ZAKONO VLADI("Sl. glasnik RS", br. 55/2005, 71/2005 - ispr., 101/2007, 65/2008, 16/2011, 68/2012 - odluka US, 72/2012 i 7/2014 - odluka US) |
Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji.
Utvrđivanje i vođenje politike i izvršavanje zakona
Vlada utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije u okviru Ustava i zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine.
Vlada izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine tako što donosi opšte i pojedinačne pravne akte i preduzima druge mere.
Predlaganje akata Narodnoj skupštini
Vlada predlaže Narodnoj skupštini zakone, budžet i druge opšte i pojedinačne akte.
Vlada zastupa Republiku Srbiju kao pravno lice i pri tome vrši prava i obaveze koje Republika Srbija ima kao osnivač javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija, ako zakonom nije što drugo određeno.
Raspolaganje imovinom Republike Srbije
Vlada raspolaže imovinom Republike Srbije, ako zakonom nije što drugo određeno.
Staranje o ustavnosti i zakonitosti
Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine, grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Rešenje o obustavi od izvršenja prestaje da važi ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.
Vlada je u okviru svojih nadležnosti samostalna.
Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za vođenje politike Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine, za stanje u svim oblastima iz svoje nadležnosti i za rad organa državne uprave i imalaca javnih ovlašćenja na nivou Republike.
Ovlašćenja prema organima državne uprave i imaocima javnih ovlašćenja na nivou Republike
Vlada nadzire rad organa državne uprave, usmerava organe državne uprave u sprovođenju politike i izvršavanju zakona i drugih opštih akata i usklađuje njihov rad.
Ako organ državne uprave ili imalac javnih ovlašćenja na nivou Republike ne donese propis, donosi ga Vlada ako bi nedonošenje propisa moglo izazvati štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti.
Vlada može poništiti ili ukinuti propis organa državne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za donošenje novog propisa.
Rad Vlade je javan.
Vlada je dužna da javnosti omogući uvid u svoj rad, prema zakonu kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i poslovniku Vlade.
II SASTAV, MANDAT I UREĐENJE VLADE
1. Sastav Vlade i položaj članova Vlade
Sastav Vlade
Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika Vlade i resorni ministri.
Vlada može imati ministre bez portfelja.
Broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja određuje Narodna skupština pri svakom izboru Vlade, na predlog kandidata za predsednika Vlade.
Nespojivost i sukob interesa
Član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada, grada Beograda, niti vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva s dužnošću člana Vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa.
Član Vlade dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.
Predsednik Vlade
Predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja Vlade, usklađuje rad članova Vlade, predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice.
Predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja, shodno programu i politici Vlade.
Predsednik Vlade može biti i ministar.
Članovi Vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija i službi Vlade dužni su da poštuju i izvršavaju obavezna uputstva i posebna zaduženja koje im da predsednik Vlade, shodno programu i politici Vlade.
Član Vlade može zahtevati da Vlada odluči da li je pri tome predsednik Vlade prekoračio svoja ovlašćenja.
Potpredsednik Vlade
Potpredsednik Vlade usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u oblastima koje odredi predsednik Vlade.
Predsednik Vlade može ovlastiti potpredsednika Vlade da rukovodi projektom iz delokruga više organa državne uprave.
Potpredsednik Vlade može biti i ministar.
U svemu ostalom na položaj potpredsednika Vlade shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na ministre.
Prvi potpredsednik Vlade
Predsednik Vlade određuje jednog potpredsednika Vlade za prvog potpredsednika Vlade, koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade, izuzev ovlašćenja na predlaganje izbora ili razrešenja člana Vlade.
Prvi potpredsednik Vlade pomaže predsedniku Vlade u vođenju i usmeravanju Vlade, staranju o jedinstvu političkog delovanja Vlade i usklađivanju rada članova Vlade.
U svemu ostalom na položaj prvog potpredsednika Vlade shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na potpredsednika Vlade.
Ministri
Ministar može podnositi Vladi predloge za uređivanje pitanja iz nadležnosti Vlade i Narodne skupštine i zahtevati da Vlada zauzme stav o pitanju iz njegove nadležnosti.
Ministar je dužan da obaveštava Vladu o svemu što je bitno za vođenje politike i odlučivanje Vlade.
Ministar je odgovoran za sprovođenje programa i politike Vlade, za odluke i mere koje je doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvršavanje obaveznih uputstava i posebnih zaduženja koja mu je odredio predsednik Vlade.
