KOLEKTIVNI UGOVORKOD POSLODAVCA
|
Ovim Kolektivnim ugovorom kod poslodavca (u daljem tekstu: Ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti rada i radnih odnosa zaposlenih u Predškolskoj ustanovi "Vukica Mitrović" Leskovac (u daljem tekstu: ustanova), osnivača i poslodavca, kao i međusobni odnosi učesnika ovog Ugovora.
Učesnici ovog ugovora su:
- Grad Leskovac (u daljem tekstu: Osnivač),
- Predškolska ustanova koju predstavlja direktor ustanove (u daljem tekstu: Poslodavac),
- Reprezentativni sindikat Ustanove, kao ovlašćena organizacija zaposlenih (u daljem tekstu: sindikat) koga predstavlja predsednik sindikalne organizacije.
Zaposleni u Ustanovi ostvaruju prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa Zakonom o radu, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonom o predškolskom vaspitanja i obrazovanju, Zakonom o javnim službama, drugim pozitivnim propisima i ovim Ugovorom.
Prava i obaveze u Ustanovi ostvaruju se u organizovanom radu u kome svaki zaposleni vrši određene poslove, odnosno izvršava radne zadatke koji se bliže uređuju Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Opšti akt ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava od prava koja su utvrđena zakonom.
2. OSNOVNA PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa Zakonom i opštim aktom.
Zaposleni imaju pravo da osnuju sindikat radi zaštite prava i unapređenja profesionalnih i ekonomskih interesa.
Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz člana 218. Zakona o radu i u koji je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih kod poslodavca.
Zaposleni je dužan:
1. Da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi.
2. Da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnih odnosa.
3. Da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova.
4. Da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete.
Poslodavac je dužan da:
1. Zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu u skladu sa Zakonom i opštim aktom.
2. Zaposlenom da obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti zaštite života i zdravlja na radu u skladu sa zakonom i drugim propisima.
3. Zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom.
4. Zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih opštim aktom.
5. Zaposlenom pruži obaveštenja o uslovima rada, organizaciji rada i pravima i obavezama iz radnog odnosa.
Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi direktor predškolske ustanove.
Direktor ustanove raspisuje konkurs i vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos.
Radni odnos u predškolskoj ustanovi se može zasnovati zaključivanjem sporazuma o preuzimanju zaposlenog iz druge ustanove ili donošenjem konačne odluke direktora o izboru kandidata po raspisanom konkursu i zaključivanjem ugovora o radu sa preuzetim zaposlenim ili izabranim kandidatom.
Zaključivanjem sporazuma o preuzimanju može se zasnovati radni odnos na neodređeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom.
Slobodno radno mesto i uslove za rad na određenom radnom mestu predškolska ustanova prijavljuje nadležnoj organizaciji za zapošljavanje.
Zavisno od potreba predškolske ustanove i organizacije rada utvrđene godišnjim planom rada predškolske ustanove i aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova, radni odnos putem konkursa se zasniva na neodređeno ili određeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom.
Prijava za konkurs podnosi se predškolskoj ustanovi. Uz prijavu, kandidati podnose i dokumenta kojima dokazuju da ispunjavaju opšte uslove predviđene Zakonom. Ukoliko je Zakonom ili aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova propisano ispunjavanje još nekog od posebnih uslova za zasnivanje radnog odnosa, kandidat je u obavezi da prilikom podnošenja prijave na konkurs predškolskoj ustanovi podnese dokaz o ispunjavanju tih uslova.
Rok za podnošenje prijava po konkursu je 8 dana, od dana objavljivanja.
Postupak po konkursu sprovodi pravna služba i konkursna komisija koju imenuje direktor ustanove.
Zadatak pravne službe i konkursne komisije po konkursu je da objavi tekst konkursa odnosno oglasa, da po objavljenom konkursu odnosno oglasu prikupi konkursni materijal, da po proteku roka za prijavu kandidata utvrdi da li je podneta dokumentacija blagovremena, potpuna i da li prijavljeni kandidat ispunjava tražene uslove, o čemu sačinjavaju zapisnik koji se sa kompletnom dokumentacijom dostavlja direktoru ustanove.
Pravna služba i konkursna komisija ustanove su dužni da razmotre sve blagovremene i potpune prijave kandidata.
Pod blagovremenom prijavom smatra se ona prijava koja je predata u roku utvrđenom konkursom.
Ukoliko je prijava predata putem pošte preporučeno, kao dan prijema prijave smatra se dan predaje preporučene pošiljke pošti.
Ako je zadnji dan konkursnog roka za prijem prijave nedelja ili dan državnog praznika kada se ne radi, rok za prijem prijave je sledeći radni dan.
Pod potpunom prijavom smatra se ona prijava koja u prilogu sadrži dokumenta kojima kandidat dokazuje da ispunjava tražene uslove konkursa.
U postupku odlučivanja o izboru medicinske sestre, vaspitača i stručnog saradnika, direktor vrši uži izbor kandidata koje upućuje na prethodnu proveru psihofizičkih sposobnosti u roku od 8 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava.
Proveru psihofizičkih sposobnosti kandidata vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanog postupka.
Odluku o izboru kandidata direktor donosi u roku od 8 dana od dana dobijanja rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom.
Kandidat nezadovoljan odlukom o izboru može da podnese prigovor Upravnom odboru u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.
Ako organ upravljanja ne odluči po prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donošenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke.
3.2. Radni odnos na određeno vreme
Ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme, bez konkursa lice radi:
1) zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana;
2) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po raspisanom konkursu;
3) do izbora kandidata kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najduže do završetka školske godine.
Ustanova prima u radni odnos na određeno vreme po raspisanom konkursu lice:
1) radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana;
2) u svojstvu pripravnika,
3) radi obavljanja poslova pedagoškog asistenta.
U postupku izbora pedagoškog asistenta pribavlja se mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Poslodavac je dužan da pre početka rada kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa kao i o organizaciji rada i poslovanja i uslovima i pravilima poslodavca u vezi sa ispunjavanjem obaveza koje proističu iz radnog odnosa.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ako zaposleni ne stupi na rad u roku koji mu je odlukom direktora predškolske ustanove određen, smatra se da je odustao od zaposlenja, sem u slučaju da je iz opravdanih razloga sprečen da stupi na rad, ili ukoliko se direktor i zaposleni drugačije ne dogovore. Kao opravdani razlozi iz stava 2. ovog člana smatraju se:
- smrt člana uže porodice,
- odazivanje na poziv vojnih i drugih organa,
- elementarne nepogode,
- bolest zaposlenog.
