PRAVILNIKO SPOLJNOTRGOVINSKOJ ARBITRAŽI PRI PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 2/2014) |
(1) Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu: Arbitraža) je stalna arbitražna institucija za rešavanje sporova i vršenje mirenja iz međunarodnih poslovnih odnosa, kada je ugovorena njena nadležnost.
(2) Arbitraža je nezavisni organ i u svom odlučivanju je samostalna.
(3) Sedište Arbitraže je u Beogradu, Terazije 23.
(1) Arbitraža ima predsednika, Predsedništvo i Sekretarijat.
(2) Rešavanje sporova vrši arbitar pojedinac ili arbitražno veće.
(3) Mirenje vrši posrednik ili komisija za mirenje.
Predsedništvo i predsednik Arbitraže
(1) Predsedništvo Arbitraže u širem sastavu čine predsednik Arbitraže, dva potpredsednika i četiri člana.
(2) Predsednik Arbitraže i dva potpredsednika sačinjavaju Predsedništvo Arbitraže u užem sastavu (u daljem tekstu: Predsedništvo).
(3) Predsednika, potpredsednike i članove Predsedništva Arbitraže u širem sastavu bira i razrešava Skupština Privredne komore Srbije na period od četiri godine, s tim što mogu biti ponovo birani.
(4) Predsednik, a u njegovoj odsutnosti jedan od potpredsednika Arbitraže koga odredi predsednik Arbitraže, predstavlja Arbitražu i organizuje njen rad, predsedava sednicama i vrši druge poslove predviđene ovim pravilnikom.
(5) Predsedništvo prethodno utvrđuje da li su stranke zaključile u pisanom obliku sporazum o Arbitraži, prethodno odlučuje o nadležnosti Arbitraže, potvrđuje imenovanje i imenuje arbitre i predsednike arbitražnog veća, posrednike i predsednike komisije za mirenje u slučajevima predviđenim ovim pravilnikom zajedno sa aneksima, odlučuje o izuzeću arbitara i o drugim pitanjima za koja je nadležno po ovom pravilniku.
(6) Predsedništvo Arbitraže u širem sastavu ostvaruje nadzor nad primenom ovog pravilnika, prati i razmatra praksu rešavanja sporova i vrši druge poslove za koje je nadležno po ovom pravilniku.
(7) Kvorum za sednice postoji ako je prisutno više od polovine članova. Učešće može biti realizovano putem telefona ili video konferencije, kao i preko interneta.
(8) Odluke se donose jednoglasno ili većinom glasova prisutnih članova. U slučaju jednake podele glasova, glas predsednika je odlučujući.
(9) Odluke se mogu donositi i putem korespondencije, pri čemu važi analogna primena odredaba st. 7. i 8. ovog člana. U tom slučaju predsednik podnosi pisani predlog članovima i određuje rok u kome će se oni izjasniti glasanjem pisanim putem.
(10) Ako je predsednik ili jedan od potpredsednika Arbitraže sprečen da duže vreme vrši dužnost, Predsedništvo Arbitraže u širem sastavu će odrediti jednog svog člana za zamenika predsednika, odnosno potpredsednika dok ta sprečenost traje.
(11) Predsedništvo je ovlašćeno da u hitnim slučajevima kolektivno vrši pojedine poslove iz nadležnosti Predsedništva u širem sastavu, s tim što je dužno da ga o tome obavesti na prvoj narednoj sednici.
Sekretarijat i sekretar Arbitraže
(1) Sekretarijat Arbitraže vrši stručne i administrativne poslove Arbitraže.
(2) Sekretar Arbitraže rukovodi Sekretarijatom, potpisuje tekuću prepisku Arbitraže, učestvuje bez prava glasa u radu Predsedništva i vrši druge poslove predviđene ovim pravilnikom.
(3) Sekretar i saradnici Arbitraže zaposleni su kod Privredne komore Srbije.
(4) Na dužnost sekretara Arbitraže raspoređuje se radnik Komore u skladu sa opštim aktima Komore, po pribavljenom mišljenju Predsedništva Arbitraže.
(1) Stranke su slobodne u izboru arbitara čije imenovanje treba da potvrdi Predsedništvo.
(2) Arbitar može biti svako fizičko lice koje je poslovno sposobno, osim ukoliko stranke nisu sporazumno predvidele posebne dodatne uslove u pogledu kvalifikacija arbitara.
(3) Arbitri mogu biti domaći i strani državljani.
(4) Stranka koja je predložila arbitra, dužna je da Arbitraži uz njegovo ime, dostavi i njegovu adresu i kvalifikacije.
(5) Predsednik ili potpredsednik Arbitraže može biti biran samo za predsednika arbitražnog veća ili arbitra pojedinca, dok ostali članovi Predsedništva u širem sastavu mogu biti birani i za člana arbitražnog veća.
(6) Arbitraža nema listu arbitara. Radi pomoći strankama oko izbora arbitara, Arbitraža će obezbediti uvid u spisak lica sa odgovarajućim kvalifikacijama za obavljanje dužnosti arbitra. Ovakve informacije nemaju karakter preporuke, niti na bilo koji način obavezuju stranke ili Arbitražu.
Privredna komora Srbije obezbeđuje materijalna sredstva potrebna za vršenje delatnosti Arbitraže i vrši nadzor nad administrativnim i materijalnim poslovanjem Arbitraže.
Rešavanje sporova iz međunarodnih poslovnih odnosa, za koje je ugovorena nadležnost Arbitraže u skladu sa ovim pravilnikom, vrši arbitar pojedinac ili arbitražno veće.
(1) Nadležnost Arbitraže može se zasnovati samo pisanim sporazumom stranaka. Ovaj sporazum se može zaključiti kako u pogledu određenog spora, tako i u pogledu budućih sporova koji mogu proisteći iz određenog pravnog odnosa.
(2) Pod pisanim sporazumom podrazumevaju se i sporazumi o nadležnosti Arbitraže zaključeni razmenom poruka putem sredstava komunikacije, koja omogućavaju pisani dokaz o sporazumu stranaka, bez obzira da li su te poruke stranke potpisale.
