PRAVILNIK O IZVRŠENJU KAZNE RADA U JAVNOM INTERESU ("Sl. glasnik RS", br. 20/2008 i 24/2014)

I. Osnovne odredbe

Predmet pravilnika

Član 1

Ovim pravilnikom bliže se uređuju izvršenje kazne rada u javnom interesu (u daljem tekstu: rad u javnom interesu) izrečene u krivičnom i prekršajnom postupku, kao i status poverenika, uslovi za određivanje poverenika, ovlašćenja, način rada, odgovornost, obaveze i evidencija poverenika.

Načela izvršenja rada u javnom interesu

Član 2

Rad u javnom interesu je društveno koristan, besplatan i ne služi sticanju dobiti.

Obavljanjem rada u javnom interesu teži se razvoju odgovornijeg odnosa osuđenog lica prema društvu i posledicama sopstvenih postupaka.

Rad u javnom interesu obavlja se na način kojim se osuđenom i njegovoj porodici garantuje poštovanje ljudskog dostojanstva, osnovnih prava i sloboda i privatnosti. Zabranjuje se diskriminacija zbog rase, boje kože, pola, jezika, vere, političkog ili drugog uverenja, nacionalnog i socijalnog porekla, imovnog stanja, rođenja, obrazovanja, društvenog položaja ili drugog ličnog svojstva.

Nadležnost za izvršenje rada u javnom interesu

Član 3

Rad u javnom interesu organizuje, sprovodi i nadzire Odeljenje za tretman i alternativne sankcije (u daljem tekstu: Odeljenje) Uprave za izvršenje zavodskih sankcija (u daljem tekstu: Uprava) Ministarstva pravde.

Organizacija rada u javnom interesu

Član 4

U cilju organizacije izvršenja rada u javnom interesu ministarstvo nadležno za pravosuđe sarađuje sa ministarstvom nadležnim za rad, ministarstvom nadležnim za zdravlje, sudom, organizacijama nadležnim za poslove zapošljavanja, drugim državnim organima i organizacijama i organima lokalne samouprave.

Rad u javnom interesu obavlja se kod poslodavca.

Na osnovu stalnog javnog konkursa za zainteresovane poslodavce ili neposredne saradnje sa nadležnim državnim organima i organizacijama, ministarstvo nadležno za pravosuđe zaključuje ugovor o saradnji sa izabranim poslodavcem o obavljanju rada u javnom interesu.

Ugovor iz stava 3. ovog člana sadrži: naziv poslodavca, sedište, vrstu delatnosti poslodavca, opis i obim poslova na kojima se može obavljati rad u javnom interesu i mesto obavljanja rada.

Na osnovu ugovora iz stava 3. ovog člana direktor Uprave zaključuje pojedinačni ugovor sa poslodavcem za svakog osuđenog kojim se određuje međusobni odnos ministarstva, poslodavca i osuđenog u vezi sa obavljanjem rada u javnom interesu, a posebno naknada štete ako osuđeno lice ili treće lice pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom.

Odeljenje vodi evidenciju o zaključenim ugovorima iz st. 3. i 5. ovog člana.

Delatnost, obaveze i prava poslodavca

Član 5

Rad u javnom interesu obavlja se kod poslodavca koji se bavi delatnošću od društvenog interesa a naročito humanitarnom, zdravstvenom, ekološkom ili komunalnom delatnošću.

Poslodavac je u obavezi:

1) da rasporedi osuđenog na odgovarajuće poslove čije obavljanje ne može ugroziti ili narušiti njegovo zdravlje;

2) da odredi predstavnika koji će pratiti rad i ponašanje osuđenog na radu i o tome izveštavati poverenika;

3) da tokom obavljanja rada u javnom interesu primenjuje opšte propise koji se odnose na uslove rada, radno vreme, odmor u toku rada, dnevni i nedeljni odmor kao i bezbednost i zdravlje na radu.

Poslodavac ostvaruje pravo na naknadu štete prouzrokovane radom osuđenog u skladu sa opštim propisima.

Određivanje poverenika

Član 6

Za nadzor nad obavljanjem rada u javnom interesu određuje se poverenik.