O razlozima svog nedolaska zaposleni je dužan da obavesti direktora ustanove u roku od tri dana od dana kada je trebalo da počne da radi.
Ukoliko zaposleni ne obavesti direktora u roku određenom u stavu 4. ovog člana, smatraće se da ne želi da stupi na rad bez obzira na postojanje razloga predviđenih u stavu 3. ovog člana.
Ukoliko kandidat koji je izabran odlukom direktora ne stupi na rad i odustane od zaposlenja, direktor može odlučiti da izabere drugog kandidata sa liste prijavljenih kandidata koji ispunjavaju uslove radnog mesta.
Zaposleni u toku radnog odnosa ostvaruje prava propisana zakonom i u obavezi je da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, poštuje organizaciju rada i poslovanja u predškolskoj ustanovi i zahteve i pravila predškolske ustanove u vezi sa ispunjavanjem radnih obaveza.
Statutom predškolske ustanove i ovim ugovorom utvrđene su povrede radnih obaveza, disciplinski postupak i mere koje se mogu izreći za lakše i teže povrede radnih obaveza i povrede zabrana propisanih zakonom, kao i materijalna odgovornost zaposlenog za štetu koju nanese predškolskoj ustanovi, namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.
3.4. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno ili određeno vreme.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme
Ugovorom o radu može se predvideti probni rad za poslove vaspitača i stručnog saradnika koji ima licencu i koji se prima u radni odnos na neodređeno vreme, a izuzetno i na određeno vreme, u slučaju da traje duže od godinu dana. Probni rad može trajati najduže šest meseci, a nakon toga, ukoliko se pokazao uspešnim, nastavlja sa radom, u protivnom mu prestaje radni odnos, bez prava na otpremninu.
Ocenu probnog rada daje direktor predškolske ustanove, po pribavljenom mišljenju pedagoškog kolegijuma.
Otkazni rok je 15 radnih dana.
Predškolska ustanova može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu - pripravnika, na neodređeno ili određeno vreme, u skladu sa zakonom.
Pripravniku vaspitaču i stručnom saradniku u radnom odnosu na neodređeno vreme, koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu - prestaje radni odnos. Pripravniku u radnom odnosu na određeno vreme svojstvo pripravnika prestaje nakon položenog ispita za licencu, a radni odnos istekom vremena na koje je primljen u radni odnos.
Za ostale zaposlene pripravnički staž traje najduže godinu dana, zavisno od školske spreme.
Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80 % osnovne zarade za poslove na kojima je raspoređen rešenjem, kao i pravo na naknadu troškova i druga primanja, u skladu sa ovim Pravilnikom i Zakonom.
Aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova određuju se radna mesta, odnosno poslovi koje može obavljati pripravnik.
Poslove vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja i pripravnik - stažista u skladu sa zakonom.
3.8. Stručno osposobljavanje i usavršavanje
Pravo je i obaveza zaposlenog da se, u toku radnog odnosa, stalno stručno osposobljava i usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja rada i sticanja kompetencija potrebnih za rad, u skladu sa opštim principima i za postizanje ciljeva obrazovanja i standarda postignuća.
U toku stručnog usavršavanja vaspitač i stručni saradnik može profesionalno da napreduje sticanjem zvanja predviđenih Zakonom.
Vaspitač i stručni saradnik ostvaruje pravo na uvećanu platu za stečeno zvanje.
Zaposleni ima pravo na odsustvo iz Ustanove u trajanju od tri radna dana godišnje radi pohađanja odobrenog oblika, načina i sadržaja stručnog usavršavanja.
4.1. Puno i nepuno radno vreme
Puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova sedmično.
Medicinskoj sestri, vaspitaču i stručnom saradniku na početku svake školske godine direktor rešenjem određuje strukturu radnog vremena i utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom kojim je propisana norma svih oblika neposrednog rada sa decom i drugih oblika rada medicinske sestre, vaspitača i stručnog saradnika.
Medicinska sestra, vaspitač i stručni saradnik koji je raspoređen za deo propisane norme svih oblika neposrednog rada sa decom, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom, a medicinska sestra, vaspitač i stručni saradnik koji je ostao neraspoređen, ostvaruje prava zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa Zakonom.
Aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova u predškolskoj ustanovi utvrđuju se poslovi na kojima se rad obavlja sa nepunim radnim vremenom. Zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom ima prava i obaveze kao da radi sa punim radnim vremenom, osim prava na platu, koja mu pripada srazmerno radnom vremenu.
Na zahtev direktora ustanove, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena, u skladu sa Zakonom o radu, i to u sledećim slučajevima:
- više sile,
- izvršavanja drugih poslova kada je neophodno da se u određenom roku završi posao čije bi odlaganje, obustavljanje ili prekidanje nanelo znatnu štetu Ustanovi (zamena iznenadno odsutnog radnika, stavljanje zimnice, otklanjanje kvara na uređajima i sl.).
Direktor ustanove je dužan da zaposlenom, pre početka obavljanja prekovremenog rada, izda rešenje o razlozima i trajanju prekovremenog rada.
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam sati nedeljno, niti duže od četiri sata dnevno.
Radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.
4.4. Preraspodela radnog vremena
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
Zaposlenom koji radi u smislu člana 31. ovog Pravilnika, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom Pravilnikom u roku koji ne može biti duži od 30 dana.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno.
5.1. Odmor u toku dnevnog rada
Odmor u toku dnevnog rada traje 30 minuta za puno radno vreme i po pravilu ne može se koristiti u prva dva sata nakon početka, niti poslednja dva sata pre završetka radnog vremena.
Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.
Vreme odmora iz stava 1. i 2. ovog člana uračunava se u radno vreme.
Raspored korišćenja odmora u toku dnevnog rada utvrđuje direktor ustanove.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.
Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.
Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom, ovim pravilnikom i ugovorom o radu i koristi ga po rešenju direktora.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
Zaposleni po pravilu koriste godišnji odmor u julu i avgustu.