(3) Arbitražni sporazum je punovažno zaključen i kada se stranke u pisanom ugovoru pozovu na drugo pismeno koje sadrži sporazum o arbitraži (opšti uslovi za zaključenje pravnog posla, tekst drugog ugovora i sl.) ako je cilj tog pozivanja da sporazum o arbitraži postane sastavni deo ugovora.
(4) Smatra se da postoji sporazum o arbitraži ako tužilac pisanim putem pokrene arbitražni spor, a tuženi izričito prihvati arbitražu i s tim se saglasi u pisanoj formi ili u izjavi na zapisniku na ročištu, kao i ako uzme učešće u arbitražnom postupku i do upuštanja u raspravljanje o predmetu spora ne istakne prigovor da ne postoji sporazum o arbitraži, odnosno ne ospori nadležnost Arbitraže.
Stranke koje su ugovorile nadležnost Arbitraže prihvatile su time i odredbe ovog pravilnika, osim ukoliko nisu, u skladu sa članom 43, predvidele da se na vođenje spora primenjuju "Arbitražna pravila Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL) pred Spoljnotrgovinskom arbitražom pri Privrednoj komori Srbije".
Autonomnost arbitražnost sporazuma
Ništavost ili nepostojanje osnovnog ugovora ne povlači sa sobom ništavost arbitražnog sporazuma.
Utvrđivanje postojanja arbitražnog sporazuma
(1) Ako tužena strana ospori postojanje arbitražnog sporazuma ili ne odgovori na tužbu, Predsedništvo prethodno utvrđuje da li je u ispravama koje je tužilac podneo sadržan sporazum o nadležnosti Arbitraže.
(2) Kad Predsedništvo prethodno utvrdi da je u ispravama, koje je tužilac podneo, sadržan sporazum o nadležnosti Arbitraže, postupak se nastavlja i ako druga stranka odbije da učestvuje u njemu.
(3) Odlukom iz stava 2. ovog člana ne prejudicira se konačna odluka arbitražnog veća ili arbitra pojedinca o postojanju i punovažnosti arbitražnog sporazuma, kao i o nadležnosti Arbitraže.
Ako Predsedništvo utvrdi da u ispravama koje je tužilac podneo nije sadržan sporazum o Arbitraži, Sekretarijat Arbitraže poziva tuženog da se u roku od 30 dana od dana prijema poziva izjasni da li prihvata nadležnost Arbitraže. Ako tuženi ne odgovori ili odbije da prihvati nadležnost, Sekretarijat Arbitraže obaveštava tužioca da se ne može pristupiti arbitraži i određuje iznos naknade prouzrokovanih troškova koji će se tužiocu odbiti od uplaćenih arbitražnih troškova.
(1) Arbitraža može da odbije da rešava spor i kada je njena nadležnost ugovorena, ako arbitražni sporazum ili ugovor o osnovnom poslu sadrže odredbe koje nisu u skladu sa nadležnostima i načelima arbitraže, kao i kada su zahtevi i postupanje stranaka u toku postupka takvi da onemogućavaju normalno odvijanje arbitražnog postupka.
(2) Odluku o odbijanju nadležnosti donosi Predsedništvo.
(1) Arbitražno veće i arbitar pojedinac paze po službenoj dužnosti u toku celog postupka da li se radi o sporu iz nadležnosti Arbitraže u smislu člana 7. ovog pravilnika.
(1) Prigovor nenadležnosti tuženi može da istakne u odgovoru na tužbu ili drugom podnesku pre rasprave, a na raspravi, pre upuštanja u raspravljanje o predmetu spora, samo ako nije dostavio odgovor na tužbu ili drugi podnesak.
(2) o prigovoru nenadležnosti raspravlja se u kontradiktornom postupku. Ako je prigovor nenadležnosti odbijen, arbitražno veće ili arbitar pojedinac donosi delimičnu odluku ili zaključak koji se obrazlaže u konačnoj odluci o predmetu spora.
(3) Kada je odbijen prigovor nenadležnosti, bez obzira da li je o ovom pitanju odlučeno zaključkom ili odlukom, spor se nastavlja pred arbitrom pojedincem ili arbitražnim većem.
(4) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac donosi odluku ako usvoji prigovor nenadležnosti i oglasi se nenadležnim.
(1) Spor rešava arbitar pojedinac, kada stranke tako predvide ili kada se radi o sporu čija vrednost nije veća od 50,000 EUR.
(2) U svim ostalim slučajevima, spor rešava arbitražno veće, koje se sastoji od tri člana.
(1) Imenovanje arbitra pojedinca ili članova arbitražnog veća koje su predložile stranke, proizvodi pravno dejstvo kada ga potvrdi Predsedništvo. U slučaju da ne potvrdi imenovanje arbitra, Predsedništvo nije dužno da za to navede razloge.
(2) Kada nije potvrdilo imenovanje, Predsedništvo može zatražiti dostavljanje, u razumnom roku, novog predloga za imenovanje arbitra.
(1) Stranke mogu sporazumno, u roku od 30 dana od odgovora na tužbu, da izaberu arbitra pojedinca i da o tome pismeno obaveste Arbitražu. Za arbitra pojedinca može da bude izabran i predsednik ili potpredsednik Arbitraže, ili jedan od članova Predsedništva u širem sastavu.
(2) Stranke mogu da sporazumno prepuste Predsedništvu izbor i imenovanje arbitra pojedinca.
(3) Ako stranke u navedenom roku ne izaberu sporazumno arbitra pojedinca, njegovo imenovanje vrši Predsedništvo. Predsednik ili potpredsednik Arbitraže ne može biti imenovan na ovaj način.
Konstituisanje arbitražnog veća
(1) U sporovima koje rešava arbitražno veće, tužilac će izabrati svog arbitra prilikom podnošenja tužbe, odnosno prilikom uplate arbitražnih troškova, a tuženi u odgovoru na tužbu.
