PRAVILNIKO UTVRĐIVANJU ODGOVORNOSTI LICA KOJE JE UČINILO POVREDU ANTIDOPING PRAVILA("Sl. glasnik RS", br. 32/2007, 88/2008 i 30/2014) |
Ovim pravilnikom uređuje se postupak utvrđivanja odgovornosti i izricanja mera licu koje je učinilo povredu antidoping pravila, u slučaju da nadležna sportska asocijacija ne izrekne mere, postupak odlučivanja po žalbama na mere koje je izrekla nacionalna sportska asocijacija, uslovi i način izbora i razrešenja članova Antidoping odbora.
Sportski savezi, sportisti, sportske organizacije i druga lica u sportu zemlje dužni su da pruže Antidoping agenciji Republike Srbije (u daljem tekstu: ADAS), odnosno Antidoping odboru ADAS pomoć u radu i da na zahtev Antidoping odbora, odnosno Veća dostave informacije i isprave kojima raspolažu i da se odazovu pozivu Antidoping odbora za učešće u postupku.
Odredbe ovog pravilnika shodno se primenjuju i na utvrđivanje odgovornosti za povredu antidoping pravila u vezi dopinga životinja.
Pod nacionalnom sportskom asocijacijom u smislu ovog pravilnika podrazumevaju se Olimpijski komitet Srbije i nacionalni (republički) granski sportski savez koji je, direktno ili indirektno, nadležan za lica protiv kojih se vodi postupak zbog povrede antidoping pravila.
Svi termini i definicije iz ovog pravilnika imaju značenje utvrđeno Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu i Svetskim antidoping kodeksom.
Antidoping odbor odlučuje, u pojedinačnim slučajevima, preko Veća za antidoping prekršaje (prvostepenog i žalbenog), sastavljenog od tri člana.
Članovi Veća za antidoping prekršaje iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: Veće) biraju se iz reda članova Antidoping odbora, tako što jednog člana imenuje lice koje je okrivljeno za povredu antidoping pravila, jednog člana imenuje predsednik Antidoping odbora, a trećeg člana, koji je ujedno i predsednik Veća, imenuju druga dva imenovana člana Veća.
Članovi Antidoping odbora koji su na bilo koji način učestvovali u donošenju prvostepene odluke o odgovornosti za povredu antidoping pravila ne mogu učestvovati u radu Žalbenog veća za antidoping prekršaje.
Predsednik Antidoping odbora imenuje člana Veća u slučaju iz stava 2. ovog člana na predlog druge stranke u postupku, datom u tužbi ili odgovoru u tužbi, s tim da predlog neće biti prihvaćen samo u slučaju postojanja nekog od razloga iz člana 14. stav 1. ovog pravilnika.
Antidoping odbor nezavisan je u donošenju odluka od drugih organa ADAS, a njegovi članovi moraju biti istaknuti stručnjaci u odgovarajućim oblastima.
Antidoping odbor odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova Antidoping odbora.
Veće za antidoping prekršaje odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova Veća.
U postupku utvrđivanja odgovornosti za povredu antidoping pravila, Antidoping odbor mora da obezbedi da se poštuje ličnost i pravo na odgovarajuću pravnu zaštitu lica odgovornog za doping (poštovanje privatnosti, pravovremeni pretres, jemčenje prava na pravno izjašnjenje, pošteno i nepristrasno odlučivanje, pravo na zastupnika o ličnom trošku, omogućavanje uvida u spise, podnošenje dokaza, poštovanje standarda u pogledu dokazivanja dopinga, blagovremeno informisanje, pravovremena, pismena i obrazložena odluka, pravo na žalbu i dr.).
II USTROJSTVO ANTIDOPING ODBORA
Antidoping odbor ima 7 članova koja se imenuju na period od četiri godine iz reda diplomiranih pravnika, lekara, farmaceuta, sportista i sportskih stručnjaka.
Isto lice može biti ponovo imenovano za člana Antidoping odbora.
Predsednika i članove Antidoping odbora imenuje Upravni odbor ADAS, na predlog predsednika Upravnog odbora ADAS.
Na prestanak dužnosti člana Antidoping odbora shodno se primenjuju odredbe člana 14. Statuta ADAS koji se odnose na prestanak dužnosti člana Upravnog odbora.
Predsednik Antidoping odbora ostvaruje nadzor nad primenom ovog pravilnika, prati i razmatra praksu rešavanja sporova i vrši druge poslove za koje je nadležan po ovom pravilniku.
Predsednik Antidoping odbora, u skladu sa ovim pravilnikom:
- odlučuje o nadležnosti ADAS, odnosno Antidoping odbora,
- odlučuje o izuzeću članova Veća,
- odlučuje o pitanjima vezanim za postupak povodom određenog spora pre nego što je obrazovano Veće,
- predstavlja Antidoping odbor i organizuje njegov rad,
- imenuje članove Veća i predsednike Veća u slučajevima predviđenim ovim pravilnikom,
- vrši druge poslove predviđene ovim pravilnikom, ili za koje nije određen drugi član Antidoping odbora.
Predsednik Antidoping odbora stara se o ujednačavanju prakse Veća i u tom cilju organizuje sednice Antidoping odbora na kojima se razmatraju pojedina sporna pravna pitanja i zauzimaju načelni stavovi; na početku postupka upoznaje predsednika Veća o ranijim odlukama u sličnim slučajevima; može ukazati Veću, pre potpisivanja odluke, na formalne nedostatke odluke i na raniju praksu po pojedinim pravnim pitanjima.
Predsednik Antidoping odbora može biti imenovan samo za predsednika Veća.
Predsednik Antidoping odbora mora biti diplomirani pravnik.
Antidoping odbor imenuje, na predlog predsednika Antidoping odbora, jednog člana za zamenika predsednika Antidoping odbora.
Ako je predsednik Antidoping odbora odsutan ili sprečen da duže vreme vrši dužnost, njegove funkcije vrši zamenik predsednika.
Ako je predsednik Antidoping odbora imenovan za člana Veća u određenom slučaju, njegove funkcije u odnosu na taj slučaj vrši zamenik predsednika.
Predsednik Antidoping odbora može preneti na sekretara Antidoping odbora vršenje određenih poslova iz svoje nadležnosti utvrđenih ovim pravilnikom u vezi troškova postupka.
Odluke koje donosi predsednik Antidoping odbora u vezi postupka su konačne, ako ovim pravilnikom nije drugačije određeno.
Ako se na odluku predsednika Antidoping odbora može izjaviti žalba, o žalbi odlučuje Antidoping odbor.
Sekretar Agencije vrši poslove sekretara Antidoping odbora utvrđene ovim pravilnikom.
Sekretar obezbeđuje vršenje stručnih i administrativnih poslova Antidoping odbora.
3. Članovi antidoping odbora i veća
Za člana Antidoping odbora može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove: da ima državljanstvo Republike Srbije; da ima poslovnu sposobnost; da nije pravosnažno osuđivan za krivično delo koje ga čini nedostojnim za izbor za člana Antidoping odbora; da je istaknuti stručnjak u odgovarajućoj oblasti, da ima stručno iskustvo u oblasti sporta; da je dostojno poverenja za imenovanje, odnosno da se iz njegovih ranijih postupaka može zaključiti da će savesno obavljati poslove člana Antidoping odbora i čuvati ugled Antidoping odbora.
Lista članova Antidoping odbora se objavljuje u "Službenom biltenu" ADAS i na internet strani ADAS.
Članovi Veća imenuju se u skladu sa Statutom ADAS i ovim pravilnikom.
Za predsednika Veća može biti imenovan samo član Antidoping odbora koji je diplomirani pravnik.
Izuzeće člana Veća može se tražiti ako postoje okolnosti koje bi mogle dovesti u opravdanu sumnju njegovu nepristrasnost ili nezavisnost, iz razloga određenih ovim pravilnikom i Zakonom o parničnom postupku za izuzeće sudije.
Stranka može tražiti izuzeće samo poimence određenog člana Veća koji u predmetu postupa.
Zahtev za izuzeće člana Veća stranka podnosi u pismenoj formi u roku od osam dana od dana kada je saznala za imenovanje ili za razloge za izuzeće, a najdocnije do završetka usmene rasprave pred prvostepenim Većem, a ako nije bilo usmenog raspravljanja, do donošenja odluke.
