TUMAČENJE SIC-27Procena suštine transakcija koje uključuju pravni oblik lizinga("Sl. glasnik RS", br. 35/2014) |
• IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške
• IAS 11 Ugovori o izgradnji
• IAS 17 Lizing (revidiran 2003. godine)
• IAS 18 Prihodi
• IAS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina
• IAS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje (revidiran 2003. godine)
• IFRS 4 Ugovori o osiguranju
1 Neki entitet može započeti transakciju ili u niz uređenih transakcija (sporazum) sa nepoznatom stranom ili stranama (investitor) koje uključuju pravni oblik lizinga. Na primer, entitet može dati pod lizing sredstva Investitoru i može ista sredstva uzeti pod povratni lizing, ili mu je druga opcija da legalno proda sredstva i uzme ista sredstva pod povratni lizing. Oblik svakog sporazuma i njegovi uslovi se mogu značajno razlikovati. U primeru lizinga i povratnog lizinga, sporazum može biti osmišljen tako da se ostvaruje poreska prednost za investitora, koju on deli sa entitetom u obliku naknade, a ne da se prenosi pravo na korišćenje nekog sredstva.
2 Kada sporazum sa investitorom uključuje pravni oblik lizinga, pitanja su:
(a) kako odrediti da li je niz transakcija povezan i da li ih treba obračunavati kao jednu transakciju;
(b) da li sporazum zadovoljava definiciju lizinga po IAS 17; i ako ne,
(i) (i) da li zasebni investicioni račun i obaveze plaćanja lizinga koje bi mogle postojati predstavljaju sredstva i obaveze entiteta (npr. razmotrite primer opisan u paragrafu A2(a) uputstva priloženog uz Tumačenje);
(ii) kako entitet treba da obračunava druge obaveze koje proističu iz sporazuma; i
(iii) kako entitet treba da obračunava naknadu koju može da dobije od investitora.
3 Niz transakcija koje uključuju pravni oblik lizinga su povezane i treba da se obračunavaju kao jedna transakcija kada ukupan ekonomski efekat ne može da se razume bez upućivanja na niz transakcija u celini. Ovo je slučaj, na primer, kada je niz transakcija blisko međusobno povezano, kada se o njima pregovaralo kao o jednoj transakciji, i odvijaju se istovremeno ili u neprekinutom sledu. (Deo A priloženog uputstva obezbeđuje ilustracije primene ovog tumačenja.)
4 Računovodstvo odražava suštinu sporazuma. Svi aspekti i implikacije sporazuma se procenjuju tako da određuju njegovu suštinu, sa težištem na onim aspektima i implikacijama koji imaju ekonomski efekat.
5 IAS 17 se primenjuje kada suština nekog sporazuma uključuje prenos prava na korišćenje nekog sredstva u dogovorenom periodu vremena. U indikatore koji pojedinačno pokazuju da sporazum ne može, u suštini, da uključi lizing po IAS 17, spadaju (Deo B priloženog uputstva obezbeđuje ilustracije primene ovog tumačenja):
(a) entitet zadržava sve rizike i nagrade koji proizilaze iz vlasništva nad osnovnim sredstvom i ima značajno ista prava na njegovu upotrebu kao i pre sporazuma;
(b) osnovni razlog za sporazum je postizanje određenog poreskog rezultata, a ne prenos prava na korišćenje nekog sredstva; i
(c) jedna opcija je uključena pod uslovima koji čine njeno izvršenje skoro sigurnim (npr., prodajna opcija koja je izvršiva po ceni značajno višoj od očekivane fer vrednosti kada postane izvršiva).
6 Definicije i uputstva u paragrafima 49-64 Okvira1 se primenjuju u određivanju da li, u suštini, zasebni investicioni račun i obaveze plaćanja lizinga predstavljaju sredstva i obaveze entiteta. Indikatori koji zajednički kazuju da u suštini zasebni investicioni račun i obaveze plaćanja lizinga ne zadovoljavaju definicije sredstava i obaveza i entitet ih ne priznaje, su:
(a) entitet nije u stanju da kontroliše investicioni račun u interesu sopstvenih ciljeva i nije obavezan da isplaćuje rate lizinga. Ovo se dešava kada je, na primer, iznos isplaćen pre roka stavljen na zasebni investicioni račun, da bi se zaštitio Investitor, koji se može jedino koristiti za isplatu Investitora, Investitor se slaže da obaveze isplate lizinga treba da se plaćaju iz fonda na investicionom računu, i entitet nema sposobnost da zadrži isplate Investitoru sa investicionog računa;
(b) entitet ima samo mali rizik od nadoknađivanja čitavog iznosa bilo koje naknade koju je primilo od investitora i, možda od plaćanja nekog dodatnog iznosa, ili, kada naknada nije primljena, samo mali rizik od plaćanja iznosa po drugim obavezama (npr., garanciji). Samo mali rizik od isplate postoji kada, na primer, uslovi sporazuma zahtevaju da se iznos plaćen pre roka uloži u sredstva oslobođena rizika od kojih se očekuje da će generisati dovoljne tokove gotovine da zadovolje obaveze plaćanja lizinga; i
(c) osim početnih tokova gotovine na početku sporazuma, jedini tokovi gotovine koji se očekuju po sporazumu su plaćanja lizinga isključivo iz fondova povučenih sa zasebnog investicionog računa uspostavljenog sa prvobitnim tokovima gotovine.
