PRAVILAO RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA
|
ISTORIJA PROMENA
Oznaka verzije |
Datum izrade |
Dokument izradio |
Datum izdavanja saglasnosti AERS |
Opis promena |
1.0 |
03.12.2009. |
"Elektrosrbija" |
25.12.2009. |
- |
1.1.1. Pravilima o radu distributivnog sistema (u daljem tekstu: Pravila) uređuje se način upravljanja i način obezbeđivanja pogonske spremnosti sistema za distribuciju električne energije i utvrđuju se naročito:
- tehnički uslovi za priključenje korisnika na DS;
- tehnički i drugi uslovi za bezbedan pogon distributivnog sistema i za obezbeđivanje pouzdane i kontinuirane isporuke električne energije kupcima, kao i preuzimanja električne energije od proizvođača priključenih na DS;
- postupci u kriznim situacijama;
- pravila o pristupu treće strane distributivnom sistemu;
- funkcionalni zahtevi i klasa tačnosti mernih uređaja, način merenja električne energije i drugi uslovi.
1.1.2. Pravila uređuju način izvršavanja obaveza energetskog subjekta odgovornog za distribuciju električne energije i upravljanje distributivnim sistemom za električnu energiju (u daljem tekstu: Distributer, odnosno ODS ako se odnosi na označavanje posebnih funkcija upravljanja distributivnim sistemom koje u skladu sa zakonom obavlja operator distributivnog sistema), kao i obaveze korisnika distributivnog sistema, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike i drugim zakonima, propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije, tehničkim i drugim propisima, a obuhvataju:
- planiranje razvoja i rada distributivnog sistema;
- tehničke uslove priključenja;
- planiranje i upravljanje pogonom distributivnog sistema;
- pristup treće strane;
- merenje električne energije.
1.2.3. DS čini distributivna mreža niskog napona (do 1 kV), mreža srednjeg napona (35, 20 i 10 kV) i deo mreže visokog napona (110 kV), kao i drugi energetski objekti ili njihovi elementi, telekomunikacioni sistem, informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za funkcionisanje distributivnog sistema.
1.2.4. Distributivna mreža obuhvata celokupnu mrežu na kojoj pravo korišćenja ima Distributer, kao i elemente elektroenergetskih objekata ili mreže visokog i srednjeg napona koji su u vlasništvu, odnosno na kojima pravo korišćenja imaju korisnici distributivnog sistema, odnosno preko kojih se fizički vrši distribucija električne energije u uobičajenom uklopnom stanju.
1.2.5. Elementima distributivnog sistema visokog napona (110 kV), preko kojih se fizički vrši prenos električne energije u uobičajenom uklopnom stanju i koji su Kategorizacijom elemenata elektroenergetskog sistema Republike Srbije (u daljem tekstu: Kategorizacija) razvrstani u I, II i III grupu elemenata elektroenergetskog sistema, u skladu sa pravilima kojima se uređuje rad prenosnog sistema, upravlja operator prenosnog sistema.
1.3.1. Pojmovi koji se koriste u Pravilima imaju sledeće značenje:
1) Agencija: Agencija za energetiku Republike Srbije;
2) elektroenergetski objekti korisnika: vodovi, transformatorske stanice, razvodna postrojenja, instalacije, zaštitni i merni uređaji i drugi uređaji koji su u vlasništvu, odnosno na kojima pravo korišćenja imaju korisnici čiji su objekti priključeni na DS;
3) element distributivnog sistema: oprema ili uređaj, odnosno skup opreme ili uređaja koji čine deo distributivne mreže ili distributivnog objekta sa specifičnim funkcijama u distribuciji električne energije, kao što su: podzemni ili nadzemni elektroenergetski vod (dalekovod, vod, kabl), ET, sabirnica, prekidač, rastavljač i drugo;
4) energetski subjekt: pravno lice, odnosno preduzetnik, koje je upisano u registar za obavljanje jedne ili više energetskih delatnosti koje se odnose na električnu energiju;
5) Zakon: zakon kojim se uređuje oblast energetike;
6) isključenje: radnja koju preduzima Distributer radi odvajanja postrojenja i instalacija korisnika od distributivne mreže;
7) kvar: događaj koji nastaje na opremi i dovodi do prestanka normalnog izvršavanja funkcije opreme i ispada te opreme iz pogona;
8) Komisija: Komisija za praćenje primene Pravila o radu distributivnog sistema;
9) korisnik distributivnog sistema: fizičko ili pravno lice (proizvođač ili kupac) čiji je objekat priključen na DS, odnosno trgovac ili snabdevač električnom energijom kao energetski subjekt koji ima pravo pristupa distributivnom sistemu radi prodaje električne energije kupcu ili kupovine električne energije od proizvođača;
10) kupac električne energije: pravno ili fizičko lice koje kupuje električnu energiju za sopstvene potrebe i čiji je objekat priključen na DS;
11) letnje/zimsko uklopno stanje: stanje pogona ili prekida pogona pojedinih elemenata distributivnog sistema u zimskom periodu (1. oktobar tekuće godine - 31. mart naredne godine) i letnjem periodu (1. april - 30. septembar tekuće godine), koje se obrazuje na osnovu istorijskih podataka i prognoza proizvodnje i potrošnje električne energije, pogonskih događaja iz prethodnog perioda i drugih podataka, na principima minimalnih troškova i gubitaka u distributivnom sistemu;
12) merno mesto: mesto na kome se meri preuzeta odnosno predata električna energija i snaga;
13) mesto priključenja na distributivnu mrežu: tačka u mreži u kojoj se priključuje objekat korisnika, koja se bira u zavisnosti od vrste korisnika (proizvodnja ili potrošnja), namene i obima potrošnje, vrste objekta koji se priključuje, vrste mreže na koju se objekat priključuje (nadzemna ili podzemna) i naponskog nivoa mreže na koju se objekat priključuje;
14) mesto primopredaje električne energije: mesto na kome se električna energija isporučuje iz, odnosno preuzima u DS;
15) normalan pogon: pogon pri kome nijedan element DS nije ispao iz pogona zbog kvara niti je preopterećen;
16) odobrenje za priključenje: upravni akt koji, u skladu sa zakonom i drugim propisima, donosi Distributer i kojim se odobrava priključenje objekta kupca ili proizvođača na DS;
17) plan investicija: godišnji plan izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih objekata i elemenata distributivnog sistema koji se donosi u skladu s planovima razvoja distributivnog sistema i čini deo godišnjeg programa poslovanja;
18) poremećeni pogon: pogon pri kome nije zadovoljen bilo koji od uslova normalnog pogona;
19) prekid: prekid isporuke (ili preuzimanja) električne energije korisniku distributivnog sistema (napon na mestu isporuke niži od 1% nazivnog napona distributivne mreže U< 0.01Un);
20) proizvođač: energetski subjekt, odnosno pravno ili fizičko lice čiji je objekat za proizvodnju električne energije priključen na DS;
21) sedmica: vremenski period između ponedeljka u 7,00 časova tekuće nedelje i ponedeljka u 7,00 časova naredne nedelje;
22) havarija: kvar većeg obima, bitnog poremećaja funkcije ili znatnog oštećenja objekta ili elementa distributivnog sistema.
Ostali pojmovi koji se koriste u Pravilima imaju isto značenje kao u zakonu kojim se uređuje oblast energetike.
1.3.2. Skraćenice koje se koriste u Pravilima imaju sledeće značenje:
- APU: automatsko ponovno uključenje;
- VN: visoki napon;
- DS: distributivni sistem;
- EES: elektroenergetski sistem;
- ET: energetski transformator;
- ZUDS: zaštitni uređaj diferencijalne struje;
- KPK: kablovska priključna kutija;
- ME: mala elektrana;
- MRO: merno-razvodni orman;
- MTK: mrežna tonfrekventna komanda;
- NMT: naponski merni transformator;
- NN: niski napon;
- ODS: operator distributivnog sistema;
- OPS: operator prenosnog sistema;
- RTK: radio tonfrekventna komanda;
- SKS: samonosivi kablovski snop;
- SMT: strujni merni transformator;
- SN: srednji napon;
- TS: transformatorska stanica.
1.4. Poverljivost informacija i podataka
1.4.1. Distributer je dužan da, u skladu sa Zakonom, obezbedi čuvanje poverljivosti komercijalno osetljivih, njemu dostupnih poslovnih i tehničkih informacija i podataka, kao i da spreči otkrivanje informacija o aktivnostima u vezi sa distribucijom električne energije i upravljanjem distributivnim sistemom koje bi mogle postati komercijalno osetljive ako bi se učinile dostupnim samo nekom ili grupi lica, odnosno objavile na diskriminatoran način.
1.4.2. Poverljivi podaci i informacije koje, kao takve, u skladu sa zakonom odrede korisnici DS, Distributer je dužan da čuva kao poverljive, na način i po postupku utvrđenim aktima Distributera za čuvanje poverljivih poslovnih podataka i informacija.
1.4.3. Podaci i informacije koji se odnose na potrošnju, proizvodnju i razmenu električne energije svakog korisnika DS pojedinačno, smatraju se poverljivim, a takvi sumarni podaci i informacije na nivou DS ili dela DS, ne smatraju se poverljivim.
1.4.4. Podaci i informacije o radu distributivnog sistema, poremećenim pogonima, kvarovima, havarijama, prekidima, kao i informacije i podaci koje je Distributer obavezan da objavi, odnosno objavljuje u skladu sa zakonom i Pravilima, ne mogu se utvrditi kao poverljivi.
1.4.5. Čuvanje poverljivosti komercijalno osetljivih, poslovnih i tehničkih informacija i podataka Distributer će obezbediti tako da te informacije i podaci budu dostupni samo onim zaposlenima kojima su neophodni u svrhu poslova koje obavljaju, odnosno uređivanjem procedura čuvanja i načina rukovanja takvim podacima i informacijama, najmanje u nivou procedura koje se primenjuju u skladu sa internim aktom kojim se uređuje čuvanje poslovne tajne.
1.4.6. Ako je neke od podataka i informacija za koje postoji obaveza čuvanja poverljivosti potrebno dostaviti drugim subjektima (obrađivačima studija, konsultantima, zastupnicima i slično) ili drugim energetskim subjektima i OPS, čuvanje poverljivosti i međusobne obaveze ugovornih strana povodom čuvanja poverljivosti takvih informacija i podataka će se urediti posebnim ugovorom kojim će se obezbediti najmanje isti nivo obaveze čuvanja poverljivosti koji je Pravilima utvrđen za Distributera.
1.4.7. Obaveza čuvanja poverljivosti podataka i informacija u skladu sa Pravilima ne odnosi se na dostavljanje takvih podataka nadležnim državnim i drugim organima, u skladu sa zakonom.
1.5.1. Ukoliko u toku primene Pravila, nezavisno od volje ODS, nastupe okolnosti koje se nisu mogle predvideti, odnosno čije se nastupanje nije moglo sprečiti, a delovanje tih okolnosti može prouzrokovati izmenjene tehničke uslove korišćenja i izazvati posledice po korisnike DS, ODS je ovlašćen da preduzme mere za slučaj nepredviđenih okolnosti.
1.5.2. Mere iz tačke 1.5.1. ODS preduzima u sporazumu sa korisnicima DS kod kojih se javljaju izmenjeni tehnički uslovi korišćenja sistema. ODS je dužan da, odmah pošto utvrdi moguće načine otklanjanja posledica delovanja nepredviđenih okolnosti, o tome obavesti pogođene korisnike DS i predloži mere koje je moguće preduzeti, sa rokom u kojem je te mere potrebno preduzeti.
1.5.3. Ako se između ODS i korisnika DS ne može postići sporazum o preduzimanju mera u raspoloživom vremenskom roku, ODS odlučuje o primeni mera za sprečavanje, odnosno otklanjanje posledica delovanja nepredviđenih okolnosti. ODS je obavezan da primeni takve mere koje posledice po korisnike DS svode na najmanju moguću meru.
1.5.4. Korisnik DS je dužan da se pridržava svih uputstava dobijenih od strane ODS u cilju sprovođenja odgovarajućih mera u toku trajanja nepredviđenih okolnosti.
1.5.5. ODS je dužan da sačini izveštaj o primeni mera za slučaj nepredviđenih okolnosti, na način i po postupku za izradu vanrednih izveštaja o radu DS, u kojem se, pored ostalog, navode uzroci nastupanja nepredviđenih okolnosti, mere koje su preduzete i posledice delovanja nepredviđenih okolnosti. Izveštaj se, pored ostalih nadležnih organa, u skladu sa Pravilima, dostavlja i Komisiji.
1.5.6. Distributer je dužan da najkasnije u roku od 45 dana od dana nastanka nepredviđenih okolnosti, sačini i podnese na razmatranje i usaglašavanje inicijativu za izmenu, odnosno dopunu Pravila, u cilju uređivanja tog pitanja.
1.6. Komisija za praćenje primene Pravila o radu distributivnog sistema
1.6.1. Radi praćenja primene i obavljanja drugih poslova vezanih za primenu Pravila, formira se Komisija za praćenje primene Pravila o radu distributivnog sistema.
1.6.2. Komisija je savetodavno telo koje:
- prati primenu Pravila i daje mišljenja u vezi sa njihovom primenom;
- razmatra i daje mišljenje na inicijative za izmenu ili dopunu Pravila;
- donosi Poslovnik o radu Komisije.
1.6.3. Članovi Komisije su:
- 5 predstavnika Distributera, od kojih jedan vrši funkciju predsednika Komisije;
- 1 predstavnik OPS;
- 4 predstavnika korisnika DS, i to:
1) 1 predstavnik proizvođača električne energije koji su priključeni na DS;
2) 1 predstavnik energetskih subjekata koji obavljaju delatnost trgovine električnom energijom na tržištu električne energije;
3) 1 predstavnik energetskih subjekata koji obavljaju delatnost trgovine električnom energijom radi snabdevanja tarifnih kupaca;
4) 1 predstavnik udruženja kupaca električne energije.
1.6.4. U radu Komisije učestvuje i predstavnik Agencije.
1.6.5. Član Komisije - predstavnik grupe korisnika DS se određuje na period od godinu dana. Ovaj period počinje da teče od dana prve sednice Komisije po stupanju na snagu Pravila.
1.6.6. U okviru grupe korisnika DS, pravo korisnika da odredi člana Komisije se utvrđuje prema listi redosleda koja se sačinjava na osnovu:
- broja licence iz Registra izdatih licenci Agencije za proizvođače električne energije odnosno rednog broja u Registru povlašćenih proizvođača električne energije ministarstva nadležnog za poslove energetike (naizmenično);
- rednog broja u Registru izdatih licenci Agencije za energetske subjekte koji obavljaju delatnost trgovine na tržištu električne energije, a prodaju električnu energiju kupcima na području Distributera ili kupuju električnu energiju od proizvođača čiji su objekti povezani na DS Distributera;
- datuma registrovanja odgovarajućeg udruženja kupaca električne energije.
1.6.7. Predstavnici korisnika DS su obavezni da u radu Komisije zastupaju interese svih, odnosno većine članova grupe korisnika koju predstavljaju, na način koji sporazumno odrede.
1.6.8. Predsednik Komisije je dužan da utvrdi i objavi listu članova Komisije najkasnije meseca dana pre dana održavanja redovne sednice Komisije.
1.6.9. Predsednik Komisije predsedava sednicama Komisije i zadužen je za sazivanje sednica, utvrđivanje sastava Komisije, distribuciju materijala koji će se razmatrati na sednicama, objavljivanje dokumenata i akata od značaja za rad Komisije i obavljanje drugih poslova u skladu sa Poslovnikom o radu Komisije.
1.6.10. Rad Komisije se odvija u redovnim i vanrednim sednicama, s tim što se redovne sednice održavaju najmanje jednom u šest meseci.
1.6.11. Kvorum za održavanje sednice čini polovina plus jedan član od ukupnog broja imenovanih članova.
1.6.12. O pitanjima razmatranim na sednicama Komisije sačinjava se zapisnik koji sadrži iznete stavove svih članova koji su učestvovali u raspravi. Zapisnik se dostavlja Agenciji i objavljuje na način utvrđen Poslovnikom o radu Komisije.
1.6.13. Poslovnikom o radu Komisije naročito se uređuje:
- način sazivanja redovnih i vanrednih sednica;
- način vođenja i objavljivanja liste korisnika za svaku grupu i način objavljivanja liste članova Komisije;
- način dostavljanja materijala za sednice;
- način objavljivanja zapisnika sa sednica Komisije;
- tumačenje Poslovnika.
1.6.14. Uslove za rad Komisije obezbeđuje ODS.
1.6.15. ODS može, u sporazumu sa jednim ili više energetskih subjekata za distribuciju električne energije i upravljanje distributivnim sistemom u Republici Srbiji obrazovati zajedničku komisiju za praćenje primene pravila o radu DS ili posebno telo za koordinaciju aktivnosti na praćenju primene pravila o radu DS. Sporazumom o obrazovanju zajedničke komisije, pored ostalog, bliže se uređuju pitanja broja predstavnika ODS u zajedničkoj komisiji, predsedavanja zajedničkom komisijom, načina vođenja i objavljivanja liste korisnika DS i liste članova zajedničke komisije i načina objavljivanja zapisnika sa sednica i obezbeđenja uslova za rad zajedničke komisije. Predstavnici grupe korisnika DS u zajedničkoj komisiji se određuju na način iz tačaka 1.6.3. i 1.6.6. Pravila.
2. PLANIRANJE RAZVOJA DISTRIBUTIVNOG SISTEMA
2.1.1. Distributer planira i odgovoran je za razvoj DS, usklađen sa potrebama kupaca kojima isporučuje električnu energiju na određenom području, u skladu sa Zakonom.
2.1.2. Planom razvoja DS (u daljem tekstu: Plan razvoja) se što je moguće realnije sagledava potrebna dinamika izgradnje i rekonstrukcije DS na takav način da se zadovolje potrebe kupaca za električnom energijom, obezbedi razvoj DS prema urbanističkim planovima sačinjenim u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji i obezbedi normalan pogon DS.
2.1.3. Pri planiranju razvoja DS, pored kriterijuma za obezbeđivanje normalnog pogona sistema, Distributer vodi računa i o svim relevantnim ekonomskim pokazateljima, kako bi se troškovi razvoja DS sveli na minimum.
2.1.4. Različita dinamika promene potrošnje, koja je uzrokovana priključenjem novih korisnika i zahtevima za povećanje snage postojećih, zahteva stalno planiranje i preispitivanje usvojenih planova razvoja.
2.1.5. Pravila za planiranje određuju vrste planova razvoja, tehničke kriterijume, podloge i podatke za planiranje, strukturu planova i izlazne rezultate.
2.1.6. Planovi razvoja su:
- dugoročni plan razvoja, koji se radi za period od 20 godina, i
- srednjoročni plan razvoja, koji se radi za period od 5 godina.
2.1.7. Planovi razvoja se rade na osnovu analize postojećeg stanja mreže i prognoze potreba za vršnom snagom i električnom energijom odgovarajućeg konzumnog područja za planski period. Planovi razvoja se usklađuju sa planovima razvoja prenosnog sistema.
2.2. Opšti uslovi za koncipiranje distributivne mreže
2.2.1. Distributivna mreža se planira tako da kupcima obezbedi kvalitet električne energije i nivo sigurnosti rada mreže koji su utvrđeni Pravilima. Viši nivo kvaliteta električne energije ili sigurnosti napajanja se obezbeđuje odgovarajućim tehničkim rešenjima prema posebno ugovorenim uslovima.
2.2.2. Distributivna mreža se koncipira uz uvažavanje sledećih opštih uslova:
- kvalitet električne energije,
- sigurnost napajanja i
- ekonomičnost.
Pored toga, uvažavaju se i sledeći zahtevi:
- zaštita životne sredine,
- jednostavnost,
- fleksibilnost, evolutivnost i adaptivnost,
- upravljivost i
- mogućnost uklapanja u postojeću mrežu.
2.2.3. Kvalitet električne energije se definiše u odnosu na normalan pogon prenosne mreže iz koje se napaja distributivna mreža. Dozvoljeno odstupanje napona i frekvencije od nazivnih vrednosti na mestu isporuke definiše se propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije.
2.2.4. Sigurnost napajanja se obezbeđuje tako što se tehnička rešenja biraju na osnovu analize pouzdanosti koja obuhvata verovatnoću kvarova, visinu šteta zbog neisporučene električne energije i stepen neprihvatljivosti prekida isporuke. Takođe se koristi i kriterijum sigurnosti "n-1", koji se detaljnije razrađuje u tački 2.4.3. Radi obezbeđenja sigurnosti napajanja planira se i: držanje optimalnog broja rezervnih elemenata mreže i automatizacija procesa rada (sistem daljinskog upravljanja, ugradnja pokazivača kvarova na vodovima i drugo).
2.2.5. Ekonomičnost se obezbeđuje izborom koncepcije i odgovarajućih elemenata distributivne mreže na osnovu prethodno urađenih optimizacionih postupaka.
2.2.6. Distributivna mreža se planira tako da bude prilagodljiva izmeni uslova u odnosu na pretpostavljene, odnosno da je optimalna za širok opseg ulaznih parametara. Distributivna mreža se gradi etapno i zato se koncipira tako da se lako dograđuje, odnosno novi elementi treba dobro da se uklapaju u izgrađeni deo mreže.
2.3. Podaci i podloge za planiranje razvoja
2.3.1. Podaci i podloge su:
- podaci o potrošnji električne energije;
- podaci o preuzetoj električnoj energiji;
- podaci o merenjima;
- urbanistički i demografski podaci;
- podaci o mreži;
- podaci o novim korisnicima.
2.3.2. Podaci o potrošnji električne energije u prethodnom periodu su:
- ukupna potrošnja na konzumnom području ili njegovim delovima sa strukturom (po naponskim nivoima i po kategorijama, nameni i vremenu potrošnje);
- prostorna raspodela potrošnje po TS svih naponskih nivoa i po naseljima;
- vršne snage i protekle aktivne i reaktivne energije po TS 110/x i 35/x kV/kV;
- vršne snage, aktivne i reaktivne energije kupaca čije je vršno opterećenje veće od 150 kW ili godišnja potrošnja veća od 300.000 kWh.
2.3.3. Podaci o preuzetoj električnoj energiji u prethodnom periodu su:
- vršne aktivne i reaktivne energije na mestima preuzimanja iz prenosne mreže;
- podaci o proizvodnji elektrana priključenih na DS.
2.3.4. Podaci o merenjima su:
- struje po izvodima i trafo poljima, napon sabirnica za TS 110/x kV/kV i 35/x kV/kV (dispečerska merenja);
- izmerene vrednosti napona i struja po TS X/0,4 kV/kV u doba visokih opterećenja.
2.3.5. Urbanistički i demografski podaci su:
- broj stanovnika i domaćinstava po naseljima prema prethodnim popisima;
- planirani broj stanovnika za period izrade plana razvoja DS, ako se njime raspolaže;
- prostorni i urbanistički planovi;
- planovi toplifikacije i gasifikacije.
2.3.6. Podaci o mreži su:
- ažurne karte sa svim objektima (TS i vodovi) napona 110, 35, 20 i 10 kV po mogućstvu na digitalizovanim, georeferenciranim kartama područja u odgovarajućoj razmeri;
- karakteristike vodova i TS;
- jednopolne šeme i dispozicije TS;
- uklopne šeme mreže za normalan pogon pri vršnom opterećenju;
- procene veka trajanja elemenata mreže;
- jedinične cene elemenata mreže za planski period;
- jedinične cene gubitaka za planski period;
- procene prosečnih troškova održavanja za sve vrste objekata.