Poverenika prema prebivalištu, odnosno boravištu osuđenog lica na predlog načelnika Odeljenja rešenjem određuje direktor Uprave u roku od osam dana od prijema sudske odluke.

II. Realizacija rada u javnom interesu

Obavljanje rada u javnom interesu

Član 7

Po prijemu sudske odluke, poverenik će najkasnije u roku od tri dana pozvati osuđenog na razgovor.

Nakon obavljenog razgovora sa osuđenim poverenik u roku od 15 dana određuje obavljanje rada u javnom interesu (početak rada, mesto rada, vrstu i obim rada, ime i prezime predstavnika poslodavca koji neposredno prati rad osuđenog, rok završetka rada u javnom interesu) i podatke o učestalosti kontakta sa osuđenim.

Tokom određivanja rada u javnom interesu poverenik sarađuje sa osuđenim, koji potpisuje izjavu da je upoznat sa obavljanjem rada u javnom interesu.

Obavljanje rada u javnom interesu se utvrđuje prema rokovima utvrđenim sudskom odlukom, ličnim karakteristikama osuđenog, socijalnim prilikama, zdravstvenom stanju, sposobnostima, stečenim znanjima, stručnosti i drugim okolnostima.

Poverenik će na jednostavan i razumljiv način upoznati osuđenog sa: svrhom obavljanja rada u javnom interesu i njegovim obavezama i posledicama neispunjenja obaveza.

Aktivnosti poverenika

Član 8

Poverenik dostavlja osuđenom, sudu i Odeljenju obaveštenje od kada počinje obavljanje rada u javnom interesu.

Predviđene aktivnosti poverenik realizuje u neposrednom kontaktu sa osuđenim najmanje jednom mesečno a po potrebi i češće, kao i stalnom proverom ispunjavanja obaveza.

Poverenik lično upoznaje osuđenog sa predstavnikom poslodavca i upoznaje predstavnika poslodavca sa onim podacima o osuđenom koji su značajni za obavljanje rada.

Poverenik ne sme davati podatke koji su u vezi sa izvršenim krivičnim delom i ličnim ili porodičnim prilikama osuđenog.

Izmena i nemogućnost realizacije rada u javnom interesu

Član 9

Ukoliko tokom izvršavanja rada u javnom interesu nastupe okolnosti koje zahtevaju izmenu u obavljanju rada u javnom interesu, poverenik će izmene dostaviti saglasno članu 8. stav 1. ovog pravilnika.

Ukoliko tokom obavljanja rada u javnom interesu nastupe okolnosti koje onemogućavaju njegovo sprovođenje (npr. bolest osuđenog koja zahteva duže lečenje ili druge vanredne okolnosti), poverenik će odmah obavestiti sud i Odeljenje.

Obaveze i prava osuđenog

Član 10

Osuđeni je dužan da obavi rad u predviđenom roku.

Ukoliko je osuđeni opravdano sprečen da obavi rad, dužan je da o tome obavesti poverenika i predstavnika poslodavca najkasnije u roku od 24 sata od nastanka razloga sprečenosti.

Osuđeni ima pravo uvida u lični dosije izvršenja rada u javnom interesu, osim u nalaz i zapažanja poverenika.

Dostavljanje izveštaja

Član 11

Tokom obavljanja rada u javnom interesu poverenik je dužan da najmanje dva puta obavesti sud i Odeljenje o realizaciji rada u javnom interesu.

Nakon isteka polovine rada u javnom interesu poverenik dostavlja redovan izveštaj.

U roku od osam dana od završetka rada u javnom interesu poverenik dostavlja završni izveštaj.

Po potrebi, poverenik će pored redovnog i završnog izveštaja, dostaviti i izveštaj o okolnostima koje bitno utiču na realizaciju rada u javnom interesu.

Sadržaj izveštaja

Član 12

Izveštaji poverenika sadrže:

1. lične podatke osuđenog;

2. podatke o presudi;

3. podatke o realizaciji rada u javnom interesu;

4. podatke o saradnji osuđenog u realizaciji rada u javnom interesu;

5. ocenu saradnje sa ostalim učesnicima u realizaciji rada u javnom interesu;

6. ostala zapažanja od značaja za ostvarivanje svrhe izvršenja kazne.

