UVODNA IZJAVA REPUBLIKE SRBIJEMeđuvladina konferencija o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji(Brisel, 21. januar 2014. godine) |
1. Odluka Evropskog saveta od 28. juna 2013. godine o početku pristupnih pregovora sa Republikom Srbijom i sazivanje prve Međuvladine konferencije otvara novo poglavlje u odnosima Republike Srbije i Evropske unije.
2. Za Republiku Srbiju i njene građane početak pregovora o pristupanju EU ima istorijski značaj. Zato je posebna čast i privilegija biti danas ovde i predstaviti Polazne osnove na kojima će se temeljiti proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Težnja Republike Srbije da postane članica Evropske unije predstavlja rezultat snažne privrženosti osnovnim idejama, vrednostima i dostignućima na kojima je zasnovana Evropska unija. Članstvo u Evropskoj uniji je strateški cilj Republike Srbije koji istovremeno predstavlja i sredstvo pomoću kojeg će Srbija modernizovati svoj pravni, ekonomski i institucionalni sistem. Pored istorijskog značaja za Srbiju, ova odluka ima i širi značaj. Otpočinjanje pristupnih pregovora Republike Srbije sa EU predstavlja potvrdu uspešnosti projekta širenja EU i pokazuje privrženost Evropske unije nastavku ovog procesa i ispunjavanju preuzetih obaveza.
3. Svoju odluku da pristupi EU Republika Srbija temelji na čvrstom opredeljenju da u potpunosti učestvuje u poluvekovnoj težnji evropskih naroda da izgrade Evropu mira, pravde, slobode, solidarnosti i bezbednosti. Poput država članica Unije, Republika Srbija teži izgradnji društva u kome najznačajnije vrednosti predstavljaju pluralizam, tolerancija, solidarnost, borba protiv diskriminacije, vladavina prava i jačanje demokratskih institucija kao garanta očuvanja i unapređenja ovih vrednosti. Republika Srbija je danas već delimično integrisana u evropske privredne procese, i stoga želi da zauzme svoje mesto u EU poštujući pravila tržišne ekonomije, socijalne pravde i sa namerom da unapredi vlastite kapacitete kako bi danom pristupanja bila spremna i konkurentna evropska privreda. Republika Srbija je spremna da u potpunosti preuzme pravo EU u svoj pravni sistem i izgradi efikasne administrativne i pravosudne kapacitete za njegovu punu primenu. S tim u vezi, Republika Srbija vidi pristupanje EU kao mehanizam za promene i prilagođavanje uslovima koji se zahtevaju od svih članica EU i način unapređenja ukupne efikasnosti i konkurentnosti EU, ali i podizanju svog ugleda u Evropi i svetu, a proces pristupanja daje snažan podstrek političkim i ekonomskim reformama u Srbiji.
4. Istovremeno, stupanje Republike Srbije u članstvo Evropske unije doprineće stabilnosti regiona i zaokruživanju zone mira, pravde, slobode i bezbednosti u Evropi. Početak pristupnih pregovora sa Republikom Srbijom je snažna poruka drugim državama u regionu zapadnog Balkana da istraju u svojim naporima da prevaziđu sve preostale prepreke, bilo da se radi o unutrašnjim, strukturnim pitanjima ili bilateralnim pitanjima sa svojim susedima, i posvete se reformama čiji je cilj članstvo čitavog regiona u EU.
5. U potpunosti razumevajući trenutne izazove sa kojima se suočava EU i njene države članice, podsećamo da je u mišljenju Evropske komisije o zahtevu Republike Srbije za članstvo u EU iz 2011. godine, navedeno da je "Srbija u poziciji da preuzme obaveze koje proističu iz članstva u srednjoročnom periodu", kao i da će "pristupanje Srbije imati ograničeni uticaj na politike EU i neće imati uticaj na kapacitet Unije da održi i produbi svoj razvoj".
6. Politički i privredni odnosi koje je Republika Srbija kao deo nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije razvijala sa Evropskom ekonomskom zajednicom, od potpisivanja Sporazuma o trgovini 1970. godine tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, predstavljaju dokaz višedecenijske upućenosti i povezanosti Republike Srbije sa državama članicama Evropske unije.