Stranka može tražiti izuzeće člana Veća kojeg je sama imenovala samo iz razloga za koje je saznala nakon što ga je imenovala.
Nije dopušten zahtev za izuzeće člana Veća: 1) kojim se uopšteno traži izuzeće svih članova Antidoping odbora ili članova Antidoping odbora koji bi mogli učestvovati u postupku; 2) u kome nije obrazložen razlog iz stava 1. ovog člana zbog koga se izuzeće traži; 3) o kome je već odlučeno; 4) koji je podnet od neovlašćenog lica; 5) koji je neblagovremen. Nedopušten zahtev odbaciće predsednik Antidoping odbora, odnosno predsednik Veća, a protiv rešenja o odbacivanju zahteva nije dozvoljena posebna žalba.
Ako jedna stranka traži izuzeće člana Veća, druga stranka može se saglasiti za zahtevom za izuzeće u roku od dva dana od kada je obaveštena o zahtevu za izuzeće. I sam član Veća može se povući sa svoje funkcije nakon što je zatraženo njegovo izuzeće, s tim da to ni u jednom ni u drugom slučaju ne podrazumeva priznanje osnovanosti razloga za izuzeće. Ako se druga stranka ne saglasi sa zahtevom za izuzeće, a član Veća se ne povuče sa svoje funkcije, odluku o izuzeću donosi predsednik Antidoping odbora u daljem roku od dva dana.
Ako predsednik Antidoping odbora prihvati zahtev za izuzeće, stranka, odnosno članovi Veća, kad je u pitanju predsednik Veća, imenuje (bira) novog člana Veća (predsednika Veća) u roku od tri dana od dana obaveštenja o odluci predsednika Antidoping odbora. Ako se novi član Veća (predsednik Veća) ne imenuje u propisanom roku, njega imenuje predsednik Antidoping odbora u daljem roku od tri dana, o čemu se obaveštavaju stranke i imenovani članovi Veća u roku od tri dana od dana imenovanja.
Postupak imenovanja novog člana Veća određen prethodnim stavom shodno se primenjuje i na slučajeve iz stava 4. ovog člana.
Na odluku predsednika Antidoping odbora o izuzeću člana Veća nije dopuštena žalba.
Ukoliko se zahtev za izuzeće člana Veća odnosi na predsednika Antidoping odbora, o zahtevu konačno odlučuje Antidoping odbor.
Kad član Veća sazna da je stavljen zahtev za njegovo izuzeće, dužan je da odmah obustavi svaki rad na odnosnom predmetu, a izuzetno može do donošenja rešenja o zahtevu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.
Ukoliko je zahtev za izuzeće usvojen i ako je izmenjen predsednik Veća, usmena rasprava mora da počne iznova i svi dokazi se moraju ponovo izvesti. Rasprava mora da počne iznova i kad je izmenjen neki drugi član Veća, ali u tom slučaju postoji mogućnost da posle saslušanja stranaka Veće odluči da se ranije saslušani svedoci i veštaci ponovo ne saslušavaju, nego da se pročitaju zapisnici o izvođenju tih dokaza na ranijoj raspravi.
Članovi Antidoping odbora ne mogu davati, pismeno ili usmeno, mišljenja ili savete, niti mogu biti punomoćnici ili savetnici u sporovima koji se vodi pred Antidoping odborom.
Stranke u sporu ne mogu komunicirati direktno niti održavati direktan kontakt sa izabranim članom Veća.
Zaposleni i članovi kod stranaka ili sa njima povezanih lica, članovi njihovih organa i stalni saradnici, ne mogu biti imenovani za članove Veća u sporovima u kojima učestvuju te stranke.
Ukoliko postoje okolnosti, koje bi dovele u sumnju nepristrasnost člana Veća, član je dužan da odmah po saznanju za postojanje tih okolnosti o njima obavesti predsednika Veća.
U postupku pred Antidoping odborom stranke su ravnopravne.
Antidoping odbor je dužan da svakoj stranci omogući da iznese svoje stavove i dokaze, kao i da se izjasni o radnjama i predlozima protivne stranke.
Antidoping odbor u postupku primenjuje materijalno pravo po sopstvenoj oceni i nije vezan za navode stranaka u pogledu materijalnog prava.
Stranke su dužne izneti sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i predložiti dokaze kojima se utvrđuju te činjenice. Antidoping odbor je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele, ako iz rezultata rasprave i dokazivanja proizlazi da je to neophodno za rešenje spora.
Koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje Antidoping odbor na osnovu slobodne ocene dokaza (po svom uverenju). Antidoping odbor će savesno i brižljivo ceniti svaki dokaz posebno i sve dokaze zajedno.
Stranke su dužne pred Antidoping odborom govoriti istinu i ne smeju zloupotrebljavati prava koja imaju u postupku.
Spor pred Antidoping odborom je hitan. Antidoping odbor vodi postupak bez odugovlačenja i sa što manje troškova.
U postupku pred Antidoping odborom nema mirovanja postupka.
Postupak pred Antidoping odborom vodi se na srpskom jeziku.
Sportista ili drugo lice koje je osumnjičeno za povredu antidoping pravila ima pravo na ovlašćenog prevodioca, o sopstvenom trošku.
Postupak pred Antidoping odborom je poverljiv i nije javan, osim ako se stranke ne dogovore drugačije, ili ako ovim pravilnikom nije određeno drugačije.
Antidoping odbor je ovlašćen da odbaci ili na drugi odgovarajući način otkloni radnje stranaka u postupku šikanoznog karaktera, ili kojima se zloupotrebljavaju prava koja strankama pripadaju u postupku.
Antidoping odbor nije obavezan da odlučuje ili odgovara strankama na razne pritužbe, predloge i zahteve koji nemaju veze sa tokom postupka, naročito one koji se ističu nakon pravosnažnog okončanja spora.
Nadležnost Antidoping odbora utvrđena je Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu.
Antidoping odbor:
1) utvrđuje odgovornost za povredu antidoping pravila u slučaju da nadležna sportska asocijacija ne izrekne mere za povredu antidoping pravila u roku od godinu dana od kada je analizom uzetih uzoraka utvrđeno da je sportista bio dopingovan;
2) odlučuje po žalbama na meru koju je izrekla nacionalna sportska asocijacija (olimpijski komitet, savez) osim ako u skladu sa zakonom nije određena, odnosno ugovorena nadležnost međunarodne sportske arbitraže za odlučivanje po žalbi.
Stranke mogu osporiti nadležnost ADAS, odnosno Antidoping odbora stavljanjem prigovora u odgovoru na tužbu, odnosno žalbu.
Ako tužena strana ospori nadležnost Antidoping odbora ili ne odgovori na tužbu odnosno žalbu, predsednik Antidoping odbora utvrđuje da li je Antidoping odbor nadležan (na osnovu Zakona o sprečavanju dopinga u sportu i ovog pravilnika).
Kad predsednik Antidoping odbora utvrdi postojanje nadležnosti Antidoping odbora, postupak će se nastaviti iako druga strana odbije da učestvuje u njemu.
Ako predsednik utvrdi da Antidoping odbor nije nadležan za rešavanje konkretnog spora, o tome će obavestiti stranke.
Ako je dat odgovor na tužbu, odnosno žalbu bez stavljanja prigovora o nadležnosti, ili se stranke bez datog odgovora na tužbu, odnosno žalbu upuste u raspravljanje o samoj stvari, smatraće se da je time utvrđena nadležnost Antidoping odbora u konkretnom sporu.
Na odluku predsednika Antidoping odbora iz st. 3. i 4. ovog člana može se uložiti, u roku od tri dana od dana uručenja, žalba Antidoping odboru.
Stranka u postupku može biti svako lice na koje se odnose odredbe Zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama vršiti radnje u postupku pred Antidoping odborom.
Stranku koja nema potpunu poslovnu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik.
Pravna lica zastupa njihov zakonski, odnosno statutarni zastupnik.
Zakonski, odnosno statutarni zastupnik može u ime stranke preduzimati sve radnje u postupku.
Stranke mogu preduzimati radnje u postupku lično ili preko punomoćnika.
Radnje u postupku koje punomoćnik preduzme u granicama punomoćja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.
Stranka koju zastupa punomoćnik može uvek doći pred Antidoping odbor i davati izjave pored svog punomoćnika, ali suprotnu stranku, svedoke i veštake može ispitivati samo preko punomoćnika ako je on prisutan na usmenoj raspravi, ako predsednik Veća ne odluči drugačije.