(2) Ako jedna ili obe stranke ne izaberu svoje arbitre u rokovima iz stava 1. ovog člana, ili ako u roku od 30 dana ne izaberu drugog arbitra, ukoliko izabrani arbitar ne prihvati svoje imenovanje ili ako imenovanje prepuste Arbitraži, arbitre imenuje Predsedništvo u daljem roku od 30 dana, o čemu se obaveštavaju stranke i imenovani arbitri, u roku od osam dana od imenovanja.
(3) Ako stranka dva puta uzastopno izabere za arbitra lica koja se ne prihvataju imenovanja, ili čije imenovanje nije potvrđeno, pravo imenovanja prelazi na Predsedništvo.
(4) U roku od 30 dana od dana prijema izveštaja o svom imenovanju, imenovani arbitri sporazumno biraju trećeg arbitra kao predsednika veća. Oni mogu da izaberu za predsednika veća, predsednika ili potpredsednika Arbitraže, ili jednog od članova Predsedništva u širem sastavu.
(5) Ako imenovani arbitri u roku od 30 dana ne izvrše izbor, predsednika veća imenuje Predsedništvo u daljem roku od 30 dana. Predsednik ili potpredsednik Arbitraže ne može biti imenovan na ovaj način.
(6) Odredba iz stava 3. ovog člana primenjuje se i u slučaju izbora predsednika veća.
Ako se u jednom sporu pojavljuju kao tužioci ili tuženi više lica, oni će se prethodno sporazumeti o izboru zajedničkog arbitra. Ako se ne sporazumeju u rokovima predviđenim ovim pravilnikom, arbitra imenuje Predsedništvo.
(1) Lice koje treba da bude arbitar pisanim putem izjavljuje da li se prihvata ove dužnosti i dužno je da otkrije bilo koju okolnost koja može da izazove sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost.
(2) Ova izjava se podnosi Sekretarijatu koji je dostavlja strankama.
(3) Ukoliko stranke ne stave primedbe u roku od 15 dana od dana prijema izjave, a Predsedništvo potvrdi imenovanje, arbitar će se smatrati imenovanim.
(4) Ukoliko jedna ili obe stranke stave primedbe, o konačnom imenovanju arbitra odlučuje Predsedništvo.
(5) Ovom odredbom ne dira se u odredbe o izuzeću arbitra.
(1) Arbitri ne mogu dati, pismeno ili usmeno, mišljenje ili savet, niti mogu biti zastupnici u sporu koji se vodi pred Arbitražom.
(2) Zaposleni kod stranaka, članovi njihovih organa i stalni saradnici, ne mogu biti imenovani za arbitre u sporovima u kojima učestvuju te stranke.
(1) Ako arbitar iz pravnih ili stvarnih razloga nije više u mogućnosti da obavlja svoje dužnosti ili iz drugih opravdanih razloga ne izvršava svoje dužnosti u primerenom roku, njegov mandat prestaje ako se povuče sa funkcije.
(2) Stranke se mogu sporazumeti o opozivu arbitra ako on iz stvarnih ili pravnih razloga nije više u stanju da obavlja svoje dužnosti ili ih ne obavlja u primerenom roku.
(3) Svaka stranka može zatražiti da Predsedništvo odluči o prestanku mandata arbitra iz razloga navedenih u stavu 2. ovog člana.
(4) Činjenica da je na osnovu ovog člana ili člana 24. arbitru prestala funkcija, ne znači da se time priznaje kao osnovan bilo koji od razloga pomenutih u ovom članu ili u članu 24. stav 1.
(1) Izuzeće arbitra može se tražiti samo ako postoje okolnosti koje mogu izazvati opravdanu sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost ili ako arbitar nema kvalifikacije koje su stranke sporazumno utvrdile. Stranka može zahtevati izuzeće arbitra čije je imenovanje predložila sama ili zajedno sa protivnom strankom samo iz razloga koji je nastao ili za koji je saznala posle izvršenog imenovanja.
(2) Zahtev za izuzeće mora da se podnese u roku od 15 dana pošto je stranka saznala za razloge izuzeća ili od imenovanja arbitra, a može da se podnese do donošenja odluke.
(3) O zahtevu za izuzeće obaveštavaju se druga stranka, arbitar čije se izuzeće traži i drugi članovi arbitražnog veća. Odluku o izuzeću donosi Predsedništvo po pribavljenom izjašnjenju arbitra čije se izuzeće zahteva. Odluka Predsedništva ne mora biti obrazložena.
(1) Ako za vreme trajanja mandata arbitar bude sprečen u vršenju svojih funkcija, stranka koja ga je izabrala, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema poziva Arbitraže, predlaže imenovanje drugog arbitra.
(2) Ako je arbitra koji je sprečen da vrši svoje funkcije, imenovalo Predsedništvo, na njegovo mesto Predsedništvo imenuje drugog arbitra u roku od 15 dana.
(3) Ako su predsednika veća, koji je sprečen u obavljanju svoje funkcije, izabrali arbitri stranaka, novog predsednika veća biraju arbitri stranaka u roku od 30 dana.
(4) Ako je Predsedništvo imenovalo predsednika veća koji je sprečen da obavlja svoju funkciju, novog predsednika veća imenuje Predsedništvo, u roku od 30 dana.
Arbitražni postupak može se započeti i bez prethodnog postupka mirenja.
Podnošenje zahteva za arbitražu ili tužbe
(1) Spor počinje podnošenjem zahteva za arbitražu ili tužbe Sekretarijatu Arbitraže.
(2) Zahtev za arbitražu ili tužba se podnosi Sekretarijatu Arbitraže u pet primeraka.
(3) Zahtev za arbitražu sadrži:
a) ime (poslovno ime) tužioca i tuženog, njihova prebivališta, odnosno sedišta;
b) dokaz o postojanju sporazuma o Arbitraži;
c) predlog za imenovanje arbitra.
(4) Tužba sadrži pored elemenata navedenih u stavu 3. ovog člana još i tužbene zahteve, opis predmeta spora i dokaze.