Obaveštenje o ispunjenju obaveza

Član 13

Ako poverenik na osnovu ostvarenih pozitivnih rezultata smatra da je u potpunosti ispunjena svrha rada u javnom interesu obavestiće o tome sud.

Postupanje poslodavca u slučaju zanemarivanja radne obaveze

Član 14

Ukoliko osuđeni ne ispunjava svoje radne obaveze ili ih grubo zanemaruje, predstavnik poslodavca je u obavezi da o tome obavesti poverenika. Zanemarivanje radne obaveze je kašnjenje na rad, neopravdano odsustvovanje sa rada, napuštanje rada, namerno dovođenje sebe u stanje umanjene radne sposobnosti, namerno oštećenje sredstava za rad, nepoštovanje organizacije i načina rada, drugih zaposlenih i korisnika rada.

Poslodavac može raskinuti pojedinačni ugovor, pod uslovima predviđenim tim ugovorom, ukoliko osuđeni nastavi da grubo zanemaruje svoje radne obaveze.

Postupanje poverenika u slučaju zanemarivanja radne obaveze

Član 15

Ukoliko poverenik na osnovu obaveštenja predstavnika poslodavca ustanovi da osuđeni tokom izvršenja rada u javnom interesu grubo zanemaruje svoje radne obaveze, obaviće razgovor sa osuđenim i upozoriti ga na posledice njegovog postupanja.

Ukoliko osuđeni i nakon upozorenja nastavi da grubo zanemaruje svoje radne obaveze, poverenik će o tome izvestiti sud i Odeljenje uz navođenje činjenica, okolnosti i razloga.

Evidencija o izvršenju rada u javnom interesu

Član 16

Evidencija o izvršenju rada u javnom interesu vodi se i čuva u Odeljenju.

U okviru evidencije rada u javnom interesu vodi se matična knjiga izvršenja rada u javnom interesu i dosije izvršenja kazne.

Matična knjiga izvršenja rada u javnom interesu

Član 17

Matična knjiga sadrži: matični broj, podatke o osuđenom (prezime, ime roditelja i ime, jedinstveni matični broj građana, mesto i adresu prebivališta, odnosno boravišta), naziv suda koji je izrekao pravnosnažnu presudu, broj presude, prezime i ime poverenika, sedište poverenika, početak izvršenja kazne, prestanak izvršenja, izmene presude i primedbe.

Dosije izvršenja rada u javnom interesu

Član 18

Dosije izvršenja rada u javnom interesu za svakog osuđenog vodi poverenik.

Poverenik je dužan da uredno vodi dosije.

Informacije i podaci koji su sadržaj dosijea moraju biti objektivni, pouzdani i utvrđeni na stručno zasnovan način.

Dosije izvršenja rada u javnom interesu sadrži: pravnosnažnu presudu, lične podatke o osuđenom, nalaz poverenika, program, listu praćenja izvršenja kazne, izveštaje i završni izveštaj.

Nakon izvršenja rada u javnom interesu, poverenik dostavlja Odeljenju dosije izvršenja kazne.

Obaveštenje o izvršenju rada u javnom interesu

Član 19

Obaveštenje o izvršenom radu u javnom interesu Odeljenje dostavlja sudu.

III. Poverenik

Status poverenika

Član 20

Poverenik je državni službenik ovlašćen za izvršenje rada u javnom interesu.

Poslove poverenika obavljaju zaposleni u Odeljenju za tretman i alternativne sankcije i drugi zaposleni u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija koji ispunjavaju uslove predviđene ovim pravilnikom.

Uslovi za određivanje poverenika

Član 21

Za poverenika može biti određen državni službenik koji ima stečenu visoku stručnu spremu filozofskog fakulteta (grupa psihologije, pedagogije, andragogije ili sociologije), fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (smer za prevenciju i resocijalizaciju) ili fakulteta političkih nauka (smer socijalna politika) i odgovarajuće radno iskustvo.

