ODLUKAO ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE("Sl. glasnik RS", br. 46/2011, 6/2013 i 51/2014) |
OSNOVNE ODREDBE
1. Ovom odlukom uređuju se način izračunavanja kapitala i adekvatnosti kapitala banke, uslovi i način dobijanja saglasnosti za izračunavanje kapitala i adekvatnosti kapitala banka, kao i kriterijumi za određivanje pokazatelja adekvatnosti kapitala banke koji je veći od propisanog.
2. Pojedini pojmovi, u smislu ove odluke, imaju sledeće značenje:
1) javna administrativna tela su pravna lica u javnom sektoru koja su pod nadzorom organa javne vlasti i koja nisu osnovana radi sticanja dobiti;
2) međunarodna razvojna banka je pravno lice čiji su većinski akcionari iz najmanje tri države i čija je osnovna delatnost obezbeđenje sredstava za finansiranje ekonomskog razvoja svih država članica ili samo izabrane grupe država;
3) mala i srednja preduzeća su privredna društva koja se, u skladu sa zakonom kojim se uređuju računovodstvo i revizija, svrstavaju u mala ili srednja pravna lica;
4) agencija za rejting je pravno lice čija je pretežna delatnost dodeljivanje kreditnih rejtinga pravnim licima i/ili finansijskim instrumentima;
5) podobna agencija za rejting je agencija za rejting čiji su kreditni rejtinzi, na osnovu saglasnosti Narodne banke Srbije, priznati kao podobni za izračunavanje kapitalnih zahteva za kreditni rizik;
6) izabrana agencija za rejting je podobna agencija za rejting čije je kreditne rejtinge određena banka izabrala da koristi za utvrđivanje pondera kreditnog rizika za pojedinačne klase izloženosti;
7) vrste kreditnih rejtinga obuhvataju:
- dugoročne i kratkoročne kreditne rejtinge,
- kreditni rejting dužnika i kreditni rejting finansijskog instrumenta,
- kreditne rejtinge za osnovne i uže tržišne segmente;
8) tržišni segment označava:
- osnovni tržišni segment (javne, poslovne i strukturirane finansije), ili
- uži segment pravnih lica i/ili finansijskih instrumenata, koji obuhvata skup pravnih lica za koji agencija za rejting koristi istu metodologiju za određivanje kreditnih rejtinga i procedure koje obezbeđuju primenu ove metodologije;
9) mapiranje kreditnih rejtinga označava proces raspoređivanja pojedinačnih kreditnih rejtinga podobne agencije za rejting u nivoe kreditnog kvaliteta;
10) tehnika ublažavanja kreditnog rizika označava korišćenje instrumenata kreditne zaštite radi smanjenja kreditnog rizika kome je banka izložena po osnovu jedne ili više izloženosti;
11) kreditna zaštita označava prenošenje kreditnog rizika s korisnika na pružaoca te zaštite;
12) odnosna izloženost je pozicija bilansne aktive ili vanbilansna stavka za koju je pribavljena kreditna zaštita;
13) instrumenti kreditne zaštite označavaju instrumente materijalne i nematerijalne kreditne zaštite;
14) instrumenti materijalne kreditne zaštite su instrumenti čijim korišćenjem banka smanjuje kreditni rizik kome je izložena po osnovu prava da, u slučaju neizmirenja obaveza dužnika banke ili nastanka drugog ugovorenog kreditnog događaja koji se odnosi na tog dužnika:
- unovči ili ostvari prenos, prisvajanje ili zadržavanje određene imovine, ili
- smanji iznos izloženosti za iznos potraživanja od banke ili izloženost zameni iznosom razlike između iznosa ove izloženosti i iznosa potraživanja od banke;
15) instrumenti nematerijalne kreditne zaštite su instrumenti čijim korišćenjem banka smanjuje kreditni rizik kome je izložena, a to smanjenje nastaje po osnovu obaveze trećeg lica da izvrši plaćanje određenog iznosa banci u slučaju neizmirenja obaveza dužnika banke ili nastanka drugog ugovorenog kreditnog događaja koji se odnosi na tog dužnika;
16) kreditni događaj je ugovorom određen događaj ili okolnosti čijim nastupanjem banka stiče pravo korišćenja instrumenata kreditne zaštite;
17) transakcija s pravom dodatnog obezbeđenja (capital market-driven transaction) jeste transakcija kod koje banka ima pravo da, tokom trajanja ugovora, od dužnika, založnog dužnika ili drugog lica koje je obezbedilo sredstvo obezbeđenja zahteva dodatna sredstva obezbeđenja ako se vrednost postojećeg sredstva obezbeđenja (margina) tokom trajanja ugovora smanji;
18) transakcija bez prava dodatnog obezbeđenja (secured lending transaction) jeste transakcija kod koje banka nema pravo iz odredbe pod 17) ove tačke;
19) kreditni derivat je izvedeni finansijski instrument, tj. ugovor kojim se pružalac kreditne zaštite obavezuje da, u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza dužnika ili drugog ugovorenog kreditnog događaja, korisniku te zaštite isplati jedan od sledećih iznosa:
- iznos smanjenja vrednosti referentne obaveze u odnosu na njenu inicijalnu vrednost (cash settlement variable),
- iznos celokupne vrednosti referentne obaveze u zamenu za prenos te obaveze ili drugog ekvivalentnog finansijskog instrumenta (deliverable obligation),
- ugovoreni fiksni iznos (binary payout);
20) referentna obaveza je obaveza koja se koristi za utvrđivanje vrednosti novčane obaveze pružaoca zaštite po kreditnom derivatu ili obaveza koja se prenosi na pružaoca zaštite po tom derivatu;
21) Credit Default Swap (u daljem tekstu: CDS derivat) jeste vrsta kreditnog derivata kojim se pružalac kreditne zaštite obavezuje da će korisniku te zaštite izmiriti gubitak u slučaju neizmirenja obaveza dužnika ili nekog drugog ugovorenog kreditnog događaja, za šta mu korisnik kreditne zaštite plaća odgovarajuću naknadu;
22) Total Return Swap (u daljem tekstu: TRS derivat) jeste vrsta kreditnog derivata kojim korisnik kreditne zaštite sve novčane tokove po odnosnoj izloženosti prenosi pružaocu te zaštite, za šta mu pružalac kreditne zaštite plaća odgovarajuću naknadu obračunatu na osnovu referentne kamatne stope uvećane za određenu maržu, pri čemu:
- ako je vrednost ove izloženosti na dan dospeća TRS derivata veća od njene vrednosti u trenutku zaključivanja ugovora - korisnik kreditne zaštite isplaćuje pružaocu te zaštite razliku u vrednosti te izloženosti,
- ako je vrednost ove izloženosti na dan dospeća TRS derivata manja od njene vrednosti u trenutku zaključivanja ugovora - pružalac kreditne zaštite isplaćuje korisniku te zaštite razliku u vrednosti te izloženosti,
- ako nastupi status neizmirenja obaveza dužnika ili nekog drugog ugovorenog kreditnog događaja - ugovor se raskida, a gubitak snosi pružalac kreditne zaštite;
23) stambena nepokretnost je kuća, stan i delovi stambene zgrade koji su namenjeni stanovanju, garaža, odnosno garažno mesto zajedno sa stanom, kao i zemljište s građevinskom dozvolom za izgradnju kuće, s tim što se vikendice ne smatraju stambenom nepokretnošću;
24) tržišna vrednost nepokretnosti označava procenjeni novčani iznos za koji nepokretnost, na dan utvrđivanja njene vrednosti, može biti prodata pod uslovom da kupac i prodavac postupaju dobrovoljno, informisano, oprezno i bez prinude, pri čemu ova vrednost mora biti transparentno i jasno dokumentovana i mora je utvrditi ovlašćeni procenjivač;
25) ovlašćeni procenjivač je sudski veštak odgovarajuće struke, pravno lice koje je osnovano za obavljanje delatnosti veštačenja u skladu sa zakonom kojim se utvrđuju uslovi za obavljanje poslova veštačenja ili organ koji je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija, nadležan za vođenje poreskog postupka, pri čemu ovo lice ne može biti lice povezano s dužnikom na način utvrđen Zakonom o bankama i ne može biti uključeno u proces odobravanja plasmana ili prodaju nepokretnosti;
26) faktor volatilnosti (haircut) označava korektivni faktor koji odražava volatilnost cena ili deviznog kursa i koji se koristi za prilagođavanje vrednosti izloženosti ili vrednosti sredstva obezbeđenja;
27) pristup zasnovan na internom rejtingu (internal ratings-based approach) (u daljem tekstu: IRB pristup) jeste pristup u kome banka radi izračunavanja kapitalnih zahteva za kreditni rizik primenjuje interne rejting sisteme;
28) osnovni IRB pristup (foundation IRB approach) (u daljem tekstu: FIRB pristup) jeste vrsta IRB pristupa u kome banka primenjuje sopstvene procene verovatnoće neizmirenja obaveza (PD parametar) i propisane procene gubitka usled nastanka neizmirenja obaveza (LGD parametar), faktora konverzije i efektivne ročnosti (M parametar);
29) napredni IRB pristup (advanced IRB approach) (u daljem tekstu: AIRB pristup) jeste vrsta IRB pristupa u kome banka primenjuje sopstvene procene verovatnoće neizmirenja obaveza (PD parametar), sopstvene procene gubitka usled nastanka neizmirenja obaveza (LGD parametar) i faktora konverzije i, ako je to primenljivo, sopstvene procene efektivne ročnosti (M parametar);
30) verovatnoća nastupanja statusa neizmirenja obaveza (probability of default) (u daljem tekstu: PD parametar) jeste verovatnoća da će druga ugovorna strana ući u status neizmirenja obaveza u periodu od godinu dana od dana vršenja procene;
31) gubitak usled nastupanja statusa neizmirenja obaveza (loss given default) (u daljem tekstu: LGD parametar) označava odnos iznosa gubitka ostvarenog usled nastupanja statusa neizmirenja obaveza druge ugovorne strane i iznosa izloženosti prema toj strani u trenutku kad je ovaj status nastupio, pri čemu se pod gubitkom podrazumeva ekonomski gubitak utvrđen uz uzimanje u obzir vremenske vrednosti novca (odnosno uključujući i znatne efekte svođenja na sadašnju vrednost - diskontovanja), kao i znatne direktne i indirektne troškove u vezi s naplatom potraživanja;
32) očekivani gubitak za kreditni rizik (expected loss) (u daljem tekstu: EL parametar) označava odnos između iznosa izloženosti za koji se očekuje da neće biti naplaćen zbog mogućeg nastupanja statusa neizmirenja obaveza druge ugovorne strane ili zbog smanjenja vrednosti kupljenog potraživanja u periodu od godinu dana i iznosa izloženosti u trenutku nastupanja ovog statusa;
33) faktor konverzije označava odnos neiskorišćenog iznosa vanbilansne obaveze za koji se očekuje da će biti iskorišćen u trenutku nastupanja statusa neizmirenja obaveza i trenutno neiskorišćenog iznosa vanbilansne obaveze, pri čemu je iznos vanbilansne obaveze jednak odobrenom limitu koji je poznat dužniku, osim kad je iznos limita koji nije poznat dužniku veći;
34) efektivna ročnost (maturity) (u daljem tekstu: M parametar) označava najduži mogući preostali period u kome se očekuje da dužnik izmiri svoju obavezu;
35) rizik izmirenja/isporuke jeste rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu neizmirenih transakcija ili usled neizvršavanja obaveze druge ugovorne strane po transakcijama slobodne isporuke na ugovoreni datum izmirenja/isporuke (due delivery date);
36) neizmirena transakcija jeste transakcija u vezi s hartijama od vrednosti, stranim valutama ili robom (izuzev transakcija po osnovu repo i reverse repo ugovora i ugovora o davanju i uzimanju u zajam hartija od vrednosti ili robe) koja se izmiruje prema principu "istovremena isporuka i plaćanje" (delivery versus payment), a koja nije realizovana na ugovoreni datum zbog kašnjenja druge ugovorne strane u izmirivanju obaveze;
37) slobodna isporuka je transakcija u vezi s hartijama od vrednosti, stranim valutama ili robom (izuzev transakcija po osnovu repo i reverse repo ugovora i ugovora o davanju i uzimanju u zajam hartija od vrednosti ili robe) kod koje postoji neusklađenost trenutka plaćanja i isporuke, odnosno koja se ne izmiruje prema principu "istovremena isporuka i plaćanje", tako da jedna ugovorna strana može da izvrši plaćanje/isporuku pre nego što druga ugovorna strana izvrši svoju obavezu;
38) rizik druge ugovorne strane (counterparty risk) jeste rizik od neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije, odnosno izmirenja novčanih obaveza po toj transakciji;
39) centralni tržišni učesnik jeste pravno lice ovlašćeno da zaključuje kupoprodajne poslove čiji su predmet ugovori kojima se trguje na jednom ili više finansijskih tržišta, tako da to lice postaje kupac svakom prodavcu i prodavac svakom kupcu;
40) transakcijas dugim rokom izmirenja (long settlement transaction) jeste transakcija u kojoj se jedna ugovorna strana obavezuje da će hartije od vrednosti, robu ili određeni iznos u stranoj valuti preneti, odnosno isporučiti za novčani iznos, druge finansijske instrumente ili robu, pri čemu je ugovorom određeni period između datuma trgovanja i datuma izmirenja, odnosno isporuke duži od perioda koji predstavlja tržišni standard za datu transakciju ili duži od pet radnih dana od datuma kad je transakcija ugovorena - zavisno od toga koji je period kraći;
41) transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti (margin lending transaction) jeste transakcija u kojoj banka odobrava kredit za kupovinu, prodaju, prenos ili trgovanje hartijama od vrednosti;
42) standardizovani sporazum o netiranju (eng. master netting agreement) jeste ugovor kojim se uređuje prebijanje međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana nastalih po osnovu više pojedinačnih pravnih poslova (transakcija), zatim uslovi pod kojima se to prebijanje vrši kad su predmeti ovih pravnih poslova različiti, kao i to da neizvršenje plaćanja jedne ugovorne strane po bilo kojoj transakciji koja je predmet ovog ugovora daje drugoj ugovornoj strani pravo da raskine taj ugovor;
43) skup za netiranje (netting set) jeste grupa transakcija s jednom ugovornom stranom koje su predmet dvostranih sporazuma o netiranju, koji ispunjava uslove propisane tač. od 312. do 319. ove odluke, pri čemu se svaka transakcija koja nije predmet ovih sporazuma smatra posebnim skupom za netiranje;
44) rizična pozicija je vrednost dodeljena pojedinačnoj transakciji u skladu sa standardizovanim metodom iz tač. od 289. do 295. ove odluke;
45) skup za zaštitu (hedging set) jeste grupa rizičnih pozicija po osnovu transakcija iz jednog skupa za netiranje za koje se, pri određivanju vrednosti izloženosti prema standardizovanom metodu u skladu s tačkama iz odredbe pod 45) ove tačke, koristi samo njihov neto iznos;
46) sporazum o margini (margin agreement) jeste poseban ugovor ili ugovorna odredba u skladu s kojom jedna ugovorna strana ima pravo da od druge ugovorne strane zahteva dodatno sredstvo obezbeđenja ako njena izloženost prema toj ugovornoj strani prelazi utvrđeni limit;
47) prag margine (margin threshold) jeste najveći mogući iznos izloženosti prema drugoj ugovornoj strani do kog prva ugovorna strana nema pravo da zahteva dodatno sredstvo obezbeđenja;
48) period rizika margine (margin period of risk) jeste period od poslednjeg dostavljanja sredstva obezbeđenja za transakcije iz skupa za netiranje po osnovu kojih druga ugovorna strana nije izmirila obaveze do trenutka kad je pozicija prema toj ugovornoj strani zatvorena i na taj način ponovo uspostavljena zaštita od tržišnog rizika koji proizlazi iz te transakcije;
49) efektivno dospeće skupa za netiranje, s rokom dospeća dužim od godinu dana, a radi primene metoda internog modela, predstavlja odnos zbira očekivanih izloženosti u toku trajanja transakcija iz skupa za netiranje diskontovanih nerizičnom stopom prinosa i zbira očekivanih izloženosti u toku jedne godine iz skupa za netiranje diskontovanih nerizičnom stopom prinosa, pri čemu ovo dospeće može biti korigovano tako da odražava rizik obnavljanja (rollover risk) na taj način da se očekivana izloženost zameni efektivnom očekivanom izloženošću za period procene koji je kraći od godinu dana;
50) netiranje između različitih kategorija proizvoda (cross-product netting) jeste uključivanje transakcija koje se odnose na različite kategorije proizvoda u isti skup za netiranje, u skladu s tač. od 312. do 319. ove odluke;
51) tekuća tržišna vrednost, a radi primene standardizovanog metoda, jeste neto tržišna vrednost grupe transakcija iz jednog skupa za netiranje, pri čemu se za izračunavanje ove vrednosti koriste i pozitivne i negativne tržišne vrednosti transakcija iz tog skupa;
52) raspodela tržišnih vrednosti transakcija označava procenu raspodele verovatnoće neto tržišnih vrednosti transakcija iz skupa za netiranje na određeni datum u budućnosti, zasnovanu na tržišnim vrednostima tih transakcija koje su se realizovale do datuma procene, pri čemu period između ova dva datuma predstavlja period procene;
53) raspodela izloženosti označava procenu raspodele verovatnoće tržišnih vrednosti transakcija ili izloženosti, izvedenu na takav način da predviđene negativne neto tržišne vrednosti budu jednake nuli;
54) raspodela neosetljiva na rizike označava raspodelu tržišnih vrednosti transakcija ili izloženosti u budućem periodu koja se izračunava na osnovu pretpostavljenih, tj. izvedenih tržišnih vrednosti (npr. izvedena volatilnost nekog finansijskog instrumenta je volatilnost izračunata na osnovu tržišne cene tog instrumenta, korišćenjem određenog modela za vrednovanje;
55) stvarna raspodela označava raspodelu tržišnih vrednosti transakcija ili izloženosti u budućem periodu, izračunatu primenom istorijskih ili realizovanih vrednosti (npr. istorijska volatilnost nekog finansijskog instrumenta je volatilnost izračunata na osnovu istorijskih cena ili promena stopa);
56) tekuća izloženost označava pozitivnu vrednost transakcije ili grupe transakcija iz skupa za netiranje (ako je ova vrednost negativna, onda je tekuća izloženost jednaka nuli), koja bi predstavljala gubitak u slučaju neizmirenja obaveza druge ugovorne strane pod pretpostavkom da se, u slučaju stečaja te ugovorne strane, ova vrednost ne može nadoknaditi;
57) vrhunac izloženosti (peak exposure) jeste najviši procenat raspodele izloženosti na bilo koji određeni datum u budućnosti pre datuma dospeća transakcije s najdužim ugovorenim rokom dospeća u skupu za netiranje;
58) očekivana izloženost (u daljem tekstu: EE vrednost) jeste prosek raspodele izloženosti na bilo koji određeni datum u budućnosti pre datuma dospeća transakcije s najdužim ugovorenim rokom dospeća u skupu za netiranje;
59) efektivna očekivana izloženost (u daljem tekstu: EEE vrednost) na određeni datum je najveća EE vrednost na taj datum ili najveća EE vrednost na bilo koji dan pre tog datuma, zavisno od toga koji je iznos veći;
60) očekivana pozitivna izloženost (expected positive exposure) (u daljem tekstu: EPE vrednost) jeste ponderisani prosek EE vrednosti u određenom periodu (ponderi su učešća pojedinačnih EE vrednosti u zbiru svih pojedinačnih EE vrednosti u tom periodu); pri izračunavanju minimalnog kapitalnog zahteva koristi se prosek tokom prve godine ili, ako sve transakcije u skupu za netiranje imaju rok dospeća kraći od godinu dana - prosek u periodu do dospeća transakcije koja ima najduži rok dospeća u skupu za netiranje;
61) efektivna očekivana pozitivna izloženost (u daljem tekstu: EEPE vrednost) jeste ponderisani prosek EEE vrednosti u određenom periodu (ponderi su učešća pojedinačnih EEE vrednosti u zbiru svih pojedinačnih EEE vrednosti u tom periodu); pri izračunavanju minimalnog kapitalnog zahteva koristi se prosek tokom prve godine ili, ako sve transakcije u skupu za netiranje imaju rok dospeća kraći od godinu dana - prosek u periodu do dospeća transakcije koja ima najduži rok dospeća u skupu za netiranje;
62) prilagođavanje izloženosti po osnovu rizika druge ugovorne strane (credit valuation adjustment) jeste prilagođavanje na iznos jednak srednjim tržišnim vrednostima (mid-market valuation) grupe transakcija s drugom ugovornom stranom, pri čemu to prilagođavanje odražava tržišnu vrednost kreditnog rizika te ugovorne strane (jednostrano prilagođavanje izloženosti po osnovu rizika druge ugovorne strane) ili tržišnu vrednost kreditnog rizika banke i te ugovorne strane;
63) rizik obnavljanja (rollover risk) jeste rizik koji nastaje kad je EPE vrednost potcenjena, pod pretpostavkom da će se buduće transakcije s drugom ugovornom stranom kontinuirano obnavljati, pri čemu dodatna izloženost koja proizlazi iz takvih budućih transakcija nije uključena u obračun EPE vrednosti;
64) opšti korelacijski rizik jeste rizik koji nastaje kad je PD parametar druge ugovorne strane u pozitivnoj korelaciji sa opštim faktorima tržišnog rizika;
65) specifični korelacijski rizik je rizik koji nastaje kad je izloženost prema drugoj ugovornoj strani u pozitivnoj korelaciji s PD parametrom te ugovorne strane, a koja proizlazi iz prirode transakcija s tom ugovornom stranom; banka je izložena ovom riziku ako se očekuje da buduća izloženost prema drugoj ugovornoj strani bude visoka kad je PD parametar te ugovorne strane takođe visok;
66) konvertibilna hartija od vrednosti je hartija od vrednosti koja imaocu daje pravo (opciju) da je zameni za drugu hartiju od vrednosti;
67) identične hartije od vrednosti su hartije od vrednosti koje je izdao isti izdavalac, koje glase na istu valutu, imaju istu kuponsku stopu, dospevaju na isti datum i imaju isti tretman u slučaju likvidacije ili stečaja;
68) pokrivene obveznice su dužničke hartije od vrednosti čije je izdavanje uređeno posebnim zakonom, a koje ispunjavaju sledeće uslove:
- da je njihov izdavalac banka, odnosno pravno lice van Republike Srbije čija je pretežna delatnost primanje depozita i odobravanje kredita za svoj račun i koje je, u skladu s tim zakonom, pod posebnim nadzorom nadležnog državnog organa radi zaštite prava vlasnika ovih obveznica,
- da su obezbeđene imovinom koja pruža dovoljno pokriće za izmirenje obaveza po ovim obveznicama u celokupnom periodu do njihovog dospeća i da se sredstva od prodaje tih obveznica plasiraju u tu imovinu,
- da, u slučaju stečaja ili likvidacije izdavaoca obveznica, vlasnici obveznica, u skladu s tim zakonom, imaju razlučno pravo u odnosu na imovinu koja služi kao obezbeđenje;
69) repo ugovor je ugovor kojim banka prodaje hartije od vrednosti ili robu uz obavezu ponovnog otkupa tih hartija ili te robe, odnosno hartija od vrednosti ili robe sa istim karakteristikama po unapred utvrđenoj ceni i na unapred, odnosno naknadno utvrđen budući datum koji određuje banka, a reverse repo ugovor je ugovor kojim banka kupuje hartije od vrednosti ili robu uz obavezu ponovne prodaje tih hartija ili te robe, odnosno hartija od vrednosti ili robe sa istim karakteristikama po unapred utvrđenoj ceni i na unapred, odnosno naknadno utvrđen budući datum koji odredi prodavac - pri čemu i repo i reverse repo ugovor treba da ispune sledeće uslove:
- da banka, odnosno druga ugovorna strana prenese pravo vlasništva na hartijama od vrednosti ili robi koji su predmet tog ugovora i
- da banka hartije od vrednosti ili robu koji su predmet tog ugovora može preneti samo jednoj ugovornoj strani;
70) ugovor o davanju u zajam hartija od vrednosti ili robe je ugovor kojim banka pozajmljuje hartije od vrednosti ili robu drugoj ugovornoj strani uz odgovarajuće sredstvo obezbeđenja i uz obavezu te ugovorne strane da ove hartije ili robu vrati na tačno utvrđen datum ili na zahtev banke;
71) ugovor o uzimanju u zajam hartija od vrednosti ili robe je ugovor kojim druga ugovorna strana pozajmljuje hartije od vrednosti ili robu banci uz odgovarajuće sredstvo obezbeđenja i uz obavezu banke da ove hartije ili robu vrati na tačno utvrđeni datum ili na zahtev te ugovorne strane;
72) OTC finansijski derivat je finansijski derivat kojim se trguje na vanberzanskom tržištu;
73) roba označava materijalne proizvode kojima se trguje na organizovanom tržištu (npr. poljoprivredni proizvodi, minerali - uključujući i naftu, plemeniti metali - isključujući zlato), kao i finansijske derivate koji se odnose na te proizvode;
74) finansiranje robe označava poziciju u knjizi trgovanja koja proizlazi iz poslova terminske prodaje robe, pri čemu su troškovi finansiranja robe unapred poznati i ne menjaju se do datuma terminske prodaje;
75) VaR (Value at Risk) označava najveći mogući gubitak u portfoliju banke tokom određenog perioda i pri unapred definisanom intervalu poverenja;
76) rizik događaja je rizik promene vrednosti portfolija banke usled naglih i velikih promena tržišnih cena (verovatnoća nastanka ovih događaja je mala, ali mogu izazvati velike materijalne gubitke u portfoliju banke);
77) faktori poslovnog okruženja su spoljni (eksterni) faktori koji utiču na poslovanje banke;
78) očekivani gubitak za operativni rizik je iznos gubitka po osnovu operativnog rizika - za određeni segment poslovanja ili za celu banku - izračunat za period od godinu dana;
79) neočekivani gubitak za operativni rizik je iznos gubitka koji prevazilazi iznos očekivanog gubitka - za određeni segment poslovanja ili za celu banku - izračunat uzimanjem u obzir raspodele rizika pri intervalu poverenja od 99,9% za period od godinu dana;
80) sopstvena procena operativnog rizika (self-assessment) jeste procena postojeće i potencijalne izloženosti banke operativnom riziku, zasnovana na znanju i iskustvu zaposlenih u pojedinim organizacionim jedinicama banke.
POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA
3. Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke jednak je odnosu kapitala i rizične aktive banke.
Rizična aktiva iz stava 1. ove tačke predstavlja zbir:
- ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom utvrđene na način propisan u glavi IV ove odluke;
- kapitalnih zahteva za tržišne rizike utvrđenih na način propisan u glavi V ove odluke i kapitalnog zahteva za operativni rizik utvrđenog na način propisan u glavi VI te odluke, pomnoženih recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala iz stava 3. ove tačke, odnosno tačke 4. ove odluke.
Banka je dužna da pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na nivou koji nije niži od 12%.
Banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala veći ili bi, zbog raspodele dobiti, bio veći od pokazatelja utvrđenog u stavu 3. ove tačke za manje od 2,5 procentnih poena, može vršiti raspodelu dobiti samo u elemente osnovnog kapitala.
4. Narodna banka Srbije može banci odrediti pokazatelj adekvatnosti kapitala veći od onog koji je propisan u tački 3. stav 3. ove odluke ako kontrolom boniteta i zakonitosti poslovanja banke utvrdi da je to potrebno radi stabilnog i sigurnog poslovanja banke, odnosno ispunjenja njenih obaveza prema poveriocima.
Povećanje pokazatelja adekvatnosti kapitala banke, kao i iznos tog povećanja, Narodna banka Srbije određuje na osnovu ocene:
- iznosa kapitala banke potrebnog za pokriće svih rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena, a naročito rizika koji nisu uključeni u obračun ovog pokazatelja;
- sveobuhvatnosti i pouzdanosti uspostavljenog sistema upravljanja rizicima banke i njegove usklađenosti s rizičnim profilom banke;
- značaja mogućeg uticaja nepravilnosti utvrđenih u sistemu upravljanja rizicima banke na finansijski položaj banke;
- adekvatnosti uspostavljenog procesa interne procene adekvatnosti kapitala banke, njegovog doslednog sprovođenja i rezultata te procene;
- uticaja značajnijih promena u poslovnoj strategiji banke ili u obimu njenog poslovanja, kao i efekata odstupanja od ove strategije, na rizični profil banke, odnosno njen finansijski položaj.
5. Banka je dužna da u svom poslovanju obezbedi da visina njenog kapitala nikad ne bude manja od dinarske protivvrednosti iznosa od 10.000.000 evra, prema zvaničnom srednjem kursu.
Banka je dužna da, pored ispunjenja uslova iz stava 1. ove tačke, u svakom trenutku održava kapital i na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, a najmanje u visini zbira sledećih kapitalnih zahteva:
- kapitalnog zahteva za kreditni rizik i za rizik druge ugovorne strane za sve poslovne aktivnosti banke i kapitalnog zahteva za rizik izmirenja/isporuke za aktivnosti iz knjige trgovanja (u daljem tekstu: kapitalni zahtev za kreditne rizike);
- kapitalnog zahteva za cenovni rizik za aktivnosti iz knjige trgovanja;
- kapitalnog zahteva za devizni rizik i za robni rizik za sve poslovne aktivnosti banke;
- kapitalnog zahteva za operativni rizik za sve poslovne aktivnosti banke.
Kapitalni zahtev za kreditne rizike izračunava se množenjem ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom, utvrđene na način propisan u glavi IV ove odluke, sa 12%.
Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunavaju se na način propisan u glavi V ove odluke, kapitalni zahtev za rizik izmirenja/isporuke izračunava se na način propisan u glavi IV, odeljak 3, pododeljak 1, te odluke, a kapitalni zahtev za operativni rizik - na način propisan u glavi VI ove odluke.
Ako je Narodna banka Srbije, u skladu s tačkom 4. ove odluke, banci odredila pokazatelj adekvatnosti kapitala veći od propisanog - banka je dužna da kapital održava na nivou koji je jednak zbiru kapitalnih zahteva iz stava 2. ove tačke izračunatih primenom uvećanog pokazatelja.
6. Banka je dužna da, pored održavanja propisanog pokazatelja adekvatnosti kapitala i ispunjenja minimalnih kapitalnih zahteva u skladu sa ovom odlukom, sprovodi i proces interne procene adekvatnosti kapitala u skladu sa odlukom kojom se uređuje upravljanje rizicima banke.
KAPITAL BANKE
7. Kapital banke čini zbir osnovnog kapitala i dopunskog kapitala, umanjen za odbitne stavke od kapitala.
Banka je dužna da se pri obračunu kapitala pridržava ograničenja za pojedine elemente kapitala propisanih u odeljku 4. ove glave.
Osnovni kapital
8. Osnovni kapital banke čini zbir sledećih elemenata, umanjen za odbitne stavke iz tačke 12. ove odluke:
1) uplaćenog akcijskog kapitala, osim preferencijalnih kumulativnih akcija;
2) rezervi iz dobiti;
3) dobiti banke.
Elementi iz stava 1. ove tačke uključuju se u osnovni kapital ako ispunjavaju sledeće uslove:
- da nemaju određeni rok dospeća i da se ne mogu povući;
- da se bezuslovno, u celosti i bez odlaganja mogu koristiti za pokriće gubitaka u toku redovnog poslovanja banke;
- da banka ima pravo da ne isplati dividende ili da ograniči njihovu isplatu;
- da je, u slučaju stečaja ili likvidacije banke, pravo vlasnika instrumenata koji se uključuju u osnovni kapital na učešće u raspodeli stečajne, odnosno likvidacione mase podređeno pravu ostalih poverilaca banke i vlasnika drugih instrumenata kapitala;
- da su umanjeni za sve potencijalne poreske obaveze.
9. Banka u osnovni kapital uključuje akcijski kapital upisan i uplaćen po osnovu izdatih običnih i preferencijalnih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija, u iznosu:
1) nominalne vrednosti uplaćenih običnih i preferencijalnih akcija i
2) pripadajuće emisione premije, tj. iznosa uplaćenog iznad nominalne vrednosti upisanih običnih i preferencijalnih akcija.
10. Rezerve iz dobiti koje banka uključuje u osnovni kapital čine sve vrste rezervi banke koje su formirane na osnovu odluke skupštine banke, a na teret dobiti nakon njenog oporezivanja.
11. Dobit banke koja se uključuje u osnovni kapital čini:
1) dobit iz ranijih godina koja nije opterećena nikakvim budućim obavezama a za koju je skupština banke donela odluku da će biti raspoređena u osnovni kapital;
2) dobit iz tekuće godine ako je Narodna banka Srbije, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdila da su ispunjeni sledeći uslovi:
- da je iznos dobiti potvrdio spoljni revizor ovlašćen za reviziju finansijskih izveštaja banke;
- da je iznos dobiti umanjen za obračunati porez na dobit i sve druge obaveze iz dobiti (obaveze za dividende, druga učešća u raspodeli dobiti i dr.);
- da je skupština banke donela odluku o raspoređivanju dobiti u osnovni kapital i da iznos dobiti banke iz tekuće godine koji se uključuje u osnovni kapital nije veći od iznosa utvrđenog na osnovu te odluke.
12. Odbitne stavke od osnovnog kapitala su:
1) gubici iz prethodnih godina;
2) gubitak tekuće godine;
3) nematerijalna ulaganja;
4) stečene sopstvene obične i preferencijalne akcije, osim preferencijalnih kumulativnih akcija, u iznosu njihove knjigovodstvene vrednosti (nominalne vrednosti uvećane za emisionu premiju);
5) obične i preferencijalne akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija, koje je ta banka uzela u zalogu u iznosu vrednosti potraživanja obezbeđenih zalogom akcija, odnosno nominalne vrednosti akcija uzetih u zalogu uvećane za pripadajuću emisionu premiju, zavisno od toga koja je od ove dve vrednosti niža;
6) regulatorna usklađivanja vrednosti u odnosu na međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, odnosno međunarodne računovodstvene standarde (u daljem tekstu: MSFI/MRS).
Nematerijalna ulaganja iz stava 1. odredba pod 3) ove tačke čine gudvil (goodwill), licence, patenti, žigovi, zaštitni znakovi i koncesije, kao i drugi oblici nematerijalnih ulaganja vrednovani prema fer vrednosti u skladu s MSFI/MRS.
Regulatorna usklađivanja vrednosti u odnosu na MSFI/MRS iz stava 1. odredba pod 6) ove tačke čine:
1) nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju;
2) ostale neto negativne revalorizacione rezerve koje se ne odnose na odbitne stavke od osnovnog kapitala ili elemente koji se uključuju u dopunski kapital banke;
3) dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koje su umanjene zbog promene kreditnog rejtinga banke;
4) iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke.
Dopunski kapital
13. Dopunski kapital banke čini zbir sledećih elemenata, umanjen za odbitne stavke iz tačke 20. ove odluke:
1) uplaćenog akcijskog kapitala po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija banke;
2) dela pozitivnih revalorizacionih rezervi banke;
3) hibridnih instrumenata kapitala;
4) subordiniranih obaveza;
5) viška izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebnih rezervi u odnosu na očekivane gubitke - za banke koje su dobile saglasnost Narodne banke Srbije za primenu IRB pristupa.
14. Preferencijalne kumulativne akcije uključuju se u dopunski kapital banke ako ispunjavaju sledeće uslove:
1) da nemaju određeni rok dospeća i da se ne mogu povući;
2) da se bezuslovno, u celosti i bez odlaganja mogu koristiti za pokriće gubitaka u toku redovnog poslovanja banke;
3) da banka ima pravo odlaganja isplate dividendi;
4) da je, u slučaju stečaja ili likvidacije banke, pravo vlasnika ovih akcija na učešće u raspodeli stečajne, odnosno likvidacione mase podređeno pravu ostalih poverilaca banke i vlasnika drugih instrumenata kapitala, izuzev onih koje se uključuju u osnovni kapital;
5) da su umanjene za sve potencijalne poreske obaveze.
Banka u dopunski kapital uključuje akcijski kapital upisan i uplaćen po osnovu izdatih preferencijalnih kumulativnih akcija u iznosu:
1) nominalne vrednosti uplaćenih preferencijalnih kumulativnih akcija;
2) pripadajuće emisione premije, tj. iznosa uplaćenog iznad nominalne vrednosti upisanih preferencijalnih kumulativnih akcija.
15. Banka u dopunski kapital uključuje deo pozitivnih revalorizacionih rezervi nastalih po osnovu efekata promene fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalih sredstava koji se, u skladu s MSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi, a koje su umanjene za efekte poreskih obaveza.
16. Hibridni instrumenti kapitala predstavljaju finansijske instrumente koje je izdala banka i koji imaju karakteristike vlasničkih i dužničkih finansijskih instrumenata. Banka u dopunski kapital uključuje one hibridne instrumente kapitala koji ispunjavaju sledeće uslove:
1) da su u celini uplaćeni;
2) da nemaju ugovoreni rok dospeća, odnosno da imaju ugovoren rok dospeća koji nije kraći od 30 godina od dana uplate;
3) da otplata vlasnicima ili otkup koji bi izvršila banka nisu mogući pre ugovorenog roka dospeća, osim u slučaju pretvaranja tih instrumenata u akcije banke koje nisu preferencijalne kumulativne akcije;
4) da se bezuslovno, u celosti i bez odlaganja mogu koristiti za pokriće gubitaka u toku redovnog poslovanja banke;
5) da se, u slučaju stečaja ili likvidacije banke, obaveze po ovim instrumentima mogu izmiriti tek nakon izmirenja svih drugih obaveza banke, uključujući i subordinirane obaveze, izuzev onih koje se uključuju u osnovni kapital;
6) da za njih banka ili s njom povezano lice nisu izdali nikakav instrument obezbeđenja plaćanja;
7) da banka ne može plaćati kamate ni naknade po ovim instrumentima ako joj je adekvatnost kapitala ispod nivoa propisanog ovom odlukom;
8) da banka može odložiti plaćanje kamata i naknada po ovim instrumentima ako nije isplatila dividende za prethodnu godinu.
Banka je dužna da iz obračuna dopunskog kapitala isključi hibridne instrumente kapitala kod kojih je do roka dospeća preostalo manje od dvanaest meseci.
17. Subordinirane obaveze banke uključuju se u dopunski kapital banke ako ispunjavaju sledeće uslove:
1) da su u celini uplaćene;
2) da im je ugovoreni rok dospeća najmanje pet godina od dana uplate;
3) da otplata poveriocima ili otkup tih obaveza nisu mogući pre ugovorenog roka dospeća, osim u slučaju pretvaranja ovih obaveza u akcije banke koje nisu preferencijalne kumulativne akcije;
4) da su raspoložive za pokriće gubitaka tek u slučaju stečaja ili likvidacije banke, odnosno da nisu raspoložive za pokriće gubitka iz redovnog poslovanja banke;
5) da se, u slučaju stečaja ili likvidacije banke, mogu izmiriti tek nakon izmirenja svih obaveza banke koje nisu subordinirane, a pre akcionara banke i vlasnika hibridnih instrumenata koje je izdala banka;
6) da za njih banka ili s njom povezano lice nisu izdali nikakav instrument obezbeđenja plaćanja;
7) da poverilac banke nije istovremeno i dužnik banke po njenom subordiniranom potraživanju.
Iznos subordinirane obaveze banke koji se uključuje u dopunski kapital se, u poslednjih pet godina pre roka dospeća te obaveze, umanjuje za 20% godišnje, pa se u poslednjoj godini pre tog roka subordinirane obaveze ne uključuju u dopunski kapital.
18. Banka može u obračun dopunskog kapitala uključiti hibridni instrument ili subordiniranu obavezu samo ako je najmanje 30 dana pre dana ovog uključivanja o tome obavestila Narodnu banku Srbije i uz to obaveštenje dostavila sledeću dokumentaciju:
1) dokumentaciju u vezi sa izdavanjem ovih instrumenata, odnosno nastankom ove obaveze, kao i drugu dokumentaciju kojom se dokazuje ispunjenost uslova iz tačke 16. stav 1, odnosno tačke 17. stav 1. ove odluke;
2) prikaz ispunjenosti uslova iz tačke 16. stav 1, odnosno tačke 17. stav 1. ove odluke, s pozivanjem na odgovarajuću dokumentaciju;
3) opis računovodstvenog tretmana ovog instrumenta, odnosno ove obaveze;
4) obračun iznosa kapitala i kapitalnih zahteva poslednjeg dana u mesecu koji prethodi dostavljanju ovog obaveštenja, bez uključivanja hibridnog instrumenta, odnosno subordinirane obaveze;
5) projekciju obračuna iznosa kapitala i kapitalnih zahteva za naredne tri godine, uključujući i hibridni instrument, odnosno subordiniranu obavezu.
Ako je banka dostavila nepotpunu ili neodgovarajuću dokumentaciju iz stava 1. ove tačke, Narodna banka Srbije može, u roku od 20 dana od dana dostavljanja obaveštenja, odnosno dokumentacije iz tog stava, zatražiti od banke dostavljanje uredne dokumentacije.
Rok iz stava 1. ove tačke računa se od dana dostavljanja uredne dokumentacije iz tog stava.
Banka je dužna da, u slučaju promene uslova iz tačke 16. stav 1, odnosno tačke 17. stav 1. ove odluke, o tome bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije i dostavi joj odgovarajuću dokumentaciju o tim promenama. U slučaju prestanka ispunjenja ovih uslova, banka je dužna da hibridni instrument, odnosno subordiniranu obavezu isključi iz obračuna kapitala.
19. Višak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve u odnosu na očekivane gubitke iz tačke 13. odredba pod 5) ove odluke predstavlja pozitivan iznos razlike između ukupnih ispravki vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama uvećanih za iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke, s jedne strane, i iznosa ukupnih očekivanih gubitaka obračunatih primenom IRB pristupa u skladu s tačkom 258. ove odluke, s druge strane, a najviše do iznosa od 0,6% ukupne aktive banke ponderisane kreditnim rizikom dobijene primenom IRB pristupa.
20. Odbitne stavke od dopunskog kapitala su:
1) stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije u iznosu njihove knjigovodstvene vrednosti;
2) preferencijalne kumulativne akcije banke koje je ta banka uzela u zalogu u iznosu vrednosti potraživanja obezbeđenih zalogom ovih akcija, odnosno nominalne vrednosti akcija uzetih u zalogu uvećane za pripadajuću emisionu premiju, zavisno od toga koja je od ove dve vrednosti niža;
3) potraživanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke koja su obezbeđena hibridnim instrumentom ili subordiniranom obavezom banke do iznosa u kome su ti instrumenti/obaveze uključeni u dopunski kapital.
Odbitne stavke od kapitala
21. Odbitne stavke od kapitala banke su:
1) direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica;
2) ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima direktna ili indirektna ulaganja u iznosu većem od 10% kapitala tih lica;
3) ukupan iznos direktnih i indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog kapitala, kao i ulaganja u njihove hibridne instrumente i subordinirane obaveze, koji prelazi 10% zbira osnovnog i dopunskog kapitala banke za koju se obračunava kapital;
4) iznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru;
5) manjak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve u odnosu na očekivane gubitke - za banke koje su dobile saglasnost Narodne banke Srbije za primenu IRB pristupa;
6) iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporuka ako druga ugovorna strana nije izmirila svoju obavezu u roku od četiri radna dana;
7) potraživanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim s bankom ili prema zaposlenima u banci, koje je banka ugovorila pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih s drugim licima koja nisu povezana s bankom, odnosno nisu zaposlena u banci.
22. Manjak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve u odnosu na očekivane gubitke iz stava 1. odredba pod 5) ove tačke predstavlja pozitivan iznos razlike između iznosa ukupnih očekivanih gubitaka obračunatih primenom IRB pristupa u skladu s tačkom 258. ove odluke, s jedne strane, i ukupnih ispravki vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama uvećanih za iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke, s druge strane.
23. Odbitne stavke iz tačke 21. ove odluke oduzimaju se od osnovnog i dopunskog kapitala banke na sledeći način:
- 50% njihovog ukupnog iznosa oduzima se od osnovnog kapitala;
- 50% njihovog ukupnog iznosa oduzima se od dopunskog kapitala.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, ako je 50% ukupnog iznosa odbitnih stavki od kapitala veće od iznosa dopunskog kapitala banke - razlika iznad iznosa dopunskog kapitala oduzima se od osnovnog kapitala.
24. Odbitne stavke od kapitala banke nisu ulaganja u kapital banke ili drugog lica u finansijskom sektoru koja su privremenog karaktera i posledica su pružanja finansijske pomoći radi restrukturiranja tih lica. Banka je dužna da o ovim ulaganjima bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije i o tome joj dostavi svu potrebnu dokumentaciju.
Ograničenja za pojedine elemente kapitala banke
25. Banka je dužna da se pridržava sledećih ograničenja za pojedine elemente kapitala:
1) osnovni kapital čini najmanje 50% kapitala;
2) subordinirane obaveze uključene u dopunski kapital ne mogu biti veće od 50% iznosa osnovnog kapitala;
3) ukupan iznos hibridnih instrumenata, isključujući hibridne instrumente koji se usled pogoršanja finansijskog stanja banke mogu pretvoriti u njene akcije (osim preferencijalnih kumulativnih akcija), ne može biti veći od 35% osnovnog kapitala te banke;
4) ukupan iznos svih hibridnih instrumenata ne može biti veći od 50% osnovnog kapitala banke.
AKTIVA PONDERISANA KREDITNIM RIZIKOM
26. Ukupna aktiva ponderisana kreditnim rizikom predstavlja zbir aktive ponderisane kreditnim rizikom izračunate korišćenjem standardizovanog pristupa, odnosno IRB pristupa i aktive ponderisane kreditnim rizikom za rizik izmirenja/isporuke.
Banka je dužna da za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom koristi standardizovani pristup propisan u odeljku 1. ove glave.
Izuzetno od stava 2. ove tačke, banka može za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom koristiti IRB pristup propisan u odeljku 2. ove glave ako je za to dobila saglasnost Narodne banke Srbije, pod uslovima i na način utvrđenim u toj saglasnosti.
Standardizovani pristup
27. Aktiva banke ponderisana kreditnim rizikom predstavlja zbir vrednosti pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoženih odgovarajućim ponderima kreditnog rizika.
Banka može vršiti prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom za pozicije bilansne aktive i vanbilansnih stavki na koje je primenila tehnike ublažavanja ovog rizika, i to prilagođavanjem vrednosti tih pozicija ili primenom odgovarajućih pondera tog rizika, na način i pod uslovima propisanim u pododeljku 4. ovog odeljka.
1. Vrednost pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki
28. Vrednost pozicija bilansne aktive, radi obračuna aktive ponderisane kreditnim rizikom, jednaka je iznosu bruto knjigovodstvene vrednosti tih pozicija umanjene za ispravke vrednosti i za potrebnu rezervu za procenjene gubitke.
29. Vrednost vanbilansnih stavki, radi obračuna aktive ponderisane kreditnim rizikom, jednaka je iznosu bruto knjigovodstvene vrednosti tih stavki umanjene za rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi i za potrebnu rezervu za procenjene gubitke, koja je pomnožena sledećim faktorima konverzije:
1) 0% - ako je vanbilansna stavka raspoređena u kategoriju niskog rizika;
2) 20% - ako je vanbilansna stavka raspoređena u kategoriju umerenog rizika;
3) 50% - ako je vanbilansna stavka raspoređena u kategoriju srednjeg rizika;
4) 100% - ako je vanbilansna stavka raspoređena u kategoriju visokog rizika.
Vanbilansne stavke raspoređuju se u kategorije rizika na sledeći način:
1) kategorija niskog rizika obuhvata sledeće stavke:
- neiskorišćeni iznos okvirnog kredita i ostalih plasmana koje banka može bezuslovno i bez prethodne najave otkazati ili za koje je ugovoreno pravo banke da jednostrano raskine ugovor usled pogoršanja kreditne sposobnosti dužnika, pri čemu se ovaj kredit za fizička lica smatra bezuslovno opozivim ako je to predviđeno propisima kojima se uređuje zaštita klijenata banke - fizičkih lica ili ugovorni uslovi dopuštaju banci da ga u potpunosti opozove,
- vanbilansne stavke po kojima ne može doći do plaćanja;
2) kategorija umerenog rizika obuhvata sledeće stavke:
- dokumentarne akreditive kod kojih roba koja je predmet isporuke predstavlja sredstvo obezbeđenja, kao i druge slične vanbilansne stavke kod kojih postoji mogućnost potpunog namirenja iz sredstava obezbeđenja,
- neiskorišćeni iznos okvirnih kredita i ostalih plasmana sa efektivnim rokom dospeća do godinu dana, osim onih koji ispunjavaju uslove za raspoređivanje u kategoriju niskog rizika;
3) kategorija srednjeg rizika obuhvata sledeće stavke:
- dokumentarne akreditive, osim onih koji ispunjavaju uslove za raspoređivanje u kategoriju umerenog rizika,
- licitacione i tenderske garancije, garancije za dobro izvršenje posla, carinske garancije i garancije za izmirenje poreskih obaveza, kao i činidbene garancije,
- neopozive stendbaj akreditive koji nisu sredstvo obezbeđenja potraživanja,
- neiskorišćeni iznos okvirnih kredita i ostalih plasmana sa efektivnim rokom dospeća dužim od godinu dana, osim onih koji ispunjavaju uslove za raspoređivanje u kategoriju niskog rizika;
4) kategorija visokog rizika obuhvata ostale vanbilansne stavke koje nisu obuhvaćene nijednom drugom kategorijom rizika.
Efektivnim rokom dospeća iz stava 2. ove tačke smatra se prvobitno ugovoreni rok dospeća uvećan za sva produženja tog roka koja banka očekuje, kao i za produženja koja su već nastala.
30. Izuzetno od tač. 28. i 29. ove odluke, banka primenjuje metode propisane u odeljku 3. ove glave za izračunavanje vrednosti pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki koje se odnose na:
- finansijske derivate navedene u Prilogu 3, koji je odštampan uz ovu odluku i njen je sastavni deo;
- kreditne derivate (iz knjige trgovanja);
- transakcije po osnovu repo i reverse repo ugovora (u daljem tekstu: repo i reverse repo transakcije);
- transakcije po osnovu ugovora o davanju ili uzimanju u zajam hartija od vrednosti ili robe (u daljem tekstu: transakcije davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe);
- transakcije kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti;
- transakcije s dugim rokom izmirenja.
31. Ponder kreditnog rizika se za svaku pojedinačnu poziciju bilansne aktive i vanbilansnu stavku (u daljem tekstu: izloženost) određuje na osnovu klase izloženosti i nivoa njenog kreditnog kvaliteta.
32. Banka je dužna da sve izloženosti iz bankarske knjige, izloženosti iz knjige trgovanja za koje je dužna da izračunava kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane, kao i ostale izloženosti iz knjige trgovanja ako su ispunjeni uslovi iz tačke 320. stav 4. ove odluke, rasporedi u jednu od sledećih klasa:
1) izloženosti prema državama i centralnim bankama;
2) izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave;
3) izloženosti prema javnim administrativnim telima;
4) izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama;
5) izloženosti prema međunarodnim organizacijama;
6) izloženosti prema bankama;
7) izloženosti prema privrednim društvima;
8) izloženosti prema fizičkim licima;
9) izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima;
10) dospela nenaplaćena potraživanja;
11) visokorizične izloženosti;
12) izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica;
13) izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove;
14) ostale izloženosti.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka nije dužna da u klase izloženosti iz tog stava rasporedi izloženosti koje su u obračun kapitala uključene kao odbitne stavke od osnovnog kapitala, dopunskog kapitala ili kapitala banke.
Banka je dužna da unutrašnjim aktima bliže utvrdi kriterijume na osnovu kojih bilansne pozicije i vanbilansne stavke raspoređuje u klase izloženosti iz stava 1. ove tačke.
33. Nivo kreditnog kvaliteta izloženosti određuje se na osnovu kreditnog rejtinga dužnika, odnosno kreditnog rejtinga finansijskog instrumenta koji je dodelila izabrana agencija za rejting i njihovog mapiranja u skladu s pododeljkom 5. ovog odeljka.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka može koristiti kreditne procene agencija za kreditiranje izvoza za određivanje nivoa kreditnog kvaliteta izloženosti prema državama i centralnim bankama, i to:
- kreditnu procenu države koju su sporazumno odredile agencije za kreditiranje izvoza, potpisnice Sporazuma Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (u daljem tekstu: OECD) "Arrangement on Guidelines for Officially Supported Export Credits", ili
- kreditnu procenu države koju objavljuje pojedinačna agencija za kreditiranje izvoza primenjujući metodologiju OECD-a (kreditna procena raspoređuje se u jednu od osam kategorija najmanjih premija osiguranja izvoza).