Punomoćnik stranke može biti samo advokat, registrovan u Republici Srbiji.
Stranke mogu imenovati savetnike prema svom izboru.
Imena i adrese lica iz st. 1. i 5. ovog člana moraju se pismeno saopštiti Antidoping odboru i drugoj stranci, a u obaveštenju se mora naznačiti da li se imenovanje odnosi na zastupanje ili na savetovanje.
Nacionalni sportski savez ima pravo da odredi eksperta, koji će sportisti pomagati u postupku i davati savete kada to bude neophodno.
Dostavljanje poziva i drugih pismena strankama u toku postupka vrši se shodnom primenom odredaba Zakona o parničnom postupku.
Rokovi određeni ovim pravilnikom su prekluzivni i ne mogu se produžavati.
Produženje se može dozvoliti samo u izuzetnim i opravdanim slučajevima od strane predsednika Antidoping odbora, na predlog predsednika Veća ili sporazumni predlog stranaka.
Rokovi za imenovanje članova Veća ne mogu se produžavati.
U izuzetno hitnim slučajevima, kao što su prekršaji antidoping pravila na takmičenjima, predsednik Antidoping odbora može odlučiti, odnosno dozvoliti da se rokovi utvrđeni ovim pravilnikom primereno skrate. O odluci o skraćenju rokova obaveštavaju se stranke.
Ako ovaj pravilnik nije predvideo rokove za obavljanje pojedinih radnji, rokove će odrediti predsednik Antidoping odbora, odnosno predsednik Veća vodeći računa o hitnosti postupka. Ovi rokovi mogu se produžiti ako postoje opravdani razlozi za produženje.
Dopušteno je korišćenje sredstava telekomunikacija za obavljanje pojedinih radnji u postupku, s tim da se rok smatra ispoštovanim ukoliko original stigne u ADAS, odnosno Antidoping odbor u razumnom roku (roku koji bi bio potreban da pošiljka poslata poštom onog dana kada je upotrebljeno sredstvo komunikacija stigne u Agenciju).
Postupak se, po pravilu, okončava najkasnije u roku od 60 dana od dana konstituisanja Veća, odnosno od dana uplate troškova postupka.
Izuzetno od odredbe iz stava 1. ovog člana, Veće može odlučiti da se postupak produži i nakon isteka ovog roka ako potrebe pribavljanja dokaza to nalažu.
Tužba, odgovor na tužbu, žalba, odgovor na žalbu, i druge izjave, predlozi i saopštenja koji se daju izvan usmene rasprave, podnose se pismeno (podnesci). Svi podnesci se podnose u roku od tri dana. Uslov pismene forme ispunjavaju i podnesci upućeni telegramom, telefaksom, faksom ili elektronskom poštom. Ovakvi podnesci se smatraju potpisanim, ako je u njima označen pošiljalac. Podnesci koji se dostavljaju elektronskom poštom moraju biti overeni kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati.
Izjave koje se daju podneskom mogu se, umesto podneskom, dati usmeno na zapisnik kod ADAS.
Na nerazumljive i nepotpune podneske primenjuju se odredbe ovog pravilnika koje se odnose na neuredne tužbe.
Podnesci sa prilozima koji se dostavljaju protivnoj stranci, predaju se ADAS odnosno Antidoping odboru u dovoljnom borju primeraka za Veće i protivnu stranku.
Predsednik Veća može odlučiti da pripremne podneske stranke dostavljaju neposredno jedna drugoj, uz dostavljanje Antidoping odboru primeraka za Veće.
Isprave koje se prilažu podnesku podnose se u izvorniku, prepisu ili fotokopiji čiju tačnost može i sama stranka da overi. Ako je isprava priložena u prepisu ili fotokopiji, Predsednik Antidoping odbora, odnosno predsednik Veća će na zahtev protivne strane pozvati podnosioca da podnese Antidoping odboru ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvoliće da je razgleda, uz ostavljanje roka u kojem se isprave ima predati, odnosno pregledati. Protiv rešenja koja se tiču isprava uz podnesak nije dozvoljena žalba.
8. Pravila po kojima se sprovodi postupak utvrđivanja odgovornosti za povredu antidoping pravila
Postupak se sprovodi prema odredbama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu i ovog pravilnika.
U pitanjima koja nisu regulisana ovim Pravilnikom, postupak će se odvijati shodnom primenom odredaba Zakona o parničnom postupku, osim ako primena pojedine odredbe ne odgovara prirodi postupka pred Antidoping odborom.
Ako Veće smatra da primena odredaba Zakona o parničnom postupku ne odgovara prirodi postupka pred Antidoping odborom, posebno imajući u vidu hitnost postupka, može u pitanjima koja nisu regulisana ovim pravilnikom sprovoditi postupak na način koji smatra svrsishodnim (odrediće postupak), pod uslovom da se sa strankama postupa ravnopravno i da je u svim stadijumima postupka svakoj stranci data puna mogućnost da iznese svoje činjenične i pravne navode, zahteve i stanovišta.
U postupcima u žalbenim sporovima u pitanjima koja nisu ovim pravilnikom posebno regulisana za taj postupak, shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika o postupku u sporovima u kojima Antidoping odbor odlučuje u prvom stepenu.
Prilikom rešavanja sporova, Veće donosi odluku i izriče sankcije na osnovu Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, Svetskog antidoping kodeksa, antidoping pravila nadležnih međunarodnih i nacionalnih saveza, odnosno organizacija, i ovog pravilnika.
Prilikom odlučivanja i izricanja sankcija u pitanjima koja nisu regulisana Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu (posledice po timove, sankcije u slučajevima višestruke povrede antidoping pravila i dr.), Veće donosi odluku u skladu sa Svetskim antidoping kodeksom i pravilima nadležne nacionalne i međunarodne sportske asocijacije.
Obaveza je nadležne nacionalne sportske asocijacije da dostavi ADAS važeća antidoping pravila svoje međunarodne sportske asocijacije.
U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana, Veće ne primenjuje antidoping pravila nadležne nacionalne ili međunarodne sportske asocijacije koja su suprotna Zakonu o sprečavanju dopinga u sportu i Svetskom antidoping kodeksu.
Odredbe st. 1-4. ovog člana shodno se primenjuju i na rešavanje sporova od strane nadležnog prvostepenog organa nacionalne sportske asocijacije.
9. Postupak u sporovima u kojima antidoping odbor odlučuje u prvom stepenu
ADAS, odnosno Antidoping odbor odlučuje u prvom stepenu o odgovornosti za povredu antidoping pravila ukoliko nadležna nacionalna sportska asocijacija nije blagovremeno, u skladu sa Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu i Statutom ADAS, donela prvostepenu odluku.
Postupak se pokreće tužbom, koju mogu da podnesu:
- direktor ADAS;
- nadležna međunarodna sportska asocijacija;
- Svetska antidoping agencija;
- sportska organizacija kojoj sportista pripada;
- organizator sportskog takmičenja na kome je izvršena doping kontrola;
- nadležna nacionalna sportska asocijacija;
- vlasnik dopingovane životinje;
- sportista ili drugo lice za koje postoji sumnja da su izvršili povredu antidoping pravila.
ADAS i nadležna nacionalna sportska asocijacija mogu se, uz saglasnost sportiste, sporazumeti da ADAS preuzme nadležnost za odlučivanje o povredi antidoping pravila u prvom stepenu i pre isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Tužba se podnosi protiv lica u pogledu koga je na osnovu rezultata prethodnog postupka doping kontrole utvrđeno, odnosno postoji osnovana sumnja, da je načinilo povredu antidoping pravila.
ADAS i nacionalna sportska asocijacija su stranke u postupku, na strani tužioca, i kada nisu podnele tužbu, i bez saglasnosti tuženog.
Protiv sportiste ili drugog lica ne može se voditi postupak zbog povrede antidoping pravila ukoliko je prošlo osam godina od trenutka kada je prekršaj učinjen.
Postupak počinje na dan kad Antidoping odbor primi tužbu.
Tužilac u tužbi navodi činjenice na kojima zasniva svoje zahteve, sporna pitanja i određuje tužbeni zahtev.
Tuženi treba da odgovori na tužbu i da se izjasni o zahtevima, navodima i dokazima tužbe, u roku koji odredi predsednik Antidoping odbora.