2.3.7. Podaci o novim korisnicima DS čije se priključenje očekuje u planskom periodu su:
- odobrene snage iz izdatih odobrenja za priključenje;
- nedostajući elektroenergetski objekti čijom izgradnjom bi se stvorili uslovi za izdavanje novih odobrenja za priključenje.
2.3.8. Distributer prikuplja, sređuje i arhivira sve podatke potrebne za planiranje.
2.3.9. ODS obezbeđuje podatke iz tačke 2.3.3.
2.3.10. Proizvođač električne energije povezan na distributivnu mrežu i drugi korisnik DS čije je vršno opterećenje veće od 150 kW ili mu je godišnja potrošnja veća od 300.000 kWh, svake godine do kraja juna dostavlja Distributeru podatke nužne za planiranje razvoja DS, i to:
- predviđenu godišnju potrošnju i vršnu snagu za narednih pet godina;
- plan promene obima proizvodnje ili tehnološkog procesa koji utiču na potrošnju električne energije;
- plan ugradnje uređaja za kompenzaciju reaktivne energije.
2.4. Tehnički kriterijumi za planiranje razvoja
2.4.1. Kriterijum dozvoljenog strujnog opterećenja elemenata mreže
2.4.1.1. Pri planiranju distributivne mreže ovo je osnovni tehnički kriterijum rada mreže, pri čemu u normalnom pogonu nijedan od elemenata ne sme biti opterećen iznad svoje naznačene vrednosti struje.
2.4.1.2. Pri planiranju se takođe analizira i rad mreže u poremećenom pogonu, pri čemu se može računati sa dozvoljenim strujnim opterećenjima. Dozvoljena strujna opterećenja su maksimalne vrednosti struja pri kojima neće doći do narušavanja svojstava materijala.
2.4.1.3. Vrednost dozvoljenog strujnog opterećenja (Idoz) voda ili ET određuje se prema formuli
Idoz = kd Ind'
gde je:
Ind - naznačena vrednost dozvoljenog strujnog opterećenja voda (nadzemni vod, izveden golim Al/č provodnicima ili samonosivim kablovskim snopom, ili podzemni kabl) ili energetskog transformatora za prethodno definisane ambijente i pogonske uslove;
kd - zbirni sačinilac čije su vrednosti date u tabeli 1, pri čemu se vrednosti kdZ i kdL odnose na zimski i letnji period, respektivno.
Elemenat mreže |
kdZ |
kdL |
|
Podzemni kabl |
1,105 |
1,0 |
|
Nadzemni vod |
SKS |
1,55 |
1,095 |
Al/č |
1,9 |
1,3 |
|
ET |
1,3 |
1,1 |
|
Tabela 1. Zbirni sačinilac dozvoljenog strujnog opterećenja voda i ET
2.4.2. Kriterijum dozvoljenog odstupanja napona
2.4.2.1. Distributivna mreža treba da bude planirana tako da u svim etapama razvoja i pri svim opterećenjima između maksimalnih i minimalnih, vrednost napona ostane u okviru unapred određenih granica.
2.4.2.2. Dozvoljena odstupanja napona naviše i naniže za potrebe planiranja data su u tabeli 2.
Nazivni napon mreže (kV) |
Minimalni napon u normalnom |
Minimalni napon u poremećenom pogonu (kV) |
Maksimalni napon u normalnom |
110 |
99 |
99 |
121 |
35 |
31,5 |
31,5 |
38 |
20 |
19 |
18 |
21,4 |
10 |
9,5 |
9 |
10,7 |
Tabela 2. Naponska ograničenja pri planiranju mreža
2.4.3. Kriterijum sigurnosti "n-1"
2.4.3.1. Kriterijum sigurnosti "n-1" (kriterijum jednostrukog ispada) podrazumeva da jednostruki ispad elementa DS ne dovodi do narušavanja normalnog pogona DS.
2.4.3.2. Za kablovske vodove 110 kV i TS 110/x kV/kV kod planiranja razvoja primenjuje se kriterijum "n-1". Od kriterijuma "n-1" se može odstupati ako je obezbeđena rezerva iz susednih mreža nižeg naponskog nivoa.
2.4.3.3. Razvoj srednjenaponske mreže 35, 20 i 10 kV se planira uz poštovanje kriterijuma "n-1" tamo gde je to ekonomski opravdano s obzirom na gustinu potrošnje električne energije. U ostalim slučajevima mreža se planira radijalno.
2.4.3.4. Kod niskonaponske mreže se ne primenjuje kriterijum "n-1".
2.5.1.1. Dugoročni plan razvoja određuje strateške pravce razvoja DS (izbor naponskih nivoa, osnovna rešenja oblikovanja DS i drugo) za planski period od 20 godina po petogodišnjim etapama i konzumnim područjima.
2.5.1.2. Dugoročni plan razvoja DS sadrži:
- opis i analizu postojećeg stanja;
- prognozu vršne snage i potrošnje električne energije;
- varijante razvoja distributivne mreže za ceo planski period po konzumnim područjima;
- šeme distributivne mreže po etapama razvoja sa tokovima snaga i naponskim prilikama i sa uklopnim stanjem;
- pregled planiranih opterećenja TS 110/x i 35/x kV/kV;
- pregled objekata 110 i 35 kV planiranih za izgradnju i rekonstrukciju po etapama razvoja;
- pregled zbirnih veličina objekata 20 i 10 kV planiranih za izgradnju i rekonstrukciju po etapama razvoja i konzumnim područjima;
- pravce razvoja pratećih sistema: daljinskog upravljanja, upravljanja potrošnjom, telekomunikacija i drugih.
2.5.2. Prognoza vršne snage i potrošnje električne energije
2.5.2.1. Zadatak prognoze je da se što realnije sagledaju potrebe za vršnom snagom i električnom energijom i izvrši njihov prostorni raspored.
2.5.2.2. Za prognozu vršne snage i potrošnje električne energije mogu se koristiti metode: nezavisna (ekstrapolaciona) i zavisna (korelaciona). Nezavisna metoda se najčešće koristi za celinu konzumnog područja koje je obuhvaćeno planom. Zavisna metoda se najčešće koristi za prognozu po delovima konzumnog područja (naselje, područje određene TS). Navedene metode mogu da se kombinuju i to kako u odnosu na veličinu koja se prognozira, tako i u odnosu na celinu ili delove konzuma za koje se vrši prognoza.
2.5.2.3. Određivanje vršnih snaga TS kao rezultat prognoze je osnova za sagledavanje potreba za novim elektrodistributivnim kapacitetima.
2.5.3.1. Formiranje varijanti razvoja se vrši na osnovu principskih rešenja oblikovanja elektrodistributivnih mreža pojedinih naponskih nivoa uz mogućnost razmatranja uvođenja novog standardizovanog naponskog nivoa.
2.5.3.2. Varijante razvoja moraju da zadovolje prognozirane vršne snage, kako na kraju svake etape, tako i na kraju planskog perioda.
2.5.3.3. Varijante razvoja distributivne mreže moraju da zadovolje tehničke kriterijume zadate u tački 2.4. Provera ispunjenosti kriterijuma struje i napona (tačke 2.4.1. i 2.4.2.) se vrši na osnovu proračuna tokova snaga kojim se određuju struje u granama i naponi u čvorovima distributivne mreže.
2.5.3.4. Varijante rešenja razvoja distributivne mreže se zatim ekonomski vrednuju uzimajući troškove kamatnih stopa, amortizacije, održavanja i troškove gubitaka. Ukupne troškove jedne varijante čini zbir svih troškova po svim godinama razmatranog perioda razvoja, aktuelizovanih na isti trenutak (obično početni trenutak razvoja).
2.5.3.5. Izbor najpovoljnije varijante razvoja distributivne mreže se vrši nakon ekonomskog vrednovanja svih varijanti koje su zadovoljile tehničke kriterijume.
2.5.4.1. Izlazni rezultati treba da predstave obim i dinamiku izgradnje distributivne mreže i potrebna sredstva za investicije i razvoj DS, uz odgovarajući tabelarni i grafički prikaz.
2.5.4.2. Izlazne rezultate predstavljaju, pre svega:
- pregled izgradnje novih TS 110/x i 35/x kV/kV i rekonstrukcije postojećih sa potrebnim sredstvima po etapama razvoja i konzumnim područjima;
- pregled izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih vodova 110 i 35 kV sa potrebnim sredstvima po etapama razvoja i konzumnim područjima;
- pregled broja TS X/0,4 kV/kV po tipovima planiranih za izgradnju i rekonstrukciju sa potrebnim sredstvima po etapama i konzumnim područjima;
- pregled dužina vodova 20 i 10 kV po tipovima planiranih za izgradnju i rekonstrukciju sa potrebnim sredstvima po etapama i konzumnim područjima.
2.5.5.1. Distributer usaglašava svoj dugoročni plan razvoja sa odgovarajućim planom razvoja prenosne mreže.
2.5.5.2. Distributer usaglašava svoj dugoročni plan razvoja sa dugoročnim planovima razvoja susednih distributera.
2.5.5.3. Dugoročni plan razvoja se preispituje svakih pet godina sa pomeranjem planskog horizonta za pet godina.
2.5.5.4. Dugoročni plan može da se preispita i pre isteka utvrđenog roka, ako se značajnije promene osnove po kojima je donet.
2.5.5.5. Distributer izrađuje dugoročni plan razvoja do kraja godine u kojoj se navršava puna dekada ili polovina dekade.
2.5.5.6. Dugoročni plan razvoja predstavlja osnovu za izradu srednjoročnog plana.
2.6. Srednjoročni plan razvoja
2.6.1.1. U srednjoročnom planu razvoja se razrađuje izabrana optimalna varijanta razvoja iz dugoročnog plana.
2.6.1.2. Srednjoročni plan razvoja određuje obim izgradnje elektroenergetskih objekata za planski period od 5 godina po etapama za svaku godinu planskog perioda i po konzumnim područjima.
2.6.1.3. Srednjoročni plan razvoja DS sadrži:
- opis postojećeg stanja;
- prognozu vršne snage i potrošnje električne energije;
- pregled objekata svih naponskih nivoa planiranih za izgradnju i rekonstrukciju po godinama;
- pregled opreme pratećih sistema: daljinskog upravljanja, upravljanja potrošnjom, telekomunikacija, informacione opreme i drugih sa dinamikom ugradnje.
2.6.1.4. Prognoza vršne snage i potrošnje električne energije se vrši prema tački 2.5.2.
2.6.2.1. Izlazni rezultati treba da predstave obim i dinamiku izgradnje distributivne mreže i potrebna sredstva za investicije i razvoj DS, uz odgovarajući tabelarni i grafički prikaz.
2.6.2.2. Izlazne rezultate srednjoročnog plana razvoja predstavljaju, pre svega:
- pregled TS 110/x i 35/x kV/kV predviđenih za izgradnju i rekonstrukciju sa potrebnim sredstvima po godinama i konzumnim područjima;
- pregled vodova 110, 35, 20 i 10 kV predviđenih za izgradnju i rekonstrukciju sa potrebnim sredstvima po godinama i konzumnim područjima;
- pregled broja TS X/0,4 kV/kV po tipovima predviđenih za izgradnju i rekonstrukciju sa potrebnim sredstvima po godinama i konzumnim područjima;
- pregled dužina vodova 0,4 kV po tipovima predviđenih za izgradnju i rekonstrukciju sa potrebnim sredstvima po godinama i konzumnim područjima.
2.6.3.1. Distributer usaglašava svoj srednjoročni plan razvoja sa odgovarajućim planom razvoja prenosne mreže.
2.6.3.2. Distributer usaglašava svoj srednjoročni plan razvoja sa srednjoročnim planovima razvoja susednih distributera.
2.6.3.3. Srednjoročni plan razvoja se preispituje svake godine sa pomeranjem planskog horizonta za jednu godinu.
2.6.3.4. Distributer izrađuje srednjoročni plan razvoja do kraja septembra u godini koja prethodi petogodišnjem periodu za koji se radi plan.
2.6.3.5. Na zahtev zainteresovanih lica, Distributer im dostavlja srednjoročni plan razvoja.
2.6.3.6. Srednjoročni plan razvoja predstavlja osnovu za izradu godišnjih planova investicija.
3. TEHNIČKI USLOVI PRIKLJUČENJA
3.1.1. Uslovi za priključenje definišu:
- primenu standarda o načinu priključenja na DS i tehničke, projektne i pogonske standarde koje treba da ispune Distributer i objekti korisnika DS koji se priključuju na DS;
- neophodne informacije koje će svaki korisnik DS staviti na raspolaganje Distributeru.
3.2. Opšta pravila za priključenje
3.2.1. Uslovi za priključenje obezbeđuju da se svim korisnicima DS definišu uslovi za priključenje na nediskriminatoran način.
3.2.2. Priključenje objekata korisnika na DS, kao i promene na priključku, odnosno promene uslova korišćenja električne energije, u slučajevima i pod uslovima propisanim Zakonom i propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije, vrši se na osnovu odobrenja za priključenje koje, na zahtev korisnika, izdaje Distributer po pribavljenoj saglasnosti ODS.
3.2.3. Postupak priključenja na DS se pokreće podnošenjem zahteva za izdavanje odobrenja za priključenje, koji Distributeru podnosi pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, vlasnik ili nosilac prava korišćenja objekta čije se priključenje zahteva.
3.2.4. Odobrenje za priključenje se izdaje u skladu sa:
- Zakonom,
- propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije i
- Pravilima, kao i tehničkim propisima, normativima i standardima i drugim propisima koji su pobrojani u Aneksu 2.
3.2.5. Tehnički uslovi za priključenje objekata treba da omoguće da ODS obezbedi adekvatan rad DS uz nenarušavanje uslova korišćenja DS postojećim korisnicima i propisani standard usluge korisniku čiji se objekat priključuje. Tehnički uslovi priključenja utvrđuju se u skladu sa zakonom, propisima kojima se uređuju tehnički normativi za izgradnju, kao i pogon, održavanje i zaštitu elektroenergetskih objekata i postrojenja, odnosno instalacija (Aneks 2) i Pravilima.
3.2.6. Distributer daje saglasnost na promene uslova korišćenja električne energije za koje u skladu sa Zakonom i propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije nije propisano izdavanje odobrenja za priključenje, ako se izmene uslova korišćenja odnose na priključenje specijalnih trošila (indukcione i elektrolučne peći, motori velikih snaga, kotlovi za grejanje i slično) ili priključenje uređaja za rezervno napajanje, odnosno drugih sličnih uređaja kojima se bitno menja uticaj objekta korisnika na DS ili ugrožava sigurnost i bezbednost imovine i lica. Korisnik DS je dužan da zahtev za dobijanje saglasnosti podnese pre preduzimanja bilo koje radnje u smislu izmene uslova korišćenja električne energije.
3.3. Priključenje objekta kupca
3.3.1. Priključenje objekta kupca na DS vrši se na osnovu odobrenja za priključenje. Zahtev za izdavanje odobrenja se podnosi na obrascu koji određuje Distributer, u skladu sa potrebom za podacima neophodnim za obradu zahteva. Obrasci se objavljuju na zvaničnom sajtu Distributera.
3.3.2. U postupku za izdavanje odobrenja za priključenje, na osnovu statistike pogonskih događaja, merenjem ili proračunom (ako nema merenja), Distributer proverava da li parametri elemenata DS zadovoljavaju tehničke uslove koji omogućavaju ispunjenje zahteva podnosioca.
3.3.3. Parametri elemenata DS koji bi omogućili ispunjenje zahteva podnosioca ne zadovoljavaju tehničke uslove u sledećim slučajevima:
- kada je, merenjem odgovarajućim mernim uređajem (kontinualno tokom tri uzastopna dana) u periodima koji iznose najmanje 5% ukupnog vremena merenja ili proračunom (kada nema merenja), utvrđeno da je napon u distributivnoj mreži kod krajnjih kupaca izvan propisanog nivoa, a problem se ne može rešiti na neki ekonomski prihvatljiv način, kao što je: promena granica napajanja na mreži susednih TS, uravnoteženje opterećenja po fazama, poboljšanje faktora snage ugradnjom kondezatorskih baterija ili optimizacija regulacije napona u distributivnoj mreži, vodeći računa da u vreme minimalnih opterećenja ne dođe do pojave nedozvoljeno visokih napona;
- kada je pri optimalnom uklopnom stanju, merenjem tokom sedam dana neprekidno u periodu maksimalne godišnje potrošnje, potvrđeno da je opterećenje energetskog objekta na koji bi trebalo priključiti objekat budućeg korisnika DS dostiglo vrednost 25% nižu od vrednosti pri kojoj se mora izvršiti zamena postojećeg energetskog objekta. Vrednosti opterećenja pojedinih energetskih objekata pri kojima se mora izvršiti njihova zamena računaju se prema sledećim obrascima:
a) za ET: Pd = 1,3 x 0,95 x Sn, gde je:
Pd - aktivna snaga ET u kW
Sn - prividna snaga ET u kVA
b) za kablovski vod: Id = 1,105 In, a za vazdušni vod: Id = 1,55 In, gde je:
Id - dozvoljena struja
In - naznačena struja.
3.3.4. Distributer proverava uticaj postrojenja i opreme u objektu kupca čije se priključenje zahteva sa aspekta sigurnog pogona DS, uticaja na mrežu i bliske objekte, kao i povratne uticaje, da bi se mogao obezbediti propisani kvalitet isporuke električne energije.
3.3.5. Priključak se izvodi kao trofazni ili jednofazni, nadzemni ili podzemni i služi za napajanje samo jednog objekta.
3.3.6. Priključak objekta kupca se sastoji od:
- priključnog voda;
- rasklopnih aparata i druge opreme na mestu priključenja na distributivnu mrežu i na mestu primopredaje električne energije;
- odgovarajuće zaštite;
- merne opreme.
3.3.7. Priključni vod na SN (10 kV, 20 kV i 35 kV)
3.3.7.1. Energetski kablovi koji se koriste za priključak moraju biti proizvedeni i ispitani prema sledećim standardima:
- SRPS N.C5.020: Kablovi sa izolacijom od impregnisanog papira i metalnim plaštom, za nazivne napone do 60 kV;
- SRPS N.C5.025: Ispitivanje kablova sa izolacijom od impregnisanog papira i metalnim plaštom, za nazivne napone do 60 kV;
- SRPS N.C5.220: Kablovi sa izolacijom od termoplastičnih masa na bazi polivinilhlorida, sa plaštom od polivinilhlorida ili termoplastičnog polietilena, za napone do 10 kV;
- SRPS N.C5.225: Ispitivanje kablova sa izolacijom od termoplastičnih masa na bazi polivinilhlorida, sa plaštom od polivinilhlorida ili termoplastičnog polietilena, za napone do 10 kV;
- SRPS N.C5.230: Kablovi od termoplastičnog ili umreženog polietilena, sa plaštom od termoplastičnih ili elastomernih masa, za nazivne napone od 1 kV do 35 kV;
- SRPS N.C5.235: Ispitivanje kablova od termoplastičnog ili umreženog polietilena, sa plaštom od termoplastičnih ili elastomernih masa, za nazivne napone od 1 kV do 35 kV;
- IEC 60502: Energetski kablovi sa ekstrudovanim punim dielektrikom za nazivne napone od 1 kV do 30 kV.
3.3.7.2. SKS koji se koristi za priključak mora biti proizveden i ispitan u skladu sa sledećim standardima:
- SRPS N.C5.231: SKS sa izolacijom od umreženog polietilena, plaštom od PVC ili termoplastičnog polietilena za nazivne napone 10 kV, 20 kV i 35 kV;
- SRPS N.C5.235: Ispitivanje kablova sa izolacijom od termoplastičnog ili umreženog polietilena, sa plaštom od termoplastičnih ili elastomernih masa, za nazivne napone od 1 kV do 35 kV;
- SRPS N.C1.702: Čelična užad za nadzemne vodove.
3.3.7.3. Izbor vodova se vrši prema naponskom nivou, potrebnom strujnom opterećenju, terenskim uslovima postavljanja, nameni i vrsti objekta. Distributer definiše odgovarajuće tehničko rešenje i utvrđuje sve elemente uslova za priključenje u skladu sa važećim tehničkim propisima i u skladu sa Pravilima.
3.3.8. Priključni vod na NN (do 1 kV)
3.3.8.1. Za izvođenje priključka koriste se:
- za nadzemne priključke SKS, koji je proizveden i ispitan u skladu sa sledećim standardima:
a) SRPS N.C5.235: Ispitivanje kablova sa izolacijom od termoplastičnog ili umreženog polietilena, sa plaštom od termoplastičnih ili elestomernih masa, za nazivne napone od 1 kV do 35 kV;
b) SRPS N.C5.250: SKS sa izolacijom od umreženog polietilena za nazivni napon do 0,6/1 kV;
v) SRPS N.C1.702: Čelična užad za nadzemne vodove;
- za podzemne priključke energetski kablovi:
a) tip PP00-ASJ, četvorožilni kabl sa jednožičnim sektorskim aluminijskim provodnicima i PVC izolacijom, proizveden i ispitan u skladu sa standardom SRPS N.C5.220;
b) tip XP00-ASJ, četvorožilni kabl sa jednožičnim sektorskim aluminijskim provodnicima, izolacijom od umreženog polietilena, ispunom od gume ili PVC i PVC plaštom, proizveden i ispitan u skladu sa standardom SRPS N.C5.230;
v) za deo priključka u objektu tip PP00-S, četvorožilni kabl sa sektorskim bakarnim provodnicima i PVC izolacijom, proizveden i ispitan u skladu sa standardom SRPS N.C5.220.
3.3.8.2. Ako je kod nadzemnog priključka raspon priključnog voda duži od 25 metara, priključak se realizuje preko pomoćnog stuba.
3.3.8.3. Proračun minimalnog preseka priključnog voda vrši se na osnovu maksimalnog jednovremenog opterećenja objekta za koji se traži priključak, dozvoljenog pada napona u skladu sa propisom kojim se uređuju tehnički normativi za električne instalacije niskog napona i SRPS N.A2.001, uslova zaštite od električnog udara (u skladu sa SRPS N.B2.741), zaštite provodnika od struje kratkog spoja (u skladu sa SRPS N.B2.743) i trajno dozvoljene struje (u skladu sa SRPS N.B2.752).
3.3.8.4. Maksimalno jednovremeno opterećenje na nivou priključka stambenog objekta zavisi od broja stanova koji se napajaju preko ovog priključka, načina zagrevanja i pripremanja tople vode u stanovima, instalisane snage električnih uređaja i slično. Prosečno učešće jednog stana u maksimalnom opterećenju stambenog objekta može se proračunati prema sledećim izrazima:
- ako se za zagrevanje stanova u stambenom objektu koristi centralno grejanje:
P1c = 8,5 · (0,25 + 0,75/√¯n) (važi za najviše 20 stanova),
P1c = |
1 |
· 5,1 · n0,88 (važi za više od 20 stanova); |
n |
- ako se za grejanje stanova u stambenom objektu delimično ili u potpunosti koristi električna energija:
P1e = n · 8·(Keg +(1 - Keg)/ √¯n) + P1c · n,
gde je:
P1e - maksimalno jednovremeno opterećenje stambenog objekta
P1c - prosečno opterećenje po stanu kada se koristi centralno grejanje
n - broj stanova
Keg = 0,6 ako najviše 75% stanova koriste električno grejanje
Keg = 0,9 ako svi stanovi koriste električno grejanje.
3.3.8.5. Odabir priključnog voda se vrši prema tipiziranim presecima, tako da on nije manji od proračunatog minimalnog preseka. Kod podzemnih priključaka, kada se oni izvode po sistemu "ulaz-izlaz", presek priključnog voda ne može biti manjeg prenosnog kapaciteta od voda na koji se priključuje.