Banka je dužna da, pri dodeljivanju pondera kreditnog rizika, kreditne rejtinge izabrane agencije za rejting koristi na način propisan u pododeljku 3. ovog odeljka, pri čemu se odredbe tog pododeljka shodno primenjuju i na dodeljivanje pondera kreditnog rizika prema kreditnim procenama agencija za kreditiranje izvoza.
Banka nivo kreditnog kvaliteta za izloženosti po osnovu repo i reverse repo transakcija i forvard ugovora za kupovinu imovine određuje na osnovu imovine koja je predmet transakcije, a ne na osnovu kreditnog rejtinga dužnika.
a) Izloženosti prema državama i centralnim bankama
34. Ako banka koristi kreditne rejtinge izabrane agencije za rejting - izloženostima prema državama i centralnim bankama dodeljuje ponder kreditnog rizika naveden u sledećoj tabeli (Tabela 1), prema rasporedu kreditnih rejtinga u odgovarajući nivo kreditnog kvaliteta:
Tabela 1.
Nivo kreditnog kvaliteta |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
Ponder kreditnog rizika |
0% |
20% |
50% |
100% |
100% |
150% |
35. Ako banka koristi kreditne procene agencije za kreditiranje izvoza - izloženostima prema državama i centralnim bankama dodeljuje ponder kreditnog rizika naveden u sledećoj tabeli (Tabela 2), prema rasporedu kreditne procene u kategorije najmanjih premija osiguranja izvoza:
Tabela 2.
Kategorije najmanjih premija osiguranja izvoza |
0 |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
Ponder kreditnog rizika |
0% |
0% |
20% |
50% |
100% |
100% |
100% |
150% |
36. Banka izloženostima prema Republici Srbiji, Narodnoj banci Srbije, kao i državama i centralnim bankama država članica Evropske unije kojima je dodeljen kreditni rejting kome odgovara najmanje nivo kreditnog kvaliteta 3 (investicioni rang), a koje su izražene i izmiruju se u njihovim nacionalnim valutama, dodeljuje ponder kreditnog rizika 0%.
Banka izloženostima prema državama koje nisu članice Evropske unije i centralnim bankama ovih država kojima je dodeljen kreditni rejting kome odgovara najmanje nivo kreditnog kvaliteta 3 (investicioni rang), a koje su izražene i izmiruju se u njihovim nacionalnim valutama, dodeljuje ponder kreditnog rizika 0% ako su propisi te države kojima se uređuje poslovanje banaka i nadzor nad tim poslovanjem usklađeni sa odgovarajućim propisima Evropske unije.
Banka izloženostima prema Evropskoj centralnoj banci dodeljuje ponder kreditnog rizika 0%.
Banka izloženostima prema državama i centralnim bankama za koje ne postoji raspoloživi kreditni rejting izabrane agencije za rejting ili kreditna procena agencije za kreditiranje izvoza dodeljuje ponder kreditnog rizika 100%.
b) Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave
37. Banka izloženostima prema autonomnim pokrajinama u Republici Srbiji dodeljuje ponder kreditnog rizika propisan za izloženosti prema Republici Srbiji.
38. Banka izloženostima prema jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji, kao i izloženostima prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave izvan Republike Srbije, dodeljuje pondere kreditnog rizika koji su ovom odlukom propisani za izloženosti prema bankama, izuzev pondera iz tačke 46. te odluke.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka izloženostima prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave iz država članica Evropske unije može dodeliti ponder kreditnog rizika države u kojoj su osnovane ako je nadležno regulatorno telo te države, odgovarajućim propisom kojim je uređeno izračunavanje kapitalnog zahteva za kreditni rizik primenom standardizovanog pristupa, odredilo da se ponderi kreditnog rizika za izloženosti prema tim jedinicama utvrđuju na isti način kao i za izloženosti prema državi u kojoj su osnovane.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka izloženostima prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave iz država koje nisu članice Evropske unije može dodeliti ponder kreditnog rizika države u kojoj su osnovane ako su propisi te države kojima se uređuje poslovanje banaka i nadzor nad tim poslovanjem usklađeni sa odgovarajućim propisima Evropske unije i ako je ispunjen uslov iz stava 2. te tačke.
v) Izloženosti prema javnim administrativnim telima
39. Banka izloženostima prema javnim administrativnim telima iz Republike Srbije dodeljuje ponder kreditnog rizika propisan za izloženosti prema Republici Srbiji ako su ispunjeni sledeći uslovi:
- da je osnivač javnog administrativnog tela Republika Srbija ili njena autonomna pokrajina;
- da je zakonom o osnivanju javnog administrativnog tela ili drugim odgovarajućim pravnim aktom utvrđeno da osnivač ovog tela odgovara (jemči) za sve obaveze tog tela.
40. Banka izloženostima prema javnim administrativnim telima iz država članica Evropske unije može dodeliti:
- ponder kreditnog rizika države u kojoj su osnovana - ako je nadležno regulatorno telo te države, odgovarajućim propisom kojim je uređeno izračunavanje kapitalnog zahteva za kreditni rizik primenom standardizovanog pristupa, odredilo da se ponderi kreditnog rizika za izloženosti prema tim administrativnim telima utvrđuju na isti način kao za izloženosti prema državi u kojoj su osnovana, ili
- ponder kreditnog rizika koji je ovom odlukom propisan za izloženosti prema bankama, izuzev pondera iz tačke 46. te odluke - ako je nadležno regulatorno telo te države propisom iz alineje prve ovog stava odredilo da se ponderi kreditnog rizika za izloženosti prema tim administrativnim telima utvrđuju na isti način kao za izloženosti prema bankama.
Banka može izloženostima prema javnim administrativnim telima iz država koje nisu članice Evropske unije dodeliti pondere kreditnog rizika koji su ovom odlukom propisani za izloženosti prema državi u kojoj su osnovana, odnosno za izloženosti prema bankama - ako su propisi te države kojima se uređuje poslovanje banaka i nadzor nad tim poslovanjem usklađeni sa odgovarajućim propisima Evropske unije i ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ove tačke.
41. Banka izloženostima prema javnim administrativnim telima koja ne ispunjavaju uslove iz tač. 39. i 40. ove odluke dodeljuje ponder kreditnog rizika 100%, odnosno ponder kreditnog rizika 150% ako je izabrana agencija za rejting ili agencija za kreditiranje izvoza dodelila državi porekla tog tela kreditni rejting kome odgovara ponder kreditnog rizika 150%.
g) Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama
42. Banka dodeljuje ponder kreditnog rizika 0% izloženostima prema sledećim međunarodnim razvojnim bankama:
- Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD),
- Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC),
- Interameričkoj razvojnoj banci (IADB),
- Azijskoj razvojnoj banci (ADB),
- Afričkoj razvojnoj banci (AFDB),
- Razvojnoj banci Saveta Evrope (CEB),
- Nordijskoj investicionoj banci (NIB),
- Karipskoj razvojnoj banci (CDB),
- Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD),
- Evropskoj investicionoj banci (EIB),
- Evropskom investicionom fondu (EIF),
- Multilateralnoj agenciji za garantovanje investicija (MIGA),
- Međunarodnom programu za finansiranje imunizacije (IFFim),
- Islamskoj razvojnoj banci (IsDB).
Izloženostima prema međunarodnim razvojnim bankama koje nisu navedene u stavu 1. ove tačke banka dodeljuje ponder kreditnog rizika koji je ovom odlukom propisan za izloženosti prema bankama, izuzev pondera iz tačke 46. te odluke.
d) Izloženosti prema međunarodnim organizacijama
43. Banka dodeljuje ponder kreditnog rizika 0% izloženostima prema sledećim međunarodnim organizacijama:
- Evropskoj uniji (EU),
- Međunarodnom monetarnom fondu (IMF),
- Banci za međunarodna poravnanja (BIS).
44. U klasu izloženosti prema bankama se, pored izloženosti prema bankama sa sedištem u Republici Srbiji, raspoređuju i izloženosti prema:
- pravnim licima sa sedištem van Republike Srbije čija je pretežna delatnost primanje depozita i odobravanje kredita za svoj račun (kreditne institucije);
- pravnim licima čija je pretežna delatnost pružanje investicionih usluga trećim licima i obavljanje aktivnosti investiranja (investiciona društva);
- ostalim licima u finansijskom sektoru koja su od nadležnog regulatornog tela države u kojoj imaju sedište dobila dozvolu za rad i pod nadzorom su tog tela, pri čemu su obavezna da ispunjavaju minimalne uslove za način upravljanja rizicima i minimalne uslove solventnosti koji su propisani za banke.
Izloženosti prema licima u finansijskom sektoru koja ne ispunjavaju uslove iz stava 1. ove tačke raspoređuju se u klasu izloženosti prema privrednim društvima.
45. Banka izloženostima prema bankama čiji je preostali rok dospeća duži od tri meseca i za koje postoji kreditni rejting izabrane agencije za rejting dodeljuje ponder kreditnog rizika naveden u sledećoj tabeli (Tabela 3), prema rasporedu kreditnih rejtinga u odgovarajući nivo kreditnog kvaliteta:
Tabela 3.
Nivo kreditnog kvaliteta |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
Ponder kreditnog rizika |
20% |
50% |
50% |
100% |
100% |
150% |
Banka izloženostima prema bankama čiji je preostali rok dospeća duži od tri meseca i za koje ne postoji raspoloživi kreditni rejting izabrane agencije za rejting dodeljuje ponder kreditnog rizika države u kojoj banka-dužnik ima sedište ili ponder kreditnog rizika 50%, zavisno od toga koji je ponder veći.
46. Banka izloženostima prema bankama čiji preostali rok dospeća nije duži od tri meseca i za koje postoji kreditni rejting izabrane agencije za rejting dodeljuje ponder kreditnog rizika naveden u sledećoj tabeli (Tabela 4), prema rasporedu kreditnih rejtinga u odgovarajući nivo kreditnog kvaliteta:
Tabela 4.
Nivo kreditnog kvaliteta |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
Ponder kreditnog rizika |
20% |
20% |
20% |
50% |
50% |
150% |
Banka izloženostima prema bankama čiji preostali rok dospeća nije duži od tri meseca a za koje ne postoji raspoloživi kreditni rejting izabrane agencije za rejting dodeljuje ponder kreditnog rizika države u kojoj banka-dužnik ima sedište ili ponder kreditnog rizika 20%, zavisno od toga koji je ponder veći.
47. Banka izloženostima prema bankama koje predstavljaju ulaganja u kapital ili u elemente kapitala propisane ovom odlukom dodeljuje ponder kreditnog rizika 100%, osim kad ta ulaganja predstavljaju odbitnu stavku od kapitala banke.
e) Izloženosti prema privrednim društvima
48. U klasu izloženosti prema privrednim društvima se, pored izloženosti prema privrednim društvima, raspoređuju i izloženosti prema preduzetnicima i poljoprivrednicima, pri čemu se pod poljoprivrednicima podrazumevaju nosioci poljoprivrednih gazdinstava koja se registruju u skladu s propisima kojima se uređuje registar poljoprivrednih gazdinstava.
Banka izloženostima prema privrednim društvima za koje postoji kreditni rejting izabrane agencije za rejting dodeljuje ponder kreditnog rizika naveden u sledećoj tabeli (Tabela 5), prema rasporedu kreditnih rejtinga u odgovarajući nivo kreditnog kvaliteta:
Tabela 5.
Nivo kreditnog kvaliteta |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
Ponder kreditnog rizika |
20% |
50% |
100% |
100% |
150% |
150% |
Banka izloženostima prema privrednim društvima za koje ne postoji raspoloživi kreditni rejting izabrane agencije za rejting dodeljuje ponder kreditnog rizika 100%.
ž) Izloženosti prema fizičkim licima
49. Banka izloženostima raspoređenim u klasu izloženosti prema fizičkim licima dodeljuje ponder kreditnog rizika 75% ako su ispunjeni sledeći uslovi:
- da je izloženost prema fizičkom licu;
- da ukupna izloženost prema jednom dužniku nije veća od 15.000.000 dinara;
- da su izloženosti dovoljno diversifikovane.
Izuzetno od tačke 48. stav 1. ove odluke, banka može u klasu izloženosti prema fizičkim licima, pored izloženosti iz stava 1, alineja prva, ove tačke, rasporediti i izloženosti prema preduzetnicima, poljoprivrednicima i malim i srednjim preduzećima koje ispunjavaju uslove iz alineje druge i treće tog stava, osim potraživanja po osnovu hartija od vrednosti koje su izdala ta lica.
50. Ukupna izloženost prema jednom dužniku, u smislu tačke 49. stav 1. ove odluke, jednaka je zbiru vrednosti svih bilansnih i vanbilansnih potraživanja banke prema dužniku i licima povezanim s dužnikom, uključujući i dospela nenaplaćena potraživanja, pri čemu se ne uključuju izloženosti obezbeđene hipotekama na stambenim nepokretnostima. Banka je dužna da preduzme sve neophodne aktivnosti kako bi prikupila informacije u vezi sa utvrđivanjem ukupne izloženosti.
U smislu tačke 49. stav 1. ove odluke - izloženosti prema fizičkim licima su dovoljno diversifikovane ako ukupna izloženost prema bilo kom dužniku ne prelazi 0,2% ukupne vrednosti klase izloženosti prema fizičkim licima.
51. Banka izloženostima prema fizičkim licima koje ne ispunjavaju uslove iz tačke 49. ove odluke dodeljuje ponder kreditnog rizika 100%.
z) Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima
52. Banka izloženostima ili delovima izloženosti koje su obezbeđene hipotekama na nepokretnostima dodeljuje ponder kreditnog rizika 35% - ako su ispunjeni uslovi za priznavanje i utvrđivanje vrednosti nepokretnosti kao podobnog sredstva obezbeđenja iz tačke 264. ove odluke, kao i sledeći uslovi:
1) da je predmet hipoteke stambena nepokretnost u kojoj vlasnik stanuje ili je tu nepokretnost dao u zakup na osnovu odgovarajućeg ugovora (ili namerava da u njoj stanuje ili je dâ u zakup);
2) da vrednost stambene nepokretnosti koja je predmet hipoteke ne zavisi velikim delom od kreditne sposobnosti dužnika, ne uzimajući u obzir makroekonomske faktore koji utiču i na vrednost stambene nepokretnosti i na kreditnu sposobnost dužnika;
3) da kreditna sposobnost dužnika ne zavisi velikim delom od vrednosti stambene nepokretnosti koja je predmet hipoteke ili novčanih tokova od njene upotrebe, već od dužnikove sposobnosti da otplati dug iz drugih izvora prihoda;
4) da vrednost izloženosti ili dela izloženosti ne prelazi 75% tržišne vrednosti stambene nepokretnosti koja je predmet hipoteke.
Banka izloženostima ili delovima izloženosti koje su obezbeđene hipotekama na nepokretnostima u vlasništvu pravnog lica dodeljuje ponder kreditnog rizika 35% samo ako je isključivi vlasnik tog pravnog lica ono fizičko lice koje u toj nepokretnosti stanuje (ili namerava da u njoj stanuje) i ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ove tačke.
53. Banka izloženostima koje su obezbeđene hipotekama na nepokretnostima a koje ne ispunjavaju uslove iz tačke 52. stav 1. ove odluke, kao i delovima izloženosti koje ispunjavaju uslove iz tog stava, osim uslova iz odredbe pod 4), dodeljuje ponder kreditnog rizika 100%.
i) Dospela nenaplaćena potraživanja
54. Banka u dospela nenaplaćena potraživanja raspoređuje sva pojedinačna potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom iznosu, s tim što se dužina docnje i materijalni značaj iznosa u docnji utvrđuju na način propisan odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.
55. Banka dospelom nenaplaćenom potraživanju ili njegovom delu koji nije obezbeđen podobnim instrumentima kreditne zaštite, u skladu s pododeljkom 4. ovog odeljka, dodeljuje sledeći ponder kreditnog rizika:
1) 150% - ako je ispravka vrednosti uvećana za potrebnu rezervu za procenjene gubitke tog potraživanja manja od 20% njegove bruto knjigovodstvene vrednosti, ili
2) 100% - ako ispravka vrednosti uvećana za potrebnu rezervu za procenjene gubitke tog potraživanja iznosi 20% njegove bruto knjigovodstvene vrednosti ili je veća od tog procenta.
56. Banka izloženosti iz klase izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnosti, koje ispunjavaju uslove za dospela nenaplaćena potraživanja iz tačke 54. ove odluke, raspoređuje u ovu klasu izloženosti i dodeljuje im ponder kreditnog rizika 100%.
57. Banka u visokorizične izloženosti raspoređuje sva bilansna i vanbilansna potraživanja od pravnih lica kod kojih se može utvrditi postojanje visokog rizika (npr. ulaganja u visokoprofitabilne projekte s visokim rizikom, u investicione fondove visokorizičnog profila i sl.) i dodeljuje im ponder kreditnog rizika 150%.
k) Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica
58. Banka izloženostima po osnovu pokrivenih obveznica za koje ne postoji raspoloživi kreditni rejting finansijskog instrumenta izabrane agencije za rejting, a koje su pokrivene imovinom koja ispunjava uslove iz stava 2. ove tačke, dodeljuje ponder kreditnog rizika prema ponderu kreditnog rizika izdavaoca tih obveznica, u skladu sa sledećom tabelom (Tabela 6):
Tabela 6.
Ponder kreditnog rizika izdavaoca |
20% |
50% |
100% |
150% |
Ponder kreditnog rizika za izloženosti u obliku pokrivenih obveznica |
10% |
20% |
50% |
100% |
Pokrivene obveznice iz stava 1. ove tačke moraju biti obezbeđene sledećim vrstama imovine:
1) potraživanjima od Republike Srbije ili Narodne banke Srbije, odnosno potraživanjima obezbeđenim njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv;
2) potraživanjima od država članica Evropske unije, njihovih centralnih banaka, teritorijalnih autonomija, jedinica lokalne samouprave ili javnih administrativnih tela, kao i potraživanjima obezbeđenim njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv;
3) potraživanjima od međunarodnih razvojnih banaka, međunarodnih organizacija, država koje nisu članice Evropske unije ili njihovih centralnih banaka, čiji kreditni rejting odgovara nivou kreditnog kvaliteta 1 u skladu sa ovom odlukom, kao i potraživanjima obezbeđenim njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv;
4) potraživanjima od teritorijalnih autonomija, jedinica lokalne samouprave ili javnih administrativnih tela zemalja koje nisu članice Evropske unije, čiji se ponder kreditnog rizika, u skladu sa ovom odlukom, određuje na način propisan za izloženosti prema bankama, a čiji kreditni rejting odgovara nivou kreditnog kvaliteta 1, kao i potraživanjima obezbeđenim njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv;
5) potraživanjima od banaka čiji kreditni rejting odgovara nivou kreditnog kvaliteta 1 u skladu sa ovom odlukom, kao i potraživanjima od banaka sa sedištem u Republici Srbiji ili državama članicama Evropske unije sa ugovorenim rokom dospeća do 100 dana, čiji kreditni rejting odgovara nivou kreditnog kvaliteta 2, a pod uslovom da ukupan iznos tih potraživanja ne prelazi 15% nominalne vrednosti izdatih pokrivenih obveznica;
6) potraživanjima obezbeđenim hipotekom na stambenim nepokretnostima koja ispunjavaju uslove iz tačke 52. ove odluke - u iznosu glavnice umanjenom za sva potraživanja s višim pravom prvenstva nad hipotekovanom nepokretnošću ili u iznosu 75% vrednosti nepokretnosti na kojoj je uspostavljena hipoteka, zavisno od toga koja je vrednost manja.
Ako zbir potraživanja od lica iz stava 2. odredbe pod 3) i 4) ove tačke ne prelazi 20% nominalne vrednosti izdatih pokrivenih obveznica izdavaoca - pokrivene obveznice mogu biti obezbeđene (pokrivene) i potraživanjima od tih lica, odnosno potraživanjima koja su obezbeđena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv ako kreditni rejting tih lica odgovara nivou kreditnog kvaliteta 2.
l) Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove
59. Banka izloženostima po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove za koje postoji kreditni rejting izabrane agencije za rejting dodeljuje ponder kreditnog rizika naveden u sledećoj tabeli (Tabela 7), prema rasporedu kreditnih rejtinga u odgovarajući nivo kreditnog kvaliteta:
Tabela 7.
Nivo kreditnog kvaliteta |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
Ponder kreditnog rizika |
20% |
50% |
100% |
100% |
150% |
150% |
60. Banka može izloženostima po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove dodeliti ponder kreditnog rizika utvrđen na način propisan st. od 2. do 4. ove tačke ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da ovim fondom upravlja privredno društvo nad čijim poslovanjem nadzor vrši:
- nadležno regulatorno telo u Republici Srbiji, odnosno državi članici Evropske unije, ili
- nadležno regulatorno telo u državi koja nije članica Evropske unije ako se taj nadzor sprovodi u skladu s propisima Evropske unije i ako Narodna banka Srbije ima odgovarajuću saradnju s tim telom;
2) da investiciona politika i prospekt ovog fonda, odnosno njima odgovarajući akt obavezno sadrže:
- oblike imovine u koje taj fond može ulagati sredstva,
- pojedinačne limite ulaganja tog fonda i način izračunavanja tih limita ako ovaj fond primenjuje limite za svoja ulaganja;
3) da ovaj fond najmanje jednom godišnje objavljuje izveštaj o svom poslovanju koji omogućava procenu imovine i obaveza, prihoda i aktivnosti tog fonda u toku izveštajnog perioda.
Ako je banka upoznata sa strukturom izloženosti po osnovu ulaganja otvorenog investicionog fonda - ukupnoj izloženosti prema tom fondu dodeljuje ponder kreditnog rizika koji je jednak ponderisanom proseku pondera kreditnog rizika koji odgovaraju pojedinačnim izloženostima po osnovu tog ulaganja dodeljenih u skladu sa ovim pododeljkom.
Ako banka nije upoznata sa strukturom izloženosti po osnovu ulaganja otvorenog investicionog fond - ukupnoj izloženosti prema tom fondu dodeljuje ponder kreditnog rizika koji je jednak ponderisanom proseku pondera kreditnog rizika koji odgovaraju pretpostavljenim izloženostima po osnovu tog ulaganja dodeljenih u skladu sa ovom odlukom. Pretpostavljene izloženosti određuju se na sledeći način: najpre se uključuju izloženosti na koje se, u skladu sa odredbama ove odluke, primenjuje najveći ponder kreditnog rizika, i to pod pretpostavkom iskorišćenosti celokupnog limita za ulaganje ovog fonda u te izloženosti određenog investicionom politikom, odnosno zakonom kojim se uređuje poslovanje investicionih fondova, a nakon toga izloženosti na koje se primenjuju niži ponderi kreditnog rizika prema njihovom opadajućem redosledu i pod pretpostavkom iskorišćenosti celokupnog limita za ulaganje otvorenog investicionog fonda u te izloženosti.
Banka može koristiti pondere kreditnog rizika za ulaganja u otvorene investicione fondove koje je izračunalo treće lice na način utvrđen u st. 2. i 3. ove tačke pod uslovom da je u razumnoj meri obezbedila ispravnost računanja tih pondera.
61. Izloženostima u obliku ulaganja u otvorene investicione fondove za koje nisu ispunjeni uslovi propisani tač. 59. i 60. ove odluke - banka dodeljuje ponder kreditnog rizika 100%.
Izuzetno od odredaba tač. 59. i 60. ove odluke - ulaganjima u otvorene investicione fondove koja su, u skladu s tačkom 57. te odluke, raspoređena u klasu visokorizičnih izloženosti banka dodeljuje ponder kreditnog rizika propisan za tu klasu izloženosti.
62. Banka gotovini i gotovinskim ekvivalentima koji se nalaze u njenom trezoru, odnosno blagajnama dodeljuje ponder kreditnog rizika 0%, a gotovini i gotovinskim ekvivalentima u procesu realizacije - ponder kreditnog rizika 20%.
Banka zlatu u svojim trezorima ili zlatu koje je deponovano kod drugog lica, kao obezbeđenje za obaveze banke dodeljuje ponder kreditnog rizika 0%.
63. Banka je dužna da sve izloženosti za koje ovom odlukom nije propisan način dodeljivanja pondera kreditnog rizika rasporedi u klasu ostalih izloženosti i dodeli im ponder kreditnog rizika 100%.
3. Izbor agencije za rejting i korišćenje kreditnih rejtinga za dodeljivanje pondera kreditnog rizika
64. Banka je dužna da svojim unutrašnjim aktima uredi izbor agencije za rejting i korišćenje kreditnih rejtinga za dodeljivanje pondera kreditnog rizika, u skladu sa ovim odeljkom.
Banka je dužna da odredi klase izloženosti za koje će koristiti kreditne rejtinge izabrane agencije za rejting i da ih dosledno i neprekidno koristi u dužem periodu za sve pozicije bilansne aktive i vanbilansnih stavki raspoređene u te klase izloženosti.
65. Banka može izabrati jednu ili više agencija za rejting u skladu s pododeljkom 5. ovog odeljka, čije će kreditne rejtinge koristiti radi dodeljivanja pondera kreditnog rizika propisanih u pododeljku 2. tog odeljka.
Banka ne može izabrati agenciju za rejting koja je njeno podređeno društvo ili matično društvo, ili u njoj ima direktno ili indirektno učešće u glasačkim pravima ili kapitalu veće od 10%, ili ukupna direktna ili indirektna učešća svih banaka prelaze 50% glasačkih prava ili kapitala te agencije za rejting.
b) Korišćenje kreditnih rejtinga za dodeljivanje pondera kreditnog rizika
66. Banka je dužna da koristi ažurirane kreditne rejtinge izabrane agencije za rejting koje je ta agencija objavila.
Banka je dužna da koristi zahtevane kreditne rejtinge izabrane agencije za rejting, pri čemu se pod zahtevanim kreditnim rejtingom podrazumeva kreditni rejting koji je agencija za rejting dodelila na osnovu sopstvene procene, a na izričit zahtev klijenta.
Izuzetno od stava 2. ove tačke, banka može koristiti i nezahtevane kreditne rejtinge izabrane agencije za rejting ako je Narodna banka Srbije dala saglasnost za njihovu primenu u skladu s pododeljkom 5. ovog odeljka.
Banka je dužna da koristi kreditne rejtinge izabranih agencija za rejting koji se odnose na ukupnu izloženost, uključujući i glavnicu i pripadajuće kamate.
67. Ako za određenu izloženost postoji samo jedan kreditni rejting koji je dodelila izabrana agencija za rejting, banka je dužna da za utvrđivanje pondera kreditnog rizika koristi taj rejting.
Ako za određenu izloženost postoje dva kreditna rejtinga koje su dodelile izabrane agencije za rejting i koji se, prema rasporedu kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta, odnose na različite pondere kreditnog rizika - banka je dužna da koristi onaj kome odgovara viši ponder kreditnog rizika.
Ako za određenu izloženost postoji tri ili više kreditnih rejtinga koje su dodelile izabrane agencije za rejting i koji se, prema rasporedu kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta, odnose na različite pondere kreditnog rizika - banka je dužna da koristi viši od dva najniža pondera kreditnog rizika.
68. Banka je dužna da koristi dugoročne kreditne rejtinge dužnika za određivanje pondera kreditnog rizika i da taj ponder dodeljuje svim izloženostima prema tom dužniku koje nisu subordinirane. Izloženostima koje su subordinirane banka dodeljuje viši od sledeća dva pondera: ponder kreditnog rizika određen na osnovu dugoročnog kreditnog rejtinga dužnika ili ponder kreditnog rizika koji se odnosi na izloženosti za koje ne postoji kreditni rejting.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka je dužna da izloženostima za koje postoji kreditni rejting finansijskog instrumenta dodeli ponder kreditnog rizika određen na osnovu tog rejtinga.
Banka može izloženostima za koje ne postoji kreditni rejting da dodeli ponder kreditnog rizika na osnovu kreditnog rejtinga finansijskog instrumenta dužnika koji je niži od pondera kreditnog rizika za izloženosti za koje ne postoji kreditni rejting samo ako izloženosti za koje ne postoji kreditni rejting imaju najmanje isto pravo prvenstva naplate u slučaju stečaja tog dužnika u odnosu na izloženost na osnovu tog finansijskog instrumenta.
Način dodeljivanja pondera kreditnog rizika propisan stavom 3. ove tačke banka ne može koristiti ako postoji raspoloživ kreditni rejting tog dužnika ili kreditni rejting bilo kog drugog finansijskog instrumenta ovog dužnika kome odgovara ponder kreditnog rizika jednak ponderu kreditnog rizika za izloženosti za koje ne postoji kreditni rejting ili viši od tog pondera, u kom slučaju je dužna da ovaj ponder dodeli svim izloženostima prema tom dužniku za koje ne postoji kreditni rejting finansijskog instrumenta.
Odredbe st. od 2. do 4. ove tačke ne primenjuju se na izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica iz tačke 58. ove odluke.
69. Banka ne može koristiti kreditni rejting dužnika koji pripada grupi povezanih lica za dodeljivanje pondera kreditnog rizika izloženostima prema drugim licima iz te grupe.
v) Korišćenje kratkoročnih kreditnih rejtinga
70. Banka može koristiti kratkoročni kreditni rejting samo za određivanje pondera kreditnog rizika kratkoročnih izloženosti na koje se taj rejting odnosi i ako su te izloženosti raspoređene u klasu izloženosti prema bankama ili prema privrednim društvima.
Banka izloženostima prema bankama ili privrednim društvima za koje postoji kratkoročni kreditni rejting izabrane agencije za rejting dodeljuje ponder kreditnog rizika naveden u sledećoj tabeli (Tabela 8), prema rasporedu kreditnih rejtinga u odgovarajući nivo kreditnog kvaliteta:
Tabela 8.
Nivo kreditnog kvaliteta |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
Ponder kreditnog rizika |
20% |
50% |
100% |
150% |
150% |
150% |
Ako kratkoročnom kreditnom rejtingu finansijskog instrumenta odgovara ponder kreditnog rizika 150%, banka je dužna da taj ponder dodeli i svim ostalim izloženostima prema istom dužniku za koje ne postoji raspoloživ kreditni rejting, uključujući i dugoročne izloženosti.
Ako kratkoročnom kreditnom rejtingu finansijskog instrumenta odgovara ponder kreditnog rizika 50%, banka je dužna da svim kratkoročnim izloženostima prema istom dužniku za koje ne postoji raspoloživ kreditni rejting dodeli ponder kreditnog rizika koji nije niži od 100%.
g) Korišćenje kreditnog rejtinga u domaćoj valuti i u stranim valutama
71. Banka može koristiti kreditni rejting koji se odnosi na izloženost koja je izražena u domaćoj valuti dužnika za određivanje pondera kreditnog rizika samo za tu izloženost, odnosno ne može ga koristiti za određivanje pondera kreditnog rizika za druge izloženosti prema istom dužniku koje su izražene u stranoj valuti.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka može koristiti kreditni rejting koji se odnosi na izloženost koja je izražena u domaćoj valuti dužnika i za određivanje pondera kreditnog rizika izloženosti izražene u stranoj valuti, u skladu sa ovom odlukom, ako je ta izloženost nastala po osnovu učešća banke u kreditima koje odobrava međunarodna razvojna banka kojoj se, u skladu s tom odlukom, dodeljuje ponder kreditnog rizika 0%.
4. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika
a) Okvir za primenu tehnika ublažavanja kreditnog rizika
72. Banka može vršiti prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte tehnika ublažavanja tog rizika ako, radi smanjenja ovog rizika, koristi podobne instrumente kreditne zaštite i ako su ispunjeni uslovi za priznavanje kreditne zaštite, u skladu sa odredbama ovog pododeljka. Iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom obračunat nakon prilagođavanja za efekte tehnika ublažavanja tog rizika ne može biti veći od iznosa aktive ponderisane ovim rizikom obračunate pre tog prilagođavanja.
Banka ne može vršiti prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte tehnika ublažavanja tog rizika ako je:
- određeni instrument kreditne zaštite već uzela u obzir pri izračunavanju iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom,
- inicijalno ugovoreni period važenja instrumenta kreditne zaštite kraći od jedne godine a postoji ročna neusklađenost, ili je
- preostali period važenja instrumenta kreditne zaštite kraći od tri meseca a postoji ročna neusklađenost.
73. Banka može koristiti više od jednog instrumenta kreditne zaštite za smanjenje kreditnog rizika po osnovu jedne izloženosti, u kom slučaju je dužna da datu izloženost podeli na takav način da svaki njen deo bude pokriven jednim instrumentom kreditne zaštite i da za svaki od tih delova posebno obračunava iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom u skladu sa ovom odlukom.
b) Podobni instrumenti kreditne zaštite
74. Banka može, radi prilagođavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte tehnika ublažavanja tog rizika, koristiti sledeće instrumente kreditne zaštite:
1) instrumente materijalne kreditne zaštite, i to:
- sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine,
- bilansno netiranje,
- standardizovane sporazume o netiranju,
- ostale instrumente materijalne kreditne zaštite;
2) instrumente nematerijalne kreditne zaštite, i to:
- garancije, druge oblike jemstva i kontragarancije (uključujući i druge slične instrumente nematerijalne kreditne zaštite),
- kreditne derivate.
Podobnim instrumentima kreditne zaštite, pored instrumenata iz stava 1. ove tačke, smatraju se i gotovina, hartije od vrednosti i roba kupljena, uzeta u zajam ili primljena po osnovu repo i reverse repo transakcija i transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe.
Sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine
75. Podobnim sredstvima obezbeđenja u obliku finansijske imovine smatraju se:
1) gotovina i gotovinski ekvivalenti deponovani kod banke;
2) dužničke hartije od vrednosti država ili centralnih banaka s raspoloživim kreditnim rejtingom izabrane agencije za rejting ili agencije za kreditiranje izvoza kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 4 ili bolji u skladu s tač. od 34. do 36. ove odluke;
3) dužničke hartije od vrednosti banaka s raspoloživim kreditnim rejtingom izabrane agencije za rejting kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 3 ili bolji u skladu s tač. od 44. do 47. ove odluke;
4) dužničke hartije od vrednosti privrednih društava s raspoloživim kreditnim rejtingom izabrane agencije za rejting kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 3 ili bolji u skladu s tačkom 48. ove odluke;
5) dužničke hartije od vrednosti s raspoloživim kratkoročnim kreditnim rejtingom izabrane agencije za rejting kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 3 ili bolji u skladu s tačkom 70. ove odluke;
6) akcije ili konvertibilne obveznice koje su uključene u glavni berzanski indeks;
7) zlato.
Dužničkim hartijama od vrednosti država ili centralnih banaka u smislu stava 1. odredba pod 2) ove tačke smatraju se i:
- dužničke hartije od vrednosti teritorijalnih autonomija i jedinica lokalne samouprave za koje se ponder kreditnog rizika, u skladu s tačkom 38. ove odluke, dodeljuje na način propisan za izloženosti prema državama i centralnim bankama;
- dužničke hartije od vrednosti javnih administrativnih tela za koje se ponder kreditnog rizika, u skladu s tač. od 39. do 41. ove odluke, dodeljuje na način propisan za izloženosti prema državama i centralnim bankama;
- dužničke hartije od vrednosti međunarodnih razvojnih banaka iz tačke 42. stav 1. ove odluke;
- dužničke hartije od vrednosti međunarodnih organizacija iz tačke 43. ove odluke.
Dužničkim hartijama od vrednosti banaka u smislu stava 1. odredba pod 3) ove tačke smatraju se:
- dužničke hartije od vrednosti lica koje banka, u skladu s tačkom 44. ove odluke, raspoređuje u klasu izloženosti prema bankama;
- dužničke hartije od vrednosti teritorijalnih autonomija i jedinica lokalne samouprave za koje se ponder kreditnog rizika, u skladu s tačkom 38. ove odluke, dodeljuje na način propisan za izloženosti prema bankama;
- dužničke hartije od vrednosti javnih administrativnih tela za koje se ponder kreditnog rizika, u skladu s tačkom 40. ove odluke, dodeljuje na način propisan za izloženosti prema bankama;
- dužničke hartije od vrednosti međunarodnih razvojnih banaka koje nisu navedene u tački 42. stav 1. ove odluke.
76. Podobnim sredstvima obezbeđenja u obliku finansijske imovine smatraju se i dužničke hartije od vrednosti banaka u smislu tačke 75. ove odluke koje nemaju raspoloživ kreditni rejting izabrane agencije za rejting, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da se te hartije kotiraju na priznatoj berzi;
2) da te hartije nisu subordinirane u odnosu na ostale obaveze u slučaju stečaja njihovog izdavaoca;
3) da je svim ostalim dužničkim hartijama od vrednosti istog izdavaoca koje imaju isto pravo prvenstva naplate u slučaju stečaja dodeljen kreditni rejting izabrane agencije za rejting kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 3 ili bolji u skladu s tač. od 44. do 47. i tačkom 70. ove odluke;
4) da banka ne raspolaže podacima koji ukazuju na manje povoljan kreditni rejting tih hartija od kreditnog rejtinga iz odredbe pod 3) ove tačke;
5) da banka može dokazati da su te hartije lako utržive.
77. Pored podobnih sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine propisanih tač. 75. i 76. ove odluke - podobnim se smatraju i investicione jedinice otvorenih investicionih fondova ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da se vrednost investicione jedinice objavljuje dnevno;
2) da ovaj fond ulaže samo u finansijske instrumente koji se, u skladu sa ovim tačkama, smatraju podobnim sredstvima obezbeđenja u obliku finansijske imovine.
U slučaju da otvoreni investicioni fond iz stava 1. odredba pod 2) ove tačke ulaže i u finansijske instrumenate koji se ne smatraju podobnim sredstvima obezbeđenja u obliku finansijske imovine u skladu s tač. 75. i 76. ove odluke - banka može priznati ulaganja u njegove investicione jedinice u vrednosti instrumenata koji se priznaju kao finansijsko sredstvo obezbeđenja pod pretpostavkom da je investicioni fond iskoristio mogućnost ulaganja u instrumente koji se ne smatraju podobnim sredstvima obezbeđenja do najvišeg dozvoljenog iznosa. U slučaju da instrumenti koji nisu podobna finansijska sredstva obezbeđenja imaju, zbog obaveza i potencijalnih obaveza koje proizlaze iz vlasništva, negativnu vrednost - banka je dužna da izračuna ukupnu vrednost imovine koja nije podobna i da je, ako je ta vrednost negativna, oduzme od vrednosti imovine koja je podobno sredstvo obezbeđenja.
78. Ako su dužničkim hartijama od vrednosti iz tačke 75. stav 1. odredbe od 2) do 5) ove odluke dodeljena dva ili više kreditnih rejtinga izabranih agencija za rejting, banka primenjuje odredbe tačke 67. te odluke.
79. Za banku koja efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika izračunava primenom složenog metoda propisanog tač. od 103. do 110. ove odluke, pored sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine propisanih tač. od 75. do 77. te odluke, podobnim se smatraju:
1) akcije ili konvertibilne obveznice kojima se trguje na priznatim berzama a nisu uključene u glavni berzanski indeks;
2) investicione jedinice otvorenih investicionih fondova ako ispunjavaju sledeće uslove:
- da se vrednost ovih jedinica objavljuje dnevno,
- da otvoreni investicioni fond ulaže samo u finansijske instrumente koji se, u skladu s tač. 75. i 76. ove odluke i odredbom pod 1) ovog stava, smatraju podobnim sredstvima obezbeđenja u obliku finansijske imovine.
Ako nije ispunjen uslov iz stava 1. odredba pod 2), alineja druga, ove tačke, banka može priznati ulaganja u investicione jedinice otvorenog investicionog fonda u vrednosti utvrđenoj na način iz tačke 77. stav 2. ove odluke.
Bilansno netiranje
80. Podobnim bilansnim netiranjem smatra se sporazum o netiranju međusobnih novčanih potraživanja i obaveza banke po osnovu kredita i depozita s drugom ugovornom stranom.
Standardizovani sporazumi o netiranju
81. Podobnim standardizovanim sporazumom o netiranju smatra se bilateralni sporazum čiji su predmet repo ili reverse repo transakcije, transakcije davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe i/ili druge transakcije s pravom dodatnog obezbeđenja - ako sredstva obezbeđenja, odnosno hartije od vrednosti ili roba po tim transakcijama ispunjavaju uslove propisane tač. od 75. do 79. ove odluke.
Sporazum iz stava 1. ove tačke, kao podoban instrument materijalne kreditne zaštite, može koristiti samo banka koja efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika izračunava primenom složenog metoda propisanog tač. od 103. do 110. te odluke.
Ostali instrumenti materijalne kreditne zaštite
82. Podobnim ostalim instrumentima materijalne kreditne zaštite smatraju se:
1) gotovina i gotovinski ekvivalenti deponovani kod banke koja nije jedna od ugovornih strana a založeni su u korist banke koja je jedna od ugovornih strana;
2) polise životnog osiguranja vinkulirane u korist banke;
3) finansijski instrumenti koje je izdala banka koja nije jedna od ugovornih strana a koje će ta banka otkupiti na zahtev njihovog vlasnika.
Garancije, drugi oblici jemstva i kontragarancije
83. Garancije, drugi oblici jemstva i kontragarancije smatraju se podobnim instrumentima nematerijalne kreditne zaštite ako su pružaoci kreditne zaštite:
1) države i centralne banke;
2) teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave;
3) međunarodne razvojne banke;
4) međunarodne organizacije iz tačke 43. ove odluke;
5) javna administrativna tela za koja se ponder kreditnog rizika, u skladu s tač. od 39. do 41. ove odluke, dodeljuje na način koji je propisan za izloženosti prema državama i centralnim bankama ili za izloženosti prema bankama;
6) banke;
7) privredna društva, uključujući i matično društvo i podređena društva banke, s raspoloživim kreditnim rejtingom izabrane agencije za rejting kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 2 ili bolji, u skladu s tačkom 48. ove odluke.
Kreditni derivati
84. Podobnim kreditnim derivatima smatraju se CDS derivat i TRS derivat.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, TRS derivat ne smatra se podobnim kreditnim derivatom kad banka neto plaćanja primljena po osnovu ovog derivata evidentira kao prihod a umanjenja vrednosti odnosne imovine ne evidentira kao rashod (bilo smanjenjem fer vrednosti bilo uvećanjem rezervisanja).
Ako banka internu zaštitu sprovodi korišćenjem kreditnog derivata, tj. smanjuje izloženost kreditnom riziku iz bankarske knjige korišćenjem kreditnih derivata iz knjige trgovanja - taj kreditni derivat smatra se podobnim samo ako je kreditni rizik koji je time unet u knjigu trgovanja prenet na treće lice/treća lica.
v) Uslovi za priznavanje kreditne zaštite
Opšti uslovi
85. Banka je dužna da svojim unutrašnjim aktima utvrdi tehnike ublažavanja kreditnog rizika koje koristi i načine pribavljanja instrumenata kreditne zaštite, kao i da obezbedi mogućnost realizacije tih instrumenata u skladu s merodavnim pravom.
Banka je dužna da u sistem upravljanja rizicima na odgovarajući način uključi i sve rizike u vezi s korišćenjem instrumenata kreditne zaštite.
Banka je dužna da na odgovarajući način dokumentuje ispunjenost uslova propisanih za priznavanje instrumenata kreditne zaštite.
Banka je obavezna da kontinuirano procenjuje kreditni rizik koji proizlazi iz izloženosti banke, bez obzira na to da li koristi tehnike za ublažavanje kreditnog rizika.
Izuzetno od stava 4. ove tačke, u slučaju repo i reverse repo transakcija i transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, banka može da procenjuje kreditni rizik koji proizlazi iz neto izloženosti ako primenjuje tehnike za ublažavanje kreditnog rizika.
86. Da bi bili priznati za ublažavanje kreditnog rizika, instrumenti materijalne kreditne zaštite treba da ispunjavaju sledeće opšte uslove:
1) da su dovoljno likvidni, odnosno lako utrživi;
2) da se njihova vrednost značajno ne menja tokom vremena - da bi obezbedili izvesnost kreditne zaštite;
3) da ugovorni odnos po osnovu kog su ti instrumenti pribavljeni daje banci pravo da blagovremeno unovči ili prenese, prisvoji ili zadrži imovinu kojom se obezbeđuje kreditna zaštita u slučaju neizmirenja obaveza dužnika banke, odnosno njegovog stečaja, likvidacije ili nastanka drugog ugovorenog kreditnog događaja koji se odnosi na tog dužnika;
4) da stepen korelacije između vrednosti tih instrumenata i kreditne sposobnosti dužnika nije visok.
87. Da bi bili priznati za ublažavanje kreditnog rizika, instrumenti nematerijalne kreditne zaštite treba da ispunjavaju sledeće opšte uslove:
1) da je kreditna zaštita direktna;
2) da je nivo, odnosno iznos kreditne zaštite jasno utvrđen i da se ne može osporiti;
3) da ugovor po osnovu kog su pribavljeni instrumenti kreditne zaštite ne sadrži odredbe koje:
- pružaocu kreditne zaštite omogućavaju da jednostrano otkaže ovaj ugovor,
- uvećavaju trošak kreditne zaštite kao rezultat pogoršanja kreditnog kvaliteta odnosne izloženosti,
- utiču na obavezu pružaoca kreditne zaštite da blagovremeno izvrši plaćanje u slučaju da dužnik banke po odnosnoj izloženosti ne izvrši bilo koju dospelu obavezu plaćanja, ili
- pružaocu kreditne zaštite omogućavaju da skrati rok na koji je ugovorena ta zaštita;
4) da se mogu realizovati u skladu s merodavnim pravom;
5) da banka upravlja rizikom koncentracije koji može nastati usled korišćenja ovih instrumenata i da je dokumentovala način na koji je strategija korišćenja tih instrumenata uključena u sveobuhvatni sistem upravljanja rizicima.
Uslovi za priznavanje sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine
88. Sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine priznaju se za ublažavanje kreditnog rizika ako, pored uslova iz tačke 86. ove odluke, ispunjavaju i sledeće uslove:
1) uslovi koji se odnose na povezanost:
- da ne postoji visoka pozitivna korelacija između vrednosti sredstva obezbeđenja i kreditne sposobnosti dužnika,
- da hartije od vrednosti nije izdao dužnik ili lice povezano s dužnikom, izuzev u slučaju pokrivenih obveznica koje ispunjavaju uslove iz tačke 58. ove odluke a predstavljaju sredstvo obezbeđenja za repo i reverse repo transakcije;
2) uslovi koji se odnose na pravnu sigurnost:
- da banka preduzima potrebne aktivnosti u skladu sa ugovorom i zakonom radi realizacije sredstva obezbeđenja,
- da banka redovno proverava mogućnost realizacije sredstva obezbeđenja;
3) operativni uslovi:
- da je pribavljena odgovarajuća dokumentacija za sredstva obezbeđenja,
- da je banka utvrdila jasne i sveobuhvatne procedure za blagovremenu realizaciju sredstava obezbeđenja,
- da je banka utvrdila jasne i sveobuhvatne procedure za upravljanje rizicima u vezi s pribavljenim sredstvima obezbeđenja (uključujući i rizik nemogućnosti realizovanja ovih sredstava, rizik neadekvatnog vrednovanja, rizik prestanka kreditne zaštite pre ugovorenog roka i rizik koncentracije), kao i međusobni uticaj tih rizika na rizični profil banke,
- da je banka utvrdila vrste i iznose sredstava obezbeđenja koje prihvata,
- da banka utvrđuje tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja najmanje jednom u šest meseci, ali i češće ako je došlo do znatnog smanjenja ove vrednosti,
- da je banka za sredstva obezbeđenja koja su kod trećeg lica pribavila odgovarajući dokaz da to lice ova sredstva u svojim poslovnim knjigama vodi odvojeno od ostale imovine.
Ako banka efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika izračunava primenom jednostavnog metoda propisanog tač. od 99. do 102. ove odluke - sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine, pored uslova iz stava 1. ove tačke, moraju ispunjavati i uslov da ugovoreni period obezbeđenja bude najmanje jednak preostaloj ročnosti odnosne izloženosti.
Uslovi za priznavanje bilansnog netiranja
89. Bilansno netiranje priznaje se za ublažavanje kreditnog rizika ako su, pored uslova iz tačke 86. ove odluke, ispunjeni i sledeći uslovi:
1) da je moguća realizacija sporazuma o netiranju međusobnih novčanih potraživanja i obaveza (uključujući i slučaj stečaja ili likvidacije druge ugovorne strane) u skladu s merodavnim pravom;
2) da banka može u svakom trenutku utvrditi potraživanja i obaveze koji su predmet sporazuma iz odredbe pod 1) ove tačke;
3) da banka prati i kontroliše rizike povezane s prestankom kreditne zaštite pre ugovorenog roka;
4) da banka odnosne izloženosti prati i kontroliše na neto osnovi.
Uslovi za priznavanje standardizovanih sporazuma o netiranju
90. Standardizovani sporazumi o netiranju priznaju se za ublažavanje kreditnog rizika ako, pored uslova iz tačke 86. ove odluke ispunjavaju i sledeće uslove:
1) da se mogu realizovati (uključujući i slučaj stečaja ili likvidacije druge ugovorne strane) u skladu s merodavnim pravom;
2) da obezbeđuju međusobno netiranje dobitaka i gubitaka po osnovu izvršenja svih transakcija koje su predmet tih sporazuma tako da, nakon tog izvršenja, samo jedna ugovorna strana duguje drugoj ugovornoj strani utvrđeni neto iznos;
3) da, u slučaju neizmirenja obaveze jedne ugovorne strane (uključujući i slučaj stečaja i likvidacije te strane) daju drugoj ugovornoj strani pravo da u najkraćem roku naplati iznos iz odredbe pod 2) ove tačke;
4) da su ispunjeni uslovi za priznavanje sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine iz tačke 88. ove odluke.
Uslovi za priznavanje ostalih instrumenata materijalne kreditne zaštite
91. Gotovina i gotovinski ekvivalenti iz tačke 82. odredba pod 1) ove odluke priznaju se za ublažavanje kreditnog rizika ako su, pored uslova iz tačke 86. te odluke, ispunjeni i sledeći uslovi:
1) da se potraživanje po osnovu ove gotovine ili gotovinskih ekvivalenata može realizovati u skladu s merodavnim pravom;
2) da banka kod koje su sredstva deponovana, na osnovu odgovarajuće dokumentacije, može ta sredstva prenositi samo banci koja je korisnik kreditne zaštite, ili drugim licima uz prethodnu saglasnost te banke.
92. Polise životnog osiguranja iz tačke 82. odredba pod 2) ove odluke priznaju se za ublažavanje kreditnog rizika ako su, pored uslova iz tačke 86. te odluke, ispunjeni i sledeći uslovi:
1) da su vinkulirane u korist banke u skladu s merodavnim pravom, tako da društvo za osiguranje koje ih je izdalo ne može vršiti ugovorene isplate korisniku osiguranja bez saglasnosti te banke;
2) da banka ima pravo da otkaže polisu osiguranja i da naplati njenu otkupnu vrednost u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza dužnika;
3) da je banka obaveštena o svim slučajevima neizvršenja obaveze plaćanja osiguranika po osnovu tih polisa;
4) da imaju najmanje istu ročnost kao i odnosna izloženost;
5) da je njihovu otkupnu vrednost utvrdilo društvo za osiguranje koje ih je izdalo i da se ta vrednost ne može umanjivati;
6) da je njihova otkupna vrednost naplativa na zahtev u kratkom roku;
7) da njihova otkupna vrednost ne može biti isplaćena bez saglasnosti banke;
8) da društvo za osiguranje koje ih je izdalo ima sedište u Republici Srbiji ili državi članici Evropske unije, odnosno državi koja nije članica Evropske unije ako su njeni propisi kojima se uređuje poslovanje društava za osiguranje i nadzor nad tim poslovanjem usklađeni s propisima Evropske unije.
93. Finansijski instrumenti iz tačke 82. odredba pod 3) ove odluke priznaju se za ublažavanje kreditnog rizika ako su, pored uslova iz tačke 86. te odluke, ispunjeni i sledeći uslovi:
1) da banka koja ih je izdala ima raspoloživ kreditni rejting izabrane agencije za rejting kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 1, u skladu s tač. od 44. do 47. ove odluke;
2) da banka može dokazati da su ti instrumenti dovoljno likvidni, odnosno lako utrživi.