7 Druge obaveze sporazuma, uključujući bilo kakve obezbeđene garancije i napravljene obaveze prilikom ranog raskida, se obračunavaju po IAS 37, IAS 39 ili IFRS 4, zavisno od uslova.
8 Kriterijumi u paragrafu 20 IAS 18 se primenjuju na činjenice i okolnosti svakog sporazuma u odlučivanju kada priznati naknadu kao prihod koji neki entitet može da primi. Faktori kao što su: da li postoji trajna uključenost u vidu značajnih budućih obaveza učinaka neophodnih da bi se zaradila naknada, da li ima zadržanih rizika, uslovi za garancije, i rizik od ponovne isplate naknade se uzimaju u obzir. Indikatori koji pojedinačno pokazuju da je priznavanje čitave naknade kao prihoda kada se dobije, ako se dobije na početku sporazuma, neprikladno, uključuju:
(a) obaveze ili vršenja ili da se uzdržavanja od određenih značajnih aktivnosti su uslovi zarađivanja dobijene naknade, i stoga izvršenje pravno obavezujućeg sporazuma nije najznačajniji čin koji sporazum zahteva;
(b) stavljena su ograničenja na korišćenje osnovnog sredstva koje ima praktičan uticaj ograničavanja i značajnog menjanja sposobnosti entiteta da koristi (npr. iscrpljuje, prodaje ili daje u zalog kao kolateral) to sredstvo;
(c) mogućnost nadoknade bilo kog iznosa naknade i moguće plaćanje nekog dodatnog iznosa nije mala. Ovo se dešava kada, na primer, kada:
(i) osnovno sredstvo nije specijalizovano sredstvo koje je neophodno entitetu za obavljanje posla, i stoga postoji mogućnost da entitet može platiti iznos da pre vremena raskine sporazum; ili
(ii) uslovi sporazuma zahtevaju od entiteta, ili on ima delimično ili puno diskreciono pravo da investira iznos plaćen pre roka u sredstva koja nose značajan rizik (npr., valuta, kamatna stopa ili kreditni rizik). U ovim okolnostima, rizik da će vrednost investicije biti nedovoljna da zadovolji obaveze plaćanja lizinga nije mali, i stoga postoji mogućnost da se od entiteta zahteva da isplati neki iznos.
9 Naknada se prezentuje u izveštaju o sveobuhvatnom prihodu na osnovu njene ekonomske suštine i prirode.
__________
1 Upućivanje na Okvir se odnosi na IASC Okvir za pripremu i prezentaciju finansijskih izveštaja koji je usvojen od strane IASB 2001. godine. U septembru 2010. Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) je zamenio Okvir sa Konceptualnim okvirom za finansijsko izveštavanje. Paragrafi 49-64 su sada paragrafi 4.4-4.19 u Konceputalnom okviru.
10 Svi aspekti nekog sporazuma koji, u suštini, ne uključuje lizing po IAS 17 se razmatraju pri određivanju odgovarajućih obelodanjivanja koja su neophodna da bi se razumeo sporazum i usvojeni računovodstveni postupak. Entitet obelodanjuje sledeće za svaki period za koji postoji sporazum:
(a) opis sporazuma, uključujući:
(i) osnovno sredstvo i bilo kakva ograničenja njegove upotrebe;
(ii) trajanje i druge značajne uslove sporazuma;
(iii) transakcije koje su povezane, uključujući bilo koje opcije; i
(b) računovodstveni postupak koji se primenjuje na bilo koju dobijenu naknadu, iznos priznat kao prihod u tom periodu i linijsku stavku izveštaja o sveobuhvatnom prihodu u koju je on uključen.
11 Obelodanjivanja koja se zahtevaju u skladu sa paragrafom 10 ovog tumačenja se dostavljaju pojedinačno za svaki sporazum ili ukupno za svaku klasu sporazuma. Klasa podrazumeva grupisanje sporazuma sa osnovnim sredstvima slične prirode (npr. elektrane).
Februar 2000. godine.
Ovo tumačenje stupa na snagu 31. decembar 2001. godine. Promene računovodstvenih politika se obuhvataju u skladu sa IAS 8.