ZAKLJUČAKO UTVRĐIVANJU NACIONALNE POLITIKE UPRAVLJANJA VAZDUŠNIM PROSTOROM REPUBLIKE SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 8/2014) |
1. Utvrđuje se Nacionalna politika upravljanja vazdušnim prostorom Republike Srbije, koja je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNA POLITIKA
UPRAVLJANJA VAZDUŠNIM PROSTOROM REPUBLIKE SRBIJE
Nacionalna politika upravljanja vazdušnim prostorom (u daljem tekstu: Politika) predstavlja pristup Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) ka uspostavljanju organizovanog, efikasnog i integrisanog planiranja i upravljanja vazdušnim prostorom, kao zajedničkog resursa svih kategorija korisnika, koji se upotrebljava na fleksibilan i transparentan način, istovremeno uzimajući u obzir potrebe odbrane i obezbeđivanja, zaštite životne sredine i obaveze koje proizlaze iz potvrđenih međunarodnih ugovora, članstva u međunarodnim vazduhoplovnim organizacijama i međunarodnih standarda i preporučene prakse.
Politika utvrđuje principe i ciljeve za dostizanje efikasnog i efektivnog sistema upravljanja vazdušnim prostorom u skladu sa Multilateralnim sporazumom između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja (u daljem tekstu: ECAA sporazum), kojim je uspostavljen pravni osnov za transpoziciju regulative Jedinstvenog evropskog neba (Single European Sky-SES) u pravni sistem Republike Srbije.
Politika definiše neophodne tehnološko-operativne pravce unapređenja sistema upravljanja vazdušnim prostorom, u skladu sa Programom tehničke implementacije Jedinstvenog evropskog neba, koji obezbeđuje koordinisano i sinhronizovano istraživanje, razvoj i raspored sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem novih generacija (Single European Sky Air Traffic Management Research-SESAR), odnosno Glavnim planom upravljanja vazdušnim saobraćajem na evropskom nivou (European Air Traffic Management Master Plan).
Dokumenti koji predstavljaju okvir za utvrđivanje Politike su:
1) Zakon o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 57/11 i 93/12);
2) Strategija razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine ("Službeni glasnik RS", broj 4/08);
3) ICAO Global ATM Operational Concept (Doc 9854);
4) ICAO European Region Air Navigation Plan (Doc 7754);
5) Strategija Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva - Koncept vazdušnog prostora za 2015. (2015 ECAC Airspace Concept/Strategy);
6) Zakon o potvrđivanju Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja ("Službeni glasnik RS ", broj 38/09);
7) Glavni plan upravljanja vazdušnim saobraćajem na evropskom nivou.
Izrazi koji se koriste u tekstu Politike imaju sledeće značenje:
1) bezbednosni nivoi (Safety Levels) predstavljaju razmatranje bezbednosti u određenom kontekstu u odnosu na prihvatljiv ili tolerantan nivo rizika;
2) bezbednosni indikatori (Safetu Indicators) predstavljaju merilo postignutog nivoa bezbednosti u vazduhoplovstvu, razlikuju se zavisno od oblasti vazduhoplovstva i povezani su s glavnim komponentama strategije bezbednosti u vazduhoplovstvu;
3) EVROKONTROL (EUROCONTROL) je Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe koja je osnovana Međunarodnom konvencijom o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL, od 13. decembra 1960. godine;
4) ICAO (International Civil Aviation Organization) je Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva, osnovana Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu 1944. godine (Čikaška konvencija);
5) navigacija zasnovana na performansama vazduhoplova (Performance Based Navigation-PBN) je navigacioni koncept uveden od strane ICAO, nastao integracijom različitih tehničkih standarda određenih terminima tačnosti, integriteta, dostupnosti, neprekidnosti i funkcionalnosti koje zahteva određeni vazdušni prostor;
6) oblast informisanja vazduhoplova u letu (Flight Information Region-FIR) je vazdušni prostor određenih dimenzija u kojem se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu i uzbunjivanja;
7) pokazatelji učinka (Performance Indicators) su pokazatelji koji se koriste za praćenje, merenje i procenu učinka u određenoj oblasti;
8) upravljanje vazdušnim saobraćajem (Air Traffic Management-ATM) je skup funkcija u vazduhoplovu i na zemlji (usluge u vazdušnom saobraćaju, upravljanje vazdušnim prostorom i upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja) kojima se omogućava bezbedno i efikasno kretanje vazduhoplova tokom svih faza operacija vazduhoplova;
9) funkcionalni blok vazdušnog prostora (Functional Airspace Block-FAB) je blok vazdušnog prostora zasnovan na operativnim zahtevima koji se uspostavlja bez obzira na državne granice, u kome su pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i funkcije u vezi sa njima vođene učinkom i optimizirane sa ciljem da se, u svakom funkcionalnom bloku vazdušnog prostora uvede poboljšana saradnja među pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi ili, tamo gde je to odgovarajuće, integrisani (združeni) pružalac usluga.