Uslovi za priznavanje garancija i drugih oblika jemstva
94. Garancija, odnosno drugi oblik jemstva priznaje se za ublažavanje kreditnog rizika ako, pored opštih uslova iz tačke 87. ove odluke, ispunjava i sledeće uslove:
1) da banka ima pravo da, u slučaju neizmirenja obaveza dužnika banke ili nastanka drugog ugovorenog kreditnog događaja koji se odnosi na tog dužnika, od izdavaoca garancije, odnosno jemca zahteva blagovremeno plaćanje svih dospelih potraživanja po osnovu odnosne izloženosti koje nije uslovljeno obavezom banke da prethodno zahteva ispunjenje obaveza od dužnika;
2) da je garancija, odnosno drugi oblik jemstva jasno dokumentovana obaveza izdavaoca garancije, odnosno jemca;
3) da garancija, odnosno drugi oblik jemstva pokriva sve vrste plaćanja koje je dužnik obavezan da izvrši po osnovu odnosne izloženosti, a da je, izuzetno, kad određene vrste plaćanja nisu pokrivene garancijom, odnosno jemstvom, takvo ograničeno pokriće jasno naznačeno.
Za izloženosti po osnovu kredita obezbeđenog hipotekom na stambenoj nepokretnosti - garancija, odnosno drugi oblik jemstva priznaje se za ublažavanje kreditnog rizika ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ove tačke i ako je ugovoreno da banka može od izdavaoca garancije, odnosno jemca zahtevati plaćanje najkasnije u roku od 24 meseca od dana nastupanja statusa neizmirenja obaveza ili nastanka drugog ugovorenog događaja ako ne uspe da tu izloženost naplati realizacijom hipoteke.
Uslovi za priznavanje kontragarancija
95. Ako je izloženost banke obezbeđena garancijom, odnosno drugim oblikom jemstva za koji postoji kontragarancija države, centralne banke, teritorijalne autonomije, jedinice lokalne samouprave ili javnog administrativnog tela za koje se ponder kreditnog rizika, u skladu s tač. 39. i 40. ove odluke, dodeljuje na način koji je propisan za izloženosti prema državi u kojoj su osnovane, odnosno postoji kontragarancija međunarodne razvojne banke iz tačke 42. stav 1. i međunarodne organizacije iz tačke 43. te odluke ili kontragarancija javnog administrativnog tela za koje se ponder kreditnog rizika, u skladu s tačkom 40. ove odluke, dodeljuje na način koji je propisan za izloženosti prema bankama - takva izloženost može se tretirati kao izloženost obezbeđena garancijom navedenih subjekata ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da kontragarancija pokriva sve elemente kreditnog rizika po osnovu potraživanja;
2) da garancija i kontragarancija ispunjavaju uslove propisane tač. 87. i 94. ove odluke, osim što kontragarancija ne mora biti direktna;
3) da je pokriće pouzdano i da ne postoje istorijski podaci koji ukazuju na to da je pokriće kontragarancije manje pouzdano od direktne garancije tih subjekata.
Uslovi za priznavanje kreditnih derivata
96. Kreditni derivati priznaju se za ublažavanje kreditnog rizika ako su, pored opštih uslova iz tačke 87. ove odluke, ispunjeni i sledeći uslovi:
1) da je ugovorom o kreditnom derivatu utvrđeno da kreditni događaj nastaje u slučaju:
- neizmirenja dospele novčane obaveze u skladu sa uslovima ugovorenim za odnosnu izloženost,
- da dužnik ne izmiruje dospele novčane obaveze prema svim poveriocima (npr. stečaj ili drugi oblik nemogućnosti dužnika da svoje obaveze izmiruje u rokovima dospeća - blokada dužnikovih računa, izjava dužnika o nemogućnosti izmirenja obaveza i sl.),
- restrukturiranja odnosne izloženosti u vidu otpisa ili produženja roka plaćanja glavnice, kamate ili naknada, čija je posledica nastanak gubitka (npr. ispravka vrednosti ili druga slična promena u bilansu uspeha);
2) da banka za kreditne derivate kod kojih je ugovoreno gotovinsko poravnanje primenjuje sveobuhvatan proces vrednovanja radi procene gubitaka, uključujući i jasno utvrđen period za vrednovanje date obaveze nakon nastanka kreditnog događaja;
3) da, za kreditne derivate kod kojih je ugovoreno poravnanje uz prenos odnosne izloženosti na pružaoca zaštite, ugovor kojim je uređena ta izloženost ne sadrži odredbu kojom se neopravdano sprečava takav prenos;
4) da je jasno određeno ko je odgovoran za utvrđivanje nastanka kreditnog događaja, pri čemu to lice ne može biti isključivo pružalac kreditne zaštite,
5) da korisnik kreditne zaštite ima pravo da pružaoca ove zaštite obavesti o nastanku kreditnog događaja.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, ako ugovorom o kreditnom derivatu nije predviđeno da kreditni događaj nastaje u slučaju restrukturiranja iz odredbe pod 1), alineja treća, tog stava - kreditni derivat može se priznati za ublažavanje kreditnog rizika ako je njegova vrednost umanjena na način utvrđen u tački 122. stav 2. ove odluke.
97. Za kreditne derivate kod kojih je referentna obaveza i/ili obaveza koja se koristi za utvrđivanje nastanka kreditnog događaja različita od odnosne izloženosti - pored opštih uslova iz tačke 87. i uslova iz tačke 96. ove odluke, treba da budu ispunjeni i sledeći uslovi:
1) da su referentna obaveza ili obaveza koja se koristi za utvrđivanje nastanka kreditnog događaja podređene ili da imaju isti redosled namirenja kao i odnosna izloženost;
2) da je isti dužnik po referentnoj obavezi ili obavezi koja se koristi za utvrđivanje nastanka kreditnog događaja i po odnosnoj izloženosti, pri čemu su ugovorene odredbe o međusobno zavisnom neizmirenju obaveza (cross-default clauses) ili o međusobno zavisnom ubrzanom dospeću (cross-acceleration clauses).
g) Način prilagođavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte tehnika ublažavanja ovog rizika
Prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte korišćenja sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine
98. Banka može aktivu ponderisanu kreditnim rizikom prilagođavati za efekte korišćenja sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine primenom jednostavnog ili složenog metoda, pri čemu ne može istovremeno koristiti oba metoda.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, za pozicije iz knjige trgovanja po osnovu kojih je izložena riziku druge ugovorne strane banka može koristiti samo složeni metod.
(1) Jednostavni metod
99. Banka aktivu ponderisanu kreditnim rizikom prilagođava za efekte korišćenja sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine primenom jednostavnog metoda - na način da obezbeđenom delu odnosne izloženosti dodeljuje ponder kreditnog rizika sredstva obezbeđenja umesto pondera određenog u skladu s pododeljkom 2. ovog odeljka.
Obezbeđenim delom odnosne izloženosti iz stava 1. ove tačke smatra se vrednost odnosne izloženosti utvrđena na način propisan tač. 28. i 29. ove odluke - do visine tržišne vrednosti sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine.
Vrednost vanbilansnih stavki se, u smislu stava 2. ove tačke, a izuzetno od tačke 29. ove odluke, utvrđuje primenom faktora konverzije 100% umesto faktora konverzije propisanih tom tačkom.
Ponderom kreditnog rizika sredstva obezbeđenja iz stava 1. ove tačke smatra se ponder kreditnog rizika koji se, u skladu s pododeljkom 2. ovog odeljka, dodeljuje izloženostima po osnovu finansijske imovine koja predstavlja sredstvo obezbeđenja, a koji ne može biti manji od 20%, osim u slučajevima propisanim tač. od 100. do 102. ove odluke.
100. Banka ponder kreditnog rizika 0% dodeljuje obezbeđenom delu izloženosti po osnovu repo i reverse repo transakcija i transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti koje ispunjavaju uslove za primenu faktora volatilnosti iz tačke 110. ove odluke. Ako druga ugovorna strana u ovim transakcijama ispunjava sve uslove iz tačke 110. ove odluke, osim uslova iz odredbe pod 8) te tačke, banka ovim transakcijama dodeljuje ponder kreditnog rizika 10%.
101. Banka ponder kreditnog rizika 0% dodeljuje delu izloženosti po osnovu OTC finansijskih derivata utvrđenih u Prilogu 3 koji su obezbeđeni gotovinom ili gotovinskim ekvivalentima, pri čemu vrednost izloženosti računa u skladu sa odredbama odeljka 3. ove glave, pod uslovom da su navedeni finansijski derivati predmet dnevnog vrednovanja po tekućoj tržišnoj vrednosti i da je gotovina ili gotovinski ekvivalent u valuti u kojoj je ugovoreno izmirenje po ovim derivatima.
Banka ponder kreditnog rizika 10% dodeljuje delu izloženosti po osnovu finansijskih derivata iz stava 1. ove tačke obezbeđenom dužničkim hartijama od vrednosti koje su izdale države ili centralne banke kojima se, u skladu s pododeljkom 2. ovog odeljka, dodeljuje ponder kreditnog rizika 0%.
Dužničke hartije od vrednosti iz stava 2. ove tačke obuhvataju i:
1) dužničke hartije od vrednosti teritorijalnih autonomija i jedinica lokalne samouprave za koje se ponder kreditnog rizika, u skladu s tač. 37. i 38. ove odluke, dodeljuje na način koji je propisan za izloženosti prema državama i centralnim bankama;
2) dužničke hartije od vrednosti međunarodnih razvojnih banaka iz tačke 42. stav 1. ove odluke;
3) dužničke hartije od vrednosti međunarodnih organizacija iz tačke 43. ove odluke.
102. Banka može ponder kreditnog rizika 0% dodeliti i drugim izloženostima koje su obezbeđene sredstvom obezbeđenja čiji je ponder kreditnog rizika 0% samo ako su ta izloženost i to sredstvo izraženi u istoj valuti.
Ako je sredstvo obezbeđenja dužnička hartija od vrednosti iz tačke 101. ove odluke - pored ispunjenja uslova iz stava 1. ove tačke, potrebno je da odnos obezbeđenog dela izloženosti i vrednosti sredstva obezbeđenja iznosi 1:1,20.
(2) Složeni metod
103. Banka aktivu ponderisanu kreditnim rizikom prilagođava za efekte korišćenja sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine primenom složenog metoda tako da pondere kreditnog rizika odnosne izloženosti utvrđene u skladu s pododeljkom 2. ovog odeljka primenjuje:
- na efektivnu vrednost odnosne izloženosti za bilansne pozicije umesto na vrednost tih pozicija utvrđenu u skladu s tačkom 28. ove odluke;
- na efektivnu vrednost odnosne izloženosti za vanbilansne stavke umesto na vrednost te izloženosti utvrđenu u skladu s tačkom 29. ove odluke.
Efektivna vrednost odnosne izloženosti iz stava 1. ove tačke jednaka je iznosu razlike između prilagođenih vrednosti odnosne izloženosti i sredstva obezbeđenja, a ako je taj iznos negativan - jednaka je nuli:
E* = max {0, [EVA - CVAM]},
gde je:
E* = efektivna vrednost odnosne izloženosti,
EVA = prilagođena vrednost odnosne izloženosti iz tačke 104. ove odluke,
CVAM = prilagođena vrednost sredstva obezbeđenja iz tačke 105. ove odluke.
104. Prilagođena vrednost odnosne izloženosti izračunava se tako što se vrednost izloženosti koriguje za faktor volatilnosti utvrđen na način propisan tač. od 106. do 110. ove odluke koji je primenljiv na odnosnu izloženost, prema sledećoj formuli:
EVA = E × (1+HE),
gde je:
E = vrednost bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki koje čine odnosnu izloženost, koja je za bilansne pozicije utvrđena na način propisan tačkom 28. ove odluke, odnosno za vanbilansne stavke na način propisan tačkom 29. te odluke a pre primene faktora konverzije iz te tačke,
HE = faktor volatilnosti primenljiv na odnosnu izloženost.
105. Prilagođena vrednost sredstva obezbeđenja za sve transakcije izračunava se na taj način što se tržišna vrednost sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine koriguje za:
- faktor volatilnosti za sredstvo obezbeđenja utvrđen na način propisan tač. od 106. do 110. ove odluke,
- faktor volatilnosti za valutnu neusklađenost utvrđen na način propisan tačkama iz alineje prve ove tačke,
- faktor ročne neusklađenosti utvrđen na način propisan tačkom 124. ove odluke,
a prema sledećoj formuli:
CVAM = C × (1-HC-HFX) × HM,
gde je:
C = tržišna vrednost sredstva obezbeđenja,
HC = faktor volatilnosti za sredstvo obezbeđenja,
HFX = faktor volatilnosti za valutnu neusklađenost,
HM = faktor ročne neusklađenosti.
106. U slučaju dnevnog vrednovanja izloženosti, odnosno sredstva obezbeđenja - banka za obračun prilagođene vrednosti odnosne izloženosti i sredstva obezbeđenja koristi propisane faktore volatilnosti iz sledećih tabela (tabele 9, 10, 11. i 12):
Tabela 9.
Nivo kreditnog kvaliteta u koji je raspoređen kreditni rejting dužničke HOV |
Preostala ročnost |
Faktori volatilnosti za dužničke HOV iz odredbe pod 2) stava 1. tačke 75. ove odluke |
Faktori volatilnosti za dužničke HOV |
||||
20-dnevni |
10-dnevni |
5-dnevni |
20-dnevni |
10-dnevni |
5-dnevni |
||
1 |
≤ 1 godine |
0,707 |
0,5 |
0,354 |
1,414 |
1 |
0,707 |
|
>1 ≤ 5 godina |
2,828 |
2 |
1,414 |
5,657 |
4 |
2,828 |
|
> 5 godina |
5,657 |
4 |
2,828 |
11,314 |
8 |
5,657 |
2-3 |
≤ 1 godine |
1,414 |
1 |
0,707 |
2,828 |
2 |
1,414 |
|
>1 ≤ 5 godina |
4,243 |
3 |
2,121 |
8,485 |
6 |
4,243 |
|
> 5 godina |
8,485 |
6 |
4,243 |
16,971 |
12 |
8,485 |
4 |
≤ 1 godine |
21,213 |
15 |
10,607 |
- |
- |
- |
|
>1 ≤ 5 godina |
21,213 |
15 |
10,607 |
- |
- |
- |
|
> 5 godina |
21,213 |
15 |
10,607 |
- |
- |
- |
Tabela 10.
Nivo kreditnog kvaliteta u koji je raspoređen kratkoročni kreditni rejting dužničke HOV |
Faktori volatilnosti za dužničke HOV iz odredbe pod 2) stava 1. tačke 75. ove odluke s kratkoročnim kreditnim rejtingom |
Faktori volatilnosti za dužničke HOV iz odredaba pod 3) i 4) stava 1. tačke 75. ove odluke s kratkoročnim kreditnim rejtingom |
||||
20-dnevni |
10-dnevni |
5-dnevni |
20-dnevni |
10-dnevni |
5-dnevni |
|
1 |
0,707 |
0,5 |
0,354 |
1,414 |
1 |
0,707 |
2-3 |
1,414 |
1 |
0,707 |
2,828 |
2 |
1,414 |
Tabela 11.
Ostale vrste sredstava obezbeđenja ili izloženosti |
20-dnevni |
10-dnevni |
5-dnevni |
Akcije ili konvertibilne obveznice koje su uključene u glavne berzanske indekse |
21,213 |
15 |
10,607 |
Ostale akcije ili konvertibilne obveznice kojima se trguje na priznatoj berzi |
35,355 |
25 |
17,678 |
Gotovina |
0 |
0 |
0 |
Zlato |
21,213 |
15 |
10,607 |
Tabela 12.
Faktori volatilnosti za valutnu neusklađenost |
||
20-dnevni period |
10-dnevni period |
5-dnevni period |
11,314 |
8 |
5,657 |
Banka primenjuje faktore volatilnosti propisane ovom tačkom za sledeće periode realizacije:
- 20 radnih dana za transakcije bez prava dodatnog obezbeđenja;
- 10 radnih dana za transakcije s pravom dodatnog obezbeđenja;
- 5 radnih dana za repo i reverse repo transakcije (osim onih transakcija čiji je predmet roba) i transakcije davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti.
Banka na dužničke hartije od vrednosti banaka koje ispunjavaju uslove propisane tačkom 76. ove odluke primenjuje faktor volatilnosti koji je ovom tačkom propisan za hartije od vrednosti banaka ili privrednih društava čiji kreditni rejting odgovara nivou kreditnog kvaliteta 2 ili 3.
Banka na investicione jedinice investicionih fondova koje su priznate kao podobno sredstvo obezbeđenja primenjuje:
- faktor volatilnosti koji predstavlja ponderisani prosek faktora volatilnosti koji bi se primenili na imovinu u koju je fond investirao, uzimajući u obzir period realizacije iz stava 2. ove tačke, ili
- najviši faktor volatilnosti koji se primenjuje za imovinu u koju fond ima pravo da investira u skladu sa investicionom politikom i zakonom kojim se uređuju investicioni fondovi, ako banka ne raspolaže informacijama o imovini u koju fond ulaže.
107. Banka je dužna da na hartije od vrednosti ili robu koji su dati u zajam ili prodati u repo i reverse repo transakcijama ili transakcijama davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe a ne ispunjavaju uslove podobnosti propisane ovim pododeljkom - primenjuje faktor volatilnosti iz tačke 106. ove odluke koji se primenjuje na akcije koje nisu uključene u glavni berzanski indeks a kojima se trguje na priznatoj berzi.
108. Izuzetno od tač. 106. i 107. ove odluke - banka može, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, koristiti sopstvene procene faktora volatilnosti za obračun prilagođene vrednosti odnosne izloženosti i sredstva obezbeđenja, pod sledećim uslovima:
1) da faktore volatilnosti procenjuje za svaku pojedinačnu dužničku hartiju od vrednosti, odnosno za svako sredstvo obezbeđenja, a, izuzetno, da tu procenu vrši na grupnoj osnovi za dužničke hartije od vrednosti kojima je dodeljen kreditni rejting izabrane agencije za rejting kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 3 ili bolji; ako banka ovu procenu vrši na grupnoj osnovi, ta procena je reprezentativna za hartije od vrednosti raspoređene u odgovarajuću grupu, pri čemu raspored ovih hartija u grupe vrši uzimajući u obzir klasu kojoj pripada njihov izdavalac, zatim kreditni rejting tih hartija, njihovu preostalu ročnost i modifikovano trajanje;
2) da faktor volatilnosti procenjuje za sredstvo obezbeđenja ili za valutnu neusklađenost ne uzimajući u obzir korelaciju između neobezbeđene izloženosti, sredstva obezbeđenja i/ili deviznog kursa;
3) da pri proceni faktora volatilnosti koristi interval poverenja od 99%;
4) da pri proceni faktora volatilnosti koristi periode realizacije iz tačke 106. ove odluke, a, izuzetno, da tu procenu vrši na osnovu kraćeg ili dužeg perioda realizacije, pri čemu je dužna da ove faktore prilagodi periodima realizacije iz te tačke korišćenjem sledeće formule:
gde je:
HM = faktor volatilnosti prilagođen periodu realizacije iz tačke 106. ove odluke,
HN = faktor volatilnosti procenjen na osnovu perioda realizacije TN,
TM = period realizacije iz tačke 106. ove odluke,
TN = period realizacije koji je kraći ili duži od perioda realizacije iz tačke 106. ove odluke;
5) da prilagođava naviše period realizacije za manje kvalitetna sredstva obezbeđenja usled njihove smanjene likvidnosti, kao i kad istorijski podaci ukazuju na moguću potcenjenost volatilnosti, pri čemu je neophodno da takve slučajeve obuhvati stres testovima;
6) da faktore volatilnosti procenjuje na osnovu istorijskog perioda posmatranja koji nije kraći od jedne godine, a ako u tom periodu koristi običan metod ponderisanja ili neki drugi sličan metod - da ponderisani period posmatranja ne bude kraći od šest meseci;
7) da redovno ažurira svoje vremenske serije podataka i da faktore volatilnosti procenjuje najmanje jednom u tri meseca, odnosno i češće u slučaju znatnih promena tržišnih cena;
8) da koristi procenjene faktore volatilnosti u svakodnevnom upravljanju rizicima, kao i pri određivanju limita izloženosti;
9) da je svojim unutrašnjim aktima uredila način i postupak procene faktora volatilnosti, kao i njihovo korišćenje u upravljanju rizicima, i da je uspostavila takav sistem unutrašnjih kontrola koji obezbeđuje dosledno sprovođenje tih akata;
10) da redovno, a najmanje jednom godišnje, sprovodi unutrašnju reviziju sistema za procenu faktora volatilnosti, koja obuhvata naročito:
- uključivanje te procene u dnevno upravljanje rizicima,
- proveru svih značajnijih promena u procesu te procene,
- proveru doslednosti korišćenog perioda i pouzdanosti izvora podataka za tu procenu, kao i nezavisnost tih izvora,
- tačnost i adekvatnost pretpostavki korišćenih za tu procenu.
Pri podnošenju zahteva za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ovog tačke, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi odgovarajuću dokumentaciju kojom dokazuje ispunjenost uslova iz tog stava.
Banka koja je dobila saglasnost iz stava 1. ove tačke dužna je da sopstvene procene faktora volatilnosti koristi za obračun prilagođene vrednosti svih izloženosti i sredstava obezbeđenja, osim za grupu izloženosti koje nisu materijalno značajne i za koje koristi propisane faktore volatilnosti iz tačke 106. ove odluke.
Narodna banka Srbije može banci ukinuti saglasnost iz stava 1. ove tačke ako utvrdi da više nisu ispunjeni uslovi iz tog stava.
109. Banka koja izloženosti, odnosno sredstva obezbeđenja ne vrednuje na dnevnoj osnovi dužna je da, radi izračunavanja prilagođene vrednosti odnosne izloženosti, odnosno sredstva obezbeđenja, faktore volatilnosti iz tač. od 106. do 108. ove odluke prilagođava naviše - korišćenjem sledeće formule:
gde je:
H = prilagođeni faktor volatilnosti,
HM = faktor volatilnosti koji važi u slučaju dnevnog vrednovanja izloženosti/sredstva obezbeđenja,
NR = broj radnih dana između dva vrednovanja izloženosti/sredstva obezbeđenja,
TM = period realizacije iz tačke 106. ove odluke.
110. Banka može, umesto faktora volatilnosti iz tač. od 106. do 108. ove odluke, primenjivati faktor volatilnosti 0% za repo i reverse repo transakcije i transakcije uzimanja ili davanja u zajam hartija od vrednosti koje nisu predmet standardizovanog sporazuma o netiranju i koje ispunjavaju sledeće uslove:
1) da su izloženost i sredstvo obezbeđenja gotovina ili dužničke hartije od vrednosti država ili centralnih banaka s raspoloživim kreditnim rejtingom izabrane agencije za rejting ili agencije za kreditiranje izvoza kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 4 ili bolji u skladu s tač. od 34. do 36. ove odluke;
2) da su izloženost i sredstvo obezbeđenja izraženi u istoj valuti;
3) da rok dospeća transakcije nije duži od jednog dana ili da su i izloženost i sredstvo obezbeđenja predmet dnevnog vrednovanja po tekućoj tržišnoj vrednosti, odnosno dnevnog odmeravanja margina;
4) da period između poslednjeg vrednovanja po tekućoj tržišnoj vrednosti (pre nastupanja nemogućnosti odmeravanja margina) i realizacije sredstva obezbeđenja nije duži od četiri radna dana;
5) da se poravnanje transakcija izvršava u odgovarajućem kliring sistemu;
6) da je priložena standardna tržišna dokumentacija za repo i reverse repo transakcije ili transakcije davanja i uzimanja u zajam hartija od vrednosti;
7) da je ugovoreno pravo jedne ugovorne strane da odmah okonča transakciju ako druga ugovorna strana ne preda gotovinu, ne prenese hartije od vrednosti ili na drugi način ne izmiri svoju obavezu, odnosno ako ne održava marginu na ugovorenom nivou;
8) da je druga ugovorna strana:
- lice koje je izdavalac hartija od vrednosti iz tačke 75. stav 1. odredba pod 2) i stav 2. ove odluke, kome se, u skladu s pododeljkom 2. ovog odeljka, dodeljuje ponder kreditnog rizika 0%,
- banka,
- pravno lice iz tačke 44. stav 1, alineja treća, ove odluke, kome se, u skladu s pododeljkom 2. ovog odeljka, dodeljuje ponder kreditnog rizika 20%,
- društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondom nad čijim poslovanjem nadzor vrši nadležno regulatorno telo koje propisuje minimalne uslove solventnosti,
- društvo za upravljanje penzijskim fondom nad čijim poslovanjem nadzor vrši nadležno regulatorno telo,
- priznata klirinška kuća (npr. klirinška kuća na priznatoj berzi).
Prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte korišćenja bilansnog netiranja
111. Radi prilagođavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte korišćenja bilansnog netiranja - potraživanja i obaveze po osnovu kredita i depozita koji su predmet bilansnog netiranja imaju tretman sredstva obezbeđenja u obliku gotovine.
Banka aktivu ponderisanu kreditnim rizikom prilagođava za efekte korišćenja bilansnog netiranja na način koji je tač. od 99. do 102. ove odluke utvrđen za jednostavni metod.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, u slučaju ročne neusklađenosti između potraživanja i obaveze po osnovu kredita i depozita iz stava 1. ove tačke, banka aktivu ponderisanu kreditnim rizikom prilagođava za efekte bilansnog netiranja na način koji je tač. od 103. do 110. ove odluke propisan za složeni metod.
Prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte korišćenja standardizovanih sporazuma o netiranju
112. Banka aktivu ponderisanu kreditnim rizikom prilagođava za efekte korišćenja standardizovanih sporazuma o netiranju na način koji je tač. od 103. do 110. ove odluke propisan za složeni metod, pri čemu hartije od vrednosti ili roba koji su prodati, dati u zajam ili predati po osnovu tog sporazuma predstavljaju izloženost banke, a hartije od vrednosti ili roba koji su kupljeni, uzeti u zajam ili primljeni po osnovu tog sporazuma predstavljaju sredstvo obezbeđenja.
113. Efektivna vrednost odnosne izloženosti po standardizovanim sporazumima o netiranju izračunava se u skladu sa sledećom formulom:
E* = max {0,[(Σ(E) - Σ(C)) + Σ(neto pozicija u svakoj HOV I x Hsec) + (Σ Efx I x Hfx)]},
gde je:
E* = efektivna vrednost odnosne izloženosti,
E = vrednost pojedinačnih izloženosti po osnovu standardizovanog sporazuma o netiranju u skladu s tač. 28. i 29. ove odluke, pod pretpostavkom da ne postoji kreditna zaštita,
Σ(E) = zbir svih E po osnovu standardizovanog sporazuma o netiranju,
C = vrednost hartije od vrednosti ili robe koja je kupljena, uzeta u zajam ili primljena, ili gotovine koja je uzeta u zajam ili primljena po osnovu izloženosti,
Σ(C) = zbir svih C po osnovu standardizovanog sporazuma o netiranju, Hsec = faktor volatilnosti za sredstvo obezbeđenja utvrđen za svaku vrstu hartija od vrednosti,
neto pozicija u svakoj HOV = razlika između ukupne vrednosti hartija od vrednosti ili robe koji su prodati, dati u zajam ili predati po osnovu standardizovanog sporazuma o netiranju i ukupne vrednosti identičnih hartija od vrednosti ili robe iste vrste koji su kupljeni, uzeti u zajam ili primljeni po osnovu tog sporazuma,
Efx = pozitivna ili negativna neto pozicija u valuti (osim valute poravnanja standardizovanog sporazuma o netiranju), izračunata kao razlika između ukupne vrednosti hartija od vrednosti izraženih u toj valuti koje su prodate, date u zajam ili predate po osnovu standardizovanog sporazuma o netiranju (uvećane za gotovinski iznos u toj valuti koji je dat u zajam ili prenet po osnovu ovog sporazuma) i ukupne vrednosti hartija od vrednosti izraženih u toj valuti koje su kupljene, uzete u zajam ili primljene po osnovu tog sporazuma (uvećane za gotovinski iznos u toj valuti koji je uzet u zajam ili primljen po osnovu ovog sporazuma),
Hfx = faktor volatilnosti za valutnu neusklađenost.
114. Banka može, uz saglasnost Narodne banke Srbije, aktivu ponderisanu kreditnim rizikom prilagođavati za efekte korišćenja standardizovanih sporazuma o netiranju primenom internih modela.
Banka je dužna da interne modele iz stava 1. ove tačke primenjuje na sve druge ugovorne strane i na sve hartije od vrednosti, osim na portfolija koja nisu materijalno značajna i za koja može koristiti faktore volatilnosti u skladu s tač. 106. i 110. ove odluke ili sopstvene procene tih faktora u skladu s tač. 108. i 109. te odluke.
Banka je dužna da internim modelima iz stava 1. ove tačke obuhvati korelacije između pozicija u hartijama od vrednosti koje su predmet standardizovanih sporazuma o netiranju i likvidnosti tih hartija, kao i da obezbedi procene o potencijalnim promenama vrednosti neobezbeđenog iznosa izloženosti (ΣE - ΣC).
Banka može koristiti interne modele iz stava 1. ove tačke za transakcije kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti ako su ove transakcije pokrivene standardizovanim sporazumima o netiranju koji ispunjavaju uslove iz tač. 314. i 315. ove odluke.
Banka koja je dobila saglasnost Narodne banke Srbije za korišćenje internih modela za izračunavanje kapitalnih zahteva za tržišne rizike u skladu sa odeljkom 6. glave V ove odluke može te modele koristiti radi prilagođavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte korišćenja standardizovanih sporazuma o netiranju bez prethodne saglasnosti iz stava 1. ove tačke ako ovi modeli ispunjavaju uslove iz st. od 2. do 4. te tačke.
115. Narodna banka Srbije može banci dati saglasnost za primenu internih modela iz tačke 114. ove odluke pod uslovom da banka ima uspostavljen sveobuhvatan, pouzdan i jedinstven sistem upravljanja rizicima koji mogu nastati po osnovu transakcija iz standardizovanog sporazuma o netiranju i ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da interni model za upravljanje rizicima koji banka koristi za računanje potencijalne promene vrednosti ovih transakcija ispunjava uslove iz tačke 116. ove odluke, da je uključen u svakodnevni proces upravljanja rizicima banke i da služi kao osnova za izveštavanje rukovodstva o rizičnim izloženostima banke;
2) da banka ima organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu kontrola rizika koja je nezavisna od organizacione jedinice u čijem je delokrugu ugovaranje transakcija i koja direktno izveštava rukovodstvo, izrađuje i analizira dnevne izveštaje koji su rezultat internih modela za merenje rizika i predlaže odgovarajuće mere u vezi s limitima za pojedine pozicije;
3) da rukovodstvo kome organizaciona jedinica u čijem je delokrugu kontrola rizika dostavlja dnevne izveštaje ima ovlašćenja za ograničavanje ili smanjivanje ukupne izloženosti banke rizicima i pozicija koje zaposleni ovlašćeni za ugovaranje transakcija zauzimaju;
4) da banka u organizacionoj jedinici u čijem je delokrugu kontrola rizika ima dovoljan broj zaposlenih odgovarajuće stručnosti koji su osposobljeni za korišćenje složenih internih modela;
5) da je banka uspostavila procedure za praćenje i obezbeđivanje usklađenosti sa svojim unutrašnjim aktima i kontrolnim mehanizmima kojima se uređuje merenje rizika;
6) da postoji dokumentacija o istorijskoj pouzdanosti i tačnosti internog modela za merenje rizika dobijena bek (back) testiranjem, odnosno proverom korišćenih modela na osnovu realizovanih vrednosti, koji se sprovode najmanje jednom godišnje;
7) da banka redovno sprovodi stres testiranje, čije rezultate analizira rukovodstvo banke i, u skladu s njim, menja unutrašnje akte i uspostavljene limite;
8) da unutrašnja revizija banke najmanje jednom godišnje sprovodi nezavisnu procenu sistema za upravljanje tržišnim rizicima, koja obuhvata aktivnosti organizacione jedinice u čijem je delokrugu ugovaranje transakcija i organizacione jedinice u čijem je delokrugu kontrola rizika;
9) da banka najmanje jednom godišnje vrši reviziju svog sistema za upravljanje rizicima;
10) da interni model ispunjava uslove iz tačke 311. ove odluke.
Banka može koristiti empirijske korelacije u okviru određene rizične kategorije ili između rizičnih kategorija samo ako je u saglasnosti iz stava 1. ove tačke procenjeno da je sistem za merenje ovih korelacija pouzdan i sveobuhvatan.
Pri podnošenju zahteva za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi odgovarajuću dokumentaciju kojom dokazuje ispunjenost uslova iz tog stava.
Narodna banka Srbije može banci ukinuti saglasnost iz stava 1. ove tačke ako utvrdi da više nisu ispunjeni uslovi iz tačke 114. ove odluke i uslovi iz tog stava.
116. Banka je dužna da pri izračunavanju potencijalne promene vrednosti iz tačke 115. odredba pod 1) ove odluke obezbedi ispunjenje sledećih uslova:
1) da se ove promene izračunavaju najmanje jednom dnevno;
2) da jednostrani interval poverenja iznosi 99%;
3) da se za repo i reverse repo transakcije ili transakcije davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti koristi petodnevni, a za ostale transakcije desetodnevni period realizacije;
4) da vremenska serija podataka nije kraća od jedne godine, osim u slučaju znatnog povećanja volatilnosti cena, kad korišćenje kraće vremenske serije može biti opravdano;
5) da se vremenska serija podataka ažurira najmanje jednom u tri meseca, a, po potrebi i češće, naročito u slučaju značajnijih promena tržišnih cena.
Pri izračunavanju potencijalne promene vrednosti iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da obezbedi da interni model uključi dovoljan broj relevantnih faktora rizika kako bi modelom bili obuhvaćeni svi materijalno značajni cenovni rizici.
117. Efektivna vrednost izloženosti banke se, primenom internih modela, izračunava korišćenjem sledeće formule:
E* = max {0,[(ΣE - ΣC) + (VaR procena internog modela)]}
gde je:
E* = efektivna vrednost izloženosti,
E = vrednost pojedinačne izloženosti po osnovu standardizovanog sporazuma o netiranju utvrđena u skladu s pododeljkom 2. odeljka 3. ove glave, pod pretpostavkom da ne postoji kreditna zaštita,
Σ(E) = zbir svih E po osnovu standardizovanog sporazuma o netiranju,
C = vrednost hartije od vrednosti ili robe koja je kupljena, uzeta u zajam ili primljena, ili gotovine koja je uzeta u zajam ili primljena po osnovu izloženosti,
Σ(C) = zbir svih C po osnovu standardizovanog sporazuma o netiranju.
Banka je dužna da, kao vrednost izloženosti po osnovu transakcija koje su predmet standardizovanog sporazuma o netiranju, koristi efektivnu vrednost izloženosti (E*) izračunatu u skladu s tač. od 112. do 116. ove odluke.
Banka je dužna da, pri izračunavanju iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom primenom pristupa internih modela, koristi rezultate modela od prethodnog radnog dana.
Prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte korišćenja ostalih instrumenata materijalne kreditne zaštite
118. Banka aktivu ponderisanu kreditnim rizikom prilagođava za efekte korišćenja gotovine i gotovinskih ekvivalenata iz tačke 82. odredba pod 1) ove odluke, shodnom primenom tač. 121. i 122. ove odluke, pri čemu ta gotovina, odnosno gotovinski ekvivalenti imaju tretman garancije, odnosno jemstva banke kod koje su deponovani.
119. Banka aktivu ponderisanu kreditnim rizikom prilagođava za efekte korišćenja polisa životnog osiguranja iz tačke 82. odredba pod 2) ove odluke na taj način što obezbeđenom delu odnosne izloženosti dodeljuje pondere kreditnog rizika iz stava 2. ove tačke, pri čemu se obezbeđenim delom odnosne izloženosti smatra vrednost te izloženosti do visine otkupne vrednosti polise životnog osiguranja.
Banka na obezbeđeni deo odnosne izloženosti primenjuje sledeće pondere kreditnog rizika:
1) 20% - ako se neobezbeđenoj izloženosti, s pravom prvenstva naplate, prema društvu za osiguranje koje pruža usluge životnog osiguranja dodeljuje ponder kreditnog rizika 20%;
2) 35% - ako se neobezbeđenoj izloženosti, s pravom prvenstva naplate, prema društvu za osiguranje koje pruža usluge životnog osiguranja dodeljuje ponder kreditnog rizika 50%;
3) 70% - ako se neobezbeđenoj izloženosti, s pravom prvenstva naplate, prema društvu za osiguranje koje pruža usluge životnog osiguranja dodeljuje ponder kreditnog rizika 100%;
4) 150% - ako se neobezbeđenoj izloženosti, s pravom prvenstva naplate, prema društvu za osiguranje koje pruža usluge životnog osiguranja dodeljuje ponder kreditnog rizika 150%.
Banka je dužna da, u slučaju valutne neusklađenosti između izloženosti i podobnog instrumenta kreditne zaštite iz stava 1. ove tačke, primenjuje način obračuna iz tačke 122. ove odluke.
120. Banka aktivu ponderisanu kreditnim rizikom prilagođava za efekte korišćenja finansijskih instrumenata iz tačke 82. odredba pod 3) ove odluke, shodnom primenom tač. 121. i 122. te odluke, pri čemu ovi instrumenti imaju tretman garancije, odnosno jemstva banke koja ih je izdala.
Vrednost finansijskih instrumenata iz stava 1. ove tačke jednaka je:
1) njihovom nominalnom iznosu ako se otkup tih instrumenata vrši po nominalnoj vrednosti, ili
2) njihovoj vrednosti utvrđenoj na način propisan za utvrđivanje vrednosti dužničkih hartija od vrednosti iz tačke 76. ove odluke, ako se otkup tih instrumenata vrši po tržišnoj ceni.
Prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte korišćenja instrumenata nematerijalne kreditne zaštite
121. Banka aktivu ponderisanu kreditnim rizikom prilagođava za efekte korišćenja instrumenata nematerijalne kreditne zaštite na taj način što obezbeđenom delu odnosne izloženosti dodeljuje ponder kreditnog rizika pružaoca zaštite koji je utvrđen u skladu s pododeljkom 2. ovog odeljka umesto pondera kreditnog rizika ove izloženosti utvrđenog u skladu s tim pododeljkom.
Obezbeđenim delom odnosne izloženosti iz stava 1. ove tačke smatra se:
- vrednost ove izloženosti utvrđena na način propisan tač. 28. i 29. ove odluke - kad je vrednost instrumenta nematerijalne kreditne zaštite iz tačke 122. te odluke jednaka toj vrednosti ili veća od nje, ili
- vrednost instrumenta nematerijalne kreditne zaštite iz tačke 122. ove odluke - kad je ova vrednost manja od vrednosti odnosne izloženosti utvrđene na način propisan tač. 28. i 29. te odluke a banka i pružalac zaštite imaju isto pravo prvenstva naplate u slučaju stečaja.
Vrednost izloženosti iz stava 2. ove tačke koja je vanbilansna stavka utvrđuje se primenom faktora konverzije 100% umesto faktora konverzije iz tačke 29. ove odluke.
Aktiva ponderisana kreditnim rizikom prilagođena za efekte korišćenja instrumenata nematerijalne kreditne zaštite izračunava se prema sledećim formulama:
1) u slučaju iz stava 2, alineja prva, ove tačke:
E × g,
gde je:
E = vrednost izloženosti,
g = ponder kreditnog rizika koji se, u skladu s pododeljkom 2. ovog odeljka, dodeljuje izloženostima prema pružaocu kreditne zaštite;
2) u slučaju iz stava 2, alineja druga, ove tačke:
(E-GA) × r + GA × g,
gde je:
E = vrednost izloženosti,
GA = vrednost instrumenta nematerijalne kreditne zaštite izračunata u skladu s tačkom 122. ove odluke,
r = ponder kreditnog rizika odnosne izloženosti dodeljen u skladu pododeljkom 2. ovog odeljka,
g = ponder kreditnog rizika koji se, u skladu s pododeljkom 2. ovog odeljka, dodeljuje izloženostima prema pružaocu kreditne zaštite.
122. Vrednost instrumenta nematerijalne kreditne zaštite jednaka je nominalnom iznosu kreditne zaštite (iznosu za koji se pružalac te zaštite obavezao da će ga platiti banci u slučaju neizmirenja obaveza ili neplaćanja dužnika banke ili usled nastanka drugih ugovorenih kreditnih događaja) korigovanom za:
- faktor volatilnosti za valutnu neusklađenost,
- faktor ročne neusklađenosti,
a prema sledećoj formuli:
GA = G × (1-Hfx) × HM,
gde je:
GA = vrednost instrumenta nematerijalne kreditne zaštite,
G = nominalni iznos kreditne zaštite,
Hfx = faktor volatilnosti za valutnu neusklađenost utvrđen na način propisan tač. 106. i 107. ove odluke, odnosno Hfx = 0 ako su valuta izloženosti i valuta kreditne zaštite iste,
HM = faktor ročne neusklađenosti utvrđen na način propisan tačkom 124. ove odluke.
U slučaju kreditnih derivata kod kojih kreditni događaj ne nastaje restrukturiranjem odnosne izloženosti u vidu otpisa ili produženja roka plaćanja glavnice, kamate ili provizije čija je posledica nastanak gubitka (npr. ispravka vrednosti ili druga slična promena u bilansu uspeha) - banka nominalni iznos kreditne zaštite iz stava 1. ove tačke prilagođava na sledeći način:
1) umanjuje ga za 40% - ako se pružalac zaštite obavezao da plati iznos koji nije veći od vrednosti izloženosti, ili
2) ako se pružalac zaštite obavezao da plati iznos koji je veći od vrednosti izloženosti - taj nominalni iznos ne može biti veći od 60% vrednosti izloženosti.
123. Ročna neusklađenost između instrumenta kreditne zaštite i odnosne izloženosti postoji ako je preostali rok važenja ovog instrumenta kraći od efektivne ročnosti odnosne izloženosti.
Efektivna ročnost odnosne izloženosti iz stava 1. ove tačke izražava se u godinama i ne može biti duža od pet godina.
Preostali rok važenja instrumenta kreditne zaštite iz stava 1. ove tačke predstavlja period do najranijeg datuma kad kreditna zaštita prestaje da važi ili može prestati da važi, izražen u godinama, pri čemu se pod najranijim datumom podrazumeva naročito:
- najraniji datum kad pružalac kreditne zaštite ima pravo da iskoristi ugovorenu mogućnost jednostranog okončanja ove zaštite;
- najraniji datum kad korisnik kreditne zaštite ima pravo da iskoristi ugovorenu mogućnost jednostranog okončanja ove zaštite.
Banka koja aktivu ponderisanu kreditnim rizikom prilagođava za efekte korišćenja instrumenata materijalne kreditne zaštite primenom jednostavnog metoda - ne može tu aktivu prilagođavati za efekte onih instrumenata kod kojih postoji ročna neusklađenost u odnosu na odnosnu izloženost.
124. Banka faktor ročne neusklađenosti iz tač. 105. i 122. ove odluke izračunava prema sledećoj formuli:
HM = (t-t*)/(T-t*),
gde je:
HM = faktor ročne neusklađenosti,
T = efektivna ročnost odnosne izloženosti,
t = T ili broj godina preostalog roka važenja instrumenta kreditne zaštite, zavisno od toga koji je period kraći,
t* = 0,25.
5. Uslovi i način davanja saglasnosti za korišćenje kreditnih rejtinga koje dodeljuju agencije za rejting
125. Narodna banka Srbije daje saglasnost za podobnost kreditnih rejtinga koje dodeljuje agencija za rejting, radi izračunavanja kapitalnih zahteva za kreditni rizik banke.
Zahtev za davanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke Narodnoj banci Srbije podnosi agencija za rejting i uz ovaj zahtev dostavlja:
1) izjavu jedne ili više banaka o nameri korišćenja kreditnih rejtinga koje ova agencija dodeljuje za izračunavanje kapitalnog zahteva za kreditni rizik, kao i izjavu o ispunjenosti uslova za izbor te agencije propisanih tačkom 65. stav 2. ove odluke;
2) dokumentaciju koja sadrži informacije utvrđene u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovu odluku i njen je sastavni deo, kojom se dokazuje ispunjenost uslova u vezi s metodologijom, procenom kreditnog kvaliteta i pojedinačnim kreditnim rejtinzima koji su propisani u tač. od 126. do 132. ove odluke.
Narodna banka Srbije daje saglasnost iz stava 1. ove tačke ako proceni da su ispunjeni uslovi iz stava 2. odredba pod 2) te tačke.
Izuzetno od stava 3. ove tačke, Narodna banka Srbije može dati saglasnost iz tog stava bez procene ispunjenosti uslova u vezi s metodologijom i procenom kreditnog kvaliteta ako je agencija za rejting registrovana u državi članici Evropske unije i ako je dostavila dokaz o toj registraciji koji izdaje nadležni organ te države.
Izuzetno od stava 3. ove tačke, Narodna banka Srbije može dati saglasnost iz tog stava bez procene ispunjenosti uslova iz stava 2. odredba pod 2) te tačke ako su ovu saglasnost dala najmanje dva nadležna regulatorna tela s kojima je Narodna banka Srbije potpisala sporazum o saradnji i ako je ova agencija o tome dostavila odgovarajuće dokaze (odgovarajući pravni akt o davanju te saglasnosti koji su donela ta tela i odgovarajući akt o mapiranju kreditnih rejtinga koji su izvršila ta tela), s tim što pri podnošenju zahteva za dobijanje ove saglasnosti agencija za rejting ne dostavlja dokumentaciju iz te odredbe, osim na zahtev Narodne banke Srbije.
Dokumentacija iz ove tačke dostavlja se u originalu ili overenoj kopiji, na srpskom jeziku, a ako je na stranom jeziku - dostavlja se i prevod na srpski jezik koji je overio ovlašćeni sudski tumač.
U postupku odlučivanja o zahtevu za davanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke, Narodna banka Srbije može tražiti i drugu odgovarajuću dokumentaciju i podatke.
a) Uslovi u vezi s metodologijom i procenom kreditnog kvaliteta
126. Metodologija koju agencija za rejting koristi za procenu kreditnog kvaliteta za određeni tržišni segment (u daljem tekstu: metodologija agencije za rejting) ispunjava uslove koji se odnose na objektivnost, kontinuirano praćenje i transparentnost.
127. Uslovi koji se odnose na objektivnost metodologije agencije za rejting podrazumevaju to da je ova metodologija zasnovana na principima opreznosti i sistematičnosti, a njeno korišćenje kontinuirano i dosledno, da obuhvata sve relevantne faktore određenog tržišnog segmenta i da se zasniva na adekvatnim podacima o stopama neizmirenja obaveza za svaki kreditni rejting i o tranzitivnim matricama (matrice verovatnoće prelaska iz jednog u drugi kreditni rejting u određenom periodu).
Agencija za rejting svoju metodologiju primenjuje na sva pravna lica i njihove finansijske instrumente koji pripadaju određenom tržišnom segmentu, redovno sprovodi validaciju, kao i proveru i prilagođavanje ove metodologije na osnovu istorijskih podataka.
Za procenu ispunjenosti kriterijuma objektivnosti, agencija za rejting je dužna da obezbedi naročito:
- dokumentovani kvantitativni dokaz o pouzdanosti procene kreditnog kvaliteta agencije za rejting tokom određenog perioda, i to za svaki tržišni segment;
- dokumentaciju kojom se dokazuje da su kod agencije za rejting uspostavljeni procesi za procenu faktora koji utiču na kreditni kvalitet pravnih lica i/ili njihovih finansijskih instrumenata kojima se dodeljuje kreditni rejting, kao i procesi za uključivanje tih faktora u metodologiju agencije za rejting;
- procedure koje omogućavaju doslednu i kontinuiranu primenu metodologije agencije za rejting na sva pravna lica i njihove finansijske instrumente koji pripadaju određenom tržišnom segmentu.
128. Uslovi koji se odnose na kontinuirano praćenje kreditnih rejtinga podrazumevaju to da je ovo praćenje utvrđeno metodologijom agencije za rejting, kao i da je predviđeno preispitivanje i prilagođavanje kreditnog rejtinga promenama finansijskih uslova nakon svakog značajnog događaja koji može uticati na procenu kreditnog rizika, a najmanje jednom godišnje.
Pri proceni ispunjenosti uslova iz stava 1. ove tačke Narodna banka Srbije procenjuje naročito:
- procedure za back testiranje agencije za rejting;
- redovne interne provere kreditnog rejtinga;
- saradnju sa organima upravljanja i rukovođenja pravnih lica kojima agencija za rejting dodeljuje kreditni rejting.
Agencija za rejting, i to za svaki tržišni segment, najmanje jednom godišnje proverava korišćenje metodologije agencije za rejting na osnovu realizovanih vrednosti (back testiranje).
Redovne interne provere kreditnog rejtinga koje sprovodi agencija za rejting obuhvataju sve promene u internim i eksternim faktorima za svako pravno lice kome ova agencija dodeljuje kreditni rejting. Procena kreditnog rizika revidira se nakon svake bitne promene ovih faktora, a najmanje jednom godišnje.
Agencija za rejting je dužna da Narodnoj banci Srbije, na njen zahtev, dostavi informacije o načinu saradnje sa organima upravljanja i rukovođenja pravnih lica kojima ova agencija dodeljuje kreditni rejting, kao i o intenzitetu te saradnje.
129. Uslovi koji se odnose na transparentnost metodologije agencije za rejting podrazumevaju to da agencija za rejting objavljuje osnovne principe i pretpostavke na kojima se ova metodologija zasniva, kako bi svim zainteresovanim licima bile dostupne sve informacije neophodne za procenu adekvatnosti te metodologije.
Narodna banka Srbije transparentnost metodologije agencije za rejting procenjuje na osnovu obima i sadržine objavljenih informacija iz stava 1. ove tačke i na osnovu načina na koji su te informacije objavljene.
Objavljene informacije iz stava 1. ove tačke naročito sadrže jasan i razumljiv opis procena kreditnog rizika za svaki tržišni segment, kao i sve značajne promene metodologije agencije za rejting koja je korišćena.
Agencija za rejting obezbeđuje da informacije iz stava 1. ove tačke budu dostupne i besplatne i da se na odgovarajući način objavljuju (npr. na njenoj Internet stranici).
130. Uslovi koji se odnose na obezbeđenje nezavisnosti i adekvatnosti procene kreditnog kvaliteta podrazumevaju to da je ova procena nezavisna od političkih uticaja ili ograničenja, kao i od ekonomskih pritisaka. Za procenu ispunjenosti ovog uslova, Narodna banka Srbije naročito ispituje adekvatnost vlasničke i organizacione strukture agencije za rejting, adekvatnost strukture izvora sredstava agencije za rejting, kadrovsku osposobljenost i stručnost zaposlenih agencije za rejting, kao i razvijenost korporativnog upravljanja u agenciji za rejting.
Vlasnička i organizaciona struktura agencije za rejting je adekvatna ako onemogućava uticaj vlasnika te agencije, odnosno političke i ekonomske pritiske na procenu kreditnog rizika. Aktivnosti agencije za rejting u vezi s procenom kreditnog rizika funkcionalno i organizaciono su odvojene od ostalih njenih aktivnosti.
Struktura izvora sredstava agencije za rejting je adekvatna ako se njome obezbeđuju stabilni i dugoročni izvori sredstava finansiranja ove agencije, kao i nezavisnost od klijenata kako bi onemogućila njihov uticaj na objektivnost procene kreditnog rizika.
Agencija za rejting ima onoliki broj zaposlenih odgovarajuće stručnosti, sposobnosti i profesionalnog iskustva koji omogućava sprovođenje svih njenih relevantnih aktivnosti, uključujući i kontinuiranu saradnju s klijentima radi pribavljanja informacija koje se koriste u metodologiji ove agencije, s tim što je u proces procene kreditnog kvaliteta uključen najmanje jedan zaposleni sa odgovarajućim profesionalnim iskustvom dužim od tri godine.
Politika zarada i/ili nagrađivanja zaposlenih uključenih u proces procene kreditnog kvaliteta ne može biti povezana s prihodom koji agencija za rejting ostvaruje ni s visinom dodeljenog rejtinga.