(5) Zahtev za arbitražu ili tužba i dokazi podnose se na srpskom jeziku i na jeziku na kome je između stranaka sačinjen ugovor.
(6) Ako u sporu ima više lica na strani tuženog, Sekretarijat Arbitraže će zahtevati da mu se dostavi odgovarajući broj prepisa zahteva za arbitražu ili tužbe sa prilozima.
(7) Sekretarijat Arbitraže dostavlja zahtev za arbitražu ili tužbu sa prilozima tuženoj strani na odgovor, uz naznačenje u kom broju primeraka odgovor sa prilozima treba da bude podnet.
Odgovor na zahtev za arbitražu ili tužbu
(1) Rok za dostavljanje odgovora na zahtev za arbitražu ili tužbu je 30 dana od dana prijema zahteva ili tužbe.
(2) U odgovoru, tuženi se izjašnjava o zahtevima tužioca i iznosi svoja sredstva odbrane zajedno sa odgovarajućim dokumentima.
(3) Jedan primerak odgovora Sekretarijat Arbitraže dostavlja tužiocu.
(1) Tuženi može sve do zaključenja glavne rasprave podneti protivtužbu, ako zahtev protivtužbe proističe iz istog pravnog odnosa.
(2) Protivtužba se dostavlja drugoj stranci, koja može u roku od 30 dana od dana prijema protivtužbe dostaviti svoj odgovor.
Ako su pred Arbitražom stranke jedna protiv druge podnele više tužbi, koje potiču iz raznih pravnih odnosa, Sekretarijat Arbitraže nastojaće da se postupak po ovim tužbama spoji i da o njima odluči isto arbitražno veće radi ekonomičnosti postupka.
(1) Dostavljanje poziva i drugih pismena strankama u toku postupka vrši se na poštansku adresu primaoca, putem pošte, preporučenim pismom uz povratnu potvrdu o prijemu ili na drugi način kojim se obezbeđuje pisani dokaz o tome da je pismeno upućeno.
(2) Poštanska adresa je adresa na koju primalac redovno prima poštu. Ako primalac nije odredio drugu adresu ili ako drugo ne proizilazi iz okolnosti slučaja, poštanskom adresom se smatra adresa poslovnog sedišta pravnog lica ili njegovog ogranka, odnosno adresa redovnog boravišta fizičkog lica ili adresa navedena u sporazumu o arbitraži.
(3) Ako se adresa iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi, smatra se da je pismeno primljeno ako je upućeno na poslednju poznatu poštansku adresu primaoca.
(4) Smatra se da je dostavljanje punovažno izvršeno i onda kada stranka ili njen punomoćnik odbiju da prime poziv i druga pismena.
(5) Ako su stranke odredile svoje punomoćnike, svi pozivi i pismena upućuju se na adresu punomoćnika.
(6) Dostavljanje pismena vrši se direktno ili neposredno stranci, kada je za svog punomoćnika odredila lice koje je kod nje zaposleno.
(7) Ako uredno pozvani tuženi ne odgovori na tužbu ili poziv, ili odbije da uzme učešće u arbitražnom postupku, arbitražni postupak se nastavlja prema odredbama ovog pravilnika.
(1) Usmena rasprava se održava kada arbitražno veće ili arbitar pojedinac, smatra da su se za to ispunili uslovi.
(2) Ako arbitri utvrde da su pisani podnesci i dokazi dovoljni za donošenje odluke i bez usmene rasprave, ako nijedna od stranaka ne zahteva održavanje usmene rasprave, neće se zakazivati usmena rasprava, već će se obavestiti stranke da će odluka biti doneta na osnovu podnetih pisanih dokaza.
(3) Ako ni jedna od stranaka u roku od 15 dana od dana prijema ovog saopštenja ne zahteva usmenu raspravu, arbitri donose odluku bez rasprave, na osnovu podnetih dokaza.
(4) Predlog da se odluka donese bez održavanja usmene rasprave mogu podneti i stranke sporazumno.
(5) Usmena rasprava će se održati uvek kada jedna stranka to zahteva.
(6) Usmenu raspravu pisanim putem zakazuje predsednik arbitražnog veća, u ime i u dogovoru sa ostalim arbitrima, odnosno arbitar pojedinac.
(1) Rokovi određeni ovim pravilnikom mogu se produžiti na zahtev stranaka u opravdanim slučajevima. Zahtev stranaka za produženje roka podnosi se u pisanoj formi, najkasnije poslednjeg dana prvobitnog roka. Zahtev mora biti obrazložen, uz podnošenje odgovarajućeg dokaza ako je to potrebno.
(2) Veće, odnosno arbitar pojedinac vodi računa da se ne odugovlači postupak.
Mesto održavanja usmene rasprave
(1) Usmene rasprave se, po pravilu održavaju u sedištu Arbitraže.
(2) Na predlog stranaka, arbitražno veće ili arbitar pojedinac može odlučiti da se rasprava održi i u nekom drugom mestu.
(3) Rasprave su nejavne, ako se stranke nisu drugačije sporazumele.
(4) Stranke prisustvuju raspravi lično ili preko ovlašćenog punomoćnika, koji može biti domaći ili strani državljanin.
(5) Strankama mogu na raspravi pomagati njihovi savetnici.
(6) Ako jedna ili obe stranke, iako uredno pozvane, ne dođu na usmenu raspravu, arbitri, pošto utvrde da su stranke uredno pozvane na usmenu raspravu i da nemaju opravdanih razloga za svoje odsustvo, mogu pristupiti raspravljanju spora kao da su stranke prisutne.
(7) Arbitar pojedinac ili arbitražno veće će, uz prethodnu konsultaciju sa strankama, odlučiti o načinu vođenja zapisnika i beleženja usmene rasprave, ako je njeno održavanje predviđeno.
(1) Stranke mogu sporazumno odrediti jezik ili jezike koji će se koristiti u arbitražnom postupku. Ako se stranke nisu o tome sporazumele, jezik ili jezike arbitražnog postupka odrediće arbitar pojedinac ili arbitražno veće, uzimajući u obzir sve okolnosti spornog slučaja, a naročito jezik arbitražnog sporazuma.