7. Srbija je, kao sastavni deo Savezne Republike Jugoslavije, postala učesnica Procesa stabilizacije i pridruživanja u novembru 2000. godine, prihvatajući osnovne principe na kojima je zasnovan ovaj proces, odn. da će njeno kretanje ka EU zavisiti od individualnog napretka u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena i sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, s posebnim naglaskom na značaj regionalne i dobrosusedske saradnje među državama zapadnog Balkana.
Na samitu država članica EU i zapadnog Balkana u Solunu, održanom juna 2003. godine, jasno je istaknuto da budućnost zapadnog Balkana leži u Evropskoj uniji. Evropska perspektiva država zapadnog Balkana potvrđivana je i u zaključcima Evropskog saveta iz decembra 2005. godine, decembra 2006. godine i juna 2008. godine i kao takva treba i nadalje da čini osnov trajne političke i ekonomske stabilnosti i razvoja regiona.
Srbija smatra da istorijski proces proširenja Evropske unije ne može biti potpun pre uključivanja celog regiona zapadnog Balkana u Evropsku uniju. U tom smislu Republika Srbija želi dati svoj doprinos stabilizaciji regiona i nastavku procesa proširenja EU na zapadni Balkan i želi da pomogne svojim susedima na tom putu.
Pregovori o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Republike Srbije i EU su zvanično otvoreni 10. oktobra 2005, i uspešno su okončani parafiranjem Sporazuma 7. novembra 2007. godine. SSP i Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima (PTS) potpisani su 29. aprila 2008. godine na sastanku Saveta za opšte poslove i spoljne odnose EU u Luksemburgu. Narodna skupština Republike Srbije je 9. septembra 2008. godine ratifikovala oba Sporazuma.
Poštujući obaveze preuzete Sporazumom, Republika Srbija je 30. januara 2009, sa svoje strane, otpočela primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma i liberalizaciju trgovine sa EU. Savet ministara EU doneo je, 7. decembra 2009, odluku o početku primene ovog Sporazuma sa Republikom Srbijom. Istom odlukom, Savet je period jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma od strane Srbije prepoznao kao dokaz o spremnosti i kapacitetima Republike Srbije da nesmetano primenjuje ovaj Sporazum.
8. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je stupio na snagu 1. septembra 2013, čime je Srbija dobila status države pridružene Evropskoj uniji. Prvi sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje je održan 21. oktobra 2013. u Luksemburgu, čime je učinjen novi korak u odnosima Republike Srbije sa EU. Dosadašnja primena Prelaznog trgovinskog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju teče nesmetano. Od 1. januara 2014. trgovina između EU i Republike Srbije je u potpunosti oslobođena carina osim za određene, za dve strane, posebno osetljive poljoprivredne proizvode.
9. Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbija se obavezala na postepeno usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i njihovu doslednu primenu. Poštujući ovu odredbu, Srbija je već u oktobru 2008. usvojila Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI), kojim su planirane zakonodavne aktivnosti kako bi Srbija do kraja 2012. godine, što je moguće više uskladila svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU. U nastavku ovog procesa Vlada Srbije je u februaru 2013. godine usvojila Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) za period 2013-2016.
U toku je izrada revidiranog NPAA koji će predstavljati plan dostizanja potpune unutrašnje usklađenosti domaćeg zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU do kraja 2018, uz uvažavanje zahteva i dinamike pregovora o pristupanju EU. Pored zakonodavnih mera, Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU će definisati i neophodne institucionalne i finansijske preduslove neophodne za njihovu primenu.
10. Podjednako je važan napredak koji je Republika Srbija učinila ka slobodnom kretanju njenih građana u zemljama Šengenskog sporazuma. Značajne korake na ovom putu predstavljali su sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji, potpisani u maju 2007. Usledio je dijalog o viznoj liberalizaciji, tokom koga je uloženo mnogo napora usmerenih na ispunjavanje uslova iz Mape puta. Odluka kojom je Savet ministara EU 30. novembra 2009. omogućio putovanje bez viza građanima Srbije bila je mnogo više od simboličkog čina, jer predstavlja snažan signal političkog prihvatanja, izvesnosti evropske perspektive i potvrdu da ispunjavanje preuzetih obaveza vodi napretku u procesu integracije. Republika Srbija ulaže iskrene i konkretne napore, u saradnji sa državama članicama EU i uz podršku Evropske komisije, kako bi sprečila sve pokušaje izigravanja procedura i zloupotrebe bezviznog režima putovanja.