3.3.9. Osnovne karakteristike rasklopnih aparata i druge opreme na mestu priključenja na distributivnu mrežu i na mestu primopredaje električne energije u TS 110/x i 35/x kV/kV
3.3.9.1. Razvodno postrojenje 110 kV može biti:
- vazduhom izolovano postrojenje za otvorene prostore;
- metalom oklopljeno i gasom SF6 izolovano postrojenje za unutrašnju montažu;
- kombinovano, vazduhom izolovano i metalom oklopljeno postrojenje.
3.3.9.2. Razvodno postrojenje 10 kV, 20 kV i 35 kV može biti:
- vazduhom izolovano, sa metalom zaštićenom rasklopnom aparaturom;
- metalom oklopljeno i gasom SF6 izolovano postrojenje za unutrašnju montažu;
- kombinovano, vazduhom izolovano i metalom oklopljeno postrojenje.
Ovo razvodno postrojenje se izvodi sa četiri odeljka po ćeliji, i to:
- sabirnički odeljak, sa jednim ili dva sistema sabirnica;
- prekidački odeljak, sa vakuumskim prekidačem;
- izlazni (kablovski) odeljak, i
- odeljak za niskonaponsku opremu.
3.3.9.3. Tehničke karakteristike opreme u postrojenju 110 kV, 35 kV, 20 kV i 10 kV su definisane prema sledećim standardima:
- prekidačka oprema prema IEC 56 (SRPS N.N0.029);
- SMT i NMT prema SRPS IEC 60044 -1,2;
- odvodnici prenapona prema SRPS IEC 99-1 i SRPS IEC 99-4;
- ET prema SRPS IEC 76-1,2,3,4,5, SRPS N.H1.013 i SRPS N.H1.015.
3.3.9.4. U normalnom i poremećenom pogonu ET se opterećuje u skladu sa standardima SRPS N.H1.016 i IEC 354, a ispituje prema standardima IEC 76-1 do IEC 76-5 i IEC 726.
3.3.10. Osnovne karakteristike rasklopnih aparata i druge opreme na mestu priključenja na distributivnu mrežu i na mestu primopredaje električne energije u TS 20(10)/0,4 kV/kV
3.3.10.1. TS sa kablovskim izvodima sadrži:
- razvod VN, koji ima transformatorske i dovodno-odvodne ćelije;
- razvod NN;
- ET.
3.3.10.2. Izbor rasklopne opreme vrši se prema standardima SRPS N.B2.730 i SRPS N.B2.751.
3.3.10.3. Komadno ispitivanje za rasklopni blok VN vrši se po SRPS N.K3.503, a za rasklopni blok NN po SRPS N.K5.503.
3.3.10.4. ET se bira prema standardima SRPS IEC 76 i IEC 354 (SRPS N.H1.016), sa maksimalnim dozvoljenim gubicima i strujom praznog hoda transformatora datim u tabeli 3.
Snaga transformatora [kVA] |
Gubici u gvožđu Po [W] |
Gubici u bakru Pcu [W] |
Struja praznog hoda Io [%] |
50 |
125 |
875 |
1,5 |
100 |
210 |
1475 |
1.1 |
160 |
300 |
2000 |
1,0 |
250 |
425 |
2750 |
0,9 |
400 |
610 |
3850 |
0,8 |
630 |
860 |
5400 |
0,7 |
1000 |
1100 |
9500 |
0,5 |
Tabela 3. Gubici i struje praznog hoda
3.3.10.5. Stubna TS sadrži:
- razvod VN, koji sačinjavaju:
a) tropolni rastavljač (bira se prema SRPS IEC129) naznačenog napona 12 kV, 24 kV, 38 kV, naznačene trajne struje 200 A;
b) tri odvodnika prenapona (metaloksidni - bira se prema SRPS IEC 99-4), naznačenog napona 12 kV, 24 kV, 38 kV, naznačene struje 10 kA;
v) tri visokoučinska osigurača, naznačenog napona 12 kV, 24 kV, 38 kV, naznačenih struja prema tabeli 4:
Snaga ET (kVA) |
|
50 |
100 |
160 |
250 |
400 |
Naznačena struja osigurača (A) |
10 kV |
10 |
16 |
20 |
31,5 |
50 |
20 kV |
10 |
10 |
10 |
16 |
25 |
|
35 kV |
- |
- |
- |
10 |
16 |
Tabela 4. Naznačene struje visokoučinskih osigurača
- razvod NN, koji se sastoji od:
a) razvodnog ormana NN u koji se montira prekidač prema SRPS IEC 947-2 i ostala pripadajuća oprema;
b) tri odvodnika prenapona 500 V, 5 kA, koji se priključuju što bliže priključnim stezaljkama ET;
v) podzemnih priključaka za ET i za niskonaponski vod.
3.3.11. Struje kratkih spojeva
3.3.11.1. Naznačene vrednosti struje kratkog spoja opreme u objektu kupca u tački priključenja ne smeju biti manje od projektovane vrednosti struje kratkog spoja DS na koji je oprema priključena. U proračunu struje kratkog spoja DS Distributer će uzeti u obzir uticaj koji na proračun mogu imati sistem ili uređaji u objektu kupca.
3.3.11.2. Radi što preciznijeg odabira i podešavanja zaštite, kada se za to ukaže potreba, Distributer i kupac će razmeniti informacije o očekivanoj snazi kratkog spoja i odnosima X/R u tački priključenja na DS.
3.3.12. Zaštita
3.3.12.1. Zaštitni uređaji moraju biti tako projektovani da se omogući brzo i selektivno isključenje kvarova sa ciljem da se od trajnog oštećenja sačuva oprema u DS i objektu kupca, odnosno da se održi stabilan rad DS i da se minimalizuju posledice kvarova ili neregularnih događaja u DS, u elektroenergetskim objektima kupaca ili električnoj instalaciji u objektu kupca.
3.3.12.2. Zaštitni uređaji su savremeni mikroprocesorski uređaji za zaštitu i upravljanje, koji pored funkcije zaštite imaju mogućnost:
- hronološke registracije događaja;
- snimanja poremećaja u mreži;
- samonadzora.
Elektromehanički releji se primenjuju u nekim funkcijama rezervne zaštite: za rezervnu prekostrujnu zaštitu (RI>) ET 110/x kV i rezervnu zemljospojnu zaštitu u neutralnoj tački uzemljene mreže 10 kV i 20 kV. Elektromehanički releji se primenjuju i u slučajevima gde je primena statičkih releja neekonomična ili nemoguća (pomoćni releji, Buholc releji, termostati, termometri itd.), kao i kod rekonstrukcija kada postojeći, ranije ugrađeni zaštitni uređaji pouzdano ostvaruju zahtevanu funkciju.
3.3.12.3. Ispitivanje uređaja sistema zaštite i upravljanja vrši se po elementima i funkcionalno, prema standardu IEC 255 (SRPS N.K6.035 i SRPS N.K6.037).
3.3.12.4. Zaštita ET u TS 35/x kV/kV.
3.3.12.4.1. Za zaštitu ET 35/x kV/kV koristi se:
- osnovna zaštita od unutrašnjih kvarova;
- rezervna zaštita;
- zaštita od preopterećenja;
- zaštita od prenapona.
3.3.12.4.2. Osnovna zaštita od unutrašnjih kvarova ET 35/x kV/kV sastoji se od:
- Buholcove zaštite;
- zemljospojne zaštite (zaštita kućišta ET).
Za ET 35/x kV/kV ne koristi se diferencijalna zaštita.
3.3.12.4.3. Rezervna zaštita ET 35/x kV/kV sastoji se od:
- rezervne prekostrujne zaštite (RI >);
- rezervne kratkospojne zaštite - kratkospojna zaštita sabirnica i zaštita od otkazivanja rada prekidača;
- rezervne zemljospojne zaštite (RIo>).
3.3.12.4.4. Zaštita od preopterećenja ET 35/x kV/kV sastoji se od:
- kontaktnog termometra za spoljašnju montažu sa dva kontakta, pri čemu se prvi kontakt podešava na 80°C i vrši signalizaciju nedozvoljenog opterećenja ET, a drugi kontakt služi za rasterećenje ili isključenje ET kada temperatura ulja dostigne vrednost 95°C;
- termostata koji se podešava na 95°C i treba da bude tačnosti ±1°C.
3.3.12.4.5. Zaštita od prenapona ET 35/x kV/kV se izvodi cinkoksidnim (ZnO) odvodnicima prenapona prema IEC 99-4.
3.3.12.5. Zaštita ET 10(20)/ 0,4 kV/kV se izvodi na sledeći način:
- od kratkog spoja pomoću visokoučinskih osigurača, sa udarnom iglom za tropolno isključenje sklopke - rastavljača sa osiguračima u transformatorskom polju 10(20) kV;
- od kvarova unutar uljnog ET naznačene snage iznad 250 kVA koristi se Buholc relej kod transformatora sa konzervatorom, odnosno primena releja koji reaguje na nedozvoljeno povećanje pritiska unutar transformatorskog suda kod ET bez konzervatora; zaštita deluje preko pomoćnog releja sa signalnom značkom, napona 230 V, 50 Hz, i isključuje sklopku - rastavljač sa osiguračima u transformatroskom polju 10 kV ili 20 kV;
- od preopterećenja ET koristi se:
a) kod uljnih ET primena termostata, a izuzetno i primena bimetalnih releja; termostat se nalazi na poklopcu transformatora i podešava se na 95°C;
b) kod suvih ET primena specijalnih termičkih releja.
3.3.12.6. Zaštita vodova, sabirnica i prekidača.
3.3.12.6.1. Osnovna zaštita 110 kV vodova od međufaznih kratkih spojeva i zemljospojeva realizuje se kao podužna stabilisana diferencijalna zaštita sledećih osobina:
- osetljivost i brzo isključenje za sve vrste kvarova unutar štićene deonice;
- stabilan rad pri kvarovima izvan štićene deonice i pri zasićenju strujnih transformatora;
- prenos mernih veličina se realizuje preko žičnih pomoćnih provodnika u pilot kablu sa simetriranim karakteristikama ili preko optičkih vlakana iz optičkog pilot kabla;
- stalna kontrola ispravnosti pilot provodnika;
- signalizacija kvara na pilot provodnicima.
Zaštitu čine dva releja postavljena na dva kraja kabla, međusobno povezana provodnicima iz pilot kabla koji je položen pored energetskog kabla.
Rezervna zaštita 110 kV vodova je trofazna jednosistemska distantna zaštita, naznačene struje 1 A i naznačenog napona 100 V. Pobudni članovi distantne zaštite su na podimpedantnom principu i ugrađuju se u sve tri faze.
3.3.12.6.2. Osnovna zaštita 35 kV vodova je:
- prekostrujna zaštita I> koja se sastoji od:
a) monofazne prekostrujne zaštite sa mernim prekostrujnim relejom za naznačenu struju 5 A i najmanji opseg podešavanja 3-9 A, sa vremenskom zadrškom najmanjeg opsega podešavanja 3-60 s;
b) dvofazne ili trofazne prekostrujne zaštite sa mernim prekostrujnim relejima za naznačenu struju 5 A i najmanji opseg podešavanja 5-15 A, sa vremenskom zadrškom najmanjeg opsega podešavanja 0,2-3 s;
- kratkospojna zaštita I>> koja je obavezno trofazna i izvodi se kao:
a) podužna kratkospojna zaštita za zaštitu kablovskog voda kada je paralelno sa energetskim kablom položen i poseban komandno-signalni kabl; zaštita treba da deluje kada je kvar unutar štićene deonice, a da bude blokirana kada je kratak spoj izvan štićene deonice;
b) maksimalna prekostrujna vremenski nezavisna zaštita za zaštitu od kratkih spojeva na nadzemnom vodu ili kablovskom vodu pored koga nije položen poseban komandno-signalni kabl; za ovu zaštitu se koriste merni prekostrujni releji naznačene struje 5 A, sa mogućnošću podešavanja struje u opsegu najmanje 40-80 A i vremenskom zadrškom najmanjeg opsega podešavanja 0,2-3 s;
- zemljospojna zaštita I°> je monofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zaštita, koja deluje sa vremenskom zadrškom najmanjeg opsega podešavanja 0,2-3 s; prekostrujni merni relej ove zaštite je za naznačenu struju 5 A i najmanji opseg podešavanja 1-2,5 A, a priključuje se na obuhvatni strujni transformator ili u zvezdište strujnih transformatora sve tri faze.
3.3.12.6.3. Rezervna zaštita vodova 35 kV izvodi se na sledeći način:
- funkciju rezervne prekostrujne zaštite I>, pod određenim uslovima, ima rezervna prekostrujna zaštita RI> ET;
- funkciju rezervne kratkospojne zaštite vodova I>> ima kratkospojna zaštita sabirnica;
- rezervna zemljospojna zaštita vodova 35 kV, koja je ujedno i osnovna zemljospojna zaštita sabirnica 35 kV, izvodi se na sledeći način:
a) rezervna zemljospojna zaštita RZZ> koja deluje u slučaju otkazivanja rada zemljospojne zaštite na nekom od izvoda 35 kV;
b) visokoomska zemljospojna zaštita RZV> koja deluje pri pojavi zemljospoja sa velikom prelaznom otpornošću;
- opseg podešavanja mernih releja bira se tako da reaguju pri struji zemljospoja od:
a) 30 A za merni relej RZZ>,
b) 2 A za merni relej RZV>;
- opseg podešavanja vremenske zadrške iznosi:
a) najmanje 0,2-3 s za zaštitu RZZ>,
b) do 60 s za zaštitu RZV>.
3.3.12.6.4. Zaštita sabirnica 35 kV se izvodi kao trofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zaštita, čiji su merni releji za naznačenu struju 5 A i najmanji opseg podešavanja 20-50 A, a priključuju se na strujne transformatore u transformatorskom polju 35 kV.
3.3.12.6.5. Zaštita od otkazivanja prekidača na nekom 35 kV izvodu primenjuje se u kombinaciji sa kratkospojnom zaštitom sabirnica, jer kao merni releji ove zaštite služe merni releji zaštite sabirnica, s tim što se vremenska zadrška podešava tako da bude za najviše 0,5 s veća od najveće podešene vrednosti vremenske zadrške kratkospojne zaštite I>> na nekom od izvoda 35 kV.
3.3.12.6.6. Osnovna zaštita vodova 10 kV i 20 kV se izvodi kao prekostrujna, zemljospojna i APU, i to:
- prekostrujna zaštita je dvofazna ili trofazna, maksimalna strujna vremenski nezavisna zaštita koja reaguje:
a) sa vremenskom zadrškom od 0,2-3 s pri strujnim opterećenjima koja prelaze vrednosti dozvoljenih strujnih opterećenja I> (prekostrujna zaštita) i
b) trenutno pri bliskim kratkim spojevima I>> (kratkospojna zaštita),
a merni releji prekostrujne zaštite su za naznačenu struju In = 5 A i za najmanji opseg podešavanja 3-9 A za I> ili 20-50 A za I>>;
- zemljospojna zaštita je homopolarna zaštita čije izvođenje zavisi od načina uzemljenja neutralne tačke mreže 10 kV ili 20 kV, i to:
a) ako je neutralna tačka mreže uzemljena preko niskoomske impedanse, primenjuje se monofazna strujna vremenski nezavisna zaštita Io> sledećih karakteristika:
aa) najmanji opseg podešavanja vremenske zadrške zemljospojne zaštite treba da bude 0,2-3 s;
ab) merni relej je za naznačenu struju In = 5 A, dok se opseg podešavanja bira tako da relej reaguje pri struji zemljospoja na vodu 10(20) kV od 30 A za kablovski vod i 20 A za nadzemni vod - obično zadovoljava opseg podešavanja 0,5-2,5 A;
b) ako je neutralna tačka mreže izolovana, zemljospojna zaštita zavisi od veličine kapacitivne struje zemljospoja galvanski povezane mreže, i to:
ba) za struje zemljospoja do 10 A treba koristiti neselektivnu zemljospojnu zaštitu, koja je homopolarna prenaponska zaštita Uo> čiji merni relej ima najmanji opseg podešavanja 20-60 V, dok je najmanji opseg podešavanja vremenske zadrške:
baa) 0,2-3 s za signalizaciju zemljospoja,
bab) do 2 h, što je granično vreme za isključenje zemljospoja u mreži;
bb) za struje zemljospoja iznad 10 A može se koristiti selektivna zemljospojna zaštita; to je usmerena homopolarna zemljospojna zaštita Io> čiji merni relej ima strujnu i naponsku granu; ova zaštita se može koristiti i za struje zemljospoja koje su manje od 10 A, ali ne ispod 1 A;
- APU zaštita za nadzemne vodove, sa jednim pokušajem, primenom sa beznaponskom pauzom od 10 s.
3.3.12.6.7. Rezervna zaštita vodova 10 kV i 20 kV:
- rezervna kratkospojna zaštita vodova obezbeđuje se preko kratkospojne zaštite sabirnica;
- rezervna zemljospojna zaštita izvodi se analogno rezervnoj zemljospojnoj zaštiti vodova 35 kV.
3.3.12.6.8. Zaštita sabirnica 10 kV i 20 kV u TS X/10(20) kV/kV:
- prekostrujna zaštita sabirnica se ne izvodi;
- kratkospojna zaštita sabirnica, koja se obavezno primenjuje u postrojenjima sa jediničnom instalisanom snagom ET iznad 4 MVA, je dvofazna ili trofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zaštita koja treba brzo da isključi ET pri kratkom spoju na sabirnicama 10(20) kV, kao i pri kratkom spoju na nekom vodu 10(20) kV kada dođe do otkazivanja rada kratkospojne zaštite voda; merni prekostrujni releji I>> zaštite sabirnica su za naznačenu struju 5 A i sa najmanjim opsegom podešavanja 10-25 A.
3.3.12.6.9. Zaštita od otkazivanja rada prekidača na nekom izvodu 10(20) kV primenjuje se u kombinaciji sa kratkospojnom zaštitom sabirnica, jer kao merni releji ove zaštite služe merni releji zaštite sabirnica, s tim što je vremenska zadrška najmanjeg opsega podešavanja 0,2-3 s.
3.3.12.7. Zaštita na NN (do 1 kV):
- na izvodima NN u TS 10(20)/0,4 kV/kV, uključujući i izvod za javno osvetljenje i kondezatorske baterije, postavljaju se niskonaponski visokoučinski osigurači čija se naznačena struja topljivih umetaka bira prema preseku provodnika NN voda, termičkoj čvrstoći pri kratkom spoju, uslovima odvođenja toplote sa provodnika, kao i uslovima primenjene zaštite od indirektnog dodira u mreži NN;
- zaštita nadzemnog priključka od preopterećenja izvodi se na kraju priključka pomoću ograničavača snage u MRO;
- zaštita unutrašnjeg kablovskog priključka od preopterećenja izvodi se pomoću niskonaponskih visokoučinskih osigurača u KPK;
- zaštita priključka od termičkih naprezanja usled kratkog spoja izvodi se:
a) za nadzemni priključak pomoću niskonaponskih visokoučinskih osigurača na glavnom napojnom vodu (u TS 10(20)/0,4 kV/kV); na stubu na kome je izvedeno priključenje na DS obavezno se postavljaju osigurači ako priključak napaja objekat od lako zapaljivog materijala;
b) za unutrašnji podzemni priključak pomoću niskonaponskih visokoučinskih osigurača u KPK;
- pojedini priključci, odnosno električne instalacije, koji se napajaju sa nadzemne NN mreže koja se nalazi u području sa visokim izokerauničkim uticajem, se štite od prelaznih prenapona atmosferskog porekla pomoću odvodnika prenapona koji se biraju prema standardu JUS N.B2.745.
3.3.13. Merna oprema i MRO
3.3.13.1. Merna oprema se bira prema uslovima datim Pravilima u poglavlju o merenju električne energije.
3.3.13.2. Za smeštaj merne opreme neophodne za realizaciju ispravnog merenja na NN koristi se MRO, koji se izrađuje od lima ili sintetičkog materijala i mora da bude zaštićen od prodiranja prašine i od prskanja vodom - stepen zaštite IP 52 za unutrašnju i IP 54 za spoljnu montažu (JUS IEC 529), a funkcionalno i prostorno se deli na tri dela:
- priključni prostor, koji služi za uvođenje priključka;
- merni prostor, u koji se smeštaju table (dimenzija 220 mm x 400 mm) sa mernim i upravljačkim uređajima;
- razvodni prostor, koji služi za povezivanje mernog mesta sa instalacijom kupca.
Dubina MRO iznosi 200 mm, s tim što udaljenost od table do unutrašnje strane vrata ormana mora iznositi najmanje 160 mm. MRO se montira u zid, na zid, na stub ili kao slobodnostojeći.
3.3.14. Kapacitivni i induktivni uticaj
3.3.14.1. Faktor snage na priključnom mestu je od cos φ = 1 do cos φ = 0,95 induktivno. Kupac je dužan da uslovima korišćenja električne energije, odnosno ugradnjom potrebne opreme u objektu, obezbedi faktor snage od najmanje cos φ = 0,95.
3.4. Tehnički uslovi priključenja u posebnim slučajevima
3.4.1. Priključenje privremenih objekata
3.4.1.1. Tehnički uslovi priključenja privremenih objekata u smislu ove tačke Pravila odnose se na priključenje manjih montažnih objekata postavljenih na javnim površinama sa rokom priključenja kraćim od 18 meseci, osim objekata na vodi, kao što su: kiosci, letnje bašte, pokretne tezge, pokretni cirkusi, ringišpili i drugi objekti za zabavu, reportažna kola televizije, kamp prikolice, montažne bine i slično.
3.4.1.2. Priključenje objekata iz tačke 3.4.1.1. na distributivnu mrežu izvodi se pomoću SKS preseka 16 mm2 Al (nadzemni priključak) ili pomoću energetskog kabla minimalnog preseka 16 mm2 Al (podzemni priključak).
3.4.1.3. Nadzemni priključak se izvodi kao jedinstveni priključak od mesta priključenja do MRO. Priključak se izvodi sa stuba NN voda direktno ili preko pomoćnog stuba.
3.4.1.4. Električno brojilo i instalaciona oprema se montiraju u MRO, koji se nalazi na mestu pristupačnom za manipulaciju i očitavanje brojila.
3.4.1.5. U slučaju korišćenja podzemnog priključka na nadzemnu mrežu obavezna je primena odvodnika prenapona u priključnom prostoru MRO.
3.4.1.6. Objekat se od preopterećenja i kratkih spojeva štiti prema tački 3.3.12.7. Mere zaštite od indirektnog napona dodira u okviru objekta koji se priključuje obezbeđuje kupac, a izveštajem (atestom) ovlašćene organizacije dokazuje ispravnost.
3.4.2.1. Priključak gradilišta se izvodi prema standardu JUS N.B2.774 i tehničkim uslovima definisanim Pravilima.
3.4.2.2. Priključenje gradilišta se vrši preko gradilišnog MRO, urađenog prema tački 3.3.13.2. Pravila i postavljenog u zatvorenom ili na otvorenom prostoru, izvan objekta koji se gradi.
3.4.2.3. Priključak gradilišta se štiti od preopterećenja i kratkih spojeva prema tački 3.3.12.7. Pravila. Zaštita od indirektnog napona dodira u gradilišnom MRO izvodi se pomoću ZUDS iza mesta merenja, naznačene vrednosti diferencijalne struje 0,3 A, što za dozvoljeni napon dodira od 25 V zahteva otpornost rasprostiranja pojedinačnog uzemljivača od najviše 80 Ω.
