IFRIC TUMAČENJE 14IAS 19-Ograničenje sredstva definisanih primanja, zahtevi za minimalnim finansiranjem i njihova interakcija("Sl. glasnik RS", br. 35/2014) |
• IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja
• IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške
• IAS 19 Primanja zaposlenih (izmenjen 2011. godine)
• IAS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina
1 U paragrafu 64 IAS 19 se ograničava odmeravanje neto definisanog sredstva primanja na nižu vrednost između viška u planu definisanih primanja i limita za sredstvo. Paragraf 8 u IAS 19 definiše limit sredstva kao "sadašnju vrednost svih ekonomskih koristi dostupnih u obliku refundacije iz datog plana ili umanjenja budućih doprinosa prema tome planu". Pokrenuta su pitanja o tome kada treba smatrati da su refundiranje sredstava ili smanjenja budućih doprinosa dostupna, posebno kada postoji zahtev za minimalnim finansiranjem.
2 Zahtevi za minimalnim finansiranjem postoje u mnogim zemljama u cilju poboljšanja sigurnosti obećanja primanja po prestanku zaposlenja dato učesnicima u planu primanja zaposlenih. Takvi zahtevi obično utvrđuju minimalni iznos ili nivo doprinosa koji se moraju uložiti u plan tokom datog perioda. Dakle, zahtev za minimalnim finansiranjem može ograničiti mogućnost entiteta da smanjuje buduće doprinose.
3 Zatim, ograničavanje odmeravanja sredstva definisanog plana može ugroziti zahtev za minimalnim finansiranjem. Obično, zahtev za davanjem doprinosa planu ne bi uticao na odmeravanje definisanog sredstva ili obaveze primanja, zbog toga što, doprinosi, kad se isplate, postaju sredstva plana tako da je dodatna neto obaveza nulta. Međutim, zahtev za minimalnim finansiranjem može uzrokovati obavezu ako zahtevani doprinosi ne budu raspoloživi entitetu kada se plate.
3A U novembru 2009. godine Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde izmenio je IFRIC 14 da bi uklonio neželjenu posledicu koja proističe iz obuhvatanja avansnih plaćanja budućih doprinosa u nekim okolnostima kada postoji zahtev za minimalnim finansiranjem.
4 Ovo Tumačenje važi za sve definisane optpremnine i druga dugoročna definisana primanja zaposlenih.
5 Za potrebe ovog Tumačenja, zahtevi za minimalnim finansiranjem su bilo koji zahtevi za finansiranjem primanja po prestanku zaposlenja ili drugi dugoročni definisani plan primanja.
6 Pitanja kojima se bavi ovo tumačenje su:
(a) kada refundiranje sredstava ili smanjenja budućih doprinosa treba smatrati dostupnim, u skladu sa definicijom limita sredstva u paragrafu 8 u IAS 19.
(b) kako zahtev za minimalnim finansiranjem može uticati na dostupnost smanjenja budućih doprinosa.
(c) kada zahtev za minimalnim finansiranjem može uzrokovati nastanak obaveze.
Dostupnost refundiranja ili smanjenja budućih doprinosa
7 Entitet određuje dostupnost refundiranja ili smanjenja budućih doprinosa u skladu sa uslovima plana i svim zakonskim zahtevima u sistemu plana.
8 Ekonomska korist, u formi refundiranja sredstava ili smanjenja budućih doprinosa je dostupna ako entitet može da je realizuje u nekom trenutku tokom trajanja plana ili kada se obaveze plana izmire. Konkretno, takva ekonomska korist kože biti dostupna čak i ako se ne može smesta realizovati na kraju izveštajnog perioda.
9 Dostupna ekonomska korist ne zavisi od toga kako entitet namerava da koristi višak. Entitet određuje maksimalni iznos ekonomske koristi koji je dostupan po osnovu refundiranja sredstava, smanjenja budućih doprinosa ili kombinacijom oba. Entitet ne priznaje ekonomske koristi od kombinacije refundiranja i smanjenja budućih doprinosa na osnovu pretpostavki koje se međusobno isključuju.
10 U skladu sa IAS 1, entitet obelodanjuje informacije o ključnim izvorima neizvesnosti procene na kraju izveštajnog perioda kod kojih postoji značajan rizik da će se izazvati materijalno značajno korigovanje knjigovodstvene vrednosti neto imovine ili obaveze priznate u izveštaju o finansijskoj poziciji. To može uključivati obelodanjivanje svih ograničenja sadašnje mogućnosti realizacije viška ili obelodanjivanje po osnovu korišćenom za određivanje iznosa dostupne ekonomske koristi.
