mere APZ	Iznos sredstava u budžetu RS za mere APZ. Učešće finansijskih sredstava izdvojenih za APZ na godišnjem nivou u BDP.	MRZSP NSZ MFP
Veći broj nezaposlenih lica uključen u mere APZ	Broj nezaposlenih lica uključenih u mere APZ u toku jedne godine, razvrstano prema merama, polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, filijalama. Učešće nezaposlenih uključenih u mere APZ u prosečnom broju nezaposlenih na evidenciji NSZ.	MRZSP NSZ
Veći broj nezaposlenih lica zaposlen nakon uključivanja u mere APZ	Broj zaposlenih lica šest meseci nakon uključivanja u mere APZ, razvrstano prema merama, polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama.	MRZSP NSZ
Zapošljavanje mladih	Stopa aktivnosti mladih - proporcija aktivnih stanovnika starosti 15-24 u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta, razvrstano prema polu, obrazovnom nivou, regionima. Stopa zaposlenosti mladih - proporcija zaposlenih mladih 15-24 u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta, razvrstano prema polu, obrazovnom nivou, regionima. Stopa nezaposlenosti mladih - proporcija nezaposlenih mladih 15-24 u aktivnom stanovništvu radnog uzrasta, razvrstano prema polu, obrazovnom nivou, regionima. Broj mladih (15-30) obuhvaćenih merama APZ, razvrstano prema merama, polu, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće mladih (15-30) uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ. Broj mladih (15-30) koji se zaposlio sa evidencije NSZ, razvrstano prema polu, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće mladih (15-30) koji se zaposlio sa evidencije NSZ u ukupnom broju zaposlenih sa evidencije NSZ. Realizacija paketa usluga za mlade.	RZS MRZSP NSZ MOS Socijalni partneri
Zapošljavanje viškova zaposlenih	Realizacija paketa usluga za viškove zaposlenih.	MRZSP NSZ Socijalni partneri
Zapošljavanje starijih	Stopa aktivnosti starijih - proporcija aktivnih stanovnika starosti 50-64 u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta, razvrstano prema polu, obrazovnom nivou, regionima. Stopa zaposlenosti starijih - broj zaposlenih starijih 50-64 u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta, razvrstano prema polu, obrazovnom nivou, regionima. Stopa nezaposlenosti starijih - broj nezaposlenih starijih 50-64 u aktivnom stanovništvu radnog uzrasta, razvrstano prema polu, obrazovnom nivou, regionima. Broj starijih (50-65) obuhvaćenih merama APZ, razvrstano prema merama, polu, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće starijih (50-65) uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ. Broj starijih (50-65) koji su se zaposlili sa evidencije NSZ, razvrstano prema polu, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće starijih (50-65) koji su se zaposlili sa evidencije NSZ u ukupnom broju zaposlenih sa evidencije NSZ.	RZS MRZSP NSZ Socijalni partneri
Zapošljavanje nezaposlenih bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih	Broj nezaposlenih bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih obuhvaćenih merama APZ, razvrstano prema merama, polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće nezaposlenih bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ. Broj nezaposlenih bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih koji su se zaposlili sa evidencije NSZ, razvrstano prema polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće nezaposlenih bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih koji su se zaposlili sa evidencije NSZ u ukupnom broju zaposlenih sa evidencije NSZ.	MRZSP NSZ
Zapošljavanje dugoročno nezaposlenih	Broj dugoročno nezaposlenih obuhvaćenih merama APZ, razvrstano prema merama, polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće dugoročno nezaposlenih uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ. Broj dugoročno nezaposlenih koji su se zaposlili sa evidencije NSZ, razvrstano prema polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće dugoročno nezaposlenih koji su se zaposlili sa evidencije NSZ u ukupnom broju zaposlenih sa evidencije NSZ.	MRZSP NSZ
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom	Broj osoba sa invaliditetom obuhvaćenih merama APZ, razvrstano prema merama, polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće osoba sa invaliditetom uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ. Broj osoba sa invaliditetom koji su se zaposlili sa evidencije NSZ, razvrstano prema polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće osoba sa invaliditetom koje su se zaposlile sa evidencije NSZ u ukupnom broju zaposlenih sa evidencije NSZ.	MRZSP NSZ
Zapošljavanje Roma	Broj Roma obuhvaćenih merama APZ, razvrstano prema merama, polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće Roma uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ. Broj Roma koji se zaposlio sa evidencije NSZ, razvrstano prema polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće Roma koji su se zaposlili sa evidencije NSZ u ukupnom broju zaposlenih sa evidencije NSZ.	MRZSP NSZ Kancelarija za ljudska i manjinska prava
Zapošljavanje ruralnog stanovništva	Broj ruralnog stanovništva obuhvaćenog merama APZ, razvrstano prema merama, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće ruralnog stanovništva uključenog u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ. Broj ruralnog stanovništva koji se zaposlio sa evidencije NSZ, razvrstano prema godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće ruralnog stanovništva koje se zaposlilo sa evidencije NSZ u ukupnom broju zaposlenih sa evidencije NSZ.	MRZSP NSZ