Razvijenost korporativnog upravljanja u agenciji za rejting podrazumeva:
- uspostavljanje nezavisne funkcije unutrašnje revizije;
- izradu procedura i drugih unutrašnjih akata kojima se obezbeđuje integritet procesa procene kreditnog rizika;
- obezbeđivanje procesa i uspostavljanje procedura za identifikovanje, sprečavanje i otklanjanje postojećih i mogućih sukoba interesa koji bi mogli ugroziti objektivnost, nezavisnost i kvalitet procena kreditnog rizika;
- objavljivanje značajnih informacija o poslovanju ove agencije, uključujući i one koje se odnose na postojeće i moguće sukobe interesa.
b) Uslovi u vezi s pojedinačnim kreditnim rejtinzima
131. Pojedinačni kreditni rejtinzi agencije za rejting su takvi da ih učesnici na tržištu koriste i da ih smatraju verodostojnim i pouzdanim.
Narodna banka Srbije verodostojnost pojedinačnih kreditnih rejtinga agencije za rejting procenjuje naročito na osnovu sledećih faktora:
- tržišnog učešća te agencije na pojedinačnim tržišnim segmentima;
- iznosa i strukture prihoda i izvora sredstava te agencije;
- postojanja povezanosti između utvrđivanja cene pružene usluge i dodeljenog kreditnog rejtinga;
- korišćenja ovih rejtinga, odnosno toga da su ih najmanje dve domaće ili strane banke koristile za emisiju obveznica i/ili procenu kreditnog rizika.
Radi priznavanja kreditnih rejtinga strukturiranih finansijskih instrumenata, potrebno je da agencija za rejting objavljuje objašnjenje o tome kako promene kvaliteta skupa odnosne imovine utiču na kreditni rejting.
Narodna banka Srbije može verodostojnost pojedinačnih kreditnih rejtinga procenjivati i na osnovu drugih faktora koji zavise od specifičnosti određenog tržišnog segmenta.
132. Agencija za rejting obezbeđuje dostupnost pojedinačnih kreditnih rejtinga svim zainteresovanim stranim i domaćim licima, uključujući i banke, pod istim uslovima.
v) Mapiranje kreditnih rejtinga
133. Narodna banka Srbije mapiranje kreditnih rejtinga agencije za rejting vrši na sledeći način:
1) direktnim mapiranjem - u skladu s tač. od 134. do 136. ove odluke, ili
2) indirektnim mapiranjem - u skladu s mapiranjem koje je izvršilo nadležno regulatorno telo države članice Evropske unije.
Narodna banka Srbije kontinuirano prati adekvatnost mapiranja kreditnih rejtinga iz stava 1. ove tačke, kao i izmena mapiranja, pa ako utvrdi da izvršeno mapiranje više nije adekvatno, ponovo vrši direktno mapiranje.
Narodna banka Srbije pri mapiranju kreditnih rejtinga koristi trogodišnju kumulativnu stopu neizmirenja obaveza (u daljem tekstu: trogodišnji CDR pokazatelj) i druge kvantitativne i kvalitativne podatke.
134. Pri mapiranju dugoročnih kreditnih rejtinga Narodna banka Srbije vrši poređenje desetogodišnjeg proseka trogodišnjeg CDR pokazatelja za sva pravna lica kojima je agencija za rejting dodelila isti dugoročni kreditni rejting s dugoročnim referentnim trogodišnjim CDR pokazateljem za odgovarajući nivo kreditnog kvaliteta, u skladu sa sledećom tabelom (Tabela 13):
Tabela 13.
Nivo kreditnog kvaliteta |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
Dugoročni referentni |
0,10% |
0,25% |
1,00% |
7,50% |
20,00% |
Pri mapiranju iz stava 1. ove tačke vrši se i poređenje dva poslednja trogodišnja CDR pokazatelja za sva pravna lica kojima je agencija za rejting dodelila isti dugoročni kreditni rejting s kontrolnim i aktivirajućim nivoom trogodišnjeg CDR pokazatelja za odgovarajući nivo kreditnog kvaliteta u skladu sa sledećom tabelom (Tabela 14):
Tabela 14.
Nivo kreditnog kvaliteta |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
Kontrolni nivo trogodišnjeg CDR pokazatelja |
0,8% |
1,0% |
2,4% |
11,0% |
28,6% |
Aktivirajući nivo trogodišnjeg CDR pokazatelja |
1,2% |
1,3% |
3,0% |
12,4% |
35,0% |
Izuzetno od stava 1. ove tačke, ako agencija za rejting nema dovoljno dugu vremensku seriju podataka o stopama neizmirenja obaveza - dužna je da izvrši procenu desetogodišnjeg proseka trogodišnjeg CDR pokazatelja, kao i ostalih kvantitativnih parametara koji se koriste za mapiranje kreditnog rejtinga.
Mapiranje dugoročnih kreditnih rejtinga Narodna banka Srbije najpre vrši na osnovu poređenja stvarnog ili procenjenog desetogodišnjeg proseka trogodišnjeg CDR pokazatelja dodeljenog dugoročnog kreditnog rejtinga s dugoročnim referentnim trogodišnjim CDR pokazateljem za odgovarajući nivo kreditnog kvaliteta, u skladu s Tabelom 13. Ovo mapiranje potvrđuje se korišćenjem kontrolnog i aktivirajućeg nivoa trogodišnjeg CDR pokazatelja za odgovarajući nivo kreditnog kvaliteta, u skladu s Tabelom 14 - na sledeći način:
1) kad je poslednji trogodišnji CDR pokazatelj dodeljenog dugoročnog kreditnog rejtinga iznad odgovarajućeg kontrolnog nivoa - Narodna banka Srbije dodeljuje nepovoljniji nivo kreditnog kvaliteta od nivoa koji odgovara kreditnom rejtingu koji je dodelila agencija za rejting ako utvrdi da je procena kreditnog rizika koju je izvršila ta agencija lošijeg kvaliteta od procena drugih relevantnih agencija za rejting;
2) kad su dva poslednja trogodišnja CDR pokazatelja dodeljenog dugoročnog kreditnog rejtinga iznad odgovarajućeg aktivirajućeg nivoa - Narodna banka Srbije dodeljuje nepovoljniji nivo kreditnog kvaliteta od nivoa koji odgovara kreditnom rejtingu koji je dodelila agencija za rejting.
U slučaju da je, u skladu sa stavom 4. ove tačke, odredila nepovoljniji nivo kreditnog kvaliteta, a agencija za rejting nakon toga dokaže da stope neizmirenja obaveza koje se odnose na određeni kreditni rejting koje ona dodeljuje više znatno ne odstupaju od referentnih stopa neizmirenja obaveza - Narodna banka Srbije može dodeliti prvobitni nivo kreditnog kvaliteta.
Narodna banka Srbije pri mapiranju dugoročnih kreditnih rejtinga, pored trogodišnjeg CDR pokazatelja, analizira i druge podatke za koje proceni da su neophodni.
135. Narodna banka Srbije vrši mapiranje kratkoročnih kreditnih rejtinga na osnovu rezultata mapiranja dugoročnih kreditnih rejtinga, kao i rezultata mapiranja kratkoročnih kreditnih rejtinga koje je agencija za rejting izvršila na osnovu dugoročnih kreditnih rejtinga.
136. Narodna banka Srbije vrši mapiranje podobnih kreditnih rejtinga otvorenih investicionih fondova na osnovu rezultata mapiranja dugoročnih kreditnih rejtinga, kao i rezultata mapiranja kreditnih rejtinga ovih fondova koje je agencija za rejting izvršila na osnovu dugoročnih kreditnih rejtinga.
Podobnim kreditnim rejtingom otvorenih investicionih fondova, u smislu stava 1. ove tačke, smatra se kreditni rejting koji u najvećoj meri zavisi od kreditnog kvaliteta imovine tih fondova s fiksnim prinosom, pri čemu se ostali faktori koji mogu uticati na određivanje kreditnog rejtinga (kvalitet upravljanja, osetljivost ovog fonda na promene na tržištu, stepen diversifikacije i ročna usklađenost imovine i obaveza tog fonda) uzimaju u obzir samo ako imaju veliki uticaj.
g) Lista podobnih agencija za rejting
137. Narodna banka Srbije na svojoj Internet stranici objavljuje listu podobnih agencija za rejting.
Lista iz stava 1. ove tačke sadrži sledeće podatke:
- poslovno ime i sedište podobne agencije za rejting;
- način davanja saglasnosti iz tačke 125. ove odluke;
- tržišni segment za koji je data saglasnost iz tačke 125. ove odluke;
- klase izloženosti iz pododeljka 2. ovog odeljka za koje banke mogu koristiti kreditne rejtinge podobne agencije za rejting;
- oznake podobnih kreditnih rejtinga i njihovo mapiranje u nivoe kreditnog kvaliteta;
- podatke o podobnosti nezahtevanih kreditnih rejtinga agencije za rejting.
Narodna banka Srbije vrši izmene i dopune liste iz stava 1. ove tačke koje se odnose na:
- dodavanje listi svake agencije za rejting odmah posle donošenja rešenja o davanju saglasnosti iz tačke 125. ove odluke;
- brisanje s liste svake agencije za rejting odmah posle ukidanja rešenja o davanju saglasnosti iz tačke 125. ove odluke;
- informacije o posledicama ukidanja dela saglasnosti iz tačke 125. ove odluke;
- informacije o mapiranju i izmenama mapiranja kreditnih rejtinga podobnih agencija za rejting.
d) Praćenje podobnih agencija za rejting
138. Agencija za rejting je dužna da na kontinuiranoj osnovi ispunjava uslove iz tač. od 126. do 132. ove odluke.
Narodna banka Srbije prati ispunjenost uslova iz stava 1. ove tačke.
Narodna banka Srbije može od agencije za rejting zahtevati svu potrebnu dokumentaciju i informacije koji su značajni za praćenje i ponovnu procenu ispunjenosti uslova iz stava 1. ove tačke.
đ) Ukidanje rešenja o davanju saglasnosti za korišćenje kreditnih rejtinga koje dodeljuje agencija za rejting
139. Narodna banka Srbije može u celini ukinuti rešenje o davanju saglasnosti iz tačke 125. ove odluke:
1) ako, u slučaju davanja ove saglasnosti, svojom procenom utvrdi da više nisu ispunjeni uslovi iz tog stava za sve tržišne segmente;
2) ako je, u slučaju davanja ove saglasnosti, a na osnovu zahteva iz stava 4. te tačke, agencija za rejting brisana iz registra u državi članici Evropske unije;
3) ako je, u slučaju davanja ove saglasnosti, na osnovu zahteva iz stava 5. te tačke, prestao da važi odgovarajući pravni akt o davanju agenciji za rejting saglasnosti, odnosno o priznavanju njene podobnosti koji je donelo nadležno regulatorno telo države članice Evropske unije;
4) ako agencija za rejting nije dostavila informacije i podatke u skladu s tačkom 138. ove odluke;
5) ako nijedna banka ne koristi kreditne rejtinge koje dodeljuje izabrana agencija za rejting radi izračunavanja kapitalnih zahteva za kreditni rizik banke.
Narodna banka Srbije može ukinuti rešenje o davanju saglasnosti iz stava 1. ove tačke u delu koji se odnosi na pojedinačni tržišni segment:
1) ako na osnovu svoje procene utvrdi da ta agencija više ne ispunjava uslove za određeni tržišni segment, ili
2) ako je odgovarajući pravni akt iz tačke 125. stav 5. ove odluke prestao da važi u delu koji se odnosi na određeni tržišni segment.
Narodna banka Srbije može ukinuti rešenje o davanju saglasnosti iz stava 1. ove tačke za nezahtevane kreditne rejtinge ako utvrdi:
1) da su ovi rejtinzi lošijeg kvaliteta od zahtevanih kreditnih rejtinga, ili
2) da izabrana agencija za rejting koristi ove rejtinge da bi uticala na pravna lica kojima je dodelila nezahtevani kreditni rejting da podnesu zahtev ovoj agenciji za dobijanje zahtevanog kreditnog rejtinga.
IRB pristup
1. Saglasnost za korišćenje IRB pristupa
140. Banka može za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom da koristi IRB pristup ako je za to dobila saglasnost Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: saglasnost za IRB pristup).
Banka podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za dobijanje saglasnosti za IRB pristup, uz koji dostavlja dokumentaciju kojom dokazuje ispunjenost minimalnih uslova za primenu tog pristupa iz pododeljka 5. ovog odeljka, a naročito:
1) osnovne informacije o internom rejting sistemu;
2) plan implementacije IRB pristupa;
3) svoju procenu spremnosti za primenu IRB pristupa;
4) dokumentaciju kojom dokazuje da je, u procesu upravljanja rizicima, i to za klase izloženosti za koje podnosi zahtev, najmanje tri godine pre podnošenja zahteva primenjivala interne rejting sisteme i sopstvene procene rizičnih parametara usklađene s minimalnim uslovima za primenu IRB pristupa propisanim u tom pododeljku.
U slučaju da je banka najviše matično društvo u bankarskoj grupi u Republici Srbiji, dužna je da za sve članove te grupe podnese zajednički zahtev iz stava 1. ove tačke.
O zahtevu za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke Narodna banka Srbije odlučuje u roku od šest meseci od dana prijema urednog zahteva.
U postupku odlučivanja o zahtevu iz ove tačke, Narodna banka Srbije može od banke zahtevati i drugu odgovarajuću dokumentaciju i podatke.
Narodna banka Srbije daje banci saglasnost za IRB pristup ako banka ima adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i proces dodeljivanja rejtinga i ako su, u skladu s pododeljkom 5. ovog odeljka, ispunjeni sledeći uslovi:
1) da interni rejting sistem banke obezbeđuje odgovarajuću procenu karakteristika dužnika i plasmana, jasno razlikovanje rizika, kao i precizne i dosledne kvantitativne procene rizika;
2) da interni rejtinzi i procene verovatnoće nastupanja statusa neizmirenja obaveza i gubitaka koje banka koristi za izračunavanje kapitalnih zahteva, kao i s njima povezani sistemi i procesi, imaju ključnu ulogu u upravljanju rizicima i odlučivanju, a naročito pri odobravanju plasmana, internoj raspodeli kapitala i korporativnom upravljanju bankom;
3) da je banka uspostavila organizacionu jedinicu za kontrolu kreditnog rizika nezavisnu od drugih organizacionih jedinica u banci, koja je odgovorna za interne rejting sisteme i nije podložna uticajima koji bi mogli umanjiti njenu nezavisnost;
4) da banka prikuplja i čuva sve relevantne podatke radi obezbeđivanja efektivne podrške procesu upravljanja, a naročito merenju kreditnog rizika;
5) da banka adekvatno dokumentuje rejting sistem koji primenjuje, uključujući i razloge izbora njegove strukture i karakteristika, kao i da redovno sprovodi njihovu validaciju.
Ako, nakon dobijene saglasnosti za IRB pristup, više ne ispunjava uslove iz ove tačke - banka je dužna da Narodnoj banci Srbije bez odlaganja dostavi plan o usklađivanju sa ovim uslovima u odgovarajućem roku ili dokaz da posledice neispunjavanja tih uslova nisu materijalno značajne. Ako je banka dostavila plan iz ovog stava, dužna je da Narodnu banku Srbije bez odlaganja obavesti o tome da se uskladila sa uslovima iz tog stava u roku iz ovog plana.
Narodna banka Srbije može ukinuti saglasnost za IRB pristup ako utvrdi da banka ne ispunjava uslove iz ove tačke a posledice tog neispunjavanja su materijalno značajne, ako banka nije dostavila plan iz stava 6. te tačke, ako je dostavila neadekvatan plan ili ne postupa po dostavljenom planu.
Ako je Narodna banka Srbije ukinula saglasnost za IRB pristup, banka je dužna da za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom primenjuje standardizovani pristup.
141. Banka koja koristi IRB pristup za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom može preći na korišćenje standardizovanog pristupa propisanog u odeljku 1. ove glave samo iz opravdanih razloga i uz saglasnost Narodne banke Srbije.
Banka koja koristi AIRB pristup za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom može preći na korišćenje FIRB pristupa samo iz opravdanih razloga i uz saglasnost Narodne banke Srbije.
Pri podnošenju zahteva za dobijanje saglasnosti iz st. 1. i 2. ove tačke, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi dokumentaciju kojom dokazuje postojanje opravdanih razloga iz tih stavova.
142. Banka je dužna da IRB pristup primenjuje na sve izloženosti u okviru koji je utvrđen saglasnošću za taj pristup.
Banka član bankarske grupe dužna je da ispunjava minimalne uslove za primenu IRB pristupa na pojedinačnoj osnovi.
Ako je banka najviše matično društvo u bankarskoj grupi, dužna je da obezbedi ispunjenje minimalnih uslova za primenu IRB pristupa u svim članovima te grupe koji su banke ili druga lica koja se svrstavaju u klasu izloženosti prema bankama.
Izuzetno od st. 2. i 3. ove tačke, Narodna banka Srbije, u saradnji s drugim nadležnim regulatornim telima, može banci priznati ispunjavanje određenih minimalnih uslova za primenu IRB pristupa na nivou nadređenog i podređenog društva zajedno - ako najviše matično društvo koje je banka ili finansijski holding iz Republike Srbije ili Evropske unije i njihova podređena društva aktivu ponderisanu kreditnim rizikom izračunavaju korišćenjem IRB pristupa na nivou bankarske grupe.
143. Narodna banka Srbije može u okviru saglasnosti za IRB pristup da dozvoli primenu različitih vrsta ovog pristupa (FIRB pristup ili AIRB pristup) za pojedine klase izloženosti.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka ne može za klasu izloženosti prema fizičkim licima da koristi FIRB pristup.
Ako je dobila saglasnost za IRB pristup, banka je dužna da ovaj pristup primenjuje i za klasu izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja, osim ako joj je tom saglasnošću omogućeno da za ove klase primenjuje standardizovani pristup, u skladu s tačkom 144. stav 1. odredbe pod 6) i 7) ove odluke.
144. Ako je na zahtev banke to utvrđeno u saglasnosti za IRB pristup, banka može da primenjuje standardizovani pristup iz odeljka 1. ove glave na jednu ili više sledećih izloženosti:
1) izloženosti prema državama i centralnim bankama - ako broj klijenata u ovoj klasi izloženosti nije materijalno značajan i ako bi uvođenje rejting sistema za te klijente predstavljalo za banku nepotrebno opterećenje;
2) izloženosti prema bankama - pod uslovima iz odredbe pod 1) ovog stava;
3) izloženosti prema manje značajnim članovima bankarske grupe, kao i klase izloženosti čiji iznos i procenjeni rizični profil nisu materijalno značajni;
4) izloženosti prema Republici Srbiji ili državi članici Evropske unije, kao i prema njihovim teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave i javnim administrativnim telima - ako su ispunjeni sledeći uslovi:
- da ne postoji razlika u rizičnosti ovih izloženosti,
- da se izloženostima prema državi, u skladu sa odeljkom 1. ove glave, dodeljuje ponder kreditnog rizika 0%;
5) izloženosti banke prema drugoj ugovornoj strani - ako je druga ugovorna strana njeno matično društvo, podređeno društvo, podređeno društvo njenog matičnog društva ili društvo povezano zajedničkim upravljanjem koje je banka, finansijski holding ili lice u finansijskom sektoru koje je od nadležnog regulatornog tela države u kojoj ima sedište dobilo dozvolu za rad i pod nadzorom je tog tela, pri čemu je obavezna da ispunjava minimalne uslove za način upravljanja rizicima i minimalne uslove solventnosti, koji su propisani za banke;
6) izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u pravna lica kojima se, u skladu s tim odeljkom, dodeljuje ponder kreditnog rizika 0%, uključujući i javna administrativna tela;
7) izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja nastalih po osnovu državnih programa podrške pojedinim privrednim sektorima - ako banka za takva ulaganja dobija značajne subvencije i ako država na odgovarajući način vrši nadzor nad sprovođenjem tih programa (koji uključuje i ograničenja kapitalnih ulaganja), pod uslovom da navedene izloženosti ne čine više od 10% kapitala banke, odnosno bankarske grupe;
8) izloženosti obezbeđene garancijama i kontragarancijama države u skladu s tačkom 95. ove odluke.
Zajedničko upravljanje, u smislu stava 1. odredba pod 5) ove tačke, zasnovano je na ugovoru zaključenim između lica iz te odredbe ili na odredbama njihovih statuta, ili postoji kad većinu članova organa upravljanja tih lica čine iste osobe.
3. Postepeno uvođenje IRB pristupa
145. Banka može, ako je to utvrđeno saglasnošću za IRB pristup, da postepeno uvodi IRB pristup:
- za različite klase izloženosti u jednom članu bankarske grupe, ili
- za različite klase izloženosti u više članova bankarske grupe.
Banka može, ako je to utvrđeno saglasnošću za IRB pristup, postepeno preći s FIRB pristupa na AIRB pristup za klase izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama.
Za klasu izloženosti prema fizičkim licima uvođenje IRB pristupa može se sprovesti postepeno kroz potklase izloženosti iz tačke 151. stav 1. ove odluke.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, klasa izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja ne može biti predmet postepenog uvođenja IRB pristupa.
Ako namerava da primenjuje odredbe st. od 1. do 3. ove tačke, banka je dužna da to navede i detaljno obrazloži u zahtevu za dobijanje saglasnosti za IRB pristup. Plan implementacije koji se dostavlja uz ovaj zahtev obavezno sadrži najmanje period postepenog uvođenja, redosled uvođenja po različitim klasama izloženosti, kao i stepen pokrivenosti portfolija IRB pristupom.
Banka koja postepeno uvodi IRB pristup dužna je da, u trenutku uvođenja ovog pristupa, njime obuhvati najmanje 75% iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom banke, odnosno bankarske grupe. U tom slučaju banka je dužna da primenjuje odredbe ovog odeljka na izloženosti na koje primenjuje IRB pristup ili za koje traži saglasnost za primenu ovog pristupa, a na ostale izloženosti dužna je da primenjuje odredbe odeljka 1. ove glave, pri čemu se u izračunavanje iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom banke ne uključuju izloženosti po osnovu ostale imovine.
Postepeno uvođenje IRB pristupa, u skladu sa saglasnošću za ovaj pristup, sprovodi se u periodu koji nije duži od sedam godina za klasu izloženosti prema fizičkim licima, odnosno pet godina za ostale klase izloženosti, od dana koji je u toj saglasnosti određen kao dan početka uvođenja IRB pristupa.
Banka je dužna da obaveštava Narodnu banku Srbije o sprovođenju plana implementacije iz stava 5. ove tačke, kao i o svim odstupanjima u sprovođenju tog plana. Ako banka ovaj plan ne sprovodi u skladu s dobijenom saglasnošću, Narodna banka Srbije može prema toj banci preduzeti odgovarajuće mere ili joj ukinuti saglasnost za IRB pristup.
146. Banka je dužna da radi primene IRB pristupa, u skladu sa svojom metodologijom, sve izloženosti iz bankarske knjige, izloženosti iz knjige trgovanja za koje je dužna da izračunava kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane, kao i ostale izloženosti iz knjige trgovanja ako su ispunjeni uslovi iz tačke 320. stav 4. ove odluke, rasporedi u jednu od sledećih klasa:
1) izloženosti prema državama i centralnim bankama;
2) izloženosti prema bankama;
3) izloženosti prema privrednim društvima;
4) izloženosti prema fizičkim licima;
5) izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja;
6) izloženosti po osnovu ostale imovine.
Banka je dužna da svaku izloženost prema pravnom licu koju nije rasporedila u neku od klasa iz stava 1. odredbe pod 1), 2), 4) i 5) ove tačke rasporedi u klasu izloženosti prema privrednim društvima.
Metodologija koju banka koristi za raspoređivanje izloženosti u klase zasniva se na karakteristikama izloženosti i dosledno se primenjuje tokom vremena.
147. Klasa izloženosti prema državama i centralnim bankama uključuje i sledeće izloženosti:
- izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave ili prema javnim administrativnim telima kojima se, u skladu sa odeljkom 1. ove glave, dodeljuje isti ponder kreditnog rizika kao i izloženostima prema državi u kojoj su osnovani;
- izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama i međunarodnim organizacijama kojima se, u skladu sa odeljkom iz alineje prve ove tačke, dodeljuje ponder kreditnog rizika 0%.
148. Klasa izloženosti prema bankama, pored izloženosti koje se, u skladu sa odeljkom 1. ove glave, raspoređuju u tu klasu, uključuje i izloženosti za koje se, u skladu s tim odeljkom, ponderi kreditnog rizika dodeljuju na način propisan za izloženosti prema bankama.
149. Banka je dužna da, u okviru klase izloženosti prema privrednim društvima, posebno izdvoji izloženosti po osnovu specijalizovanog kreditiranja, odnosno izloženosti koje imaju sledeće karakteristike:
1) da je izloženost prema pravnom licu koje je osnovano isključivo za finansiranje materijalne imovine i/ili upravljanje njome;
2) da ugovorne odredbe daju banci visok stepen kontrole nad imovinom i prihodom koji se ostvaruje po osnovu ove imovine;
3) da je osnovni izvor za izmirivanje obaveza prihod koji se ostvaruje po osnovu te imovine, a ne novčani tokovi koje pravno lice iz odredbe pod 1) ovog stava ostvaruje u svom ukupnom poslovanju nezavisno od te imovine.
Izloženosti po osnovu specijalizovanog kreditiranja uključuju sledeće potklase:
1) projektno finansiranje - u kome izmirivanje obaveza prvenstveno ili isključivo zavisi od prihoda dužnika po osnovu finansiranog projekta;
2) finansiranje nepokretnosti na osnovu kojih se ostvaruje prihod - u kome izmirivanje obaveza prvenstveno ili isključivo zavisi od prihoda po osnovu te nepokretnosti (npr. po osnovu ugovora o zakupu ili prodaji nepokretnosti);
3) objektno finansiranje - u kome izmirivanje obaveza prvenstveno ili isključivo zavisi od prihoda dužnika po osnovu imovine koja služi kao sredstvo obezbeđenja kredita;
4) finansiranje robe - u kome izmirivanje obaveza prvenstveno ili isključivo zavisi od prihoda po osnovu prodaje robe.
Ako primenjuje tretman iz tačke 204. ove odluke na kupljena potraživanja iz klase izloženosti prema privrednim društvima, banka je dužna da u okviru ove klase izloženosti posebno izdvoji izloženosti po osnovu tih potraživanja.
150. Banka može pojedinačne izloženosti da rasporedi u klasu izloženosti prema fizičkim licima ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je izloženost prema fizičkom licu, poljoprivredniku, preduzetniku ili malom ili srednjem preduzeću i da ukupna izloženost prema jednom dužniku nije veća od 15.000.000 dinara;
2) da banka, u procesu upravljanja rizicima, ove izloženosti tretira na isti ili sličan način;
3) da banka, u procesu upravljanja rizicima, ove izloženosti ne tretira na pojedinačnoj osnovi kao izloženosti iz klase izloženosti prema privrednim društvima;
4) da svaka od ovih izloženosti nije materijalno značajna u grupi izloženosti kojoj pripada.
Ukupna izloženost prema jednom dužniku iz stava 1. odredba pod 1) ove tačke obuhvata ukupnu izloženost banke prema dužniku i licima povezanim s dužnikom pre primene tehnika ublažavanja kreditnog rizika, uključujući i dospela nenaplaćena potraživanja, a ne obuhvata izloženosti obezbeđene hipotekama na stambenim nepokretnostima.
Banka može u klasu izloženosti prema fizičkim licima uključiti i sadašnju vrednost lizing naknada po osnovu ugovora o lizingu ako primalac lizinga pripada klasi fizičkih lica, pri čemu lizing naknada predstavlja sva plaćanja koja je primalac lizinga dužan da izvrši u skladu sa odredbama ovog ugovora, uključujući i pravo otkupa predmeta lizinga ako se pri zaključenju tog ugovora može osnovano pretpostaviti da će ono biti realizovano. Ako nije ugovoreno pravo otkupa predmeta lizinga ili se pri zaključenju ugovora ne može osnovano pretpostaviti da će ovo pravo biti realizovano, banka može u iznos lizing naknade uključiti preostalu vrednost predmeta lizinga ako je izdata garancija koja ispunjava uslove propisane tač. 83. i 94. ove odluke.
151. Banka je dužna da klasu izloženosti prema fizičkim licima podeli na sledeće potklase:
1) izloženosti prema fizičkim licima obezbeđene hipotekama na nepokretnostima;
2) kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima;
3) ostale izloženosti prema fizičkim licima.
U kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima raspoređuju se izloženosti koje ispunjavaju sledeće uslove:
1) da je dužnik fizičko lice;
2) da su izloženosti revolving i da su neobezbeđene, pri čemu se pod revolving izloženostima podrazumevaju izloženosti kod kojih je ugovoren limit a čiji se iskorišćeni iznos može menjati na osnovu odluke dužnika da odobrena sredstva koristi ili otplaćuje, s tim da banka može opozvati neiskorišćeni iznos limita bezuslovno i bez prethodne najave (neiskorišćeni iznos limita smatra se bezuslovno opozivim ako je to dozvoljeno u skladu s propisima i ugovorom);
3) da najveća izloženost prema jednom licu u potportfoliju nije veća od 1.500.000 dinara;
4) da banka korelacije iz tačke 246. stav 2. ove odluke koristi samo za potportfolija s niskom volatilnošću stopa gubitka u odnosu na prosečne stope gubitka portfolija, naročito za izloženosti u okviru malih PD raspona, pri čemu je dužna da, na zahtev Narodne banke Srbije, dostavi informacije o značajnim karakteristikama ovih stopa, uključujući i relativnu volatilnost tih stopa - po kvalifikovanim revolving potportfolijima fizičkih lica, kao i za ukupni kvalifikovani revolving portfolio tih lica;
5) da je tretman ovih izloženosti u skladu sa odgovarajućim karakteristikama rizika datog potportfolija.
Neobezbeđenim izloženostima, u smislu stava 2. odredba pod 2) ove tačke, smatraju se i kreditni poslovi povezani s tekućim računom fizičkog lica na koji se uplaćuju redovni mesečni prihodi tog lica. U ovom slučaju banka pri proceni LGD parametra ne uzima u obzir iznose naplaćene s tog tekućeg računa.
Banka je dužna da u okviru klase izloženosti prema fizičkim licima posebno izdvoji izloženosti po osnovu kupljenih potraživanja.
152. Banka je dužna da svojim unutrašnjim aktima odredi kriterijume za raspoređivanje izloženosti prema malim i srednjim preduzećima u klasu izloženosti prema fizičkim licima, odnosno u klasu izloženosti prema privrednim društvima, da kontinuirano prati ispunjenost uslova iz tačke 150. stav 1. odredba pod 1) ove odluke, kao i da tim aktima odredi kriterijume za procenu da li su prekoračenja iznosa izloženosti propisanog tom odredbom privremenog ili trajnog karaktera i da uredi način postupanja kad su privremenog karaktera.
Ako su prekoračenja iznosa izloženosti prema određenom licu trajnog karaktera, banka je dužna da izloženosti prema tom licu rasporedi u klasu izloženosti prema privrednim društvima.
153. Banka je dužna da u klasu izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja rasporedi izloženosti po osnovu ulaganja u vlasničke hartije od vrednosti, udele ili učešća, hibridne instrumente i dužničke hartije od vrednosti sa sličnim karakteristikama.
154. Klasa izloženosti po osnovu ostale imovine obuhvata pozicije bilansne aktive i vanbilansne stavke koje nisu raspoređene u druge klase izloženosti, uključujući i preostalu vrednost predmeta lizinga ako ova vrednost nije uključena u izloženosti po osnovu lizinga na način utvrđen tačkom 150. stav 3. ove odluke.
5. Minimalni uslovi za primenu IRB pristupa
155. Interni rejting sistem obuhvata:
1) metode, procese, aktivnosti i kontrolu prikupljanja podataka relevantnih za procenu kreditnog rizika;
2) informacione sisteme koji predstavljaju podršku za procenu kreditnog rizika;
3) način raspoređivanja izloženosti u rejting kategorije ili skupove izloženosti;
4) metode i procese kvantifikacije procena verovatnoće nastanka statusa neizmirenja obaveza i gubitka za određenu vrstu izloženosti.
U slučaju da banka koristi više rejting sistema, dužna je da dokumentuje razloge za izbor kriterijuma korišćenih za raspoređivanje izloženosti prema dužniku ili vrsti plasmana u rejting sisteme, pri čemu izabrani kriterijumi na odgovarajući način odražavaju nivo rizika.
Banka je dužna da svojim unutrašnjim aktima propiše način na koji sprovodi periodičnu proveru kriterijuma i procesa za raspoređivanje izloženosti prema dužniku ili vrsti plasmana u odgovarajuće rejting sisteme, radi provere njihove adekvatnosti u odnosu na postojeći portfolio banke i eksterne faktore.
Struktura rejting sistema
156. Banka je dužna da obezbedi da rejting sistem odražava rizik dužnika i rizik vrste plasmana, odnosno da ovaj sistem obuhvata sve njihove karakteristike.
Ako banka koristi direktnu procenu parametara rizika, ta se procena može smatrati kao procena rizičnih kategorija na kontinuiranoj rejting skali i može se koristiti za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom.
Direktnom procenom, u smislu stava 1. ove tačke, smatra se procena koju je banka dobila direktno iz modela koji koristi, i to za svakog dužnika ili vrstu plasmana pojedinačno.
157. Banka je dužna da obezbedi da rejting sistem ima rejting skalu za dužnike iz klasa izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama, koja odražava isključivo rizik neizmirenja obaveza dužnika. Ova skala ima najmanje sedam rejting kategorija za dužnike koji nisu u statusu neizmirenja obaveza i najmanje jednu rejting kategoriju za dužnike koji su u tom statusu.
Rejting kategorija iz stava 1. ove tačke predstavlja rizičnu kategoriju unutar rejting skale za dužnike jednog rejting sistema, u koju su izloženosti prema dužnicima raspoređene na osnovu specifičnih i jasno određenih rejting kriterijuma, a iz koje se izvode procene PD parametra. Banka je dužna da dokumentuje vezu između pojedinačnih rejting kategorija dužnika i kriterijuma korišćenih za razlikovanje nivoa rizika neizmirenja obaveza.
Ako u okviru portfolija postoji koncentracija na nekom tržišnom segmentu na određenom rasponu PD parametra, banka je dužna da obezbedi dovoljno rejting kategorija dužnika u okviru tog raspona da bi se izbegla velika koncentracija dužnika na nivou jedne kategorije. U slučaju da takva koncentracija postoji, banka je dužna da dokaže da rejting kategorija dužnika pokriva odgovarajući raspon PD parametra, a da rizik neizmirenja obaveza svih dužnika iz te rejting kategorije ulazi u dati raspon.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, ako banka pondere kreditnog rizika za izloženosti po osnovu specijalizovanog kreditiranja dodeljuje na način iz tačke 224. ove odluke - nije dužna da ima rejting skalu za dužnike koja odražava isključivo kvantifikaciju rizika neizmirenja obaveza dužnika za ove izloženosti, već je dužna da za navedene izloženosti ima najmanje četiri rejting kategorije za dužnike koji nisu u statusu neizmirenja obaveza i najmanje jednu rejting kategoriju za dužnike koji su u tom statusu.
158. Ako banka primenjuje AIRB pristup, dužna je da u okviru rejting sistema uspostavi posebnu rejting skalu za proizvode, koja odražava karakteristike proizvoda povezane isključivo s LGD parametrom.
Rejting kategorija proizvoda predstavlja rizičnu kategoriju unutar rejting skale proizvoda jednog rejting sistema, u koju su izloženosti prema proizvodu raspoređene na osnovu specifičnih i jasno određenih rejting kriterijuma, a iz koje se izvode sopstvene procene LGD parametra. Definicija rejting kategorije uključuje opis načina na koji se izloženosti raspoređuju u tu kategoriju i kriterijume za razlikovanje nivoa rizika po ovim kategorijama.
U slučaju da postoji velika koncentracija u okviru jedne rejting kategorije proizvoda, banka je dužna da dokaže da ta kategorija pokriva odgovarajući raspon LGD parametra i da rizik koji potiče od svih izloženosti iz date rejting kategorije ulazi u taj raspon.
159. Banka je dužna da za klasu izloženosti prema fizičkim licima primenjuje pristup prema dužniku ili pristup prema izloženosti.
Izbor pristupa iz stava 1. ove tačke banka vrši u skladu s karakteristikama procesa upravljanja kreditnim rizikom za klasu izloženosti prema fizičkim licima.
Ako koristi pristup prema dužniku, banka je dužna da za klasu izloženosti prema fizičkim licima ima zasebne rejting skale za rejting kategorije dužnika i rejting kategorije proizvoda, a ako koristi pristup prema izloženosti - dužna je da izloženosti iz ove klase raspoređuje u odgovarajuće skupove izloženosti.
160. Banka je dužna da uspostavi takav nivo diferencijacije rizika da broj izloženosti u datoj rejting kategoriji ili skupu izloženosti omogućava odgovarajuću kvantifikaciju i validaciju parametara rizika na nivou rejting kategorije ili skupa izloženosti. Raspoređivanje izloženosti u rejting kategorije, odnosno u skupove izloženosti vrši se tako da se izbegne velika koncentracija.
Banka je dužna da dokaže da proces raspoređivanja izloženosti u rejting kategorije, odnosno u skupove izloženosti omogućava jasno razlikovanje izvora rizika, grupisanje sličnih izloženosti, kao i tačnu i doslednu procenu karakteristika gubitka na nivou te kategorije, odnosno skupa. Grupisanje izloženosti po osnovu kupljenih potraživanja odražava uslove odobravanja ovih potraživanja i raznovrsnost klijenata prodavca tih potraživanja.
Pri raspoređivanju izloženosti u rejting kategorije, odnosno u skupove izloženosti, banka je dužna da uzme u obzir sledeće izvore rizika:
1) rizične karakteristike dužnika;
2) rizične karakteristike plasmana, uključujući i vrste proizvoda i sredstava obezbeđenja, pri čemu posebnu pažnju posvećuje slučajevima u kojima je više izloženosti obezbeđeno istim sredstvom obezbeđenja;
3) urednost u izmirivanju obaveza.
Raspoređivanje izloženosti u rejting kategorije ili skupove izloženosti
161. Banka je dužna da utvrdi posebne definicije, procese i kriterijume za raspoređivanje izloženosti u rejting kategorije, odnosno u skupove izloženosti u okviru rejting sistema, uz ispunjenost sledećih uslova:
1) da definicija rejting kategorije ili skupa izloženosti, kao i kriterijumi za raspoređivanje, budu jasni i precizni kako bi licima zaduženim za dodeljivanje rejtinga omogućili da dosledno raspoređuju izloženosti koje prouzrokuju sličan rizik u istu rejting kategoriju ili skup izloženosti, pri čemu ova doslednost postoji i po linijama poslovanja, poslovnim jedinicama i geografskim oblastima;
2) da dokumentacija o rejting procesu bude jasna, kako bi omogućila razumevanje načina raspoređivanja izloženosti u rejting kategorije ili skupove izloženosti, ponavljanje tog postupka i ocenu njegove adekvatnosti;
3) da kriterijumi budu usklađeni sa uslovima banke za odobravanje plasmana i s njenim načinom postupanja s problematičnim dužnicima i plasmanima.
Banka je dužna da, pri raspoređivanju izloženosti u rejting kategorije, odnosno u skupove izloženosti, koristi sve relevantne ažurne informacije na osnovu kojih može predviđati buduće karakteristike izloženosti. Ako raspolaže manjim brojem relevantnih informacija, banka je dužna da opreznije postupa pri raspoređivanju izloženosti u rejting kategorije.
162. Banka je dužna da, kao sastavni deo procesa odobravanja plasmana, svaku izloženost iz klase izloženosti prema državi i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama rasporedi u rejting kategoriju dužnika.
Ako primenjuje AIRB pristup, banka je dužna da, kao deo procesa odobravanja plasmana, svaku izloženost iz stava 1. ove tačke prema proizvodu rasporedi i u rejting kategoriju proizvoda.
Ako banka primenjuje metod iz tačke 244. ove odluke za dodeljivanje pondera kreditnog rizika za izloženosti po osnovu specijalizovanog kreditiranja, dužna je da svaku od ovih izloženosti rasporedi u rizične kategorije u skladu s Prilogom 2, koji je odštampan uz tu odluku i njen je sastavni deo.
163. Banka je dužna da svakom pravnom licu prema kome ima izloženost dodeli poseban rejting, kao i da unutrašnjim aktima uredi način raspoređivanja pojedinačnih dužnika i članova grupe povezanih lica s dužnikom u određene rejting kategorije, kao i uticaj njihove povezanosti na njihovo raspoređivanje.
Banka je dužna da sve izloženosti prema jednom dužniku rasporedi u istu rejting kategoriju dužnika, bez obzira na razlike u prirodi svakog posebnog plasmana. Izuzetno, banka može pojedinačne izloženosti prema jednom dužniku rasporediti u više rejting kategorija dužnika - u sledećim slučajevima:
1) ako postoji rizik transfera, zavisno od toga da li su izloženosti u domaćoj ili stranoj valuti;
2) ako garancije koje se odnose na izloženosti utiču na prilagođavanje raspoređivanja izloženosti u rejting kategorije dužnika.
164. Banka je dužna da, kao sastavni deo procesa odobravanja plasmana, svaku izloženost iz klase izloženosti prema fizičkim licima rasporedi u rejting kategoriju, odnosno skup izloženosti.
165. Radi raspoređivanja izloženosti u rejting kategorije, odnosno u skupove izloženosti - banka je dužna da unutrašnjim aktima uredi slučajeve u kojima se mogu korigovati ulazni podaci ili rezultati procesa raspoređivanja, a dužna je i da dokumentuje podatke o sprovedenim korekcijama i svim zaposlenima koji su odgovorni za odobravanje takvih korekcija.
Banka je dužna i da analizira karakteristike izloženosti čije je raspoređivanje predmet korekcije, pri čemu ova analiza uključuje sve izloženosti čiji je rejting korigovalo svako odgovorno lice pojedinačno.
Integritet procesa raspoređivanja izloženosti
166. Raspoređivanje izloženosti u klasu izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama i periodičnu proveru tog raspoređivanja sprovodi ili odobrava organizaciona jedinica u banci nezavisna od drugih organizacionih jedinica, koja ne učestvuje u donošenju odluka koje se odnose na odobravanje plasmana.
Banka je dužna da najmanje jednom godišnje ažurira dodeljene rejtinge dužnika iz stava 1. ove tačke, a rejtinge visokorizičnih dužnika i problematičnih izloženosti - i češće, kao i da uspostavi procedure kojima se uređuje učestalost proveravanja rejtinga i proces dodeljivanja novog rejtinga, u skladu s raspoloživim značajnim informacijama o dužniku ili izloženosti.
Banka je obavezna da uspostavi odgovarajući proces prikupljanja i ažuriranja informacija o karakteristikama dužnika iz stava 1. ove tačke koje utiču na PD parametar, kao i o karakteristikama proizvoda koje utiču na LGD parametar i/ili faktore konverzije.
167. Banka je dužna da, najmanje jednom godišnje, ažurira rejting dodeljen dužnicima i proizvodima, odnosno proverava karakteristike gubitka i redovnost izmirivanja obaveza za svaki skup izloženosti u klasi izloženosti prema fizičkim licima, kao i da, na osnovu reprezentativnog uzorka, proverava status pojedinačnih izloženosti u svakom takvom skupu izloženosti - da bi obezbedila da izloženosti budu raspoređene u odgovarajući skup izloženosti.
Korišćenje modela
168. Pri korišćenju statističkih i drugih matematičkih modela i metoda za raspoređivanje izloženosti u rejting kategorije ili skupove izloženosti - banka je dužna da:
1) dokaže da model ima dobru sposobnost predviđanja i da njegova primena ne dovodi do kapitalnih zahteva koji ne odgovaraju rizičnom profilu, pri čemu ulazne promenljive predstavljaju kvalitetnu osnovu za procene koje su rezultat primene modela a ove procene nisu pristrasne;
2) uspostavi proces za kontrolu ulaznih podataka, a naročito proveru, odnosno procenu njihove tačnosti, potpunosti i adekvatnosti;
3) dokaže da su podaci korišćeni u razvijanju modela reprezentativni za portfolio postojećih dužnika, odnosno izloženosti banke;
4) uspostavi redovnu validaciju modela, uključujući i praćenje njegovih performansi i njegove stabilnosti, proveru njegovih karakteristika i back testiranje;
5) pored modela, koristi i stručne procene i nadzor - radi provere raspoređivanja izloženosti zasnovanog na modelu i obezbeđenja adekvatnog korišćenja modela, kao i radi pronalaženja i ograničavanja grešaka koje su posledica nedostataka izabranog modela, pri čemu ova procena uzima u obzir sve relevantne informacije koje nisu obuhvaćene modelom, a banka je dužna da utvrdi način na koji se kombinuju stručna procena i rezultati modela.
Dokumentacija rejting sistema
169. Banka je dužna da dokumentuje razvoj i operativne detalje svojih rejting sistema, pri čemu ova dokumentacija treba da sadrži dokaze o ispunjenosti minimalnih uslova za korišćenje IRB pristupa propisanih ovim pododeljkom, a naročito o raspoređivanju izloženosti u rejting kategorije, o kriterijumima za dodelu rejtinga, o odgovornostima zaposlenih koji vrše raspoređivanje izloženosti, o učestalosti provere raspoređivanja izloženosti, kao i o nadzoru rejting procesa koji vrši rukovodstvo.
Banka je dužna da dokumentuje razloge za izbor rejting kriterijuma, kao i prateću analizu koja podržava taj izbor. Ako je došlo do značajnih promena u procesu dodeljivanja internih rejtinga - banka je dužna da navedene promene dokumentuje.
Banka je dužna da uspostavi procedure kojima se uređuje način dodeljivanja rejtinga, uključujući i proces tog dodeljivanja i unutrašnje kontrole.
Banka je dužna da utvrdi definicije statusa neizmirenja obaveza i parametara rizika, kao i da dokaže da su ove definicije usklađene s tačkom 2. odredbe od 31) do 35) i tačkom 175. ove odluke.
170. Ako banka koristi statističke modele u rejting procesu, dužna je da utvrdi njihovu metodologiju. Ova metodologija sadrži:
- detaljan prikaz teorije, pretpostavki i/ili matematičke i empirijske osnove za dodeljivanje procena parametara rizika rejting kategorijama, pojedinačnim dužnicima, izloženostima ili skupovima izloženosti, kao i detaljan prikaz izvora podataka korišćenih za ocenu modela;
- opis statističkog procesa korišćenog za validaciju modela, uključujući i testove performansi u vremenskom periodu i na uzorku podataka koji nisu korišćeni u razvoju modela (out-of-time i out-of-sample);
- prikaz svih okolnosti u kojima model ne daje dobre rezultate.
Banka je dužna da obezbedi ispunjenost svih uslova u vezi s rejting sistemom utvrđenih ovom odlukom i kad koristi model ili bilo koji element tog sistema koji su pribavljeni od treće strane a ta strana zadržava autorska prava nad tehnologijom.
Prikupljanje i čuvanje podataka
171. Banka je dužna da prikuplja i čuva podatke koji se odnose na interne rejtinge, uključujući i one koje je dužna da objavljuje u skladu sa odlukom kojom se uređuje objavljivanje podataka i informacija banke.
172. Ako banka primenjuje IRB pristup za klase izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama - dužna je da prikuplja i čuva:
1) istorijske podatke o rejtingu dužnika i rejtingu davalaca garancija;
2) podatke o datumu dodeljivanja rejtinga;
3) ključne podatke i metodologiju korišćenu za određivanje rejtinga;
4) podatke o zaposlenima odgovornim za dodeljivanje rejtinga;
5) podatke o dužnicima i izloženostima koje su u statusu neizmirenja obaveza;
6) podatke o datumu i okolnostima nastanka statusa neizmirenja obaveza;
7) podatke o PD parametrima i realizovanim stopama neizmirenja obaveza koji se odnose na rejting kategorije i migraciju između rejting kategorija.
Ako banka primenjuje FIRB pristup za klase izloženosti iz stava 1. ove tačke - dužna je da prikuplja i čuva podatke o poređenju realizovanih LGD parametara s vrednostima propisanim tačkom 221. ove odluke, kao i podatke o poređenju realizovanih faktora konverzije s vrednostima propisanim tačkom 234. te odluke.
Ako banka primenjuje AIRB pristup za klase izloženosti iz stava 1. ove tačke - dužna je da prikuplja i čuva:
1) istorijske podatke o rejtingu proizvoda i procenama LGD parametra i faktora konverzije koji se odnose na svaku rejting skalu;
2) podatke o datumu dodeljivanja rejtinga i sačinjavanju procena;
3) ključne podatke i metodologiju korišćenu za određivanje rejtinga proizvoda i procene LGD parametra i faktora konverzije;
4) podatke o zaposlenima odgovornim za dodeljivanje rejtinga proizvodu i o zaposlenima odgovornim za sačinjavanje procena LGD parametra i faktora konverzije;
5) podatke o procenjenim i realizovanim LGD parametrima i faktorima konverzije koji se odnose na svaku izloženost u statusu neizmirenja obaveza;
6) podatke o LGD parametrima dodeljenim izloženosti pre i posle uzimanja u obzir garancija ili kreditnih derivata, ako banka efekte ublažavanja kreditnog rizika korišćenjem garancija ili kreditnih derivata iskazuje kroz te parametre;
7) podatke o elementima gubitka za svaku izloženost u statusu neizmirenja obaveza.
173. Ako banka primenjuje IRB pristup za klasu izloženosti prema fizičkim licima - dužna je da prikuplja i čuva:
1) podatke koji su korišćeni u procesu raspoređivanja izloženosti u rejting kategorije, odnosno u skupove izloženosti;
2) podatke o procenama PD i LGD parametara i faktora konverzije koji se odnose na rejting kategorije ili skupove izloženosti;
3) podatke o dužnicima i izloženostima koje su u statusu neizmirenja obaveza;
4) za izloženosti kod kojih je nastupio status neizmirenja obaveza - podatke o rejting kategoriji ili skupu izloženosti u koje je izloženost bila raspoređena u periodu od jedne godine pre nastupanja statusa neizmirenja obaveza, kao i realizovane vrednosti LGD parametra i faktora konverzije;
5) podatke o stopama gubitka za kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima.
Stres testiranje
174. Banka je dužna da uspostavi odgovarajući proces stres testiranja u proceni adekvatnosti kapitala, pri čemu ovo testiranje uključuje identifikovanje mogućih događaja ili budućih promena u ekonomskim uslovima koji bi mogli nepovoljno uticati na izloženost banke kreditnom riziku i na procenu njene sposobnosti da izdrži takve promene.
Banka je dužna da proces stres testiranja sprovodi najmanje jednom godišnje, a, po potrebi, i češće, radi ocene efekata pretpostavki stres testa na kapitalni zahtev za ovaj rizik. Banka odlučuje o tome koje će stres testove primenjivati i oni su predmet kontrole Narodne banke Srbije. Ovi testovi zasnovani su na odgovarajućim i opreznim pretpostavkama i najmanje obuhvataju efekte scenarija ekonomske recesije. Banka je dužna da oceni migraciju između rejting kategorija u scenarijima stres testova. Portfolija na kojima se sprovode stres testovi treba da obuhvate najveći deo ukupnih izloženosti banke.
Ako banka primenjuje prilagođavanje iz tačke 242. ove odluke, dužna je da, u okviru svojih stres testova, razmatra i uticaj pogoršanja kreditnog kvaliteta pružalaca kreditne zaštite, a posebno onda kada ovi pružaoci prestanu da ispunjavaju uslove za priznavanje podobnosti propisane tač. 260, 262. i 268. te odluke.
Definicija statusa neizmirenja obaveza
175. Status neizmirenja obaveza (default) postoji kada je ispunjen bilo koji od sledećih uslova:
- banka smatra malo verovatnim da će dužnik u potpunosti izmiriti svoju obavezu prema banci ne uzimajući u obzir mogućnost realizacije instrumenata kreditne zaštite;
- dužnik je u docnji više od 90 dana po bilo kojoj materijalno značajnoj obavezi prema banci.
Dužina docnje i materijalni značaj obaveze iz stava 1. ove tačke utvrđuju se na način propisan odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.
Banka može, pored definicije iz stava 1. ove tačke, svojim unutrašnjim aktima da odredi i druge elemente na osnovu kojih ceni verovatnoću da će dužnik u potpunosti izmiriti svoju obavezu prema njoj.
