KOLEKTIVNI UGOVORDOMA ZDRAVLJA "DR MILENKO MARIN" LOZNICA("Sl. list Grada Loznice", br. 13/2013) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: kolektivni ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Domu zdravlja "Dr Milenko Marin" Loznica (u daljem tekstu: Ustanova), međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i Ustanovu.
Odredbe ovog kolektivnog ugovora primenjuju se na sve zaposlene u Ustanovi.
Na prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa koji nisu uređeni ovim kolektivnim ugovorom, primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona, Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija i drugih propisa.
Prava koja se uređuju ovim kolektivnim ugovorom, kojima se utvrđuje veći obim prava od prava utvrđenih Zakonom i Posebnim kolektivnim ugovorom iz prethodnog stava, Ustanova obezbeđuje i finansira iz sopstvenih prihoda.
Radni odnos u Ustanovi može da zasnuje lice koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u Ustanovi.
Radni odnos u Ustanovi se zasniva ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i direktor Ustanove na način i pod uslovima utvrđenim zakonom.
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad u Ustanovi.
Probni rad može da se uvede za poslove utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova Ustanove.
Vršenje poslova na probnom radu od strane zaposlenog prati komisija, čiji članovi imaju najmanje istu vrstu i stepen stručne spreme kao i zaposleni na probnom radu.
Komisiju iz stava 1. ovog člana obrazuje direktor Ustanove.
Svoje mišljenje o rezultatima probnog rada Komisija dostavlja direktoru Ustanove u pismenom obliku u roku utvrđenom odlukom o njenom obrazovanju.
Radni odnos može da se zasnuje sa nepunim radnim vremenom na neodređeno ili određeno vreme, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, ukoliko za pojedina prava zakonom ili opštim aktom nije drukčije određeno.
Radni odnos može se zasnovati sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Ugovor o volonterskom radu Ustanova može da zaključi:
- sa nezaposlenim zdravstvenim radnikom, odnosno saradnikom, radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita i
- sa zdravstvenim radnikom, radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci, odnosno obavljanja specijalizacije.
Licima iz stava 1. ovog člana Ustanova može da obezbedi naknadu za rad i druga prava u skladu sa zakonom i opštim aktom.
III IZMENA UGOVORENIH USLOVA RADA
Zbog potrebe procesa i organizacije rada, Ustanova može zaposlenom da ponudi aneks ugovora o radu i premeštaj na druge odgovarajuće poslove ili u drugo mesto rada, u sledećim slučajevima:
- zbog zamene odsutnog zaposlenog,
- kada je u procesu rada potrebno uspešnije i efikasnije obavljanje određenih poslova,
- radi potpunijeg korišćenja stručne spreme, odnosno radne sposobnosti zaposlenih,
- kada privremeno ili trajno prestane potreba za radom zaposlenog na određenim poslovima,
- kada se na poslovima gde ima više izvršilaca smanji obim rada i
- kada dođe do promene u organizaciji i tehnologiji rada.
Ako zaposleni u vremenu od najmanje tri, a najduže šest meseci ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada, ili ne pokaže potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima se nalazi, neposredni rukovodilac pokreće postupak za utvrđivanje rezultata rada zaposlenog, odnosno znanja i sposobnosti tog zaposlenog.
Zahtev za pokretanje postupka iz stava 1. ovog člana neposredni rukovodilac dostavlja direktoru Ustanove, koji obrazuje komisiju za utvrđivanje rezultata rada, odnosno znanja i sposobnosti zaposlenog.
Komisija iz stava 2. ovog člana mora da bude sastavljena od lica koja imaju najmanje istu vrstu i stepen stručne spreme kao zaposleni čiji se rezultati, odnosno sposobnosti utvrđuju.
Ako Komisija, na odgovarajući način, utvrdi da zaposleni ne ostvaruje odgovarajuće rezultate, ili da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima se nalazi, zaposleni se premešta na poslove koji odgovaraju njegovom znanju i sposobnostima. Ako takvih poslova nema, zaposlenom prestaje radni odnos u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno, ako zakonom i kolektivnim ugovorom nije drukčije određeno.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom uticaju na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog na osnovu stručne analize, koja se vrši u skladu sa zakonom.