(2) Jezik arbitražnog postupka važiće za sve pisane izjave stranaka, za usmenu raspravu, za odluke i zaključke, osim ako se stranke drugačije ne sporazumeju. Uz sve pisane dokaze, ukoliko su sačinjeni na nekom drugom jeziku, prilaže se i prevod na jezik postupka.
(3) Prepiska Sekretarijata sa strankom koja nije zastupana od strane domaćeg lica, a očigledno ne vlada srpskim jezikom, vodi se na srpskom uz prevod na engleski jezik.
(1) Arbitri odlučuju o izvođenju dokaza po predlozima stranaka ili po svojoj inicijativi. Oni mogu narediti izvođenje dokaza u toku celog postupka.
(2) Arbitri cene dokaznu snagu izvedenih dokaza po slobodnom uverenju.
(3) Stranke su dužne sarađivati u izvođenju dokaza i izvršavati sve mere koje se od njih u tom cilju zahtevaju.
(1) U dokaznom postupku dokazivanje se može izvesti saslušanjem svedoka, stranaka i veštačenjem.
(2) Arbitri mogu naložiti strankama da privedu svedoke, a isto tako mogu svedocima neposredno uputiti poziv.
(3) Saslušanje svedoka i veštaka vrši se, po pravilu, pred arbitražnim većem, odnosno arbitrom pojedincem.
(4) Arbitri mogu zatražiti od redovnih sudova da izvedu pojedine dokaze koje sami nisu u mogućnosti da izvedu.
(5) Veštaka određuje arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac koji mu određuju zadatak.
(6) Na izuzeće veštaka primenjuju se odredbe ovog pravilnika o izuzeću arbitara.
Zaključci o upravljanju postupkom
(1) U toku postupka arbitražno veće ili arbitar pojedinac može da donosi zaključke o upravljanju arbitražnim postupkom koje smatra potrebnim, kao što su: polaganje predujma na ime troškova za veštake i svedoke, obezbeđenje dokaza, rokovi, spajanje predmeta i ostale potrebne zaključke.
(2) Ako stranka, koja je predložila dokaze, ne položi predujam neće se pristupiti izvođenju dokaza.
Lice koje ima pravni interes da učestvuje u arbitražnom sporu može se pridružiti jednoj od stranaka samo uz saglasnost obe stranke, pod uslovima i na način koje odredi arbitražno veće ili arbitar pojedinac.
Privremene mere i mere obezbeđenja
(1) Ako se stranke nisu drugačije sporazumele, arbitražno veće ili arbitar pojedinac može, na predlog jedne stranke, odrediti privremenu meru koju smatra potrebnom s obzirom na predmet spora, a može istovremeno da odredi da ta stranka položi odgovarajuće obezbeđenje.
(2) Privremena mera može se odrediti u formi zaključka ili arbitražne odluke.
(1) Arbitražni postupak će se, po pravilu okončati u roku od jedne godine od dana konstituisanja arbitražnog veća ili imenovanja arbitra pojedinca.
(2) Izuzetno od odredbe iz stava 1. ovog člana arbitražno veće ili arbitar pojedinac može da odluči, uz prethodnu saglasnost Predsedništva, da se arbitražni postupak produži i nakon isteka ovog roka ako potrebe pribavljanja dokaza to nalažu, ako stranke to predlože ili iz drugih opravdanih razloga.
(1) Na postupak pred Arbitražom primenjuju se odredbe ovog pravilnika i odredbe sporazuma o arbitraži.
(2) Ako Pravilnik ne sadrži odredbu koja se odnosi na pitanje koje se postavlja, stranke, a ukoliko one to ne učine, arbitražno veće odnosno arbitar pojedinac mogu da odrede pravila koja smatraju celishodnim, u granicama imperativnih odredaba Zakona o arbitraži Republike Srbije.
(1) Stranke mogu ugovoriti da se na vođenje spora pred Arbitražom primenjuju "Arbitražna pravila Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL) pred Spoljnotrgovinskom arbitražom pri Privrednoj komori Srbije".
(2) Ako u "Arbitražnim pravilima Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL) pred Spoljnotrgovinskom arbitražom pri Privrednoj komori Srbije" ne postoje odgovarajuće odredbe, primenjuju se odredbe ovog pravilnika.
Okončanje arbitražnog postupka
(1) Arbitražni postupak okončava se donošenjem konačne arbitražne odluke ili zaključkom arbitražnog veća odnosno arbitra pojedinca o obustavljanju postupka koji se donosi u skladu sa odredbama iz stava 2. ovog člana.
(2) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac donosi zaključak o obustavljanju arbitražnog postupka:
(a) kada tužilac ne podnese tužbu u skladu sa ovim pravilnikom;
(b) kada tužilac povuče tužbu, osim ako se tuženi tome ne usprotivi, a arbitražno veće odnosno arbitar pojedinac oceni da tuženi ima opravdan interes da se donese konačna arbitražna odluka u sporu;
(c) kada se stranke sporazumeju o obustavi postupka;
(d) kada arbitražno veće odnosno arbitar pojedinac utvrdi da je nastavak arbitražnog postupka iz bilo kog drugog razloga postao nepotreban ili nemoguć.
(1) Arbitražno veće i arbitar pojedinac dužni su primeniti pravo ili pravna pravila koje su stranke odredile kao materijalno pravo merodavno za njihov ugovorni odnos.
(2) Ako stranke to nisu odredile, arbitražno veće ili arbitar pojedinac odrediće pravo ili pravna pravila na koje upućuju kolizione norme čiju primenu arbitražno veće, ili arbitar pojedinac smatra najprikladnijim u tom slučaju.
(3) U svim slučajevima arbitražno veće ili arbitar pojedinac donosi odluku u skladu sa odredbama ugovora i uzima u obzir trgovinske običaje koji se mogu primeniti na taj posao.
(4) Odluka se može doneti isključivo po načelu pravičnosti samo ako su stranke izričito dale takvo ovlašćenje arbitražnom veću ili arbitru pojedincu.