Dostupna ekonomska korist u vidu refundiranja
Pravo na refundiranje
11 Refundiranje je dostupno entitetu samo ako entitet ima bezuslovno pravo na refundiranje:
(a) tokom trajanja plana, ne pretpostavljajući da se obaveze plana moraju izmiriti u cilju dobijanja refundiranih sredstava (na primer, u nekim pravnim sistemima, entitet može imati pravo na refundiranje tokom trajanja plana, bez obzira da li su obaveze plana izmirene); ili
(b) pretpostavljaujući postepeno izmirenje obaveza plana tokom vremena dok svi članovi ne odustanu od plana; ili
(c) pretpostavljaujući puno izmirenje obaveza plana u jednom događaju (odnosno kao završavanje plana).
Bezuslovno pravo na refundiranje može postojati bez obzira na nivo finansiranja u okviru plana na kraju izveštajnog perioda.
12 Ako pravo entiteta na refundiranje viška zavisi od pojavljivanja ili nepojavljivanja jednog ili više neizvesnih budućih događaja koji nisu potpuno pod njegovom kontrolom, entitet nema bezuslovno pravo i ne priznaje sredstvo.
Odmeravanje ekonomske koristi
13 Entitet odmerava ekonomsku korist dostupnu u formi refundiranja kao iznos viška na kraju izveštajnog perioda (što je fer vrednost sredstava plana umanjena za sadašnju vrednost definisane obaveze primanja) koji entitet ima pravo da primi kao refundiranje, umanjeno za povezane troškove. Na primer, ako bi refundiranje podlegalo nekom porezu, izuzev poreza na dobitak, entitet odmerava iznos refundiranja bez poreza.
14 Odmeravajući iznos refundiranja dostupan kada se plan završi (paragraf 11(c)), entitet uključuje troškove u plan izmirenja obaveza plana i vršenja refundiranja. Na primer, entitet odbija naknade stručnjaka, ako se one isplaćuju iz plana, a ne isplaćuje ih entiteti, i troškove premija osiguranja koje se mogu zahtevati u cilju obezbeđivanja garancije prilikom završetka.
15 Ako se iznos refundiranja utvrdi kao pun iznos ili udeo viška, a ne kao fiksni iznos, entitet ne vrši korigovanje za vremensku vrednost novca, čak i ako se refundiranje može realizovati samo na neki budući datum.
Dostupna ekonomska korist u vidu smanjenja doprinosa
16 Ako ne postoji zahtev za minimalnim finansiranjem za doprinose koji se odnose na buduće usluge, ekonomska korist dostupna u vidu smanjenja budućih doprinosa je budući trošak usluga za entitet za svaki period koji je kraći od sledeća dva: očekivanog trajanja plana i očekivanog perioda postojanja entiteta. Budući trošak usluga za entitet ne uključuje iznose koji padaju na teret zaposlenih.
17 Entitet određuje buduće troškove usluga korišćenjem pretpostavki koje su u skladu sa pretpostavkama korišćenim za određivanje definisane obaveze primanja i sa situacijom koja postoji na kraju izveštajnog perioda kao što je utvrđeno u IAS 19. Dakle, entitet ne preuzima promenu primanja koja treba obezbediti iz plana u budućnosti sve dok plan ne bude izmenjen pod pretpostavkom stabilne radne snage u budućnosti, osim ako entitet smanji broj zaposlenih obuhvaćenih planom. U drugom slučaju, pretpostavka o budućoj radnoj snazi uključuje smanjenje.
Efekat zahteva za minimalnim finansiranjem na ekonomsku korist dostupnu u vidu smanjenja budućih doprinosa
18 Entitet analizira svaki zahtev za minimalnim finansiranjem na dati datum u doprinosima koji treba da obuhvate (a) svaki postojeći manjak prošlih usluga na osnovi minimalnog finansiranja i (b) buduće usluge.
19 Doprinosi za obuhvatanje svakog postojećeg manjka usluga koje su već primljene po osnovu minimalnog finansiranja ne utiču na buduće doprinose za buduće usluge. Oni mogu uzrokovati nastanak obaveze u skladu sa paragrafima 23-26.