3.4.3. Priključak objekta na vodi
3.4.3.1. Objekat na vodi se priključuje kablovski na NN mrežu preko KPK i MRO na kopnu. Veza KPK i MRO izvodi se energetskim kablom tipa XP00-A, XP00, PP00-A ili PP00. Veza MRO sa objektom na vodi izvodi se petožilnim rudarskim kablom tipa EpN53-A (GN53-A) ili kablom sličnih karakteristika.
3.4.3.2. MRO se montira na kopnu, u slobodnostojeći zid odgovarajućih dimenzija tako da temelj bude izvan domašaja vode pri najvišem vodostaju, i mora zadovoljiti zahteve date u tački 3.3.13.2. Pravila.
3.4.3.3. Zaštita se izvodi prema tački 3.3.12.7. Pravila. Glavni zaštitni provodnik električne instalacije u objektu povezuje se preko glavnog priključka (sabirnice) za uzemljenje sa neutralnim provodnikom i to je jedina veza ova dva provodnika do električnih uređaja u objektu na vodi.
3.4.4. Priključak objekta u probnom radu
3.4.4.1. Ovaj priključak izvodi se u svemu isto kao i za objekat koji se trajno priključuje na DS.
3.4.5. Povezivanje postrojenja za rezervno napajanje
3.4.5.1. Priključak postrojenja za rezervno napajanje naponom industrijske frekvencije (dizelelektrični agregat i slično) mora da bude izveden tako da nije moguć paralelan rad postrojenja rezervnog napajanja sa NN mrežom, niti povratno napajanje NN mreže iz agregata, nezavisno od načina prebacivanja sa mrežnog na rezervno napajanje.
3.4.5.2. Električni uređaji koji imaju mogućnost napajanja i sa NN mreže i iz agregata moraju da budu priključeni na poseban MRO.
3.4.5.3. U okviru projekta rezervnog napajanja treba da se predvidi veza MRO rezervnog napajanja sa MRO koji se napaja samo iz NN mreže, kao i uređaj za automatsko uključenje i isključenje rezervnog napajanja.
3.4.5.4. Za merenje utrošene električne energije električnih uređaja koji se mogu napajati i iz postrojenja za rezervno napajanje, za vreme dok se napajaju iz NN mreže, važe isti uslovi kao za ostale uređaje opšte potrošnje.
3.5. Priključak objekta proizvođača
3.5.1. Na DS može da se priključi elektrana:
- koja ispunjava tehničke uslove koji su utvrđeni u tački 3.5.4. ovih pravila;
- koja je opremljena zaštitnim i drugim uređajima kojima se štite DS, generatori i druga oprema elektrane od oštećenja i havarija zbog kvarova u DS i
- koja ispunjava uslove date u odobrenju za priključenje.
U odnosu na DS, način rada ME može biti:
1. izolovan rad generatora za napajanje sopstvenih potrošača;
2. paralelan rad sa DS bez predaje energije u DS, proizvedena električna energija se koristi isključivo za napajanje sopstvene potrošnje;
3. paralelan rad sa DS sa predajom energije u DS u celosti (izuzev sopstvene potrošnje elektrane);
4. paralelan rad sa DS gde se deo energije predaje u DS, a deo koristi za napajanje sopstvenih potrošača i
5. kombinovani rad (izolovan - paralelni rad), odnosi se na elektrane opremljene za obe vrste rada.
3.5.2. Nije dozvoljeno ostrvsko napajanje dela DS iz elektrane. Ugradnjom odgovarajućih uređaja u objektu elektrane, treba obezbediti da se delovanjem uređaja za relejnu zaštitu izvrši automatsko odvajanje elektrane sa DS, ako je sa strane DS prekinuto napajanje.
3.5.3. Za slučaj elektrane sa sinhronim generatorskim jedinicama generatori moraju imati implementiranu regulaciju napona na svojim krajevima. Nominalni faktor snage generatora mora biti 0,8 dok se regulacija napona mora obavljati u čitavom opsegu koji je definisan faktorom snage generatora pod uslovom da se ne ugrozi normalan i stabilan rad generatora. Izuzetno ODS može odrediti da generatori imaju faktor snage veći od 0,8 ili implementiranu regulaciju faktora snage umesto regulacije napona ako sistemske analize pokažu da je to bolje rešenje za DS.
3.5.4. Za priključenje i bezbedan paralelan rad elektrane sa DS, elektrana mora da zadovolji sledeće kriterijume:
- kriterijum maksimalno dozvoljene snage generatora u elektrani,
- kriterijum dozvoljenih vrednosti napona u stacionarnom režimu,
- kriterijum trajno dozvoljenih vrednosti struja elemenata DS,
- kriterijum snage kratkog spoja,
- kriterijum flikera i
- kriterijum dozvoljenih struja viših harmonika i interharmonika.
3.5.4.1. Kriterijum maksimalno dozvoljene snage generatora u elektrani.
3.5.4.2. Kriterijumom maksimalno dozvoljene snage generatora u elektrani sa energetskim pretvaračima ili asinhronim generatorima proverava se da pri uključenju generatora promena napona na mestu priključenja na DS (Δum) ne prekorači vrednost od 2% na srednjem naponu, odnosno 3% na niskom naponu. Maksimalno dozvoljena prividna snaga generatora u elektrani (Sngm) u [MVA] izračunava se prema sledećim formulama:
Sngm = |
Sks |
, za priključenje elektrane na srednjem naponu; |
50 × k |
Sngm = |
Sks |
, za priključenje elektrane na niskom naponu; |
33,3 × k |
gde je:
Sks - snaga trofaznog kratkog spoja (stvarna vrednost) u tački priključenja na DS bez uticaja razmatrane elektrane, u [MVA],
k - količnik polazne (struje uključenja) i naznačene struje generatora.
Ukoliko, za razmatrani generator, nije data vrednost polazne struje, za vrednost parametra k usvaja se:
k = 1 za jednosmerne generatore sa invertorom;
k = 4 za asinhrone generatore, za priključenje u granicama ± 5% sinhrone brzine, bez napona;
Ovaj uslov (k = 1) se primenjuje i u slučaju provere uslova priključenja sinhronih generatora koji se na DS priključuju preko energetskih pretvarača.
U slučaju vetrogeneratora, ovaj kriterijum se proverava i za k = ku, gde je ku koeficijent promene napona. Njega daje proizvođač vetrogeneratora za fazne uglove impedanse mreže od 30°, 50°, 70° i 85°. Ukoliko je stvarni fazni ugao impedanse distributivne mreže različit od ove četiri vrednosti potrebno je izvršiti interpolaciju ili ekstrapolaciju (odgovarajućeg tipa) dobijenih podataka kako bi se dobila vrednost ovog faktora za stvarni fazni ugao impedanse distributivne mreže.
3.5.4.3. Kriterijum maksimalno dozvoljene snage za sinhrone generatore se proverava na osnovu kriterijuma najvećeg dozvoljenog odstupanja (promene) napona (Δum) na mestu priključenja elektrane sa sinhronim generatorskim jedinicama na DS, u odnosu na vrednosti nazivnih napona iz tačke 2.4.2.2, u prelaznom režimu, pri uključenju na DS generatora:
|
Maksimalno odstupanje (promena) napona |
Maksimalna učestanost pojave |
Niski napon |
5% |
5 min. |
Srednji napon |
5% |
3 min. |
Tabela 5.1. Dozvoljene varijacije napona.
Dozvoljeno odstupanje (promena) napona (Δum) na mestu priključenja generatorske jedinice sa cilindričnim rotorom (turbogeneratori) u trenutku sinhronizacije se izračunava preko sledeće formule:
gde je:
ZT - Tevenenova impedansa sistema u subtranzijentnom režimu na generatorskim sabirnicama blok transformatora;
UG - Nominalni napon generatora;
X"S - Subtranzijentna reaktansa generatora;
φT - Ugao Tevenenove impedanse.
Za generatorske jedinice sa istaknutim polovima (hidrogeneratori) u prethodnoj formuli se umesto X"S se koristi subtranzijentna reaktansa generatora u uzdužnoj osi X"d.
U slučaju da se ne dostave vrednosti za subtranzijentnu reaktansu generatora, ODS će usvojiti vrednost od 17% i zahtevati ugradnju generatora čija subtranzijentna reaktansa nije manja od ove vrednosti.
3.5.4.4. Izbor prividne snage generatora koja se poredi sa Sngm
Za prividnu snagu generatora (Sng) koja se poredi sa Sngm najpre se usvaja data naznačena prividna snaga generatora. Ukoliko za tako usvojenu vrednost kriterijum maksimalno dozvoljene snage generatora u elektrani nije zadovoljen za Sng može se usvojiti:
- za blok generator-pretvarač-transformator - minimalna od tri prividne snage: prividne snage generatora, prividne snage pretvarača ili transformatora.
- za sinhroni generator vrednost koja se dobije količnikom maksimalne aktivne snage koja se dovodi generatoru (maksimalna ulazna snaga) i minimalne vrednosti faktora snage sa kojom generator može da radi za datu vrednost aktivne snage. Minimalna vrednost faktora snage se očitava sa pogonske karte generatora; ukoliko pogonska karta generatora nije dostupna, za vrednost faktora snage usvaja se 0,8.
3.5.4.5. Generatori u elektrani se mogu simultano priključivati na mrežu ukoliko je suma prividnih snaga generatora (ΣSng) manja od Sngm. U suprotnom, generatori se moraju priključivati pojedinačno u vremenskim intervalima od po 5 min za priključenje na niskom naponu, odnosno 3 min za priključenje na srednjem naponu. Ovi vremenski intervali mogu biti i kraći, pod uslovom da ODS to dozvoli.
3.5.4.6. Kriterijum dozvoljenih vrednosti napona u stacionarnom režimu
Kriterijumom dozvoljenih vrednosti napona u stacionarnom režimu proverava se da, u okviru normalnog pogona DS, veličina napona u bilo kojoj tački DS ostane u granicama prema tački 2.4.2.2. u odnosu na naznačeni napon. Za proveru ovog kriterijuma je potrebno izvršiti proračune tokova snaga za kritične režime rada sa sledećim stanjem:
- Minimalno i maksimalno opterećenje DS, odnosno pripadajućeg izvoda; posebno kod elektrana koje za proizvodnju električne energije koriste energiju sunca (solarne elektrane) za minimalno i maksimalno opterećenje DS usvaja se minimalno i maksimalno opterećenje u periodu u kojem je moguća proizvodnja ove vrste elektrana (pri prisustvu sunčeve svetlosti) - preporučuje se usvajanje minimalnog i maksimalnog opterećenja u periodu 9,00-17,00 časova.
U slučaju da nije moguće izvršiti proračune tokova snaga postoji mogućnost provere kriterijuma dozvoljenih vrednosti napona elektrane, kojim se proverava da napon u bilo kojoj tački DS neće pretrpeti promenu veću od 5% za slučaj nagle promene proizvodnje elektrana ili ispada elektrana. Pri proračunu se uvažavaju sve elektrane koje mogu simultano promeniti proizvodnju (vetroelektrane ili solarne elektrane na bliskim lokacijama) i elektrane koje mogu simultano ispasti iz pogona, usled delovanja relejne zaštite ili pogonskog isključenja (elektrane na istom izvodu). Promena napona (Δum) koju jedna elektrana izaziva u nekoj tački DS može se približno izračunati prema sledećim formulama:
za režim u kojem elektrana troši reaktivnu snagu iz mreže (podpobuđeni režim),
za režim u kojem elektrana injektira reaktivnu snagu u mrežu (nadpobuđeni režim),
gde je:
SE - maksimalna prividna snaga elektrane, u [MVA], koja se dobija kao količnik maksimalne aktivne snage elektrane i faktora snage 0,95,
Rk - ekvivalentna otpornost mreže u karakterističnoj tački DS (videti primere), u [Ω],
Xk - ekvivalentna reaktansa mreže u karakterističnoj tački DS (videti primere), u [Ω],
φ - fazni ugao napona i struje elektrane, u [°],
Un - naznačeni napon mreže u razmatranoj tački DS, u [kV].
Ovaj kriterijum se proverava za cosφ = 0,95 za režim u kojem elektrana injektira reaktivnu snagu u mrežu (nadpobuđeni režim).
3.5.4.7. Kriterijum trajno dozvoljenih vrednosti struja elemenata DS
Kriterijumom trajno dozvoljenih vrednosti struja elemenata DS se proverava da za vreme rada elektrana struje u elementima DS ne pređu vrednosti trajno dozvoljenih struja tih elemenata.
3.5.4.8. Kriterijum snage kratkog spoja
3.5.4.8.1. Kriterijumom snage kratkog spoja se proverava ukupna vrednost struje (snage) trofaznog kratkog spoja na mestu priključenja elektrane u pogonu. Vrednost struje (snage) ne sme preći maksimalne dozvoljene vrednosti struja (snaga) kratkog spoja na koje je dimenzionisana oprema u DS:
- mreža 0,4 kV: 26 kA (18 MVA);
- mreža 10 kV: 14,5 kA (250 MVA);
- mreža 20 kV: 14,5 kA (500 MVA) i
- mreža 35 kV: 12 kA (750 MVA).
Ako vrednost struje (snage) prelazi navedene maksimalne dozvoljene vrednosti, neophodno je ograničiti struju kratkog spoja koju daje elektrana tako da ovaj kriterijum bude zadovoljen.
3.5.4.8.2. Ako se zbog priključenja elektrane poveća snaga (struja) trofaznog kratkog spoja iznad vrednosti za koju je dimenzionisana oprema u DS, treba da se primeni jedna ili više sledećih mera:
- ograničenje struja kratkog spoja u elektrane;
- zamena rasklopnih aparata i/ili druge opreme koja ne ispunjava zahteve s obzirom na snage (struje) kratkog spoja i
- promena mesta priključenja na DS, promena parametara priključnog voda itd.
3.5.4.9. Kriterijum flikera
Kriterijum flikera se proverava pomoću dugotrajnog faktora smetnji (Alt) elektrane, izazvanih flikerom dugog trajanja (preko dva sata) i prvenstveno ima značaj kod elektrana na vetar i solarnih elektrana.
Elektrana sa n generatora ukupne snage SE može da se priključi na DS ako je ispunjen uslov:
gde je:
cfE - koeficijent flikera elektrane,
cfg - koeficijent flikera generatora,
SksE - Snaga trofaznog kratkog spoja sa priključenom razmatranom elektranom.
Koeficijent flikera označava osobinu elektrane da proizvodi flikere. Vrednost koeficijenta flikera daje proizvođač, odnosno ovlašćena nezavisna institucija, posebno za svaki generator i elektranu kao celinu, na osnovu izveštaja o tipskom ispitivanju od strane ovlašćene laboratorije (atest) za elektranu koja ima iste ili slične karakteristike kao elektrana koja se gradi. Izmerene vrednosti koeficijenata flikera cfg i cfE ne smeju prelaziti vrednosti koje su garantovane izveštajem o tipskom ispitivanju. Merenje se vrši u realnim pogonskim uslovima, tako da se ne uzimaju u obzir prelazne pojave (npr. uključenje generatora).
Kriterijum flikera je sigurno zadovoljen ako je cfg ≤ 20. Ovaj uslov ispunjavaju generatori koje pokreću: vodena, parna ili gasna turbina. Kod elektrana na vetar i solarnih elektrana je cfg > 20, a može da ima vrednost i do 40, pa je obavezan dokaz (atest) da elektrana zadovoljava kriterijum flikera, odnosno dokaz da priključenje elektrane na DS neće proizvesti štetno delovanje sa aspekta kriterijuma flikera.
U slučaju vetrogeneratora, mora se izvršiti i provera kriterijuma dugotrajnog faktora brojnosti (emisije) flikera prema sledećoj formuli:
gde je:
Plt - dugotrajni faktor brojnosti (emisije) flikera,
n120i - maksimalni broj prekidnih operacija i-te proizvodne jedinice u vremenskom intervalu od 120 min (ovaj podatak daje proizvođač vetrogeneratora),
kf - faktor brojnosti (emisije) flikera koji daje proizvođač vetrogeneratora za fazne uglove impendanse distributivne mreže od 30°, 50°, 70° i 85°. Ukoliko je stvarni fazni ugao impedanse distributivne mreže različit od ove četiri vrednosti potrebno je izvršiti interpolaciju ili ekstrapolaciju (odgovarajućeg tipa) dobijenih podataka kako bi se dobila vrednost ovog faktora za stvarni fazni ugao impedanse distributivne mreže,
Sng - prividna snaga generatora, u [MVA].
3.5.4.10. Kriterijum dozvoljenih struja viših harmonika i interharmonika
3.5.4.10.1. Kriterijum dozvoljenih struja viših harmonika i interharmonika se proverava pomoću izraza:
Ivhg≤ Iνhdoz = Iνhs,v,μ× SksE
gde je:
Ivhg - stvarna vrednost struje višeg harmonika/interharmonika koju generator injektira u DS, svedena na mesto priključenja, u [A],
Iνhdoz - dozvoljena vrednost struje višeg harmonika/interharmonika na mestu priključenja, u [A],
Iνhs,v,μ - dozvoljena vrednost struje višeg harmonika/interharmonika svedena na jediničnu snagu kratkog spoja na mestu priključenja na DS, u [A/MVA].
U tabeli 5.2. date su dozvoljene vrednosti struja viših harmonika i interharmonika svedene na snagu kratkog spoja na mestu priključenja na DS.
3.5.4.10.2. Ukoliko je nekoliko generatora ili elektrana priključeno i/ili se priključuje na DS u istoj tački priključenja primenjuje se sledeća formula:
Ivhg≤ Iνhdoz = |
Iνhs,v,μ× SksE× |
Sng |
||
Ssum |
||||
gde je:
Sng - snaga razmatranog generatora na mestu priključenja,
Ssum - suma snaga svih generatora na mestu priključenja.
3.5.4.10.3. Ukoliko su na nekoliko mesta u SN mreži pripadajuće TS 110/x kV/kV priključene elektrane, dozvoljena vrednost struja viših harmonika/interharmonika u tački priključenja se izračunava prema sledećim formulama:
za v ≤ 13, |
Ivh ≤ Iνhdoz = Iνhs,v,μ× SksE× |
Ssum |
||
ST |
za v > 13, |
Ivh≤ Iνhdoz = Iνhs,v,μ× SksE× |
|
gde je:
Ivh - stvarna vrednost struje višeg harmonika/interharmonika koju generatori u tački priključenja injektiraju u distributivnu mrežu, svedena na mesto priključenja, u [A],
ST - prividna snaga transformatora u pripadajućoj TS 110/x kV/kV.
3.5.4.10.4. Ukoliko nisu ispunjeni prethodno navedeni kriterijumi za više harmonike i interharmonike, vlasnik elektrane treba da nabavi drugi generator i za njega izveštaj o tipskom ispitivanju, ili da preduzme posebne zaštitne mere, kao na primer ugradnja filtra za odgovarajući red višeg harmonika/interharmonika.
Kod elektrane sa frekventnim pretvaračima treba ispitati i štetno delovanje elektrane na MTK uređaje sa stanovišta viših harmonika.
Redni broj |
Ivhs,ν,μ |
|||
Niski napon |
10 kV |
20 kV |
35 kV |
|
2 |
1,5 |
0,058 |
0,029 |
0,0163 |
3 |
3 |
/ |
/ |
/ |
4 |
0,47 |
0,019 |
0,009 |
0,005 |
5 |
1,5 |
0,058 |
0,029 |
0,0163 |
6 |
0,58 |
0,023 |
0,012 |
0,007 |
7 |
1 |
0,082 |
0,041 |
0,0231 |
8 |
0,2 |
0,008 |
0,004 |
0,002 |
9 |
0,7 |
/ |
/ |
/ |
10 |
0,36 |
0,014 |
0,007 |
0,004 |
11 |
0,5 |
0,052 |
0,026 |
0,0146 |
12 |
0,27 |
0,011 |
0,005 |
0,002 |
13 |
0,4 |
0,038 |
0,019 |
0,0111 |
14 |
0,17 |
0,007 |
0,003 |
0,002 |
16 |
0,15 |
0,006 |
0,003 |
0,002 |
17 |
0,3 |
0,022 |
0.011 |
0,0600 |
18 |
0,12 |
0,005 |
0,002 |
0,001 |
19 |
0,25 |
0,018 |
0,009 |
0,0051 |
23 |
0,3 |
0,012 |
0,006 |
0,0034 |
25 |
0,25 |
0.010 |
0,005 |
0,0026 |
25 < ν < 40* |
0.15-25/ν |
0,01 · 25/ν |
0,005 · 25/ν |
0,0026 · 25/ν |
ν = paran |
1,5/ν |
0.06/ν |
0.03/ν |
0.0171/ν |
μ < 40 |
1,5/ν |
0.06/ μ |
0.03/ μ |
0.0171/ μ |
μ > 40** |
4,5/ν |
0.18/ μ |
0.09/ μ |
0,0514/ μ |
* neparan broj harmonika |
||||
** za opseg modulacije pri frekvenciji od 200 Hz; mereno u skladu sa SRPS EN 61000-4-7:2008 EN 61000-4-7, Anex B i SRPS EN 61000-4-7:2008/A1:2010. |
||||
Tabela 5.2. Dozvoljene vrednosti struje v-tog harmonika i μ-tog interharmonika svedene na snagu kratkog spoja u tački priključenja elektrane na DS.
3.5.5. Sinhronizacija
3.5.5.1. Ugradnjom odgovarajućih zaštitnih i drugih tehničkih uređaja u elektrani, treba obezbediti da uključenje elektrane na DS bude izvršeno samo ako je na svim faznim provodnicima prisutan napon mreže sa strane DS.
3.5.5.2. Za uključenje se koristi spojni prekidač u rasklopnom postrojenju elektrane ili izuzetno generatorski prekidač kod elektrane sa jednim generatorom snage do 30 kVA, pod uslovom da je to rešenje usaglašeno sa nadležnom ED pri izdavanju odobrenja za priključenje elektrane na DS.
Za sinhronizaciju generatora na DS, potreban je uređaj koji treba da zadovolji sledeće uslove sinhronizacije:
Ukupna snaga generatora |
Razlika frekvencija |
Razlika napona |
Razlika faznog ugla |
0-500 |
0,3 |
5 |
10 |
500-1500 |
0,2 |
5 |
10 |
>1500 |
0,1 |
3 |
10 |
Tabela 6. Uslovi sinhronizacije.
Sinhronizacija se vrši na generatorskom prekidaču. Ukoliko je proizvođač želi da obezbedi besprekidan rad svojih pogona iza mesta merenja koji ne pripadaju sopstvenoj potrošnji elektrane, tada se sinhronizacija može vršiti na spojnom prekidaču.
3.5.5.3. Za priključenje asinhronog generatora na DS, koji se pokreće pomoću pogonskog agregata, potreban je uređaj koji obezbeđuje da se priključenje izvede između 95% i 105% od sinhronog broja obrtaja, bez napona.
3.5.5.4. Kod samopobudnih i dvostrano napajanje asinhronih generatora treba da se ispune svi uslovi koji su predviđeni za sinhrone generatore, tačka 3.5.5.2.
3.5.6. Dozvoljeno injektiranje jednosmerne komponente struje
Kod elektrana koje se priključuju na DS preko invertora jednosmerna komponenta injektiranja u distributivnu mrežu ne sme biti veća od 0,5% od naznačene struje invertora. Kod priključenja na NN mrežu struja injektiranja ne sme biti veća od 1 A.
3.5.7. Priključak ME
3.5.7.1. Priključak ME je skup aparata, uređaja i opreme kojom se povezuje mesto priključenja u ME sa mestom priključenja na DS.
3.5.7.2. ME se povezuje sa DS samo preko jednog trofaznog priključka, koji se dimenzioniše i izvodi prema nazivnom naponu mreže i maksimalnom jednovremenom opterećenju ME.