11. Prepoznajući značaj izrade nacionalne verzije pravnih tekovina EU kao jednog od uslova za pristupanje EU, Vlada Srbije je uspostavila sistem za stvaranje nacionalne verzije pravnih tekovina EU. Prevođenje primarnog zakonodavstva Evropske unije je u konačnoj fazi izrade, a do sada je na srpski jezik prevedeno preko 50,000 stranica evropskih propisa. Republika Srbija je spremna da dosadašnje i buduće rezultate rada u ovoj oblasti stavi na raspolaganje svim zainteresovanim stranama u regionu u cilju unapređenja regionalne saradnje.
12. Srbija je bila i ostaje u potpunosti posvećena unapređivanju saradnje u regionu zapadnog Balkana, a regionalna saradnja predstavlja jedan od ključnih stubova spoljne politike Srbije. Svoju privrženost regionalnoj saradnji Srbija je potvrdila aktivnim učešćem u radu brojnih regionalnih organizacija i inicijativa: Regionalni savet za saradnju (RCC), Strategija EU za Dunavski region (EUSDR), Dunavska komisija, Međunarodna komisija za sliv reke Save, Grupa za Tisu, Jadransko-jonska inicijativa (AII), Inicijativa za saradnju u jugoistočnoj Evropi (SECI), Crnomorska ekonomska saradnja, Regionalni centar za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi (SELEC), Udruženje šefova policija jugoistočne Evrope (SEPCA), Regionalna inicijativa za migraciju, izbeglice i azil (MARRI), Strategija EU za Jadransko-jonski region (EUSAIR), Proces saradnje u JIE (SEECP), Centralnoevropska inicijativa (CEI), Brdo proces i Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj (SWG RRD). Srbija takođe aktivno učestvuje u oko 50 inicijativa koje su, iako autonomne, u vezi sa Regionalnim savetom za saradnju. Zaključivanje sporazuma CEFTA 2006, Ugovora o Energetskoj zajednici i Ugovora o uspostavljanju evropskog vazdušnog prostora doprinelo je jačanju saradnje među potpisnicama.
13. Imajući u vidu njen geografski položaj, Republika Srbija će pristupanjem EU dati značajan doprinos povezivanju transevropske transportne i energetske infrastrukturne mreže. Republika Srbija je mesto važnih transportnih čvorišta, sa Beogradom kao mestom spajanja drumskog, vazdušnog, rečnog i železničkog saobraćaja u Jugoistočnoj Evropi. Pristupanjem Republike Srbije Evropskoj uniji Dunav će u potpunosti postati unutrašnji plovni put EU.
14. U periodu 2007-2013 Republika Srbija je u okviru Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA) primila različite oblike pomoći u cilju sprovođenja političkih i ekonomskih reformi, jačanja institucionalnih kapaciteta, prekogranične saradnje i ekonomskog i socijalnog razvoja. Republika Srbija je u važećem finansijskom periodu ostvarila pozitivan rezultat u upravljanju IPA sredstvima. Pomoć je dobro usmerena kako bi pomogla usklađivanju zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU kako bi se približili pristupnim pregovorima sa EU. Republika Srbija je uspešno završila proces programiranja IPA 2007-2013 u iznosu od 1,5 milijardi evra. Republika Srbija ima pozitivno iskustvo u apsorpciji sredstava iz IPA, obzirom da nivo iskorištenosti sredstava IPA na godišnjem nivou iznosi oko 98%. Elementi sektorskog pristupa su uspostavljeni i očekuje se prenos nadležnosti na organe Republike Srbije za decentralizovano upravljanje IPA sredstvima.