Stranke mogu u toku postupka da izmene ili dopune tužbu, odnosno odgovor na tužbu, osim ako Veće, radi efikasnosti postupka, ne odluči drukčije.
Tužba treba da sadrži pored navoda iz stava 2. ovog člana i: tačnu oznaku stranaka; izbor člana Veća.
Uz tužbu prilaže se potvrda o uplaćenoj registracionoj taksi. Ako uz tužbu nije dostavljena potvrda o plaćenoj registracionoj taksi, predsednik Antidoping odbora će ostaviti podnosiocu rok od tri dana da dostavi potvrdu. Smatraće se da je tužba povučena ako tražena potvrda ne bude dostavljena Antidoping odboru u ostavljenom roku. Taksa se ne plaća kada tužbu podnosi direktor ADAS.
Kad utvrdi da je tužba nerazumljiva ili da ne sadrži elemente propisane st. 2. i 6. ovog člana (nepotpuna tužba), ili da postoje nedostaci koji se tiču sposobnosti tužioca ili tuženog da budu stranke u postupku, ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupanja stranke, predsednik Antidoping odbora će radi otklanjanja tih nedostataka vratiti tužbu radi ispravke ili dopune, uz navode šta treba ispraviti ili dopuniti, odnosno koja ovlašćenja treba dostaviti i odrediti rok od tri dana za ispravke ili dopune tužbe. Smatraće se da je tužba povučena ako ne bude vraćena Antidoping odboru u određenom roku, a ako bude vraćena bez ispravke, odnosno dopune, predsednik Antidoping odbora će je odbaciti.
Nakon prethodnog ispitivanja tužbe, predsednik Antidoping odbora donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da: rešavanje o tužbenom zahtevu ne spada u nadležnost Antidoping odbora; o istom zahtevu već teče postupak; da je stvar pravosnažno presuđena; tužilac u roku koji mu je ostavljen nije otklonio nedostatke u tužbi ili nije u naknadno ostavljenom roku podneo dovoljan broj primeraka tužbe i podnesaka uz tužbu.
Tužba sa prilozima se dostavlja tuženom na odgovor u roku od tri dana od dana prijema ispravne i potpune tužbe u Antidoping odbor.
Tuženi je dužan da podnese svoj pismeni odgovor na tužbu u roku od 10 dana od dana kad mu je dostavljena tužba za odgovor.
U odgovoru tuženi će: izjasniti se o tužbenom zahtevu; izneti svoju odbranu (činjenice na kojim tuženi zasniva svoje navode, dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, te pravni osnov za svoje navode); istaći eventualne procesne prigovore, posebno u vezi nadležnosti Antidoping odbora; izabrati člana Veća.
Ako tuženi ne odgovori na tužbu ili odbije da uzme učešće u postupku ili dostavi nekompletan odgovor, sa postupkom će se nastaviti po odredbama ovog pravilnika.
Tužba i odgovor na tužbu (uključujući i priloge) podnose se u četiri primerka za Antidoping odbor i u jednom primerku za svaku protivnu stranku.
Ako tužba, odgovor na tužbu ili prilozi nisu podneseni u dovoljnom broju primeraka, predsednik Antidoping odbora će pozvati tužioca, odnosno tuženog da ih u određenom roku podnese.
Ako tužilac ne postupi po tom nalogu, predsednik Antidoping odbora će tužbu, odnosno odgovor na tužbu odbaciti (smatraće se da je podnesak neuredan).
Tokom postupka tužilac može izmeniti ili dopuniti svoju tužbu, osim u slučaju kad Veće smatra da nije svrsishodno dopustiti takve promene s obzirom na odugovlačenje koje bi se time prouzrokovalo ili na štetu koju bi zbog toga mogla pretrpeti druga stranka, ili s obzirom na druge okolnosti.
Član Antidoping odbora daje pismenu izjavu o prihvatanju dužnosti člana Veća.
Lice koje je predloženo za člana Veća dužno je da, pre prihvatanja dužnosti saopšti činjenice koje mogu opravdano izazvati sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost.
Član Veća je dužan da, od dana kada je imenovan, saopšti bez odlaganja činjenice iz stava 2. ovog člana ako su nastupile posle njegovog imenovanja.
Tužilac će izabrati svog člana Veća prilikom podnošenja tužbe, a tuženi u odgovoru na tužbu.
Ako jedna ili obe stranke ne izaberu svoje članove Veća u tužbi i odgovoru na tužbu, ili ako u roku od tri dana od dana poziva od strane predsednika Antidoping odbora ne izaberu drugog člana Veća ukoliko izabrani arbitar ne prihvati svoje imenovanje ili ako imenovanje prepuste Antidoping odboru, članove Veća imenuje predsednik Antidoping odbora u daljem roku od tri dana, o čemu se obaveštavaju stranke i imenovani članovi Veća u roku od tri dana od imenovanja.
Ako stranka dva puta uzastopno izabere za člana Veća lica koja se ne prihvataju imenovanja, pravo imenovanja prelazi na predsednika Antidoping odbora.
U roku od tri dana od dana prijema izveštaja o svom naimenovanju, imenovani članovi Veća biraju iz reda članova Antidoping odbora trećeg člana kao predsednika Veća, u skladu sa statutom ADAS i ovim pravilnikom. Ako ga oni u ovom roku ne izaberu (ne slože se oko njegovog izbora), predsednika Veća imenuje predsednik Antidoping odbora u daljem roku od tri dana.
Odredba iz stava 3. ovog člana primenjuje se i u slučaju izbora predsednika Veća.
Predsednik Antidoping odbora prilikom imenovanja člana, odnosno predsednika Veća dužan je uzeti u obzir sve okolnosti koje osiguravaju imenovanje nezavisnog i nepristrasnog člana Veća.
Ako član Veća za vreme trajanja mandata budu sprečeni u vršenju svojih funkcija (smrt, istupanje, izuzeće), stranka koja ga je izabrala izabraće drugog člana Veća, najkasnije u roku od tri dana od dana prijema poziva predsednika Antidoping odbora.
Ako su predsednika Veća koji je sprečen u obavljanju svoje funkcije izabrali članovi Veća, oni biraju novog predsednika Veća u roku od tri dana.
Ako je člana ili predsednika Veća koji je sprečen da vrši svoje funkcije imenovao predsednik Antidoping odbora, on će na njegovo mesto imenovati drugog člana u roku od tri dana.
Ako je u toku postupka izmenjen sastav Veća rasprava se ne ponavlja, osim ako se stranke ne saglase ili Veće ne odluči da se rasprava ponovi.
Ako se u jednom sporu pojavljuju kao tužioci ili tuženici više stranaka, one će se prethodno sporazumeti o izboru zajedničkog člana Veća. Ako se ne sporazumeju u rokovima predviđenim ovim pravilnikom, članove Veća imenuje predsednik Antidoping odbora.
Predsednik, odnosno sekretar Antidoping odbora potvrđuju strankama punovažno (uredno) obrazovanje Veća, i dostavlja predsedniku Veća akta.
Ako bez navođenja opravdanih razloga:
1) tuženi ne podnese odgovor na tužbu u ostavljenom roku, Veće će nastaviti postupak, pri čemu se ne smatra da propuštanje znači da tuženi priznaje navode i zahteve sadržane u tužbi, ili
2) jedna od stranaka, iako uredno pozvana, ne dođe na usmenu raspravu ili ne podnese pismene dokaze, Veće može da nastavi postupak i donese odluku na osnovu dokaza koji su podneti.
Stranka koja, iako zna da neka odredba zakona i ovog pravilnika od čije primene stranke mogu da odustanu nije poštovana, nastavi da učestvuje u postupku, a da bez odlaganja nije stavila prigovor ili da nije stavila prigovor u predviđenom roku, gubi pravo na prigovor kojim se poziva na nepoštovanje te odredbe ili tog uslova.
U toku postupka Veće može donositi zaključke i rešenja o procesnim radnjama koje smatra potrebnim. Protiv ovih zaključaka i rešenja nije dopuštena žalba.
Veće može u toku postupka naložiti strankama da preduzmu određene radnje ili da se uzdrže od izvesnih radnji koje se odnose na predmet spora. Ove naloge Veće može ukinuti u svako doba. Putem privremenih naloga ne sme se stvarati nikakvo činjenično stanje koje bi uticalo na rezultat spora ili neotklonjive štete po opterećenu stranku.