Banka je dužna da sve izloženosti prema jednom dužniku rasporedi u istu kategoriju dužnika bez obzira na razliku u prirodi svakog posebnog plasmana. Izuzetno, u slučaju izloženosti prema fizičkim licima, ako koristi pristup prema izloženosti, banka može da primenjuje definiciju statusa neizmirenja obaveza na nivou pojedinačne izloženosti.
Za kreditne poslove povezane s tekućim računom fizičkog lica, odnosno za prekoračenja po tekućim računima - smatra se da je dužnik u docnji od dana kad prekorači odobreni limit, kad mu se odobreni limit smanji ispod trenutno iskorišćenog iznosa ili kad izvrši isplatu sredstava s tekućeg računa bez pokrića a iznos prekoračenja je materijalno značajan.
Ako banka koristi eksterne podatke koji nisu usklađeni s definicijom statusa neizmirenja obaveza, dužna je da dokaže da je te podatke na odgovarajući način prilagodila kako bi postigla ovu usklađenost.
Ako utvrdi da više nisu ispunjeni uslovi za status neizmirenja obaveza, banka dužniku ili proizvodu dodeljuje jedan od rejtinga za dužnike koji nisu u tom statusu. U slučaju da se naknadno ispune uslovi za sticanje ovog statusa, smatraće se da je nastupio novi status neizmirenja obaveza.
Opšti uslovi za procenu parametara rizika
176. Procene banke koje se odnose na PD i LGD parametre, na faktore konverzije i na EL parametar obuhvataju sve relevantne podatke, informacije i metode zasnovane i na iskustvu banke i na empirijskim dokazima, a ne samo na subjektivnim ocenama. Banka je dužna da obezbedi da te procene budu verodostojne, razumljive i zasnovane na značajnim faktorima parametara rizika. Što je manji broj podataka kojima banka raspolaže, ove procene su opreznije (veća marža konzervativnosti).
Banka za procenu parametara rizika može da koristi:
- podatke iz svog poslovanja (interne podatke),
- podatke iz okruženja (eksterne podatke),
- podatke iz zajedničke baze podataka,
- kombinaciju podataka iz alineja prve, druge i treće ovog stava.
Ako banka za procenu parametara rizika koristi podatke iz zajedničke baze podataka više banaka, dužna je da dokaže:
1) da su rejting sistemi i kriterijumi ostalih banaka u zajedničkoj bazi podataka slični njenim;
2) da je zajednička baza podataka reprezentativna za portfolio za koji se koriste zajednički podaci;
3) da se podaci iz zajedničke baze podataka koriste kontinuirano i dosledno za procenu banke.
177. Banka je dužna da dokaže da su njene procene parametara rizika rezultat višegodišnjeg iskustva. Banka je dužna da obezbedi pregled istorijskih gubitaka koji uključuje realizovane vrednosti učestalosti nastupanja statusa neizmirenja obaveza, LGD parametra, faktora konverzije ili gubitaka - ako procenjuje EL parametar, uz identifikovanje svih značajnih faktora parametara rizika.
Banka je dužna da uzima u obzir sve promene u procesu odobravanja plasmana ili procesu naplate potraživanja tokom perioda posmatranja iz tač. 179, 188, 189, 192. i 193. ove odluke i da njene procene blagovremeno odražavaju posledice tehničkih poboljšanja, novih podataka i ostalih informacija. Banka je dužna da najmanje jednom godišnje proverava svoje procene, a u slučaju novih informacija - i češće.
Populacija izloženosti u skupu podataka korišćenih za procenu parametara rizika, uslovi za odobravanje plasmana korišćeni u trenutku nastanka ovih podataka, kao i ostale relevantne karakteristike, odgovaraju karakteristikama izloženosti i uslovima banke. Banka je dužna da dokaže da su ekonomski ili tržišni uslovi u kojima su ti podaci nastali relevantni i za sadašnje i za buduće uslove. Radi obezbeđivanja tačnosti i adekvatnosti procena, banka treba da raspolaže dovoljnim brojem izloženosti u uzorku i vremenskim serijama podataka korišćenih za kvantifikaciju.
178. Banka je dužna da obezbedi da procene koje se odnose na kupljena potraživanja odražavaju sve relevantne informacije o kvalitetu tih potraživanja koje su raspoložive banci, uključujući i podatke koji se odnose na slične skupove izloženosti prikupljene od prodavca potraživanja, iz drugih eksternih izvora ili u samoj banci. Banka je dužna da oceni sve podatke koje koristi a koje je prikupila od prodavca.
Banka je dužna da svojim procenama parametara rizika doda maržu konzervativnosti koja se odnosi na očekivani raspon grešaka u proceni, pri čemu je ova marža veća što su metode i podaci manje kvalitetni a očekivani raspon grešaka veći.
Ako koristi različite procene parametara rizika za računanje pondera kreditnog rizika i za interne svrhe, banka je dužna da ih dokumentuje i da dokaže opravdanost njihove primene.
Uslovi za procenu PD parametra
179. Banka procenu PD parametra zasniva na periodu posmatranja koji obuhvata najmanje pet godina za bar jedan izvor podataka, a ako raspolaže relevantnim podacima za duži period - na tom dužem periodu. U slučaju izloženosti prema fizičkim licima, banka nije dužna da pridaje isti značaj istorijskim podacima ako može dokazati da noviji podaci bolje predviđaju stope gubitaka.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, Narodna banka Srbije može banci dati saglasnost da u trenutku uvođenja FIRB pristupa koristi relevantne podatke koji obuhvataju period od dve godine. Period posmatranja mora se povećavati svake godine za jednu godinu sve dok relevantni podaci ne obuhvate period od pet godina.
Odredbe ove tačke primenjuju se i na izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja za koje se koristi PD/LGD pristup.
180. Banka je dužna da za izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama procenjuje PD parametar za svaku rejting kategoriju dužnika na osnovu višegodišnjih proseka jednogodišnjih stopa neizmirenja obaveza.
Banka može da koristi tehnike procene PD parametra za izloženosti iz stava 1. ove tačke samo uz odgovarajuće prateće analize. U postupku kombinovanja rezultata različitih tehnika i pri prilagođavanju procena usled ograničenja korišćenih tehnika i informacija, banka uzima u obzir mišljenje lica koje raspolaže odgovarajućim znanjem i iskustvom koji se odnose na ove tehnike.
181. Za kupljena potraživanja od privrednih društava banka može da procenjuje očekivani gubitak po rejting kategorijama dužnika na osnovu višegodišnjih proseka jednogodišnjih stopa neizmirenja obaveza.
Ako banka višegodišnje prosečne procene PD parametra i LGD parametra za potraživanja kupljena od privrednih društava izračunava na osnovu procena očekivanog gubitka - dužna je da obezbedi da proces procene ukupnih gubitaka ispunjava opšte standarde za kvantifikaciju rizika iz tač. od 176. do 178. ove odluke i da rezultat te procene bude u skladu sa odredbama tačke 184. te odluke.
182. Ako banka koristi sopstvene istorijske podatke o neizmirenju obaveza za procenu PD parametra za izloženosti iz tačke 180. stav 1. ove odluke, dužna je da u svojoj analizi dokaže da njene procene odražavaju relevantne politike i procedure i sve razlike između rejting sistema korišćenog kad su nastali ti podaci i postojećeg rejting sistema. U slučaju da su se ove politike i procedure ili rejting sistemi promenili, banka je dužna da doda veću maržu konzervativnosti na svoje procene PD parametra.
Ako banka mapira svoje interne rejting kategorije prema rejting skali koju koristi agencija za rejting i na isti način raspoređuje stope neizmirenja obaveza koje pripadaju rejting kategorijama agencije za rejting u rejting kategorije banke - mapiranje mora biti zasnovano na poređenju internih rejting kriterijuma i kriterijuma koje koristi ta agencija, kao i na poređenju internih i eksternih rejtinga svih zajedničkih dužnika. Banka je dužna da utvrdi način mapiranja i da preduzme sve neophodne mere kako bi izbegla neobjektivnosti ili nedoslednosti u procesu mapiranja ili korišćenim podacima. Kriterijumi agencije za rejting na osnovu kojih su dobijeni podaci koji se koriste za kvantifikaciju moraju biti usmereni isključivo na rizik neizmirenja obaveza i ne mogu odražavati rizične karakteristike plasmana. Analiza banke mora da obuhvati poređenje korišćenih definicija statusa neizmirenja obaveza banke i agencije za rejting, u skladu s tačkom 175. ove odluke. Banka je dužna da dokumentuje osnovu za mapiranje.
Banka koja koristi statističke modele za predviđanje nastupanja statusa neizmirenja obaveza može da procenjuje PD parametar za izloženosti iz tačke 181. stav 1. ove odluke kao prosek procena verovatnoće nastupanja statusa neizmirenja obaveza za pojedinačne dužnike u datoj rejting kategoriji, pri čemu moraju biti ispunjeni uslovi iz tačke 168. te odluke.
183. Banka je dužna da PD parametar za izloženosti prema fizičkim licima procenjuje za svaku rejting kategoriju dužnika, odnosno skup izloženosti na osnovu višegodišnjih proseka jednogodišnjih stopa neizmirenja obaveza.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka može procenjivati PD parametar i na osnovu realizovanih gubitaka i odgovarajućih procena LGD parametra ako primenjuje pristup prema izloženosti.
Ako izračunava višegodišnje prosečne procene PD i LGD parametra po osnovu procena očekivanog gubitka - banka je dužna da obezbedi da proces procene ukupnih gubitaka ispunjava opšte standarde za kvantifikaciju rizika iz ovog pododeljka i da rezultat te procene bude u skladu s tačkom 184. ove odluke.
Banka je dužna da, kao primarni izvor informacija za procenu parametara rizika, koristi interne podatke za raspoređivanje izloženosti prema fizičkim licima u rejting kategorije, odnosno u skupove izloženosti. Banka može da koristi i eksterne podatke, uključujući i podatke iz zajedničke baze podataka ili statističke modele za kvantifikaciju, ako dokaže da postoji čvrsta veza između:
1) procesa raspoređivanja izloženosti prema fizičkim licima u rejting kategorije, odnosno u skupove izloženosti i procesa koji koristi izvor eksternih podataka;
2) internog rizičnog profila banke i eksternih podataka.
Banka je dužna da za izloženosti po osnovu kupljenih potraživanja od fizičkih lica koristi sve relevantne raspoložive izvore podataka.
Banka je dužna da, u toku postojanja izloženosti prema fizičkom licu, identifikuje i analizira očekivane promene parametara rizika koje mogu da nastanu usled sezonskih efekata.
Uslovi za sopstvene procene LGD parametra
184. Banka je dužna da procenjuje LGD parametar po rejting kategorijama proizvoda ili po skupovima izloženosti, na osnovu prosečnih realizovanih LGD parametara za svaku rejting kategoriju proizvoda ili skup izloženosti i uzimajući u obzir sva evidentirana neizmirenja obaveza utvrđena na osnovu korišćenih podataka (ponderisani prosek neizmirenja obaveza).
Banka je dužna da koristi procene LGD parametra koje odgovaraju uslovima ekonomske recesije ako su one opreznije od dugoročnog proseka i da svoje procene parametara rizika po rejting kategorijama ili skupovima izloženosti prilagodi u meri u kojoj se očekuje da će rejting sistem tokom vremena pružati konstantne realizovane LGD parametre po tim kategorijama ili skupovima, kako bi na taj način ograničila uticaj ekonomske recesije na kapital.
185. Banka je dužna da razmotri da li postoji bilo kakva povezanost između rizika dužnika i rizika sredstva obezbeđenja, odnosno davaoca sredstva obezbeđenja. Ako postoji izražena zavisnost, banka je dužna da takve slučajeve tretira na oprezan način.
Banka je dužna da, pri izračunavanju sopstvenih procena LGD parametra, valutnu neusklađenost između odnosne izloženosti i sredstva obezbeđenja tretira na izrazito oprezan način.
U slučaju da procene LGD parametra uzimaju u obzir postojanje sredstva obezbeđenja, banka je dužna da uspostavi procedure i procese za upravljanje ovim sredstvima i da ispunjava uslove koji se odnose na ta sredstva u skladu s pododeljkom 10. ovog odeljka. Te procene ne mogu biti zasnovane isključivo na procenjenoj tržišnoj vrednosti sredstva obezbeđenja, već moraju uzeti u obzir efekte potencijalne nemogućnosti banke da u najkraćem roku preuzme sredstvo obezbeđenja i da ga realizuje.
Kad banka priznaje efekat sredstva obezbeđenja radi izračunavanja iznosa izloženosti riziku druge ugovorne strane primenom standardizovanog metoda ili metoda internih modela, u skladu sa odeljkom 3. ove glave - pri proceni LGD parametra ne može uzimati u obzir iznos za koji se očekuje da će biti naplaćen realizacijom sredstva obezbeđenja.
186. Kod izloženosti koje su u statusu neizmirenja obaveza, banka je dužna da kao LGD parametar koristi najbolju procenu očekivanog gubitka banke za svaku izloženost (ELBE), u skladu s trenutnim ekonomskim okolnostima i statusom izloženosti, uvećanu za moguće dodatne neočekivane gubitke tokom perioda naplate (recovery period).
187. Banka je dužna da nenaplaćene naknade koje su prethodno evidentirane u bilansu uspeha doda iznosu izloženosti i gubitka.
188. Procene LGD parametra za izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama zasnovane su na istorijskim podacima koji obuhvataju period od najmanje pet godina. Period posmatranja svake naredne godine povećava se za jednu godinu sve dok relevantni podaci ne obuhvate period od sedam godina, i to za najmanje jedan izvor podataka. Ako raspoloživi period posmatranja obuhvata duži period za bilo koji izvor i podaci su relevantni, banka je dužna da koristi taj duži period.
189. Izuzetno od tačke 184. stav 1. ove odluke, ako primenjuje pristup prema izloženosti, banka može da procenjuje LGD parametar za izloženosti prema fizičkim licima po osnovu realizovanih gubitaka i odgovarajućih procena PD parametra.
Banka može da uključi buduća povlačenja sredstava u sopstvene procene LGD parametra ako ih već nije uključila u skladu s tačkom 193. ove odluke.
Pri proceni LGD parametra za izloženosti po osnovu potraživanja kupljenih od fizičkih lica, banka može da koristi eksterne i interne referentne podatke.
Procene LGD parametra za izloženosti prema fizičkim licima zasnivaju se na istorijskim podacima koji obuhvataju period od najmanje pet godina. Banka nije dužna da pridaje isti značaj istorijskim podacima ako može da dokaže da noviji podaci bolje predviđaju stope gubitaka.
Izuzetno od stava 4. ove tačke, banka može koristiti relevantne podatke koji obuhvataju period od dve godine ako je to utvrđeno saglasnošću za IRB pristup. Period posmatranja svake naredne godine povećava se za jednu godinu, sve dok relevantni podaci ne obuhvate period od pet godina.
Uslovi za sopstvene procene faktora konverzije
190. Banka je dužna da faktore konverzije procenjuje po rejting kategorijama proizvoda ili po skupovima izloženosti, na osnovu prosečnih realizovanih faktora konverzije za svaku rejting kategoriju proizvoda ili skup izloženosti i uzimajući u obzir sva evidentirana neizmirenja obaveza utvrđena na osnovu korišćenih podataka (ponderisani prosek neizmirenja obaveza).
Banka je dužna da koristi one procene faktora konverzije koje odgovaraju uslovima ekonomske recesije ako su one opreznije od dugoročnog proseka i da svoje procene parametara rizika po rejting kategorijama ili skupovima izloženosti prilagodi u meri u kojoj se očekuje da će rejting sistem tokom vremena pružati konstantne realizovane faktore konverzije po ovim kategorijama ili skupovima, kako bi ograničila uticaj ekonomske recesije na kapital.
191. Banka je dužna da obezbedi da procene faktora konverzije odražavaju mogućnost da dužnik dodatno povlači sredstva do trenutka stupanja u status neizmirenja obaveza, kao i nakon tog trenutka. Banka je dužna da procenama faktora konverzije doda veću maržu konzervativnosti kad se može očekivati visoka pozitivna korelacija između učestalosti nastanka statusa neizmirenja obaveza i vrednosti ovih faktora.
Banka je dužna da, pri proceni faktora konverzije, uzima u obzir politike i procedure koje se odnose na računovodstvene politike i praćenje naplate plasmana, kao i svoju sposobnost i spremnost da spreči buduća povlačenja sredstava u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza usled događaja koji se ne odnose na neplaćanje (npr. kršenja ugovornih odredaba ili drugih događaja koji dovode do tzv. tehničkog statusa neizmirenja obaveza).
Banka je dužna da uspostavi adekvatne sisteme i procedure za praćenje iznosa izloženosti, iskorišćenog iznosa u odnosu na odobreni iznos izloženosti, kao i promena u iskorišćenim iznosima - po dužnicima i po rejting kategorijama, i dužna je da stanje iskorišćenih iznosa prati na dnevnoj osnovi.
U slučaju da koristi različite procene faktora konverzije za izračunavanje iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom i za interne svrhe, banka je dužna da korišćenje takvih procena dokumentuje i dokaže opravdanost njihove primene.
192. Banka je dužna da obezbedi da su procene faktora konverzije za izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama zasnovane na istorijskim podacima koji obuhvataju period od najmanje pet godina. Period posmatranja svake naredne godine povećava se za jednu godinu sve dok relevantni podaci ne obuhvate period od sedam godina, i to za najmanje jedan izvor podataka. Ako raspoloživi period posmatranja obuhvata duži period za bilo koji izvor i podaci su relevantni, banka je dužna da koristi taj duži period.
193. Banka buduća povlačenja sredstava može da uključi u sopstvene procene faktora konverzije za izloženosti prema fizičkim licima ako ih već nije uključila u skladu s tačkom 189. stav 2. ove odluke.
Banka je dužna da obezbedi da se procene faktora konverzije za izloženosti prema fizičkim licima zasnivaju na istorijskim podacima koji obuhvataju period od najmanje pet godina.
Banka nije dužna da pridaje isti značaj istorijskim podacima ako može da dokaže da noviji podaci bolje predviđaju stope gubitaka.
Izuzetno od stava 2. ove tačke, banka može koristiti relevantne podatke koji obuhvataju period od dve godine ako je to utvrđeno saglasnošću za IRB pristup. Period posmatranja svake naredne godine povećava se za jednu godinu sve dok relevantni podaci ne obuhvate period od pet godina.
Uslovi za ocenu efekata garancija i kreditnih derivata
194. Ako primenjuje AIRB pristup, banka ne može pri sopstvenoj proceni LGD parametra uzimati u obzir efekte garancija država i centralnih banaka, banaka i privrednih društava iz tačke 83. stav 1. odredba pod 7) ove odluke ako primenjuje standardizovani pristup kreditnom riziku za izloženosti prema tim licima. U tom slučaju banka je dužna da primenjuje odredbe pododeljka 4. odeljka 1. ove glave.
Ako koristi jemstva fizičkih lica, banka je dužna da pri raspoređivanju izloženosti u rejting kategorije ili skupove izloženosti, kao i pri proceni PD parametra, ispunjava uslove iz tač. od 195. do 197. ove odluke.
195. Banka je dužna da utvrdi jasne i detaljne uslove za izbor davalaca garancija koje koristi radi izračunavanja iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom. Na ove davaoce primenjuju se odredbe tač. od 161. do 167. ove odluke.
Garancija iz stava 1. ove tačke daje se u pismenoj formi, davalac garancije je ne može opozvati, važi dok se obaveza koja je njome garantovana ne izmiri u celini i može se realizovati u skladu s merodavnim pravom.
Ako banka namerava da prihvata garancije koje sadrže uslove pod kojima davalac garancije nije dužan da izvrši obavezu (uslovne garancije), dužna je da to navede u zahtevu za dobijanje saglasnosti za IRB pristup. Banka je dužna da dostavi dokaze da kriterijumi raspoređivanja izloženosti za koje je pribavljena uslovna garancija na odgovarajući način odražavaju sva moguća umanjenja efekata kreditne zaštite, kao i da utvrdi detaljne uslove prihvatanja i praćenja takvih garancija.
196. Banka je dužna da utvrdi jasne kriterijume za prilagođavanje rejting kategorija, skupova izloženosti ili sopstvenih procena LGD parametra. Za izloženosti prema fizičkim licima i po osnovu kupljenih potraživanja dužna je da utvrdi i kriterijume koji se odnose na raspoređivanje izloženosti u rejting kategorije ili skupove izloženosti, kako bi iskazala uticaj garancija na računanje iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom. Ti kriterijumi utvrđuju se tako da ispunjavaju uslove iz tač. od 161. do 167. ove odluke.
Kriterijumi iz stava 1. ove tačke verodostojni su i odgovarajući, a odražavaju:
- sposobnost i spremnost davaoca garancije da izvrši obavezu po osnovu date garancije;
- procenjenu dinamiku plaćanja davaoca garancije;
- stepen korelacije između sposobnosti davaoca garancije da izvršava obaveze po osnovu date garancije i sposobnosti dužnika da izmiruje obaveze;
- nivo rezidualnog rizika.
197. Minimalni uslovi za garancije propisani u tač. od 194. do 196. ove odluke primenjuju se i na kreditne derivate s jednim referentnim licem. Ako postoji neusklađenost između izloženosti za čiju je zaštitu pribavljen kreditni derivat i referentne obaveze po ovom derivatu ili obaveze na osnovu koje se određuje nastanak kreditnog događaja, banka je dužna da primenjuje odredbe tačke 97. ove odluke. Banka je dužna da, u slučaju izloženosti prema fizičkim licima i izloženosti po osnovu kupljenih potraživanja, odredbe tačke 97. ove odluke primenjuje i na raspoređivanje izloženosti u rejting kategorije ili skupove izloženosti.
Kriterijumima za prilagođavanje odražava se struktura plaćanja po osnovu kreditnog derivata i daje oprezna procena njegovog uticaja na stepen i dinamiku naplate sredstava.
Pri korišćenju kreditnih derivata banka je dužna da utvrdi u kojoj meri rezidualni rizik još postoji.
Uslovi za kupljena potraživanja
198. Banka je dužna da za sve izloženosti po osnovu kupljenih potraživanja ispuni uslove koji se tiču:
- pravne sigurnosti;
- efektivnosti sistema praćenja kvaliteta kupljenih potraživanja;
- efektivnosti sistema ranog uočavanja problematičnih kupljenih potraživanja;
- efektivnosti sistema za upravljanje kupljenim potraživanjima;
- usklađenosti s politikama i procedurama banke.
199. Ugovorom o otkupu potraživanja banka je obezbedila da u svim predvidivim situacijama ima vlasništvo i kontrolu nad svim prilivima gotovine po osnovu potraživanja.
U slučaju da dužnik plaćanja vrši direktno prodavcu ili serviseru, banka je dužna da redovno proverava da li su ta plaćanja prosleđena u potpunosti i u skladu sa ugovorenim uslovima, pri čemu se serviserom smatra lice koje upravlja skupom kupljenih potraživanja ili odnosnim kreditnim izloženostima na dnevnoj osnovi.
Banka je dužna da uspostavi procedure koje obezbeđuju zaštitu potraživanja i vlasništva nad prilivima gotovine po tom osnovu od stečaja i likvidacije ili od drugih pravnih situacija koje bi mogle osetno odložiti mogućnost realizacije ili prenosa potraživanja ili uticati na kontrolu nad prilivima gotovine.
200. Banka je dužna da prati kvalitet kupljenih potraživanja, kao i finansijsko stanje prodavca i servisera, a naročito da:
1) procenjuje korelaciju između kvaliteta kupljenih potraživanja, s jedne strane, i finansijskog stanja prodavca i servisera, s druge strane;
2) uspostavi politike i procedure kojima se obezbeđuju adekvatne mere zaštite od nepredviđenih slučajeva i uređuje dodeljivanje internog rejtinga svim prodavcima i serviserima;
3) uspostavi jasne i efektivne politike i procedure za određivanje podobnosti prodavca i servisera, kao i da sprovodi i dokumentuje periodične provere prodavca i servisera radi utvrđivanja tačnosti izveštaja koje dobija od njih, otkrivanja prevare ili poslovnih slabosti i utvrđivanja kvaliteta njihove poslovne politike i prakse i procedura naplate;
4) procenjuje karakteristike skupova kupljenih potraživanja, uključujući i uslove plaćanja, postojanje prekoračenja ugovorenih iznosa kredita u odnosu na vrednost potraživanja, dospela nenaplaćena potraživanja, potraživanja lošeg kvaliteta i ispravke vrednosti po osnovu potraživanja lošeg kvaliteta;
5) uspostavi adekvatne politike i procedure za praćenje koncentracije po pojedinačnim prodavcima u okviru skupa i kroz skupove kupljenih potraživanja;
6) obezbedi da od servisera prima blagovremene i detaljne izveštaje o dospelosti i smanjenju vrednosti potraživanja, a radi usklađivanja s kriterijumima podobnosti i politikama i procedurama za upravljanje kupljenim potraživanjima;
7) obezbedi adekvatno praćenje i proveru uslova prodaje potraživanja i načina na koji prodavac prati smanjenje vrednosti potraživanja.
201. Banka je dužna da uspostavi sistem ranog uočavanja pogoršanja finansijskog stanja prodavca i kvaliteta kupljenih potraživanja koji omogućavaju preventivno rešavanje uočenih problema, a dužna je i da uspostavi jasne i efektivne politike, procedure i informacione sisteme za praćenje kršenja ugovornih odredaba, kao i adekvatne procedure za pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka i za postupanje s problematičnim kupljenim potraživanjima.
202. Banka je dužna da uspostavi unutrašnje akte za upravljanje kupljenim potraživanjima, kreditima i gotovinom, koji obuhvataju sve važne elemente kupljenih potraživanja, uključujući i diskonte, podobna sredstva obezbeđenja, neophodnu dokumentaciju, limite koncentracije i način postupanja s primljenim gotovinskim uplatama.
Elementima iz stava 1. ove tačke uzimaju se u obzir svi značajni faktori, uključujući i finansijsko stanje prodavca i servisera, koncentraciju rizika, kao i trendove koji se odnose na kvalitet kupljenih potraživanja i one koji se odnose na prodavčevu bazu klijenata. Banka je dužna da obezbedi da se sredstva odobravaju samo ako su dostavljena potrebna sredstva obezbeđenja i sva neophodna dokumentacija.
203. Banka je dužna da uspostavi efektivne postupke za ocenu usklađenosti otkupa potraživanja sa unutrašnjim aktima, što uključuje najmanje sledeće:
1) redovnu reviziju svih faza procesa otkupa potraživanja;
2) proveru da li su dužnosti i odgovornosti zaposlenih koji vrše procenu finansijskog stanja prodavca i servisera i zaposlenih koji vrše periodične provere prodavca i servisera jasno odvojene;
3) procenu aktivnosti funkcije podrške banke, a posebno stručnosti, iskustva i broja zaposlenih, kao i procenu sistema koji omogućavaju automatizaciju procesa otkupa potraživanja.
204. Banka može na potraživanja kupljena od privrednih društava da primenjuje isti tretman kao i na izloženosti prema fizičkim licima ako su, pored uslova iz tač. od 198. do 203. ove odluke, ispunjeni i sledeći uslovi:
1) da je banka kupila potraživanja od lica koje nije s njom povezano i da nije direktno ili indirektno učestvovala u nastanku tih potraživanja;
2) da su kupljena potraživanja nastala u redovnim tržišnim uslovima između lica koja nisu povezana i da ne uključuju međusobna potraživanja između dužnika i poverioca koja mogu biti predmet prebijanja;
3) da banka ima pravo na sve prilive od kupljenih potraživanja ili na njihov srazmeran deo;
4) da je portfolio kupljenih potraživanja dovoljno diversifikovan.
205. Banka je dužna da ispuni minimalne uslove za kupljena utvrđene u tač. od 198. do 203. ove odluke.
Banka je dužna da za izloženosti po osnovu potraživanja kupljenih od privrednih društava ispunjava minimalne uslove u vezi s rejting sistemom i kvantifikacijom rizika koji su u pododeljku 5. ovog odeljka propisani za izloženosti prema privrednim društvima.
Izuzetno od stava 2. ove tačke, za izloženosti koje ispunjavaju uslove iz tačke 204. ove odluke i za koje bi korišćenje standarda za kvantifikaciju rizika za izloženosti prema ovim privrednim društvima predstavljalo nepotrebno opterećenje - banka može umesto njih koristiti standarde za kvantifikaciju rizika za izloženosti prema fizičkim licima iz pododeljka 5. ovog odeljka i procene PD parametra i LGD parametra izvoditi iz procena očekivanih gubitaka na način propisan tačkom 218. stav 3. te odluke.
v) Validacija internih procena
206. Banka je dužna da uspostavi adekvatne sisteme za validaciju tačnosti i doslednosti rejting sistema i procesa, te procena svih relevantnih parametara rizika, kao i da dokaže da joj proces interne validacije omogućava doslednu i odgovarajuću ocenu performansi sistema internog rejtinga i procena rizika.
207. Banka je dužna da realizovane stope neizmirenja obaveza redovno poredi s procenjenim PD parametrom za svaku rejting kategoriju i, ako su te stope izvan očekivanog raspona za tu rejting kategoriju, dužna je da posebno analizira razloge tog odstupanja. Ako koristi sopstvene procene LGD parametra i/ili faktora konverzije, banka je dužna da na isti način analizira i te procene. Ova poređenja zasnivaju se na istorijskim podacima koji pokrivaju najduži mogući period, a banka je dužna da dokumentuje metode i podatke korišćene u tim poređenjima. Sve ove analize i dokumentaciju banka je dužna da ažurira najmanje jednom godišnje.
Banka je dužna da, pored analize utvrđene u stavu 1. ove tačke, koristi i druge metode kvantitativne validacije, kao i da vrši poređenja s podacima iz eksternih izvora. Banka je dužna da obezbedi da se ove analize zasnivaju na podacima koji su odgovarajući za dati portfolio, koji su redovno ažurirani i koji se odnose na relevantan period posmatranja. Interna ocena banke o performansama njenih modela treba da se zasniva na najdužem mogućem periodu.
Banka je dužna da obezbedi kontinuirano i dosledno korišćenje metoda i podataka koji se koriste za kvantitativnu validaciju, kao i da dokumentuje njihove promene uzimajući u obzir izvore podataka i period posmatranja.
208. Banka je dužna da uspostavi jasne politike i procedure za postupanje u situacijama kad realizovani PD parametar, LGD parametar, faktori konverzije, ukupni gubici i očekivani gubici (ako se koriste) odstupaju od procenjenih vrednosti ovih parametara rizika toliko da dovode u pitanje pouzdanost procena. Ove politike i procedure uzimaju u obzir privredni ciklus i slične promene u okruženju koje mogu uticati na nastanak statusa neizmirenja obaveza, a ako su realizovane vrednosti i dalje veće od očekivanih, banka je dužna da poveća procene kako bi one odražavale ostvarene vrednosti.
g) Minimalni uslovi za primenu IRB pristupa za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja
Kapitalni zahtevi i kvantifikacija rizika
209. Banka je dužna da, radi izračunavanja kapitalnih zahteva za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja, ispuni sledeće uslove:
1) da njena procena potencijalnih gubitaka na odgovarajući način uzme u obzir uticaj nepovoljnih tržišnih kretanja na dugoročni rizični profil vlasničkih ulaganja banke;
2) da je podacima korišćenim za dobijanje raspodele prinosa po osnovu vlasničkih ulaganja obuhvaćen najduži period posmatranja za koji su podaci raspoloživi i značajni za procenu rizičnog profila vlasničkih ulaganja banke i da predstavljaju adekvatnu osnovu za obezbeđenje oprezne, statistički pouzdane i jasne procene gubitka koja nije zasnovana prvenstveno na subjektivnim razmatranjima;
3) da je dokazala da korišćene scenario analize tržišnih šokova obezbeđuju opreznu procenu potencijalnih gubitaka tokom relevantnog dugoročnog privrednog ciklusa;
4) da kombinuje empirijsku analizu raspoloživih podataka s prilagođavanjima zasnovanim na velikom broju faktora radi dobijanja realnijih i sveobuhvatnijih rezultata modela;
5) da, pri razvijanju VaR (Value at Risk) modela za procenu potencijalnih tromesečnih gubitaka, koristi tromesečne podatke ili da podatke iz kraćeg perioda konvertuje u ekvivalentne tromesečne podatke korišćenjem odgovarajućih analitičkih metoda, zasnovanih na empirijskim dokazima i razvijenim i dokumentovanim procesima i analizama, kao i da ovaj pristup primenjuje oprezno i dosledno tokom vremena i da, ako su joj raspoloživi samo ograničeni relevantni podaci, dodaje odgovarajuću maržu konzervativnosti;
6) da korišćeni modeli na odgovarajući način obuhvataju sve materijalno značajne rizike koji se odnose na prinos po osnovu vlasničkih ulaganja, uključujući i opšte i specifične tržišne rizike portfolija vlasničkih ulaganja banke, da interni modeli adekvatno objašnjavaju istorijske promene cena, identifikuju veličinu i promene u strukturi potencijalnih koncentracija ulaganja i da su primenljivi i u vanrednim tržišnim uslovima, kao i da populacija rizičnih izloženosti, predstavljena u podacima korišćenim za procenu, odgovara izloženostima banke po osnovu vlasničkih ulaganja ili je uporediva s njima;
7) da interni model odgovara rizičnom profilu i složenosti portfolija vlasničkih ulaganja banke, a ako banka ima materijalno značajna vlasnička ulaganja nelinearne prirode - da interni modeli na odgovarajući način obuhvataju rizike koji se odnose na ta ulaganja;
8) da je raspoređivanje pojedinačnih pozicija prema tržišnim indeksima i rizičnim faktorima verodostojno, zasnovano na odgovarajućim pretpostavkama i jasno;
9) da je empirijskim analizama dokazala adekvatnost rizičnih faktora, uključujući i njihovu sposobnost da obuhvate opšte i specifične tržišne rizike;
10) da procene volatilnosti prinosa po osnovu vlasničkih ulaganja uključuju i sve relevantne i raspoložive podatke, informacije i metode, pri čemu se koriste podaci koji su bili predmet unutrašnje revizije ili podaci iz eksternih izvora (uključujući i podatke iz zajedničkih baza podataka);
11) da su uspostavljeni strogi i sveobuhvatni stres testovi.
Proces upravljanja rizicima i unutrašnje kontrole
210. Banka je dužna da pri korišćenju internih modela za izračunavanje kapitalnih zahteva za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja, a radi obezbeđenja integriteta internih modela i procesa modeliranja, uspostavi politike, procedure i kontrolne procese kojima se naročito uređuje:
1) potpuna uključenost internih modela u:
- sistem izveštavanja rukovodstva banke,
- upravljanje portfoliom vlasničkih ulaganja iz bankarske knjige,
- sistem upravljanja rizicima, naročito ako su korišćeni za merenje i procenu performansi portfolija vlasničkih ulaganja, uključujući i prilagođavanje rizicima,
- raspodelu internog kapitala na izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja,
- ocenu celokupne adekvatnosti kapitala,
- proces upravljanja investicijama;
2) uspostavljanje sistema upravljanja, procedura i kontrolnih funkcija radi obezbeđenja periodične i nezavisne provere svih elemenata procesa modeliranja, uključujući i odobravanje izmena, kontrolu ulaznih podataka, kao i proveru rezultata modela (npr. direktnu proveru i potvrđivanje rezultata) koja treba da utvrdi tačnost, sveobuhvatnost i adekvatnost ulaznih podataka i tih rezultata i da bude usmerena na pronalaženje i ograničavanje mogućih grešaka koje se odnose na poznate slabosti, kao i na identifikovanje nepoznatih slabosti modela, a koju sprovodi organizaciona jedinica ili treće lice koji nisu učestvovali u ovom procesu;
3) adekvatni sistemi i procedure za praćenje limita ulaganja i izloženosti rizicima po osnovu vlasničkih ulaganja;
4) da organizaciona jedinica odgovorna za razvoj i primenu modela bude funkcionalno nezavisna od organizacionih jedinica odgovornih za upravljanje pojedinačnim ulaganjima;
5) da lica odgovorna za bilo koji deo procesa modeliranja imaju odgovarajuću stručnost, kao i da za potrebe modeliranja rukovodstvo banke obezbedi dovoljan broj zaposlenih odgovarajuće stručnosti.
Validacija modela i potrebna dokumentacija
211. Banka je dužna da uspostavi odgovarajući sistem validacije tačnosti i doslednosti internih modela i procesa modeliranja, pri čemu svi važni elementi tih modela i procesa treba da budu dokumentovani.
Banka je dužna da za ocenu performansi internih modela i procesa modeliranja koristi proces interne validacije, i to na dosledan i razumljiv način.
Metodi i podaci koji se koriste za kvantitativnu validaciju moraju se dosledno koristiti tokom vremena, a promene u njima koje se odnose na izvore podataka i period posmatranja moraju biti dokumentovane.
212. Banka je dužna da redovno vrši poređenje stvarnih prinosa po osnovu vlasničkih ulaganja (izračunatih na osnovu realizovanih i nerealizovanih dobitaka i gubitaka) s procenama modela i da dokumentuje metode i podatke korišćene u ovim poređenjima. Ta poređenja moraju se zasnivati na istorijskim podacima koji pokrivaju najduži mogući period, a sve analize i dokumentacija moraju biti ažurirani najmanje jednom godišnje.
Banka je dužna da koristi i druge metode kvantitativne validacije, kao i da vrši poređenja s podacima iz eksternih izvora koji su odgovarajući za portfolio vlasničkih ulaganja, koji su redovno ažurirani i koji se odnose na relevantan period posmatranja. Interna ocena banke o performansama njenih modela mora biti zasnovana na najdužem mogućem periodu.
Banka je dužna da uspostavi jasne politike i procedure za postupanje u situacijama kad poređenja stvarnih prinosa po osnovu vlasničkih ulaganja s procenama modela dovode u pitanje valjanost ovih procena ili samog modela. Ovim politikama i procedurama uzimaju se u obzir privredni ciklus i slične promene u okruženju koje mogu uticati na prinos po osnovu vlasničkih ulaganja. Banka je dužna da obezbedi da sva prilagođavanja internih modela nastala usled provera modela budu dokumentovana i u skladu s politikama i procedurama banke koje se odnose na tu proveru.
Banka je dužna da obezbedi da interni model i proces modeliranja budu dokumentovani, uključujući i opis odgovornosti svih lica uključenih u proces modeliranja, odobravanja i provere ovog modela.
Upravljanje
213. Upravni odbor ili odgovarajući odbor koji je upravni odbor odredio i izvršni odbor dužni su da odobre sve materijalno značajne aspekte procesa rejting sistema banke i procene parametara rizika, da razumeju strukturu i funkcionisanje tih sistema, kao i da budu upoznati sa izveštajima koji se odnose na ove sisteme.
Izvršni odbor je dužan da upravni odbor ili odgovarajući odbor iz stava 1. ove tačke obavesti o svim promenama ili izuzećima od uspostavljenih politika koji mogu bitno uticati na funkcionisanje rejting sistema banke.
Izvršni odbor je dužan da obezbedi adekvatno funkcionisanje rejting sistema na kontinuiranoj osnovi. Organizaciona jedinica u čijem je delokrugu kontrola kreditnog rizika dužna je da izvršni odbor redovno izveštava o performansama rejting procesa, oblastima koje treba poboljšati i statusu aktivnosti usmerenih na poboljšanje prethodno identifikovanih nedostataka.
214. Izveštavanje rukovodstva banke obuhvata internu analizu rizičnog profila po osnovu kreditnog rizika banke zasnovanu na njenim internim rejtinzima. Ovo izveštavanje uključuje najmanje:
- rizični profil po rejting kategorijama;
- migraciju između rejting kategorija;
- procenu relevantnih parametara rizika po rejting kategorijama;
- poređenje realizovanih stopa neizmirenja obaveza sa očekivanim vrednostima i s rezultatima stres testova;
- poređenje sopstvenih procena realizovanih LGD parametara i realizovanih faktora konverzije sa očekivanim vrednostima i s rezultatima stres testova - ako banka primenjuje sopstvene procene ovih gubitaka i faktora.
Učestalost izveštavanja u smislu ove tačke zavisi od značaja i vrste informacija i nivoa korisnika izveštaja.
Kontrola kreditnog rizika
215. Banka je dužna da obezbedi jasnu organizacionu razdvojenost i operativnu nezavisnost funkcije kontrole kreditnog rizika od funkcije preuzimanja tog rizika. Organizaciona jedinica u čijem je delokrugu kontrola kreditnog rizika dužna je da direktno izveštava izvršni odbor banke, odgovorna je za razvoj ili izbor, implementaciju, nadziranje i performanse rejting sistema, a dužna je i da redovno sačinjava i analizira izveštaje o rezultatima tog sistema.
Odgovornost organizacione jedinice iz stava 1. ove tačke uključuje najmanje:
1) razvoj ili izbor rejting sistema, kao i implementaciju, nadziranje i performanse tog sistema;
2) testiranje i praćenje rejting kategorija i skupova izloženosti;
3) sačinjavanje i analizu izveštaja koji se odnose na rejting sisteme banke;
4) uspostavljanje procedure za proveru da li se definicije rejting kategorija i skupova izloženosti dosledno primenjuju u svim poslovnim jedinicama i geografskim oblastima;
5) proveru i dokumentovanje svih promena procesa dodeljivanja rejtinga, uključujući i razloge tih promena;
6) proveru rejting kriterijuma radi ocene njihove sposobnosti predviđanja, uz dokumentovanje promene procesa dodeljivanja rejtinga, rejting kriterijuma ili individualnih parametara rejtinga;
7) aktivno učestvovanje u izradi ili izboru, implementaciji i validaciji modela koji se koriste u procesu dodeljivanja rejtinga;
8) nadzor nad modelima korišćenim u procesu dodeljivanja rejtinga i kontrolu tih modela;
9) kontinuiranu proveru modela korišćenih u procesu dodeljivanja rejtinga i svih njihovih izmena.
Izuzetno od stava 2. ove tačke, ako koristi podatke iz zajedničke baze podataka u skladu s tačkom 176. stav 3. ove odluke, banka može drugom licu poveriti obavljanje sledećih aktivnosti:
1) sačinjavanje informacija relevantnih za testiranje i praćenje rejting kategorija i skupova izloženosti;
2) sačinjavanje izveštaja u vezi s rejting sistemima banke;
3) sačinjavanje informacija relevantnih za proveru rejting kriterijuma radi ocene njihove sposobnosti predviđanja;
4) dokumentovanje promena procesa dodeljivanja rejtinga, kriterijuma ili individualnih parametara rejtinga;
5) sačinjavanje informacija relevantnih za kontinuiranu proveru modela i svih izmena modela korišćenih u rejting procesu.
Ako banka drugom licu poverava obavljanje aktivnosti iz stava 3. ove tačke, dužna je da Narodnoj banci Srbije obezbedi pristup svim relevantnim informacijama neophodnim za utvrđivanje usklađenosti s minimalnim uslovima iz ovog pododeljka, uključujući i neposredno pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju tih lica - na isti način i u istom obimu kakvi postoje i u samoj banci.
Unutrašnja revizija
216. Unutrašnja revizija je dužna da najmanje jednom godišnje proverava rejting sisteme i prateće aktivnosti banke, uključujući i aktivnosti u vezi s funkcijom preuzimanja kreditnog rizika i procene PD parametra, LGD parametra i očekivanih gubitaka, kao i faktora konverzije. Ova provera obuhvata i proveru usklađenosti sa svim primenljivim minimalnim uslovima propisanim u ovom pododeljku.
217. Banka je dužna da PD, LGD i M parametre za računanje iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom i iznosa očekivanih gubitaka procenjuje u skladu s minimalnim uslovima za korišćenje IRB pristupa propisanim u pododeljku 5. ovog odeljka i u ovom pododeljku.
a) Verovatnoća nastanka statusa neizmirenja obaveza (PD parametar)
PD parametar za izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama
218. PD parametar za izloženost prema privrednom društvu ili banci iznosi najmanje 0,03%.
PD parametar za izloženosti prema dužniku u statusu neizmirenja obaveza iznosi 100%.
Banka je dužna da, za izloženosti po osnovu potraživanja kupljenih od privrednih društava za koje ne može da dokaže da njene procene PD parametra ispunjavaju minimalne uslove za procenu ovog parametra propisane tač. od 176. do 183. ove odluke, taj parametar utvrđuje u skladu sa sledećim metodom:
- za izloženosti s pravom prvenstva u naplati po osnovu ovih potraživanja - PD parametar jednak je odnosu procene očekivanog gubitka i LGD parametara tih potraživanja;
- za subordinirane izloženosti po osnovu ovih potraživanja - PD parametar jednak je proceni očekivanog gubitka.
Radi izračunavanja iznosa aktive ponderisane rizikom smanjenja vrednosti potraživanja kupljenih od privrednih društava, PD parametar jednak je proceni očekivanog gubitka za ovaj rizik.
Ako koristi AIRB pristup za izloženosti po osnovu potraživanja kupljenih od privrednih društava a sopstvene procene očekivanih gubitaka za rizik neizmirenja obaveza ili za rizik smanjenja vrednosti kupljenih potraživanja može pouzdano i na zadovoljavajući način da raščlani na PD i LGD parametre - banka može da koristi procenjeni PD parametar.
Banka može koristiti nematerijalnu kreditnu zaštitu prilagođavanjem PD parametra u skladu s tačkom 276. ove odluke. Ako koristi AIRB pristup za rizik neizmirenja obaveza ili za rizik smanjenja vrednosti potraživanja kupljenih od privrednih društava, banka može da prizna nematerijalnu kreditnu zaštitu prilagođavanjem PD parametra u skladu s tačkom 222. stav 2. ove odluke.
PD parametar za izloženosti prema fizičkim licima
219. Za izloženosti iz klase izloženosti prema fizičkim licima, PD parametar dužnika, odnosno izloženosti treba da iznosi najmanje 0,03%, a za dužnika ili izloženost u statusu neizmirenja obaveza - 100%.
Radi izračunavanja iznosa aktive ponderisane rizikom smanjenja vrednosti potraživanja kupljenih od fizičkih lica - PD parametar jednak je proceni očekivanog gubitka za ovaj rizik. Ako sopstvene procene očekivanog gubitka za rizik smanjenja vrednosti potraživanja kupljenih od fizičkih lica može pouzdano i na zadovoljavajući način da raščlani na PD i LGD parametre - banka može da koristi procenjeni PD parametar.
Banka može da koristi nematerijalnu kreditnu zaštitu pri prilagođavanju PD parametra u skladu s tačkom 223. ove odluke. Ako banka za rizik smanjenja vrednosti kupljenih potraživanja ne koristi sopstvene procene LGD parametra, dužna je da primenjuje odredbe pododeljka 10. ovog odeljka.
PD parametar za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja prema PD/LGD metodi
220. Za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja na koje banka primenjuje PD/LGD metod - PD parametar se određuje u skladu s metodima za utvrđivanje ovog parametra za izloženosti prema privrednim društvima propisanim tačkom 218. ove odluke. Banka je dužna da primenjuje sledeće minimalne PD parametre:
1) 0,09% - za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja kojima se trguje na berzi i koje predstavljaju deo dugoročnog poslovnog odnosa s klijentom;
2) 0,09% - za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja kojima se ne trguje na berzi i čiji su prinosi zasnovani na redovnim i periodičnim novčanim tokovima, a ne na kapitalnim dobicima;
3) 0,40% - za ostale izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja kojima se trguje na berzi, uključujući i kratke pozicije iz tačke 248. stav 2. ove odluke;
4) 1,25% - za ostale izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja kojima se ne trguje na berzi, uključujući i kratke pozicije iz tačke 248. stav 2. ove odluke.
b) Gubitak usled nastanka statusa neizmirenja obaveza (LGD parametar)
LGD parametar za izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama
221. Banka koja primenjuje FIRB pristup dužna je da za izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama koristi sledeće vrednosti LGD parametra:
1) za izloženosti s pravom prvenstva u naplati bez podobnog sredstva obezbeđenja - 45%;
2) za subordinirane izloženosti bez podobnog sredstva obezbeđenja - 75%;
3) za izloženosti s pravom prvenstva u naplati po osnovu potraživanja kupljenih od privrednih društava, ako banka ne može da dokaže da njene procene PD parametra ispunjavaju minimalne uslove iz tač. od 176. do 183. ove odluke - 45%;
4) za subordinirane izloženosti po osnovu potraživanja kupljenih od privrednih društava, ako banka ne može da dokaže da njene procene PD parametra ispunjavaju minimalne uslove iz tač. od 176. do 183. ove odluke - 100%;
5) za rizik smanjenja vrednosti potraživanja kupljenih od privrednih društava - 75%.
Banka iz stava 1. ove tačke može pokrivenim obveznicama utvrđenim u tački 58. ove odluke dodeliti vrednost LGD parametra od 12,5%.
Banka iz stava 1. ove tačke može LGD parametar iz tog stava prilagođavati za efekte primene instrumenata materijalne i nematerijalne kreditne zaštite ako su ispunjeni uslovi iz pododeljka 10. ovog odeljka.
222. Radi izračunavanja iznosa aktive ponderisane rizikom smanjenja vrednosti potraživanja i rizikom neizmirenja obaveza, banka koja primenjuje AIRB pristup za potraživanja kupljena od privrednih društava može da koristi procene LGD parametra za ove izloženosti pod uslovom da svoje procene očekivanog gubitka može pouzdano i na zadovoljavajući način raščlaniti na PD i LGD parametre.
Banka iz stava 1. ove tačke na izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama može, pri prilagođavanju PD parametra i/ili LGD parametra, da koristi nematerijalnu kreditnu zaštitu samo ako su ispunjeni uslovi propisani tač. od 176. do 183. ove odluke i ako je to utvrđeno u saglasnosti za IRB pristup. Banka ne može obezbeđenoj izloženosti da dodeljuje prilagođeni PD parametar ili takav LGD parametar pri kome je prilagođeni ponder kreditnog rizika niži od onog koji se inače dodeljuje uporedivoj direktnoj izloženosti prema pružaocu zaštite.
Izuzetno od tačke 221. ove odluke i stava 2. ove tačke, a radi izračunavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom u skladu s tačkom 242. te odluke - kao LGD parametar uporedive direktne izloženosti prema pružaocu zaštite banka može koristiti ovaj parametar koji se odnosi na neobezbeđenu izloženost prema:
- pružaocu zaštite - ako tokom trajanja obezbeđene izloženosti raspoloživi dokazi i struktura kreditne zaštite ukazuju na to da, u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza i pružaoca zaštite i dužnika, iznos naplate zavisi prvenstveno od finansijskog stanja pružaoca zaštite, ili
- dužniku - ako tokom trajanja obezbeđene izloženosti raspoloživi dokazi i struktura kreditne zaštite ukazuju na to da, u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza i pružaoca zaštite i dužnika, iznos naplate zavisi prvenstveno od finansijskog stanja dužnika.
LGD parametar za izloženosti prema fizičkim licima
223. Banka je dužna da obezbedi sopstvene procene LGD parametra koje ispunjavaju uslove propisane u pododeljku 5. odeljka 2. ove odluke.
Radi izračunavanja iznosa aktive ponderisane rizikom po osnovu smanjenja vrednosti potraživanja kupljenih od fizičkih lica - banka je dužna da koristi LGD parametar od 75%. Ako svoje procene očekivanog gubitka za rizik smanjenja vrednosti kupljenih potraživanja može pouzdano i na zadovoljavajući način da raščlani na PD i LGD parametre, banka može da koristi procenjeni LGD parametar.
Banka može da koristi nematerijalnu kreditnu zaštitu prilikom prilagođavanja PD parametra i/ili LGD parametra za pojedinačnu izloženost ili za skup izloženosti samo ako su ispunjeni uslovi iz tač. od 194. do 197. ove odluke i ako je to utvrđeno u saglasnosti za IRB pristup. Banka ne može obezbeđenoj izloženosti da dodeljuje takav prilagođeni PD ili LGD parametar pri kome će ponder kreditnog rizika biti niži od onog koji se inače dodeljuje uporedivoj direktnoj izloženosti prema pružaocu zaštite.
Izuzetno od stava 3. ove tačke, a radi izračunavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom za izloženosti iz tačke 246. stav 1. ove odluke, kao LGD parametar uporedive direktne izloženosti prema pružaocu zaštite banka može da koristi ovaj parametar koji se odnosi na neobezbeđenu izloženost na način utvrđen tačkom 222. stav 3. te odluke.