Korišćenje godišnjeg odmora u drugom terminu moguće je samo uz odobrenje direktora, pod uslovom da se time ne remeti proces rada u ustanovi.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po sledećim osnovama:
1) doprinos na radu |
|
- za ostvarene izuzetne rezultate |
4 radna dana |
- za vrlo uspešne rezultate |
3 radna dana |
- za uspešne rezultate |
2 radna dana |
2) uslovi rada |
|
- rad u otežanim uslovima rada |
3 radna dana |
- redovan rad subotom, nedeljom i rad u smenama |
2 radna dana |
- rad u dve i više ustanova |
2 radna dana |
3) dužina trajanja staža osiguranja (radnog staža) |
|
- od 5 do 10 godina rada |
2 radna dana |
- od 10 do 20 godina rada |
3 radna dana |
- od 20 do 30 godina rada |
4 radna dana |
4) obrazovanje - osposobljenost za rad |
|
- visoko obrazovanje |
4 radna dana |
- više obrazovanje |
3 radna dana |
- srednje obrazovanje u trajanju od četiri godine i tri godine, specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja |
2 radna dana |
- osnovno obrazovanje, osposobljenost za rad u trajanju od jedne godine, obrazovanje za rad u trajanju od dve godine |
1 radni dan |
5) socijalni uslovi |
|
roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju: |
|
- sa jednim maloletnim detetom |
2 radna dana |
- za svako naredno maloletno dete |
1 radni dan |
- roditelju, usvojitelju staratelju ili hranitelju sa detetom koje ima poteškoće u razvoju |
3 radna dana |
- invalidu |
3 radna dana |
U dane godišnjeg odmora ne mogu se uračunavati dani kada zaposleni ne rade usled vanrednih okolnosti (epidemija, elementarne nepogode i sl.).
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora nedelja se računa kao pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor od najmanje 20, a najviše 30 radnih dana prema merilima određenim ovim pravilnikom.
Zaposlenima sa preko 30 godina radnog staža godišnji odmor se određuje u trajanju od 30 radnih dana.
Izuzetno, zaposleni mogu imati i duži godišnji odmor od 30 radnih dana(za vreme zimskog raspusta) što će zavisiti od broja prisutne dece u ovom periodu. Zaposleni ima pravo da koristi godišnji odmor u neprekidnom trajanju.
Zaposleni može da koristi godišnji odmor u dva dela, s tim da prvi deo u trajanju od tri radne nedelje koristi u tekućoj kalendarskoj godini, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:
1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada;
2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa dužeg od 30 radnih dana.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se godišnjim planom rada ustanove i planom korišćenja godišnjih odmora.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora dostavlja se zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u sledećim slučajevima:
- sklapanja braka |
7 radnih dana; |
|
- porođaja supruge |
5 radnih dana; |
|
- porođaja člana uže porodice |
2 radna dana; |
|
- teže bolesti člana uže porodice |
5 radnih dana; |
|
- smrti roditelja |
3 radna dana; |
|
- smrti srodnika (roditelja zaposlenog, roditelja bračnog ili vanbračnog druga zaposlenog, brata i sestre zaposlenog) |
1 radni dan; |
|
- polaganje ispita za licencu |
5 radnih dana; |
|
- selidbe u isto mesto stanovanja |
2 radna dana; |
|
- selidbe u drugo mesto stanovanja |
3 radna dana; |
|
- sklapanja braka dece zaposlenih |
3 radna dana; |
|
- učestvovanje u kulturnim i sportskim priredbama |
2 radna dana; |
|
- učestvovanje na sindikalnim susretima, seminarima, obrazovanju za sindikalne aktiviste i dr. |
do 7 radnih dana; |
|
- stručnog usavršavanja u Organizaciji ustanove |
do 7 radnih dana; |
|
- obavljanja privatnog posla (pribavljanje dokumentacije kod državnih organa, lekarske intervencije, učešća na seminarima koji nisu u okviru redovnog stručnog usavršavanja, i sl,) |
1 radni dan |
|
Pored prava na odsustvo iz prethodnog stava ovog člana, zaposleni može da koristi plaćeno odsustvo i u sledećim slučajevima: |
||
- zbog smrti člana uže porodice |
5 radnih dana; |
|
- za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući dan davanja krvi |
2 radna dana. |
|
Zaposleni ima pravo da koristi neplaćeno odsustvo u slučajevima i trajanju propisanom zakonom.
Na predlog vaspitno-obrazovnog veća, direktor može zaposlenom da omogući pravo na neplaćeno odsustvo u slučajevima:
- doškolavanja - od 30 dana do tri godine;
- izrade magistarskog rada - do 6 meseci;
- učešća u naučnoistraživačkom projektu - do okončanja projekta;
- izrade doktorske disertacije - do godinu dana.
Direktor može, na zahtev zaposlenog, da mu omogući korišćenje neplaćenog odsustva u trajanju ne dužem od 30 dana, ukoliko to ne remeti proces rada, i u slučajevima:
• bolesti člana uže porodice;
• izvršenja posla koji mora lično obaviti iz opravdanih i neodložnih razloga;
• banjskog lečenja koje se ne vrši po nalogu lekara;
• posete članu uže porodice na radu u inostranstvu.
Direktor može zaposlenom omogućiti neplaćeno odsustvo iz stava 3. ovog člana, vodeći računa o opravdanosti zahteva, kao i o potrebama procesa rada predškolske ustanove, koji ne smeju biti ugroženi odobravanjem traženog odsustva.
Zaposlenom koji korist neplaćeno odsustvo miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je Zakonom ili opštim aktom drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna u druga predstavništva;
3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. Zakona o radu;
4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugoj javnoj funkciji;
5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana dužan je da se u roku od 15 dana od dana prestanka razloga za mirovanje radnog odnosa vrati na rad kod poslodavca.
Direktor je dužan da organizuje rad na način kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenih, u skladu sa zakonom.
Zaštitu žena, omladine, invalida i materinstva, kao i porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege i posebne nege deteta, direktor je dužan da obezbedi u skladu sa zakonom.