3.5.7.3. Priključak ME se sastoji od:
- priključnog voda;
- rasklopnih aparata i druge opreme na mestu priključenja u ME;
- rasklopnih aparata i druge opreme na mestu priključenja na DS;
- opreme za merenje električne energije.
3.5.7.4. Priključni vod može da bude kablovski ili nadzemni.
3.5.7.5. Izbor kabla se vrši prema tačkama 3.3.7. i 3.3.8. Pravila i može biti:
- za NN tip PP00-ASJ ili XP00-ASJ;
- za SN tip XHE49-A.
3.5.7.6. Izbor nadzemnog voda se vrši prema tačkama 3.3.7 i 3.3.8. Pravila i može biti:
- za NN isključivo niskonaponski SKS tipa X00/O-A;
- za SN može se koristiti srednjenaponski SKS tipa XHE48/O-A ili srednjenaponski vod izveden alučeličnim provodnicima ili slaboizolovanim provodnicima.
3.5.7.7. Rasklopni aparati, merna, zaštitna i druga oprema na mestu priključenja ME su elementi rasklopne aparature u izvodnom polju priključnog voda u objektu ME.
3.5.7.8. Glavni elementi rasklopne aparature su:
1. prekidač, koji služi za povezivanje ME sa DS, za automatsko odvajanje ME od DS zbog poremećaja u mreži, kao i zbog odvajanja ME od DS kod planiranih radova u ME; tehničke karakteristike prekidača su:
- za SN (u skladu sa standardom IEC 56):
a) vrsta prekidača može biti vakuumski ili SF6;
b) naznačena struja najmanje 630 A;
v) naznačena struja (snaga) prekidanja:
va) prekidač 10 kV najmanje 20 kA (350 MVA),
vb) prekidač 20 kV najmanje 20 kA (700 MVA),
vv) prekidač 35 kV najmanje 16,5 kA (1000 MVA);
- za NN (u skladu sa standardom SRPS IEC 947-2):
a) naznačeni napon 400 V;
b) naznačena trajna struja:
ba) 250 A za snagu ME do 100 kVA,
bb) 500 A za snagu ME 160 ili 250 kVA,
bv) 800 A za snagu ME 400 kVA;
2. merni transformatori, koji služe za napajanje zaštite i merenja (u skladu sa standardima IEC 60044-1 i IEC 60044-2), imaju sledeće tehničke karakteristike:
- za SN:
a) SMT:
aa) naznačena struja primarnog namotaja bira se prema snazi ME,
ab) naznačena struja sekundarnih namotaja je 5 A,
av) opterećenje mernog namotaja je snage 5-30 VA , klase 0,5 Fs5,
ag) opterećenje zaštitnog namotaja je snage 10-45 VA , klase 5P 10;
b) NMT:
ba) naznačeni prenosni odnos je 10 (20, 35) / √3 : 0,1 ∕ √3 : 0,1 ∕ 3 kV/kV,
bb) opterećenje mernog namotaja je snage 15-45 VA, klase 0,5,
bv) opterećenje zaštitnog namotaja je snage 30-90 VA, klase 1/3P;
- za NN - SMT:
a) naznačeni napon je 400 V,
b) naznačena struja primarnog namotaja se bira prema snazi ME,
v) naznačena struja sekundarnog namotaja je 5 A,
g) opterećenje je snage 15 VA, klasa 0,5.
3.5.7.9. Rasklopni aparati, merna, zaštitna i druga oprema na mestu priključenja ME na DS su elementi rasklopne aparature u distributivnoj TS ili na DS, u izvodnoj ćeliji priključnog voda za ME.
3.5.7.10. Ako se priključak ME na SN mrežu izvodi preko sabirnica "x" u distributivnoj TS 110/x kV/kV ili TS 35/x kV/kV, sadržaj i karakteristike opreme u izvodnoj ćeliji za ME se razlikuju od ostalih izvodnih ćelija jedino po tome što se u izvodnoj ćeliji za ME nalazi i merno mesto.
3.5.7.11. Ako se priključak ME na SN mrežu izvodi preko sabirnica 10(20) kV u distributivnoj TS 10(20)/0,4 kV/kV, izvodna ćelija 10(20) kV za ME je sastavni deo prefabrikovanog SF6 rasklopnog bloka u kome tropoložajni rasklopni aparat objedinjuje funkciju sklopke-rastavljača i zemljospojnika.
3.5.7.12. Ako se priključak ME na NN mrežu izvodi preko sabirnica 0,4 kV u distributivnoj TS 10(20)/0,4 kV/kV ili preko razvodnog ormana u NN mreži, izvodno polje za ME se oprema visokoučinskim osiguračima, ili sklopkom - rastavljačem sa visokoučinskim osiguračima, ili prekidačem.
3.5.7.13. Izuzetno, Distributer može da odobri da se ME direktno priključi na SN ili NN mrežu, i to:
- na mrežu 10 kV ili 20 kV ME instalisane snage do 160 kVA, pod uslovom da se priključak na nadzemnu mrežu izvede preko sklopke-rastavljača na stubu;
- na NN mrežu ME instalisane snage do 63 kVA ako dužina priključnog voda ne prelazi 100 m.
3.5.7.14. Zaštita generatora i priključnog voda ME:
3.5.7.14.1. U ME se koriste mikroprocesorski zaštitni uređaji, kao samostalni releji ili u okviru sistema integrisane zaštite i upravljanja ME. Sva zaštitna oprema mora da radi nezavisno od rada sistema upravljanja i sistema komunikacije u okviru ME. Zaštita mora ispunjavati uslove definisane standardima IEC 529 (da ima metalno kućište osigurano od prodora vlage i prašine IP51), IEC 57 (da temperatura prostora gde su smešteni uređaji ne sme biti manja od +5°C i da se ne sme dozvoliti kondezacija vlage).
3.5.7.14.2. Ispitivanje zaštitnih uređaja vrši se prema standardu IEC 255 i to kod proizvođača zaštitnih uređaja i na objektu ME.
3.5.7.14.3. Za zaštitu generatora i elemenata rasklopne aparature ME od mogućih havarija i oštećenja usled kvarova i poremećaja u distributivnoj mreži, definišu se dve zaštite:
- sistemska zaštita i
- zaštita priključnog voda.
Delovanjem ovih zaštita na spojnom prekidaču se mora izvršiti automatsko prekidanje paralelnog rada generatora ME sa DS.
3.5.7.14.4. Sistemska zaštita se sastoji od:
- naponske zaštite, koja reaguje na poremećaj ravnoteže između proizvodnje i potrošnje reaktivne energije, koja se sastoji od:
a) nadnaponske zaštite (U>), koju čine trofazni naponski relej najmanjeg opsega podešavanja 0,9-1,2 Ung i koja reaguje sa vremenskom zadrškom najmanjeg opsega podešavanja 0,2-3 s;
b) podnaponske zaštite, koju čini trofazni naponski relej najmanjeg opsega podešavanja 1,0-0,7 Ung i koja reaguje sa vremenskom zadrškom najmanjeg opsega podešavanja 0,2-3 s;
- frekventne zaštite, koja reaguje na poremećaj ravnoteže između proizvodnje i potrošnje aktivne energije i koja se sastoji od:
a) nadfrekventne zaštite (f>), koju čini monofazni frekventni relej najmanjeg opsega podešavanja 49-52 Hz i koja reaguje sa vremenskom zadrškom najmanjeg opsega podešavanja 0,2-3 s;
b) podfrekventne zaštite (f<), koju čini monofazni frekventni relej najmanjeg opsega podešavanja 51-48 Hz i koja reaguje sa vremenskom zadrškom najmanjeg opsega podešavanja 0,2-3 s.
Frekventni relej mora da bude sa funkcijom brzine promene frekvencije u intervalu 10 mHz.
3.5.7.14.5. Zaštita priključnog voda.
3.5.7.14.5.1. Zaštita SN priključnog voda na mestu priključenja na DS je prekostrujna i zemljospojna, izvedena kao i za ostale izvodne vodove.
3.5.7.14.5.2. Zaštita SN priključnog voda u ME:
- prekostrujna zaštita je trofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zaštita, koja reaguje:
a) sa vremenskom zadrškom najmanjeg opsega podešavanja 0,2-3 s, pri strujnim opterećenjima koja prelaze vrednosti dozvoljenih strujnih opterećenja priključnog voda - prekostrujna zaštita (I>);
b) trenutno pri bliskim kratkim spojevima - kratkospojna zaštita (I>>);
merni releji prekostrujne zaštite su za naznačenu struju 5 A i najmanji opseg podešavanja:
a) 3-9 A za prekostrujnu zaštitu (I>) i
b) 20-50 A za kratkospojnu zaštitu (I>>);
- zemljospojna zaštita je homopolarna zaštita, čije izvođenje zavisi od načina uzemljenja neutralne tačke SN mreže, i to:
a) ako je neutralna tačka SN mreže uzemljena preko niskoomske impedanse, primenjuje se monofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zaštita (Io>), čiji je merni relej za naznačenu struju najmanjeg opsega podešavanja 0,5-2,5 A, sa vremenskom zadrškom najmanjeg opsega podešavanja 0,2-3 s;
b) ako je neutralna tačka SN mreže izolovana, zemljospojna zaštita zavisi od veličine kapacitivne struje zemljospoja galvanski povezane mreže i izvodi se prema tački 3.3.12.6.6. Pravila.
3.5.7.14.5.3. Zaštita NN priključnog voda u ME je prekostrujna, preko kratkospojnog i termičkog okidača NN prekidača.
3.5.7.14.5.4. Merna oprema zadovoljava uslove definisane Pravilima u poglavlju o merenju električne energije.
3.5.7.14.5.5. Kod priključenja ME na DS kod koje se koristi tropolno APU moraju se preduzeti mere da se isključi mogućnost priključenja ME na povratni napon iz DS bez sinhronizma (blokada rada APU sve dok na priključnom vodu za ME ima napona, korišćenje APU sa jednim pokušajem sa beznaponskom pauzom od 10 s itd.).
3.5.7.14.6. Kompenzacija reaktivne energije u ME.
3.5.7.14.6.1. Faktor snage elektrane sa asinhronim generatorskim jedinicama u režimu predaje ili prijema električne energije treba da iznosi cosφ≥0,95. Za održavanje zahtevane vrednosti faktora snage neophodna je ugradnja kondenzatorskih baterija.
3.5.7.14.6.2. Za dimenzionisanje postrojenja za kompenzaciju reaktivne snage treba uzeti u obzir:
- reaktivnu energiju potrebnu za rad generatora;
- reaktivnu energiju potrebnu za potrošače ME kada generatori rade i kada nisu u pogonu;
- štetno dejstvo (mogućnost pojave viših harmonika).
3.5.7.14.6.3. Kod elektrana sa velikim kolebanjima pogonske snage (vetroeletkrane i solarne elektrane), koje su na mrežu vezane preko punoupravljivog pretvarača, obavezna je primena naponske regulacije na izlazu invertora, osim ako ODS drugačije ne zahteva.
3.5.7.14.6.4. Reaktivna snaga potrebna za rad asinhronog generatora ili ME koje rade preko mrežno vođenih invertora, po intenzitetu iznosi približno 50% intenziteta predate prividne snage i ova snaga mora da se obezbedi iz kondenzatorskih baterija. Ovi kondenzatori ne smeju da se uključe pre nego što se asinhroni generator priključi na mrežu i moraju galvanski da se odvoje od generatora pre nego što se on isključi da bi se izbeglo samopobuđivanje.
3.5.7.14.6.5. Nije potrebna nikakva dodatna kompenzacija reaktivne energije u elektranama sa sinhronim generatorskim jedinicama.
3.5.7.14.6.6. Promena snage ugrađene kompenzacije nije dozvoljena bez prethodne saglasnosti Distributera.
3.5.7.14.6.7. Kondenzatorske baterije za kompenzaciju se, preko odgovarajućeg rasklopnog uređaja, priključuju na mrežnu stranu generatorskog rastavljača.
3.5.7.14.6.8. Kod ME sa više generatora i zajedničkim kompenzacionim uređajem mora se obezbediti da kompenzacioni uređaj bude opremljen automatskom regulacijom faktora snage ili da se sa isključenjem generatora isključuje njemu pripadajući udeo kompenzacije.
3.5.8. Zahtev za izdavanje odobrenja za priključenje ME na DS
3.5.8.1. Distributer propisuje obrazac zahteva za izdavanje odobrenja za priključenje ME na DS koji će, na zahtev, biti dostavljen svim zainteresovanim subjektima. Obrazac se objavljuje na sajtu Distributera.
3.5.9. Odobrenje za priključenje ME
3.5.9.1. Odobrenje za priključenje sadrži sve tehničke uslove potrebne za izradu priključka, kao i druge opšte uslove, i to:
- elektroenergetski uslovi:
a) ukupna instalisana snaga ME u kVA;
b) broj generatora u ME;
v) maksimalna snaga koju ME predaje u DS u kW;
g) maksimalna snaga koju ME preuzima iz DS u kW;
d) godišnja proizvodnja koju ME predaje u DS u kWh;
đ) godišnja potrošnja koju ME preuzima iz DS u kWh;
e) faktor snage ME cos j ≥ 0,95;
ž) način rada ME:
ža) paralelan rad sa distributivnom mrežom ili
žb) kombinovani rad (ostrvski rad za napajanje sopstvenih potreba);
z) korišćena primarna energija:
za) voda;
zb) vetar;
zv) sunce;
zg) gas;
zd) biomasa;
zđ) otpadne materije;
ze) gorivne ćelije;
zž) geotermalna energija;
- tehnički uslovi:
a) snaga trofaznog kratkog spoja (stvarna vrednost) na mestu priključenja ME na DS u MVA;
b) kriterijumi za priključenje (zadovoljen/nije zadovoljen):
ba) kriterijum dozvoljene snage;
bb) kriterijum flikera;
bv) kriterijum viših harmonika;
bg) kriterijum snage kratkog spoja (samo za elektrane snage preko 1 MVA);
v) podaci o priključnom vodu:
va) napon u V;
vb) vrsta priključka - trofazni;
vv) priključni vod (tip, presek i približna dužina);
vg) mesto priključenja u ME;
vd) mesto priključenja na DS;
g) merno mesto:
ga) mesto montaže mernog mesta;
gb) sadržaj mernog mesta: merna grupa za prijem električne energije, merna grupa za predaju električne energije, upravljački uređaji i merni transformatori;
d) zaštita: sistemska zaštita i zaštita priključnog voda;
đ) kompenzacija reaktivne snage:
đa) instalisana snaga kondenzatorskih baterija u kVAr;
đb) regulacija faktora snage;
đv) dozvoljena snaga kondenzatora stalno priključenih na mrežu u kVAr.
3.5.10. Pre projektovanja, odnosno pre izvođenja bilo kakvih radova na izgradnji ME, potrebno je da se od Distributera pribave tehnički uslovi za izradu tehničke dokumentacije kojima se detaljno utvrđuje način priključenja ME na DS, kao i elementi za projektovanje i izvođenje priključka, mernog mesta i zaštitnih uređaja neophodnih kod paralelnog rada sa DS.
3.6.1. Za kupce čiji se objekti priključuju na distributivnu mrežu SN, kao i za ME bez obzira na naponski nivo mreže na koju se ME priključuje, Distributer će, kada je to neophodno u funkciji upravljanja DS, zahtevati ugradnju odgovarajuće opreme koja će omogućiti komunikaciju i nadzor nad objektom ili delom objekta korisnika.
3.6.2. Potrebnu opremu i tehničke uslove za ugradnju opreme za komunikaciju i nadzor Distributer će specificirati u odobrenju za priključenje.
3.6.3. Distributer će obezbediti, instalirati i održavati daljinsku stanicu preko koje će se vršiti nadzor i razmena potrebnih podataka.
3.7. Tehnički uslovi za povezivanje sa prenosnim sistemom
3.7.1. Tehnički uslovi za povezivanje distributivnih objekata na prenosni sistem utvrđuju se u skladu sa zakonom, tehničkim i drugim propisima i pravilima o radu prenosnog sistema.
4. PLANIRANJE I UPRAVLJANJE POGONOM DISTRIBUTIVNOG SISTEMA
4.1.1. Ovim poglavljem se definišu pravila i procedure za izradu planova prekida pogona DS i planova odbrane EES, kao i pravila i procedure upravljanja pogonom DS.
4.1.2. Planovi prekida pogona DS i planovi odbrane EES, kao i pravila i procedure upravljanja pogonom DS, se izrađuju odnosno utvrđuju na osnovu:
- uklopnih stanja DS;
- istorijskih podataka o opterećenju 35, 20 i 10 kV izvoda i pojedinih elemenata DS;
- planova investicija koji predstavljaju deo godišnjeg programa poslovanja;
- planova održavanja DS;
- planova remonata i održavanja objekata korisnika DS;
- planova isključenja u prenosnoj mreži;
- mogućnosti daljinskog upravljanja i nadgledanja 35, 20 i 10 kV izvoda.
4.2. Godišnji, mesečni, sedmični i dnevni planovi prekida pogona DS
4.2.1. Opšte karakteristike planova prekida pogona DS
4.2.1.1. Distributer izrađuje godišnje, mesečne, sedmične i dnevne planove prekida pogona DS za 110 kV i 35 kV naponski nivo i mesečne, sedmične i dnevne planove prekida za 20(10) kV naponski nivo.
4.2.1.2. Godišnji, mesečni, sedmični i dnevni planovi prekida pogona DS treba da obezbede osnovne preduslove za normalan pogon DS.
4.2.1.3. Distributer prilikom izrade godišnjih, mesečnih, sedmičnih i dnevnih planova prekida pogona DS proverava da li su ispunjeni uslovi za normalan pogon DS i kao rezultat provera izrađuje:
- plan prekida pogona po objektima i elementima DS;
- plan opterećenja objekata i elemenata DS.
4.2.2. Godišnji plan prekida pogona DS
4.2.2.1. Distributer izrađuje Godišnji plan prekida pogona DS u skladu sa rokovima za izradu planova isključenja u prenosnoj mreži, utvrđenim pravilima o radu prenosnog sistema.
4.2.2.2. Godišnji plan prekida pogona DS sadrži plan prekida pogona po objektima i elementima DS i plan opterećenja pojedinih elemenata DS koji su prikazani po mesecima.
4.2.2.3. U cilju izrade godišnjih planova prekida pogona DS, proizvođač priključen na DS čija instalisana snaga proizvodnih kapaciteta u tački priključenja prelazi 1 MW dužan je da dostavi godišnji plan proizvodnje električne energije po mesecima u formatu koji je Distributer odredio i najmanje 30 dana pre roka za podnošenje podataka objavio na zvaničnom sajtu.
4.2.2.4. U cilju izrade godišnjih planova prekida pogona DS, kupci priključeni na distributivnu mrežu napona 110 kV i 35 kV dužni su da dostave plan remonata i održavanja na mesečnom nivou, očekivane vrednosti potrošnje električne energije, očekivane minimalne i maksimalne snage po mesecima, u formatu koji je Distributer odredio i najmanje 30 dana pre roka za podnošenje podataka objavio na zvaničnom sajtu.
4.2.2.5. Proizvođač iz tačke 4.2.2.3. je dužan da do 1. septembra u godini koja prethodi godini za koju se izrađuje Godišnji plan prekida pogona DS, dostavi Distributeru godišnji plan remonata i održavanja na mesečnom nivou. Distributer usaglašava navedene podatke sa korisnikom do 15. septembra.
4.2.2.6. Godišnje planove prekida DS Distributer može menjati na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu korisnika DS, pod uslovom da je obezbeđen normalan pogon DS. Promene se odnose na period od nastupanja okolnosti za promenu do isteka godine za koju je donet plan prekida. Promene se mogu vršiti samo u delu godišnjeg plana prekida pogona za koji nije donet mesečni plan prekida, osim ako su sa promenom saglasni Distributer i korisnici DS na koje se promena odnosi.
4.2.2.7. U slučaju promene godišnjeg plana remonata i održavanja, korisnik DS ima obavezu da do 10. dana u mesecu M-1 dostavi korigovani godišnji plan prekida koji se odnosi na sve mesece od meseca M do kraja godine.
4.2.2.8. Distributer sprovodi redovnu verifikaciju, odnosno korekciju Godišnjeg plana prekida pogona DS do svakog 20. dana u mesecu M-1, pri čemu se verifikacija, odnosno korekcija ovog plana odnosi na sve mesece od meseca M do kraja godine.
4.2.3. Mesečni plan prekida pogona DS
4.2.3.1. Mesečni planovi prekida pogona DS se prave na osnovu Godišnjeg plana prekida pogona DS, podnetih zahteva za izmenu tog plana i planova iz tačke 4.1.2. Mesečni planovi prekida pogona DS se izrađuju po nedeljama i danima.
4.2.3.2. Ukoliko kupac, čija ostvarena potrošnja električne energije u prethodnoj godini prelazi 3 GWh i čiji je objekat priključen na distributivnu mrežu naponskog nivoa 20(10) kV, po planu prekida ostaje bez isporuke električne energije, Distributer je dužan da ga o vremenu i dužini prekida isporuke pisanim putem obavesti najkasnije 60 dana pre planiranog početka radova.
4.2.3.3. Korisnik DS čiji je objekat priključen na distributivnu mrežu naponskog nivoa 110 ili 35 kV i kupac iz tačke 4.2.3.2. imaju obavezu da do 10. dana u mesecu M-1 potvrde ili promene mesečni plan prekida. Ukoliko to ne učine, smatraće se da su saglasni sa terminima iz godišnjeg i mesečnog plana prekida.
4.2.3.4. Mesečni plan prekida pogona DS donosi se najkasnije do svakog 20. dana u mesecu M-1 za naredni mesec.
4.2.3.5. Mesečne planove prekida pogona DS Distributer može menjati na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu korisnika DS, pod uslovom da se obezbedi normalan pogon DS. Promene se odnose na period od nastupanja okolnosti za promenu do isteka meseca za koji je donet plan prekida pogona. Promene se mogu vršiti samo u delu mesečnog plana za koji nije donet sedmični plan prekida pogona, osim ako su sa promenom saglasni Distributer i korisnici DS na koje se promena odnosi. Korisnici DS mogu podneti Distributeru zahtev za promenu mesečnog plana najkasnije 10 dana pre planiranog početka rada.
4.2.4. Sedmični plan prekida pogona DS
4.2.4.1. Sedmični planovi prekida pogona se prave na osnovu Mesečnog plana prekida pogona DS, podnetih zahteva za izmenu tog plana i dostavljenih zahteva distributera i korisnika DS iz tačke 4.6.4. Sedmični planovi prekida pogona DS se izrađuju po danima i satima.
4.2.4.2. Sedmični planovi prekida utvrđeni mesečnim planom prekida za sedmicu za koju se donosi sedmični plan, koriguju se u skladu sa:
- odobrenim zahtevima za produženje roka izvođenja radova koji su već otpočeli,
- zahtevima za izvođenje radova koji su odloženi na osnovu naloga centara upravljanja Distributera i
- zahtevima za isključenja zbog nastalog ili utvrđenog potencijalnog kvara.
4.2.4.3. Ukoliko se planirani radovi na nekom elementu DS ne obave ili ne završe u terminima predviđenim sedmičnim planom prekida, Distributer će odrediti novi termin prekida za odložene ili produžene radove uz koordinaciju sa korisnikom DS.
4.2.4.4. Kupac iz tačke 4.2.3.2. je dužan da do srede u 12,00 sati u sedmici u kojoj se potvrđuje i koriguje plan za narednu sedmicu, dostavi Distributeru neposredno ili putem faksa pisanu saglasnost ili primedbu za planirane radove prema vremenskom terminu iz mesečnog plana. Ukoliko ne dostavi saglasnost ili primedbu, smatraće se da je saglasan sa terminima iz mesečnog plana prekida.