Republika Srbija je prihvatila korišćenje IPA za postepeno prilagođavanje i uvođenje u domaći sistem najbolje evropske prakse strateškog planiranja, dobrog finansijskog upravljanja i osmišljavanja i sprovođenja različitih investicionih programa, kao najboljeg načina pripreme Republike Srbije za učešće u Kohezionoj politici EU. Koheziona politika je konkretan primer solidarnosti među državama članicama EU i značajan pokretač njihovog privrednog oporavka i konvergencije. Nakon pristupanja, zajedno sa kofinansiranjem država, Koheziona politika čini veoma bitan udeo u ukupim javnim investicijama u jednoj državi i značajno doprinosi ekonomskom jačanju i ostvarivanju zajedničkih evropskih ciljeva.
15. Republika Srbija se, za razliku od prethodnih kandidata koji su otpočinjali pregovore o pristupanju EU, nalazi u specifičnoj situaciji. Bez obzira na složenost izazova sa kojim se suočava, Republika Srbija u dobroj veri i sa željom da se pronađu održiva i dugoročna rešenja, učestvuje na najvišem nivou u dijalogu sa Prištinom koji se odvija uz posredovanje Visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost EU Ketrin Ešton.
Od 19. oktobra 2012. kada su održani prvi razgovori u okviru dijaloga na najvišem političkom nivou do danas održano je 20 sastanaka. Najznačajniji rezultat je "Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa" između Beograda i Prištine koji je u Briselu parafiran 19. aprila 2013.
Plan za implementaciju sporazuma, takođe dogovoren između Beograda i Prištine uz posredovanje Visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost EU dogovoren je 22. maja 2013.
Od vitalnog značaja za primenu Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa kao i za ukupnu normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine je sprovođenje rezultata lokalnih izbora na KiM i formiranje Zajednice srpskih opština u skladu sa izbornom voljom građana.
U potpunosti razumevajući da proces pristupanja EU i normalizacije moraju da teku paralelno i da se međusobno podupiru, Republika Srbija će ostati u potpunosti posvećena nastavku procesa normalizacije i dijalogu sa Prištinom.
16. Vladavina prava, nezavisnost pravosuđa i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, sveobuhvatna reforma javnog sektora, jačanje nezavisnosti ključnih institucija, zaštita i jačanje medijskih sloboda i poštovanja ljudskih i manjinskih prava, a posebno prava ranjivih društvenih grupa, predstavljaju cilj kojem teži Republika Srbije. Usvajanjem strategija za reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i prevencije i zaštite od diskriminacije (jun 2013), uspostavljene su strateške osnove za dalje jačanje vladavine prava i postavljene smernice za kreiranje planova, mera i aktivnosti kojima će se strateški definisani ciljevi pretočiti u konkretne aktivnosti. Visoko postavljeni kriterijumi u oblasti vladavine prava i njihovo ispunjavanje kao preduslov za pristupanje Evropskoj uniji, za Republiku Srbiju predstavljaju suštinski cilj i garanciju za bezbednost i ravnopravnost svih njenih građana.
17. U Republici Srbiji postoji široki društveni i politički konsenzus svih relevantnih političkih aktera o njenom budućem članstvu u Evropskoj uniji. Ovaj konsenzus je oličen u Rezoluciji Narodne skupštine Republike Srbije o pridruživanju Republike Srbije Evropskoj uniji iz 2004. godine, a nedavno je i ponovljen u Rezoluciji Narodne skupštine o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji iz decembra 2013. godine.
18. Republika Srbija u potpunosti deli vrednosti na kojima je zasnovana Evropska unija, definisane članom 2. Ugovora o EU i u potpunosti prihvata ciljeve Evropske unije, definisane članom 3. Ugovora o EU. Republika Srbija želi da bude aktivna i konstruktivan država članica koja će svojim delovanjem doprinositi ostvarivanju ciljeva i vrednosti na kojima se zasniva EU.
19. Nacionalni i kulturni identitet Srbije deo je zajedničke evropske kulturne baštine i EU, utemeljene u maksimi Ujedinjeni u različitostima. Upotreba srpskog jezika i ćiriličnog pisma kao jednog od službenih jezika i pisma Evropske unije će doprineti razvoju kulturnog bogatstva i raznolikosti koju Evropska uniji sa punim pravom baštini, kao i očuvanju nacionalnog identiteta srpskog naroda i Republike Srbije, kao buduće države članice EU. Istovremeno, Republika Srbija baštini zajedničke evropske vrednosti. Kao država koja među svojim građanima ima preko 20 nacionalnih manjina, Srbija u potpunosti podstiče kulturu poštovanja različitosti, solidarnosti, jednakosti i partnerstva među državama i zalaže se za očuvanje kulturnog identiteta, jezika i tradicije svih naroda.