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege i posebne nege deteta, direktor ne može zaposlenom dati otkaz, osim ako su se stekli zakonom propisani uslovi.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa zakonom.
Direktor je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, imajući u vidu posebnu zaštitu omladine, invalida, zaštitu zaposlenih sa zdravstvenim smetnjama i zaštitu materinstva.
Ustanova je dužna da svake godine zaključi kolektivno osiguranje za sve zaposlene od posledica nesrećnog slučaja-nezgode na radu.
Direktor je dužan da zaposlenom pruži obaveštenja o uslovima rada, o pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu, da utvrdi program osposobljavanja zaposlenih i obezbedi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, kao i da obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
Direktor je dužan da prilikom organizovanja rada i radnog procesa obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih i da zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za njihov život i zdravlje.
Direktor je dužan da zaposlenom obezbedi obavljanje periodičnih lekarskih pregleda, u cilju zaštite zdravlja zaposlenog i dece sa kojima dolazi u kontakt, u skladu sa važećim propisima iz oblasti zdravstvene zaštite i bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac može u saradnji sa Domom zdravlja i zdravstvenim centrom u Leskovcu organizovati kontrolne preglede zaposlenih u cilju prevencije.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima na kojima radi, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na kome radi, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, dostavi predškolskoj ustanovi potvrdu lekara o sprečenosti za rad koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Ako direktor posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
5.8. Zaštita pojedinačnih prava
Zaposleni ima pravo prigovora Upravnom odboru na svako rešenje direktora o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, a Upravni odbor je u obavezi da u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluči po prigovoru.
Upravni odbor prigovor koji je neblagovremen, nedopušten ili dostavljen od strane neovlašćenog lica odbacuje zaključkom.
Upravni odbor rešenjem odbija prigovor kada utvrdi da je postupak donošenja rešenja pravilno sproveden i da je rešenje na zakonu zasnovano, a prigovor neosnovan. Kada Upravni odbor utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari ili da je izreka pobijanog rešenja nejasna ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet direktoru na ponovni postupak.
Protiv rešenja Upravnog odbora iz st. 3. i 4. ovog člana zaposleni ima nema pravo na prigovor.
Ako Upravni odbor ne odluči po prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donošenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke.
6. PLATA, NAKNADA PLATE I DRUGA PRIMANJA
Zaposlenom se plata isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, u skladu sa zakonom i važećom Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (u predškolskom vaspitanju i obrazovanju) i važećom cenom rada.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću platu, u skladu sa Zakonom i ovim Ugovorom i to, na prvi deo plate od 20-25 tekućeg meseca i na drugi deo plate od 10-15 narednog meseca.
Plata zaposlenih se utvrđuje na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno osiguranje iz plata, u skladu sa zakonom.
Koeficijent direktora određuje se najviše u visini koeficijenta imenovanih i postavljenih lica u lokalnoj samoupravi.
Zaposleni ima pravo na uvećanu platu, u skladu sa Zakonom.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate i u slučaju stručnog usavršavanja, prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa udruženja i sindikata, u svojstvu člana, u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, naknadu troškova prevoza, dnevnice i punog iznosa hotelskog računa za spavanje za službena putovanja, u visini i na način propisan zakonom.
Dnevnica za službeno putovanje isplaćuje se do neoporezovanog iznosa bez obaveze podnošenja računa.
Zaposlenom upućenom na službeno putovanje kome su plaćeni svi troškovi boravka u hotelu (pun pansion) isplaćuje se dnevnica u iznosu od 20% od neoporezivog iznosa.
Zaposlenom upućenom na službeno putovanje kome su delimično plaćeni troškovi boravka u hotelu (polupansion) isplaćuje se dnevnica u iznosu od 50% od neoporezivog iznosa.
Zaposlenom upućenom na službeno putovanje kome su plaćeni troškovi spavanja u hotelu (spavanje sa doručkom) isplaćuje se dnevnica u iznosu od 80% od neoporezivog iznosa.
Zaposlenom upućenom na službeno putovanje kome su plaćeni samo troškovi spavanja u hotelu isplaćuje se dnevnica u iznosu od 100% do neoporezivog iznosa.
Ukoliko zaposleni po odobrenju poslodavca koristi privatni automobil na službenom putu, isplaćuje mu se do 30% cene 1 litra super benzina po pređenom kilometru a najviše do neoporezivog iznosa.
Zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju (gradski, prigradski, međugradski).
Ako nema mogućnosti da se obezbedi mesečna karta, zaposlenom se zavisno od relacije isplaćuje naknada u novcu, najviše do neoporezivog iznosa.
Radni učinak utvrđuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.
Direktor predškolske ustanove može da, iz sopstvenih prihoda, ukoliko ih predškolska ustanova ostvari i ukoliko nema drugih prioriteta vezanih za nabavku sredstava za tekuće održavanje predškolske ustanove, obezbedi novčana sredstva za nagrađivanje zaposlenih, po sledećim kriterijumima:
• vaspitačima čija su deca osvojili 1, 2. ili 3. mesto na republičkim takmičenjima i stručnom saradniku koji je neposredno učestvovao u pripremi aktivnosti - 10% od mesečne plate;
• zaposlenom zbog povećanog obima posla koji zahteva neodložno izvršenje u kratkom roku - 10% od mesečne plate;
• za učešće u kulturnoj i javnoj delatnosti predškolske ustanove i pribavljanje donacija ili druge koristi za predškolsku ustanovu - 10% od mesečne plate;
• za rad u komisijama predškolske ustanove koje se povremeno formiraju radi obavljanja posla koji zahteva komisijski rad (komisije za utvrđivanje zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, komisije za popis inventara i sl.) - 10% od mesečne plate.
Zaposleni ima pravo na uvećanu platu u sledećim slučajevima:
- za rad na dan praznika koji je neradni dan - 110 % od osnovice;
- za rad noću i rad u smenama 26% od osnovice;
- za prekovremeni rad 26% od osnovice;
- po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenu u radnom odnosu 0,4% od osnovice.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u skladu sa zakonom i ovim Pravilnikom, u sledećim slučajevima:
- stručnog usavršavanja;
- prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa udruženja poslodavaca, privredne komore, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata u svojstvu člana;
- učešća na radno-proizvodnim takmičenjima i izložbama i drugih vidova stvaralaštva;
- davanja organa u humanitarne svrhe.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini prosečne plate u prethodna tri meseca, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.
Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade iz stava 1. ovog Člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako Zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
- u visini od 65 % prosečne plate u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne plate utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;
- u visini 100% prosečne plate u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne plate utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.
Kada je zaposleni upućen na službeno putovanje u zemlji, odnosno izvođenja dečje ekskurzije i takmičenja dece ima pravo na naknadu troškova prevoza u punom iznosu, naknade punog iznosa hotelskog računa za spavanje i dnevnice za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, u visini utvrđenoj Zakonom.
Pun iznos dnevnice isplaćuje se u visini neoporezivog iznosa.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu pod uslovima, na način i u visini utvrđenim posebnim propisima.
Za vreme provedeno na putu u trajanju:
- od 8 do 12 sati isplaćuje se 50% dnevnice;
- duže od 12 sati isplaćuje se pun iznos dnevnice.
Naknada troškova prevoza i naknada troškova smeštaja isplaćuje se samo prema priloženim računima.
Ako je zaposleni upućen na službeno putovanje sa decom, koje traje najmanje 8 sati, bez obzira na osiguranu ishranu isplaćuje mu se pun iznos dnevnice.
Dnevnica iznosi 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju, u visini od tri plate zaposlenog u momentu isplate, s tim da tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, po osnovu solidarnosti, isplati pomoć u slučaju:
- smrti člana uže porodice u visini troškova sahrane prema priloženim računima do neoporezivog iznosa.
U slučaju smrti zaposlenog, porodica ima pravo na naknadu troškova sahrane prema priloženim računima, do neoporezivog iznosa.
Prosečna zarada iz stava 2. ovog člana je plata po zaposlenom ostvarena u republici Srbiji u prethodnom mesecu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu povodom jubilarnih godina rada kod poslodavca.
Jubilarna nagrada isplaćuje se na Dan ustanove zaposlenom u godini kada navrši 10, 20 ili 30 godina neprekidnog radnog staža kod poslodavca.
Visina jubilarne nagrade iznosi:
1. pola prosečne plate - za 10 godina neprekidnog radnog staža kod poslodavca;
2. jedna prosečna plata - za 20 godina neprekidnog radnog staža kod poslodavca;
3. jedna i po prosečna plata - za 30 godina neprekidnog radnog staža kod poslodavca.
Prosečna plata je prosečna plata po zaposlenom kod poslodavca u bruto iznosu u prethodnom mesecu, odnosno prosečna zarada isplaćena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu u odnosu na mesec isplate u bruto iznosu, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to povoljnije za zaposlenog.
Poslodavac može zaposlenom, na predlog reprezentativnog sindikata, da isplati novogodišnje nagrade i poklone deci zaposlenih za Novu godinu, nagrade za Božić, Dan ustanove, Svetog Savu, kao i zaposlenoj ženi za Dan žena, u skladu sa odredbama Zakona.
Odluku o isplati i davanju poklona iz stava 1. ovog člana donosi direktor Predškolske ustanove.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu prouzrokovanu poslodavcu pokreće direktor po prijemu pismene prijave ili saznanja za prouzrokovanu štetu.
Postojanje štete i okolnosti pod kojima je nastala, visinu i način naknade utvrđuje posebna komisija od tri člana koju obrazuje direktor.
Komisija iz stava 1. ovog člana zakazuje raspravu, sprovodi postupak saslušanja zaposlenog čija se odgovornost utvrđuje, svedoka (ako ih ima) i izvodi druge dokaze radi utvrđivanja činjeničnog stanja.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika i knjigovodstvene vrednosti oštećene stvari ili na osnovu procene veštačenjem stručnjaka.
O sprovedenom postupku sačinjava se zapisnik i utvrđuje stepen krivice zaposlenog i visina štete, na osnovu koga direktor donosi rešenje o odgovornosti zaposlenog ili o oslobađanju od odgovornosti.
Sastavni deo zapisnika iz stava 1. ovog člana je i izjava zaposlenog da li pristaje da naknadi štetu.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se način naknade štete i rok u kome je zaposleni dužan da naknadi štetu.
Ako zaposleni ne pristane da naknadi štetu u utvrđenom roku, o naknadi štete odlučuje nadležni sud.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu, poslodavac je dužan da mu u roku od 60 dana, od dana nastanka povrede ili štete, naknadi štetu u skladu sa zakonom.
Ako se zaposleni i poslodavac ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.
8. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ZAPOSLENIH
Stupanjem na rad kod poslodavca zaposleni preuzima dužnosti i obaveze na radu i u vezi sa radom.
Zaposleni odgovara samo za povredu radne dužnosti i obaveze koja je u vreme izvršenja bila utvrđena Zakonom i ovim Ugovorom.
Krivična odgovornost, odgovornost za privredni prestup, i odgovornost za prekršaj, ne isključuje disciplinsku odgovornost zaposlenog, ako ta radnja predstavlja povredu dužnosti i obaveze.
Zaposleni koji na radu i u vezi sa radom namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu Ustanovi dužan je da je nadoknadi.
Zaposleni kod poslodavca ima obaveze i odgovornosti na radu i u vezi sa radom. Zaposleni je dužan da savesno i marljivo izvršava radne dužnosti i obaveze i poštuje zajedničke interese drugih zaposlenih kod poslodavca.
Obaveze i odgovornosti zaposlenih kod poslodavca ostvaruju se u organizovanom radu u kome svaki zaposleni vrši određene poslove, odnosno izvršava određene radne zadatke, utvrđene Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Zaposleni je naročito dužan:
1. Da čuva imovinu poslodavca, da se prema njoj odnosi sa pažnjom dobrog privrednika.
2. Da ulaže lične i stručne sposobnosti pri radu i da racionalno koristi sredstva za rad.
3. Da lično i savesno obavlja svoj posao, da izvršava svoje radne dužnosti i obaveze koje proizilaze iz rada.
4. Da rad obavlja u određeno vreme i da se za vreme rada ne udaljava sa svog posla.
5. Da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa, obavesti direktora odnosno njegovog zamenika, ako je iz bilo kojih razloga sprečen da dođe na posao.