Veće zaseda u sedištu Antidoping odbora, a po odluci Veća uz saglasnost stranaka, mogu zasedati i u nekom drugom mestu.
Učesnici u postupku ne smeju u izjavama i podnescima vređati ili omalovažavati Antidoping odbor i članove Veća, službena lica ADAS, drugu stranku ili drugog učesnika u postupku.
Nakon obrazovanja Veća, prijema spisa spora i proučavanja problema, predsednik Veća odlučuje o terminu usmene rasprave.
Predsednik Veća može izuzetno odlučiti i da se ne održi usmenu raspravu i da se vodi postupak na osnovu isprava i drugih pismenih dokumenata ukoliko je lice koje je okrivljeno za povredu antidoping pravila sa time saglasno ili je priznalo povredu antidoping pravila ili odbija da učestvuje u postupku.
Predsednik Veća je ovlašćen da odlučuje o svim merama i pitanjima koja se tiču upravljanja postupkom i pripreme rasprave, uključujući i izvođenje dokaza. Na odluku predsednika veća nije dopuštena žalba.
Na predlog člana Veća, Veće može odluku predsednika Veća preispitati i preinačiti.
Svaka stranka dužna je dokazati činjenice na kojima zasniva svoj zahtev.
Veće će izvesti i one dokaze koji su bitni za donošenje odluke, a koje stranke nisu predložile, ako utvrdi da stranke idu za tim da raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati zbog protivnosti prinudnim propisima.
Ako Veće na osnovu ocene izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću utvrditi neku činjenicu, o postojanju te činjenice zaključiće se primenom pravila o pretpostavkama i teretu dokazivanja.
Dopušteni dokazi su: saslušanje stranaka, saslušanje svedoka, isprave, uviđaj, veštačenje, priznanje.
Stranka je dužna da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda. Uz ispravu sastavljenu na stranom jeziku podnosi se i overeni prevod.
Postojanje zabranjene doping supstance ili njenih metabolita ili markera u uzorku sportiste stvara oborivu pretpostavku da je sportista povredu antidoping pravila učinio najmanje nehatno.
U slučajevima iz člana 21. stav 1. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, sportista treba da dokaže i kako je nedozvoljena supstanca dospela u njegovo telo ili u njegov posed.
Sportista ili drugo lice koje se poziva na okolnosti iz člana 20. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu mora da dokaže odsustvo namere da se poboljša sportski učinak upotrebom doping supstance ili da se prikrije upotreba druge doping supstance.
Tužilac, odnosno nacionalna sportska asocijacija i ADAS snose teret dokazivanja da postoji povreda antidoping pravila. Smatra se da je podnet dovoljan dokaz ukoliko je povreda antidoping pravila utvrđena sa dovoljnom verovatnoćom (verovatnoća veća od čiste ravnoteže verovatnoće, ali manja od dokaza izvan razumne sumnje).
Ukoliko je u skladu sa Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu i Svetskim antidoping kodeksom teret dokazivanja na sportisti, da bi se oborila određena pretpostavka ili dokazalo postojanje određenih činjenica ili okolnosti, mera dokazivanja je pretežna verovatnoća (ravnoteža verovatnoće).
Za laboratorije koje je odobrila Svetska antidoping agencija pretpostavlja se da su sprovele analizu uzoraka u skladu s međunarodnim standardom laboratorijske analize i da je uzorke odgovarajuće lagerovala i čuvala (chain of custody). Sportista može opovrgnuti ovu pretpostavku dokazujući da je došlo do odstupanja od međunarodnog standarda. Ako sportista opovrgne ovu pretpostavku, dokazivanjem da je došlo do odstupanja od međunarodnog standarda, tužilac, odnosno nacionalna sportska organizacija ili ADAS je obavezan da dokaže da takvo odstupanje nije prouzrokovalo nepovoljan analitički nalaz.
Odstupanje od međunarodnog standarda za testiranje ne znači samo po sebi neverodostojnost pozitivne analize uzetog uzorka ili postojanja povrede antidoping pravila. Ako sportista dokaže da je došlo do odstupanja od međunarodnog standarda tokom testiranja, onda će tužilac biti dužan da dokaže da takva odstupanja nisu prouzrokovala nepovoljan analitički nalaz ili činjeničnu osnovu za prekršaj antidoping pravila.
Ako Veće nakon proučavanja tužbe i odgovora na tužbu odluči da se postupak u celosti sprovede pismeno, odnosno na osnovu isprava, predsednik Veća određuje tok pismenog postupka, pri čemu utvrđuje rokove za dostavljanje pismena (isprava i dokaza) i određuje kraj (zaključenje) pismenog raspravljanja.
Tokom pismenog pripremnog postupka, svaka stranka ima pravo na dva podneska (dva svoja podneska i dva odgovora na podnesak druge strane). Nakon druge razmene podnesaka, stranka ne može bez saglasnosti druge stranke slati nove podneske i iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze, uključujući i isticanje procesnih i materijalni prigovora koji su mogli biti ranije izneti, osim ako učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije bila u mogućnosti izneti odnosno predložiti ranije.
Predsednik Veća određuje nakon što je zaključeno pismeno raspravljanje termin za većanje na kome će članovi Veća razmotriti sporni predmet i doneti odluku.
Predsednik Veća na početku većanja iz stava 3. ovog člana upoznaje Veće sa tokom i rezultatima pripremnog postupka. Nakon izlaganja predsednika Veća, članovi pristupaju razmatranju podnetih isprava i dokaza.
Veće može tokom većanja odlučiti da se zakaže usmena rasprava radi razjašnjenja važnih spornih pitanja.
Kada Veće smatra da je predmet dovoljno razmotren i kada je svakoj strani u postupku omogućeno da iznese svoje stavove, predsednik Veća zaključuje većanje i Veće pristupa glasanju radi donošenja odluke.
Ako Veće ne odluči da se postupak u celosti sprovede pismeno, predsednik Veća nakon ispitivanja tužbe i odgovora na tužbu odmah zakazuje usmenu raspravu.
Usmena rasprava se, po pravilu, treba održati najkasnije četiri nedelje nakon prijema odgovora na tužbu.
Na usmenim raspravama mogu učestvovati ovlašćeni punomoćnici i savetnici stranaka.
Veće može dozvoliti da usmenoj raspravi prisustvuju pojedina službena lica ovlašćenih antidoping organizacija, ako je to od interesa za njihovu službu.
Postupak treba da bude tako pripremljen da se po pravilu može nakon jedne usmene rasprave zaključiti.
U tom cilju predsednik Veća može na zahtev jedne stranke naložiti drugoj stranci da podnese isprave koje se nalaze u njenom posedu, ostavljajući joj za to određeni rok. Stranka koja stavlja takav predlog treba da učini verovatnim da se određena isprava nalazi u posedu druge stranke i da je relevantna za dati predmet.
Odredbe prethodnog stava važe i za druga dokazna sredstva, ukoliko su značajna za postupak.
Predsednik Veća određuje, nakon što je pripremni pismeni postupak zatvoren (zaključen), termin za usmenu raspravu i šalje pozive licima koja su određena za učešće u raspravi.
Predsednik Veća može odložiti zakazanu usmenu raspravu kad je to potrebno radi izvođenja dokaza ili kad za to postoje drugi posebno opravdani razlozi. Kad odloži raspravu, predsednik Veća će o vremenu održavanja novog ročišta odmah obavestiti sve pozvane.
Predsednik Veća otvara usmenu raspravu i objavljuje predmet raspravljanja. Zatim utvrđuje da li su došla sva pozvana lica, pa ako nisu, proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak.
U slučaju izostanka uredno pozvane stranke, rasprava se nastavlja po odredbama ovog pravilnika sa prisutnom strankom.
Ako na dve uzastopno zakazane usmene rasprave izostanu obe uredno pozvane stranke, smatraće se da je tužilac povukao tužbu.
Svedoci se, po pravilu, saslušavaju na raspravi.
Svedoci mogu da budu saslušani i van rasprave ako na to pristanu i stranke se tome ne protive.
Veće može od svedoka da traži da u određenom roku odgovore na postavljena pitanja, ako se stranke tome ne protive.
Svedoci se saslušavaju bez polaganja zakletve, uz upozoravanje na zakonsku obavezu govorenja istine i kažnjivost davanja lažnog iskaza.