(1) Arbitražno veće ili arbitar pojedinac može u toku arbitražnog postupka da donese međuodluku i delimičnu odluku. Konačna odluka donosi se kada je arbitražni postupak završen.
(2) Odluka treba da bude činjenično i pravno obrazložena i formulisana tako da može da bude izvršena u zemljama u kojima se očekuje da će biti traženo njeno izvršenje.
(3) Kada odluku donosi arbitražno veće, odluka se donosi jednoglasno ili većinom glasova posle većanja u kome moraju da učestvuju svi arbitri, osim ako se stranke nisu drugačije sporazumele. Odluka se donosi na nejavnoj sednici, kojoj prisustvuju samo arbitri. Prilikom glasanja o odluci, predsednik veća to čini poslednji. O većanju i glasanju se sačinjava zapisnik, koji potpisuju svi arbitri.
(4) Konačna odluka donosi se u roku od 60 dana od dana poslednje održane nejavne sednice arbitražnog veća.
(1) Ako se stranke poravnaju pred arbitražnim većem odnosno pred arbitrom pojedincem, poravnanje se unosi u zapisnik koji potpisuju pored arbitara i stranke, i konstatuje se u vidu odluke, bez posebnog obrazloženja.
(2) Poravnanje je zaključeno kad stranke posle pročitanog zapisnika o poravnanju potpišu zapisnik.
(3) Zaključeno poravnanje ima snagu arbitražne odluke.
(1) Pisano izrađena odluka ima uvod, izreku i obrazloženje:
(a) uvod odluke sadrži naziv Arbitraže, ime i prezime predsednika i članova veća, odnosno arbitra pojedinca, poslovno ime ili ime i prezime, zanimanje i sedište odnosno prebivalište stranaka, njihovih zastupnika ili punomoćnika, kratko označenje predmeta spora i datum i mesto donošenja odluke;
(b) izreka sadrži odluku o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču predmeta spora kao i odluku o troškovima;
(c) obrazloženje sadrži zahteve stranaka, hronologiju spora, stavove i relevantne navode stranaka o razmatranim činjeničnim i pravnim pitanjima, dokaze koji su podneti i izvedeni, pravo i pravila koji su primenjeni i razloge zbog kojih je odlučeno u izreci.
(2) Odluka ne mora biti činjenično i pravno obrazložena ako su stranke izjavile da to ne traže.
(3) Odluka se može objaviti u celosti samo uz pristanak stranaka. Po ovlašćenju Predsedništva, odluka se može objaviti u stručnim i naučnim glasilima, bez navođenja imena stranaka i podataka koji mogu biti štetni po interese stranaka.
(1) Predsedništvo Arbitraže razmatra odluku pre njenog potpisivanja. Ono može ukazati arbitražnom veću, odnosno arbitru pojedincu na formalne nedostatke arbitražne odluke i na arbitražnu praksu po pojedinim pravnim pitanjima.
(2) Predsedništvo Arbitraže može skrenuti pažnju arbitražnom veću, odnosno arbitru pojedincu ukoliko smatra da postoje određeni razlozi zbog kojih bi arbitražna odluka mogla biti poništena, odnosno ne bi mogla biti izvršena.
(3) Pisani izveštaj o donetoj odluci sačiniće, ukoliko je to potrebno, predsednik arbitraže ili član Predsedništva koga odredi predsednik.
(1) Izvornik odluke i sve prepise potpisuju svi članovi arbitražnog veća, odnosno arbitar pojedinac.
(2) Odluku o usvajanju prigovora nenadležnosti potpisuju svi članovi arbitražnog veća.
(3) Odluka je punovažna i kada jedan arbitar uskrati da potpiše dostavljenu mu odluku, ako je odluku potpisala većina članova arbitražnog veća i na odluci utvrdila uskraćivanje potpisa, sa svojim potpisima.
(4) Arbitar koji je uskratio potpis može u razumnom roku, a naročito pre razmatranja odluke od strane Predsedništva, da dostavi svoje pisano izdvojeno mišljenje, koje se priključuje spisima i stavlja na uvid strankama.
(5) Sekretarijat Arbitraže dostavlja strankama prepise odluke koji su potpisani od strane arbitara, odnosno arbitra pojedinca.
(6) Stranke mogu dobiti naknadne prepise odluke, overene od sekretara Arbitraže, ali se takvi prepisi ne mogu izdavati trećim licima.
Ispravke, tumačenja i dopune odluke
(1) Stranke mogu da traže da arbitražno veće ili arbitar pojedinac ispravi u odluci računske, tipografske i druge greške u pisanju ili bilo koje slične greške ili da izvrši tumačenje te odluke. Arbitražno veće ili arbitar pojedinac može po svojoj inicijativi vršiti takve ispravke.
(2) Svaka stranka može da traži da arbitražno veće ili arbitar pojedinac donese dopunsku odluku o zahtevima iznetim u arbitražnom postupku o kojima nije odlučeno u arbitražnoj odluci.
(3) Zahteve iz st. 1. i 2. ovog člana stranka mora da podnese najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema odluke.
(4) Ispravke, tumačenja i dopune odluke se vrše u pisanom obliku shodno odredbama člana 48. ovog pravilnika.
(5) Odluka o ispravkama, tumačenjima i dopunama je sastavni deo odluke na koju se odnosi.
(1) Klauzulu izvršnosti odluke stavlja Sekretarijat Arbitraže.
(2) Klauzula izvršnosti daje se najranije po proteku roka od osam dana od isteka roka za zahtevanje ispravke odluke u slučaju odsustva takvog zahteva, a u drugim slučajevima najranije po proteku roka od osam dana od dana prijema ispravke odluke.
(1) Arbitražna odluka je konačna i protiv nje nema mesta žalbi. Ona ima snagu pravnosnažne presude redovnog suda.
(2) Prihvatanjem nadležnosti Arbitraže, stranke se obavezuju da će njenu odluku izvršiti.