LGD parametar za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja prema PD/LGD metodi
224. Banka može izloženostima po osnovu vlasničkih ulaganja kojima se ne trguje na berzi, a koja su u dovoljno diversifikovanim portfolijima, da dodeljuje LGD parametar od 65%, a svim ostalim izloženostima po osnovu vlasničkih ulaganja dužna je da dodeljuje LGD parametar od 90%.
Banka može pri proceni LGD parametra iz stava 1. ove tačke koristiti instrumente materijalne i nematerijalne kreditne zaštite ako su ispunjeni uslovi iz pododeljka 10. ovog odeljka.
v) Efektivna ročnost (M parametar)
M parametar za izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama
225. Banka koja primenjuje FIRB pristup dužna je da izloženostima nastalim po osnovu repo i reverse repo transakcija ili transakcija davanja i uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe dodeljuje M parametar od pola godine, a svim ostalim izloženostima M parametar od dve i po godine.
Radi primene tačke 242. ove odluke - kao M parametar izloženosti koristi se efektivna ročnost kreditne zaštite, pri čemu ova ročnost mora iznositi najmanje jednu godinu.
226. Ako koristi AIRB pristup za izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima ili bankama - banka je dužna da M parametar računa za svaku pojedinačnu izloženost na način utvrđen u odredbama od 1) do 6) ovog stava i u skladu s tač. 227. i 228. ove odluke, pri čemu M parametar ne može iznositi više od pet godina - i to na sledeći način:
1) za instrumente za koje je utvrđen plan otplate - M parametar se računa u skladu sa sledećom formulom:
gde CFt predstavlja novčane tokove (glavnicu, kamate, provizije i naknade) koje je dužnik obavezan da plati u godini t;
2) za derivate koji su predmet standardizovanih sporazuma o netiranju - M parametar se računa kao ponderisani prosek preostale ročnosti izloženosti, pri čemu M parametar iznosi najmanje jednu godinu, a za ponderisanje ročnosti koristi se hipotetički iznos svake izloženosti;
3) za izloženosti po osnovu potpuno ili pretežno obezbeđenih transakcija finansijskim derivatima navedenim u Prilogu 3, kao i po osnovu potpuno ili pretežno obezbeđenih transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti koje su predmet standardizovanih sporazuma o netiranju - M parametar se računa kao ponderisani prosek preostale ročnosti transakcija i iznosi najmanje deset dana; za izloženosti po osnovu repo i reverse repo transakcija, transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe po osnovu standardizovanih sporazuma o netiranju - M parametar se računa kao ponderisani prosek preostale ročnosti transakcija i iznosi najmanje pet dana, a za ponderisanje ročnosti koristi se hipotetički iznos svake transakcije;
4) ako banka koristi sopstvene procene PD parametra za potraživanja kupljena od privrednih društava - za iskorišćene iznose okvirnih kredita kod kojih banka preuzima potraživanja od klijenta, M parametar jednak je ponderisanoj prosečnoj ročnosti izloženosti po osnovu kupljenog potraživanja, pri čemu iznosi najmanje 90 dana; na ovaj način izračunati M parametar mora se koristiti i za neiskorišćene iznose ovih okvirnih kredita ako postoje ugovorne odredbe (kao što je mogućnost prevremenog otpisa) koje štite banku od osetnog pogoršanja kvaliteta budućih potraživanja za koja postoji zahtev otkupa za vreme trajanja ugovora, a ako takva zaštita nije uspostavljena, M parametar se za neiskorišćene iznose okvirnih kredita računa kao zbir ročnosti potencijalnih potraživanja s najdužim rokom dospeća iz ugovora o otkupu potraživanja i preostale ročnosti ugovora, i pri tom iznosi najmanje 90 dana;
5) za ostale instrumente ili ako banka nije u mogućnosti da M parametar računa u skladu sa odredbom pod 1) ovog stava - kao M parametar koristi se najduže preostalo vreme (u godinama) koje je dužniku određeno za ispunjenje ugovornih obaveza, pri čemu ova ročnost iznosi najmanje jednu godinu;
6) za izloženosti čije vrednosti računa primenom metoda internih modela iz tač. od 296. do 311. ove odluke, a ročnost ugovora s najdužim rokom dospeća iz skupa za netiranje je veća od jedne godine - M parametar se računa u skladu sa sledećom formulom:
gde df predstavlja nerizični diskontni faktor za budući period vremena tk, a ostale vrednosti su utvrđene u odeljku 3. ove glave.
Izuzetno od stava 1. odredba pod 6) ove tačke, ako koristi interne modele za računanje jednostranog prilagođavanja izloženosti po osnovu rizika druge ugovorne strane - banka može kao M parametar da koristi efektivno dospeće procenjeno internim modelom, ako je to utvrđeno saglasnošću za IRB pristup.
Banka je dužna da za skupove za netiranje u kojima svi ugovori imaju prvobitno ugovoreni rok dospeća kraći od godinu dana primenjuje formulu iz stava 1. odredba pod 1) ove tačke.
227. Izuzetno od tačke 226. stav 1. odredbe od 1) do 5) ove odluke, u slučaju dnevnog odmeravanja margina i dnevnog usklađivanja vrednosti, kao i ako je, u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza ili nemogućnosti odmeravanja margina, ugovorena mogućnost realizacije sredstva obezbeđenja bez odlaganja - M parametar je najmanje jedan dan za:
- potpuno ili najvećim delom obezbeđene finansijske derivate navedene u Prilogu 3;
- potpuno ili najvećim delom obezbeđene transakcije kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti;
- repo i reverse repo transakcije, transakcije davanja i uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe.
U slučaju ročne neusklađenosti, banka je dužna da pri proceni M parametra primenjuje odredbe iz pododeljka 10. ovog odeljka.
M parametar za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja prema PD/LGD metodi
228. Banka je dužna da svim izloženostima po osnovu vlasničkih ulaganja dodeljuje M parametar od pet godina.
7. Izračunavanje iznosa izloženosti (EAD)
a) Izračunavanje iznosa izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama i iznosa izloženosti prema fizičkim licima
229. Banka je dužna da iznos izloženosti po osnovu bilansnih pozicija izračunava u bruto iznosu (pre umanjenja za ispravke vrednosti).
Za kupljena potraživanja uz diskont ili premiju, iznos izloženosti je nominalni iznos, bez korigovanja za iznos diskonta ili premije.
Iznos izloženosti za računanje iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom za kupljena potraživanja jeste preostali iznos tog potraživanja umanjen za kapitalni zahtev za rizik smanjenja vrednosti kupljenih potraživanja, pre primene instrumenata kreditne zaštite.
230. U slučaju finansijskih derivata navedenih u Prilogu 3, iznos izloženosti utvrđuje se korišćenjem metoda propisanih u odeljku 3. ove glave.
231. Ako koristi standardizovane sporazume o netiranju koji se odnose na repo i reverse repo transakcije ili transakcije davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, banka je dužna da iznos izloženosti računa u skladu s tačkom 274. ove odluke.
Za bilansno netiranje potraživanja i obaveza po osnovu kredita i depozita, banka je dužna da, pri računanju iznosa izloženosti, koristi iznos izloženosti izračunat u skladu s tačkom 274. ove odluke.
232. Iznos izloženosti po osnovu repo i reverse repo transakcija, transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, transakcija s dugim rokom izmirenja i transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti banka može da utvrđuje u skladu sa odeljkom 3. ove glave ili u skladu s tač. od 113. do 117. ove odluke i tačkom 274. te odluke.
Za izloženosti u obliku hartija od vrednosti ili robe koja je prodata, data u zajam ili predata po osnovu repo i reverse repo transakcija ili transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, transakcija s dugim rokom izmirenja i transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti - banka je dužna da iznos izloženosti utvrđuje kao vrednost odnosne hartije od vrednosti ili robe u skladu sa zakonom kojim se uređuju računovodstvo i revizija.
Izuzetno od stava 2. ove tačke, ako koristi složeni metod za sredstva obezbeđenja u skladu s pododeljkom 10. ovog odeljka, banka je dužna da iznos izloženosti iz tog stava uveća za faktor volatilnosti koji odgovara hartijama ili robi iz tog stava.
Izuzetno od odredaba ove tačke, banka je dužna da iznos izloženosti prema centralnom tržišnom učesniku utvrđuje u skladu s tačkom 285. stav 3. ove odluke ako su ispunjeni uslovi utvrđeni u tom stavu.
233. Iznos izloženosti po osnovu lizinga jednak je sadašnjoj vrednosti lizing naknade.
234. Banka je dužna da na vanbilansne stavke primenjuje faktore konverzije iz tačke 29. ove odluke.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, iznos izloženosti se za sledeće stavke računa kao odobreni i neiskorišćeni iznos pomnožen sledećim faktorima konverzije:
1) 0% - za neiskorišćeni iznos okvirnog kredita (uključujući i okvirne kredite uz otkup potraživanja) koje banka može bezuslovno i bez prethodne najave otkazati ili za koje je ugovoreno pravo banke da jednostrano raskine ugovor usled pogoršanja kreditne sposobnosti dužnika, pod uslovom da banka aktivno prati finansijsko stanje dužnika i da joj sistem unutrašnjih kontrola omogućava blagovremeno uočavanje tog pogoršanja, pri čemu se ovaj kredit za fizička lica smatra bezuslovno opozivim ako je to predviđeno propisima kojima se uređuje zaštita klijenata banke - fizičkih lica ili ugovorni uslovi dopuštaju banci da ga u potpunosti opozove;
2) 20% - za kratkoročne potvrđene akreditive nastale po osnovu isporuke robe, kako za banku koja je izdala akreditive tako i za onu koja ih je potvrdila;
3) 75% - za okvirne kredite koji nisu obuhvaćeni odredbom pod 1) ovog stava.
Izuzetno od st. 1. i 2. ove tačke, ako je to utvrđeno u saglasnosti za IRB pristup - banka može koristiti sopstvene procene faktora konverzije.
U slučaju da se banka ugovorom kojim je preuzela vanbilansnu obavezu obavezala na preuzimanje nove vanbilansne obaveze, primenjuje se faktor konverzije koji je niži od faktora konverzije koji se odnose na ove obaveze.
b) Izračunavanje iznosa izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja i izloženosti po osnovu ostale imovine
235. Iznos izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja i iznos izloženosti po osnovu ostale imovine jeste njihova vrednost prikazana u finansijskim izveštajima. Vrednost ovih izloženosti utvrđuje se na sledeći način:
1) za ulaganja koja se prikazuju po fer vrednosti - vrednost izloženosti je fer vrednost prikazana u finansijskim izveštajima;
2) za ulaganja koja se prikazuju po nabavnoj ceni ili onoj koja je niža od nabavne i tržišne vrednosti - vrednost izloženosti je nabavna ili tržišna vrednost prikazana u finansijskim izveštajima.
8. Izračunavanje iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom
236. Banka je dužna da iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom za izloženosti koje pripadaju klasama izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima, bankama i fizičkim licima, kao i klasi izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja, računa u skladu s tač. od 241. do 250. ove odluke, osim ako one ne predstavljaju odbitne stavke od kapitala.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom po osnovu kupljenih potraživanja predstavlja zbir:
- iznosa te aktive izračunatog u skladu s tač. od 241. do 246. ove odluke i
- iznosa te aktive za rizik smanjenja vrednosti potraživanja izračunatog u skladu s tačkom 252. ove odluke.
Ako banka ima ugovoreno pravo regresa s prodavcem kupljenog potraživanja - za ta potraživanja nije dužna da izračunava iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom za rizik smanjenja vrednosti kupljenih potraživanja, već ta potraživanja može tretirati kao obezbeđena ako su ispunjeni uslovi iz tačke 265. ove odluke.
237. Banka je dužna da računanje iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom zasniva na relevantnim parametrima rizika za datu izloženost - PD, LGD i M parametrima i vrednostima izloženosti. PD i LGD parametri mogu se posmatrati pojedinačno ili zajedno, u skladu s pododeljkom 6. ovog odeljka.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom računa za sve izloženosti koje pripadaju klasi izloženosti u obliku vlasničkih ulaganja primenom jednog od pristupa u skladu s tač. od 247. do 250. ove odluke, pri čemu može da koristi pristup internih modela iz tačke 250. ove odluke ako su ispunjeni minimalni uslovi iz tač. od 209. do 212. te odluke i ako je to utvrđeno u saglasnosti za IRB pristup.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom za izloženosti po osnovu specijalizovanog kreditiranja može da računa u skladu s tačkom 244. ove odluke. Način raspoređivanja ovih izloženosti i odgovarajući ponderi kreditnog rizika propisani su u Prilogu 2. Banka je dužna da uspostavi metodologiju za raspoređivanje ovih izloženosti.
238. Za izloženosti koje pripadaju klasama izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama, banka je dužna da obezbedi sopstvene procene PD parametra koje ispunjavaju uslove iz pododeljka 5. ovog odeljka.
Za izloženosti koje pripadaju klasi izloženosti prema državama i centralnim bankama i klasi izloženosti prema bankama, banka je dužna da primenjuje vrednosti LGD parametra iz tačke 221. ove odluke i faktore konverzije iz tačke 234. st. 1. ili 3. te odluke.
Izuzetno od stava 2. ove tačke, za sve izloženosti koje pripadaju klasama izloženosti iz tog stava, Narodna banka Srbije može saglasnošću za IRB pristup omogućiti banci da koristi sopstvene procene LGD parametra i faktora konverzije koje ispunjavaju uslove iz pododeljka 5. ovog odeljka.
Za izloženosti koje pripadaju klasi izloženosti prema fizičkim licima, banka je dužna da obezbedi sopstvene procene LGD parametra i faktora konverzije koje ispunjavaju uslove iz pododeljka 5. ovog odeljka.
239. Ako izloženosti po osnovu ulaganja u otvoreni investicioni fond ispunjavaju uslove iz tačke 60. stav 1. ove odluke i ako je banka u celini ili delimično upoznata sa strukturom izloženosti tog fonda, dužna je da iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom i iznos očekivanih gubitaka za odnosne izloženosti izračunava u skladu s metodima propisanim tačkom 247. te odluke.
Ako banka ne ispunjava uslove propisane ovim odeljkom za korišćenje metoda iz stava 1. ove tačke, dužna je da iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom i iznos očekivanih gubitaka za ukupnu izloženost ili za deo izloženosti iz stava 1. ove tačke računa na sledeći način:
1) za izloženosti koje pripadaju klasi izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja - korišćenjem pristupa jednostavnih pondera rizika; ako banka nije u mogućnosti da napravi razliku između ulaganja kojima se ne trguje na berzi, ulaganja kojima se trguje na berzi i ostalih izloženosti u obliku vlasničkih ulaganja - dužna je da ih tretira kao ostale izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja; ako zbir ovakvih (indirektnih) izloženosti i direktnih izloženosti u ovoj klasi nije materijalno značajan u smislu tačke 144. stav 3. ove odluke, banka može, ako je to utvrđeno u saglasnosti za IRB pristup, da primenjuje tačku 144. stav 1. te odluke;
2) za sve ostale odnosne izloženosti koje su raspoređene u kategoriju izloženosti bez rejtinga ili u kategoriju s najlošijim nivoom kreditnog kvaliteta dodeljuje se ponder kreditnog rizika u skladu sa odeljkom 1. ove glave pomnožen faktorom 2, pri čemu dobijeni ponder ovog rizika ne može biti veći od 1250%;
3) za sve ostale izloženosti dodeljuje se ponder kreditnog rizika u skladu sa odeljkom 1. ove glave pomnožen faktorom 1,1, pri čemu dobijeni ponder ovog rizika ne može biti manji od 5%.
240. Ako nisu ispunjeni uslovi iz tačke 60. stav 1. ove odluke ili banka nije upoznata sa strukturom izloženosti otvorenog investicionog fonda - dužna je da analizira odnosne izloženosti i da iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom i iznos očekivanih gubitaka računa korišćenjem pristupa jednostavnih pondera rizika.
Ako banka nije u mogućnosti da napravi razliku između ulaganja kojima se ne trguje na berzi, ulaganja kojima se trguje na berzi i ostalih izloženosti u obliku vlasničkih ulaganja - dužna je da ih tretira kao ostale izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja. Izloženosti po osnovu ulaganja koja nisu vlasnička ulaganja raspoređuju se u jednu od potklasa u skladu s tačkom 248. ove odluke, dok se izloženosti s čijom strukturom banka nije upoznata raspoređuju u klasu izloženosti po osnovu ostalih vlasničkih ulaganja.
Izuzetno od st. 1. i 2. ove tačke, radi izračunavanja prosečnog iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom i izveštavanja o tome - banka može da računa taj prosečni iznos ili da koristi pondere kreditnog rizika za otvoreni investicioni fond koje je na osnovu strukture izloženosti izračunalo treće lice, na način utvrđen u tački 239. stav 2. ove odluke.
a) Izračunavanje iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom za izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama
241. Banka je dužna da iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom za izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama računa u skladu sa sledećim formulama:
b = (0,11852-0,05478×ln(PD))2
RWA = RW × EAD,
gde je:
R = korelacija za izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama koja predstavlja meru sistemskog rizika;
b = faktor ročnog prilagođavanja koji odražava uticaj PD parametra;
N(x) = funkcija kumulativne raspodele verovatnoće za standardnu normalnu slučajnu promenljivu (tj. verovatnoća da normalna slučajna promenljiva sa očekivanom vrednošću nula i varijansom 1 bude jednaka x ili manja);
G(Z) = inverzna funkcija kumulativne raspodele verovatnoće za standardnu normalnu slučajnu promenljivu (tj. vrednost x takva da je N(x)=z);
RW = ponder kreditnog rizika;
RWA = iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom;
EAD = vrednost izloženosti;
Za PD = 0, ponder kreditnog rizika (RW) je 0%;
Za PD = 1, odnosno za izloženosti u statusu neizmirenja obaveza:
- ako banka primenjuje vrednost LGD parametra iz tačke 221. ove odluke - RW je 0%,
- ako banka primenjuje sopstvene procene LGD parametra:
RW = Max{0; 12,5×(LGD-ELBE)},
gde je ELBE najbolja procena očekivanog gubitka banke za izloženost u statusu neizmirenja obaveza u skladu s tačkom 186. ove odluke.
242. Banka može iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom za izloženosti obezbeđene instrumentima kreditne zaštite koji ispunjavaju uslove iz tač. 262. i 268. ove odluke da prilagođava primenom sledeće formule:
RWA = RW × EAD × (0,15 + 160×PDpp),
gde je PDpp = PD pružaoca zaštite.
Ponder kreditnog rizika (RW) računa se korišćenjem formule za ovaj ponder iz tačke 241. ove odluke. Kao ulazni parametri koriste se PD parametar dužnika i LGD parametar uporedive direktne izloženosti prema pružaocu zaštite. Faktor ročnosti (b) računa se korišćenjem PD parametra pružaoca zaštite ili PD parametra dužnika, zavisno od toga koji je niži.
243. Pri izračunavanju pondera kreditnog rizika za izloženosti prema privrednim društvima koja pripadaju grupi čiji je ukupan godišnji prihod na konsolidovanom nivou manji od 50.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, banka može da koristi sledeću formulu:
u kojoj S predstavlja ukupan godišnji prihod u milionima evra, pri čemu je pet miliona evra ≤ S ≤ pedeset miliona evra. Ako je prijavljeni ukupan godišnji prihod manji od pet miliona evra, S je jednak tom iznosu. Za kupljena potraživanja ukupan godišnji prihod je prosek ponderisan individualnim izloženostima iz skupa izloženosti.
Banka je dužna da ukupan godišnji prihod zameni ukupnom aktivom na konsolidovanom nivou grupe ako ukupna aktiva predstavlja adekvatniji pokazatelj veličine privrednog društva od ukupnog godišnjeg prihoda. Banka je dužna da za svaku pojedinačnu zamenu obezbedi odgovarajuću dokumentaciju koja sadrži kriterijume na osnovu kojih je izvršena ovakva zamena.
244. Banka je dužna da izloženostima po osnovu specijalizovanog kreditiranja za koje ne može da dokaže da njene procene PD parametra ispunjavaju minimalne uslove propisane u pododeljku 5. ovog odeljka dodeljuje pondere kreditnog rizika na osnovu rizičnih kategorija iz Priloga 2, a u skladu sa sledećom tabelom (Tabela 15):
Tabela 15.
Preostala ročnost |
Rizična |
Rizična |
Rizična |
Rizična |
Rizična |
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
< 2,5 godine |
50% |
70% |
115% |
250% |
0% |
≥ 2,5 godine |
70% |
90% |
115% |
250% |
0% |
Rizična kategorija 5 iz Tabele 15. obuhvata dužnike u statusu neizmirenja obaveza.
Pri dodeljivanju pondera kreditnog rizika izloženostima po osnovu specijalizovanog kreditiranja, banka je dužna da uzme u obzir sledeće faktore: finansijsku isplativost projekta, političko i zakonodavno okruženje, karakteristike projekta i/ili imovine, finansijsku snagu i iskustvo lica uključenih u projekat, uključujući i sve novčane tokove koji proizlaze iz javno-privatnog partnerstva, kao i faktore koji se odnose na kreditnu zaštitu.
Banka može izloženostima čija ročnost nije kraća od dve i po godine da dodeljuje sledeće preferencijalne pondere kreditnog rizika iz Tabele 15: 50% za izloženosti iz kategorije 1 i 70% za izloženosti iz kategorije 2 - pod uslovom da ima razvijenu praksu, politike i procedure za odobravanje ovakvih plasmana, kao i adekvatan sistem za upravljanje rizicima koji proizlaze iz ovih izloženosti, i da je ta mogućnost utvrđena u saglasnosti za IRB pristup.
b) Izračunavanje iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom za izloženosti prema fizičkim licima
245. Banka je dužna da iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom za izloženosti prema fizičkim licima računa u skladu sa sledećim formulama:
RWA = RW × EAD,
gde je:
R = korelacija za izloženosti prema fizičkim licima koja predstavlja meru sistemskog rizika;
N(x) = funkcija kumulativne raspodele verovatnoće za standardnu normalnu slučajnu promenljivu (tj. verovatnoća da ta promenljiva sa očekivanom vrednošću nula i varijansom 1 bude jednaka x ili manja);
G(Z) = inverzna funkcija kumulativne raspodele verovatnoće za standardnu normalnu slučajnu promenljivu (tj. vrednost x takva da je N(x)=z);
RW = ponder kreditnog rizika;
RWA = iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom;
EAD = vrednost izloženosti.
Ako je PD = 1 za izloženosti u statusu neizmirenja obaveza i banka primenjuje sopstvene procene LGD parametra, onda je:
RW = Max{0; 12,5×(LGD-ELBE)},
gde je ELBE = najbolja procena očekivanog gubitka banke za izloženost u statusu neizmirenja obaveza utvrđena u skladu s tačkom 186. ove odluke.
246. Za izloženosti prema malim i srednjim preduzećima koja su raspoređena u klasu fizičkih lica, a ako su ispunjeni uslovi iz tač. 262. i 268. ove odluke, banka može iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom da računa u skladu s tačkom 242. te odluke.
Za izloženosti prema fizičkim licima koje su obezbeđene hipotekom na nepokretnostima, banka ne koristi formulu za korelaciju (R) iz tačke 245. ove odluke, već korelaciju koja iznosi 0,15, a za kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima ne koristi formulu za korelaciju (R) iz te tačke, već korelaciju koja iznosi 0,04.
Ako, u okviru skupova kupljenih potraživanja koji su raspoređeni u klasu fizičkih lica, banka ne može da razdvoji izloženosti obezbeđene hipotekom na nepokretnostima i kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima od ostalih izloženosti prema fizičkim licima - dužna je da primenjuje najviši ponder kreditnog rizika za ove izloženosti.
v) Izračunavanje iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja
247. Za izračunavanje iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom za klasu izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja - banka može da primenjuje jedan od sledećih pristupa:
1) pristup jednostavnih pondera rizika,
2) PD/LGD pristup,
3) pristup internih modela.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, Narodna banka Srbije može saglasnošću za IRB pristup omogućiti banci korišćenje više od jednog pristupa iz tog stava ako oceni da je izbor pristupa izvršen dosledno, da odgovara strukturi sistema za upravljanje rizicima banke i da se banka pri izboru pristupa nije rukovodila pretežno nižim kapitalnim zahtevima.
Pristup jednostavnih pondera rizika
248. Ako banka koristi pristup jednostavnih pondera rizika, dužna je da iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom računa u skladu sa sledećom formulom:
RWA = RW × EAD,
pri čemu primenjuje sledeće pondere kreditnog rizika:
1) 190% - za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja kojima se ne trguje na berzi a koja su u dovoljno diversifikovanim portfolijima;
2) 290% - za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja kojima se trguje na berzi;
3) 370% - za sve ostale izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja.
Banka može vršiti netiranje kratkih pozicija u gotovini i finansijskih derivata iz bankarske knjige s dugim pozicijama u istim pojedinačnim vlasničkim ulaganjima pod uslovom da ovi derivati predstavljaju internu zaštitu tih ulaganja u periodu od najmanje narednih godinu dana od dana netiranja. Ostale kratke pozicije banka tretira kao duge pozicije sa odgovarajućim ponderima kreditnog rizika koji se množe sa apsolutnom vrednošću svake pozicije. U slučaju ročne neusklađenosti pozicija, koristi se metod za izloženosti prema privrednim društvima uz primenu tačke 277. ove odluke.
Banka može pri korišćenju pristupa iz stava 1. ove tačke primeniti instrumente nematerijalne kreditne zaštite za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja ako su ispunjeni uslovi iz pododeljka 10. ovog odeljka.
PD/LGD pristup
249. Iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom računa se u skladu s formulama iz tačke 241. ove odluke. Ako banka ne raspolaže s dovoljno informacija za korišćenje definicije statusa neizmirenja obaveza iz tačke 175. ove odluke, ponderi kreditnog rizika množe se faktorom prilagođavanja od 1,5.
Zbir iznosa očekivanog gubitka (EL) za određenu izloženost pomnožen sa 8,33 i iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom za datu izloženost ne može biti veći od iznosa te izloženosti pomnoženog sa 8,33.
Banka može pri korišćenju pristupa iz ove tačke primeniti instrumente nematerijalne kreditne zaštite ako su ispunjeni uslovi iz pododeljka 10. ovog odeljka, pri čemu je LGD parametar za izloženost prema pružaocu zaštite 90%. Izloženostima u obliku vlasničkih ulaganja kojima se ne trguje na berzi a koja su u dovoljno diversifikovanim portfolijima može se dodeliti LGD parametar 65%. M parametar za izloženosti iz ovog stava iznosi pet godina.
Pristup internih modela
250. Iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom izračunava se tako što se potencijalni gubitak po osnovu izloženosti banke po osnovu vlasničkih ulaganja pomnoži sa 8,33. Ovaj gubitak izračunava se korišćenjem internih VaR modela s jednostranim intervalom poverenja od 99% za razlike između tromesečnih prinosa i odgovarajuće nerizične kamatne stope koje se računaju na osnovu podataka koji obuhvataju dugoročni period.
Banka je dužna da za sve izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja za koje izračunava iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom primenom pristupa internih modela istovremeno izračunava iznos ove aktive primenom PD/LGD pristupa. Iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom na nivou portfolija vlasničkih ulaganja ne može biti manji od zbira minimalnog iznosa ove aktive izračunatog korišćenjem PD/LGD pristupa i odgovarajućeg iznosa očekivanog gubitka pomnoženog sa 8,33 i izračunatog na osnovu odgovarajućih vrednosti PD i LGD parametara iz tačke 220. odredba pod 1) i tačke 224. stav 1. ove odluke.
Banka može pri korišćenju pristupa iz ove tačke koristiti instrumente nematerijalne kreditne zaštite za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja.
g) Izračunavanje iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom za ostalu imovinu
251. Iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom za ostalu imovinu računa se u skladu sa sledećom formulom:
RWA = 100% × EAD.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom za pojedine izloženosti računa se na sledeći način:
1) za gotovinu i gotovinske ekvivalente koji se nalaze u trezoru, odnosno blagajnama banke ili su u procesu realizacije - primenom tačke 62. stav 1. ove odluke;
2) za zlato u trezorima banke (koje je u vlasništvu banke) ili zlato deponovano kod drugog lica (samo do iznosa pokrivenog obavezama po osnovu zlata) - primenom tačke 62. stav 2. ove odluke;
3) za preostalu vrednost predmeta lizinga - na sledeći način:
RWA = 1/t × 100% × EAD,
pri čemu je t = max (1, broj preostalih godina do dospeća ugovora o lizingu zaokružen na ceo broj).
d) Izračunavanje iznosa aktive ponderisane rizikom smanjenja vrednosti kupljenih potraživanja
252. Ponderi kreditnog rizika za rizik smanjenja vrednosti potraživanja kupljenih od privrednih društava i fizičkih lica računaju se u skladu s formulom iz tačke 241. ove odluke. PD i LGD parametri određuju se u skladu s pododeljkom 6. ovog odeljka, dok je iznos izloženosti određen u skladu s pododeljkom 7. tog odeljka, a M parametar iznosi godinu dana. Ako banka uz zahtev za dobijanje saglasnosti za IRB pristup podnese dokumentaciju kojom dokazuje da rizik smanjenja vrednosti kupljenih potraživanja nema materijalni značaj, saglasnošću za IRB pristup može biti utvrđeno da banka nije dužna da izračunava iznos aktive ponderisane tim rizikom.
9. Izračunavanje očekivanih gubitaka (EL)
253. Iznos očekivanih gubitaka za klase izloženosti prema državama i centralnim bankama, bankama, privrednim društvima i fizičkim licima, kao i za klasu izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja, računa se u skladu s tač. od 254. do 257. ove odluke.
Računanje iznosa očekivanih gubitaka zasnovano je na istim PD i LGD parametrima i vrednosti izloženosti za svaku izloženost kao i računanje iznosa aktive ponderisane rizikom u skladu s pododeljkom 8. ovog odeljka. Ako banka koristi sopstvene procene LGD parametra, očekivani gubitak za izloženosti u statusu neizmirenja obaveza je najbolja procena očekivanog gubitka banke za izloženost u statusu neizmirenja obaveza (ELBE) u skladu s tačkom 186. ove odluke.
Iznos očekivanih gubitaka za izloženosti koje pripadaju klasi izloženosti po osnovu ostale imovine je nula.
Iznos očekivanih gubitaka za rizik smanjenja vrednosti kupljenih potraživanja računa se u skladu s tačkom 257. ove odluke, a za izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove - u skladu s tač. od 254. do 257. te odluke.
a) Način računanja iznosa očekivanih gubitaka
254. Banka je dužna da iznos očekivanih gubitaka za izloženosti prema državama i centralnim bankama, privrednim društvima i bankama i prema fizičkim licima računa u skladu sa sledećim formulama:
EL = PD × LGD i
iznos EL = EL × EAD.
Ako banka koristi AIRB pristup, za izloženosti u statusu neizmirenja obaveza (za koje je PD = 1), kao očekivani gubitak koristi se ELBE, odnosno najbolja procena očekivanog gubitka banke za izloženost u statusu neizmirenja obaveza u skladu s tačkom 186. ove odluke.
Za izloženosti na koje se primenjuje način izračunavanja pondera iz tačke 242. ove odluke, očekivani gubitak jednak je nuli.
255. Banka je dužna da, za izloženosti po osnovu specijalizovanog kreditiranja na koje primenjuje pondere kreditnog rizika iz tačke 244. ove odluke koristi stope očekivanog gubitka navedene u sledećoj tabeli (Tabela 16):
Tabela 16.
Preostala ročnost |
Rizična |
Rizična |
Rizična |
Rizična |
Rizična |
< 2,5 godine |
0% |
0,4% |
2,8% |
8% |
50% |
≥ 2,5 godine |
0,4% |
0,8% |
2,8% |
8% |
50% |
Banka može, uz saglasnost za IRB pristup, izloženostima čija ročnost nije kraća od dve i po godine a dodeljeni su im sledeći preferencijalni ponderi kreditnog rizika iz Tabele 15: 50% za izloženosti iz kategorije 1 i 70% za izloženosti iz kategorije 2 - dodeliti povoljnije stope za računanje očekivanog gubitka, i to za izloženosti iz kategorije 1 stopu 0% i za izloženosti iz kategorije 2 stopu 0,4%.
256. Ako banka iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom po osnovu vlasničkih ulaganja računa primenom pristupa jednostavnih pondera rizika, dužna je da u tom slučaju iznos očekivanih gubitaka za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja računa u skladu sa sledećom formulom:
iznos EL = EL × EAD,
pri čemu koristi sledeće stope očekivanog gubitka:
- 0,8% - za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja kojima se ne trguje na berzi a koja su u dovoljno diversifikovanim portfolijima;
- 0,8% - za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja kojima se trguje na berzi;
- 2,4% - za sve ostale izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja.
Ako banka iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom po osnovu vlasničkih ulaganja računa primenom PD/LGD pristupa, dužna je da iznos očekivanih gubitaka za izloženosti po osnovu ovih ulaganja računa u skladu sa sledećim formulama:
EL = PD × LGD i
iznos EL = EL × EAD.
Ako banka računa iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom po osnovu vlasničkih ulaganja primenom pristupa internih modela - iznos očekivanih gubitaka za izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja jednak je nuli.
257. Banka je dužna da iznos očekivanih gubitaka za rizik smanjenja vrednosti kupljenih potraživanja računa u skladu sa sledećim formulama:
EL = PD × LGD i
iznos EL = EL × EAD.
b) Tretman iznosa očekivanih gubitaka
258. Ukupan iznos očekivanih gubitaka izračunat u skladu s tač. 254, 255. i 257. ove odluke oduzima se od zbira ispravki vrednosti i rezervisanja i potrebne rezerve za procenjene gubitke koje se odnose na ove izloženosti, a dobijena razlika uključuje se u izračunavanje kapitala u skladu s tačkom 19, odnosno tačkom 22. te odluke, zavisno od toga da li je dobijeni iznos pozitivan ili negativan.
U skladu s tačkom 229. stav 2. ove odluke, kao ispravke vrednosti tretiraju se diskonti koji se odnose na izloženosti po osnovu bilansnih pozicija koje su kupljene u statusu neizmirenja obaveza.
10. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika za IRB pristup
a) Okvir za primenu tehnika ublažavanja kreditnog rizika kod FIRB pristupa
259. Banka koja primenjuje FIRB pristup može vršiti prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom i iznosa očekivanih gubitaka za efekte tehnika ublažavanja tog rizika ako radi smanjenja tog rizika koristi podobne instrumente kreditne zaštite i ako su ispunjeni uslovi za priznavanje te zaštite, u skladu sa odredbama ovog pododeljka.
b) Podobni instrumenti kreditne zaštite
260. Banka koja primenjuje FIRB pristup može, radi prilagođavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom i iznosa očekivanih gubitaka za efekte tehnika ublažavanja ovog rizika, koristiti podobne instrumente kreditne zaštite iz tač. od 74. do 84. ove odluke.
Pored instrumenata iz stava 1. ove tačke, banka koja primenjuje FIRB pristup može, radi prilagođavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom i iznosa očekivanih gubitaka za efekte tehnika ublažavanja ovog rizika, koristiti i podobne instrumente materijalne i nematerijalne kreditne zaštite utvrđene u tač. 261. i 262. ove odluke.
261. Podobni instrumenti materijalne kreditne zaštite iz tačke 260. stav 2. ove odluke obuhvataju sledeća sredstva obezbeđenja:
1) hipoteke na stambenim nepokretnostima - ako su ispunjeni uslovi iz tačke 52. te odluke;
2) potraživanja nastala po osnovu poslovnih transakcija iz redovnog poslovanja ili transakcija sa ugovorenim rokom dospeća koji nije duži od jedne godine, osim potraživanja koja su povezana s kreditnim derivatima ili potraživanja od povezanih lica;
3) ostala materijalna sredstva obezbeđenja ako su ispunjeni sledeći uslovi:
- da postoji likvidno tržište na kome se ta imovina može prodati u kratkom roku i po prihvatljivoj ceni,
- da postoje pouzdane i javno dostupne tržišne cene za tu imovinu, pri čemu je banka dužna da dokaže da se cena po kojoj prodaje sredstvo obezbeđenja ne razlikuje znatno od postojećih tržišnih cena;
4) izloženosti nastale po osnovu lizing transakcija - ako su ispunjeni uslovi iz tačke 267. ove odluke i ako je postignut zahtevani najmanji nivo iz tačke 272. stav 2. te odluke, u kom slučaju će ove izloženosti imati isti tretman kao izloženosti po osnovu kredita koje su obezbeđene predmetom lizinga.
262. Podobni instrumenti nematerijalne kreditne zaštite iz tačke 260. stav 2. ove odluke obuhvataju garancije, druge oblike jemstva, kontragarancije i kreditne derivate po kojima su pružaoci kreditne zaštite pravna lica koja se u skladu s tačkom 44. te odluke svrstavaju u klasu izloženosti prema bankama i agencije za kreditiranje izvoza - ako ovi instrumenti ispunjavaju sledeće uslove:
- da pružalac kreditne zaštite ima dovoljno iskustva u pružanju nematerijalne kreditne zaštite;
- da je pružalac kreditne zaštite lice u finansijskom sektoru koje je od nadležnog regulatornog tela države u kojoj ima sedište dobilo dozvolu za rad i pod nadzorom je tog tela, pri čemu je obavezno da ispunjava minimalne uslove za način upravljanja rizicima i minimalne uslove solventnosti koji su propisani za banke ili da u trenutku pružanja kreditne zaštite ima raspoloživ kreditni rejting izabrane agencije za rejting kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 3 ili bolji za klasu privrednih društava u skladu s tačkom 48. ove odluke;
- da pružalac kreditne zaštite, u toku pružanja te zaštite, ima interni rejting kome je pridružen PD parametar jednak PD parametru kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 2 ili bolji za klasu privrednih društava u skladu s tačkom 48. ove odluke, pri čemu je ovaj kvalitet utvrđen na osnovu odgovarajućeg kreditnog rejtinga podobne agencije za rejting.
Ako je instrument nematerijalne kreditne zaštite koju pruža agencija za kreditiranje izvoza obezbeđen kontragarancijom države, ova kontragarancija neće se uzimati u obzir pri izračunavanju efekata kreditne zaštite.
v) Posebni uslovi za priznavanje kreditne zaštite
263. Banka može da primenjuje instrumente materijalne i nematerijalne kreditne zaštite iz tač. 261. i 262. ove odluke samo ako su ispunjeni uslovi iz tač. od 264. do 268. te odluke.
Uslovi za priznavanje hipoteke na stambenoj nepokretnosti kao sredstva obezbeđenja
264. Hipoteka na stambenoj nepokretnosti priznaje se za ublažavanje kreditnog rizika ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je hipoteka punovažna u skladu s merodavnim pravom i upisana u zemljišne knjige, katastar nepokretnosti ili drugi odgovarajući registar, a ugovornim odredbama i odgovarajućim pravnim postupkom se namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti obezbeđuje u razumnom roku;
2) da banka redovno prati vrednost nepokretnosti, pri čemu može koristiti statističke modele za praćenje ove vrednosti, kao i za identifikovanje nepokretnosti za koju je potrebno izvršiti ponovnu procenu;
3) da banka utvrđuje vrednost nepokretnosti na osnovu procene ovlašćenog procenjivača najmanje jednom u tri godine, kao i češće ako su osetnije promenjeni uslovi na tržištu nepokretnosti ili je fizičko stanje te nepokretnosti promenjeno;
4) da je banka svojim politikama, procedurama ili drugim aktima propisala vrste stambenih nepokretnosti koje prihvata kao sredstvo obezbeđenja, kao i uslove i način odobravanja kredita obezbeđenih hipotekom na stambenoj nepokretnosti;
5) da je banka utvrdila jasne i sveobuhvatne procedure za praćenje i proveru adekvatnosti osiguranja od rizika nastupanja štete na nepokretnosti koja je predmet hipoteke.
Uslovi za priznavanje potraživanja kao sredstva obezbeđenja
265. Potraživanje iz tačke 261. stav 1. odredba pod 2) ove odluke priznaje se za ublažavanje kreditnog rizika ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je ugovoreno da banka ima pravo na ostvarene prihode po osnovu naplate, odnosno prodaje potraživanja;
2) da banka preduzima sve neophodne pravne radnje za naplatu potraživanja i ima pravo prvenstva u njihovoj naplati;
3) da banka redovno proverava mogućnost namirenja iz založenog potraživanja;
4) da banka poseduje odgovarajuću dokumentaciju koja se odnosi na potraživanje kao sredstvo obezbeđenja i da su uspostavljene jasne i sveobuhvatne procedure za njegovu blagovremenu naplatu, kao i procedure kojima se uređuje način praćenja svih uslova neophodnih za proglašavanje statusa neizmirenja dužnika i blagovremeno pokretanje postupka naplate založenog potraživanja;
5) da je ugovoreno da, u slučaju finansijskih poteškoća ili nastupanja statusa neizmirenja obaveza dužnika, banka može bez prethodne saglasnosti dužnika po osnovu založenog potraživanja prodati ovo potraživanje ili ga preneti na drugo lice;
6) da banka ima uspostavljene jasne i sveobuhvatne procedure za identifikaciju kreditnog rizika koji može nastati po osnovu potraživanja kao sredstva obezbeđenja (ove procedure obuhvataju i analizu poslovanja dužnika i njegove osnovne delatnosti, kao i vrstu klijenata s kojima dužnik posluje);
7) da banka koristi procenu kreditnog rizika po osnovu potraživanja dužnika od trećeg lica koju je izvršio sam dužnik, pri čemu je dužna da proveri i procedure odobravanja pravnih poslova dužnika po osnovu kojih nastaju njegova potraživanja, odnosno primenu tih procedura radi utvrđivanja njihove adekvatnosti i pouzdanosti;
8) da vrednost izloženosti obuhvata i vrednost potraživanja i sve bitne faktore, uključujući i troškove naplate potraživanja, učešće založenih potraživanja jednog dužnika u ukupnim založenim potraživanjima, kao i mogući rizik koncentracije u ukupnim izloženostima banke;
9) da su potraživanja koja je dužnik založio diversifikovana i s niskim stepenom korelacije između njihove vrednosti i kreditnog kvaliteta dužnika banke, a ako postoji visok stepen korelacije, banka je dužna da pri određivanju limita za sva sredstava obezbeđenja obuhvati i s njima povezane rizike;
10) da založena potraživanja nisu potraživanja od lica povezanih s dužnikom (uključujući i njegove zaposlene);
11) da je banka za sve dužnike uspostavila odgovarajuće procedure za naplatu potraživanja u vanrednim okolnostima, kao i neophodna sredstva za naplatu.
Uslovi za priznavanje ostalih materijalnih sredstava obezbeđenja
266. Ostala materijalna sredstava obezbeđenja iz tačke 261. stav 1. odredba pod 3) ove odluke priznaju se za ublažavanje kreditnog rizika ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da su ugovorne odredbe koje uređuju ovo sredstvo punovažne u skladu s merodavnim pravom i da banci omogućavaju realizaciju tog sredstva u razumnom roku;
2) da banka ima pravo prvenstva u naplati po osnovu realizacije ovog sredstva u odnosu na ostale poverioce;
3) da banka redovno prati, a najmanje jednom godišnje proverava vrednost ovog sredstva, kao i češće ako su osetnije promenjeni uslovi na tržištu tog sredstva;
4) da ugovor o kreditu sadrži detaljan opis ovog sredstva, načine za utvrđivanje njegove vrednosti, kao i rokove u kojima se sprovodi to utvrđivanje;
5) da je banka donela unutrašnje akte, odnosno uspostavila procedure koje se odnose na odobravanje kredita u kojima se navode vrste imovine koju prihvata kao ovo sredstvo, kao i na određivanje prihvatljivog odnosa između vrednosti tog sredstva i iznosa izloženosti, i to po vrstama ovih sredstava;
6) da je banka svojom politikom odobravanja kredita, i to po vrstama kredita, utvrdila uslove koje ovo sredstvo mora ispuniti u zavisnosti od iznosa izloženosti, mogućnosti blagovremene realizacije tog sredstva, načina utvrđivanja njegove cene ili tržišne vrednosti, kao i učestalost procene njegove vrednosti (uključujući i procenu ovlašćenog procenjivača) i volatilnost, odnosno procenu volatilnosti vrednosti ovog sredstva;
7) da početna i naknadna procena vrednosti ovog sredstva uzimaju u obzir svako pogoršanje njegovog kvaliteta, kao i uticaj proteka vremena na njegovu vrednost;
8) da banka ima pravo da vrši neposrednu proveru ovog sredstva i da je uspostavila procedure koje se odnose na sprovođenje ove provere;
9) da je banka unutrašnjim aktima, odnosno uspostavljenim procedurama uredila način praćenja i provere adekvatnosti osiguranja imovine koja se koristi kao sredstvo obezbeđenja od rizika nastupanja štete na ovoj imovini.
Uslovi za priznavanje izloženosti nastalih po osnovu lizing transakcija kao sredstva obezbeđenja
267. Banka može na izloženosti nastale po osnovu lizing transakcija kao sredstva obezbeđenja da primenjuje odredbe ove odluke kojima se uređuju izloženosti obezbeđene istom vrstom imovine koja je predmet lizinga - ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) uslovi iz tač. 264. i 266. ove odluke, zavisno od predmeta lizinga i mogućnosti da imovina iz tih tačaka bude predmet lizinga u skladu s merodavnim pravom;
2) da davalac lizinga ima uspostavljen odgovarajući sistem za upravljanje rizicima koji podrazumeva praćenje vrednosti predmeta lizinga, njegovog namenskog korišćenja i amortizacije u periodu korišćenja;
3) da davalac lizinga ima pravo svojine nad predmetom lizinga, kao i mogućnost da to pravo pod zakonom utvrđenim uslovima blagovremeno ostvari;
4) da razlika između neamortizovane i tržišne vrednosti predmeta lizinga, ako nije uključena u izračunavanje LGD parametra, ne bude veća od efekata kreditne zaštite po osnovu predmeta lizinga kao sredstva obezbeđenja.
Uslovi za priznavanje garancija i kreditnih derivata
268. Garancija ili kreditni derivat priznaju se za ublažavanje kreditnog rizika, u skladu s tačkom 242. ove odluke, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da obaveza za koju je garancija data ili na koju se kreditni derivat odnosi predstavlja:
- izloženost prema pravnim licima koja su svrstana u klasu izloženosti prema privrednim društvima, osim društava za osiguranje i reosiguranje,
- izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave ili prema javnim administrativnim telima na koju se, u skladu s tač. od 37. do 41. ove odluke, ne primenjuje isti tretman kao na izloženosti prema državi u kojoj su osnovane, ili
- izloženost prema malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima, koja su, u skladu s tačkom 49. ove odluke, svrstana u klasu izloženosti prema fizičkim licima;
2) da dužnici iz odredbe pod 1) ove tačke nisu članovi iste grupe povezanih lica kao i pružalac zaštite;
3) da je izloženost zaštićena kreditnim derivatima s jednim referentnim licem ili garancijom koja je data za obavezu jednog dužnika;
4) da kreditna zaštita ispunjava uslove iz tač. 87, 94. i 96. ove odluke;
5) da ponder kreditnog rizika koji je dodeljen izloženosti pre primene odredaba te tačke nije prethodno prilagođen za efekte kreditne zaštite;
6) da banka procenjuje da će namiriti svoje potraživanje od pružaoca zaštite bez preduzimanja pravnih radnji prema dužniku i da, u meri u kojoj je to moguće, prati sposobnost pružaoca zaštite da izmiri svoje obaveze odmah nakon nastupanja kreditnog događaja;
7) da kreditna zaštita obuhvata sve gubitke koji se odnose na obezbeđenu izloženost a nastali su po osnovu nastupanja kreditnih događaja;
8) da, ako je ugovoreno plaćanje iznosa celokupne vrednosti referentne obaveze u zamenu za prenos te obaveze ili drugog ekvivalentnog finansijskog instrumenta (deliverable obligation), postoji pravna sigurnost u vezi sa ovim prenosom, a ako banka namerava da prenese obavezu koja nije referentna obaveza - da je u mogućnosti da raspolaže tom obavezom u skladu sa ugovornim odredbama;
9) da su uslovi i drugi elementi kreditne zaštite utvrđeni ugovornim odnosom između pružaoca zaštite i banke;
10) da je banka uspostavila procedure za utvrđivanje visokog stepena korelacije između kreditne sposobnosti pružaoca kreditne zaštite i kreditne sposobnosti dužnika po osnovu izloženosti koja je predmet zaštite, a koja nastaje zbog toga što na njihovo poslovanje utiču slični faktori, osim faktora sistemskog rizika;
11) da, u slučaju zaštite od rizika smanjenja vrednosti potraživanja, prodavac potraživanja koje je banka kupila ne pripada grupi povezanih lica kojoj pripada pružalac zaštite.
g) Način prilagođavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom i iznosa očekivanih gubitaka za efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika
269. Banka može da prilagođava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom i iznos očekivanih gubitaka za efekte korišćenja kreditne zaštite primenom složenog metoda iz tač. od 103. do 110. ove odluke.
Izuzetno od stava 1. ove tačke - banka može, u slučaju da je dobila saglasnost za IRB pristup kojim joj je omogućeno postepeno uvođenje tog pristupa, da koristi i jednostavan metod iz tač. od 99. do 102. ove odluke i složeni metod iz stava 1. ove tačke samo ako je banka uz zahtev za dobijanje ove saglasnosti dostavila dokumentaciju kojom se dokazuje da se ti metodi ne primenjuju selektivno za smanjenje kapitalnih zahteva.
Prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom i iznosa očekivanih gubitaka za efekte korišćenja sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine
270. Banka prilagođava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom i iznos očekivanih gubitaka za efekte korišćenja sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine iz tač. od 75. do 79. ove odluke korišćenjem prilagođenog LGD parametra, koji se izračunava na sledeći način:
LGD* = LGD × (E*/E),
gde je:
LGD* = prilagođeni LGD parametar,
LGD = LGD parametar koji bi, u skladu sa ovim odeljkom, bio primenjen na izloženost kao da ona nije obezbeđena,
E = vrednost izloženosti koja bi bila utvrđena korišćenjem IRB pristupa kao da izloženost nije obezbeđena, pre primene faktora konverzije,
E* = efektivna vrednost izloženosti iz tačke 103. ove odluke.
Banka može da primenjuje faktor volatilnosti 0% u skladu s tačkom 110. ove odluke i kada je druga ugovorna strana lice iz finansijskog sektora čijim izloženostima je, u slučaju da banka koristi IRB pristup a ova lica nemaju kreditni rejting podobne agencije za rejting, pridružen PD parametar jednak onom koji se povezuje s kreditnim rejtingom podobne agencije za rejting koji odgovara nivou kreditnog kvaliteta 2 ili boljem za klasu privrednih društava u skladu s tačkom 48. te odluke.
Prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom i iznosa očekivanih gubitaka za efekte korišćenja instrumenata materijalne kreditne zaštite iz tačke 261. ove odluke
271. Banka aktivu ponderisanu kreditnim rizikom i iznos očekivanih gubitaka za efekte korišćenja instrumenata materijalne kreditne zaštite iz tačke 261. ove odluke prilagođava na način utvrđen u tački 272. te odluke, pri čemu se vrednost ovih sredstava utvrđuje na sledeći način:
1) za stambene nepokretnosti − tržišna vrednost nepokretnosti umanjena uzimanjem u obzir ponovne procene iz tačke 264. odredba pod 2) ove odluke, kao i svih potraživanja s pravom prvenstva nad hipotekovanom nepokretnošću;
2) za potraživanja - iznos založenog potraživanja;
3) za ostala materijalna sredstva obezbeđenja - tržišna vrednost datih sredstava obezbeđenja;
4) za izloženosti po osnovu lizing transakcija - vrednost određena prema predmetu lizinga, u skladu sa odredbama pod 1) ili 3) ove tačke, zavisno od tog predmeta.
272. Ako je odnos vrednosti sredstva obezbeđenja (C) i vrednosti izloženosti (E) manji od zahtevanog najmanjeg nivoa obezbeđenja izloženosti (C*) iz tabele iz ove tačke (Tabela 17), banka je dužna da kao prilagođeni LGD parametar koristi LGD parametar za neobezbeđene izloženosti prema drugoj ugovornoj strani u skladu sa ovim odeljkom. Za određivanje iznosa izloženosti vanbilansnih stavki banka je dužna da koristi faktor konverzije 100%.
Ako je odnos vrednosti sredstva obezbeđenja (C) i iznosa izloženosti (E) veći od zahtevanog nivoa obezbeđenja izloženosti za puno priznavanje LGD parametra (C**) iz Tabele 17 - banka je dužna da primenjuje prilagođeni LGD parametar iz te tabele.