Prema svedocima Veće ne može da izriče procesne mere ili kazne.
Ako se stranke nisu drukčije sporazumele, predsednik Veća može da:
1) imenuje jednog ili više veštaka radi davanja nalaza i mišljenja o pitanjima koja odredi Veće;
2) naloži strankama da veštaku pruže sve potrebne informacije, da mu predaju sve potrebne isprave, kao i da omoguće veštaku pristup ispravama i stvarima.
Ako se stranke nisu drukčije sporazumele, a to traži jedna stranka i tako odredi predsednik Veća, veštak je dužan da, posle podnošenja pismenog ili usmenog nalaza i mišljenja, učestvuje u usmenoj raspravi na kojoj stranke mogu da mu postavljaju pitanja ili na koju mogu da dovedu druge veštake da sa imenovanim veštakom raspravljaju sporna pitanja.
Odredbe ovog pravilnika o izuzeću člana Veća shodno se primenjuju na izuzeće veštaka.
Na predlog jedne stranke, podnesen najkasnije pre zakazivanja usmene rasprave, ili na sopstvenu inicijativu u hitnim slučajevima, Veće može da odluči da određeni dokaz van usmene rasprave izvede predsednik Veća ili jedan od članova Veća.
Veće može odlučiti da svedok ili veštak preda svoju pismenu overenu izjavu, ako zbog opravdanih razloga nije u mogućnosti da učestvuje u usmenoj raspravi, a njegova izjava je bitna za rešenje spora.
Predsednik Veća može naložiti strankama da dovedu svedoka.
Predsednik Veća može naložiti da stranke u postupku dostave jedna drugoj podneske, s tim da Antidoping odboru dostave potreban broj primeraka, kao i dokaze da je podnesak dostavljen drugoj strani u postupku.
Protiv rešenja donetih u slučajevima iz ovog člana nije dopuštena žalba.
Predsednik Veća na početku usmene rasprave upoznaje Veće sa tokom i rezultatima pripremnog postupka.
Stranke mogu dopuniti izlaganje predsednika Veća. Stranke ukratko izlažu svoje zahteve, predloge i činjenične navode kojima obrazlažu svoje predloge, odnosno pobijaju predloge protivnika, uključujući i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora.
Svaka stranka može da odgovori na navode druge stranke.
Nakon izlaganja stranaka vrši se eventualno izvođenje dokaza i pretresanje rezultata njihovog izvođenja.
O prihvatanju ili odbijanju predloga za izvođenje određenog dokaza podnetom na samoj raspravi odlučuje Veće. Stranke ne mogu na raspravi predlagati izvođenje saslušanje svedoka i veštaka koje nisu naveli u pismenim podnescima. Veće nije u daljem toku postupka vezano za raniju odluku o izvođenju određenog dokaza.
Svedoci i veštaci moraju biti upozoreni na obavezu govorenja istine i kažnjivost davanja lažnog iskaza.
Stranke mogu postavljati pitanja svedocima i veštacima. Predsednik Veća zabraniće postavljanje određenog pitanja ili će zabraniti odgovor na postavljeno pitanje, ako je već u pitanju sadržano kako na njega treba odgovoriti ili ako se pitanje ne odnosi na predmet.
Nakon okončanja izvođenja dokaza, stranke mogu dati završnu reč.
Kad Veće smatra da je predmet raspravljen tako da se može doneti odluka, predsednik veća saopštiće da je usmena rasprava zaključena, i posle toga će se Veće povući na većanje i glasanje radi donošenja odluke.
Prilikom većanja i glasanja Veće može odlučiti da se radi dopune dokaznog postupka ili razjašnjenja važnih pitanja rasprava ponovo otvori.
Postupak se okončava donošenjem odluke.
Postupak može biti okončan ako:
1) tužilac povuče tužbu, osim ako se tuženi tome ne usprotivi, a Veće oceni da tuženi ima opravdan interes da se donese odluka o sporu;
2) stranke sporazumno odluče o okončanju postupka;
3) Veće oceni da je postupak postao nemoguć (u slučajevima kao što su smrt sportiste ili drugog lica koje se tereti za povredu antidoping pravila i slično);
4) je postupak obustavljen u skladu sa ovim pravilnikom.
Na raspravi se vodi zapisnik. Zapisnik potpisuje predsednik Veća, stranke, odnosno njihovi punomoćnici i zapisničar. Ako jedna od stranaka odbije da potpiše zapisnik predsednik Veća će konstatovati to u zapisniku.
Sekretar Antidoping odbora određuje zapisničara.
Veće donosi odluku o predmetu spora kojom rešava o svim zahtevima stranaka, odnosno utvrđuje postojanje ili nepostojanje povrede antidoping pravila iz člana 3. Zakona o sprečavanju dopinga u sportu i izriče sankcije.
Ako tuženi do zaključenja rasprave prizna tužbeni zahtev, Veće će bez daljnjeg raspravljanja doneti odluku kojom usvaja tužbeni zahtev, i izriče sankcije.
Ako se tužilac do zaključenja rasprave odrekne tužbenog zahteva, Veće će bez daljnjeg raspravljanja doneti odluku kojom odbija tužbeni zahtev. Za odricanje od tužbenog zahteva nije potreban pristanak tuženog.
Veće može izreći sve sankcije predviđene Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu, Svetskim antidoping kodeksom i pravilima nadležne nacionalne sportske asocijacije, u granicama opšteg minimuma i maksimuma.
Pri izricanju sankcije uzimaju se u obzir sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti, uključujući stepen krivice i višestrukost povreda antidoping pravila, utvrđene aktima iz prethodnog stava.
Odluka se donosi u pismenoj formi i mora biti potpisana od strane članova Veća.
Veće odluku donosi posle većanja u kome moraju da učestvuju svi članovi.
Odluka Veća donosi se većinom glasova članova Veća.
Odluka Veća je punovažna i ako je potpiše većina članova Veća i na odluci utvrdi uskraćivanje potpisa.
Veće je obavezno da donese odluku u roku od 14 dana nakon poslednje usmene rasprave, odnosno u slučaju pismenog postupka nakon poslednjeg utvrđenog datuma za razmenu podnesaka.
Član Veća koji nije saglasan sa izrekom ili obrazloženjem odluke može pismeno da izdvoji svoje mišljenje koje se strankama dostavlja uz odluku ako taj član Veća to zatraži.
Odluka sadrži: uvod, izreku i obrazloženje.
U odluci moraju da budu navedeni datum i mesto njenog donošenja.
U roku od 20 dana nakon što je u skladu sa ovim pravilnikom utvrđeno da je počinjen prekršaj antidoping pravila, ili se počinitelj odrekao prava na raspravu, ili tvrdnja da je učinjen prekršaj antidoping pravila nije na vreme osporena, ADAS javno objavljuje informacije u vezi sa slučajem dopinga, uključujući sport, povredu antidoping pravila, ime sportiste ili druge osobe koja je počinila povredu antidoping pravila, zabranjenu supstancu ili zabranjeni metod i posledice. ADAS u istom roku objavljuje i odluku o žalbi.
ADAS će, u okviru roka za javno objavljivanje iz stava 1. ovog člana, poslati svu dokumentaciju sa rasprave i odluku o žalbi Svetskoj antidoping agenciji.
U bilo kom slučaju gde je posle rasprave ili žalbe odlučeno da sportista ili drugo lice nisu počinili povredu antidoping pravila, odluka može biti objavljena javno samo uz pristanak sportiste ili drugog lica. ADAS će preduzeti razumne napore da pribavi takvu saglasnost, i ukoliko je pribavi, objaviti odluku u celini ili u izmenjenom obliku koji bude odobren od strane sportiste ili drugog lica.
Informacije iz st. 1. i 3. ovog člana se obavezno objavljuju na veb sajtu ADAS i ostavljaju tamo najmanje jednu godinu.
Nijedan član organa ADAS ili zaposleni u ADAS ne sme javno komentarisati specifične okolnosti pojedinog slučaja (osim opšteg opisivanja procesa i nauke), osim u odgovorima na javne komentare sportiste, drugog lica ili njihovih zastupnika.
Odluku izrađuje predsednik Veća.
Veće je vezano za svoju odluku čim je donesena.
Period zabrane učešća na sportskim priredbama počeće od datuma kada je doneta odluka o zabrani.