Prva grupa poslova - stalni rad sa otvorenim izvorima jonizujućih zračenja - 30 sati.
Druga grupa poslova - 35 sati
Stalni rad urgentnim ekipama hitne medicinske pomoći (radna mesta lekara, vozača i medicinskih tehničara).
Treća grupa - 36 sati
Radno mesto oralnog hirurga
Stalni rad u Službi stomatologije i laboratorijama sa zaranim toksičnim i kancerogenim materijalima (radna mesta zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, perači suđa i čistačice-higijeničarke).
Stalni rad na uzimanju i davanju krvi i derivata krvi (radna mesta lekara i medicinskih tehničara).
Četvrta grupa poslova - 37 sati
Stalni rad na terenu, u patronažnoj službi u kućnom lečenju (radna mesta lekara, vozača i medicinskog tehničara).
Stalni rad u stomatološkoj ordinaciji (radna mesta stomatologa, stomatološke sestre, odnosno medicinske sestre).
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme, u smislu stava 1. ovog člana ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom.
Zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
O uvođenju prekovremenog rada odlučuje direktor Ustanove.
Raspored radnog vremena u okviru ukupnog godišnjeg radnog vremena utvrđuje direktor Ustanove.
O rasporedu i promeni radnog vremena zaposleni se obaveštava najmanje deset dana pre početka rada po novom rasporedu i promeni radnog vremena.
Preraspodela radnog vremena vrši se u slučajevima, na način i pod uslovima utvrđenim zakonom.
Odluku o preraspodeli radnog vremena donosi direktor Ustanove, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor, u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
1) radnog iskustva:
- za svake tri godine rada u radnom odnosu - jedan dan
2) Stručne spreme:
- najmanje jedan a najviše tri radna dana;
3) Uslova rada:
- za rad na poslovima iz prve grupe 12 radnih dana
- za rad na poslovima iz druge grupe 10 radnih dana
- za rad na poslovima iz treće grupe 8 radnih dana
- za rad na poslovima iz četvrte grupe 5 radnih dana
- za rad na poslovima iz pete grupe 3 radna dana
4) Doprinos na rad na predlog neposrednog rukovodioca za:
- izuzetne rezultate rada 5 radnih dana
5) Socijalnog i zdravstvenog statusa zaposlenog:
- invalidu rada 3 radna dana
- roditelju sa detetom do 14 godina života 2 radna dana,
- samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života 3 radna dana,
- zaposlenom koji boluje od profesionalne bolesti 5 radnih dana,
- zaposlenom koji boluje od hronične bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja koja zahteva neprekidno lečenje 5 radnih dana,
- zaposlenom koji ima dete sa teškim fizičkim i mentalnim oštećenjem 7 radnih dana;
6) Kontakt sa pacijentima:
- zaposlenom koji je u stalnom kontaktu sa pacijentima kao i zaposlenom koji radi u smenama, noću, subotom i nedeljom, a ne ostvaruju prava na uvećani broj dana godišnjeg odmora po osnovu skraćenog radnog vremena 3 radna dana.
Godišnji odmor po svim osnovama iz stava 2. ovog člana ne može trajati duže od 30 radnih dana.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, zaposleni koji rade skraćeno radno vreme imaju pravo na korišćenje godišnjeg odmora u trajanju do 40 radnih dana.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo do sedam radnih dana u kalendarskoj godini, u slučaju:
- sklapanja braka |
7 radnih dana |
- sklapanja braka deteta |
3 radna dana |
- rođenje deteta |
5 radnih dana |
- porođaja kćerke ili snahe |
3 radna dana |
- usvajanja deteta |
5 radnih dana |
- teže bolesti člana uže porodice |
7 radnih dana |
- selidbe zaposlenog |
3 radna dana |
- zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnim nepogodama |
5 radnih dana |
- učestvovanja na radno-proizvodnim ili sportskim takmičenjima organizovanim od strane sindikata, u zavisnosti od mesta održavanja takmičenja |
do 7 radnih dana |
- upućivanja na preventivno-rekreativne odmore |
7 radnih dana. |
Ustanova može zaposlenom da odobri plaćeno odsustvo i u drugim slučajevima za koje oceni da su opravdani ili u interesu Ustanove.