(1) Tužilac je dužan da u celosti uplati iznos arbitražnih troškova, uključujući naknade za rad arbitara i administrativne troškove Arbitraže koje, u skladu sa vrednošću tužbenog zahteva, određuje predsednik Arbitraže u granicama utvrđenim Tarifom arbitražnih troškova koju utvrđuje Komisija za finansijska pitanja Skupštine Privredne komore Srbije. Tuženi je dužan da na isti način postupi u pogledu protivtužbe ili prigovora kompenzacije.
(2) Ukoliko u postupku učestvuje više od dve stranke, za svaku dodatnu stranku obračunava se uvećanje administrativnih troškova Arbitraže za 10% i uvećanje iznosa naknade za rad arbitara za 10%.
(3) Prilikom podnošenja zahteva za arbitražu ili tužbe, protivtužbe ili prigovora kompenzacije stranka u pitanju dužna je da položi Sekretarijatu Arbitraže 200,00 EUR na ime registracionih troškova.
(4) Ako se u toku daljeg postupka pokaže da je prvobitno određen iznos nedovoljan za pokriće troškova arbitraže, predsednik Arbitraže će odlučiti o naknadnim iznosima, koji treba da budu položeni u skladu sa tarifom troškova.
(5) Ako stranka u roku od dva meseca od kada je pozvana ne uplati troškove, smatraće se da je njen zahtev povučen.
(1) Za troškove puta i boravka, arbitru koji stanuje van mesta održavanja arbitraže, pripada naknada, koja pada na teret stranaka.
(2) Domaćem arbitru ova naknada se određuje po važećim propisima.
(3) Za putne i ostale troškove stranog arbitra, stranka koja ga je izabrala ili za koju je tog arbitra imenovalo Predsedništvo, uplaćuje paušalni iznos i snosi ih u celini, prema konačnom obračunu koji vrši Sekretarijat Arbitraže.
(4) Ukoliko je za arbitra pojedinca ili predsednika arbitražnog veća imenovan strani državljanin, svaka stranka uplaćuje po polovinu određenog paušalnog iznosa na ime putnih i ostalih troškova stranog arbitra, i snosi ih u istom odnosu prema konačnom obračunu koji vrši Sekretarijat Arbitraže.
(5) Ukoliko se postupak vodi na srpskom jeziku, a jedan od članova arbitražnog veća ili arbitar pojedinac očigledno ne vlada srpskim jezikom, obe stranke snose troškove prevođenja isprava i dokaza, usmenih rasprava i nejavnih sednica arbitražnog veća.
(1) Za izdatke u vezi sa vršenjem pojedinih procesnih radnji odgovarajući iznos polaže unapred stranka koja podnosi predlog.
(2) Ukoliko se postupak vodi na stranom jeziku ili jezicima, stranke su dužne da snose sve dodatne troškove vezane za prevođenje isprava, dokaza i usmene rasprave.
(3) Iznos koji treba položiti određuje zaključkom arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac.
(4) Za izdatke prouzrokovane procesnim radnjama koje je naredilo arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac po svojoj inicijativi, zaključkom veća odnosno arbitra pojedinca određuje se koja će stranka položiti potreban iznos.
(1) Ako arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac održi raspravu van stalnog sedišta Arbitraže, Predsednik određuje naknadni iznos iz koga će se pokriti troškovi održavanja tog ročišta.
(2) Ako se ročište van stalnog sedišta Arbitraže održi po predlogu jedne stranke, naknadni iznos polaže stranka koja je predlog učinila. Ako se ročište održi po zajedničkom sporazumu stranaka, svaka stranka polaže polovinu naknadnog iznosa.
(1) Ako tužilac povuče tužbu, deo uplaćenih sredstava iz člana 54. vratiće mu se:
(a) pre obrazovanja arbitražnog veća, odnosno imenovanja arbitra pojedinca - 50%;
(b) pre zakazane usmene rasprave - 40%;
(c) po zakazanoj, a pre održane usmene rasprave - 15%.
(2) Po održanoj usmenoj raspravi ili po donetoj odluci arbitražnog veća ili arbitra pojedinca da se rasprava ne održava, navedena sredstva se ne vraćaju.
(3) Sredstva uplaćena na ime registracionih troškova Arbitraže, ne vraćaju se.
(1) Tarife administrativnih troškova Arbitraže, naknada za rad arbitara kao i naknada predsedniku, potpredsednicima i članovima Predsedništva Arbitraže u širem sastavu, određuju se odlukom koju donosi Komisija za finansijska pitanja Skupštine Privredne komore Srbije.
(2) Posle donete odluke, zaključenog poravnanja ili obustavljanja postupka, predsednik Arbitraže utvrđuje iznos naknade arbitrima, u skladu sa odlukom navedenom u stavu 1. ovog člana.
(3) Bruto iznos naknada za rad članova arbitražnog veća određuje se tako što predsedniku pripada 40%, a svakom koarbitru pripada 30% od iznosa utvrđenog od strane predsednika Arbitraže, primenom Tarife naknada za rad arbitara.
(3) Stranom arbitru naknada pripada u stranoj valuti.
(4) Predsednik Arbitraže u skladu sa odlukom iz stava 1. ovog člana određuje naknade učesnicima sednica predsedništava u širem i užem sastavu.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Sporovi na koje se primenjuje pravilnik
Ovaj pravilnik se primenjuje na sve sporove pokrenute posle njegovog stupanja na snagu.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o Spoljnotrgovinskoj arbitraži pri Privrednoj komori Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 52/07).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PRAVILNIK O MIRENJU PRED ARBITRAŽOM
POSREDOVANJE ARBITRAŽE
Član 1
(1) U slučajevima u kojima Arbitraža može biti nadležna za rešavanje sporova, svaka stranka, bez obzira da li je ugovorena nadležnost Arbitraže, može se obratiti Arbitraži za posredovanje radi mirenja prema odredbama ovog pravilnika.
(2) Postupak mirenja nezavisan je od arbitražnog postupka, a ako postupak mirenja ne uspe, ništa što je u toku postupka učinjeno ili izjavljeno usmeno ili pismeno, ne obavezuje stranke.