Svaki period privremene suspenzije (bilo da je dosuđen ili dobrovoljno prihvaćen) biće uračunat u ukupni period zabrane.
Gde to nalaže pravičnost, na primer u slučaju odlaganja pretresa ili drugih aspekata doping kontrole koji se ne mogu pripisati sportisti, Veće može da za početak perioda zabrane učešća u sportskim priredbama odredi raniji datum, počev od datuma uzimanja uzorka.
Veće će, na zahtev svake stranke, da izvrši jezičke i tehničke ispravke u donetoj odluci ili dati određena tumačenja te odluke.
Zahteve iz stava 1. ovog člana stranka mora da podnese najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema odluke.
Odluka o ispravkama i tumačenjima je sastavni deo odluke na koju se odnosi.
Dostavljanje odluke iz stava 3. ovog člana vrši se na način utvrđen za dostavljanje odluke na koju se odnosi.
Potvrdu o pravosnažnosti i izvršnosti odluke stavlja predsednik Antidoping odbora.
Izvornik i svi spisi se čuvaju kod ADAS.
10. Postupak u žalbenim sporovima
Protiv odluke donete u prvom stepenu od strane prvostepenog nadležnog organa, može se izjaviti žalba Antidoping odboru ADAS.
Žalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja prvostepene odluke.
Žalba se podnosi u četiri primerka za Antidoping odbor i u jednom primerku za svaku protivnu stranku. Ako žalba ili prilozi nisu podneseni u dovoljnom broju primeraka, predsednik Antidoping odbora će pozvati žalioca da ih u određenom roku podnese. Ako žalilac ne postupi po tom nalogu, predsednik Antidoping odbora će žalbu odbaciti kao neurednu.
Postupak u žalbenim sporovima nije javan, osim ako se stranke ne dogovore drugačije ili Žalbeno veće ne odluči drugačije na predlog stranke.
ADAS može da objavi arbitražnu odluku u celini, osim ako bi nekim delom neopravdano povredila privatnost lica protiv koga je vođen postupak.
Odluka se u žalbenim sporovima može pobijati zbog:
- pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;
- bitne povrede odredaba o postupku;
- pogrešne primene materijalnog prava;
- odluke o sankcijama (kaznama).
Bitna povreda odredaba postupka postoji ako prvostepeni organ u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio neku odredbu opšteg akta kojim je uređen postupak pred prvostepenim organom, a to je bilo od bitnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.
Odluka se može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja kad je prvostepeni organ neku odlučnu činjenicu pogrešno utvrdio ili je nije utvrdio. Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi.
Odluka se može pobijati zbog odluke o kazni kad odlukom prvostepeni organ nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja, ili kad je prvostepeni organ primenio ili nije primenio odredbe o ublažavanju kazne, o oslobođenju od kazne, ili što nije izrekao uslovnu kaznu iako su za to postojali propisani uslovi.
Odluka se može pobijati zbog pogrešne primene materijalnog prava ukoliko prvostepeni organ nije primenio ili je pogrešno primenio odgovarajući zakon ili opšti akt ili je prekoračio svoja ovlašćenja.
Žalbu mogu podneti lica koja su bila stranke u prethodnom postupku, ADAS, i lica koja su na to ovlašćena Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu, Svetskim antidoping kodeksom ili odgovarajućim sportskim pravilima.
U korist pravnog lica žalbu izjavljuje fizičko lice ovlašćeno da ga zastupa.
Pravo da podnesu žalbu imaju:
1) sportisti ili lica na koje se odnosi odluka protiv koje je uložena žalba;
2) druga strana u sportu u kome je doneta odluka;
3) međunarodna sportska asocijacija, Svetska antidoping agencija i svaka druga antidoping organizacija prema čijim pravilima su izrečene sankcije;
4) nacionalna sportska asocijacija;
5) ADAS;
6) Međunarodni olimpijski komitet, odnosno Međunarodni paraolimpijski komitet, gde odluka može da ima posledice u vezi sa Olimpijskim igrama ili Paraolimpijskim igrama, uključujući odluke koje utiču na pravo učešća na Olimpijskim igrama ili Paraolimpijskim igrama;
7) vlasnik životinje.
U slučaju kada je odlukom utvrđena mera privremene suspenzije, pravo na žalbu ima jedino sportista ili lice na koje se odnosi mera privremene suspenzije.
Lica iz člana 73. stav 3. ovog pravilnika mogu se žaliti na odluku kojom je utvrđeno postojanje povrede antidoping pravila, odluku kojom je utvrđeno da ne postoji povreda antidoping pravila, odluku kojom je utvrđeno da nije postojala nadležnost za odlučivanje, odluke kojima se nameće privremena suspenzija na osnovu prethodno sprovedenog postupka saslušanja.
Blagovremeno izjavljena žalba ne odlaže izvršenje odluke, osima u slučajevima kad predsednik Antidoping odbora, odnosno Žalbeno veće, na molbu podnosioca žalbe, podnetu u žalbi, ne odluči da se odloži izvršenje odluke zbog postojanja opravdanih razloga.
Podnošenjem žalbe nadležnost za rešavanje spora prelazi na ADAS.
Organ koji je doneo odluku koja se pobija može odluku izmeniti ili ukinuti sve dok ne pošalje Antidoping odboru odgovor na žalbu ili dok nije obrazovano Žalbeno veće. Nova odluka se dostavlja bez odlaganja strankama i o njoj se obaveštava ADAS.
Antidoping odbor nastavlja sa postupkom po žalbi ukoliko ona nije postala bespredmetna usled nove odluke. Izmenjeno stanje postoji ukoliko se nova odluka temelji na znatno izmenjenom činjeničnom stanju ili znatno izmenjenom pravnom stanju.
Stranke u prvostepenom postupku mogu se odreći prava na žalbu pošto je odluka saopštena. Odricanje maloletnika od prva na žalbu nema pravnog dejstva.
Podnosilac žalbe može odustati od izjavljene žalbe do donošenja drugostepene odluke.
Žalba mora da sadrži: označenje stranaka; tačnu oznaku odluke protiv koje se žalba izjavljuje; imenovanje člana Žalbenog Veća; molbu za odlaganje izvršenja odluke na koju se odnosi žalba, sa razlozima, ukoliko se molba može primeniti na konkretni slučaj; osnov i razloge žalbe, žalbeni predlog; potpis podnosioca žalbe.
Uz žalbu treba priložiti: kopiju odluke koja se pobija; potvrdu o plaćenoj registracionoj taksi.
Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se odluka pobija ili ako žalba nije potpisana ili ako žalba ne sadrži razloge (nepotpuna žalba), predsednik Antidoping odbora će pozvati žalioca da u roku od tri dana dopuni ili ispravi žalbu podneskom ili na zapisnik kod ADAS. Ako žalilac u određenom roku ne postupi po ovom nalogu, Predsednik Antidoping odbora će rešenjem odbaciti žalbu kao nepotpunu.
Ako uz žalbu nije dostavljena potvrda o plaćenoj registracionoj taksi, predsednik Antidoping odbora će ostaviti žaliocu rok od tri dana da dostavi potvrdu. Smatraće se da žalba nije ni podneta ako tražena potvrda ne bude dostavljena Antidoping odboru u ostavljenom roku.
U žalbi se ne mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi, osim ako žalilac pruži dokaze da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predložiti do zaključenja prethodnog postupka. Pozivajući se na nove činjenice žalilac je dužan da navede dokaze kojima bi se te činjenice imale dokazati, kao i da navede činjenice koje tim dokazima želi dokazati. Ako su usled iznošenja novih činjenica i predlaganja novih dokaza prouzrokovani troškovi u postupku povodom žalbe, ove troškove će nezavisno od ishoda spora snositi ona stranka koja je iznela nove činjenice, odnosno predložila nove dokaze.
Neblagovremenu, nedozvoljenu i od neovlašćenog lica podnetu žalbu odbaciće rešenjem predsednik Antidoping odbora.
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu odbaciće Žalbeno veće, ako to nije učinio predsednik Antidoping odbora.
Na rešenje o odbacivanju žalbe iz st. 1. i 2. ovog člana može se uložiti prigovor u roku od četiri dana. O prigovoru odlučuje Antidoping odbor, s tim da u radu i odlučivanju ne učestvuju članovi Antidoping odbora koji su odlučivali u prvom stepenu.