20 Ako postoji zahtev za minimalnim finansiranjem doprinosa koji se odnose na buduće usluge, ekonomska korist dostupna u vidu smanjenja budućih doprinosa je zbir:
(a) svakog iznosa koji umanjuje budući zahtev za minimalnim finansiranjem doprinosa koji se odnose na buduće usluge zbog toga što je entitet izvršio avansnu uplatu (tj. platio je iznos pre nego što je bio obavezan to da uradi); i
(b) procenjenog budućeg troška usluga za svaki period, u skladu sa paragrafima 16 i 17, umanjenog za procenjene zahteve za minimalnim finansiranjem doprinosa koji bi bili zahtevani za buduće usluge u tim periodima da nije izvršena avansna uplata kao što je opisano pod (a).
21 Entitet procenjuje budući zahtev za minimalnim finansiranjem doprinosa koji se odnose na buduće usluge tako što uzima u obzir efekte svakog postojećeg viška obračunatog na osnovu minimalnog finansiranja, ali bez uračunate avansne uplate opisane u paragrafu 20(a). Entitet koristi pretpostavke koje se zahtevaju zahtevom za minimalnim finansiranjem, a za sve faktore koji nisu precizirani zahtevom za minimalnim finansiranjem, pretpostavke u skladu sa pretpostavkama korišćenim za određivanje definisane obaveze primanja i sa situacijom koja postoji na kraju izveštajnog perioda kao što je utvrđeno u IAS 19. Procena uključuje sve promene očekivane kao rezultat entiteta koji plaća dospele minimalne doprinose po njihovom dospeću. Međutim, procena ne uključuje efekat očekivanih promena uslova u osnovi za minimalno finansiranje koje nisu donesene ili ugovorno dogovorene na kraju izveštajnog perioda.
22 Kada entitet obračuna iznos opisan u paragrafu 20(b), ako budući zahtev za minimalnim finansiranjem doprinosa koji se odnose na buduće usluge prevazilazi buduće troškove usluga po IAS 19 u bilo kom datom periodu, taj višak umanjuje ekonomsku korist dostupnu u vidu smanjenja budućih doprinosa. Međutim, iznos opisan u paragrafu 20(b) nikad ne može bidi manji od nule.
Kada zahtev za minimalnim finansiranjem može uzrokovati nastanak obaveze
23 Ako entitet ima obavezu da prema zahtevu za minimalnim finansiranjem plaća doprinose kako bi pokrio postojeći manjak po osnovu minimalnog finansiranja u pogledu već primljenih usluga, entitet određuje da li će doprinosi koji se duguju biti dostupni kao refundiranje ili smanjenje budućih doprinosa nakon što se uplate u plan.
24 U meri u kojoj doprinosi koji se duguju neće biti dostupni nakon što se uplate u plan, entitet priznaje obavezu kada se obaveza pojavi. Obaveza smanjuje neto definisano sredstvo primanja ili povećava neto definisanu obavezu primanja tako da se ne očekuje nikakav dobitak niti gubitak kao rezultat primene paragrafa 64 IAS 19 kada se doprinosi plate.
25-26 [Brisan]
27 Entitet primenjuje ovo Tumačenje za godišnje periode koji počinju 1. januara 2008. ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena.
27A Objavljivanjem IAS 1 (revidiranog 2007. godine) izmenjena je terminologija u svim IFRS. Osim toga je izmenjen i paragraf 26. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ako entitet bude primenjivao IAS 1 (revidiran 2007. godine) za neki raniji period, primenjivaće i izmene za taj raniji period.
27B Objavljivanjem Avansnih uplata zahteva za minimalnim finansiranjem dodat je paragraf 3A i izmenjeni su paragrafi 16-18 i 20-22. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2011. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period obelodanjuje tu činjenicu.
27C IAS 19 (revidiran 2011. godine) je izmenio paragrafe 1, 6, 17 i 24 i obrisao paragrafe 25 i 26. Entitet primenjuje te izmene kada primenjuje IAS 19 (izmenjen 2011. godine).
28 Entitet primenjuje ovo Tumačenje od početka prvog perioda prezentovanog u prvim finansijskim izveštajima na koji se Tumačenje primenjuje. Entitet priznaje svako početno korigovanje koje se javlja usled primene ovog Tumačenja u neraspoređenoj dobiti na početku tog perioda.
29 Entitet primenjuje izmene iz paragrafa 3A, 16-18 i 20-22 od početka najranijeg uporednog perioda prezentovanog u prvim finansijskim izveštajima u kojima entitet primenjuje ovo Tumačenje. Ako je entitet prethodno primenio ovo Tumačenje pre primene ovix izmena, on priznaje korekcije koje su rezultat primene izmena u okviru neraspoređene dobiti na početku najranijeg prezentovanog uporednog perioda.