6. Da čuva poslovnu tajnu.
7. Da stalno usavršava svoje radne i stručne sposobnosti.
8. Da se pridržava zaštitnih mera pri radu.
9. Da izvršava odluke nadležnih organa poslodavca.
10. Da se pridržava Zakona i opštih akata poslodavca.
Zaposleni može da odgovara za:
- lakšu povredu radne obaveze, utvrđenu ovim ugovorom;
- težu povredu radne obaveze, propisanu Zakonom, Statutom predškolske ustanove;
- povredu zabrane, propisanu Zakonom;
- materijalnu štetu koju zaposleni nanese predškolskoj ustanovi namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa Zakonom.
8.2. Vrste povreda obaveza zaposlenih
8.2.1. Lakše povrede obaveza
Lakše povrede radne obaveze zaposlenog u Predškolskoj ustanovi su:
1. neblagovremeni dolazak na posao, odlazak sa posla pre isteka radnog vremena ili nedozvoljeno napuštanje radnog mesta u toku radnog vremena;
2. neopravdan izostanak sa posla do dva radna dana;
3. neuredno i nesavesno držanje dokumenata, službenih spisa, podataka materijala i sredstava za rad;
4. neuredno vođenje pedagoške dokumentacije i evidencije;
5. neuljudno i nedolično ponašanje na radnom mestu, vaspitnoj grupi, kao i prema ostalim zaposlenim, strankama i roditeljima(uvrede, svađe i dr.);
6. odbijanje potrebne saradnje sa drugim zaposlenim zbog lične netrpeljivosti ili drugih neopravdanih razloga;
7. neovlašćeno izdavanje radnih naloga;
8. obavljanje privatnog posla za vreme rada;
9. upotreba sredstava za rad za lične potrebe u manjem obimu;
10. neprenošenje radnog iskustva na mlađe radnike, pripravnike i studente;
11. neopravdano propuštanje zaposlenog da u roku od 24 časa obavesti o sprečenosti dolaska na posao;
12. neprijavljivanje ili neblagovremeno prijavljivanje kvarova na aparatima, instalacijama i drugim sredstvima;
13. ometanje drugog zaposlenog u izvršavanju radnih obaveza;
14. neobaveštavanje odgovornog radnika o propustima u vezi sa zaštitom na radu;
15. prikrivanje materijalne štete;
16. nemarno i nepropisno izvršavanje poslova;
17. nepridržavanje odredaba zakona i opštih akata ustanove.
8.2.2. Teže povrede obaveza
Teže povrede radne obaveze zaposlenog u ustanovi su predviđene zakonom.
8.2.3. Povrede zabrane
Povrede zabrane predviđene su odredbama zakona.
U Predškolskoj ustanovi je zabranjeno fizičko, psihičko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje dece; fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti, odnosno seksualna zloupotreba dece.
Nasilje i zlostavljanje podrazumeva svaki oblik jedanput učinjenog ili ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti dece.
Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja propuštanje ustanove ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj dece.
Pod fizičkim nasiljem smatra se fizičko kažnjavanje dece od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba, svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja dece ili zaposlenog, nasilno ponašanje zaposlenog prema deci ili drugim zaposlenim.
Psihičko nasilje je ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva dece ili zaposlenog.
Socijalno nasilje predstavlja isključivanje dece iz grupe vršnjaka i raznih oblika socijalnih aktivnosti predškolske ustanove.
U Predškolskoj ustanovi nije dozvoljeno stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora predškolske ustanove u te svrhe.
Za povrede radne obaveze zaposlenom se može izreći mera prestanka radnog odnosa i novčana kazna.
Za lakšu povredu obaveze zaposlenom se izriče novčana kazna do 20% od plate zaposlenog isplaćene u mesecu u kome je odluka doneta, u trajanju do tri meseca.
Za težu povredu radne obaveze iz člana 143. Zakona zaposlenom se izriče mera prestanka radnog odnosa i suspenduje mu se licenca na period od šest meseci.
Mera prestanka radnog odnosa izriče se zaposlenom za učinjenu težu povredu radne obaveze ako je učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvrđene olakšavajuće okolnosti za zaposlenog.
Novčana kazna za učinjenu težu povredu radne obaveze izriče se u visini od 20 do 35% od plate zaposlenog isplaćene u mesecu u kome je odluka doneta, u trajanju od tri do šest meseci.
Za učinjenu povredu zabrane prestaje radni odnos zaposlenog, kada odluka direktora o utvrđenoj povredi zabrane postane konačna i oduzima se licenca.
Zaposleni se privremeno udaljava sa rada zbog učinjene povrede zabrane i teže povrede radne obaveze iz član 140. Zakona do okončanja disciplinskog postupka.
Naknada zarade zaposlenog za vreme udaljenja sa rada vrši se u skladu sa odredbama Zakona o radu.
Disciplinski postupak pokreće i vodi direktor Predškolske ustanove, koji donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku.
Disciplinski postupak se vodi kada zaposleni učini lakšu povredu radne obaveze, težu povredu radne obaveze, kao i u slučaju povrede zabrane.
Postupak se pokreće pismenim zaključkom na koji nije dopušten prigovor, a koji sadrži podatke o zaposlenom, opis povrede radne obaveze odnosno povrede zabrane, vreme, mesto i način izvršenja i dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede.
Zaključak se dostavlja zaposlenom najkasnije osam dana od dana pokretanja disciplinskog postupka.
Disciplinski postupak protiv zaposlenog je hitan.
Direktor predškolske ustanove zakazuje raspravu radi utvrđivanja odgovornosti zaposlenog najranije u roku od osam dana od dostavljanja zaključka.
Zaposlenom, odnosno njegovom braniocu dostavlja se poziv za ročište.
Zaposleni mora biti saslušan i ima pravo da iznese svoju odbranu sam ili preko zastupnika, a može dostaviti i pismenu odbranu za raspravu.
Rasprava se izuzetno može održati u odsustvu zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni uredno pozvan.
O održanom ročištu, saslušanju zaposlenog, svedoka i izvođenju dokaza vodi se zapisnik.
Na sva pitanja disciplinskog postupka koja nisu uređena Zakonom, primeniće se pravila opšteg upravnog postupka.