4.2.4.5. Sedmični plan prekida pogona DS se potvrđuje i koriguje i Distributer ga dostavlja kupcu iz tačke 4.2.4.4. do 12,00 sati svakog četvrtka pred nastupajuću sedmicu.
4.2.5. Dnevni plan prekida pogona DS
4.2.5.1. Distributer izrađuje Dnevni plan prekida pogona DS svakog radnog dana za naredni radni dan. Izrada Dnevnog plana prekida pogona DS završava se do 12,00 časova tekućeg dana za naredni dan.
4.2.5.2. Dnevni plan prekida pogona DS izrađuje se na osnovu:
- sedmičnih planova prekida pogona DS;
- prognozirane proizvodnje i potrošnje električne energije;
- planova remonata korisnika;
- postojećeg uklopnog stanja DS.
4.2.5.3. Dnevni plan prekida pogona DS mora obezbediti uslove za normalan pogon DS.
4.2.5.4. Distributer sprovodi analize i utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za normalan pogon DS, uvažavajući sve podatke iz tačke 4.2.5.2.
4.2.5.5. Ukoliko analize iz tačke 4.2.5.4. pokažu da nisu ispunjeni uslovi za normalan pogon DS, Distributer preduzima odgovarajuće mere sa sledećeg spiska:
- procenjuje koji planovi i prognoze najviše utiču na narušavanje uslova normalnog pogona DS;
- planira konfiguraciju i parametre DS;
- kontaktira i savetuje se sa korisnicima DS u cilju izmene planova prekida pogona (pomeranje vremena početka rada, skraćivanje planiranog vremena rada, otkazivanje radova).
Prilikom izbora navedenih mera, Distributer se rukovodi principom minimalnih troškova (troškovi neisporučene električne energije, troškovi gubitaka itd.) i neremećenja tržišta električne energije.
4.2.5.6. Ukoliko Distributer nije uspeo da obezbedi uslove za normalan pogon DS preduzimanjem mera iz tačke 4.2.5.5, ODS otkazuje planirani prekid pogona ili planirane radove na DS i o tome do 14,00 časova mora obavestiti korisnike DS čiji su planovi izmenjeni i obrazložiti izmene.
4.2.5.7. Komunikacija sa korisnicima DS za potrebe izrade Dnevnog plana prekida pogona DS odvija se telefonskim putem i putem elektronske pošte.
4.3.1. Opšte karakteristike planova odbrane EES
4.3.1.1. Planovima prekida pogona u kriznim situacijama definišu se mere koje se preduzimaju u slučaju:
- havarija i drugih nepredviđenih situacija zbog kojih je ugrožena sigurnost rada EES;
- opšte nestašice električne energije;
- raspada EES (delimičnog ili potpunog).
4.3.1.2. Ovim planovima se utvrđuje procedura koja omogućava Distributeru da sprovede ograničenje isporuke električne energije sa ciljem da se očuva sigurnost rada EES, a da pritom ne dođe do diskriminacije korisnika DS u skladu sa Zakonom i propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije.
4.3.1.3. ODS, u skladu sa Zakonom, propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije i pravilima kojima se uređuje rad prenosnog sistema, u delu mera koje se odnose na DS, predlaže i izvršava planove odbrane EES, i to:
- plan hitnog ograničenja isporuke električne energije;
- plan dugotrajnog ograničenja isporuke električne energije;
- plan podfrekventne zaštite.
4.3.1.4. Na osnovu planova iz tačke 4.3.1.3, ODS sačinjava godišnje planove isključenja, odnosno ograničenja isporuke električne energije za objekte DS u obimu utvrđenom tim planovima.
4.3.1.5. Planove hitnog i dugotrajnog ograničenja isporuke električne energije ODS izvršava u skladu sa odlukom OPS o primeni mera ograničenja isporuke električne energije utvrđenih tim planovima. Plan podfrekventne zaštite ODS izvršava podešavanjem zaštita na distributivnim objektima obuhvaćenim tim planom.
4.3.1.6. Planovi odbrane EES se donose na osnovu istorijskih podataka opterećenja 35, 20 i 10 kV izvoda, zimskog ili letnjeg uklopnog stanja DS, mogućnosti daljinskog upravljanja i nadgledanja 35, 20 i 10 kV izvoda.
4.3.1.7. Distributer, pri odobravanju priključenja objekata na DS, uređuje učešće objekta u planovima hitnog i dugotrajnog ograničenja isporuke električne energije na osnovu namene potrošnje električne energije i vrste i načina priključenja.
4.3.2. Plan hitnog ograničenja isporuke električne energije
4.3.2.1. Plan hitnog ograničenja isporuke električne energije podrazumeva ograničenje isporuke električne energije kupcima koji se napajaju sa 35, 20 i 10 kV izvoda.
4.3.2.2. Plan hitnog ograničenja isporuke električne energije ima delimičnu selektivnost i obuhvata listu i redosled isključivanja transformatora 110/x kV/kV ili izvoda X kV koji su pod sistemom daljinskog upravljanja i nadgledanja.
4.3.3. Plan dugotrajnog ograničenja isporuke električne energije
4.3.3.1. Plan dugotrajnog ograničenje isporuke električne energije podrazumeva ograničenje isporuke električne energije kupcima koji se napajaju sa 35, 20 i 10 kV izvoda.
4.3.3.2. Plan dugotrajnog ograničenja isporuke električne energije ima selektivnost i obuhvata listu i redosled isključivanja 35, 20 i 10 kV izvoda koji su pod sistemom daljinskog upravljanja i nadgledanja.
4.3.4. Plan podfrekventna zaštite
4.3.4.1. Plan podfrekventna zaštite podrazumeva ograničenje isporuke električne energije kupcima koji se napajaju sa 35, 20 i 10 kV izvoda na kojima su ugrađeni uređaji za podfrekventnu zaštitu.
4.3.4.2. Pri izradi plana podfrekventne zaštite, vodi se računa o selektivnosti i redosledu isključivanja kupaca koji se napajaju sa 35, 20 i 10 kV izvoda.
4.3.5. Opšta nestašica električne energije
4.3.5.1. U slučaju opšte nestašice kao osnova za ograničenje isporuke električne energije koristi se Plan dugotrajnog ograničenja isporuke električne energije.
4.3.5.2. Pored plana iz tačke 4.3.5.1, sprovode se i mere kojima se obezbeđuje štednja i racionalna potrošnja električne energije u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije.
4.3.6. Obaveze obaveštavanja i saradnje
4.3.6.1. O kriznim situacija koje su nastale u EES i preduzetim merama za njihovo prevazilaženje, ODS će obavestiti kupce, u skladu sa Zakonom i propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije.
4.4. Opšte karakteristike upravljanja DS
4.4.1. Upravljanje sistemom je skup aktivnosti kojima se obezbeđuje normalan pogon DS, odnosno povratak u normalan pogon ako je sistem (ili njegov deo) u poremećenom pogonu ili van pogona.
4.4.2. Upravljanje obuhvata sledeće aktivnosti:
- nadgledanje pogona i elemenata DS u svim stanjima;
- planiranje i sprovođenje mera kojima se obezbeđuje normalni pogon, odnosno povratak iz poremećenog u normalni pogon DS (menjanje uklopnog stanja DS, povećanje odnosno smanjenje napona na transformatorima itd.);
- razmena informacija, podataka i dokumenata sa odgovornim licima na poslovima upravljanja, eksploatacije ili održavanja pojedinih energetskih objekata;
- registrovanje poremećaja (kvara);
- sprovođenje mera;
- provera delovanja zaštite i sprovedenih mera.
4.5. Postupanje u poremećenim pogonima
4.5.1. ODS je dužan da planira i sprovodi aktivnosti koje se moraju realizovati u poremećenim pogonima DS.
4.5.2. Poremećen pogon obuhvata stanje dela DS koje je prouzrokovano bar jednim od sledećih događaja:
- kvarom ili preopterećenjem elemenata prenosnog sistema;
- kvarom ili preopterećenjem elemenata DS;
- kvarom u objektu korisnika DS.
4.5.2.1. Postupanje u poremećenom pogonu DS usled kvara ili preopterećenja elementa prenosnog sistema.
4.5.2.1.1. U poremećenom režimu prenosnog sistema, ODS sprovodi sledeće aktivnosti:
- prima od OPS informaciju o poremećaju;
- prima od OPS naloge;
- sprovodi upravljačke akcije (menja uklopno stanje DS, otkazuje planirane i obustavlja radove u toku, reguliše napon na transformatorima itd.);
- izveštava OPS o izvršenju;
- traži dodatne informacije od OPS.
4.5.2.1.2. Način komunikacije i razmena informacija ODS i OPS utvrđuju se u skladu sa pravilima o radu prenosnog sistema.
4.5.2.1.3. U izuzetnim okolnostima (kada je ugrožena bezbednost ljudi ili imovine), isključenje neophodnog elementa DS se može izvršiti od strane odgovornog lica na poslovima eksploatacije i održavanja pojedinih energetskih objekata bez naloga ODS, uz obavezno javljanje, a obrazloženje se daje naknadno u pisanoj formi.
4.5.2.1.4. ODS od OPS traži pisano obrazloženje za svaki događaj u prenosnom sistemu koji je prouzrokovao poremećeni pogon DS.
4.5.2.2. Postupanje u poremećenom pogonu DS usled kvara ili preopterećenja elementa DS.
4.5.2.2.1. U poremećenom pogonu DS, koji je nastao usled kvara ili preopterećenja elementa DS, ODS sprovodi sledeće:
- registruje poremećaj i prikuplja informacije o poremećaju;
- preduzima upravljačke akcije (menja uklopno stanje DS, otkazuje planirane i obustavlja radove u toku, reguliše napon na transformatorima itd.).
4.5.2.2.2. Za vreme poremećaja je dozvoljeno da ODS naloži privremeno prepodešenje zaštite, pri čemu se ne smeju dostići vrednosti koje mogu oštetiti elemente DS, elemente u objektu korisnika DS i ugroziti bezbednost imovine i ljudi.
4.5.2.2.3. ODS sarađuje sa operatorima susednih DS međusobnom koordinacijom upravljačkih akcija prema tački 4.5.2.2.1. alineja 2. u cilju uspostavljanja normalnog pogona sistema.
4.5.2.3. Postupanje u poremećenom pogonu DS usled kvara u objektu korisnika DS.
4.5.2.3.1. U poremećenom pogonu DS, koji je prouzrokovan kvarom na sistemu korisnika DS, ODS sprovodi sledeće:
- registruje poremećaj;
- sprovodi upravljačke akcije (menja uklopno stanje DS, otkazuje planirane i obustavlja radove u toku, reguliše napon na transformatorima itd.);
- traži dodatne informacije od korisnika DS.
4.6. Koordinacija i primena mera za bezbedan rad
4.6.1. Koordinacija i primena mera za bezbedan rad odnosi se na izvođenje radova na objektima prenosnog sistema, DS ili sistema korisnika DS.
4.6.2. Mere za bezbedan rad se sprovode u skladu sa zakonom i propisima koji regulišu bezbednost i zdravlje na radu (Aneks 2).
4.6.3. Podnošenje i odobrenje zahteva za isključenje na objektima I, II i III grupe u skladu sa Kategorizacijom, koji su u vlasništvu Distributera, odnosno na kojima Distributer ima pravo korišćenja, a preko kojih se fizički vrši prenos električne energije u uobičajenom uklopnom stanju, obavlja se prema pravilima o radu prenosnog sistema.
4.6.4. Procedura pri radu na objektima IV grupe u skladu sa Kategorizacijom sprovodi se prema sledećem redosledu:
- nadležna služba Distributera, odnosno korisnika DS, podnosi ODS zahtev za rad najkasnije 10 radnih dana pre dana kada planirani radovi treba da se izvrše sa podacima: mesto rada (objekat ili element DS), opis rada, vreme rada, rukovodilac radova odnosno drugo lice odgovorno za radove; izuzetno, u slučaju potrebe za interventnim radovima, rok za podnošenje zahteva i obaveštenja o odobrenju mogu biti i kraći od navedenog roka;
- ODS odobrava ili uz obrazloženje ne odobrava zahtev podnosioca, o čemu ga obaveštava najkasnije 24 časa pre početka rada;
- kada ODS ne odobri radove, za novi termin radova podnosi se novi zahtev;
- rukovodilac radova se javlja dispečeru ODS najkasnije 30 minuta pre početka rada i u zakazanom terminu treba da bude na objektu;
- dispečer ODS sprovodi mere za bezbedan rad preko stručnih lica Distributera ili korisnika DS;
- pošto stavi objekat van pogona i sprovede osnovne mere za bezbedan rad, dispečer sa rukovodiocem radova otvara dozvolu za rad;
- rukovodilac radova daje dispečeru obaveštenje da je rad završen, a ljudi, materijal i alat uklonjeni sa mesta rada, i da objekat može da se stavi u normalan pogon;
- po prijemu obaveštenja o završetku rada, dispečer stavlja objekat u normalan pogon.
4.6.5. Rukovodilac radova odlučuje o prekidu rada zbog nemogućnosti završetka rada ili narušavanja mera za bezbedan rad i o tome obaveštava dispečera ODS, odnosno korisnika DS; rad se može nastaviti nakon prestanka razloga zbog koga je prekinut, a odluku o tome donosi dispečer ODS na zahtev rukovodioca radova, odnosno korisnika DS.
4.6.6. Dispečer ODS odlučuje o prekidu rada ako je prekoračen rok završetka rada i ako je time ugrožena pouzdanost isporuke električne energije ili se remete drugi planirani radovi, a nisu ugroženi bezbednost ljudi i imovine.
4.6.7. Dispečer ODS prekida rad ako su ugroženi ljudi, objekti i/ili životna sredina.
4.6.8. ODS i korisnik DS vode dokumentaciju o stavljanju objekta van pogona i u normalan pogon i istu čuvaju 2 godine.
4.6.9. Komunikacija prilikom sprovođenja mera za bezbedan rad se odvija telefonom ili putem radio veza i trajno se registruje putem odgovarajućeg medija. Ako je neophodno, ODS i korisnik DS će za svaku operativnu radnju prilikom sprovođenja mera za bezbedan rad razmeniti informacije putem faksa ili standardnim telegramom.
4.7.1. ODS izrađuje redovne i vanredne izveštaje o radu DS.
4.7.1.1. Redovni izveštaji.
4.7.1.1.1. Redovni izveštaji izrađuju se kao dnevni, sedmični, mesečni i godišnji izveštaji i sadrže podatke o:
- ostvarenom konzumu u energiji i snazi;
- ostvarenoj proizvodnji proizvođača priključenih na DS čija instalisana snaga proizvodnih kapaciteta u tački priključenja prelazi 1 MW;
- kvarovima u DS;
- prekidima u isporuci električne energije;
- ostalim podacima važnim za rad DS.
4.7.1.1.2. Redovni dnevni izveštaji izrađuju se do 12,00 časova svakog radnog dana za prethodni radni dan, uključujući sve neradne dane koji mu prethode.
4.7.1.1.3. Sedmični izveštaji se izrađuju do ponedeljka u 15,00 časova tekuće za prethodnu sedmicu.
4.7.1.1.4. Redovni mesečni izveštaji se izrađuju do 10. dana u tekućem za prethodni mesec.
4.7.1.1.5. Redovni godišnji izveštaji se izrađuju najkasnije do 31. marta tekuće za prethodnu godinu.
4.7.1.2. Vanredni izveštaji.
4.7.1.2.1. ODS sačinjava i dostavlja nadležnim organima vanredni izveštaj o pogonskim događajima u DS u slučajevima kada je došlo do havarije na objektu ili elementu DS ili do prekida isporuke električne energije iz drugih razloga, odnosno kada ODS oceni da posledice pogonskog događaja mogu ugroziti normalan pogon DS u nastupajućem periodu, u roku od 7 dana od dana kada se desio pogonski događaj.
4.7.1.2.2. Vanredni izveštaji se izrađuju i u slučajevima kada je poremećen pogon DS prouzrokovan kvarom na prenosnom sistemu ili objektu korisnika DS.
4.7.1.2.3. Na pisani zahtev ODS, OPS, odnosno korisnik DS, dostavlja ODS u najkraćem mogućem roku podatke o pogonskom događaju u svom objektu koji je uslovio poremećeni pogon DS.
4.7.1.2.4. ODS analizira dostavljene podatke iz tačke 4.7.1.2.3, kao i odgovarajuće podatke iz tačke 4.7.1.1.1, i sačinjava izveštaj o događaju u sistemu koji je prouzrokovao poremećen pogon.
4.7.1.2.5. Izveštaj mora sadržati vreme, detaljan opis uzroka koji je prouzrokovao poremećen pogon dela DS, reagovanje zaštite, preduzete mere radi otklanjanja uzroka i zaključak, sa predlogom mera za sprečavanje nastupanja uzroka takvih pogonskih događaja ubuduće.
5.1. ODS je obavezan da omogući regulisani pristup treće strane DS objektivno i bez diskriminacije.
5.2. Na pristup DS primenjuju se pravila o radu prenosnog sistema i o radu tržišta električne energije, u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuje oblast energetike.
5.3. ODS ima obavezu da prati uslove pristupa DS u pogledu trajne i kontinuirane isporuke kupcima električne energije nazivnog napona i frekvencije, odnosno kvaliteta u skladu sa propisima i tehničkim kriterijumima utvrđenim Pravilima u poglavljima kojima su uređena pitanja razvoja i upravljanja DS i tehničkih uslova priključenja na DS.
5.4. U slučaju prekida isporuke električne energije, ODS preduzima mere da se u najkraćem mogućem roku otkloni kvar, odnosno uzrok poremećaja i nastavi nesmetana isporuka električne energije, a najduže u vremenu u kojem objekat korisnika DS može ostati bez napajanja električnom energijom, u skladu sa zakonom i propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije.
6. MERENJE ELEKTRIČNE ENERGIJE
6.1.1. Ovim poglavljem se definišu tehnički kriterijumi i procedure koje je Distributer obavezan da primenjuje u merenju, očitavanju i razmeni mernih podataka.
6.1.2. Ovim poglavljem uspostavljaju se procedure radi ostvarenja sledećih ciljeva:
- da sistem merenja i razmene mernih podataka bude isplaniran i izveden tako da funkcioniše ekonomično i sigurno;
- da se uspostave tehnički uslovi koji omogućavaju tačno merenje;
- da se obezbedi očitavanje, prikupljanje, registracija i razmena mernih podataka potrebnih za izradu energetskih analiza i obavljanje transakcija na tržištu električne energije;
- da se obezbede podloge i podaci za izradu planova razvoja.
6.2.1. Merenje isporučene i preuzete električne energije i snage vrši se odgovarajućom mernom opremom, i to:
- mernim transformatorima;
- brojilima električne energije;
- pomoćnom opremom (uklopnim satovima, MTK i RTK prijemnicima, sumarnim brojilima, registratorima i pokazivačima aktivne i reaktivne snage, komunikacionim uređajima, uređajima za ograničavanje snage-struje, automatskim osiguračima i ostalim pomoćnim uređajima).
6.2.2. Distributer određuje vrstu, tip, klasu tačnosti, potreban broj i merni opseg opreme, kao i mesto i način smeštaja iste, u skladu sa Zakonom, propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije i Pravilima.
6.1.3. Merna oprema mora biti u skladu sa nacionalnim metrološkim propisima, propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije, nacionalnim, IEC i drugim standardima i Pravilima.
6.3.1. Pod mernim transformatorima, u smislu Pravila, podrazumevaju se SMT i jednopolno i dvopolno izolovani NMT.
6.3.2. NMT i SMT moraju zadovoljiti standarde IEC 60044-1 i IEC 60044-2.
6.3.3. Namotaj mernog transformatora koji je namenjen za merenje po pravilu je rezervisan samo za priključenje brojila električne energije.
6.3.4. U posebnim slučajevima, na namotaj za merenje mogu se priključiti i drugi uređaji, uz uslov da ukupno opterećenje namotaja ne prelazi nazivno opterećenje namotaja.
6.3.5. Ukupno opterećenje na sekundarnom namotaju mernog transformatora mora biti u rasponu od 25% do 100% ukupnog nazivnog opterećenja sekundarnog namotaja. Ako je merni transformator opterećen ispod 25% njegovog nazivnog opterećenja, u njegovo sekundarno kolo mora se uključiti dodatni teret radi održavanja zahtevane klase tačnosti namotaja za merenje.
6.3.6. Priključne veze mernih i pomoćnih električnih kola moraju da budu izvedene tako da imaju odgovarajuću zaštitu od mehaničkih i električnih uticaja.
6.3.7. Minimalna klasa tačnosti namotaja za merenje mernih transformatora data je u tabeli 7.
Godišnja potrošnja (protok) |
Klasa tačnosti namotaja za merenje mernih transformatora |
> 10 GWh |
0,2 |
≤ 10 GWh |
0,5 |
Tabela 7. Klase tačnosti mernih transformatora
6.4.1. NMT se koriste kod merenja električne energije na mestima primopredaje na srednjem i viskom naponu (indirektno merenje električne energije).
6.4.2. Za najviši napon opreme Um=123 kV upotrebljavaju se induktivni jednopolno izolovani NMT.
6.4.3. Za najviši napon opreme Um=38 kV, Um=24 kV i Um=12 kV upotrebljavaju se induktivni jednopolno i/ili dvopolno izolovani NMT.
6.4.4. Prvi sekundarni namotaj NMT se koristi za priključak brojila električne energije, a drugi sekundarni namotaj ili terciar, za priključak ostalih mernih uređaja i zaštite.
6.4.5. Naznačeni faktor napona NMT (Fv) je umnožak naizmeničnog primarnog napona i određen je najvišim naponom opreme, a zavisi od načina uzemljenja mreže i načina priključenja primarnog namotaja NMT (fazno ili linijski).
6.4.6. Za NMT koji je, u distributivnoj mreži bilo kog naponskog nivoa, priključen između faza, naznačeni faktor napona Fv je 1,2, a za NMT koji je priključen između faze i zemlje Fv iznosi 1,5 ili 1,9.
6.4.7. Osnovne karakteristike jednopolno izolovanih NMT za najviši napon opreme 123 kV, 38 kV, 24 kV i 12 kV su:
- naznačeni primarni napon Upn (V) |
(110/√¯3; 35/√¯3; 20/√¯3; 10/√¯3) |
- naznačeni sekundarni napon Usn (V) |
100/√¯3 |
- naznačeni terciarni napon Utn (V) |
100/3 |
- naznačena učestanost f (Hz) |
50 |
- naznačena snaga sekundarnog namotaja Sn (VA) |
15-90 |
- klasa tačnosti namotaja za zaštitu |
3P. |
6.3.8. Osnovne karakteristike dvopolno izolovanih NMT za najviši napon opreme Um=38 kV, Um=24 kV i Um=12 kV su:
- naznačeni primarni napon Upn (kV) |
(35/√¯3; 20/√¯3; 10/√¯3) |
- naznačeni sekundarni napon Usn (V) |
100/√¯3 |
- naznačena učestanost f (Hz) |
50 |
- naznačena snaga sekundarnog namotaja Sn (VA) |
15-90 |
- klasa tačnosti namotaja za zaštitu |
3P. |
6.5.1. SMT se koriste kod merenja električne energije na mestima primopredaje na srednjem i viskom naponu (indirektno merenje električne energije) i na mestima primopredaje na niskom naponu kada strujno opterećenje priključka prevazilazi maksimalnu struju brojila (poluindirektno merenje električne energije).