20. Republika Srbija će u pristupnim pregovorima nastojati da osigura da njen politički, ekonomski i finansijski položaj kao članice Evropske unije bude u srazmeri sa drugim članicama EU slične veličine.
21. Republika Srbija je svesna da je unutrašnje tržište kamen temeljac Evropske unije. Srbija će nastaviti da usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u cilju uklanjanja prepreka slobodnom kretanju robe, radnika, usluga i kapitala.
22. U okviru procesa pristupanja najvažniji cilj ekonomske politike Republike Srbije jeste jačanje konkurentnosti privrede u cilju jačanja sposobnosti izdržavanja pritisaka konkurencije na jedinstvenom tržištu kao i smanjenje nezaposlenost putem otvaranja novih radnih mesta. Stoga očekujemo da će ishod pregovora obezbediti uslove za stabilno finansijsko i makroekonomsko okruženje, konkurentnu tržišnu privredu sa jakim industrijskim i poljoprivrednim sektorom.
23. Republika Srbija će voditi pristupne pregovore vodeći računa o potrebi za unapređenjem socijalne i ekonomske kohezije, sa ciljem smanjivanja regionalnih dispariteta i razvoja nerazvijenih regiona, što predstavlja i ciljeve kohezione politike Evropske unije.
24. Republika Srbija deli ciljeve Ekonomske i monetarne unije (EMU) tako da će nastaviti da preduzima dalje korake kako bi uskladili svoju monetarnu i fiskalnu politiku sa politikom Evropske unije radi dostizanja ciljeva EMU. Nakon ispunjavanja Kriterijuma iz Mastrihta, Republika Srbija će biti spremna da učestvuje u Ekonomskoj i monetarnoj uniji.
25. Republika Srbija prihvata pravne tekovine EU u oblasti pravde, slobode i bezbednosti. U tom kontekstu Republika Srbija namerava u potpunosti doprineti naporima EU u borbi protiv organizovanog kriminala trgovine drogama, pranja novca, ilegalnih migracija i ilegalnog zapošljavanja. Svesni smo da će Republika Srbija činiti jednim delom spoljnu granicu Evropske unije, do pristupanja drugih država zapadnog Balkana, i spremni smo obezbediti efikasno funkcionisanje te granice.
26. Republika Srbija deli ciljeve Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije i posvećena je intenzivnoj saradnji sa EU i aktivno doprinosi njenom sprovođenju. Doprinos Srbije u oblasti spoljne i bezbednosne politike EU se ogleda u podršci deklaracijama i drugim međunarodnim aktima EU u ovoj oblasti.
27. Srbija kroz učešće u misijama u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU pruža svoj doprinos međunarodnom miru i bezbednosti i unapređenju stabilnosti u kriznim područjima. Srbija je sa EU 2011. zaključila dva važna sporazuma: o učešću u misijama EU i o razmeni tajnih podataka sa institucijama EU (oba stupila na snagu 1. avgusta 2012.). Ovi sporazumi omogućavaju angažman naših vojnih i civilnih predstavnika u operacijama EU i razmenu podataka pod oznakom tajnosti sa institucijama EU.
Republika Srbija trenutno učestvuje u misijima EU u Somaliji, Ugandi i u pomorskoj operaciji ATALANTA, a uskoro će se priključiti misiji EU u Maliju. Republika Srbija i EU su 13. decembra 2013. potpisale Administrativni aranžman sa Evropskom odbrambenom agencijom (EDA), koji omogućava bližu saradnju sa EU u oblasti odbrambene industrije putem uključivanja Ministarstva odbrane Republike Srbije u projekte i programe EDA.
28. Cilj pristupnih pregovora jeste članstvo Republike Srbije u Evropskoj uniji sa svim pravima i obavezama koje to članstvo donosi. Očekujemo da će pregovori teći bez zastoja u dobroj veri, da će rezultati pregovora biti obostrano korisni i Srbiji i Evropskoj uniji, i da će Republika Srbija pristupanjem Evropskoj uniji zaštiti sve vitalne interese svojih građana.