II UPRAVLJANJE VAZDUŠNIM PROSTOROM
Upravljanje vazdušnim prostorom (Airspace Management-ASM) je funkcija planiranja kojom se obezbeđuje efikasno korišćenje fleksibilnih i adaptibilnih struktura vazdušnog prostora na bezbedan i efikasan način prema iskazanim potrebama različitih kategorija korisnika.
Upravljanje vazdušnim prostorom obuhvata fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora, organizaciju vazdušnog prostora, razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora i druge funkcije koje su vezane za upravljanje vazdušnim prostorom.
Fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora (Flexible Use of Airspace-FUA) je koncept kojim se vazdušni prostor posmatra kao nedeljiva celina i svakodnevno prilagođava potrebama korisnika vazdušnog prostora. Koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora obezbeđuje postizanje najefikasnijeg korišćenja vazdušnog prostora od svih korisnika, zasnovanog na stvarnim potrebama i stvarnom korišćenju u određenom vremenskom periodu. Koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora zasniva se na tri nivoa upravljanja vazdušnim prostorom: na strateškom, pre-taktičkom i taktičkom nivou.
U okviru združenog civilno-vojnog procesa na strateškom nivou upravljanja vazdušnim prostorom određuje se Politika i obavlja se neophodno strateško planiranje, pri čemu se uzimaju u obzir zahtevi domaćih i stranih korisnika vazdušnog prostora i pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi.
Pre-taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom obuhvata obradu zahteva korisnika, alokaciju vazdušnog prostora na korišćenje i prosleđivanje podataka svim zainteresovanim korisnicima. Poslovi na pre-taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom obavljaju se u okviru jedinica za civilno-vojnu koordinaciju (Airspace Management Cell-AMC).
Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom sastoji se od svakodnevnog aktiviranja, deaktiviranja ili realokacije, u stvarnom vremenu, vazdušnog prostora koji je prethodno alocirala jedinica za civilno-vojnu koordinaciju.
Organizacija vazdušnog prostora obuhvata podelu vazdušnog prostora na klase, projektovanje mreže ruta vazdušnog saobraćaja i njihovo usklađivanje, uspostavljanje funkcionalnih blokova vazdušnog prostora, određivanje vertikalnih i horizontalnih granica vazdušnog prostora koje su u nadležnosti jedinica kontrole letenja, izrađivanje navigacionih postupaka prilaženja, dolaska i odlaska za određeni aerodrom, kao i druge poslove kojima se organizuje vazdušni prostor.
Razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora obuhvata utvrđivanje privremeno rezervisanih i privremeno izdvojenih delova vazdušnog prostora, prekograničnih zona, uslovnih ruta, zabranjenih zona, uslovno zabranjenih zona, opasnih zona, zona za letenja vojnih vazduhoplova, kao i druge poslove razvoja i oblikovanja struktura vazdušnog prostora.
Osnovni zahtevi koje upravljanje vazdušnim prostorom treba da obezbedi su fleksibilnost i dinamičnost.