6.5.2. Distributer određuje prenosni odnos na koji se povezuju primarne strane SMT u cilju postizanja maksimalne tačnosti merenja.
6.5.3. Ukoliko su na SMT priključeni dodatni uređaji (ampermetri, vatmetri, zaštita i drugo), obavezno je da SMT ima dva ili više sekundarnih namotaja i u tom slučaju prvi namotaj se koristi za priključak brojila električne energije, a ostali za priključak drugih mernih i zaštitnih uređaja.
6.5.4. Osnovne karakteristike SMT za najviši napon opreme Um = 123 kV, Um = 38kV, Um = 24 kV, Um = 12 kV i Um = 0,72 kV su:
- naznačena primarna struja Ipn (A): od 50 A do 2.500 A u zavisnosti od Um, mesta ugradnje i zahtevane snage objekta korisnika
- naznačena snaga sekundarnog namotaja Sn(VA) |
5-30 |
- naznačena trajna termička struja Icth (A) |
1,2 x Ipn |
- naznačena kratkotrajna termička struja Ictht (kA) |
100 x Ipn |
- naznačena dinamička struja Idin (kA) |
2,5 x Ictht |
- klasa tačnosti namotaja za zaštitu |
5P10. |
6.5.5. Pored datih osnovnih karakteristika u tački 6.5.4, za najviši napon opreme Um=123 kV naznačena sekundarna struja (Isn) iznosi 1A, a za Um = 38kV, Um = 24 kV, Um = 12 kV i Um = 0,72 kV iznosi 5 A.
6.6. Brojila električne energije
6.6.1. U DS se za potrebe merenja i registrovanja električne energije i snage koriste statička višefunkcijska brojila sa mogućnošću daljinskog očitavanja podataka.
6.6.2. Brojila moraju zadovoljiti standarde IEC 62052, IEC 62053, IEC 62054, IEC 60529, IEC 60721 i DIN 43857.
6.6.3. U zavisnosti od mesta primopredaje električne energije, naponskog nivoa mesta primopredaje, nivoa opterećenja, tehničkih uslova isporuke odnosno preuzimanja električne energije i načina merenja, za merenje se koriste brojila za direktno, poluindirektno i indirektno merenje.
6.6.3.1. Brojila za direktno merenje koriste se na mestima primopredaje na NN kada strujno opterećenje priključka ne prevazilazi maksimalnu struju brojila.
6.6.3.2. Brojila za poluindirektno merenje koriste se na mestima primopredaje na NN kada strujno opterećenje priključka prevazilazi maksimalnu struju brojila, kada se brojilo povezuje preko SMT.
6.6.3.3. Brojila za indirektno merenje koriste se na mestima primopredaje na SN i VN, kada se brojilo povezuje preko SMT i NMT.
6.6.4. Prema broju faza i načinu priključenja, brojila za direktno merenje se razvrstavaju na jednofazna dvožična i trofazna četvorožična.
6.6.5. Minimalna klasa tačnosti brojila za izmerenu aktivnu energiju, reaktivnu energiju i snagu utvrđuje se u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije i data je u tabeli 8:
|
Klasa tačnosti |
||
Merenje aktivne energije |
Merenje reaktivne energije |
Merenje snage |
|
Brojila za direktno merenje aktivne energije |
2,0 |
|
|
Brojila za direktno merenje aktivne energije i snage (vršnog opterećenja) |
2,0 |
|
1 |
Brojila za direktno merenje aktivne energije, reaktivne energije i snage (vršnog opterećenja) |
1,0 |
3,0 |
1 |
Brojila za poluindirektno i indirektno merenje aktivne energije, reaktivne energije i snage (vršnog opterećenja) ako je godišnji protok aktivne energije do 10 GWh |
0,5 |
3,0 |
0,5 |
Brojila za indirektno merenje aktivne energije, reaktivne energije i snage (vršnog opterećenja) ako je godišnji protok aktivne energije preko 10 GWh |
0,2 |
3,0 |
0,2 |
Tabela 8: Klase tačnosti za brojila
6.6.6. Ostale tehničke karakteristike i funkcionalni zahtevi.
6.6.6.1. Brojila za direktno merenje, u granicama deklarisane greške, omogućavaju merenje i registrovanje sledećih veličina:
- aktivne energije,
- srednje petnaestominutne aktivne snage,
- maksimalne srednje petnaestominutne aktivne snage tokom obračunskog perioda,
- efektivne vrednosti napona i
- efektivne vrednosti struje.
6.6.6.2. Brojila za poluindirektno i indirektno merenje, u granicama deklarisane greške, omogućavaju merenje i registrovanje sledećih veličina:
- aktivne energije u dva smera (smeru preuzete i smeru predate energije),
- srednje petnaestominutne aktivne snage,
- maksimalne srednje petnaestominutne aktivne snage tokom obračunskog perioda,
- reaktivne energije u dva smera (smeru preuzete i smeru predate energije),
- srednje petnaestominutne reaktivne snage,
- faktora snage u petnaestominutnom vremenskom intervalu,
- srednje vrednosti faktora snage tokom obračunskog perioda,
- efektivne vrednosti napona sa vrednostima maksimalnog i minimalnog napona tokom zadatog perioda i
- efektivne vrednosti struje.
6.6.6.3. Pored merenja veličina navedenih u tački 6.6.6.2, brojilo za indirektno merenje omogućava da se tokom obračunskog perioda registruje dijagram opterećenja u formi srednje petnaestominutne aktivne i reaktivne snage.
6.6.6.4. Brojilo ima mogućnost da se izmereni podaci (aktivna i reaktivna energija i maksimalna srednja snaga) čuvaju u periodu ne kraćem od 12 obračunskih perioda (po pravilu 12 meseci). Kada započne novi ciklus, mora biti obezbeđen prostor za novi memorijski blok, tako da se briše prvi (najstariji) u nizu registara.
6.6.6.5. Prikaz mernih podataka i statusa rada brojila vrši se na LCD displeju.
6.6.6.6. Brojilo ima mogućnost evidencije merenih veličina u najmanje 4 (četiri) tarifna registra.
6.6.6.7. Lokalno upravljanje tarifnim registrima se ostvaruje pomoću internog časovnika. Eksterno upravljanje tarifnim registrima (MTK, RTK i drugi preklopni uređaji) se ostvaruje preko odgovarajućih kontrolnih ulaza (utičnica ili stezaljki) na brojilu.
6.6.6.8. Brojilo je predviđeno za rad u sistemu daljinskog očitavanja, upravljanja potrošnjom i daljinskog podešavanja parametara brojila, odnosno za rad u dvosmernoj komunikaciji.
6.6.6.9. Brojila omogućavaju lokalnu i eksternu komunikaciju između brojila i različitih uređaja (ručni terminali, komunikatori, registratori, koncentratori podataka itd.).
6.6.6.10. Lokalna i eksterna komunikacija se realizuje putem optičkog odnosno IR porta i električnog interfejsa odnosno integrisanog komunikacionog modula.
6.6.6.11. Za eksternu komunikaciju mora biti obezbeđen jedan od komunikacionih medijuma:
- javna telefonska mreža,
- integrisani sistem digitalne mreže,
- globalni sistem mobilne komunikacije,
- optički kablovi,
- prenos podataka po NN mreži i
- radio veza.
6.6.6.12. Upravljanje potrošnjom kod brojila za direktno merenje ostvaruje se preko odgovarajuće bistabilne sklopke za daljinsko uključenje odnosno isključenje napajanja električne instalacije objekta.
6.6.6.13. Brojilo mora da ima minimum jedan upravljački izlaz (nezavisan relej) za upravljanje trošilima u instalaciji objekta.
6.6.6.14. Brojilo ima najmanje dva impulsna izlaza, i to optički (preko LED diode) i električni, sukcesivno za aktivnu i reaktivnu energiju.
6.6.6.15. Brojilo poseduje kalendar realnog vremena. Brojilo mora da poseduje funkciju automatskog prelaska sa zimskog na letnje računanje vremena i obrnuto, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računanje vremena.
6.6.6.16. Brojila moraju da zadovolje sve norme vezane za zahteve elektromagnetne kompatibilnosti i otpornosti na druge uticaje.
6.6.6.17. Brojila moraju da zadovolje temperaturni opseg i klimatske zahteve saglasno uslovima rada na području Srbije.
6.6.6.18. Brojila imaju realizovanu funkciju evidentiranja i pamćenja narušavanja integriteta merenja (otvaranje poklopca priključnice, promene u napajanju, izmena parametara i sl.).
6.7. Isporuka i ugradnja merne opreme
6.7.1. Distributer obezbeđuje nabavku i ugradnju merne opreme u skladu sa uslovima datim u odobrenju za priključenje.
6.7.2. Distributer je odgovoran za kvalitet izvedenih radova na ugradnji merne opreme.
6.8. Overavanje, provera i kontrola merne opreme
6.8.1. Overa merne opreme od strane nadležne organizacije za poslove mera i dragocenih metala (u daljem tekstu Kontrola mera)
6.8.1.1. Merna oprema koja se koristi na mernim mestima električne energije mora biti pregledana i žigosana u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuje oblast metrologije.
6.8.1.2. Podaci o overavanju merne opreme čuvaju se u dokumentaciji Distributera i bazi podataka koja se vodi za mernu opremu.
6.8.2. Provera merne opreme od strane Distributera
6.8.2.1. Distributer obavezno proverava na licu mesta, prilikom puštanja u rad, mernu opremu koja se ugrađuje kod novih korisnika, kao i mernu opremu koja se ugrađuje u slučaju zamene ili rekonstrukcije sistema merenja i registrovanja električne energije i snage kod postojećih korisnika DS.
6.8.2.2. U postupku provere merne opreme na svim mernim mestima obavljaju se sledeće aktivnosti:
- provera važnosti i neoštećenosti žigova Kontrole mera na mernoj opremi,
- provera veza ulaz-izlaz na priključnici brojila,
- provera veza merenja vremena (interno-eksterno upravljanje tarifama),
- provera prisutnosti linijskih i faznih napona na izlazu iz brojila,
- provera tačnosti datuma i vremena primene tarifnih stavova,
- provera lokalne i eksterne komunikacije sa brojilom,
- provera prikaza na displeju (brojčaniku) brojila,
- plombiranje važećim distributivnim kodirano-sigurnosnim plombama i
- upisivanje podataka sa mernog mesta u bazu podataka (serijski broj brojila, početno stanje merenih veličina, tip brojila i osigurača, napon, struja, godina proizvodnje, proizvođač, oznake žigova i dr.).
6.8.2.3. Kod mernih mesta sa brojilom za direktno merenje, pored aktivnosti iz tačke 6.8.2.2, u postupku provere merne opreme obavljaju se i sledeće aktivnosti:
- provera veza brojilo - automatski ograničavači snage (struje),
- provera preseka provodnika priključnog kabla i
- provera oznaka automatskih ograničavača snage (struje) i usaglašenost sa odobrenim vrednostima.
6.8.2.4. Kod mernih mesta sa brojilom za poluindirektno i indirektno merenje, pored aktivnosti iz tačke 6.8.2.2, u postupku provere merne opreme obavljaju se i sledeće aktivnosti:
- provera prenosnog odnosa mernih transformatora,
- provera svih strujnih i naponskih veza od mernih transformatora do brojila,
- provera usaglašenosti povezivanja mernih transformatora sa važećom dokumentacijom i
- snimanje fazorskog dijagrama napona i struja na brojilu u cilju utvrđivanja redosleda faza struja i napona generisanih od mernih transformatora.
6.8.3.1. Kontrolu merne opreme obavezno obavlja Distributer, u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije.
6.8.3.2. Distributer donosi planove redovne kontrole i u skladu sa njima kontroliše ispravnost rada merne opreme na mernim mestima korisnika DS.
6.8.3.3. U slučaju kada rezultati kontrole ukazuju da deo merne opreme više ne odgovara zadatim tehničkim uslovima iz odobrenja za priključenje, Distributer je dužan da zameni neispravnu mernu opremu u najkraćem mogućem roku po dobijanju izveštaja kontrole.
6.8.3.4. Rezultati kontrole merne opreme se upisuju u bazu podataka koja se vodi za mernu opremu.
6.8.3.5. Distributer vrši kontrolu ugrađenih mernih transformatora, nezavisno od kontrole brojila, kada postoje preduslovi da se ova kontrola uspešno obavi (prilikom remonta u objektu ili isključenja mernog izvoda).
6.8.3.6. U postupku kontrole merne opreme na svim mernim mestima se obavljaju sledeće aktivnosti:
- kontrola važnosti i neoštećenosti žigova-plombi Kontrole mera i Distributera na mernoj opremi,
- kontrola oštećenosti poklopca, priključne kutije brojila i drugih vidljivih oštećenja,
- kontrola veza ulaz-izlaz na priključnici brojila,
- kontrola ispravnog rada uređaja za upravljanje tarifama (uklopni sat, MTK, RTK i drugo),
- kontrola prisutnosti linijskih i faznih napona na izlazu iz brojila,
- kontrola prikaza na displeju (brojčaniku) brojila,
- kontrola lokalne i eksterne komunikacije sa brojilom,
- kontrola tačnog merenja uređajem za ispitivanje brojila na licu mesta, ukoliko je to potrebno,
- upisivanje podataka sa mernog mesta (serijski broj brojila, stanje merenih veličina brojila na dan kontrole, tip brojila i osigurača, napon, struja, godina proizvodnje, proizvođač, oznake žigova, datum kontrole i sl.) i
- plombiranje važećim distributivnim kodirano-sigurnosnim plombama.
6.8.3.7. Kod mernih mesta sa brojilom za direktno merenje, pored aktivnosti iz tačke 6.8.3.6, u postupku kontrole merne opreme obavljaju se i sledeće aktivnosti:
- kontrola automatskih ograničavača snage (struje) i usaglašenost sa odobrenim vrednostima i
- kontrola preseka provodnika priključnog kabla.
6.8.3.8. Kod mernih mesta sa brojilom za poluindirektno i indirektno merenje, pored aktivnosti iz tačke 6.8.3.6, u postupku kontrole merne opreme obavljaju se i sledeće aktivnosti:
- kontrola svih strujnih i naponskih veza od mernih transformatora do brojila i
- kontrola usaglašenosti povezivanja mernih transformatora sa važećom dokumentacijom.
6.8.3.9. Kod mernih mesta sa brojilom za indirektno merenje, pored aktivnosti iz tačke 6.8.3.6, u postupku kontrole merne opreme obavlja se i kontrola osigurača i rastavljača u mernoj ćeliji.
6.9. Baza podataka mernog mesta
6.9.1. Baza podataka mernog mesta sadrži:
- opšte podatke mernog mesta,
- podatke o mernoj opremi,
- podatke o komunikacionoj opremi,
- podatke o overavanju, proveri i kontroli opreme na mernom mestu i
- merne podatke.
6.9.2. Svi podaci iz baze podataka mernog mesta čuvaju se trajno, osim mernih podataka koji se pre arhiviranja čuvaju 2 godine, a nakon arhiviranja još 10 godina.
6.9.3. U slučaju vođenja sudskog spora, podaci se čuvaju do okončanja sudskog spora, ako je taj rok duži od roka iz tačke 6.9.2.
6.9.4. Merni podaci iz baze podataka mernog mesta omogućavaju:
- evidenciju mernih mesta,
- obradu prikupljenih mernih podataka,
- proveru i potvrdu tačnosti mernih podataka,
- označavanje izmenjenih mernih podataka i
- evidenciju o razmeni mernih podataka.
6.10. Prikupljanje mernih podataka
6.10.1. Distributer je dužan da preduzme sve potrebne mere radi pravovremenog prikupljanja mernih podataka u odgovarajućim vremenskim intervalima.
6.10.2. Distributer prikuplja merne podatke korisnika očitavanjem na mernom mestu, i to:
- neposrednim očitavanjem ili
- daljinskim očitavanjem.
6.11.1. Distributer proverava i potvrđuje tačnost prikupljenih mernih podataka pre unošenja mernih podataka u bazu podataka.
6.11.2. Svrha postupka provere i kontrole podataka dobijenih merenjima je:
- da se utvrdi ima li nedostajućih podataka ili nepotpunih informacija nakon izvršenog očitavanja brojila,
- da se utvrdi da li je na mernoj opremi u toku provera ili popravka i da li se vršila neka lokalna intervencija u periodu za koji je vršeno očitavanje i
- da se utvrdi da li su svi prikupljeni podaci realni i u skladu sa mogućim opterećenjima na konkretnom mernom mestu.
6.11.3. Prilikom provere, ako za to ima potrebe, upoređuju se merni podaci dobijeni merenjem sa podacima iz prethodnog obračunskog perioda, kao i sa podacima za isti obračunski period u prethodnim godinama.
6.12. Korišćenje mernih podataka
6.12.1. Podaci dobijeni merenjem predstavljaju osnovu za:
- bilans izmerenih protoka električne energije na svim ulazima, odnosno izlazima sa distributivne mreže, specificiran po mernim mestima i naponskim nivoima,
- prognozu vršne snage,
- prognozu električne energije,
- planiranje razvoja distributivne mreže,
- fakturisanje prodate električne energije i usluge korišćenja sistema, obračun odstupanja u skladu sa pravilima o radu tržišta električne energije i fakturisanje drugih transakcija na tržištu električne energije korisnicima DS,
- razvoj pratećih sistema,
- proračune ili prognoze koje se baziraju na razmenjenoj električnoj energiji preko distributivne mreže,
- izradu finansijskog bilansa i dostavljanje faktura susednim distributerima koji su učestvovali u razmeni električne energije i
- utvrđivanje relevantnih ukupnih količina gubitaka električne energije u distributivnoj mreži ili u delu distributivne mreže i sopstvene potrošnje DS.
6.13. Upravljanje mernim podacima
6.13.1. Distributer je odgovoran za upravljanje prikupljenim i proverenim mernim podacima.
6.13.2. Upravljanje mernim podacima podrazumeva:
- arhiviranje i čuvanje mernih podataka,
- zamenu mernih podataka,
- obradu potvrđenih mernih podataka u formi za obračun,
- osiguranje dostupnosti određenih mernih podataka radi obračuna i naplate i
- osiguranje dostupnosti mernih podataka radi analize, planiranja i drugih potreba.
6.14.1. Distributer je dužan da omogući pristup mernim podacima u skladu sa Zakonom, propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije, pravilima o radu tržišta električne energije, pravilima o radu prenosnog sistema i Pravilima.
6.15.1. U slučaju kvara ili neispravnosti merne opreme, greške u merenju ili neovlašćenog korišćenja električne energije, merni podaci se zamenjuju. Zamena podataka se obavlja u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije.
6.15.2. Nakon zamene podataka koji utiču na obračun, Distributer je obavezan da dostavi pisanu informaciju zainteresovanim stranama.
6.15.3. Sva pripadajuća dokumentacija u postupku zamene podataka, uključujući i pisana obaveštenja, mora se čuvati najmanje deset godina, a u slučaju spora do okončanja spora ako je trajanje spora takvo da se prekoračuje navedeni rok od 10 godina.
6.16.1. Ukoliko merni uređaji ne registruju podatke o petnaestominutnim opterećenjima, ODS će te podatke za merno mesto odrediti na osnovu mesečno utrošene električne energije i karakterističnog dijagrama potrošnje (profil potrošnje).
6.16.2. Profili potrošnje se određuju za karakteristične tipove mernog mesta, periode tokom kalendarske godine i tipove dana.
6.16.3. Tipovi mernog mesta se utvrđuju na osnovu namene potrošnje ili na osnovu časovnog korišćenja izmerene mesečne maksimalne petnaestominutne aktivne snage gde postoji merenje snage ili odobrene aktivne snage gde nema merenja snage.
6.16.4. Periodi tokom godine se definišu uz uvažavanje karakterističnih klimatskih uslova, privrednih aktivnosti i drugih karakterističnih pokazatelja.
6.16.5. Tipovi dana se određuju u zavisnosti od dana u sedmici uz uvažavanje državnih i verskih prazničnih dana.
6.16.6. Dnevna energija definisanih tipova dana i profili potrošnje za te dane se određuju na osnovu izmerenih satnih opterećenja na mernim mestima koja po svojim karakteristikama predstavljaju reprezentativne primere za svaki od tipova mernih mesta.
6.16.7. Profili potrošnje su iskazani u procentima kao relativno satno opterećenje u odnosu na dnevnu energiju (Aneks 3).
6.16.8. Definisana su četiri tipa mernog mesta za:
- Privredu (tri tipa):
a) 1. kategorija;
b) 2. kategorija;
v) 3. kategorija.
- Javno osvetljenje.
6.16.9. Za Privredu su definisana tri perioda tokom godine:
1. Zimski - novembar, decembar, januar, februar i mart;
2. Letnji - jun, jul i avgust;
3. Prelazni period - april, maj, septembar i oktobar.
Za Javno osvetljenje definisano je dvanaest perioda tokom godine - svaki mesec u godini predstavlja jedan period.
6.16.10. Definisana su dva tipa dana:
1. Radni dan - ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak, petak i subota;
2. Neradni dan - nedelja, državni i verski praznici koji su neradni dani.
6.16.11. Za Privredu je za svaki period tokom godine definisan Koeficijent tipa dana KW kao:
KW = |
Utrošena električna energija u toku radnog dana |
|
Utrošena električna energija u toku neradnog dana |
Na osnovu koeficijenta tipa dana KW, utrošene električne energije na mesečnom nivou Wmesečno, broja radnih RD i neradnih dana ND se određuju dnevne potrošnje električne energije u toku radnog i neradnog dana kao:
|
Koeficijenti tipa dana su dati u Aneksu 3.
6.16.12. Za privredu, tip mernog mesta se određuje prema kriterijumu ekvivalentnog vremena trajanja vršnog opterećenja. Ekvivalentno vreme trajanja vršnog opterećenja se određuje prema mesečnoj maksimalnoj petnaestominutnoj aktivnoj snazi, kada na mernom mestu postoji merenje te snage. U slučaju da ne postoji merenje mesečne maksimalne petnaestominutne aktivne snage, ekvivalentno vreme trajanja vršnog opterećenja se računa na osnovu odobrene snage.
Na osnovu poznate utrošene električne energije u jednom mesecu (Wmesečno) i mesečne maksimalne petnaestominutne aktivne snage (Rmaks), odnosno odobrene snage (Rodobreno), računa se ekvivalentno vreme trajanja vršnog opterećenja - Tm prema formuli:
|
Tip mernog mesta se određuje na osnovu vrednosti Tm prikazanih u narednoj tabeli u kojoj figuriše broj dana posmatranog meseca.
Broj dana u mesecu |
1. kategorija |
2. kategorija |
3. kategorija |
28 |
Tm < 370 |
370 ≤ Tm < 456 |
Tm ≥ 456 |
29 |
Tm < 384 |
384 ≤ Tm < 472 |
Tm ≥ 472 |
30 |
Tm < 397 |
397 ≤ Tm < 489 |
Tm ≥ 489 |
31 |
Tm < 410 |
410 ≤ Tm < 505 |
Tm ≥ 505 |
Tabela 5. Ekvivalentna vremena trajanja vršnog opterećenja
Određivanja tipa mernog mesta za privredu radi se tako što se na osnovu poslednjih poznatih ostvarenih potrošnji za mesece april, maj, oktobar i novembar, izračuna maksimalno vreme trajanja vršnog opterećenja Tm. Od četiri dobijene vrednosti, za Tm usvaja se ona koja je najveća.
7.1.1. Opšti i drugi akti Distributera, kao i zaključeni sporazumi i ugovori, moraju se uskladiti sa Pravilima u roku od godinu dana od stupanja Pravila na snagu.