Pored plaćenog odsustva iz člana 20. ovog kolektivnog ugovora, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:
- zbog smrti člana uže porodice 5 radnih dana,
- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog 2 radna dana,
- za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi 2 radna dana računajući i dan davanja krvi.
Članovima uže porodice u smislu stava 1. ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojioci, usvojenici, staraoci i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Zaposlenom se može na predlog specijaliste medicine rada odobriti plaćeno odsustvo od 10 radnih dana radi rehabilitacije iz medicinskih razloga, ukoliko se proces rada može organizovati bez angažovanja novog zaposlenog.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo na obavljanje dužnosti u državnim organima jedinice lokalne samouprave, sindikatima i na poziv pravosudnih organa.
Ustanova može da odobri korišćenje neplaćenog odsustva zaposlenom u slučaju:
- negovanja bolesnog člana uže porodice |
do 15 radnih dana |
- obavljanja neodložnih ličnih poslova |
do 30 radnih dana |
- u drugim slučajevima za koje oceni da su opravdani, kada to ne remeti proces rada. |
|
VI BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i drugim opštim aktima kojima se uređuje i organizuje bezbednost i zdravlje na radu u Ustanovi.
Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju i druga lica koja učestvuju u radnim procesima, a nisu u radnom odnosu kod Ustanove, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini u Ustanovi.
Ustanova je dužna da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.
Ustanova je dužna da organizuje rad tako da obezbedi zaštitu života i zdravlja, a radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, imajući u vidu posebnu zaštitu omladine, invalida, zaštitu zaposlenih sa zdravstvenim smetnjama i zaštitu materinstva.
Ustanova je u obavezi da osigura zaposlene za slučaj smrti ili gubitka radne sposobnosti u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Ustanova je dužna da zaposlenog obavesti o uslovima rada, o pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu, da utvrdi program osposobljavanja zaposlenih i obezbedi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad kao i da obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
Ustanova je dužna da prilikom organizovanja rada i radnog procesa obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih i da zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje zaposlenog.
Poslovi sa povećanim rizikom u Ustanovi mogu se utvrditi Aktom o proceni rizika, na osnovu sledećih kriterijuma:
- štetnost po zdravlje zaposlenog,
- prisutnost rizika u radu i
- vrsta rada koja zahteva posebne zdravstvene, fizičke i psihofizičke sposobnosti.
Ustanova je dužna da službi medicine rada koju angažuje, obezbedi uslove za samostalno obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih.
Zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zdravlju na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica, kao i da obavesti Ustanovu o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima na kojima radi, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na kome radi, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
U ustanovi referent za bezbednost i zdravlje na radu je dužan da najmanje jednom godišnje dostavi zaposlenima i sindikatu Izveštaj o stanju i preduzetim merama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
V PLATE, NAKNADE PLATA I DRUGA PRIMANJA ZAPOSLENIH
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću platu u skladu sa Zakonom o platama i Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koja se utvrđuje na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata.
Iz prihoda koje Ustanova ostvari izvan sredstava zdravstvenog osiguranja plata zaposlenog može se uvećati do visine ostvarenog prihoda, a najviše do 30% po zaposlenom, u skladu sa zakonom i posebnim aktom, koji donosi direktor Ustanove.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini utvrđenoj zakonom, za vreme odsustva sa rada na dan državnog i verskog praznika, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe, odazivanja na poziv državnog organa i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i kolektivnim ugovorom.