Za obezbeđenje fleksibilnosti i dinamičnosti u upravljanju vazdušnim prostorom primenjuju se sledeći principi:
1) civilno-vojna koordinacija koja se uspostavlja na strateškom, pre-taktičkom i taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom, kroz odgovarajuću organizaciju, ugovore i procedure u cilju unapređenja bezbednosti, kapaciteta vazdušnog prostora i efikasnosti i fleksibilnosti letenja;
2) usklađenost između upravljanja vazdušnim prostorom, upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja i pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju, koja se uspostavlja na strateškom, pre-taktičkom i taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom, u cilju obezbeđenja efikasnog planiranja, alokacije i korišćenja vazdušnog prostora;
3) procesom upravljanja vazdušnim prostorom obezbeđuje se dinamički izbor trajektorija i profila leta;
4) kada uslovi nalažu izdvajanje vazdušnog prostora, veličina i oblik tog prostora, kao i vreme aktiviranja, treba da obezbede minimalan uticaj na ostali saobraćaj;
5) rezervacija vazdušnog prostora za isključivo ili posebno korišćenje od strane kategorija korisnika je privremenog karaktera i primenjuje se samo tokom ograničenih vremenskih perioda na osnovu stvarne upotrebe, a ukida se čim prestane aktivnost koja je uzrokovala njeno uspostavljanje. Sistem treba da omogući ispunjavanje neplaniranih zahteva za korišćenje vazdušnog prostora po potrebi;
6) efikasna i dosledna primena koncepta fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora preko nacionalnih granica i/ili granica oblasti informisanja vazduhoplova u letu postiže se kroz saradnju sa susednim državama, koja pokriva sva relevantna zakonska, operativna i tehnička pitanja;
7) korišćenje vazdušnog prostora koordinira se i prati na pre-taktičkom i taktičkom nivou u cilju obezbeđenja rešavanja konflikata različitih legitimnih zahteva korisnika vazdušnog prostora i smanjenja ograničenja letenja;
8) fiksna rutna mreža primenjuje se samo u cilju održavanja kapaciteta ili u cilju izbegavanja oblasti kojima je pristup limitiran ili u kojima postoje aktivnosti opasne za izvršenje letenja;
9) organizacija vazdušnog prostora treba da omogući različite vrste i tipove aktivnosti i saobraćaja, kao i različite vrste i nivoe usluga koje se pružaju;
10) organizacija vazdušnog prostora treba da omogući nesmetano pružanje usluga i mogućnost obavljanja letova na optimalnim i dinamičkim trajektorijama leta, od poletanja do sletanja, bez restrikcija i kašnjenja;
11) fleksibilnost u okviru organizacije vazdušnog prostora treba da uključi proces redovnog strateškog planiranja, u skladu sa zahtevima korisnika za što optimalnija rešenja;
12) vazdušni prostor treba da bude organizovan na razumljiv i lako prihvatljiv način od strane svih učesnika.
III OBAVEZE UČESNIKA U OKVIRU SISTEMA UPRAVLJANJA VAZDUŠNIM PROSTOROM I MEĐUSOBNI ODNOSI
Obaveze učesnika u okviru sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem i relacije definisane su u skladu sa sledećim:
1) Vlada uređuje upravljanje vazdušnim prostorom i koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora; obezbeđuje jedinstvenu primenu koncepta fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora; radi efikasnog upravljanja vazdušnim prostorom na strateškom nivou osniva Nacionalni vazduhoplovni komitet za upravljanje vazdušnim prostorom, određuje njegov sastav i način njegovog rada; preko Nacionalnog vazduhoplovnog komiteta procenjuje vazdušni prostor radi planiranja i uvođenja fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora, predlaže prioritete i procedure za korišćenje i alokaciju vazdušnog prostora, predlaže načela za koordinaciju civilnih i vojnih korisnika vazdušnog prostora, periodično preispituje potrebe za korišćenjem vazdušnog prostora i zona, prati procese koji se odvijaju u okviru pre-taktičkog i taktičkog nivoa upravljanja vazdušnim prostorom; definiše privremene strukture vazdušnog prostora i procedure radi ponude višestrukih mogućnosti u pogledu rezervisanja vazdušnog prostora i rutnih opcija; uređuje privremeno rezervisane i privremeno izdvojene delove vazdušnog prostora, prekogranične zone, uslovne rute, zabranjene zone, uslovno zabranjene zone, opasne zone i zone za letenja vojnih vazduhoplova; uspostavlja kriterijume i procedure za formiranje i korišćenje promenljivih horizontalnih i vertikalnih granica vazdušnog prostora; razvija upotrebu prekograničnog vazdušnog prostora sa susednim državama kada to zahtevaju tokovi vazdušnog saobraćaja i aktivnosti korisnika; procenjuje efikasnost procedura i procesa na strateškom, pre-taktičkom i taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom; zaključuje međunarodne ugovore o uspostavljanju funkcionalnog bloka vazdušnog prostora; propisuje klase vazdušnog prostora i uslove pod kojima se svaka klasa vazdušnog prostora koristi.