Izbor Vlade
Vladu bira Narodna skupština posle svakog konstituisanja, na predlog kandidata za predsednika Vlade.
Narodna skupština odlučuje o izboru Vlade u celini.
Vlada je izabrana većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.
Početak i prestanak mandata Vlade
Mandat Vlade teče od polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom.
Zakletva glasi: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije".
Vladi prestaje mandat sa prestankom mandata Narodne skupštine, izglasavanjem nepoverenja, neizglasavanjem poverenja, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade i ostavkom predsednika Vlade.
Ovlašćenja Vlade i člana Vlade posle prestanka mandata Vlade
Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Ona ne može postavljati državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.
Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku Republike predložiti raspuštanje Narodne skupštine.
Član Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašćenja kao član Vlade koji je podneo ostavku.
Nepoverenje Vladi. Nepoverenje predsedniku Vlade
Najmanje 60 narodnih poslanika može predložiti Narodnoj skupštini da se Vladi izglasa nepoverenje.
Vladi je izglasano nepoverenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.
Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, a najranije po isteku pet dana od podnošenja predloga.
Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.
Poverenje Vladi
Vlada može predložiti Narodnoj skupštini da glasa o poverenju Vladi.
Predlog Vlade se razmatra na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, a najranije po isteku pet dana od podnošenja predloga.
Vlada može zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici Narodne skupštine koja je u toku.
Vladi nije izglasano poverenje ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi.
Ostavka predsednika Vlade. Ostavka Vlade
Predsednik Vlade može podneti ostavku, koju upućuje predsedniku Narodne skupštine i o kojoj obaveštava predsednika Republike i javnost.
Narodna skupština na prvoj narednoj sednici bez rasprave prima k znanju da je predsednik Vlade podneo ostavku i time Vladi prestaje mandat.
Predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini.
Na podnošenje ostavke cele Vlade shodno se primenjuju odredbe o podnošenju ostavke predsednika Vlade.
Prestanak mandata ministra
Ministru prestaje mandat sa svakim prestankom mandata Vlade, izglasavanjem nepoverenja, razrešenjem ili ostavkom.
Ministru je izglasano nepoverenje ili razrešenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.
Nepoverenje ministru. Razrešenje ministra
Predlog za izglasavanje nepoverenja ministru podnosi Narodnoj skupštini najmanje 60 narodnih poslanika.
Predlog za razrešenje ministra podnosi Narodnoj skupštini predsednik Vlade.
Predlog za izglasavanje nepoverenja ministru počinje da se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.
Od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešenje ministra do odluke Narodne skupštine ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.
Ostavka ministra
Ministar može podneti ostavku, koju upućuje predsedniku Vlade, a koju predsednik Vlade prosleđuje predsedniku Narodne skupštine.
Narodna skupština na prvoj narednoj sednici bez rasprave prima k znanju da je ministar podneo ostavku i time mu prestaje mandat.
Ministar može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini.
Ovlašćenja ministra koji je podneo ostavku
Ministar koji je podneo ostavku dužan je da vrši tekuće poslove dok mu ne prestane mandat.
Pri tome on ne može donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.
Preuzimanje ovlašćenja ministra kome je prestao mandat. Izbor novog ministra
Ovlašćenja ministra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.
Predsednik Vlade dužan je da predloži Narodnoj skupštini izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra.
Novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.
Donošenje odluka Vlade
Vlada odluke donosi na sednici, većinom glasova svih članova Vlade.
U slučaju da Vlada ima paran broj članova, odluka Vlade je doneta i ako za nju glasa najmanje polovina svih članova Vlade, pod uslovom da je za odluku glasao predsednik Vlade.
Način rada i odlučivanja Vlade, i akti koje donosi predsednik Vlade, detaljnije se uređuju poslovnikom Vlade.
Predstavljanje stavova Vlade
Članovi Vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija i službi Vlade dužni su da u javnim izjavama i nastupima u javnosti izražavaju i zastupaju stavove Vlade.
Odluku Vlade dužan je da zastupa u javnosti i član Vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan.
Informacije o radu Vlade ne mogu se davati suprotno načinu određenom poslovnikom Vlade ili na način na osnovu kojeg se ne može utvrditi koji član Vlade, državni sekretar i direktor posebne organizacije i službe Vlade daje informaciju.