7.1.2. Tehnički uslovi priključenja, u postupcima za izdavanje odobrenja za priključenje na DS koji su započeti pre stupanja na snagu Pravila i po kojima nije konačno odlučeno do dana stupanja Pravila na snagu, utvrdiće se po propisima i drugim aktima kojima su utvrđeni tehnički uslovi priključenja koji su važili u vreme podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za priključenje, osim ako je primena tehničkih uslova priključenja utvrđenih Pravilima povoljnija za podnosioca zahteva.
7.1.3. Tehnički uslovi priključenja energetskih objekata na DS (transformatorske stanice, male elektrane), u postupcima za izdavanje odobrenja za priključenje na DS koji započnu najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Pravila, ako su u periodu od godinu dana pre stupanja Pravila na snagu izdati tehnički uslovi priključenja u postupku izdavanja odobrenja za izgradnju, odnosno građevinske dozvole, za taj energetski objekat, utvrdiće se po propisima i drugim aktima kojima su utvrđeni tehnički uslovi priključenja koji su važili u vreme izdavanja tih tehničkih uslova, osim ako je primena tehničkih uslova priključenja utvrđenih Pravilima povoljnija za podnosioca zahteva.
7.2.1. Prva sednica Komisije mora se održati najkasnije u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu Pravila.
7.3.1.1. Usaglašavanje obuhvata planiranje i izvršavanje aktivnosti na usklađivanju trenutnog stanja postojećih objekata DS, energetskih objekata korisnika DS i merne opreme sa standardima, tehničkim kriterijumima, uslovima i zahtevima utvrđenim Pravilima.
7.3.2. Rokovi i principi usaglašavanja
7.3.2.1. Distributer je obavezan da u roku o dve godine od dana stupanja na snagu Pravila identifikuje neusaglašenosti koje postoje u DS, u energetskim objektima korisnika DS i u okviru merne opreme.
7.3.2.2. Po identifikovanju neusaglašenosti iz prethodne tačke, Distributer je obavezan da u roku od 6 meseci donese planove usaglašavanja, u kojima će biti precizirano:
- da će usaglašavanje tehničkih uslova postojećih objekata DS i parametara rada distributivne mreže (naponskih prilika, kriterijuma "n-1" i drugih) sa tehničkim zahtevima iz Pravila, Distributer biti obavezan da planira i sprovede u prvom dugoročnom planu razvoja DS koji će biti donet po stupanju na snagu Pravila;
- da će usaglašavanje tehničkih uslova postojećih energetskih objekata korisnika DS sa tehničkim zahtevima iz Pravila biti sprovedeno uz poštovanje sledećih principa:
a) usaglašavanje se izvršava kada se steknu uslovi za izdavanje odobrenja za priključenje objekta korisnika u skladu sa Zakonom i propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije;
b) kada se radi o energetskom objektu korisnika priključenom na DS (po pravilu je to TS ili proizvodno postrojenje korisnika), usaglašavanje se sprovodi najkasnije prilikom prve rekonstrukcije tog energetskog objekta;
- da će usaglašavanje priključka objekta korisnika DS biti sprovedeno najkasnije prilikom prve rekonstrukcije distributivne mreže na koju je objekat korisnika priključen, u skladu sa srednjoročnim planom razvoja, odnosno planom investicija Distributera;
- da će usaglašavanje merne opreme biti sprovedeno u skladu sa planom zamene merne opreme koji će Distributer doneti u roku od godinu dana od stupanja na snagu Pravila, pri čemu će se dinamika usaglašavanja odrediti imajući u vidu planirane aktivnosti i raspoloživa sredstva i potrebe otvaranja tržišta, tako da prioritet ima usaglašavanje merne opreme kod kupaca na srednjem naponu.
7.3.3. Izuzimanje od usaglašavanja
7.3.3.1. ODS će, na zahtev korisnika DS ili na inicijativu Distributera, odobriti izuzimanje od usaglašavanja tehničkih uslova postojećih objekata za proizvodnju električne energije sa tehničkim zahtevima iz Pravila kada su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
- usaglašavanje zahteva promenu agregata;
- neusaglašenost ne narušava uslove normalnog pogona DS;
- neusaglašenost ne ugrožava pristup DS ostalim korisnicima DS.
7.3.4. Posebne odredbe o merenju do usaglašavanja priključaka i merenja
7.3.4.1. U slučaju kada se merno mesto i mesto priključenja ne nalaze na istom naponskom nivou, Distributer će izvršiti korekciju mernih podataka i svođenje na mesto priključenja za iznos gubitaka u prenosu i transformaciji. Koeficijent korekcije utvrđuje Distributer na osnovu tehničkih karakteristika opreme, prenosnog odnosa transformatora i proračuna gubitaka između mesta priključenja i mesta merenja za prosečne uslove korišćenja objekta.
7.3.4.2. U slučaju da se preko mernih uređaja jednog kupca snabdeva električnom energijom drugi (indirektni) kupac, Distributer vrši korekciju (razdvajanje) mernih podataka prema mernim podacima sa postojećih mernih uređaja, na način koji sporazumno utvrđuju Distributer i ti kupci.
7.3.4.3. Svođenje i korekcija iz tačaka 7.3.4.1. i 7.3.4.2. vršiće se do usaglašavanja postojećih priključaka sa uslovima priključenja na DS propisanim Zakonom, propisom kojim se uređuju uslovi isporuke električne energije i Pravilima.
7.4.1. Inicijativu za izmenu odnosno dopunu Pravila mogu dati Agencija, Distributer, OPS i korisnici DS.
7.4.2. Inicijativa za izmenu odnosno dopunu Pravila dostavlja se predsedniku Komisije, koji je prosleđuje članovima Komisije.
7.4.3. U roku od 30 dana od dana održavanja sednice na kojoj je Komisija razmatrala inicijativu za izmenu odnosno dopunu Pravila, ODS sačinjava predlog za izmenu odnosno dopunu Pravila i dostavlja ga Agenciji radi pribavljanja saglasnosti ili Agenciji dostavlja obrazloženje zbog čega takav predlog neće sačiniti, zajedno sa zapisnikom sa sednice Komisije.
7.5.1. U prilogu Pravila nalaze se Aneks 1. i Aneks 2. koji čine sastavni deo Pravila.
7.6. Stupanje na snagu Pravila
7.6.1. Pravila se, po dobijanju saglasnosti Agencije, objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
Priključenje niskonaponskih generatora na niskonaponsku mrežu
Opšta šema A: Generator 0,4 kV je priključen direktno na razvod NN mreže
Opšta šema B: Generator 0,4 kV je priključen na DS posebnim vodom preko postrojenja 0,4 kV TS 10/0,4 kV ili 20/0,4 kV
Priključenje niskonaponskih generatora na srednjenaponsku mrežu
Opšta šema V: Generator 0,4 kV je priključen na postrojenje TS 0,4/10 kV ili 0,4/20 kV, odnosno 0,4/35 kV, koja je vlasništvo proizvođača
Opšta šema G: Generator je priključen na mrežu korisnika (proizvođača) 0,4 kV TS 10/0,4 kV ili 20/0,4 kV, odnosno 35/0,4 kV
Priključenje generatora na srednjenaponsku mrežu
Opšta šema D: Generator je priključen na SN razvod mreže korisnika (proizvođača), direktno ili preko svoje transformacije, zavisno od nazivnog napona generatora i od konfiguracije jednopolne šeme elektrane
Opšta šema Đ: Generator je priključen na SN razvod mreže korisnika (proizvođača) direktno ili preko svoje transformacije, zavisno od nazivnog napona generatora i od konfiguracije jednopolne šeme elektrane
Legenda za opšte šeme A - Đ
1. generator;
2. generatorski prekidač;
3. mesto priključivanja ME;
4. spojni prekidač;
5. priključni vod;
6. rasklopni aparat na mestu priključivanja na mrežu;
7. mesto priključivanja na distributivnu mrežu;
8. merna grupa (merni slog);
9. zaštita priključnog voda u ME;
10. zaštita priključnog voda na mestu priključivanja na distributivnu mrežu;
11. ET u ME (kućni transformator);
12. sopstvene potrebe (sopstvena potrošnja ME);
13. generatorski blok transformatora;
14. sistemska zaštita u ME (naponska i frekventna).
Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 84/2004)
Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 72/2009)
Zakon o metrologiji ("Službeni list SCG", broj 44/2005)
Zakon o akreditaciji ("Službeni list SCG", broj 44/2005)
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", broj 101/2005)
Uredba o uslovima isporuke električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 107/2005)
Pravilnik o tehničkim normativima za pogon i održavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova ("Službeni list SRJ", broj 41/1993)
Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilištima ("Službeni glasnik SRS", broj 21/1989)
Pravilnik o tehničkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V ("Službeni list SFRJ", br. 4/1974 i 13/1978 i "Službeni list SRJ", broj 61/1995)
Pravilnik o tehničkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona 10 kV za rad pod naponom 20 kV ("Službeni list SFRJ", broj 10/1979)
Pravilnik o tehničkim normativima za uzemljenja elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000 V ("Službeni list SRJ", broj 61/1995)
Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV ("Službeni list SFRJ", broj 65/1988 i "Službeni list SRJ", broj 18/1992)
Pravilnik o načinu i uslovima overavanja merila ("Službeni list SCG", broj 24/2006)
Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja od prenapona ("Službeni list SFRJ", br. 7/1971 i 44/1976)
Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica ("Službeni list SFRJ", broj 13/1978 i "Službeni list SRJ", broj 37/1995)
Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona ("Službeni list SFRJ", br. 53/1988 i 54/1988 i "Službeni list SRJ", broj 28/1995)
Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju srednjenaponskih nadzemnih vodova samonosećim kablovskim snopom ("Službeni list SRJ", broj 20/1992)
Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju niskonaponskih nadzemnih vodova ("Službeni list SFRJ", broj 6/1992)
1. KATEGORIJA
1. kategorija |
Koeficijent tipa dana (KW) |
||
Decembar |
Maj |
Jul |
|
2.01042 |
2.93239 |
3.53111 |
|
Relativna satna opterećenja [%] |
||||||
1. kategorija |
Decembar |
Maj |
Jul |
|||
|
KRD |
KND |
KRD |
KND |
KRD |
KND |
1. |
3.360 |
4.920 |
2.829 |
3.977 |
2.718 |
4.992 |
2. |
3.431 |
4.920 |
2.809 |
4.091 |
2.320 |
4.736 |
3. |
3.503 |
4.708 |
2.809 |
4.114 |
2.211 |
4.672 |
4. |
3.568 |
4.612 |
2.906 |
3.966 |
2.211 |
4.608 |
5. |
3.705 |
4.385 |
3.023 |
3.773 |
2.247 |
4.352 |
6. |
4.055 |
4.327 |
3.274 |
3.148 |
2.428 |
3.904 |
7. |
4.847 |
4.100 |
3.712 |
2.932 |
3.081 |
3.712 |
8. |
5.260 |
3.714 |
4.724 |
2.937 |
4.169 |
3.648 |
9. |
5.574 |
3.618 |
5.464 |
3.659 |
4.748 |
3.648 |
10. |
5.704 |
3.449 |
5.577 |
4.034 |
5.183 |
3.648 |
11. |
5.627 |
3.380 |
5.619 |
4.318 |
5.618 |
3.712 |
12. |
5.509 |
3.444 |
5.635 |
4.432 |
5.869 |
3.776 |
13. |
5.256 |
3.478 |
5.580 |
4.455 |
5.869 |
3.840 |
14. |
4.924 |
3.468 |
5.515 |
4.432 |
5.836 |
3.904 |
15. |
4.317 |
3.521 |
5.088 |
4.318 |
5.836 |
3.942 |
16. |
3.837 |
3.810 |
4.747 |
4.262 |
5.281 |
3.904 |
17. |
3.647 |
3.860 |
4.379 |
4.262 |
4.973 |
3.904 |
18. |
3.527 |
4.100 |
4.185 |
4.262 |
4.755 |
3.904 |
19. |
3.479 |
4.341 |
4.108 |
4.318 |
4.603 |
3.970 |
20. |
3.407 |
4.438 |
4.069 |
4.435 |
4.259 |
4.035 |
21. |
3.383 |
4.448 |
3.991 |
4.773 |
4.248 |
4.225 |
22. |
3.360 |
4.583 |
3.798 |
5.000 |
4.288 |
4.800 |
23. |
3.360 |
4.776 |
3.318 |
5.045 |
3.987 |
5.057 |
24. |
3.360 |
5.600 |
2.841 |
5.057 |
3.262 |
5.107 |
2. KATEGORIJA
2. kategorija |
Koeficijent tipa dana (KW) |
||
Decembar |
Maj |
Jul |
|
1.32248 |
1.19702 |
1.24627 |
|
Relativna satna opterećenja [%] |
||||||
2. kategorija |
Decembar |
Maj |
Jul |
|||
|
KRD |
KND |
KRD |
KND |
KRD |
KND |
1. |
2.540 |
3.674 |
3.639 |
4.322 |
3.219 |
3.578 |
2. |
2.574 |
3.629 |
3.664 |
4.170 |
3.221 |
3.578 |
3. |
2.614 |
3.584 |
3.690 |
4.033 |
3.221 |
3.578 |
4. |
2.638 |
3.584 |
3.715 |
3.908 |
3.221 |
3.580 |
5. |
2.727 |
3.629 |
3.740 |
3.853 |
3.262 |
3.660 |
6. |
2.963 |
3.763 |
3.766 |
3.872 |
3.377 |
3.697 |
7. |
3.652 |
3.920 |
3.942 |
3.933 |
3.900 |
3.771 |
8. |
4.705 |
4.189 |
4.499 |
4.054 |
4.459 |
3.941 |
9. |
5.396 |
4.435 |
4.650 |
4.114 |
4.805 |
4.214 |
10. |
5.535 |
4.623 |
4.726 |
4.175 |
4.983 |
4.436 |
11. |
5.589 |
4.669 |
4.777 |
4.205 |
5.101 |
4.528 |
12. |
5.623 |
4.669 |
4.802 |
4.205 |
5.162 |
4.547 |
13. |
5.635 |
4.669 |
4.802 |
4.205 |
5.146 |
4.565 |
14. |
5.549 |
4.669 |
4.820 |
4.205 |
4.933 |
4.584 |
15. |
5.257 |
4.669 |
4.775 |
4.217 |
4.743 |
4.630 |
16. |
4.876 |
4.669 |
4.325 |
4.235 |
4.623 |
4.630 |
17. |
4.675 |
4.669 |
4.147 |
4.284 |
4.567 |
4.630 |
18. |
4.491 |
4.669 |
4.044 |
4.308 |
4.548 |
4.630 |
19. |
4.477 |
4.569 |
3.972 |
4.356 |
4.452 |
4.584 |
20. |
4.416 |
4.301 |
4.006 |
4.441 |
4.299 |
4.510 |
21. |
4.294 |
4.032 |
4.044 |
4.463 |
4.198 |
4.362 |
22. |
3.961 |
3.763 |
4.014 |
4.421 |
3.915 |
4.140 |
23. |
3.262 |
3.539 |
3.791 |
4.102 |
3.417 |
3.918 |
24. |
2.551 |
3.414 |
3.650 |
3.919 |
3.228 |
3.709 |
3. KATEGORIJA
3. kategorija |
Koeficijent tipa dana (KW) |
||
Decembar |
Maj |
Jul |
|
1.27257 |
1.31331 |
1.15988 |
|
Relativna satna opterećenja [%] |
||||||
3. kategorija |
Decembar |
Maj |
Jul |
|||
|
KRD |
KND |
KRD |
KND |
KRD |
KND |
1. |
3.606 |
4.069 |
3.771 |
3.885 |
3.894 |
4.407 |
2. |
3.641 |
4.069 |
3.771 |
3.885 |
3.870 |
4.243 |
3. |
3.695 |
4.069 |
3.771 |
3.885 |
3.894 |
4.106 |
4. |
3.766 |
4.069 |
3.771 |
3.885 |
3.917 |
4.037 |
5. |
3.837 |
4.069 |
3.790 |
3.825 |
3.964 |
3.960 |
6. |
3.943 |
4.069 |
3.863 |
3.740 |
4.059 |
3.914 |
7. |
4.174 |
4.069 |
3.974 |
3.722 |
4.130 |
3.848 |
8. |
4.387 |
4.126 |
4.159 |
3.740 |
4.316 |
3.914 |
9. |
4.512 |
4.126 |
4.381 |
3.763 |
4.351 |
3.969 |
10. |
4.547 |
4.126 |
4.460 |
3.884 |
4.358 |
4.037 |
11. |
4.556 |
4.126 |
4.489 |
4.001 |
4.380 |
4.092 |
12. |
4.565 |
4.126 |
4.489 |
4.152 |
4.380 |
4.147 |
13. |
4.529 |
4.186 |
4.489 |
4.273 |
4.380 |
4.202 |
14. |
4.512 |
4.351 |
4.489 |
4.370 |
4.342 |
4.256 |
15. |
4.476 |
4.351 |
4.489 |
4.467 |
4.342 |
4.380 |
16. |
4.441 |
4.351 |
4.489 |
4.540 |
4.342 |
4.508 |
17. |
4.387 |
4.351 |
4.489 |
4.589 |
4.344 |
4.352 |
18. |
4.352 |
4.351 |
4.455 |
4.589 |
4.255 |
4.297 |
19. |
4.299 |
4.296 |
4.344 |
4.589 |
4.200 |
4.243 |
20. |
4.227 |
4.130 |
4.252 |
4.590 |
4.200 |
4.215 |
21. |
4.121 |
4.130 |
4.141 |
4.516 |
4.153 |
4.188 |
22. |
3.997 |
4.130 |
4.011 |
4.370 |
4.059 |
4.161 |
23. |
3.813 |
4.130 |
3.882 |
4.370 |
3.964 |
4.213 |
24. |
3.617 |
4.130 |
3.781 |
4.370 |
3.906 |
4.311 |
JAVNO OSVETLJENJE
Relativna satna opterećenja [%] |
||||||||||||
Sat |
Januar |
Februar |
Mart |
April |
Maj |
Jun |
Jul |
Avgust |
Septembar |
Oktobar |
Novembar |
Decembar |
1. |
6.780 |
7.018 |
8.334 |
9.756 |
11.429 |
12.122 |
11.429 |
10.256 |
8.889 |
7.843 |
6.896 |
6.557 |
2. |
6.780 |
7.018 |
8.334 |
9.756 |
11.429 |
12.122 |
11.429 |
10.256 |
8.889 |
7.843 |
6.896 |
6.557 |
3. |
6.780 |
7.018 |
8.334 |
9.756 |
11.429 |
12.122 |
11.429 |
10.256 |
8.889 |
7.843 |
6.896 |
6.557 |
4. |
6.780 |
7.018 |
8.334 |
9.756 |
11.429 |
12.122 |
11.429 |
10.256 |
8.889 |
7.843 |
6.896 |
6.557 |
5. |
6.780 |
7.018 |
8.334 |
9.756 |
11.429 |
12.122 |
11.429 |
10.256 |
8.889 |
7.843 |
6.896 |
6.557 |
6. |
6.780 |
7.018 |
8.330 |
9.756 |
2.857 |
0.000 |
2.857 |
7.696 |
8.889 |
7.843 |
6.896 |
6.557 |
7. |
6.780 |
7.018 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
4.444 |
7.843 |
5.176 |
6.557 |
8. |
1.695 |
1.748 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
1.645 |
9. |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
10. |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
11. |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
12. |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
13. |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
14. |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
15. |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
16. |
0.000 |
0.000 |
|
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
17. |
3.385 |
0.000 |
|
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
5.176 |
6.557 |
18. |
6.780 |
7.018 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
6.896 |
6.557 |
19. |
6.780 |
7.018 |
8.330 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
5.884 |
6.896 |
6.557 |
20. |
6.780 |
7.018 |
8.334 |
2.440 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
0.000 |
6.666 |
7.843 |
6.896 |
6.557 |
21. |
6.780 |
7.018 |
8.334 |
9.756 |
5.711 |
3.024 |
5.711 |
10.256 |
8.889 |
7.843 |
6.896 |
6.557 |
22. |
6.780 |
7.018 |
8.334 |
9.756 |
11.429 |
12.122 |
11.429 |
10.256 |
8.889 |
7.843 |
6.896 |
6.557 |
23. |
6.780 |
7.018 |
8.334 |
9.756 |
11.429 |
12.122 |
11.429 |
10.256 |
8.889 |
7.843 |
6.896 |
6.557 |
24. |
6.780 |
7.018 |
8.334 |
9.756 |
11.429 |
12.122 |
11.429 |
10.256 |
8.889 |
7.843 |
6.896 |
6.557 |
PRIMER ODREĐIVANJA DNEVNOG DIJAGRAMA POTROŠNJE KUPCA U ZIMSKOM MESECU (DECEMBAR)
Kategorija kupca: 3;
Koeficijent tipa dana KW: 1.27257;
Broj radnih dana RD: 24;
Broj neradnih dana ND: 7;
Mesečna potrošnja Wmesečno: 24,000 kWh;
Na osnovu prethodno navedenih podataka računaju se potrošnje električne energije u toku radnog i neradnog dana:
WRD= Wkupca *KW/ (RD*KW+ND)=814 kWh
WND= Wkupca / (RD*KW+ND)=639 kWh
Satne potrošnje električne energije se računaju na osnovu relativnih satnih opterećenja kao:
WND (1-24)=WND * KND(1-24)/100
WRD (1-24)=WRD * KRD(1-24)/100
Za relativna satna opterećenja data u tabeli PR.1 računaju se potrošnje električne energije u toku svakog sata date u tabeli PR.2.
Tabela PR.1. Relativna satna opterećenja za 3. kategoriju i mesec decembar.
Relativna satna opterećenja [%] |
||
3. Kategorija |
Decembar |
|
|
KRD |
KND |
1. |
3.606 |
4.069 |
2. |
3.641 |
4.069 |
3. |
3.695 |
4.069 |
4. |
3.766 |
4.069 |
5. |
3.837 |
4.069 |
6. |
3.943 |
4.069 |
7. |
4.174 |
4.069 |
8. |
4.387 |
4.126 |
9. |
4.512 |
4.126 |
10. |
4.547 |
4.126 |
11. |
4.556 |
4.126 |
12. |
4.565 |
4.126 |
13. |
4.529 |
4.186 |
14. |
4.512 |
4.351 |
15. |
4.476 |
4.351 |
16. |
4.441 |
4.351 |
17. |
4.387 |
4.351 |
18. |
4.352 |
4.351 |
19. |
4.299 |
4.296 |
20. |
4.227 |
4.130 |
21. |
4.121 |
4.130 |
22. |
3.997 |
4.130 |
23. |
3.813 |
4.130 |
24. |
3.617 |
4.130 |
Tabela PR.2. Potrošnje električne energije u toku svakog sata.
3. Kategorija |
Decembar |
|
|
WRD(1-24) |
WND(1-24) |
1. |
29 |
26 |
2. |
30 |
26 |
3. |
30 |
26 |
4. |
31 |
26 |
5. |
31 |
26 |
6. |
32 |
26 |
7. |
34 |
26 |
8. |
36 |
26 |
9. |
37 |
26 |
10. |
37 |
26 |
11. |
37 |
26 |
12. |
37 |
26 |
13. |
37 |
27 |
14. |
37 |
28 |
15. |
36 |
28 |
16. |
36 |
28 |
17. |
36 |
28 |
18. |
35 |
28 |
19. |
35 |
27 |
20. |
34 |
26 |
21. |
34 |
26 |
22. |
33 |
26 |
23. |
31 |
26 |
24. |
29 |
26 |
UKUPNO |
814 |
639 |