2) Nacionalni vazduhoplovni komitet priprema Politiku, i po potrebi priprema predloge za usklađivanje Politike s politikama upravljanja vazdušnim prostorom susednih država, u cilju rešavanja upotrebe vazdušnog prostora preko nacionalnih granica i/ili granica oblasti informisanja vazduhoplova u letu; procenjuje vazdušni prostor radi planiranja i uvođenja fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora; predlaže aktivnosti koje zahtevaju rezervisan ili ograničen vazdušni prostor uz obavezne konsultacije sa zainteresovanim civilnim i vojnim korisnicima i ovlašćenim pružaocem usluga u vazdušnoj plovidbi; predlaže korisnike vazdušnog prostora ovlašćene za podnošenje zahteva za alokaciju vazdušnog prostora jedinici za upravljanje vazdušnim prostorom; predlaže strukture vazdušnog prostora i procedure radi ponude višestrukih mogućnosti u pogledu rezervisanja vazdušnog prostora i rutnih opcija, u uskoj saradnji i koordinaciji sa susednim državama, u slučajevima kada dotične strukture vazdušnog prostora imaju značajan uticaj na saobraćaj preko nacionalnih granica i/ili granica oblasti informisanja vazduhoplova u letu, radi obezbeđivanja optimalnog korišćenja vazdušnog prostora za sve korisnike; predlaže izmene podele vazdušnog prostora na klase u skladu sa konceptom fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora i podnosi inicijativu za uspostavljanje ili izmenu funkcionalnog bloka vazdušnog prostora; predlaže promene zabranjenih, uslovno zabranjenih i opasnih zona u privremeno rezervisane ili privremeno izdvojene delove vazdušnog prostora; predlaže kriterijume i procedure za formiranje i korišćenje promenljivih horizontalnih i vertikalnih granica vazdušnog prostora; predlaže prioritete i procedure za korišćenje i alokaciju vazdušnog prostora i načela za koordinaciju civilnih i vojnih korisnika vazdušnog prostora; periodično preispituje potrebe za korišćenjem vazdušnog prostora i zona i razmatra zahteve korisnika; prati procese koji se odvijaju u okviru pre-taktičkog i taktičkog nivoa upravljanja vazdušnim prostorom i predlaže unapređenja; predlaže specifične uslova prema kojima su za razdvajanje između civilnih i vojnih letova odgovorne jedinice za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju ili nadležne vojne jedinice; predlaže uspostavljanje jedinstvenog zajedničkog skupa standarda za razdvajanje između civilnih i vojnih letova za prekogranične aktivnosti sa susednim državama; prati efikasnost i efektivnost procedura na sva tri nivoa upravljanja vazdušnim prostorom i efikasnost korišćenja fleksibilnih struktura vazdušnog prostora; predlaže i prati pokazatelje učinka iz domena fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora i mere za unapređenje efikasnosti, efektivnosti i učinka sistema upravljanja vazdušnim prostorom.
3) Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja učestvuje u definisanju strateškog, pre-taktičkog i taktičkog nivoa upravljanja vazdušnim prostorom; učestvuje u predlaganju sastava i načina rada Nacionalnog vazduhoplovnog komiteta; odobrava uspostavljanje mreže ruta vazdušnog saobraćaja; određuje zabranjenu i uslovno zabranjenu zonu, kao i uslove za odvijanje letenja u uslovno zabranjenoj zoni.
4) Ministarstvo nadležno za poslove odbrane učestvuje u definisanju strateškog, pre-taktičkog i taktičkog nivoa upravljanja vazdušnim prostorom; učestvuje u predlaganju sastava i načina rada Nacionalnog vazduhoplovnog komiteta; uređuje način rada jedinice za civilno-vojnu koordinaciju, usaglašeno sa ministarstvom nadležnim za poslove saobraćaja; preko jedinice za civilno-vojnu koordinaciju uspostavlja prioritete i procedure za korišćenje i alokaciju vazdušnog prostora; bliže određuje taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom, određuje opasne zone.
5) Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, pored drugih propisa za čije je donošenje ovlašćen u skladu sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju, donosi i propise iz oblasti vazduhoplovstva koji su sadržani u Aneksu I ECAA sporazuma; obavlja odit (proveru) i vrši inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona o vazdušnom saobraćaju, podzakonskih akata donetih na osnovu tog zakona, međunarodnih akata i prihvaćenih domaćih i međunarodnih standarda i preporučene prakse; izdaje saglasnost za bezbednosnu procenu promena u strukturama vazdušnog prostora; izdaje saglasnost za promenu vertikalnih i horizontalnih granica vazdušnog prostora u oblasti nadležnosti jedinica kontrole letenja.
6) Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi učestvuje u upravljanju vazdušnim prostorom na pretaktičkom i taktičkom nivou kroz obezbeđenje eksperata, smeštaja i tehničko-tehnološke podrške (oprema i veze komunikacije) neophodne za funkcionisanje jedinica za civilno-vojnu koordinaciju; usklađuje mrežu ruta vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji; utvrđuje vertikalne i horizontalne granice vazdušnog prostora u oblasti nadležnosti jedinica kontrole letenja; izrađuje navigacione postupke, koji obuhvataju prilaženje, dolazak i odlazak za određeni aerodrom, neuspelo prilaženje i čekanje; prikuplja statističke podatke korišćenja fleksibilnih struktura vazdušnog prostora.
7) jedinica za civilno-vojnu koordinaciju upravlja vazdušnim prostorom na pre-taktičkom i taktičkom nivou na nacionalnom, i po potrebi regionalnom nivou ili u okviru funkcionalnog bloka vazdušnog prostora, ako je tako predviđeno međunarodnim ugovorom o uspostavljanju funkcionalnog bloka vazdušnog prostora.
8) vojni i civilni korisnici vazdušnog prostora planiraju i koriste vazdušni prostor u skladu sa procedurama i postupcima fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora.
Politika je zasnovana na sledećim principima:
1) implementacija modernog sistema upravljanja vazdušnim prostorom bazira se na potrebi za održavanjem i unapređenjem propisanog nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja, a sve promene vazdušnog prostora vrše se u skladu sa definisanim procesom izmena i bezbednosno-regulatornim zahtevima;
2) u cilju obezbeđenja zastupljenosti interesa svih korisnika vazdušnog prostora i njihovog ravnomernog tretmana, formalne konsultacije prilikom planiranja promena struktura vazdušnog prostora obavljaju se u okviru Nacionalnog vazduhoplovnog komiteta. Sve informacije o implementaciji novih struktura vazdušnog prostora i procedura objavljuju se dovoljno vremena unapred, u cilju adekvatne pripreme svih korisnika vazdušnog prostora i pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju;
3) konzistentnost nacionalne politike i planiranja vazdušnog prostora sa nacionalnim i međunarodnim planovima i programima, standardima i preporučenom praksom, obezbeđuje se kroz blisku komunikaciju i saradnju na regionalnom i evropskom nivou;
4) prilikom planiranja promena u vazdušnom prostoru, u najranijoj fazi se preduzimaju sve mere smanjenja, kontrolisanja i ublažavanja uticaja koji promena, sa stanovišta emisije štetnih gasova i buke, može da prouzrokuje na životnu sredinu. Mere kontrole, između ostalog, obuhvataju i obavezne formalne konsultacije sa svim zainteresovanim stranama.