Disciplinski postupak je javan izuzev u slučajevima isključenja javnosti propisanim zakonom koji uređuje opšti upravni postupak.
Po sprovedenom disciplinskom postupku direktor donosi rešenje kojim se zaposleni oglašava krivim, ukoliko je utvrđena njegova odgovornost, i kojim izriče disciplinsku meru.
Zaposleni se može osloboditi odgovornosti, a može se i obustaviti postupak protiv zaposlenog, u skladu sa pravilima opšteg upravnog postupka.
Direktor odlučuje o izricanju disciplinske mere zaposlenom imajući u vidu: težinu i posledice učinjene povrede, stepen odgovornosti zaposlenog, njegovo ranije ponašanje i ponašanje posle učinjene povrede i druge olakšavajuće i otežavajuće okolnosti.
Rešenje direktora o disciplinskoj odgovornosti zaposlenog dostavlja se zaposlenom i njegovom braniocu.
8.6. Zastarelost pokretanja i vođenja disciplinskog postupka
Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno u roku od šest meseci od dana kada je povreda učinjena, osim ako je učinjena povreda zabrane iz člana 6. do 8. ovog Pravilnika, kada pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od dve godine od dana kada je učinjena povreda zabrane.
Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od dana od pokretanja disciplinskog postupka.
Ako povreda radne obaveze sadrži obeležja krivičnog dela pokretanja disciplinskog postupka zastareva protekom šest meseci od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno protekom roka u kome zastareva krivično gonjenje za to krivično delo, ukoliko je taj rok duži od šest meseci.
Zastarelost ne teče ako disciplinski postupak ne može da se pokrene ili vodi zbog odsustva zaposlenog ili drugih opravdanih razloga.
8.7. Pravna zaštita zaposlenog
Na rešenje o disciplinskoj odgovornosti zaposleni ima pravo prigovora Upravnom odboru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja direktora.
Upravni odbor je dužan da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora.
Ukoliko je prigovor neblagovremen, nedopušten ili je izjavljen od neovlašćenog lica Upravni odbor će ga odbaciti zaključkom.
Upravni odbor rešenjem odbija prigovor ako utvrdi da je postupak pravilno sproveden i da je rešenje zasnovano na zakonu, ali je prigovor neosnovan.
Ako upravni utvrdi da su u postupku odlučne činjenice pogrešno i nepotpuno utvrđene, da su povređena pravila postupka što je uticalo na pravilno rešavanje stvari, i da je izreka rešenja nejasna ili u protivrečnosti sa obrazloženjem, rešenjem će poništiti rešenje doneto u prvostepenom postupku i vratiti predmet direktoru na ponovni postupak.
Protiv novog rešenja zaposleni ima pravo na prigovor.
Ukoliko Upravni odbor ne odluči po prigovoru ili zaposleni nije zadovoljan njegovom odlukom, zaposleni se može obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donošenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke.
8.8. Evidencija o izrečenim disciplinskim merama
Ustanova vodi evidenciju o disciplinskim merama izrečenim zaposlenom.
8.9. Materijalna odgovornost zaposlenog
Zaposleni odgovara za materijalnu štetu koju nanese predškolskoj ustanovi na radu i u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom.
Ako je štetu prouzrokovalo više zaposlenih namerno ili krajnjom nepažnjom, a ne može se utvrditi udeo svakog od zaposlenih u učinjenoj šteti, zaposleni će za štetu odgovarati solidarno.
Postupak utvrđivanja odgovornosti za štetu pokreće, vodi i donosi rešenje direktor predškolske ustanove. Po sprovedenom postupku i utvrđenoj odgovornosti za štetu direktor donosi rešenje kojim zaposlenog oglašava odgovornim za nastalu štetu i obavezuje ga da je nadoknadi, određuje rok i način nadoknade štete. Direktor može doneti rešenje kojim zaposlenog delimično ili u potpunosti oslobađa odgovornosti za štetu, a može protiv zaposlenog i obustaviti postupak, u skladu sa pravilima opšteg upravnog postupka. Direktor može zaposlenog delimično osloboditi naknade štete ukoliko šteta nije prouzrokovana namerno.
Radni odnos prestaje:
1. Istekom roka za koji je zasnovan.
2. Kad zaposleni navrši 65 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju.
3. Vaspitaču ili stručnom saradniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
4. Sporazumom između zaposlenog i poslodavca
5. Smrću zaposlenog.
6. U drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1. Ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti.
2. Ako mu je, po zakonu, odnosno pravosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravosnažne odluke.
3. Ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne.
4. Ako mu je izrečena mera bezbednosti, visina ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere.
5. Usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa Zakonom.
6. I u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom.
9.1. Sporazumni prestanak radnog odnosa
Radni odnos može da prestane na osnovu pismenog sporazuma Ustanove i zaposlenog.
9.2. Otkaz od strane zaposlenog
Zaposleni ima pravo da Ustanovi otkaže radni odnos.
Otkaz zaposleni dostavlja poslodavcu u pismenom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
Ustanova može zaposlenom da otkaže radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to:
1. Ako je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna zanimanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.
2. Ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom.
3. Ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
4. Ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom.
5. Ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa uu smislu odredaba Zakona o radu.
6. Ako zaposleni zloupotrebi bolovanje.
7. Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do manjenja obima posla.
Otkaz iz stava 1. tačka 7. ovog člana poslodavac može dati zaposlenom samo ako ne može da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima.
9.4. Postupak u slučaju otkaza
Otkaz iz člana 104. stav 1. tačka 1 do 3, Ustanova može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenice koje su osnov za davanje otkaza.
Otkaz iz člana 104. stav 1. tačka 4. ovog Ugovora Ustanove može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog Zakonom za krivično delo.
10. OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje u Ustanovi - direktor i Upravni odbor.
Zaposlenim se u pismenom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Na rešenje direktora zaposleni ima pravo na prigovor Upravnom odboru u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja.
Upravni odbor dužan je da odluči po prigovoru u roku od 15 dana.
Zaposleni i Ustanova mogu sporna pitanja da iznesu pred arbitra saglasno Zakonu o mirnom rešavanju rednih sporova.
11. REŠAVANJE KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA
Kolektivni spor nastaje u postupku zaključivanja izmena, dopuna i primene odnosno tumačenja ovog Ugovora.