U slučaju odsustva sa rada za vreme praznika, godišnjeg odmora i plaćenog odsustva, zaposlenom se može isplatiti naknada zarade u visini plate koju bi ostvario da radi, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Plata se isplaćuje najmanje u dva dela, i to: prvi deo do 20-og u mesecu za koji se vrši isplata, a drugi deo do 05-og u narednom mesecu.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, pod uslovima i na način utvrđen zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Zaposlenom koji stanuje na relaciji na kojoj ne postoji organizovan javni prevoz troškovi prevoza se utvrđuju prema ceni prevozne karte javnog prevoznika na relaciji približno iste razdaljine.
Zaposleni ima pravo na dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini 5% prosečne mesečne zarade isplaćene u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku.
Pravo na punu dnevnicu ima zaposleni koji na službenom putu provede više od 12 časova, a ako zaposleni na službenom putu provede više od 8 a manje od 12 časova pripada mu pola dnevnice.
Za vreme službenog putovanja u zemlji zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza i troškova smeštaja u celini prema priloženom računu.
Zaposlenom se po nalogu direktora Ustanove, može na službenom putovanju odobriti upotreba sopstvenog automobila u službene svrhe uz nadoknadu goriva.
Zaposleni je dužan da u roku od tri dana po povratku sa službenog puta podnese uredno popunjen putni nalog.
Ustanova je dužna da zaposlenom isplati otpremninu pri odlasku u penziju u visini utvrđenoj zakonom i kolektivnim ugovorom.
Ustanova je dužna da zaposlenom obezbedi novčanu pomoć na ime solidarne pomoći u visini do jedne prosečne zarade po zaposlenom u Republici, u slučaju:
- duže ili teže bolesti zaposlenog ili članova njegove uže porodice,
- zdravstvene rehabilitacije,
- teže invalidnosti zaposlenog,
- nabavke lekova za zaposlenog ili člana njegove uže porodice.
Zavisno od raspoloživih sredstava Ustanova može zaposlenom da obezbedi novčanu pomoć i u drugim opravdanim slučajevima.
Odluku o isplati pomoći iz stava 1. i 2. ovog člana donosi direktor Ustanove.
Ustanova je dužna da u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice, (bračnog druga ili dece) isplati porodici, odnosno zaposlenom novčanu pomoć u visini troškova pogrebnih usluga do neoporezovanog dela prema poslednje objavljenom podatku.
Ustanova je dužna da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu povodom jubilarnih godina rada u skladu sa odredbama zakona i kolektivnog ugovora.
Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 i 35 godina rada u radnom odnosu.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu prouzrokovanu Ustanovi pokreće direktor Ustanove u roku od 5 dana od dana prijema pismene prijave ili saznanja za prouzrokovanu štetu.
Postojanje štete i okolnosti pod kojima je nastala, visinu i način naknade utvrđuje posebna komisija od tri člana koju obrazuje direktor Ustanove.
Komisija iz stava 1. ovog člana sprovodi postupak saslušanja zaposlenog čija se odgovornost utvrđuje, a po potrebi izvodi i druge dokaze u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika i knjigovodstvene vrednosti oštećene stvari ili na osnovu procene ili veštačenjem.
O sprovedenom postupku sačinjava se zapisnik i utvrđuje stepen krivice zaposlenog i visina štete, na osnovu koga direktor Ustanove donosi rešenje o odgovornosti zaposlenog ili o oslobađanju od odgovornosti.
Sastavni deo zapisnika iz stava 1. ovog člana je i eventualna izjava zaposlenog da ne pristaje da naknadi štetu.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se način naknade štete i rok u kome je zaposleni dužan da naknadi štetu.
Ako zaposleni ne pristane da naknadi štetu u utvrđenom roku, o naknadi štete odlučuje nadležni sud.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu, Ustanova je dužna da mu u roku od 60 dana od dana nastanka povrede ili štete, naknadi štetu, u skladu sa zakonom.
Ako se zaposleni i Ustanova ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da zahteva naknadu štete pred nadležnim sudom.
VII POVREDE DISCIPLINE I PRAVILA PONAŠANJA
Zaposleni je dužan da poštuje disciplinu i pravila ponašanja utvrđena ovim kolektivnim ugovorom i drugim aktima Ustanove.