29. Republika Srbija ima povoljnu početnu poziciju u pristupnim pregovorima sa EU imajući u vidu da je počela sa organizovani usklađivanjem svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU još 2004. godine. Sprovodeći obaveze iz Prelaznog trgovinskog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, sprovodeći Nacionalni program za evropske integracije 2008-2012. i Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU 2013-2016, Srbija je već u velikoj meri uskladila svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU.
30. Tokom pristupnih pregovora Republika Srbija će tražiti prelazne periode za one sektore u kojima, u trenutku pristupanja Evropskoj uniji, neće postojati mogućnost za njihovo potpuno usklađivanje i potpunu primenu obaveza koje članstvo Evropske unije donosi. Ti će periodu biti ograničeni u pogledu trajanja i obima i praćeni planom sa jasno određenim fazama za dostizanje potpune primene obaveza iz članstva.
31. Potpuno razumevajući novu metodologiju vođenja pristupnih pregovora u poglavljima 23, 24 i 35, i značaj navedenih poglavlja za dinamiku pregovora, Republika Srbija će posebnu pažnju posvetiti usaglašanju sa pravnim tekovinama EU, međunarodnim standardima kao i primeni postignutih sporazuma u sledećim oblastima:
1) Poljoprivreda i ruralni razvoj
Strateško opredeljenje Republike Srbije u oblasti poljoprivrede jeste povećanje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, kako bi srpska poljoprivreda prerasla iz sirovinske baze u moderan sektor koji proizvodi visokokvalitetne poljoprivredno-prehrambene proizvode, koji će naći mesto na evropskom tržištu i biti prepoznatljivi po kvalitetu i geografskom poreklu. Nastojaćemo da rezultat pregovora našim poljoprivrednim proizvođačima donese prednosti koje uživaju proizvođači u ostalim državama članicima koje učestvuju u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici. Istovremeno radićemo na podizanju kapaciteta na svim nivoima odlučivanja i implementacije Zajedničke poljoprivredne politike EU kako bismo bili ravnopravni partneri u njenom kreiranju i sprovođenju.
2) Zaštita životne sredine i klimatske promene
Zaštita životne sredine prepoznata je kao jedna od najzahtevnijih i najsloženijih poglavlja kako po pitanju usklađivanja propisa, tako i po pitanju investicija i tehničkih rešenja u vezi sa dostizanjem evropskih standarda. Pored usklađivanja nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti sa EU standardima, uspostavljanja i jačanja institucionalnog sistema, u domenu infrastrukture u oblasti životne sredine prioriteti će biti uspostavljanje sistema upravljanja otpadom, kao i poboljšanje kvaliteta vazduha, upravljanja i zaštite voda, zaštita prirode, kontrola i sprečavanje industrijskih zagađenja i upravljanje hemikalijama.Takođe, među prioritetima u ovoj oblasti su i aktivnosti koje se tiču borbe protiv klimatskih promena.
3) Energetika
Nacrt Strategije razvoja energetike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine, usvojen 3. januara 2014. godine, uvodi nove prioritete i pravce razvoja energetske politike: obezbeđenje energetske bezbednosti, razvoj tržišta energije i predviđa sveukupnu tranziciju ka održivoj energetici. Strateški pravci razvoja srpske energetike se ogledaju u iskorišćenju sopstvenih resursa, posebno obnovljivih izvora energije, podizanju energetske efikasnosti i formiranje budžetskog fonda za energetsku efikasnost, pokretanje velikih infrastrukturnih projekata i otvaranje tržišta električne energije i gasa.