Kabinet predsednika Vlade i kabinet potpredsednika Vlade
Predsednik Vlade i potpredsednici Vlade imaju kabinete, koji po njihovom nalogu vrše stručne i druge poslove za njihove potrebe. Predsednik i potpredsednik Vlade mogu unutar kabineta imenovati savetnike.
Radni odnos u kabinetu zasniva se na određeno vreme, dok traje dužnost predsednika Vlade odnosno potpredsednika Vlade. Prava i obaveze savetnika koji ne budu zasnovali radni odnos uređuju se ugovorom, prema opštim pravilima građanskog prava, a naknada za rad prema merilima koja odredi Vlada.
Kabinete vode šefovi kabineta, koje postavljaju i razrešavaju predsednik Vlade odnosno potpredsednik Vlade.
Šefu kabineta prestaje mandat sa prestankom mandata predsednika Vlade odnosno potpredsednika Vlade, ostavkom ili razrešenjem.
Saveti predsednika Vlade
Predsednik Vlade može da osnuje savet za ekonomski razvoj i savet za državne organe i javne službe, sa po najviše pet članova.
Savet predlaže predsedniku Vlade razvojnu politiku u oblasti za koju je osnovan, daje mu mišljenja o predlozima ostalih članova Vlade, priprema predloge koje predsednik Vlade iznosi radi razmatranja na sednici Vlade i po nalogu predsednika Vlade razmatra ostala pitanja u oblasti za koju je osnovan.
Članove saveta postavlja i razrešava predsednik Vlade i oni nisu u radnom odnosu u Vladi.
Generalni sekretarijat Vlade
Vlada ima Generalni sekretarijat Vlade, koji je zadužen za stručne i druge poslove za potrebe Vlade.
Delokrug Generalnog sekretarijata Vlade detaljnije se uređuje uredbom i poslovnikom Vlade.
Generalni sekretar Vlade
Vlada ima Generalnog sekretara Vlade, koga postavlja i razrešava Vlada na predlog predsednika Vlade.
Generalni sekretar odgovoran je predsedniku Vlade i Vladi.
Generalni sekretar Vlade vodi Generalni sekretarijat Vlade, stara se o izvršavanju akata Vlade i o pripremi sednica Vlade i pomaže predsedniku Vlade u drugim poslovima Vlade.
Generalnom sekretaru Vlade mandat prestaje postavljenjem novog Generalnog sekretara Vlade, ostavkom ili razrešenjem.
Službe Vlade
Vlada uredbom osniva službe za stručne ili tehničke poslove za svoje potrebe ili za poslove zajedničke za sve ili više organa državne uprave, i propisuje njihovo uređenje i delokrug.
Na službe Vlade primenjuju se propisi o uređenju, načinu rada, finansiranju i radnim odnosima u organima državne uprave, ako posebnim propisom nije što drugo određeno.
Vođenje službi Vlade
Službu Vlade vodi direktor koji je odgovoran predsedniku Vlade ili Generalnom sekretaru Vlade, a može je voditi i ministar bez portfelja.
Direktora službe Vlade koji je odgovoran predsedniku Vlade postavlja Vlada na predlog predsednika Vlade.
Ostale direktore službi Vlade postavlja Vlada na predlog Generalnog sekretara Vlade.
Predsednik Vlade može potpredsedniku Vlade preneti svoja ovlašćenja prema direktoru službe koji mu je odgovoran.
Radna tela Vlade
Vlada obrazuje stalna radna tela, radi davanja mišljenja i predloga u pitanjima iz nadležnosti Vlade i usklađivanja stavova organa državne uprave pre razmatranja nekog predloga na sednici Vlade.
Vlada može da obrazuje povremena radna tela, radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja.
Stalna radna tela obrazuju se poslovnikom, a povremena radna tela odlukom kojom se utvrđuju i njihov zadatak i sastav.
Vlada može poslovnikom ovlastiti stalna radna tela sastavljena isključivo od njenih članova za donošenje pojedinačnih akata iz svoje nadležnosti, izuzev za postavljenja i razrešenja funkcionera u organima državne uprave i službama Vlade.
III ODNOS SA NARODNOM SKUPŠTINOM I PREDSEDNIKOM REPUBLIKE
1. Odnos Narodne skupštine i Vlade
Predlaganje zakona
Vlada predlaže zakone i druge opšte akte Narodnoj skupštini i daje mišljenja o predlozima zakona i drugih opštih akata koje nije sama predložila.
Predlaganje budžeta
Vlada svake godine predlaže Narodnoj skupštini na usvajanje budžet Republike Srbije.