Ako je odnos vrednosti sredstva obezbeđenja (C) i iznosa celokupne izloženosti (E) veći od nivoa obezbeđenja C* a manji od nivoa obezbeđenja C** - banka će ovu izloženost tretirati kao dve odvojene izloženosti: izloženost za koju je postignut zahtevani nivo obezbeđenja C** i izloženost koja predstavlja razliku između celokupne izloženosti i one izloženosti za koju je taj nivo postignut.
U sledećoj tabeli (Tabela 17) utvrđeni su zahtevani nivoi obezbeđenja i s njima povezani LGD* parametri koje je banka dužna da primenjuje:
Tabela 17.
Minimalni LGD parametar za obezbeđene delove izloženosti
|
Prilagođeni LGD parametar za (potencijalna) potraživanja s pravom prvenstva naplate |
Prilagođeni LGD parametar za (potencijalna) subordinirana potraživanja |
Zahtevani najmanji nivo |
Zahtevani nivo obezbeđenja |
Potraživanja |
35% |
65% |
0% |
125% |
Stambene nepokretnosti |
35% |
65% |
30% |
140% |
Ostala materijalna sredstva obezbeđenja |
40% |
70% |
30% |
140% |
Prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom i iznosa očekivanih gubitaka za efekte korišćenja različitih vrsta sredstava obezbeđenja
273. Ako je izloženost obezbeđena različitim sredstvima obezbeđenja, banka je dužna da podeli prilagođeni iznos izloženosti (odnosno vrednost nakon primene faktora volatilnosti izračunatu u skladu s tač. od 103. do 106. ove odluke) na delove od kojih je svaki pokriven samo jednom vrstom sredstva obezbeđenja (npr. deo pokriven sredstvom obezbeđenja u obliku finansijske imovine, deo pokriven potraživanjima, deo pokriven stambenim nepokretnostima, deo pokriven ostalim materijalnim sredstvima obezbeđenja) i na neobezbeđeni deo.
Banka je dužna da za svaki deo izloženosti iz stava 1. ove tačke posebno računa prilagođeni LGD parametar, na odgovarajući način, u skladu s tač. 270. i 271. ove odluke.
Prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom i iznosa očekivanih gubitaka za efekte korišćenja bilansnog netiranja i standardizovanih sporazuma o netiranju
274. Banka aktivu ponderisanu kreditnim rizikom i iznos očekivanih gubitaka može da prilagođava za efekte korišćenja bilansnog netiranja i standardizovanih sporazuma o netiranju, na način utvrđen u tač. od 111. do 117. ove odluke.
Pri prilagođavanju iz stava 1. ove tačke, izloženost predstavlja vrednost pojedinačne izloženosti po osnovu standardizovanog sporazuma o netiranju kao da ova izloženost nije obezbeđena.
Prilagođavanje aktive poderisane kreditnim rizikom i iznosa očekivanih gubitaka za efekte korišćenja ostalih instrumenata materijalne kreditne zaštite
275. Banka može aktivu ponderisanu kreditnim rizikom i iznos očekivanih gubitaka prilagođavati za efekte korišćenja ostalih instrumenata materijalne kreditne zaštite iz tačke 82. ove odluke na način utvrđen u tač. od 118. do 120. te odluke, osim što, umesto pondera kreditnog rizika iz tačke 119. stav 2. ove odluke, obezbeđenom delu odnosne izloženosti dodeljuje LGD parametar od 40%.
Prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom i iznosa očekivanih gubitaka za efekte korišćenja instrumenata nematerijalne kreditne zaštite
276. Banka može prilagođavati aktivu ponderisanu kreditnim rizikom i iznos očekivanih gubitaka za efekte korišćenja instrumenata nematerijalne kreditne zaštite, pri čemu te instrumente vrednuje na način propisan tačkom 121. stav 4. ove odluke.
Banka može za obezbeđeni deo vrednosti izloženosti (zasnovan na prilagođenoj vrednosti kreditne zaštite GA) da koristi PD parametar pružaoca zaštite ili vrednost PD parametra koja je između PD parametra dužnika i PD parametra pružaoca zaštite ako je procenila da potpuna zamena nije u potpunosti opravdana. U slučaju subordiniranih izloženosti koje su obezbeđene instrumentima nematerijalne kreditne zaštite koja nije subordinirana, banka može da koristi LGD parametar koji se dodeljuje izloženostima s pravom prvenstva naplate.
Za neobezbeđeni deo vrednosti izloženosti banka je dužna da koristi PD parametar dužnika i LGD parametar izloženosti.
Pri prilagođavanju iz stava 1. ove tačke, kao izloženost koristi se vrednost izloženosti koja bi bila utvrđena kao da izloženost nije obezbeđena, pri čemu se za određivanje vrednosti izloženosti vanbilansnih stavki koristi faktor konverzije 100%.
277. Banka je dužna da pri prilagođavanju aktive ponderisane kreditnim rizikom i iznosa očekivanih gubitaka za efekte korišćenja instrumenata kreditne zaštite, u slučaju ročne neusklađenosti, primenjuje odredbe tač. 123. i 124. ove odluke.
Rizik izmirenja/isporuke i rizik druge ugovorne strane
278. Banka je dužna da kapitalni zahtev za rizik izmirenja/isporuke izračunava za transakcije iz knjige trgovanja u vezi s hartijama od vrednosti, stranim valutama ili robom, izuzev za repo i reverse repo transakcije i transakcije davanja i uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe.
279. Banka je dužna da izračunava kapitalni zahtev za rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija ako druga ugovorna strana nije izmirila obavezu u roku od četiri radna dana nakon ugovorenog datuma izmirenja/isporuke.
Kapitalni zahtev za rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija jednak je iznosu izloženosti izračunatom u skladu sa stavom 3. ove tačke i pomnoženom odgovarajućim faktorom kapitalnog zahteva iz sledeće tabele (Tabela 18):
Tabela 18.
Broj radnih dana docnje nakon ugovorenog datuma izmirenja/isporuke |
Faktor kapitalnog zahteva |
5 - 15 |
12% |
16 - 30 |
50% |
31 - 45 |
75% |
46 ili više |
100% |
Izloženost riziku izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija izračunava se kao razlika između ugovorene i tržišne cene za određenu dužničku ili vlasničku hartiju od vrednosti, valutu ili robu samo ako je ta razlika gubitak za banku. Ovaj gubitak nastaje:
- kad je tekuća tržišna cena veća od ugovorene - u slučaju da banka prodaje hartiju od vrednosti, valutu ili robu, odnosno
- kad je tekuća tržišna cena niža od ugovorene - u slučaju da banka kupuje hartiju od vrednosti, valutu ili robu.
280. Banka je dužna da aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija izračunava tako što kapitalni zahtev iz tačke 279. stav 2. ove odluke množi sa 8,33.
281. Banka je dužna da aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za rizik izmirenja/isporuke po osnovu slobodnih isporuka računa u skladu sa odeljkom 1, odnosno 2. ove glave za izloženost jednaku vrednosti izvršenog plaćanja ako je:
- platila hartije od vrednosti, stranu valutu ili robu pre nego što ih je druga ugovorna strana isporučila, ili ih je isporučila pre nego što ih je druga ugovorna strana platila, ili je
- u slučaju transakcija sa inostranstvom - protekao najmanje jedan radni dan od dana kad je izvršila plaćanje, odnosno isporuku iz alineje prve ovog stava.
Banka je dužna da aktivu iz stava 1. ove tačke računa od dana kad je izvršila plaćanje, odnosno isporuku do četvrtog radnog dana nakon ugovorenog datuma isporuke/plaćanja druge ugovorne strane.
Ako druga ugovorna strana nije izvršila svoju obavezu u roku od četiri radna dana od ugovorenog datuma isporuke/plaćanja, banka umanjuje kapital za iznos izvršenog plaćanja/isporuke uvećan za iznos gubitka utvrđenog na način u tački 279. stav 3. ove odluke.
282. Banka koja koristi IRB pristup može, pri određivanju pondera kreditnog rizika za izloženosti po osnovu slobodnih isporuka iz tačke 281. stav 1. ove odluke, da dodeljuje PD parametar drugoj ugovornoj strani na osnovu kreditnog rejtinga koji je toj strani dodelila podobna agencija za rejting pod uslovom da prema ovoj strani nema izloženosti u bankarskoj knjizi.
Banka koja koristi sopstvene procene LGD parametra može na izloženosti iz stava 1. ove tačke da primenjuje LGD parametar iz tačke 221. ove odluke pod uslovom da ovaj parametar primenjuje na sve izloženosti po osnovu slobodnih isporuka.
Izuzetno od st. 1. i 2. ove tačke, banka može na izloženosti iz stava 1. te tačke da primenjuje pondere kreditnog rizika određene u skladu sa odredbama odeljka 1. ove glave pod uslovom da tako određene pondere primenjuje na sve izloženosti po osnovu slobodnih isporuka, ili da na ove izloženosti primenjuje ponder kreditnog rizika 100%.
2. Rizik druge ugovorne strane
283. Banka je dužna da izračunava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za izloženosti riziku druge ugovorne strane po osnovu sledećih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige:
- finansijskih derivata utvrđenih u Prilogu 3;
- kreditnih derivata (iz knjige trgovanja);
- repo i reverse repo transakcija;
- transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe;
- transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti;
- transakcija s dugim rokom izmirenja.
Iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom iz stava 1. ove tačke izračunava se tako što se na iznos izloženosti utvrđen primenom metoda iz tačke 284. ove odluke primenjuju ponderi kreditnog rizika za klasu izloženosti u koju je raspoređena druga ugovorna strana koji su određeni na način predviđen odredbama odeljka 1, odnosno 2. ove glave.
Izuzetno od stava 2. ove tačke, banka koja primenjuje IRB pristup može, pri izračunavanju aktive ponderisane kreditnim rizikom po osnovu transakcija s dugim rokom izmirenja, da koristi pondere kreditnog rizika određene u skladu sa odredbama odeljka 1. ove glave pod uslovom da tako određene pondere primenjuje na sve izloženosti po osnovu transakcija s dugim rokom izmirenja.
284. Za računanje iznosa izloženosti pozicija po osnovu finansijskih derivata iz tačke 283. ove odluke, banka koristi jedan od sledećih metoda:
- metod tekuće izloženosti,
- metod originalne izloženosti,
- standardizovani metod,
- metod internog modela.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka ne može metod originalne izloženosti koristiti:
1) ako ne ispunjava uslove iz tačke 320. stav 4. ove odluke, ili
2) ako računa iznos izloženosti pozicija po osnovu onih finansijskih derivata koji su utvrđeni u tački 3. Priloga 3.
Za računanje iznosa izloženosti pozicija iz tačke 283. stav 1, alineja druga, ove odluke, banka može da koristi metod tekuće izloženosti, standardizovani metod ili metod internog modela, a za računanje iznosa izloženosti po transakcijama iz alineja od treće do pete tog stava - metod internog modela ili složeni metod propisan tač. od 103. do 110, odnosno tač. 231. i 232. te odluke.
Za računanje iznosa izloženosti po transakcijama iz tačke 283. stav 1, alineja šesta, ove odluke, banka može da koristi bilo koji od metoda iz stava 1. ove tačke.
Pri izračunavanju iznosa izloženosti primenom metoda tekuće izloženosti i metoda originalne izloženosti - banka je dužna da upotrebljava hipotetičke iznose koji odražavaju odgovarajuću meru rizika druge ugovorne strane.
Izloženost prema drugoj ugovornoj strani predstavlja zbir izloženosti prema toj strani izračunatih po svakom skupu za netiranje za tu stranu. Netiranje pozicija iz knjige trgovanja po osnovu standardizovanih sporazuma o netiranju koji se odnose na repo i reverse repo transakcije, odnosno transakcije davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, odnosno ostale transakcije s pravom dodatnog obezbeđenja - priznaje se samo ako su ispunjeni uslovi utvrđeni u tački 313. ove odluke.
Kombinovana primena metoda za računanje vrednosti izloženosti za pozicije iz tačke 283. stav 1. ove odluke dozvoljena je samo na nivou bankarske grupe za istu vrstu transakcija, odnosno nije dozvoljena na nivou pojedinačne banke, osim za transakcije iz tačke 295. stav 3. te odluke, kad banka može koristiti kombinaciju metoda tekuće izloženosti i standardizovanog metoda.
285. Ako pribavi kreditni derivat koji ispunjava uslove iz tačke 84. stav 3. ove odluke kao internu zaštitu za izloženosti kreditnom riziku ili riziku druge ugovorne strane po osnovu pozicija iz bankarske knjige, banka je dužna da iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom za ove izloženosti izračunava u skladu s tač. 121. i 122. ove odluke, odnosno tačkom 242. te odluke. Iznos izloženosti riziku druge ugovorne strane po osnovu tog kreditnog derivata jednak je nuli.
Iznos izloženosti riziku druge ugovorne strane po osnovu prodatog CDS derivata iz bankarske knjige jednak je nuli ako taj derivat ispunjava uslove iz tačke 84. stav 3. ove odluke i ako se za njega računa kapitalni zahtev za kreditni rizik u ukupnom hipotetičkom iznosu.
Iznos izloženosti riziku druge ugovorne strane i kreditnom riziku prema centralnom tržišnom učesniku po osnovu transakcija s finansijskim derivatima, repo i reverse repo transakcija, transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti i transakcija s dugim rokom izmirenja - jednak je nuli pod uslovom da centralni tržišni učesnik nije odbio njihovo izvršenje i da su ove izloženosti na dnevnoj osnovi u potpunosti obezbeđene podobnim sredstvom obezbeđenja.
Banka može, radi izračunavanja kapitalnog zahteva za rizik druge ugovorne strane po osnovu repo i reverse repo transakcija, kao i transakcija davanja i uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe iz knjige trgovanja, kao podobna sredstva obezbeđenja da koristi sve finansijske instrumente i robu koji ispunjavaju uslove za uključivanje u knjigu trgovanja, a u slučaju izloženosti po osnovu OTC derivata iz knjige trgovanja, kao podobno sredstvo obezbeđenja može da koristi robu koja ispunjava uslove za uključivanje u tu knjigu.
Ako koristi propisane faktore volatilnosti, banka je dužna da za finansijske instrumente i robu iz stava 4. ove tačke koji ne ispunjavaju uslove podobnosti propisane pododeljkom 4. odeljka 1, odnosno pododeljkom 10. odeljka 2. ove glave primenjuje isti tretman kao za akcije koje nisu uključene u glavni berzanski indeks a kojima se trguje na priznatoj berzi.
Ako banka koristi sopstvene procene faktora volatilnosti, dužna je da za finansijske instrumente i robu iz stava 5. ove tačke izračunava faktore volatilnosti za svaku pojedinačnu poziciju u tim instrumentima, odnosno robi.
Ako za utvrđivanje efektivne vrednosti izloženosti primenjuje pristup internih modela u skladu s tač. od 114. do 117. ove odluke, banka može ovaj pristup da primenjuje i za knjigu trgovanja.
286. Ako primenjuje metod tekuće izloženosti, banka je dužna da iznos izloženosti izračunava kao zbir:
1) tekuće izloženosti po osnovu ugovora čija je vrednost pozitivna, koja predstavlja tekuću tržišnu vrednost tog ugovora (za ugovore čija je vrednost negativna, tekuća izloženost jednaka je nuli) i
2) potencijalne izloženosti (PFE) u periodu preostalom do datuma dospeća ugovorne obaveze, koja se dobija kad se hipotetička vrednost glavnice svakog ugovora na dan izračunavanja pomnoži odgovarajućim faktorom konverzije iz sledeće tabele (Tabela 19):
Tabela 19.
Preostali rok dospeća |
Ugovori koji se odnose na kamatne stope |
Ugovori koji se odnose na valute i zlato |
Ugovori koji se odnose na vlasničke hartije od vrednosti |
Ugovori koji se odnose na plemenite metale, osim zlata |
Ugovori koji se odnose na robu koja nije plemeniti metal |
≤ 1 godine |
0% |
1% |
6% |
7% |
10% |
>1 ≤ 5 godina |
0,5% |
5% |
8% |
7% |
12% |
> 5 godina |
1,5% |
7,5% |
10% |
8% |
15% |
Izuzetno od stava 1. ove tačke, za jednovalutne kamatne svopove s promenljivim kamatnim stopama ne računa se potencijalna izloženost, već samo tekuća izloženost po osnovu ugovora iz tog stava.
Banka je dužna da za ugovore koji se ne mogu rasporediti ni u jednu od pet kategorija iz Tabele 19. koristi faktore konverzije koji se primenjuju za kategorije ugovora koji se odnose na robu koja nije plemeniti metal, prema njihovom preostalom roku dospeća.
U slučaju finansijskih derivata s višestrukim prenosom plaćanja, banka je dužna da faktore konverzije iz Tabele 19. pomnoži brojem preostalih plaćanja, u skladu sa odredbama ugovora.
Ako je ugovoreno izmirenje preostale izloženosti na unapred utvrđene datume plaćanja i elementi ugovora se ponovo utvrđuju na te datume (tržišna vrednost ugovora na ove datume jednaka je nuli) - banka kao preostali rok dospeća koristi rok do prvog sledećeg datuma plaćanja, odnosno utvrđivanja elemenata ugovora. Kod ugovora koji se odnose na kamatne stope s preostalim rokom dospeća dužim od godinu dana, banka je dužna da primenjuje faktor konverzije koji nije manji od 0,5% bez obzira na preostali period do ponovnog utvrđivanja elemenata ugovora.
287. Banka je dužna da, za izračunavanje iznosa potencijalne izloženosti po osnovu TRS i CDS derivata, nominalnu vrednost ugovora pomnoži sledećim procentom:
- 5% - ako referentna obaveza predstavlja kvalifikovanu poziciju u skladu s tačkom 346. ove odluke, ili
- 10% - ako referentna obaveza ne predstavlja kvalifikovanu poziciju u skladu s tačkom iz alineje prve ovog stava.
Banka pružalac zaštite može, radi izračunavanja potencijalne izloženosti za CDS derivat, da primeni procenat 0%, osim kad je ugovoreno da obaveza iz ugovora dospeva zbog nesolventnosti korisnika iako nije nastupio status neizmirenja obaveza.
b) Metod originalne izloženosti
288. Ako primenjuje metod originalne izloženosti, banka je dužna da iznos izloženosti za svaki pojedinačni ugovor izračunava kao proizvod hipotetičkog iznosa glavnice tog ugovora i odgovarajućeg procenta iz sledeće tabele (Tabela 20):
Tabela 20.
Prvobitni rok dospeća |
Ugovori koji se odnose na kamatne stope |
Ugovori koji se odnose na valute i zlato |
≤ 1 godine |
0,5% |
2,0% |
>1 ≤ 2 godine |
1,0% |
5,0% |
dodatak za svaku sledeću godinu |
1,0% |
3,0% |
Izračunavanje iznosa izloženosti
289. Ako primenjuje standardizovani metod, banka je dužna da iznos izloženosti utvrđuje posebno za svaki skup za netiranje, u skladu sa sledećom formulom:
iznos izloženosti - |
|
gde je:
CMV = tekuća tržišna vrednost portfolija transakcija u okviru jednog skupa za netiranje s drugom ugovornom stranom (u bruto iznosu, bez korišćenja sredstva obezbeđenja), pri čemu je:
gde je:
CMVi = tekuća tržišna vrednost transakcije i,
CMC = tekuća tržišna vrednost sredstva obezbeđenja dodeljenog skupu za netiranje:
gde je:
CMCl = tekuća tržišna vrednost sredstva obezbeđenja l;
i = indeks transakcije i;
l = indeks sredstva obezbeđenja l;
j = indeks pojedinačnog skupa zaštite (skupovi zaštite odgovaraju faktorima rizika s kojima se može netirati rizična pozicija sa suprotnim predznakom radi utvrđivanja neto rizične pozicije na kojoj se zasniva izračunavanje iznosa izloženosti);
RPTij = rizična pozicija koja proizlazi iz transakcije i radi izračunavanja neto rizične pozicije skupa zaštite j;
RPClj = rizična pozicija koja proizlazi iz sredstva obezbeđenja l radi izračunavanja neto rizične pozicije skupa zaštite j;
CCRMj = multiplikator rizika druge ugovorne strane za skup zaštite j, utvrđen u tabeli iz tačke 295. ove odluke (Tabela 22);
β = 1,4.
Radi izračunavanja iznosa izloženosti primenom standardizovanog metoda, sredstvo obezbeđenja koje je primljeno od druge ugovorne strane ima pozitivan predznak, a sredstvo obezbeđenja koje je dato toj strani - negativan. Sredstvo obezbeđenja smatra se podobnim samo ako ispunjava uslove propisane tač. od 75. do 79. ove odluke, kao i tačkom 285. st. 4, 5. i 6. te odluke.
290. U slučaju transakcija sa OTC derivatima koje imaju linearni profil rizika, deo transakcije koji se izmiruje u novcu naziva se novčana strana transakcije i iskazuje se u ugovorenom bruto iznosu (uključujući i hipotetički iznos transakcije). Radi izračunavanja izloženosti u skladu sa standardizovanim metodom, banka ne uzima u obzir kamatni rizik koji proizlazi iz novčane strane transakcije s preostalim rokom dospeća kraćim od godinu dana.
Banka može transakcije s dve novčane strane koje su izražene u istoj valuti (npr. kamatni svopovi) da tretira kao jedinstvenu transakciju i da na nju primenjuje isti tretman kao i na pojedinačne novčane transakcije.
Transakcije iz stava 1. ove tačke u čijoj je osnovi novčana razmena između dve ugovorne strane u različitim valutama (uključujući i valutne forvard ugovore) banka je dužna da tretira kao rizičnu poziciju za kamatni rizik za svaku novčanu stranu transakcije.
Transakcije iz stava 1. ove tačke u čijoj su osnovi vlasnička hartija od vrednosti (uključujući i berzanski indeks), zlato, drugi plemeniti metal ili druga roba - banka je dužna da uključi u rizičnu poziciju u odnosnom instrumentu i u rizičnu poziciju za kamatni rizik novčane strane transakcije. Ako je novčana strana ove transakcije izražena u stranoj valuti, uključuje se i u rizičnu poziciju za devizni rizik u toj valuti.
Banka je dužna da transakcije iz stava 1. ove tačke čiji je odnosni instrument dužnička hartija od vrednosti uključi u rizičnu poziciju za kamatni rizik po osnovu dužničke hartije od vrednosti i u rizičnu poziciju za kamatni rizik novčane strane transakcije. Ako su ovi dužnički instrumenti, odnosno novčana strana transakcije izraženi u stranoj valuti, uključuju se i u rizičnu poziciju za devizni rizik u toj valuti. Iznos izloženosti koja proizlazi iz valutnih bazičnih svopova jednak je nuli.
Izračunavanje vrednosti rizične pozicije
291. Vrednost rizične pozicije OTC transakcija s linearnim profilom rizika jednaka je njihovoj efektivnoj hipotetičkoj vrednosti, koja predstavlja proizvod tržišne vrednosti i broja odnosnih finansijskih instrumenta (odnosno količine ako je odnosni instrument roba), izraženoj u domaćoj valuti. Vrednost ove rizične pozicije ne uključuje dužničke hartije od vrednosti.
Vrednost rizične pozicije za dužničke hartije od vrednosti i novčane strane transakcija izračunava se kao proizvod efektivne hipotetičke vrednosti preostalog bruto iznosa duga i modifikovanog trajanja dužničkog instrumenta ili novčane strane transakcije. Modifikovano trajanje za dužničke instrumente utvrđuje se u skladu s tačkom 351. ove odluke.
Vrednost rizične pozicije CDS derivata jednaka je proizvodu hipotetičke vrednosti referentne dužničke hartije od vrednosti i preostalog roka dospeća ovog derivata.
Vrednost rizične pozicije OTC derivata s nelinearnim profilom rizika, koja obuhvata i opcije i svop opcije, jednaka je delta ekvivalentu hipotetičke vrednosti odnosnog finansijskog instrumenta, osim kad su u osnovi ovih derivata dužničke hartije od vrednosti.
Vrednost rizične pozicije za OTC derivate iz stava 4. ove tačke kod kojih je u osnovi dužnička hartija od vrednosti ili za novčanu stranu transakcije - jednaka je proizvodu delta ekvivalenta efektivne hipotetičke vrednosti tog derivata ili novčane strane transakcije i modifikovanog trajanja dužničke hartije od vrednosti, odnosno novčane strane transakcije.
Pri izračunavanju vrednosti rizične pozicije, sredstvo obezbeđenja koje je banka primila od druge ugovorne strane smatra se dospelim potraživanjem (duga pozicija) nastalim po osnovu ugovora o finansijskom derivatu, dok se sredstvo obezbeđenja koje je banka dala drugoj ugovornoj strani smatra dospelom obavezom (kratka pozicija) prema drugoj ugovornoj strani nastalom po osnovu tog ugovora.
292. Banka je dužna da za sve finansijske instrumente utvrđuje vrednost i predznak rizične pozicije primenjujući formule iz ove tačke, a u skladu s tačkom 291. ove odluke.
Za sve finansijske instrumente, osim dužničkih hartija od vrednosti, vrednost rizične pozicije jednaka je njihovoj efektivnoj hipotetičkoj vrednosti ili delta ekvivalentu hipotetičke vrednosti:
vrednost rizične pozicije = |
|
gde je:
pref = cena odnosne imovine izražena u valuti te imovine (referentna valuta);
V = vrednost finansijskog instrumenta (u slučaju opcije - to je cena opcije, a u slučaju transakcije s linearnim profilom rizika - to je vrednost odnosnog instrumenta);
p = cena odnosne imovine izražena u istoj valuti kao V.
Za finansijske instrumente koji u osnovi imaju dužničku hartiju od vrednosti i novčane strane svake transakcije - vrednost rizične pozicije jednaka je proizvodu efektivne hipotetičke vrednosti i modifikovanog trajanja, ili proizvodu delta ekvivalenta hipotetičke vrednosti i modifikovanog trajanja:
gde je:
V = vrednost finansijskog instrumenta (u slučaju opcije - to je cena opcije, a u slučaju transakcije s linearnim profilom rizika - to je vrednost odnosnog instrumenta ili novčane strane transakcije);
r = kamatna stopa.
Ako je vrednost V izražena u valuti različitoj od referentne valute, banka je dužna da vrednost finansijskog derivata izrazi u referentnoj valuti primenom odgovarajućeg deviznog kursa.
293. Banka je dužna da rizične pozicije rasporedi u odgovarajuće skupove za zaštitu i da za svaki skup računa neto rizičnu poziciju. Neto rizična pozicija jednaka je apsolutnoj vrednosti zbira svih pojedinačnih rizičnih pozicija (nastalih po osnovu transakcija i sredstava obezbeđenja u pojedinačnom skupu za netiranje) u svakom skupu za zaštitu i izračunava se na sledeći način:
neto rizične pozicije = |
|
Rizične pozicije koje su nastale po osnovu novčanih depozita primljenih od druge ugovorne strane kao sredstvo obezbeđenja, po osnovu novčanih strana transakcije ili odnosnih dužničkih hartija od vrednosti kojima se, u skladu s tabelom iz tačke 344. ove odluke (Tabela 24), dodeljuje ponder rizika 1,60% ili manji - banka je dužna da rasporedi u jedan od skupova za zaštitu za svaku valutu u skladu sa sledećom tabelom (Tabela 21):
Tabela 21.
Referentna kamatna |
Referentna kamatna stopa |
Ostale referentne |
≤ 1 godine |
Skup za zaštitu (≤1,D) |
Skup za zaštitu (≤1,O) |
>1 ≤ 5 godina |
Skup za zaštitu (>1≤5,D) |
Skup za zaštitu (>1≤5,O) |
> 5 godina |
Skup za zaštitu (>5, D) |
Skup za zaštitu (>5,O) |
U slučaju rizičnih pozicija za kamatni rizik po osnovu odnosnih dužničkih instrumenata ili novčane strane transakcije, čija je kamatna stopa određena na osnovu referentne kamatne stope (npr. EURIBOR, LIBOR itd.) - preostala ročnost obuhvata period do sledećeg utvrđivanja kamatne stope, a u svim ostalim slučajevima to je preostali period do dospeća odnosnog dužničkog instrumenta ili, u slučaju novčane strane transakcije, preostali period do dospeća transakcije.
294. Banka je dužna da rizične pozicije nastale po osnovu odnosnog dužničkog instrumenta za CDS derivat rasporedi u posebne skupove za zaštitu, za svakog njihovog izdavaoca.
Banka je dužna da rizične pozicije za kamatni rizik po osnovu odnosnih dužničkih instrumenata ili novčanih depozita deponovanih kod druge ugovorne strane kao sredstvo obezbeđenja kojima se, u skladu s tabelom iz tačke 344. ove odluke (Tabela 24), dodeljuje ponder rizika veći od 1,60% - rasporedi u posebne skupove za zaštitu za svakog njihovog izdavaoca.
Banka je dužna da rizične pozicije nastale po osnovu novčane strane transakcije koja ima slične karakteristike kao odnosna dužnička hartija od vrednosti - rasporedi u posebne skupove za zaštitu za svakog njihovog izdavaoca.
Banka može rizične pozicije po osnovu dužničkih hartija od vrednosti iz st. 1, 2. i 3. ove tačke da rasporedi u isti skup za zaštitu.
Banka je dužna da rizične pozicije po osnovu odnosnih finansijskih instrumenata, osim dužničkih hartija od vrednosti, rasporedi u isti pojedinačni skup za zaštitu samo ako su ovi instrumenti isti ili slični, a u ostalim slučajevima dužna je da ih rasporedi u posebne skupove za zaštitu. Sličnost finansijskih instrumenata utvrđuje se na sledeći način:
1) za vlasničke hartije od vrednosti − ako ih je emitovao isti izdavalac (indeks vlasničkih hartija od vrednosti tretira se kao poseban izdavalac);
2) za plemenite metale − ako se odnose na isti metal (indeks plemenitih metala tretira se kao poseban plemeniti metal);
3) za električnu energiju − ako se ugovorene isporuke odnose na iste vremenske intervale najviše ili najmanje upotrebe u okviru bilo kog perioda od 24 sata;
4) za robu − ako se odnosi na istu robu (robni indeks tretira se kao posebna roba).
Multiplikator rizika druge ugovorne strane (CCRM)
295. Multiplikatori rizika druge ugovorne strane (CCRM) za različite kategorije skupova za zaštitu utvrđeni su u sledećoj tabeli (Tabela 22):
Tabela 22.
|
Kategorije skupova za zaštitu |
CCRM |
1. |
Kamatne stope |
0,2% |
2. |
Kamatne stope za rizične pozicije po osnovu odnosne dužničke hartije od vrednosti za CDS derivat, kojima se, u skladu s Tabelom 24, dodeljuje ponder rizika 1,60% ili manji |
0,3% |
3. |
Kamatne stope za rizične pozicije po osnovu dužničke hartije od vrednosti ili referentnog dužničkog instrumenta kojima se, u skladu s Tabelom 24, dodeljuje ponder rizika veći od 1,60% |
0,6% |
4. |
Devizni kurs |
2,5% |
5. |
Električna energija |
4% |
6. |
Zlato |
5% |
7. |
Vlasnička ulaganja |
7% |
8. |
Plemeniti metali (osim zlata) |
8,5% |
9. |
Ostala roba (osim plemenitih metala i električne energije) |
10% |
10. |
Odnosni instrumenti za OTC derivate koji se ne mogu rasporediti ni u jednu od navedenih kategorija |
10% |
Banka je dužna da odnosne instrumente za OTC derivate iz kategorije 10. u Tabeli 22. rasporedi u pojedinačne skupove za zaštitu za svaku kategoriju odnosnog instrumenta.
U slučaju transakcija s nelinearnim profilom rizika, novčanih strana transakcije ili transakcija s dužničkim hartijama od vrednosti kao odnosnim instrumentom, za koje ne može da utvrdi delta ekvivalent hipotetičke vrednosti ili modifikovano trajanje primenom internog modela za tržišne rizike za čije korišćenje ima saglasnost Narodne banke Srbije iz tačke 392. ove odluke - banka je dužna da primenjuje metod tekuće izloženosti, ali bez mogućnosti netiranja, odnosno dužna je da iznos izloženosti računa kao da svaka pojedinačna transakcija čini poseban skup za netiranje.
Banka je dužna da uspostavi procedure kojima, pre nego što se određena transakcija uključi u skup zaštite, proverava da li je ta transakcija obuhvaćena ugovorom o netiranju koji ispunjava uslove utvrđene u tač. od 312. do 319. ove odluke.
Ako banka koristi sredstvo obezbeđenja radi ublažavanja rizika druge ugovorne strane, dužna je da uspostavi odgovarajuće procedure kojima se, pre uključivanja efekata zaštite u obračun, potvrđuje da sredstvo obezbeđenja ispunjava uslove utvrđene odredbama pododeljka 4. odeljka 1, odnosno pododeljka 10. odeljka 2. ove glave.
296. Banka može koristiti metod internog modela za izračunavanje iznosa izloženosti, odnosno kapitalnog zahteva za rizik druge ugovorne strane samo uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije. Banka nije dužna da primenjuje ovaj metod na izloženosti iz knjige trgovanja koje nisu materijalno značajne po veličini i nivou rizika.
Banka može, uz saglasnost iz stava 1. ove tačke, da postupno uvodi metod internog modela po različitim vrstama transakcija, pri čemu, radi izračunavanja iznosa izloženosti, može primenjivati metod tekuće izloženosti ili standardizovani metod za određene vrste transakcija u skladu s tom saglasnošću.
Ako nije dobila saglasnost iz stava 1. ove tačke za primenu metoda internog modela za izračunavanje iznosa izloženosti po osnovu OTC derivata i transakcija s dugim rokom izmirenja - banka je dužna da na te izloženosti primenjuje metod tekuće izloženosti ili standardizovani metod.
Saglasnost Narodne banke Srbije za primenu metoda internog modela
297. Narodna banka Srbije može banci dati saglasnost za primenu metoda internog modela za izračunavanje iznosa izloženosti, odnosno kapitalnog zahteva za rizik druge ugovorne strane ako banka ispunjava:
- uslove za izračunavanje iznosa izloženosti u skladu s tač. 299. i 300. ove odluke;
- minimalne uslove za EPE model u skladu s tač. od 301. do 310. ove odluke;
- uslove za validaciju EPE modela u skladu s tačkom 311. ove odluke.
Pri podnošenju zahteva za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi:
- spisak vrsta transakcija za koje banka namerava da koristi metod internog modela, plan postupnog uvođenja tog metoda (ako banka namerava postupno uvođenje) i opšte podatke o modelu;
- dokumentaciju o ispunjenosti uslova iz tog stava.
Pri davanju saglasnosti iz stava 1. ove tačke, Narodna banka Srbije utvrđuje i rok za uvođenje metoda internog modela, odnosno rokove za postupno uvođenje tog metoda. Ako banka nije u mogućnosti da uvede ovaj metod u utvrđenim rokovima, dužna je da bez odlaganja podnese zahtev za njihovo produženje.
Ako, nakon dobijene saglasnosti iz stava 1. ove tačke, banka više ne ispunjava uslove iz tog stava - dužna je da Narodnoj banci Srbije bez odlaganja dostavi plan o usklađivanju sa ovim uslovima u odgovarajućem roku ili dokaz da posledice neispunjavanja tih uslova nisu materijalno značajne. Ako je banka dostavila plan iz ovog stava, dužna je da Narodnu banku Srbije bez odlaganja obavesti o tome da se uskladila sa uslovima iz tog stava u roku iz ovog plana.
Ako banka, nakon dobijanja saglasnosti iz stava 1. ove tačke, namerava da metod internog modela primenjuje i na one vrste transakcija za koje nije dobila ovu saglasnost ili da ga više ne primenjuje na određene transakcije za koje je dobila tu saglasnost - dužna je da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za dopunu, odnosno izmenu dobijene saglasnosti. Banka ovaj zahtev podnosi i u slučaju da više ne namerava da koristi sopstvenu procenu parametra α iz tačke 299. ove odluke.
Nakon dobijene saglasnosti iz stava 1. ove tačke, banka može da podnese zahtev za dobijanje saglasnosti za prelazak na metod tekuće izloženosti ili standardizovani metod pod uslovom da je uz taj zahtev dostavila i odgovarajuću dokumentaciju kojom se dokazuje da postoje opravdani razlozi za korišćenje ovih metoda. Nakon dobijanja saglasnosti za prelazak na drugi metod, prethodno dobijena saglasnost za primenu metoda internog modela prestaje da važi.
298. Narodna banka Srbije može ukinuti saglasnost iz tačke 297. stav 1. ove odluke ako utvrdi da banka ne ispunjava uslove iz tog stava, a posledice tog neispunjavanja su materijalno značajne, ako banka nije dostavila plan iz tačke 297. stav 4. te odluke, ako je dostavila neadekvatan plan ili ne postupa po dostavljenom planu.
Ako je Narodna banka Srbije ukinula saglasnost iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da za izračunavanje izloženosti riziku druge ugovorne strane primenjuje metod tekuće izloženosti ili standardizovani metod.
Uslovi za izračunavanje iznosa izloženosti
299. Banka je dužna da izračunava iznos izloženosti za svaki pojedinačni skup za netiranje. Internim modelom koji banka koristi za izračunavanje iznosa izloženosti obezbeđuje se procena raspodele verovatnoće promena tržišnih vrednosti skupa za netiranje koje su posledica promena tržišnih faktora (npr. kamatne stope, devizni kurs). Banka je dužna da za izračunavanje iznosa izloženosti koristi interni model kojim se vrši procena raspodele verovatnoće na osnovu promene tržišnih faktora. Ovim modelom banka obezbeđuje izračunavanje iznosa izloženosti za skup za netiranje na svaki predviđeni datum u budućnosti. Za transakcije pokrivene marginom internim modelom mogu se obuhvatiti i očekivane buduće promene sredstva obezbeđenja.
Banka može u svoje procene raspodele verovatnoće promena tržišnih vrednosti skupa za netiranje uključiti podobna finansijska sredstva obezbeđenja u skladu s tač. od 75. do 79. ove odluke i tačkom 285. st. 4, 5. i 6. te odluke.
Iznos izloženosti izračunava se kao proizvod α parametra i efektivne EPE vrednosti u skladu sa sledećom formulom:
iznos izloženosti = α × efektivna EPE,
gde je α = 1,4.
Narodna banka Srbije može, u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banke, odrediti toj banci primenu parametra α većeg od 1,4 a u skladu s rizičnim profilom ove banke.
Efektivna EPE vrednost izračunava se procenom očekivane izloženosti (EEt) koja predstavlja prosečnu izloženost na budući datum t, pri čemu je prosečna izloženost izračunata na osnovu mogućih budućih vrednosti relevantnih faktora tržišnog rizika. Internim modelom procenjuje se EE vrednost za niz budućih datuma (t1, t2, t3 itd.).
Efektivna EE vrednost na određeni dan izračunava se u skladu sa sledećom formulom:
efektivna EEtk = max (efektivna EEtk-1; EEtk),
pri čemu se t0 označava kao tekući datum, a efektivna EEt0 jednaka je tekućoj izloženosti.
U skladu sa stavom 6. ove tačke, efektivna EPE vrednost jednaka je proseku efektivnih EE vrednosti izračunatih za narednu godinu. Ako sve transakcije u skupu za netiranje dospevaju u roku kraćem od godinu dana, EPE vrednost je prosek svih EE vrednosti za period jednak roku dospeća transakcije iz skupa za netiranje koja ima najduži preostali rok dospeća. Efektivna EPE vrednost jednaka je ponderisanom proseku efektivnih EE vrednosti:
|
min(1 godina; rok dospeća) |
|
efektivna EPE = |
Σ |
efektivna Eetk x Δtk , |
|
k-1 |
|
pri čemu ponder Δtk = tk - tk-1 predstavlja period između budućih datuma na koje se izračunava izloženost, a primenjuje se kada periodi između datuma na koje se računa izloženost nisu jednaki.
Banka je dužna da očekivanu izloženost (EE) ili vrhunac izloženosti izračunava na osnovu raspodele izloženosti koja sadrži moguća odstupanja od normalne raspodele.
300. Banka može vrednost izloženosti da izračunava na oprezniji način, odnosno na način da je efektivna EPE vrednost veća od vrednosti iz tačke 299. stav 3. ove odluke.
Izuzetno od tačke 299. stav 3. ove odluke, Narodna banka Srbije može banci dati saglasnost za korišćenje sopstvenih procena parametra α s donjim limitom od 1,2, pri čemu je ovaj parametar jednak odnosu internog kapitala dobijenog sveobuhvatnom simulacijom izloženosti riziku druge ugovorne strane i internog kapitala zasnovanog na EPE vrednosti. Pri podnošenju zahteva za dobijanje ove saglasnosti banka je dužna da dostavi dokumentaciju kojom dokazuje da interni kapital dobijen ovom simulacijom obuhvata materijalno značajne izvore stohastičkih zavisnosti raspodele tržišnih vrednosti transakcija ili portfolija transakcija između svih ugovornih strana. Za izračunavanje internog kapitala zasnovanog na EPE vrednosti - kao EPE vrednost koristi se utvrđeni nenaplaćeni iznos od druge ugovorne strane. Sopstvenim procenama parametra α uzima se u obzir diversifikovanost portfolija.
Banka je dužna da obezbedi da se interni kapital iz stava 2. ove tačke, odnosno elementi parametra α računaju dosledno što se tiče metodologije za modeliranje, karakteristika ovog parametra i strukture portfolija. Ako koristi sopstvene procene parametra α zasnovane na internom kapitalu, banka je dužna da ove procene dokumentuje na odgovarajući način, kao i da obezbedi njihovu nezavisnu proveru i procenu. Banka je dužna da vrši proveru ovih procena najmanje tromesečno, odnosno češće ako se struktura portfolija menja tokom vremena, kao i da procenjuje rizik modela kome je izložena.
Narodna banka Srbije može ukinuti saglasnost iz stava 2. ove tačke ako banka više ne ispunjava uslove iz tog stava i stava 3. te tačke.
Banka je dužna da korelacije i volatilnost faktora tržišnog rizika koje koristi u simulacijama zajedničkim za tržišni i kreditni rizik prilagodi na osnovu faktora kreditnog rizika, kako bi odražavali potencijalna povećanja u uslovima recesije u ekonomiji.
Ako je skup za netiranje predmet sporazuma o margini, banka je dužna da koristi jednu od sledećih vrednosti za EPE vrednost:
- efektivnu EPE vrednost, ali ne uzimajući u obzir odredbe sporazuma o margini;
- iznos praga margine (ako je pozitivan) u skladu sa sporazumom o margini, uvećan za dodatak koji odražava potencijalno povećanje izloženosti u toku perioda rizika margine i koji se izračunava kao očekivano povećanje izloženosti skupa za netiranje u toku perioda rizika margine, počevši od tekuće izloženosti koja je jednaka nuli; za skupove za netiranje koji se sastoje isključivo od repo i reverse repo transakcija, kao i transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe za koje se dnevno utvrđuje tekuća izloženost i primenjuje dnevno odmeravanje margine, periodom rizika margine smatra se vreme od najmanje pet radnih dana, a za sve ostale skupove za netiranje - vreme od najmanje deset radnih dana;
- EE vrednost, izračunatu primenom internog modela za izračunavanje iznosa izloženosti koju banka upotrebljava direktno u formuli iz tačke 299. stav 6. ove odluke, ako se ovim modelom pri proceni EE vrednosti uzimaju u obzir efekti margine.
Kod korišćenja metoda internog modela svi skupovi za netiranje s jednom ugovornom stranom mogu se tretirati kao jedan skup za netiranje ako su pri proceni EE vrednosti predviđene negativne neto tržišne vrednosti jednake nuli.
Minimalni uslovi za EPE model
301. Radi ispunjavanja minimalnih uslova za korišćenje EPE modela, banka je dužna da, u okviru jedinstvenog sistema upravljanja rizicima, upravlja rizikom druge ugovorne strane, što obuhvata:
- unutrašnje akte kojima se uređuje upravljanje rizikom druge ugovorne strane;
- adekvatnu organizacionu strukturu;
- proces upravljanja rizikom druge ugovorne strane;
- unutrašnju kontrolu i reviziju.
302. Banka je dužna da unutrašnjim aktima kojima se uređuje upravljanje rizikom druge ugovorne strane obuhvati povezanost rizika druge ugovorne strane s drugim rizicima (tržišnim, kreditnim i operativnim, kao i rizikom likvidnosti).
Pre ugovaranja transakcija s drugom ugovornom stranom banka je dužna da proveri kreditnu sposobnost te strane i proceni svoju izloženost riziku izmirenja.
Banka je dužna da rizicima iz st. 1. i 2. ove tačke upravlja sveobuhvatno i dosledno na nivou jedne ugovorne strane u transakciji - objedinjavanjem izloženosti riziku druge ugovorne strane s drugim izloženostima kreditnom riziku, kao i na nivou banke.
303. Upravni i izvršni odbor banke dužni su da, u okviru svog delokruga utvrđenog Zakonom o bankama, učestvuju u procesu kontrole rizika druge ugovorne strane, kao i da obezbede uspostavljanje odgovarajuće organizacione strukture koja omogućava upravljanje ovim rizikom. Članovi izvršnog odbora banke imaju uvid u pretpostavke i ograničenja internog modela i njihov uticaj na pouzdanost njegovih rezultata, kao i uvid u uticaje tržišnog okruženja i poslovne prakse na ovaj model.
Banka je dužna da obrazuje organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje rizikom druge ugovorne strane, koja će biti nezavisna od organizacione jedinice/jedinica u banci u čijem je delokrugu preuzimanje tog rizika. Ova organizaciona jedinica neposredno će izveštavati više nivoe rukovodstva, a banka je dužna da za rad u toj organizacionoj jedinici obezbedi adekvatan broj zaposlenih odgovarajuće stručnosti i profesionalnog iskustva.
Poslovanje organizacione jedinice u čijem je delokrugu upravljanje rizikom druge ugovorne strane sastavni je deo procesa svakodnevnog upravljanja kreditnim rizikom banke, a rezultati njenog rada - sastavni deo procesa planiranja, praćenja i kontrole rizičnog profila banke. Ova organizaciona jedinica odgovorna je za:
- prikupljanje podataka za interni model, kontrolu ispravnosti ulaznih podataka, blagovremen i adekvatan unos podataka u model, kao i čuvanje podataka u bazi;
- proveru i potvrđivanje cena koje dostave organizacione jedinice u čijem je delokrugu preuzimanje tog rizika;
- početnu i kontinuiranu validaciju modela;
- izradu i analizu izveštaja o rezultatima modela za merenje rizika banke, uključujući i procenu odnosa između iznosa izloženosti i utvrđenih kreditnih i tržišnih limita.
304. Proces upravljanja rizikom druge ugovorne strane, pored elemenata ovog procesa obuhvaćenih odlukom kojom se uređuje upravljanje rizicima banke, obuhvata i merenje iskorišćenosti okvirnih kredita (objedinjavanjem izloženosti riziku druge ugovorne strane s drugim izloženostima kreditnom riziku), kao i internu raspodelu kapitala. Merenje izloženosti banke riziku druge ugovorne strane obuhvata merenje iskorišćenosti okvirnih kredita na dnevnoj osnovi i u toku dana. Banka je dužna da tekuću izloženost meri pre i nakon korišćenja efekata sredstava obezbeđenja, te da izračunava i prati vrhunac izloženosti ili potencijalnu izloženost (PFE) kako na nivou portfolija tako i na nivou druge ugovorne strane, s tim što sama odlučuje o korišćenom intervalu poverenja. Banka je dužna da prati velike izloženosti, kao i koncentraciju izloženosti po grupama povezanih lica, delatnostima, tržištima i ostalim značajnim kriterijumima.
Banka je dužna da pri upravljanju rizikom druge ugovorne strane vrši usklađivanje sa internim limitima kreditnog rizika i tržišnih rizika. Ovi limiti povezani su s modelom za merenje rizika banke na kontinuiran način, koji je razumljiv zaposlenima odgovornim za odobravanje plasmana i za ugovaranje tržišnih transakcija, kao i višem rukovodstvu.
Banka je dužna da kontinuirano obezbeđuje efikasnu primenu uspostavljenih politika, kontrola i procedura koje se odnose na upravljanje rizikom druge ugovorne strane, kao i da to dokumentuje na odgovarajući način, uključujući i objašnjenje tehnika i modela korišćenih za merenje izloženosti ovom riziku.
Organizaciona jedinica iz tačke 303. stav 3. ove odluke dužna je da dnevne izveštaje o izloženosti riziku druge ugovorne strane dostavlja onom delu rukovodstva banke koji ima ovlašćenja za ograničavanje i smanjivanje potencijalne izloženosti banke po osnovu transakcija s kojima su se saglasili zaposleni ovlašćeni za odobravanje plasmana ili zaposleni ovlašćeni za ugovaranje tržišnih transakcija, kao i za ograničavanje i smanjivanje ukupne izloženosti banke ovom riziku.
Banka je dužna da redovno, kao sastavni deo upravljanja rizikom druge ugovorne strane, sprovodi stres testiranje zasnovano na strogim pretpostavkama, čije rezultate izvršni odbor periodično analizira i dužan je da ih uključi u politike i limite za rizik druge ugovorne strane. Ako stres test ukaže na slabosti po osnovu ovog rizika u određenim situacijama, banka je dužna da bez odlaganja preduzme odgovarajuće mere za adekvatno upravljanje tim rizikom i sprečavanje novih slabosti.
305. Banka je dužna da sprovodi proveru procesa upravljanja rizikom druge ugovorne strane u procesu unutrašnje revizije, koja uključuje i reviziju aktivnosti organizacionih jedinica u čijem su delokrugu uspostavljanje i kontrola procesa upravljanja rizikom druge ugovorne strane, odnosno ugovaranje tržišnih transakcija. Ova provera se sprovodi redovno, a najmanje jednom godišnje, i obuhvata naročito proveru:
1) adekvatnosti dokumentacije koja se odnosi na proces upravljanja rizikom druge ugovorne strane;
2) organizaciju rada u organizacionoj jedinici iz tačke 303. stav 3. ove odluke;
3) uključivanja iznosa izloženosti riziku druge ugovorne strane u svakodnevno upravljanje rizicima;
4) procesa izbora modela i sistema za vrednovanje izloženosti koje koriste zaposleni u banci odgovorni za ugovaranje tržišnih transakcija, odnosno za knjigovodstvenu evidenciju ugovorenih transakcija;
5) svake značajne promene u procesu merenja rizika druge ugovorne strane i potvrđivanje te promene;
6) rizika druge ugovorne strane obuhvaćenog modelom za merenje rizika;
7) celovitosti i pouzdanosti sistema izveštavanja rukovodstva;
8) tačnosti i potpunosti podataka koji se odnose na rizik druge ugovorne strane;
9) doslednosti, blagovremenosti i pouzdanosti izvora podataka na kojima su zasnovani interni modeli, uključujući i nezavisnost tih izvora;
10) tačnosti i adekvatnosti pretpostavki koje se odnose na volatilnost i korelacije;
11) tačnosti vrednovanja rizika;
12) održivosti modela kroz učestalo sprovođenje procesa back testiranja.
306. Banka je dužna da raspodelu verovatnoće izloženosti koja je rezultat internog modela za obračun efektivne EPE vrednosti uključi u svakodnevni proces upravljanja rizikom druge ugovorne strane i da - pri odobravanju plasmana, upravljanju ovim rizikom, internoj raspodeli kapitala i upravljanju poslovanjem banke - ključni značaj dodeli rezultatima internog modela.
Banka je dužna da dokaže da ima iskustva u primeni metoda internog modela za izračunavanje izloženosti riziku druge ugovorne strane i da je, najmanje godinu dana pre podnošenja zahteva za dobijanje saglasnosti Narodne banke Srbije za primenu ovog modela, taj model koristila za izračunavanje raspodele verovatnoće izloženosti pri obračunu EPE vrednosti.
Banka je dužna da model koji koristi za izračunavanje raspodele verovatnoće izloženosti riziku druge ugovorne strane uključi u proces upravljanja tim rizikom. Pored izračunavanja EPE vrednosti, banka je dužna da merenje i upravljanje tekućim izloženostima, ako je moguće, vrši na bruto i neto osnovi u odnosu na sredstvo obezbeđenja. Korišćenje ovog modela može se oceniti kao adekvatno ako banka primenjuje i druge načine za merenje rizika druge ugovorne strane (kao što su najviša izloženost ili potencijalna izloženost - PFE) zasnovane na raspodeli verovatnoće izloženosti koja se izračunava primenom modela za obračun EPE vrednosti.