4) Koheziona politika
Poglavlje 22 Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata u suštini predstavlja razvojnu politku države nakon pristupanja u EU (tzv. Koheziona politika), koja se sprovodi uz pomoć Strukturnih fondova i Kohezionog fonda. U potpunosti razumevajući prirodu zahteva Kohezione politike EU, pripreme za ovo poglavlje će biti intenzivne i složene i usmerene na uspostavljanje odgovarajućeg institucionalnog okvira, strateško planiranje, javne nabavke, finansijsku kontrolu. Uspešno programiranje IPA 2007-2013 i visok nivo apsorpcije sredstava kao i očekivani prenos nadležnosti za upravljanje IPA sredstvima govore u prilog dobrih priprema Srbije za poglavlje
22. Republika Srbija je posvećena daljem i kontinuiranom procesu izgradnje institucionalnog i programskog okvira neophodnog za efikasno upravljanje Strukturnim fondovima i Kohezionim fondom koji će zahtevati intenzivnu i posvećenu saradnju sa EU.
5) Industrija
Osnovni strateški pravci u ovoj oblasti su najpre korporatizacija upravljanja javnim preduzećima, kao i nastavak postupka restruktuiranja i privatizacije. Kreiranje sigurnog, stabilnog i efikasnog poslovnog okruženja, kao i stvaranje pravnog okvira za investiciona ulaganja, zahtevaju nastavak procesa usklađivanja sa EU standardima u ovoj oblasti. Naglasak će biti stavljen na rasterećenju nameta na zarade i stvaranje povoljnih uslova za poslovanje, pre svega malih i srednjih preduzeća.
6) Transport
Republika Srbija prati Transportnu politiku EU, i priprema se za potpuno unapređenje funkcionisanja transportnog tržišta kroz uklanjanje osnovnih transportnih barijera, unapređenje bezbednosti i zaštite životne sredine. Zato je strateški pravac Srbije u ovoj oblasti liberalizacija železničkog tržišta i stvaranje kvalitetnijeg okruženja za drumske operatere, kao i generalno unapređenje kapaciteta multimodalnog transporta. Republika Srbija će nastaviti realizaciju projekata i ciljeva definisanih Generalnim master planom transporta Srbije, koja je u skladu sa Belom knjigom transporta EU, u nameri da glavne transportne ose Srbije postanu deo Trans-evropske transportne mreže.
32. Podržavajući zaključke Evropskog saveta iz Soluna 2003. godine, Republika Srbija u potpunosti prihvata i podržava načelo individualnog napretka kao osnove procesa pristupanja.
Republika Srbija je svesna da vremenski period u kome će trajati pregovori u velikoj meri zavisi od naše spremnosti da u potpunosti poštujemo obaveze iz članstva u EU i zato namerava da potpuno spremna postane članica Evropske unije.
U Mišljenju Evropske komisije iz 2011. godine konstatuje se da je Srbija ostvarila značajan napredak u pogledu ispunjavanja političkih kriterijuma koji se odnose na stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu prava manjina, kao i u pogledu uslova Procesa stabilizacije i pridruživanja, ocenjujući da je njen ustavni, zakonodavni i institucionalni okvir generalno usklađen sa evropskim i međunarodnim standardima. Komisija je ocenila da će Srbija biti u poziciji da preuzme obaveze koje proizlaze iz članstva u srednjem roku (tj. u roku od 5 godina), u gotovo svim oblastima pravnih tekovina Evropske unije, ukoliko proces usklađivanja bude nastavljen zajedno sa daljim naporima u pravcu osiguranja primene zakonodavstva.
33. Imajući gorepomenuto u vidu, naš je cilj da Republika Srbija bude u potpunosti spremna da preuzme obaveze iz članstva u Evropskoj uniji do kraja 2018. godine, kako bi mogla da postane članica Evropske unije početkom narednog budžetskog perioda EU.
34. Pitanje pristupnih pregovora i napretka Republike Srbije u tom procesu će biti predmet redovnog praćenja od strane Narodne skupštine Republike Srbije, definisan Rezolucijom Narodne skupštine o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji iz 2013. godine. Posebnu ulogu u pristupnim pregovorima će imati organizacije civilnog društva. Na taj način ovaj proces će dobiti puni legitimitet i postati vlasništvo svih građana Republike Srbije.
35. Konačnu odluku o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji će, po potpisivanju Ugovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, dati građani Republike Srbije na referendumu.
36. Smatramo da su pristupni pregovori koje danas otvaramo od istorijskog značaja za odnose Republike Srbije i Evropske unije, a da je sam proces proširenja od najvećeg značaja za države članice Evropske unije, kao i za Srbiju.