Kod određivanja poverenika posebno će se vrednovati fleksibilnost i stabilnost ličnosti sa dokazanom motivacijom za posao kojim se bave, posedovanje potrebnih kvaliteta za uspostavljanje dobrih međuljudskih odnosa i želja za dodatnim usavršavanjem.

Određivanje poverenika

Član 22

Za izvršenje rada u javnom interesu, direktor Uprave rešenjem određuje poverenika iz kruga osoba navedenih u članu 21. stav 1. ovog pravilnika.

Načelnik Odeljenja za tretman i alternativne sankcije, vodeći računa o ličnim svojstvima i potrebama osuđenog, daje predlog direktoru Uprave za određivanje određenog poverenika.

Zamena poverenika

Član 23

Poverenik može biti zamenjen u sledećim slučajevima:

1) na opravdan lični zahtev;

2) zbog nastale iznenadne sprečenosti poverenika da obavlja poslove;

3) zbog neispunjenja obaveza;

4) zbog osnovane sumnje u nepristrasnost poverenika ili postojanja okolnosti koje ukazuju na moguć sukob interesa.

Ovlašćenja poverenika

Član 24

Poverenik je ovlašćen:

1) da uspostavi i održava kontakt sa osuđenim na način koji garantuje poštovanje ljudskog dostojanstva, osnovnih prava i sloboda i privatnosti;

2) da sarađuje sa nadležnim sudom, organom unutrašnjih poslova, poslodavcem i drugim ustanovama, organizacijama i udruženjima;

3) da traži podatke i izvrši uvid u službene evidencije i druga dokumenta koja su od značaja za izvršenje rada u javnom interesu.

Način rada poverenika

Član 25

Poverenik se, prilikom izvršenja rada u javnom interesu rukovodi načelom da prava osuđenog mogu biti ograničena samo u meri neophodnoj za ispunjenje svrhe izrečene kazne.

Poverenik može istovremeno realizovati izvršenje rada u javnom interesu najviše prema pet osuđenih.

Odgovornost poverenika

Član 26

Poverenik je u obavezi da poslove obavlja u skladu sa zakonom, standardima predviđenim za izvršenje rada u javnom interesu i pravilima struke.

Poverenik za svoj rad odgovara načelniku Odeljenja za tretman i alternativne sankcije i direktoru Uprave.

Poverenik ne sme davati podatke koji su u vezi sa izvršenim krivičnim delom i ličnim ili porodičnim prilikama osuđenog.

Obaveze poverenika

Član 27

Poverenik je dužan:

1) da upozna osuđenog sa određenim radom u javnom interesu, njegovim pravima i obavezama i posledicama neispunjavanja obaveza utvrđenih presudom;

2) da nadzire ponašanje osuđenog tokom realizacije rada u javnom interesu;

3) da podnosi propisane izveštaje sudu i Odeljenju;

4) da na zahtev osuđenog omogući uvid u njegov dosije izvršenja kazne;

5) da redovno i uredno vodi propisane evidencije.

Legitimacija poverenika

Član 28

Ministarstvo nadležno za pravosuđe izdaje povereniku legitimaciju.

Legitimacija poverenika izdaje se na posebnom obrascu koji sadrži:

1) ime i prezime poverenika;

2) fotografiju;

3) mesto i datum izdavanja;

4) broj legitimacije;

5) pečat ministarstva nadležnog za pravosuđe.

Obrazac legitimacije iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Ministarstvo nadležno za pravosuđe vodi evidenciju o izdatim i vraćenim legitimacijama poverenika.

Evidencija poverenika

Član 29

Uprava vodi evidenciju poverenika.

Evidencija poverenika sadrži:

1) ime i prezime poverenika;

2) broj legitimacije;

3) datum i mesto rođenja;

4) stručnu spremu;

5) naziv radnog mesta;

6) radno iskustvo;

7) prebivalište;

8) način kontaktiranja poverenika (telefon, e-mail i sl.).

Završna odredba

Član 30

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Legitimacija poverenika

 

				REPUBLIKA SRBIJA Ministarstvo pravde Uprava za izvršenje zavodskih sankcija
	fotografija
			LEGITIMACIJA POVERENIKA Ime: Prezime:
	Broj legitimacije: A 0001		M.P.		(mesto i datum izdavanja)