Osnovni ciljevi Politike su:
1) Unapređenje nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja
Ostvarenje ovog cilja postiže se kroz efikasno funkcionisanje celokupnog sistema na regulatornom, nadzornom i operativno-tehničkom nivou. Na regulatornom nivou, jasna Politika i podzakonski akti koji uređuju nadležnosti i odgovornosti svih učesnika, procedure i postupke, prihvatljive bezbednosti nivoe i indikatore bezbednosti stvaraju transparentan regulatorni okvir za unapređenje bezbednosti. Na nadzornom nivou, kroz funkcije inspekcijskog nadzora i odita (provere), sprovodi se nadzor nad sprovođenjem propisa i dostignutost prihvatljivih nivoa bezbednosti i indikatora bezbednosti. Na operativno-tehničkom nivou, unapređena civilno-vojna saradnja kroz koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora povećava transparentnost korišćenja vazdušnog prostora, pojednostavljene strukture i klasifikacije vazdušnog prostora smanjuju potencijal za greške i narušavanje separacije između vazduhoplova, a primena navigacije zasnovane na performansama vazduhoplova obezbeđuje preciznije i konzistentnije letenje po rutama vazdušnog saobraćaja, čime se unapređuje celokupna bezbednost vazdušnog saobraćaja.
2) Povećanje kapaciteta vazdušnog prostora u skladu sa predviđenim porastom saobraćaja
Povećanje kapaciteta vazdušnog prostora ostvaruje se kroz: povećanje rutnih opcija za planiranje korisnika; stvaranje fleksibilnih i dinamičkih struktura vazdušnog prostora koje ispunjavaju zahteve korisnika; implementaciju sistemskih alata podrške kontrolorima letenja; optimalizaciju sektorskih kapaciteta pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju; smanjenje udaljenosti između ruta vazdušnog saobraćaja usled povećane navigacione preciznosti vazduhoplova; razvoj struktura vazdušnog prostora nezavisan od granica oblasti informisanja vazduhoplova u letu.
3) Unapređenje zaštite životne sredine
Ostvarenje ovog cilja postiže se smanjenjem postojećih uticaja emisije štetnih gasova i buke kroz: implementaciju odgovarajućih standarda i procedura, uključujući navigaciju zasnovanu na performansama vazduhoplova; omogućavanje direktnih ruta vazdušnog saobraćaja i optimalnih vertikalnih profila leta vazduhoplova.
4) Povećanje efikasnosti i ekonomičnosti
Odnos između efikasnosti sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem i ekonomičnosti odvijanja vazdušnog saobraćaja je direktno proporcionalan. Povećanje efikasnosti sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem na strateškom, pre-taktičkom i taktičkom nivou, kroz implementaciju fleksibilnih i dinamičkih struktura vazdušnog prostora i odgovarajućih procedura, uz stalna unapređenja sistema u skladu sa zahtevima korisnika, obezbeđuje povećanje ekonomičnosti odvijanja vazdušnog saobraćaja odnosno smanjenje troškova korisnika kroz direktne uštede u potrošnji goriva i vremenu trajanja leta.
5) Unapređenje zaštite vazdušnog prostora
Ostvarenje ovog cilja postiže se kroz: definisanje odgovarajućih struktura vazdušnog prostora, procedura i postupaka zaštite, posebno u slučaju terorističke pretnje iz vazduha; implementaciju uređaja i sistema za civilno-vojnu koordinaciju i razmenu podataka za potrebe zaštite vazdušnog prostora.
VI UTVRĐIVANJE I AŽURIRANJE POLITIKE
Politika podleže preispitivanju u skladu sa potrebama, a najmanje jednom u tri godine. Predloge dopuna i izmena, sa odgovarajućim obrazloženjem, Vladi predlaže ministar nadležan za poslove saobraćaja.