(3) Pristanak na postupak mirenja ne znači pristanak na nadležnost Arbitraže u slučaju neuspeha mirenja.
PREDLOG ZA POKRETANJE POSTUPKA
Član 2
(1) Predlog za pokretanje postupka mirenja podnosi se pismeno Sekretarijatu Arbitraže.
(2) Predlog može podneti jedna stranka sama ili obe zajedno. U predlogu će se naznačiti predmet spora, odnos iz koga je spor proistekao i relevantne činjenice.
(3) Prilikom podnošenja predloga za pokretanje postupka mirenja stranka u pitanju dužna je da položi Sekretarijatu Arbitraže 200,00 EUR na ime registracionih troškova. Ukoliko predlog podnose obe stranke zajedno, svaka od njih je dužna da uplati polovinu navedenog iznosa.
(3) Zajedničkim podnošenjem predloga ili podnošenjem predloga od jedne stranke i njegovim prihvatanjem od druge stranke smatra se da su stranke prihvatile odredbe Pravilnika u pogledu postupka mirenja.
(4) Svaka stranka može u svako doba odustati od postupka mirenja, i u tom slučaju snosi sve dotadašnje troškove postupka.
(5) U postupku mirenja stranke mogu učestvovati lično ili preko uredno ovlašćenog punomoćnika.
ULOGA SEKRETARIJATA
Član 3
(1) Ako je predlog za pokretanje postupka mirenja podnela jedna stranka, Sekretarijat Arbitraže obaveštava o tome drugu stranku i poziva je da se u određenom roku izjasni da li prihvata taj predlog i ako ga prihvata, da u istom roku pismeno izloži činjenično stanje, podnese sve potrebne dokumente i izloži svoje gledište.
(2) Ako druga stranka u ostavljenom roku ne odgovori ili ne prihvati predlog, Sekretarijat Arbitraže obaveštava predlagača da se postupak mirenja ne može sprovesti.
POSREDNIK (KOMISIJA ZA MIRENJE)
Član 4
(1) Mirenje vrši posrednik koga zajednički biraju stranke.
(2) Stranke se mogu dogovoriti da mirenje vrši komisija za mirenje, koju sačinjavaju po jedan predstavnik koga imenuje svaka stranka, i predsednik komisije koga zajednički imenuju stranke.
(3) Pre početka postupka pred posrednikom, sekretar Arbitraže određuje predujam za troškove postupka mirenja, koji odgovara umanjenom iznosu iz Tarife arbitražnih troškova, utvrđene u odnosu na vrednost spora. Iznos predujma u jednakim delovima polažu obe stranke. Ako stranke ne polože predujam za postupak mirenja do početka postupka, sekretar Arbitraže poziva ih da to učine u naknadno određenom roku. Ako u naknadno određenom roku stranke ne polože predujam za postupak mirenja, smatra se da mirenje nije uspelo. Sredstva uplaćena na ime registracionih troškova Arbitraže, ne vraćaju se.
(4) Ako stranke ne izaberu posrednika, predsednika komisije za mirenje odnosno svoje predstavnike u komisiji za mirenje, Sekretarijat Arbitraže poziva ih da to naknadno učine. Ako to ne učine u naknadno ostavljenom roku, posrednike imenuje Predsedništvo.
(5) Stranka može za svog predstavnika izabrati i stranog državljanina. Putne i ostale troškove inostranog posrednika dužna je da snosi stranka koja ga je izabrala.
(6) Stranke se mogu saglasiti da postupak mirenja izvrši sam predsednik Arbitraže, drugi član Predsedništva u širem sastavu, ili posrednik koga imenuje Predsedništvo.
POSTUPAK POSREDOVANJA
Član 5
(1) Posrednik sprovodi postupak mirenja na način koji u dogovoru sa strankama smatra celishodnim, pružajući strankama pomoć u cilju iznalaženja obostrano prihvatljivih rešenja. Ukoliko su stranke saglasne posrednik može strankama da predloži rešenje spora. U svakom slučaju on može organizovati zajedničke sastanke sa strankama ili sastanke sa svakom strankom posebno.
(2) Rezultati postupka mirenja konstatuju se u zapisniku, koji potpisuje posrednik i stranke.
(3) Iznos troškova postupka mirenja utvrđuje sekretar Arbitraže prema vrednosti spora, na osnovu umanjenog iznosa iz Tarife arbitražnih troškova. Raspodelu troškova postupka mirenja vrši posrednik ako se stranke nisu sporazumele o svom učestvovanju u troškovima, što se konstatuje u zapisniku.
(4) Poravnanje je zaključeno kada stranke posle pročitanog zapisnika u kome je konstatovano da su se poravnale, taj zapisnik potpišu. Ovako postignuto poravnanje nema snagu pravosnažne odluke arbitraže, nego snagu poravnanja postignutog van arbitraže.
(5) Posrednik, odnosno članovi komisije za mirenje, ne mogu biti imenovani za arbitra niti učestvovati u raspravi u kojoj se spor po kome nije postignuto poravnanje rešava pred Arbitražom.
(6) Ako su stranke odsutne, dostavlja im se poravnanje radi potpisa sa upozorenjem da će se smatrati da mirenje nije uspelo ako ga u roku od sedam dana od prijema poravnanja ne vrate potpisano Sekretarijatu Arbitraže.
(7) Ako to stranke saglasno predlože, može se poravnanje postignuto u postupku za mirenje doneti u vidu arbitražne odluke.
ARBITRAŽA KAO ORGAN IMENOVANJA
Ukoliko je Arbitraža pozvana da postupa kao organ imenovanja, podnosilac zahteva je dužan da uplati iznos naknade od 500,00 EUR za svaki zahtev. Arbitraža će postupiti po zahtevu tek po uplati ukupnog iznosa naknade. Ovlašćenja koja pripadaju organu imenovanja vrši Predsedništvo.
Redakcija je zadržala numeraciju odeljaka kako su oni objavljeni u "Sl. glasniku RS", br. 2/2014.