Ako nastane spor u procesu izmena i dopuna Ugovora, isti se rešava sporazumno u roku od 30 dana.
Ukoliko se sporazum ne postigne, učesnici su dužni da obrazuju arbitražu u roku od 15 dana od dana kada sporazum nije postignut. Arbitraža je dužna da donese odluku u roku od 15 dana od dana obrazovanja.
Sastav arbitraže za sporove u zaključivanju čine izabrani predstavnik osnivača, predstavnici reprezentativnih sindikata, direktor i jedan neutralni Član po dogovoru iz reda stručnjaka koja je predmet spora.
Kada dođe do spora u primeni ili promeni Ugovora formira se arbitraža od tri Člana u roku od 15 dana od dana saznanja za povredu primene Ugovora. Arbitraža je dužna da reši spor u roku od sledećih 15 dana.
Sastav arbitraže za sporove u primeni čine izabrani predstavnik osnivača, predstavnici reprezentativnih sindikata, direktor i jedan neutralni Član po dogovoru iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora.
Zaključci i odluke arbitraže su konačni i obavezni za učesnike. Obavezna odluka arbitraže u sporu povodom zaključivanja, odnosno izmeni i dopuni Ugovora zamenjuje odgovarajuće odredbe Ugovora u vezi sa kojim je došlo do spora, odnosno postaje sastavni deo kolektivnog ugovora.
Direktor je dužan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima.
Direktor je dužan da:
1. Razmotri i zauzme stavove o pokrenutim inicijativama, zahtevima i predlozima sindikata, a posebno po odlukama od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i o tome obavesti sindikat.
2. Obaveštava sindikat o pitanjima koja su od bitnog značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i dostavlja pozive sa materijalom radi prisustvovanja sednicama na kojima se razmatraju njegova mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
3. Da obezbedi uplatu sindikalne članarine u skladu sa Zakonom o radu i u procentima utvrđenim aktima sindikata kojima zaposleni pripadaju.
Direktor obezbeđuje organizaciji sindikata sledeće uslove za njegovo delovanje:
1. Korišćenje odgovarajuće prostorije i potrebne administrativno tehničke usluge.
2. Poslodavac je dužan da predsedniku sindikalne organizacije ustanove za obavljanje njegove aktivnosti - ako je u članstvu sindikata čiji je on predsednik učlanjeno više od 50% zaposlenih kod poslodavca, uveća mesečnu zaradu za 12%.
3. Predstavnicima organizacije sindikata mora se omogućiti odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sednicama organizacije sindikata, konferencijama, sednicama viših organa sindikata u kojima je predstavnik sindikata član, edukacijama koje sprovodi sindikat i u drugim opravdanim slučajevima.
4. Predstavnicima organizacije sindikata obezbeđuje se pristup svim radnim mestima kod poslodavca, kada je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih.
Aktivnosti sindikata obavljaju se tako da ne idu na štetu redovnog funkcionisanja poslodavca i radne discipline.
Direktor ne može doneti rešenje o prestanku radnog odnosa predsedniku sindikata i imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku, niti da ih na drugi način stavi u nepovoljan položaj.
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i ovim ugovorom.
Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka utvrđuje Osnivač posebnim aktom.
Pri utvrđivanju minimuma procesa rada Osnivač je obavezan da uzme u obzir mišljenje, primedbe i predloge sindikata Ustanove.
O utvrđenom minimumu rada obaveštavaju se i svi korisnici preko Ustanove i sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da se radi o delatnosti od javnog interesa.
Odluku o stupanju u štrajk i štrajk upozorenja donosi Odbor organizacije sindikata, posle sprovedenog postupka u skladu sa Statutom i Pravilima sindikata ili većina zaposlenih u skladu sa odredbama Zakona o štrajku.
Odluka o stupanju u štrajk mora da sadrži:
- zahteve zaposlenih sa obrazloženjem,
- datum i vreme početka štrajka,
- mesto okupljanja učesnika u štrajku, ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih,
- sastav štrajkačkog odbora, koji zastupa interese zaposlenih i u njihovo ime vodi štrajk,
- predlog za dogovor oko obezbeđenja objekta, zaposlenih i dece u vreme trajanja štrajka,
- predlog za otpočinjanje pregovora oko podnetih zahteva.
Štrajkački odbor je dužan da štrajk najavi dostavljanjem poslodavcu i Osnivaču odluke o stupanju u štrajk, najdocnije 10 dana pre dana određenog za početak štrajka, odnosno 24 časa pre početka štrajka upozorenja.
Zbog učestvovanja u štrajku organizovanom u skladu sa zakonom i ovim Ugovorom, zaposleni ne mogu biti stavljeni u nepovoljan položaj.
Organizovanje štrajka, ili učešće u štrajku, u skladu sa ovim Ugovorom ne predstavlja povredu radne obaveze.
Poslodavac ne sme sprečavati štrajk koji je organizovan u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje prava iz radnog odnosa osim prava na zaradu, a ima prava iz socijalnog osiguranja u skladu sa propisima o socijalnom osiguranju.
14. ZAKLJUČENJE KOLEKTIVNOG UGOVORA
14.1. Zaključivanje i primena kolektivnog ugovora
Ovaj ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici osnivača, poslodavca i reprezentativnog sindikata.
14.2. Postupak za izmenu i dopunu kolektivnog ugovora
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku na koji je zaključen.
Postupak za izmenu i dopunu ovog ugovora pokreću, pismenim putem, sa obrazloženjem, potpisnici ovog ugovora.
Potpisnici ovog ugovora dužni su da u roku od 15 dana razmotre pismeni predlog iz stava 2. ovog člana i da o tome donesu odluku.
14.3. Važenje i otkaz kolektivnog ugovora
Potpisnici ovaj ugovor mogu raskinuti sporazumno ili pismenim otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje do razrešenja spornih pitanja, a najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza, započnu postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja.
Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novog, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
15. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj Ugovor se zaključuje na period od tri godine.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, ovaj Ugovor prestaje da važi, ako se učesnici drugačije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka važenja ovog Ugovora.
Ovaj Ugovor stupa na snagu danom zaključivanja, a primenjivaće se osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Leskovca".