Žalba se podnosi protiv:
- organa koji je doneo odluku;
- lica u čiju je korist doneta odluka.
Predsednik Antidoping odbora dostavlja žalbu (zajedno sa razlozima žalbe) drugoj stranci i ostavlja joj rok od osam dana za odgovor.
U odgovoru na žalbu druga stranka: imenuje jednog člana Veća; stavljanje prigovora u vezi nadležnosti Antidoping odbora; iznosi svoje stanovište o navodima žalbe.
Prvostepeni organ uz odgovor na žalbu dostavlja Antidoping odboru i spise slučaja (original ili prepis).
U žalbenom postupku uvek se traži izjašnjenje svih stranaka koje su učestvovale u prethodnom postupku.
Odgovor na žalbu se dostavlja žaliocu, uz eventualno ostavljanje kraćeg roka za izjašnjenje.
Žalbeno veće odlučuje o žalbama, po pravilu, bez rasprave.
Kad Žalbeno veće nađe da je radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja ili zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stara potrebno da se izvedu određeni dokazi, ili da postoji bitna povreda odredaba postupka, koja je uticala ili je mogla uticati na ispravno rešavanje predmeta spora ili nađe da je prvostepeni postupak obustavljen zbog pogrešne ocene dokaza ili pogrešne primene materijalnog prava, zakazaće usmenu raspravu ili odrediti da se dalji postupak sprovede na osnovu pismena. Termin za usmenu raspravu trebao bi da bude najkasnije u roku od 30 dana od prijema odgovora na žalbu.
Ako sa usmene rasprave izostane žalilac, rasprava se neće održati, a odluka će se doneti na osnovu navoda žalbe i odgovora na žalbu.
Veće je obavezno da donese odluku u roku od 14 dana nakon poslednje usmene rasprave odnosno u slučaju pismenog postupka nakon poslednjeg utvrđenog datuma za razmenu podnesaka.
Rešavajući po žalbi Žalbeno veće može žalbu odbaciti, odbiti kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku, žalbu usvojiti, a prvostepenu odluku preinačiti.
Žalbeno veće odbaciće žalbu kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica, ako utvrdi da je predsednik Antidoping odbora propustio da to učini.
Žalbeno veće ispituje prvostepenu odluku u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba postupka i na pravilnu primenu materijalnog prava.
Žalbeno veće ispituje prvostepenu odluku u onom delu u kojem se pobija žalbom, a ako se iz žalbe ne vidi u kome se delu odluka pobija, Žalbeno veće će uzeti da se odluka pobija u delu u kome stranka nije uspela u sporu (u prethodnom postupku).
Ako je žalbu izjavilo samo lice kome je izrečena disciplinska sankcija, prvostepena odluka se ne može izmeniti na njegovu štetu.
Žalbeno veće može izreći sve sankcije predviđene Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu, Svetskim antidoping kodeksom i pravilima nadležne nacionalne sportske asocijacije, u granicama opšteg minimuma i maksimuma.
Žalbeno veće će odlukom odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se odluka pobija, niti postoji povreda postupka koja je uticala na ispravno rešavanje predmeta spora.
Žalbeno veće će uvažiti žalbu i odlukom preinačiti prvostepenu odluku kada utvrdi da su odlučne činjenice u prvostepenom postupku utvrđene i da s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, treba doneti drugačiju odluku ili ako smatra da postoje takve povrede materijalnog prava koje se mogu otkloniti bez ukidanja prvostepene odluke, ili kad nađe da prilikom odmeravanja kazne nisu uzete u obzir sve okolnosti koje utiču na pravilno odmeravanje kazne ili kad okolnosti koje su uzete u obzir nisu pravilno ocenjene. Prvostepena odluka će se preinačiti kad se utvrdi da je prvostepeni organ pogrešno ocenio isprave i dokaze koje nije sam izveo, a odluka je zasnovana na tim dokazima.
U obrazloženju odluke Žalbeno veće ceniće žalbene navode i ukazaće na povrede materijalnog prava koje je uzelo u obzir po službenoj dužnosti.
Kad Žalbeno veće povodom ma čije žalbe izjavljene protiv prvostepene disciplinske odluke utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog korisni i za kojeg od okrivljenih koji nije izjavio žalbu ili nije izjavio u tom pravcu, postupiće po službenoj dužnosti kao da takva žalba postoji.
Odluka doneta u žalbenom postupku je konačna i postaje pravosnažna uručenjem strankama.
ADAS će vratiti sve originalne spise prvostepenom organu.
ADAS ima uvek pravo da učestvuje u postupku pred žalbenim Većem Antidoping odbora u svojstvu stranke.
Nadležna međunarodna sportska asocijacija, Olimpijski komitet Srbije i Svetska antidoping agencija imaju pravo da prisustvuju postupku pred Žalbenim većem Antidoping odbora, u svojstvu posmatrača, kada nisu stranke u postupku.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na žalbeni postupak u slučaju povrede antidoping pravila, shodno se primenjuju i na žalbe na odluke drugih organa i službenih lica ADAS donete u postupku doping kontrole, ako drugim opštim aktima ADAS nije drugačije određeno.
Troškove postupka snosi lice koje je učinilo povredu antidoping pravila.
Prilikom podnošenja tužbe i žalbe, podnosilac je, osim kad je podnosilac sam ADAS, dužan da položi ADAS 200,00 EUR-a, u dinarskoj protivvrednosti, na ime registracionih troškova za rad Sekretarijata Antidoping odbora, kao i iznos koji na ime troškova postupka odredi predsednik Antidoping odbora.
Ako u postupku kao suparničari učestvuje više od dve stranke, za svaku dodatnu stranku registracioni troškovi se povećavaju za 10%.
Ako se u toku daljeg postupka pokaže da je prvobitno određen iznos nedovoljan za pokriće troškova postupka, predsednik Antidoping odbora doneće zaključak o naknadnim iznosima, koji treba da budu položeni.
Ako stranka u roku od 15 dana po pozivu ne uplate troškove postupka, smatra se da je tužba, odnosno žalba povučena.
Visina troškova postupka određuje se do 1500 EUR-a, u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate, po zvaničnom kursu Narodne banke Srbije.
Iznosom uplaćenim u smislu odredbe stava 1. ovog člana podmiruju se, po pravilu, svi troškovi ADAS i Antidoping odbora u određenoj pravnoj stvari, osim troškova iz čl. 94. i 95. ovog pravilnika.
Za izdatke u vezi sa vršenjem pojedinih procesnih radnji, odnosno izvođenjem dokaza, odgovarajući iznos polaže unapred stranka koja podnosi predlog.
Iznos koji treba položiti određuje zaključkom nadležno veće.
Za izdatke prouzrokovane procesnim radnjama koje je naredilo veće, zaključkom veća određuje se koja će stranka položiti potreban iznos.
Ako veće održi ročište van stalnog sedišta ADAS, predsednik Antidoping odbora određuje naknadni iznos iz koga će se pokriti troškovi održavanja tog ročišta.
Ako se ročište van stalnog sedišta ADAS održi po predlogu jedne stranke, naknadni iznos polaže stranka koja je predlog učinila. Ako se ročište održi po zajedničkom sporazumu stranaka, svaka stranka polaže polovinu naknadnog iznosa.
Ako podnosilac zahteva povuče tužbu, odnosno žalbu, deo uplaćenih sredstava vratiće mu se:
1) pre obrazovanja Veća - 50%
2) po obrazovanju Veća a pre zakazivanja usmene rasprave ili prve razmene podnesaka - 20%. Po zakazivanju usmene rasprave, odnosno po prvoj razmeni podnesaka navedena sredstva se ne vraćaju.
Zaključak o vraćanju iznosa iz stava 1. ovog člana donosi predsednik Antidoping odbora.
Sredstva uplaćena na ime registracionih troškova za rad Sekretarijata Antidoping odbora, ne vraćaju se.
Odlukom nadležnog veća određuje se konačan iznos troškova postupka i odlučuje koja stranka snosi i kolike troškove spora.
Pri odlučivanju koji će se troškovi naknaditi stranci, uzimaju se u obzir samo oni troškovi koji su bili potrebni radi vođenja i okončanja spora.
Stranka koja u celini izgubi spor dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove koje je tražila.
Ako stranka delimično uspe u sporu, snosi srazmerni deo troškova druge strane.
Stranka je dužna da nezavisno od ishoda spora naknadi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".