Predlog budžeta podnosi se Narodnoj skupštini najkasnije do 1. novembra tekuće godine.
Podnošenje izveštaja Narodnoj skupštini
Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu za proteklu godinu najkasnije 60 dana pre podnošenja predloga završnog računa budžeta Republike Srbije.
Na zahtev Narodne skupštine, Vlada i svaki njen član dužni su da joj podnesu izveštaj o svom radu.
Predlozi Narodne skupštine i Vlade
Vlada je dužna da zauzme stav o predlogu Narodne skupštine koji je podnet u pitanju iz nadležnosti Vlade.
Vlada može predložiti Narodnoj skupštini da raspravi pitanje iz nadležnosti Vlade i da o njemu zauzme stav.
Učešće u radu Narodne skupštine
Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupštine pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje je predložila Vlada.
Pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje Vlada nije predložila dužni su da učestvuju na zahtev Narodne skupštine.
Dostavljanje podataka Narodnoj skupštini
Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji su joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana.
2. Odnos predsednika Republike i Vlade
Odnosi predsednika Republike i Vlade zasnivaju se na saradnji i na pravima i dužnostima koji su određeni Ustavom, zakonom i drugim opštim aktima.
(Brisano)
Vlada uredbom podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona.
Vlada donosi poslovnik kojim, u skladu sa ovim zakonom, propisuje uređenje, način rada i odlučivanja Vlade.
Vlada odlukom osniva javna preduzeća, ustanove i druge organizacije, preduzima mere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom određeno da ih Vlada uređuje odlukom.
Vlada rešenjem odlučuje o postavljenjima, imenovanjima i razrešenjima, u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinačnog značaja.
Kad ne donosi druge akte, Vlada donosi zaključke.
Vlada usvaja memorandum o budžetu, koji sadrži osnovne ciljeve politike javnih finansija i makroekonomske politike.
Strategija razvoja. Deklaracija
Strategijom razvoja Vlada utvrđuje stanje u oblasti iz nadležnosti Republike Srbije i mere koje treba preduzeti za njen razvoj.
Deklaracijom se izražava stav Vlade o nekom pitanju.
Uredbe, odluke, poslovnik, memorandum o budžetu i rešenja objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ostali akti Vlade i predsednika Vlade mogu se objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije" ako je to ovim zakonom ili drugim propisom određeno ili ako tako pri njihovom donošenju odluči Vlada.
Donošenje podzakonskih propisa
Vlada je dužna da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese poslovnik Vlade i propiše uređenje i rad Generalnog sekretarijata Vlade, kabineta predsednika Vlade i potpredsednika Vlade, saveta predsednika Vlade i službi Vlade.
Prestanak važenja Zakona o Vladi Republike Srbije
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o Vladi Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 5/91 i 45/93).
Do donošenja podzakonskih propisa predviđenih ovim zakonom primenjuju se odredbe propisa donetih na osnovu Zakona o Vladi Republike Srbije, izuzev odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o Vladi
("Sl. glasnik RS", br. 101/2007)
Član 16
Ovlašćuje se Zakonodavni odbor Narodne skupštine da utvrdi prečišćen tekst Zakona o Vladi.
Član 17
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije."
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o Vladi
("Sl. glasnik RS", br. 65/2008)
Član 4
Ovlašćuje se Zakonodavni odbor Narodne skupštine da utvrdi prečišćeni tekst Zakona o Vladi.
Član 5
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o dopunama
Zakona o Vladi
("Sl. glasnik RS", br. 72/2012)
Član 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
* Odredbe člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi ("Sl. glasnik RS", br. 65/2008):
- naslov iznad člana 13a u delu koji glasi : "- zamenik predsednika Vlade",
- odredba stava 1. člana 13a u delu koji glasi: "- zamenika predsednika Vlade",
- odredba stava 2. člana 13a u delu koji glasi: " - zamenik predsednika Vlade" i
- odredba stava 3. člana 13a u delu koji glasi: "- zamenika predsednika Vlade",
prestale su da važe na osnovu Odluke US IUz broj 231/2012 od 3. jula 2012. godine, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 68/2012 od 18. jula 2012. godine.
** Odredba člana 3. stav 2. Zakona o dopunama Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", broj 72/2012), prestala je da važi na osnovu Odluke US IUz broj 921/2012 od 14. novembra 2013. godine, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 7/2014 od 28. januara 2014. godine.