Zaposlenom koji ne poštuje propisanu disciplinu i pravila ponašanja u Ustanovi, može se otkazati ugovor o radu, u skladu sa zakonom.
Povredom discipline i pravila ponašanja naročito se smatra:
- neopravdano kašnjenje na rad, odnosno odlazak sa rada pre isteka utvrđenog radnog vremena, najmanje pet radnih dana u toku meseca,
- neopravdan izostanak sa rada pet radnih dana sa prekidima u toku meseca,
- ometanje drugih zaposlenih u radu,
- izazivanje tuče, svađe, vređanje drugih zaposlenih i sl,
- seksualno uznemiravanje zaposlenih ili stranaka,
- nedostojno i neprimereno ponašanje prema korisnicima usluga ili drugim zaposlenima i
- druge povrede discipline utvrđene zakonom ili aktima Ustanove.
Osim u slučajevima utvrđenim zakonom, Ustanova može zaposlenom da otkaže ugovor o radu i u drugim slučajevima ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na povrede radnih obaveza.
Zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu ako svojom krivicom učini sledeće povrede radne obaveze:
1) neopravdano izostane sa posla najmanje dva uzastopna radna dana,
2) odbije obavljanje poslova na kojima radi,
3) nezakonito raspolaže materijalnim sredstvima,
4) zloupotrebi položaj i prekorači ovlašćenja,
5) oda poslovnu, službenu ili drugu tajnu, utvrđenu zakonom i opštim aktom Ustanove,
6) necelishodno ili neodgovorno koristi sredstva za rad,
7) ne vrati se na rad u Ustanovu u roku od 15 dana od dana isteka neplaćenog odsustva ili mirovanja radnog odnosa,
8) neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršava poslove,
9) dolazi na rad u napitom stanju ili uživa alkohol i druga opojna sredstva u toku rada,
10) odbije da izvrši propisani zdravstveni pregled,
11) zloupotrebi pravo na odsustvo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad,
12) iznosi netačne informacije o radu Ustanove i njenih organa, koje štete ugledu Ustanove,
13) ako se u svom radu ne pridržava Poslovnog kodeksa Ustanove,
14) ako u zakonskom roku ne dobije/obnovi licencu za samostalan rad,
15) odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačke 1-4. i člana 33. stav 1. tačka 10. Zakona.
16) učini neku drugu povredu radnih obaveza propisanu zakonom i drugim aktima Ustanove.
U slučaju eventualnog spora između Ustanove i zaposlenog, povodom pojedinačnih prava i interesa, osim u slučaju utvrđenom članom 52. ovog kolektivnog ugovora, Ustanova i zaposleni sporna pitanja mogu da reše sporazumno.
Sporna pitanja rešava arbitar, koga sporazumno utvrđuju Ustanova i zaposleni.
Predlog za rešavanje spornog pitanja u pisanoj formi mogu podneti i Ustanova i zaposleni, u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom.
Odluka arbitra je konačna i obavezuje Ustanovu i zaposlenog.
Sporna pitanja povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade Ustanova i zaposleni mogu rešavati u postupku utvrđenom zakonom.
Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili po saznanju zaposlenog za povredu prava, zaposleni (ili predstavnik sindikata po ovlašćenju zaposlenog) može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Ovlašćeni predsednik sindikata ima pravo na uvećanu mesečnu platu u visini tri osnovice utvrđene za obračun i isplatu plata zaposlenih u zdravstvu.
Ovlašćeni predstavnik sindika ima pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije i to:
- za sindikat koji ima preko 10 članova, 2 sata plaćenog odsustva mesečno na svakih 10 članova.
Predlog za izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora može da podnese svaki učesnik u njegovom zaključivanju.
Učesnici u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora dužni su da se u roku od 15 dana od dana prijema predloga za izmenu i dopunu ugovora izjasne o podnetom predlogu.
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Ustanove.
Redakcija je zadržala numeraciju odeljaka kako su oni objavljeni u "Sl. listu Grada Loznice", br. 13/2013.