Zapošljavanje žena	Stopa aktivnosti žena 15-64 - proporcija aktivnih stanovnika ženskog pola u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta, razvrstano prema godinama starosti, obrazovnom nivou, regionima. Stopa zaposlenosti žena 15-64 - proporcija zaposlenih žena radnog uzrasta u ukupnom stanovništvu radnog uzrasta, razvrstano prema godinama starosti, obrazovnom nivou, regionima. Stopa nezaposlenosti žena 15-64 - proporcija nezaposlenih žena radnog uzrasta u aktivnom stanovništvu radnog uzrasta, razvrstano prema godinama starosti, obrazovnom nivou, regionima. Broj žena obuhvaćenih merama APZ, razvrstano prema merama, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće žena uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ. Broj žena koji se zaposlio sa evidencije NSZ, razvrstano prema godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće žena koje su se zaposlile sa evidencije NSZ u ukupnom broju zaposlenih sa evidencije NSZ.	RZS MRZSP NSZ Uprava za rodnu ravnopravnost Razvojni fond Ujedinjenih nacija za žene (UNIFEM)
Zapošljavanje korisnika novčane socijalne pomoći	Broj korisnika novčane socijalne pomoći uključenih u mere APZ, razvrstano prema merama, polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće korisnika novčane socijalne pomoći uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ. Broj korisnika novčane socijalne pomoći koji se zaposlio sa evidencije NSZ, razvrstan prema polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće korisnika novčane socijalne pomoći koji su se zaposlili sa evidencije NSZ u ukupnom broju zaposlenih sa evidencije NSZ.	MRZSP NSZ Centri za socijalni rad
Zapošljavanje izbeglih i interno raseljenih lica	Broj izbeglih i interno raseljenih lica obuhvaćenih merama APZ, razvrstano prema merama, polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće izbeglih i interno raseljenih lica uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ. Broj izbeglih i interno raseljenih lica koji se zaposlio sa evidencije NSZ, razvrstano prema polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće izbeglih i interno raseljenih lica koji su se zaposlili sa evidencije NSZ u ukupnom broju zaposlenih sa evidencije NSZ.	MRZSP NSZ
Zapošljavanje povratnika prema sporazumu o readmisiji	Broj povratnika prema sporazumu o readmisiji obuhvaćenih merama APZ, razvrstano prema merama, polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće povratnika prema sporazumu o readmisiji uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ. Broj povratnika prema sporazumu o readmisiji koji se zaposlio sa evidencije NSZ, razvrstano prema polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće povratnika prema sporazumu o readmisiji koji su se zaposlili sa evidencije NSZ u ukupnom broju zaposlenih sa evidencije NSZ.	MRZSP NSZ
Zapošljavanje dece bez roditeljskog staranja	Broj dece bez roditeljskog staranja obuhvaćenih merama APZ, razvrstano prema merama, polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće dece bez roditeljskog staranja uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ. Broj dece bez roditeljskog staranja koji se zaposlio sa evidencije NSZ, razvrstano prema polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće dece bez roditeljskog staranja koja su se zaposlila sa evidencije NSZ u ukupnom broju zaposlenih sa evidencije NSZ.	MRZSP NSZ
Zapošljavanje žrtvi porodičnog nasilja i trgovine ljudima	Broj žrtava porodičnog nasilja i trgovine ljudima obuhvaćenih merama APZ, razvrstano prema merama, polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće žrtava porodičnog nasilja i trgovine ljudima uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ. Broj žrtava porodičnog nasilja i trgovine koji se zaposlio sa evidencije NSZ, razvrstano prema polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće žrtava porodičnog nasilja i trgovine ljudima koji su se zaposlili sa evidencije NSZ u ukupnom broju zaposlenih sa evidencije NSZ.	MRZSP NSZ
Zapošljavanje samohranih roditelja	Broj samohranih roditelja obuhvaćenih merama APZ, razvrstano prema merama, polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće samohranih roditelja uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ. Broj samohranih roditelja koji se zaposlio sa evidencije NSZ, razvrstano prema polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće samohranih roditelja koji su se zaposlili sa evidencije NSZ u ukupnom broju zaposlenih sa evidencije NSZ.	MRZSP NSZ
Zapošljavanje roditelja dece sa smetnjama u razvoju	Broj roditelja dece sa smetnjama u razvoju obuhvaćenih merama APZ, razvrstano prema merama, polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće roditelja dece sa smetnjama u razvoju uključenih u mere APZ u ukupnom broju nezaposlenih uključenih u mere APZ. Broj roditelja dece sa smetnjama u razvoju koji se zaposlio sa evidencije NSZ, razvrstano prema polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla, filijalama. Učešće roditelja dece sa smetnjama u razvoju koji su se zaposlili sa evidencije NSZ u ukupnom broju zaposlenih sa evidencije NSZ.	MRZSP NSZ