Banka je dužna da dnevno procenjuje EE vrednosti, osim ako je Narodnoj banci Srbije prethodno dostavila obaveštenje i dokumentaciju kojom dokazuje da izloženost riziku druge ugovorne strane ne zahteva dnevno izračunavanje. Banka je dužna da EE vrednost izračunava u periodu koji adekvatno odražava vremensku strukturu budućih novčanih tokova i dospeća transakcija, u skladu s materijalnim značajem i strukturom izloženosti.
Banka je dužna da meri, prati i kontroliše izloženosti u toku celog perioda trajanja svih transakcija u skupu za netiranje (a ne samo za period od godinu dana), kao i da uspostavi procedure za upravljanje rizikom druge ugovorne strane kada je izloženost duža od godinu dana. Očekivano povećanje izloženosti uključuje se u model izračunavanja internog kapitala banke.
307. Banka je dužna da uspostavi pouzdan proces stres testiranja, u skladu s potrebama procesa interne procene adekvatnosti kapitala za pokriće izloženosti riziku druge ugovorne strane. Rezultati stres testova upoređuju se sa EPE vrednošću i banka je dužna da ih uzima u obzir u procesu procene i održavanja internog kapitala na odgovarajućem nivou. Stres testiranje obuhvata i identifikaciju potencijalnih događaja ili budućih promena ekonomskih uslova koji mogu nepovoljno uticati na izloženost banke kreditnom riziku, kao i procenu sposobnosti banke da se prilagodi takvim promenama.
Banka je dužna da sprovodi stres testiranje svojih izloženosti riziku druge ugovorne strane uključujući istovremeno i testiranje faktora tržišnog i kreditnog rizika, a ovo testiranje obuhvata rizik koncentracije (prema jednoj ugovornoj strani i prema grupi ugovornih strana), rizik korelacije između tržišnog i kreditnog rizika, kao i rizik da bi zatvaranje pozicija prema drugoj ugovornoj strani moglo prouzrokovati značajne promene na tržištu. Stres testovi koji se odnose na rizik druge ugovorne strane obuhvataju i uticaj svih značajnih kretanja na tržištu na pozicije banke, i uključuju ovaj uticaj u procenu tog rizika.
308. Banka je dužna da posebnu pažnju posveti izloženostima koje prouzrokuju značajan opšti korelacijski rizik, kao i da uspostavi postupke i procedure za identifikaciju, praćenje i kontrolu specifičnog korelacijskog rizika koji se primenjuju od datuma ugovaranja transakcije, tokom ukupnog perioda njenog trajanja.
309. Banka je dužna da uspostavi model koji karakteristike transakcije odražava blagovremeno, potpuno i na oprezniji način. Ove karakteristike obuhvataju najmanje nominalne (hipotetičke) iznose iz odgovarajućeg ugovora, rok dospeća, referentnu imovinu, sporazume o margini i sporazume o netiranju.
Banka je dužna da obrazuje i održava bazu podataka o karakteristikama svake pojedinačne transakcije i da sprovodi njenu periodičnu unutrašnju reviziju, a dužna je i da obezbedi odgovarajuće pravno mišljenje kojim se potvrđuje punovažnost sporazuma o netiranju radi njegovog uključivanja u ovu bazu.
Banka je dužna da uspostavi razvijen proces provere kvaliteta ulaznih podataka internog modela kojim se iz baze podataka otklanjaju netačni podaci i druge uočene nepravilnosti.
Banka je dužna da internim modelom obezbedi da svi ulazni podaci tog modela odražavaju ekonomske faktore značajne za izračunavanje izloženosti banke riziku druge ugovorne strane (npr. faze privrednog ciklusa).
Banka je dužna da za obračun tekućih izloženosti primenom internog modela koristi tekuće tržišne podatke. Pri upotrebi istorijskih podataka za procenu volatilnosti i korelacija, banka koristi podatke za period od najmanje tri prethodne godine, koje ažurira tromesečno, ili češće ako to zahtevaju tržišni uslovi.
Banka je dužna da unutrašnjim aktima uredi korišćenje pretpostavljenih vrednosti tržišnih podataka, uključujući i one koje se odnose na nove proizvode - ako nisu dostupni istorijski podaci za period od prethodne tri godine, kao i da pri izračunavanju tih vrednosti dokaže da su one izračunate na osnovu oprezne procene određenog rizika u nepovoljnim tržišnim uslovima. U slučaju da ovaj model obuhvata efekte korišćenja sredstava obezbeđenja na promenu tržišne vrednosti skupa za netiranje - banka je dužna da koristi odgovarajuće istorijske podatke za modeliranje volatilnosti sredstva obezbeđenja.
310. Banka je dužna da uspostavi odgovarajuće politike i procedure za validaciju internog modela. U procesu validacije internog modela uređuju se vrste testiranja neophodne za obezbeđivanje celovitosti i pouzdanosti tog modela, a utvrđuju se i uslovi pod kojima dolazi do odstupanja od pretpostavki modela, što može prouzrokovati potcenjivanje EPE vrednosti. Proces validacije modela obuhvata i procenu sveobuhvatnosti tog modela.
Banka je dužna da prati relevantne rizike u vezi s rizikom druge ugovorne strane i da uspostavi procedure za prilagođavanje sopstvenih procena EPE vrednosti kad izloženost tim rizicima postane značajna za banku, što obuhvata:
- identifikaciju specifičnog korelacijskog rizika i upravljanje tim rizikom;
- redovno upoređivanje procene EPE vrednosti u toku jedne godine s procenom te vrednosti u toku trajanja perioda izloženosti - za izloženosti s rastućim rizičnim profilom nakon jedne godine;
- redovno upoređivanje tekuće tržišne vrednosti (tekuće izloženosti) s rizičnim profilom izloženosti, odnosno čuvanje podataka koji omogućavaju ili bi mogli omogućiti takva poređenja - za izloženosti s preostalim dospećem kraćim od jedne godine.
Banka je dužna da uspostavi procedure koje će, pre uključivanja transakcije u skup za netiranje, omogućiti proveru da li je transakcija obuhvaćena odgovarajućim standardizovanim sporazumom o netiranju koji ispunjava uslove u skladu s tač. od 312. do 315. ove odluke.
Ako koristi sredstva obezbeđenja radi ublažavanja rizika druge ugovorne strane, banka je dužna da uspostavi procedure koje će omogućiti proveru punovažnosti ovih sredstava pre priznavanja njihovog uticaja na izračunavanje izloženosti, i to u skladu s pododeljkom 4. odeljka 1, odnosno pododeljkom 10. odeljka 2. ove glave.
Uslovi za validaciju EPE modela
311. Banka je dužna da internim modelom za izračunavanje izloženosti riziku druge ugovorne strane (u daljem tekstu: EPE model) obezbedi:
1) ispunjenost uslova za validaciju ovog modela utvrđenih tač. 399. i 400. ove odluke;
2) dugoročne procene kamatnih stopa, deviznih kurseva, cena vlasničkih hartija od vrednosti, robe i ostalih faktora tržišnog rizika, pri čemu se validacija modela sprovodi u toku dužeg perioda;
3) testiranje EPE modela koji se koristi za izračunavanje izloženosti riziku druge ugovorne strane u uslovima potencijalnih šokova u vezi s faktorima tržišnog rizika, kao dela procesa validacije tog modela, pri čemu modeli za određivanje cene opcija uzimaju u obzir nelinearnost vrednosti opcija u odnosu na faktore tržišnog rizika;
4) da EPE model obuhvata informacije karakteristične za svaku pojedinačnu transakciju da bi se objedinile izloženosti na nivou skupa za netiranje, pri čemu banka proverava da li je svaka od ovih transakcija pripisana odgovarajućem skupu za netiranje u okviru ovog modela;
5) da EPE model obuhvata informacije karakteristične za svaku pojedinačnu transakciju da bi uključio efekte margine - pri čemu se uzimaju u obzir tekući iznos margine, iznos margine koji će biti razmenjen između ugovornih strana u budućnosti (uključujući i najniži iznos koji će biti razmenjen), ugovorne odredbe o margini (jednostrano ili dvostrano obavezujući ugovor), učestalost pozivanja na obezbeđenje odgovarajućeg nivoa margine, period rizika margine, najniži nivo nepokrivene izloženosti koji je banka spremna da prihvati, kao i dnevno vrednovanje sredstava obezbeđenja ili njihovo vrednovanje u skladu s pododeljkom 4. odeljka 1, odnosno pododeljkom 10. odeljka 2. ove glave;
6) statičko i istorijsko back testiranje, koje je sastavni deo procesa validacije modela i sprovodi se redovno na većem broju (stvarnih ili procenjenih) reprezentativnih portfolija druge ugovorne strane, pri čemu se ovi portfoliji biraju na osnovu osetljivosti banke na materijalno značajne faktore rizika i korelacije kojima je izložena.
Ako back testiranje ukazuje na to da interni model za izračunavanje EPE vrednosti nije dovoljno precizan, Narodna banka Srbije može banci ukinuti saglasnost iz tačke 297. stav 1. ove odluke ili joj naložiti preduzimanje odgovarajućih mera radi njegovog poboljšanja u najkraćem roku, a može od banke zahtevati i povećanje kapitala.
312. Radi ublažavanja rizika druge ugovorne strane, banka može koristiti ugovore kojima se vrši netiranje potraživanja i obaveza s drugom ugovornom stranom (u daljem tekstu: sporazum o netiranju), i to:
- ugovore o prenovu (novaciji) između banke i druge ugovorne strane, na osnovu kojih se njihova međusobna potraživanja i obaveze prebijaju i zasniva novi ugovorni odnos kojim prestaju da važe svi ugovori zaključeni između njih koji se odnose na ova potraživanja i obaveze;
- ostale ugovore o netiranju između banke i druge ugovorne strane;
- ugovore o netiranju s različitim kategorijama proizvoda - ako je banka dobila saglasnost iz tačke 297. stav 1. ove odluke, a transakcije koje su predmet netiranja obuhvaćene su internim modelom, pri čemu se netiranje transakcija između članova iste bankarske grupe ne priznaje radi izračunavanja kapitalnih zahteva.
Ugovor iz stava 1, alineja treća, ove tačke obuhvata više dvostranih standardizovanih sporazuma o netiranju i transakcija koji se odnose na različite kategorije proizvoda, a na osnovu kog, nakon sveobuhvatnog prebijanja, nastaje obaveza jedne ugovorne strane.
Radi netiranja iz stava 1, alineja treća, ove tačke, različite kategorije proizvoda obuhvataju:
- repo i reverse repo transakcije, transakcije davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe;
- transakcije kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti;
- finansijske derivate utvrđene u Prilogu 3.
313. Standardizovani sporazum o netiranju, koji obuhvata repo i reverse repo transakcije, transakcije davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe i/ili ostale transakcije na tržištu kapitala, a kojima se međusobno netiraju pozicije u bankarskoj knjizi i knjizi trgovanja - banka može priznati radi izračunavanja kapitalnog zahteva za rizik druge ugovorne ako netirane transakcije ispunjavaju sledeće uslove:
- da se sve transakcije dnevno vrednuju prema tekućoj tržišnoj vrednosti;
- da su sva sredstva koja su uzeta u zajam, kupljena ili primljena po osnovu ovih transakcija podobna sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine u skladu s pododeljkom 4. odeljka 1, odnosno pododeljkom 10. odeljka 2. ove glave.
Uslovi za priznavanje sporazuma o netiranju
314. Banka može da koristi ugovorno netiranje radi ublažavanja rizika druge ugovorne strane i izračunavanja kapitalnog zahteva za taj rizik ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da sporazumi o netiranju obuhvataju sve uključene transakcije na način da, usled neispunjavanja ugovornih obaveza druge ugovorne strane zbog nastupanja statusa neizmirenja obaveza, stečaja, likvidacije ili sličnih okolnosti, banka ima ili potraživanje (pozitivnu tržišnu vrednost) ili obavezu (negativnu tržišnu vrednost) samo u iznosu neto zbira tržišnih vrednosti pojedinačnih transakcija;
2) da je banka od lica koje nije povezano s bankom i drugom ugovornom stranom pribavila obrazloženo pismeno pravno mišljenje iz kog se može jasno zaključiti da su, u slučaju nastanka događaja utvrđenih u odredbi pod 1) ovog stava, potraživanja, odnosno obaveze banke ograničene na neto iznos iz te odredbe i kojim je ocenjeno da su sporazumi o netiranju zaključeni u skladu s merodavnim pravom;
3) da je banka uspostavila procedure kojima je omogućeno redovno praćenje uticaja izmena relevantnih propisa na punovažnost sporazuma o netiranju;
4) da su sporazumi o netiranju zaključeni u pismenoj formi i da banka ove sporazume i pripadajuću dokumentaciju čuva na odgovarajući način;
5) da banka efekte ugovornog netiranja transakcija uključuje u proces merenja ukupne izloženosti riziku druge ugovorne strane i na toj osnovi upravlja tim rizikom;
6) da se izloženosti kreditnom riziku svih ugovornih strana objedinjuju kako bi se dobila jedinstvena izloženost za sve transakcije, pri čemu ovo objedinjavanje banka uključuje u proces utvrđivanja kreditnih limita i izračunavanja internog kapitala.
Ugovor koji sadrži odredbu kojom se ugovornoj strani koja ispunjava svoje obaveze omogućava da u celini ili delimično ne izvrši plaćanje prema drugoj ugovornoj strani koja nije ispunila obaveze bez obzira na to da li je ta strana u sporazumu o netiranju neto poverilac (klauzula walkaway) - banka ne može uzeti u obzir radi ublažavanja rizika druge ugovorne strane i izračunavanja kapitalnog zahteva za taj rizik.
315. Banka može koristiti ugovor o netiranju između različitih kategorija proizvoda ako su, pored uslova iz tačke 314. ove odluke, ispunjeni i sledeći uslovi:
- da je iznos iz odredbe pod 1) stava 1. te tačke jednak neto zbiru pozitivnih i negativnih vrednosti zatvaranja svakog pojedinačnog uključenog standardizovanog sporazuma o netiranju, kao i pozitivnih i negativnih tržišnih vrednosti pojedinačnih transakcija;
- da pravno mišljenje iz odredbe pod 2) stava 1. te tačke obuhvata i analizu uticaja ugovora o netiranju na bitne elemente svakog uključenog standardizovanog sporazuma o netiranju;
- da je banka procedurama uredila da se za svaku transakciju koja se uključuje u skup za netiranje obezbeđuje odgovarajuće pravno mišljenje od lica koje nije povezano s bankom i drugom ugovornom stranom;
- da su za svaki standardizovani sporazum o netiranju i za svaku pojedinačnu transakciju uključenu u ugovor o netiranju ispunjeni uslovi za priznavanje standardizovanih sporazuma o netiranju, kao i uslovi za ublažavanje kreditnog rizika u skladu s pododeljkom 4. odeljka 1, odnosno pododeljkom 10. odeljka 2. ove glave.
Efekti priznavanja
316. Ako banka koristi standardizovani metod, odnosno metod internog modela - ugovorno netiranje će se priznavati u skladu s tač. od 289. do 295, odnosno tač. od 296. do 311. ove odluke.
317. Ako koristi metod tekuće izloženosti, banka može izračunavati tekuću tržišnu i nominalnu vrednost ugovora utvrđivanjem neto iznosa izloženosti za ugovore o prenovu.
Ako koristi metod originalne izloženosti, banka može izračunavati nominalnu vrednost glavnice primenom neto iznosa iz stava 1. ove tačke, pri čemu je dužna da primenjuje procente navedene u tabeli iz tačke 288. ove odluke (Tabela 20).
318. Ako koristi metod tekuće izloženosti, banka može za ugovore o netiranju iz tačke 312. stav 1, alineja druga, ove odluke izračunavati tekuću tržišnu vrednost na osnovu hipotetičke neto tržišne vrednosti koja rezultira iz ovih sporazuma, a ako iz netiranja proizlazi neto obaveza za banku koja izračunava neto tržišnu vrednost - tekuća tržišna vrednost jednaka je nuli.
Kad izračuna tekuću tržišnu vrednost iz stava 1. ove tačke, banka umanjuje iznos potencijalne izloženosti za sve ugovore uključene u sporazume iz tog stava u skladu sa sledećom formulom:
PCEred = 0,4 × PCEgross + 0,6 × NGR × PCEgross,
gde je:
PCEred = umanjeni iznos potencijalne izloženosti za sve ugovore s drugom ugovornom stranom koji su uključeni u ugovore iz stava 1. ove tačke;
PCEgross = zbir svih iznosa potencijalnih izloženosti za sve transakcije s drugom ugovornom stranom koje su uključeni u ugovore iz stava 1. ove tačke i koji se izračunavaju množenjem njihovih hipotetičkih vrednosti s procentima iz tabele iz tačke 286. ove odluke (Tabela 19);
NGR (net-to-gross ratio) = neto/bruto pokazatelj izračunat kao:
- poseban obračun - odnos neto i bruto tržišne vrednosti za sve transakcije koje su uključene u ugovore iz ove tačke,
- zbirni obračun - odnos zbira neto tržišnih vrednosti izračunatih na bilateralnoj osnovi za sve ugovorne strane uzimajući u obzir transakcije koje su uključene u ugovore iz ove tačke i bruto tržišne vrednosti za sve transakcije koje su uključene u te sporazume.
Radi izračunavanja potencijalne izloženosti korišćenjem formule iz stava 2. ove tačke, banka je dužna da valutne forvard ugovore ili slične ugovore kod kojih je hipotetički iznos glavnice jednak novčanim tokovima (ako novčani tokovi dospevaju za naplatu na isti datum i ako su u potpunosti ili delimično izraženi u istoj valuti) a uključeni su u ugovore iz tog stava tretira kao jedan ugovor s hipotetičkom vrednošću glavnice koja je jednaka neto primanjima.
319. Ako koristi metod originalne izloženosti, banka može valutne forvard ugovore ili slične ugovore iz tačke 318. stav 3. ove odluke koji su uključeni u ugovor iz tačke 312. stav 1, alineja druga, te odluke da tretira kao jedan ugovor s hipotetičkim iznosom glavnice jednakim neto primanjima, pri čemu se ovaj hipotetički iznos množi procentima iz tabele iz tačke 288. ove odluke (Tabela 20). Za sve druge ugovore koji su uključeni u ugovor iz tačke 312. stav 1, alineja druga, ove odluke banka može da umanji procente u skladu sa sledećom tabelom (Tabela 23):
Tabela 23.
Originalni rok dospeća |
Ugovori koji se odnose na kamatne stope |
Ugovori koji se odnose na valute i zlato |
≤ 1 godine |
0,35% |
1,50% |
>1 ≤ 2 godine |
0,75% |
3,75% |
dodatak za svaku sledeću godinu |
0,75% |
2,25% |
KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE
320. Kapitalni zahtev za tržišne rizike jednak je zbiru:
1) kapitalnog zahteva za cenovni rizik za poslovne aktivnosti iz knjige trgovanja,
2) kapitalnog zahteva za devizni rizik za sve poslovne aktivnosti,
3) kapitalnog zahteva za robni rizik za sve poslovne aktivnosti.
Banka kapitalni zahtev za tržišne rizike izračunava na način utvrđen u odeljcima od 2. do 5. ove glave.
Izuzetno od stava 2. ove tačke, banka može kapitalne zahteve za cenovni, devizni i robni rizik da izračunava primenom pristupa internih modela, uz saglasnost Narodne banke Srbije, u skladu sa odredbama odeljka 6. ove glave.
Izuzetno od stava 2, odnosno stava 3. ove tačke, banka može kapitalni zahtev za cenovni rizik da izračunava u skladu sa odredbama glave IV ove odluke ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da vrednost pozicija iz knjige trgovanja ne prelazi 5% vrednosti ukupnih poslova banke duže od tri radna dana u kalendarskom mesecu;
2) da vrednost pozicija iz knjige trgovanja ne prelazi 1,5 mlrd dinara duže od tri radna dana u kalendarskom mesecu;
3) da vrednost pozicija iz knjige trgovanja ni u jednom momentu ne prelazi 6% vrednosti ukupnih poslova banke;
4) da vrednost pozicija iz knjige trgovanja ni u jednom momentu ne prelazi iznos od 2 mlrd dinara.
Banka je dužna da o neispunjavanju uslova, odnosno prekoračenju limita iz stava 4. ove tačke bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije i da kapitalni zahtev za cenovni rizik izračunava na način utvrđen u stavu 2, odnosno stavu 3. te tačke.
Vrednost ukupnih poslova banke, u smislu stava 4. ove tačke, predstavlja zbir neto knjigovodstvene vrednosti bilansne aktive i knjigovodstvene vrednosti vanbilansnih stavki umanjenih za rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi, izraženih u dinarima primenom zvaničnog srednjeg kursa na dan obračuna.
Pri obračunu učešća vrednosti knjige trgovanja u vrednosti ukupnih poslova banke (odnosno materijalne značajnosti knjige trgovanja), u smislu stava 4. odredbe pod 1) i 3) ove tačke, vanbilansne stavke množe se odgovarajućim faktorima konverzije, dužničke hartije od vrednosti iskazuju se po nominalnoj ili tržišnoj vrednosti, vlasničke hartije od vrednosti iskazuju se po tržišnoj vrednosti, a finansijski derivati prema nominalnoj ili tržišnoj vrednosti finansijskog instrumenta, odnosno robe koji su predmet ugovora, dok se duge i kratke pozicije sabiraju bez obzira na predznak.
Knjiga trgovanja
1. Raspoređivanje pozicija u knjigu trgovanja i bankarsku knjigu
321. Banka je dužna da sve bilansne pozicije i vanbilansne stavke rasporedi u knjigu trgovanja, odnosno u bankarsku knjigu uzimajući u obzir njihove karakteristike i namenu.
322. Banka je dužna da u knjigu trgovanja rasporedi sve pozicije u finansijskim instrumentima i robi koje se drže s namerom trgovanja ili radi zaštite od rizika po osnovu pozicija u drugim finansijskim instrumentima iz te knjige a za koje ne postoje ograničenja da se njima trguje ni ograničenja da se zaštite od rizika.
Bilansne i vanbilansne pozicije koje nisu raspoređene u knjigu trgovanja, banka raspoređuje u bankarsku knjigu.
Pozicije u finansijskim instrumentima i robi koje banka drži s namerom trgovanja su one za koje postoji namera banke da ih u kratkom roku nakon sticanja proda i/ili da u kratkom roku ostvari dobit na osnovu stvarne ili očekivane razlike između njihove nabavne i prodajne cene, odnosno na osnovu drugih promena cena ili kamatnih stopa.
Pozicije iz stava 3. ove tačke obuhvataju sopstvene pozicije banke (proprietary positions), pozicije proizašle iz transakcija na zahtev klijenata banke (client servicing) i pozicije iz poslova tzv. kreiranja tržišta (market making) kad banka obavlja poslove market mejkera.
Banka može u knjizi trgovanja da rasporedi pozicije iz stava 3. ove tačke samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je pri sticanju tih pozicija imala nameru trgovanja;
2) da je svojim unutrašnjim aktima ustanovila strategiju trgovanja za pozicije ili portfolija, koju je odobrio izvršni odbor banke, a koja uključuje i očekivani period njihovog držanja;
3) da su uspostavljene jasno definisane politike i procedure za aktivno upravljanje tim pozicijama, koje obuhvataju:
- utvrđivanje delokruga organizacionih jedinica ovlašćenih za zauzimanje pozicija (trading desks),
- utvrđivanje limita pojedinačnih pozicija, kontinuirano praćenje njihove iskorišćenosti i eventualnih prekoračenja, kao i periodičnu proveru njihove adekvatnosti,
- ovlašćenja pojedinih zaposlenih za zauzimanje pozicija u okviru utvrđenih limita i u skladu sa usvojenom strategijom trgovanja,
- uspostavljanje izveštavanja izvršnog odbora o pozicijama koje se vode u knjizi trgovanja, kao sastavnog dela sistema upravljanja rizicima banke,
- aktivno praćenje pozicija zasnovano na relevantnim izvorima tržišnih informacija i proceni utrživosti ili mogućnosti zaštite date pozicije ili rizika koji iz nje proizlaze, uključujući i procenu kvaliteta i raspoloživosti tržišnih informacija koje se koriste u procesu vrednovanja, odnosno procenu prometa tržišta i veličine pozicija kojima se trguje na tržištu;
4) da su uspostavljene politike i procedure za praćenje usklađenosti pozicija sa strategijom trgovanja banke, uključujući i praćenje prometa i pozicija ograničene utrživosti.
2. Upravljanje knjigom trgovanja i vrednovanje pozicija iz knjige trgovanja
323. Banka je dužna da uspostavi takve politike i procedure za upravljanje knjigom trgovanja koje naročito obuhvataju:
- aktivnosti koje banka smatra trgovanjem, odnosno sastavnim delom knjige trgovanja radi izračunavanja kapitalnih zahteva za tržišne rizike, kao i kriterijume za uključivanje pozicija u knjigu trgovanja koji su usklađeni s tačkom 322. ove odluke;
- utvrđivanje mogućnosti dnevnog vrednovanja pojedinačnih pozicija knjige trgovanja po tekućoj tržišnoj vrednosti na likvidnom tržištu (mark-to-market);
- mogućnost identifikacije svih značajnih rizika pozicija za koje koristi modele za vrednovanje (mark-to-model), kao i mogućnost zaštite ovih pozicija na likvidnom tržištu i izvođenje pouzdanih procena koje se odnose na pretpostavke i parametre ovih modela;
- način na koji banka vrši procene vrednosti pozicija koji omogućava da ih proverava i potvrdi lice koje nije povezano s bankom;
- mogućnost i način uticaja pravnih ili drugih ograničenja na zatvaranje pozicije ili zaštitu pozicije u kratkom roku;
- način aktivnog upravljanja rizicima koji proizlaze iz pozicija iz knjige trgovanja;
- način na koji može vršiti prenos rizika ili pozicija iz knjige trgovanja u bankarsku knjigu, i obrnuto, obim u kome to može činiti, kao i kriterijume za izvršavanje takvih prenosa.
Politike i procedure iz stava 1. ove tačke, kao i njihovo sprovođenje, predmet su redovne provere unutrašnje revizije banke.
324. Pozicije koje proizlaze iz transakcija po osnovu repo i reverse repo transakcija, kao i transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, banka može uključiti u knjigu trgovanja radi izračunavanja kapitalnog zahteva za tržišni rizik ako su oba dela transakcije u obliku gotovine ili hartija od vrednosti a ispunjeni su uslovi iz tačke 322. ove odluke i sve pozicije koje proizlaze iz takvih transakcija uključuju se u knjigu trgovanja.
325. Banka je dužna da uspostavi i održava adekvatne sisteme i kontrole kojima se obezbeđuju oprezne i pouzdane procene vrednosti pozicija iz knjige trgovanja, koji su zasnovani na tekućim tržišnim vrednostima, a naročito obuhvataju politike i procedure za proces vrednovanja tih pozicija koje sadrže:
- jasno utvrđene odgovornosti organizacionih jedinica banke uključenih u proces vrednovanja;
- metode vrednovanja pozicija iz knjige trgovanja u skladu s tač. od 326. do 329. ove odluke, kriterijume za izbor ovih metoda, kao i način i učestalost provere njihove adekvatnosti;
- izvore tržišnih informacija korišćene u procesu vrednovanja i analizu njihove adekvatnosti;
- učestalost procene vrednosti pozicija koje vrše zaposleni u organizacionoj jedinici u čijem je delokrugu vrednovanje pozicija;
- vreme preuzimanja podataka o cenama na zatvaranju tržišta i drugih tržišnih informacija korišćenih u procesu vrednovanja;
- procedure za prilagođavanje metoda vrednovanja.
Sistemima i kontrolama iz stava 1. ove tačke obuhvata se i način na koji organizaciona jedinica u čijem je delokrugu vrednovanje pozicija izveštava izvršni odbor.
Banka je dužna da obezbedi da organizaciona jedinica iz stava 2. ove tačke bude nezavisna od organizacione jedinice u čijem je delokrugu preuzimanje tržišnih rizika.
326. Banka je dužna da sve pozicije iz knjige trgovanja vrednuje po tekućoj tržišnoj vrednosti (mark-to-market), što podrazumeva najmanje dnevno usklađivanje vrednosti ovih pozicija s raspoloživim cenama zatvaranja tih pozicija koje se dobijaju iz nezavisnog izvora tržišnih informacija (npr. podaci pribavljeni s priznatih berzi).
Pri vrednovanju pozicije po tekućoj tržišnoj vrednosti, banka je dužna da koristi oprezniju procenu, tj. cenu nepovoljniju od kupovne i prodajne cene za tu poziciju, osim kad za odgovarajuću vrstu finansijskog instrumenta ili robe obavlja poslove market-mejkera, kad poziciju može zatvoriti po srednjoj ceni na tržištu.
327. Banka je dužna da koristi modele za vrednovanje pozicija iz knjige trgovanja (mark-to-model) ako vrednovanje po tekućoj tržišnoj vrednosti nije moguće zbog toga što nezavisni izvori tržišnih informacija nisu dostupni, ili banka opravdano sumnja u njihovu objektivnost, ili su ove pozicije manje likvidne.
Vrednovanje pozicija iz knjige trgovanja na osnovu modela iz stava 1. ove tačke može se izvršiti na osnovu referentne vrednosti, ekstrapolacije ili na drugi način - korišćenjem tržišnih informacija.
Manje likvidne pozicije mogu nastati kao posledica promena tržišnih faktora ili faktora koji se odnose na banku (npr. koncentracije u pojedinim pozicijama i/ili pozicije ograničene utrživosti).
Banka koja koristi modele iz stava 1. ove tačke dužna je da ispuni sledeće uslove:
- da obezbedi da su sve kvalitativne i kvantitativne pretpostavke modela dokumentovane na odgovarajući način;
- da su identifikovani svi značajni rizici koji proizlaze iz pozicija iz knjige trgovanja za koje banka koristi ove modele;
- da članovi izvršnog odbora imaju uvid u pozicije iz knjige trgovanja za koje banka koristi ove modele i uticaj takvog načina vrednovanja na pouzdanost izveštaja o rizicima kojima je banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, kao i o rezultatima poslovanja banke koji proizlaze iz aktivnosti trgovanja;
- da su izvori tržišnih informacija koji su korišćeni u procesu vrednovanja usklađeni, ako je moguće, s tržišnim cenama, a da su njihova adekvatnost za poziciju koja se vrednuje i parametri korišćenog modela predmet redovne provere;
- da banka koristi metodologiju vrednovanja koja predstavlja opšteprihvaćenu tržišnu praksu za određeni finansijski instrument ili robu - ako takva metodologija postoji;
- ako je interno razvila model za vrednovanje pozicija iz knjige trgovanja - da su u njegovom razvoju učestvovali zaposleni sa odgovarajućim znanjem i iskustvom iz organizacionih jedinica koje su nezavisne u odnosu na organizacione jedinice u čijem je delokrugu preuzimanje tržišnih rizika, a da je model zasnovan na odgovarajućim pretpostavkama koje proverava organizaciona jedinica koja nije učestvovala u razvoju modela, niti se u njoj obavljaju poslovi preuzimanja ovih rizika, uključujući i proveru adekvatnosti matematičkih formula, pretpostavki i primene modela;
- da je uspostavljena procedura kojom se uređuje način izmene modela (change control procedure) i obezbeđena ista verzija modela koju banka periodično koristi za proveru rezultata korišćenog modela;
- da zaposleni uključeni u proces upravljanja rizicima imaju uvid u nedostatke korišćenog modela kako bi adekvatno procenili njihov uticaj na rezultate dobijene korišćenjem tog modela;
- da je adekvatnost modela predmet redovne provere, uključujući i procenu adekvatnosti pretpostavki, analizu dobiti i gubitka u odnosu na faktore rizika, te poređenje realizovanih vrednosti kod zaključivanja transakcija u odnosu na rezultate modela.
328. Banka je dužna da vrednosti pozicija iz knjige trgovanja usklađuje na osnovu modela iz tačke 327. ove odluke uzimajući u obzir:
- opšte faktore: kreditnu maržu, troškove zatvaranja pozicija, operativni rizik, prevremeno zatvaranje pozicija, troškove investiranja i finansiranja, buduće administrativne troškove i rizik modela;
- faktore koji se odnose na procenu likvidnosti pozicija: period neophodan za uspostavljanje zaštite pozicije, odnosno rizika svojstvenih toj poziciji, volatilnost i prosečnu razliku između kupovne i prodajne cene, raspoloživost tržišnih kotacija i mogućnost identifikovanja market-mejkera, volatilnost i prosečni obim trgovanja, tržišne koncentracije i vreme držanja pozicije.
329. Banka je dužna da, pored vrednovanja pozicija iz knjige trgovanja u skladu s tač. 326. i 327. ove odluke, redovno sprovodi i proces nezavisne provere cena, tj. proces provere tačnosti i objektivnosti tržišnih cena i ulaznih podataka modela iz ovih tačaka.
330. Interna zaštita je pozicija koja u znatnoj meri ili u potpunosti uklanja pojedinačne rizike određene pozicije ili grupe pozicija iz bankarske knjige.
Pozicije interne zaštite uključuju se u knjigu trgovanja pod uslovom da se drže s namerom trgovanja u skladu s tačkom 322. ove odluke, da se na njih primenjuju metode vrednovanja u skladu s tač. od 326. do 329. te odluke i da su ispunjeni sledeći uslovi:
- da osnovna svrha interne zaštite nije smanjenje kapitalnih zahteva;
- da su sve transakcije interne zaštite na odgovarajući način dokumentovane, da ih je odobrio izvršni odbor banke ili drugo lice koje je ovaj odbor ovlastio i da su predmet unutrašnje revizije banke;
- da su transakcije interne zaštite ugovorene pod tržišnim uslovima;
- da se tržišnim rizicima koji su posledica interne zaštite upravlja u knjizi trgovanja u okviru odobrenih limita;
- da su uspostavljene procedure za praćenje transakcija interne zaštite.
Uključivanje pozicija interne zaštite u knjigu trgovanja u smislu stava 2. ove tačke ne utiče na izračunavanje kapitalnog zahteva za onu stranu transakcije interne zaštite koja se odnosi na pozicije ili grupe pozicija iz bankarske knjige.
Izuzetno od stava 2. ove tačke, ako banka transakcijama interne zaštite štiti izloženost kreditnom riziku po osnovu pozicije ili grupe pozicija iz bankarske knjige korišćenjem kreditnog derivata koji se vodi u knjizi trgovanja banke, izloženost po osnovu bankarske knjige smatra se zaštićenom u smislu izračunavanja kapitalnih zahteva samo pod uslovom da je banka od pružaoca zaštite koji nije s njom povezan kupila kreditni derivat koji ispunjava uslove iz tačke 84. stav 3. ove odluke.
U slučaju iz stava 4. ove tačke, interna zaštita kreditnim derivatima ne uključuje se u knjigu trgovanja radi izračunavanja kapitalnih zahteva.
Kapitalni zahtev za cenovni rizik
331. Kapitalni zahtev za cenovni rizik jednak je iznosu kapitalnog zahteva za ovaj rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i kapitalnog zahteva za taj rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti.
Pri izračunavanju kapitalnog zahteva za cenovni rizik, neto pozicija u svakoj pojedinačnoj hartiji od vrednosti raspoređenoj u knjizi trgovanja izračunava se kao razlika između duge (vlasništvo ili kupovina) i kratke (pozajmljivanje od drugih lica ili prodaja) pozicije u toj hartiji.
Netiranje između kratkih i dugih pozicija dozvoljeno je samo za identične hartije od vrednosti.
Sve neto pozicije u hartijama od vrednosti koje glase na stranu valutu preračunavaju se u dinare primenom zvaničnog srednjeg kursa na dan obračuna.
1. Finansijski derivati i drugi finansijski instrumenti koji se vode u knjizi trgovanja
332. Radi izračunavanja kapitalnog zahteva za cenovni rizik - pozicije u finansijskim derivatima raščlanjuju se na hipotetičke pozicije ili na pozicije u hartijama od vrednosti koje su predmet ovog derivata, i to na sledeći način:
1) ako su predmet ugovora kamatne stope ili dužničke hartije od vrednosti:
- na duge i kratke pozicije u dužničkoj hartiji od vrednosti koja je predmet ugovora (u daljem tekstu: odnosni dužnički instrument),
- na hipotetičke duge i kratke pozicije u nerizičnoj dužničkoj hartiji od vrednosti, odnosno državnoj obveznici bez kupona (u daljem tekstu: hipotetički dužnički instrumenti), ili
- na duge i kratke pozicije u odnosnom dužničkom instrumentu i hipotetičkom dužničkom instrumentu;
2) ako su predmet ugovora vlasničke hartije od vrednosti:
- na duge i kratke pozicije u vlasničkoj hartiji od vrednosti koja je predmet ugovora, u portfoliju ovih hartija ili berzanskom indeksu tih hartija (u daljem tekstu: odnosni vlasnički instrument);
- na duge i kratke pozicije u hipotetičkom dužničkom instrumentu;
3) ako je predmet ugovora roba:
- na duge i kratke pozicije u robi na koju se odnose,
- na duge i kratke pozicije u hipotetičkom dužničkom instrumentu.
333. U slučaju fjučers ili forvard ugovora koji se odnose na dužničke hartije od vrednosti ili kamatne stope - duga pozicija predstavlja poziciju u kojoj se banci plaća ugovorena kamatna stopa ili prenosi hartija od vrednosti, a kratka pozicija je pozicija u kojoj banka plaća ugovorenu kamatnu stopu ili prenosi hartiju od vrednosti.
Duga (kratka) pozicija u kamatnom fjučers ili forvard ugovoru prikazuje se kao kombinacija duge (kratke) pozicije u hipotetičkom dužničkom instrumentu s dospećem jednakim periodu do datuma izmirenja/isporuke uvećanom za period dospeća odnosnog instrumenta i kratke (duge) pozicije u hipotetičkom dužničkom instrumentu s dospećem jednakim periodu do datuma izmirenja/isporuke.
U slučaju terminske kupovine (prodaje) dužničke hartije od vrednosti primenjuje se kombinacija duge (kratke) pozicije u odnosnoj hartiji od vrednosti s njenim preostalim rokom dospeća i kratke (duge) pozicije u hipotetičkom dužničkom instrumentu s rokom dospeća koji je jednak roku dospeća terminskog ugovora.
Duga (kratka) pozicija u vlasničkom fjučers ili forvard ugovoru prikazuje se kao kombinacija duge (kratke) pozicije u odnosnom vlasničkom instrumentu i kratke (duge) pozicije u hipotetičkom dužničkom instrumentu s rokom dospeća koji je jednak roku dospeća ugovora.
Duga (kratka) pozicija u valutnom forvard ugovoru prikazuje se kao kombinacija duge (kratke) pozicije u hipotetičkom dužničkom instrumentu u kupljenoj valuti i kratke (duge) pozicije u hipotetičkom dužničkom instrumentu u prodatoj valuti s rokom dospeća koji je jednak roku dospeća ugovora.
334. Pozicije u svop ugovorima prikazuju se kao kombinacija hipotetičkih pozicija u hartijama od vrednosti odgovarajućeg dospeća koje su predmet tih ugovora, i to:
1) u slučaju kamatnih svopova - kao kombinacija duge i kratke pozicije u hipotetičkim dužničkim instrumentima s promenljivom kamatnom stopom (s rokom dospeća koji je jednak periodu do datuma sledećeg određivanja kamatne stope) i/ili fiksnom kamatnom stopom (s rokom dospeća koji je jednak roku dospeća ugovora);
2) u slučaju međuvalutnih kamatnih svopova - kao kombinacija duge i kratke pozicije u hipotetičkim dužničkim instrumentima u odgovarajućim valutama, u skladu sa odredbom pod 1) ove tačke, zavisno od toga da li je kamatna stopa na datu valutu fiksna ili promenljiva;
3) u slučaju vlasničkih svopova - kao kombinacija:
- duge (kratke) pozicije u odnosnom vlasničkom instrumentu po osnovu kog banka prima (plaća) iznos zasnovan na promeni cene tog instrumenta i
- kratke (duge) pozicije u odnosnom vlasničkom instrumentu ili odnosnom dužničkom instrumentu po osnovu kog banka plaća (prima) iznos zasnovan na promeni cene tog instrumenta.
335. Pozicije u konvertibilnim hartijama od vrednosti prikazuju se kao pozicije u vlasničkim hartijama od vrednosti ako je:
- period do prvog datuma kad se može izvršiti konverzija kraći od tri meseca ili je, ako je taj prvi datum prošao, period do sledećeg datuma kraći od jedne godine;
- tržišna vrednost dužničke hartije od vrednosti za manje od 10% veća od odgovarajućeg iznosa tržišne vrednosti vlasničke hartije od vrednosti koja se može pribaviti konverzijom.
Ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ove tačke - pozicije u konvertibilnim hartijama od vrednosti prikazuju se kao pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti.
Pozicije u konvertibilnim hartijama od vrednosti mogu biti netirane suprotnim pozicijama u dužničkim ili vlasničkim hartijama od vrednosti samo ako banka ima dovoljan kapital za pokriće gubitaka koji mogu nastati u slučaju konverzije.
336. Pozicije u hartijama od vrednosti iz knjige trgovanja koje proizlaze iz repo transakcija ili transakcija davanja u zajam hartija od vrednosti prikazuju se kao kombinacija duge pozicije u privremeno prodatoj ili pozajmljenoj dužničkoj ili vlasničkoj hartiji od vrednosti i hipotetičke kratke pozicije u državnoj obveznici odgovarajuće ročnosti čija je kuponska stopa jednaka stopi prinosa na ove transakcije.
Pozicije iz stava 1. ove tačke mogu biti prebijane (netirane) suprotnim pozicijama u identičnim hartijama od vrednosti.
Pozicije u hartijama od vrednosti iz knjige trgovanja koje proizlaze iz reverse repo transakcija ili transakcija uzimanja u zajam hartija od vrednosti prikazuju se kao hipotetičke duge pozicije u državnim obveznicama odgovarajuće ročnosti i kuponske stope jednake stopi prinosa na ove transakcije.
337. Na opcije koje se odnose na kamatne stope, svopove, dužničke i vlasničke hartije od vrednosti, berzanske indekse, forvarde i fjučerse, kao i na varante koji se odnose na dužničke i vlasničke hartije od vrednosti - primenjuju se odredbe odeljka 5. ove glave.
338. Banka je dužna da pozicije u hartijama od vrednosti koje su predmet ugovora a rezultat su raščlanjavanja pozicija u finansijskim derivatima uključuje u izračunavanje kapitalnih zahteva za specifične i opšte cenovne rizike po osnovu dužničkih ili vlasničkih hartija od vrednosti, i to u iznosu tržišne vrednosti ove hartije.
Pozicije u hipotetičkim dužničkim instrumentima uključuju se u obračun kapitalnih zahteva za opšte cenovne rizike po osnovu dužničkih hartija od vrednosti. Pri izračunavanju kapitalnih zahteva za specifični rizik, pozicije u hipotetičkim dužničkim instrumentima uključuju se u kategoriju pozicija kojima se dodeljuje ponder specifičnog rizika 0%.
339. Radi izračunavanja kapitalnog zahteva za cenovni rizik, pružalac zaštite koristi hipotetičku vrednost kreditnog derivata ako ovom odlukom nije drukčije utvrđeno. Radi izračunavanja kapitalnog zahteva za specifični cenovni rizik, osim u slučaju TRS derivata, koristi se rok dospeća ugovora o kreditnom derivatu umesto roka dospeća obaveze.
Pružalac zaštite prikazuje TRS derivat kao kombinaciju duge pozicije u referentnoj obavezi (radi izračunavanja kapitalnog zahteva za opšti i specifični cenovni rizik) i kratke pozicije u državnim obveznicama s rokom dospeća jednakim periodu do sledećeg utvrđivanja kamatne stope (radi izračunavanja kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik).
Pružalac zaštite prikazuje CDS derivat kao sintetičku dugu poziciju u referentnoj obavezi (radi izračunavanja kapitalnog zahteva za specifični cenovni rizik), dok se kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik po ovom osnovu ne računa. Izuzetno, ako je CDS derivatu dodeljen kreditni rejting podobne agencije za rejting i ako su ispunjeni uslovi iz tačke 346. ove odluke - pružalac zaštite prikazuje CDS derivat kao dugu poziciju u tom derivatu. Ako je po osnovu CDS derivata ugovoreno plaćanje premija ili kamate, takvi tokovi gotovine prikazuju se kao pozicije u hipotetičkim dužničkim instrumentima s dospećem jednakim dospeću ugovora.
Radi izračunavanja kapitalnog zahteva za cenovni rizik, korisnik zaštite prikazuje pozicije proizašle iz upotrebe kreditnih derivata na isti način kao i pružalac kreditne zaštite, ali sa suprotnim pozicijama. Ako je kreditnim derivatom ugovoreno pravo prevremenog otkupa (call option) uz mogućnost povećanja prinosa (step-up) u određenom trenutku, taj trenutak smatra se dospećem zaštite.
340. Ako finansijske instrumente iz tačke 333. st. 1, 2, 3. i 5, tačke 334. odredbe pod 1) i 2) i tačke 337. ove odluke vrednuje po tekućoj tržišnoj vrednosti i upravlja kamatnim rizikom po tom osnovu korišćenjem diskontovanih budućih tokova gotovine - banka može koristiti modele osetljivosti radi izračunavanja pozicija u tim instrumentima, kao i pozicija u obveznicama čija se amortizacija vrši kroz više otplata tokom perioda do dospeća (a ne kroz jednu otplatu glavnice na datum dospeća obveznice), uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.
Pozicije dobijene korišćenjem modela osetljivosti banka uključuje u obračun kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik.
Narodna banka Srbije može banci dati saglasnost za korišćenje modela osetljivosti ako je banka ispunila sledeće uslove:
- da pozicije dobijene korišćenjem ovog modela imaju istu osetljivost na promene kamatnih stopa kao i odnosni tokovi gotovine;
- da je osetljivost procenjena na osnovu nezavisnih promena kamatnih stopa iz uzorka kamatnih stopa na krivi prinosa s najmanje jednom tačkom u svakoj klasi dospeća iz tabele iz tačke 348. ove odluke (Tabela 25).
Pri podnošenju zahteva za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi:
- dokumentaciju o vrsti finansijskih instrumenata za koje banka namerava da primenjuje model osetljivosti;
- dokumentaciju o osnovnim karakteristikama i pretpostavkama modela osetljivosti;
- dokumentaciju o ispunjenosti uslova iz stava 3. te tačke.
Ako, nakon dobijene saglasnosti iz stava 1. ove tačke, više ne ispunjava uslove iz stava 3. te tačke - banka je dužna da Narodnoj banci Srbije bez odlaganja dostavi plan o usklađivanju sa ovim uslovima u odgovarajućem roku ili dokaz da posledice neispunjavanja tih uslova nisu materijalno značajne. Ako je banka dostavila plan iz ovog stava, dužna je da Narodnu banku Srbije bez odlaganja obavesti o tome da se uskladila sa uslovima iz tog stava u roku iz ovog plana.
Narodna banka Srbije može ukinuti saglasnost iz stava 1. ove tačke ako utvrdi da banka ne ispunjava uslove iz stava 3. ove tačke a posledice tog neispunjavanja su materijalno značajne, ako banka nije dostavila plan iz stava 5. te tačke, ako je dostavila neadekvatan plan ili ne postupa po dostavljenom planu.
341. Ako ne koristi modele osetljivosti iz tačke 340. ove odluke, banka može, radi izračunavanja kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik, a pre raščlanjivanja pozicija u derivatima na pozicije u hartijama od vrednosti koje su predmet ugovora - netirati duge i kratke pozicije u identičnim instrumentima iz stava 1. te tačke ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da su pozicije iste nominalne vrednosti i glase na istu valutu;
2) da su referentne kamatne stope (za pozicije s promenljivom kamatnom stopom) ili kuponske stope (za pozicije s fiksnom kamatnom stopom) iste ili se znatno ne razlikuju;
3) da su datumi sledećeg određivanja kamatne stope (za pozicije s promenljivom kamatnom stopom) ili datumi dospeća (za pozicije s fiksnom kamatnom stopom) u skladu sa sledećim ograničenjima:
- ovi datumi su isti za pozicije kod kojih su rokovi do ponovnog određivanja kamatne stope, odnosno do dospeća kraći od mesec dana,
- ovi datumi se ne razlikuju za više od sedam dana za pozicije kod kojih su rokovi do ponovnog određivanja kamatne stope, odnosno dospeća duži od mesec dana a kraći od godinu dana,
- ovi datumi se ne razlikuju za više od 30 dana za pozicije kod kojih su rokovi do ponovnog određivanja kamatne stope, odnosno dospeća duži od godinu dana.
3. Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti
342. Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti je rizik promene cena ovih hartija usled promene kamatnih stopa i obuhvata specifični i opšti cenovni rizik.
Specifični cenovni rizik po osnovu dužničke hartije od vrednosti je rizik od promene cene ove hartije usled činilaca koji se odnose na njenog izdavaoca ili izdavaoca dužničke hartije od vrednosti koja je predmet ugovora (za finansijske derivate).
Opšti cenovni rizik po osnovu dužničke hartije od vrednosti je rizik od promene cene ove hartije usled promene opšteg nivoa kamatnih stopa.
343. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti jednak je zbiru kapitalnih zahteva za specifični i opšti cenovni rizik po osnovu ovih hartija, pomnoženom sa 1,5.
Banka je dužna da neto pozicije u svakoj dužničkoj hartiji od vrednosti raspoređuje u skladu s valutom na koju glase i da kapitalni zahtev za opšti i specifični cenovni rizik po osnovu ove hartije izračunava za svaku valutu posebno.
Sve neto pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti iskazuju se dnevno u dinarima - primenom zvaničnog srednjeg kursa dinara na dan obračuna.
a) Specifični cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti
344. Banka je dužna da neto pozicije u knjizi trgovanja iz tačke 343. stav 2. ove odluke raspoređuje u odgovarajuće kategorije na osnovu njihovog izdavaoca/dužnika, eksternog ili internog kreditnog rejtinga i preostalog perioda dospeća i da ih nakon toga pomnoži propisanim ponderima u skladu sa sledećom tabelom (Tabela 24):
Tabela 24.
Kategorija |
Ponder rizika |
Dužničke hartije od vrednosti čiji je izdavalac ili garant država, odnosno čiji je izdavalac centralna banka, međunarodna organizacija, međunarodna razvojna banka, teritorijalna autonomija ili jedinica lokalne samouprave, kojima odgovara nivo kreditnog kvaliteta 1 ili im je, u skladu sa odeljkom 1. glave IV ove odluke, dodeljen ponder rizika 0%. |
0 % |
Dužničke hartije od vrednosti čiji je izdavalac ili garant država, odnosno čiji je izdavalac centralna banka, međunarodna organizacija, međunarodna razvojna banka, teritorijalna autonomija ili jedinica lokalne samouprave, kojima, u skladu sa odeljkom 1. glave IV ove odluke, odgovara nivo kreditnog kvaliteta 2 ili 3. Dužničke hartije od vrednosti čiji je izdavalac ili garant banka kojoj, u skladu sa odeljkom 1. glave IV ove odluke, odgovara nivo kreditnog kvaliteta 1 ili 2. Dužničke hartije od vrednosti čiji je izdavalac ili garant privredno društvo kome, u skladu sa odeljkom 1. glave IV ove odluke, odgovara nivo kreditnog kvaliteta 1 ili 2. Kvalifikovane pozicije utvrđene tačkom 346. ove odluke. |
0,25 % (ako je preostali period dospeća 6 meseci ili kraći) 1,00 % (ako je preostali period dospeća 24 meseca ili kraći, a duži od 6 meseci) 1,60 % (ako je preostali period dospeća duži od 24 meseca) |
Dužničke hartije od vrednosti čiji je izdavalac ili garant država, odnosno čiji je izdavalac centralna banka, međunarodna organizacija, međunarodna razvojna banka, teritorijalna autonomija ili jedinica lokalne samouprave, kojima, u skladu odeljkom 1. glave IV ove odluke, odgovara nivo kreditnog kvaliteta 4 ili 5. Dužničke hartije od vrednosti čiji je izdavalac ili garant banka kojoj, u skladu sa odeljkom 1. glave IV ove odluke, odgovara nivo kreditnog kvaliteta 3, 4 ili 5. Dužničke hartije od vrednosti čiji je izdavalac ili garant privredno društvo kome, u skladu sa odeljkom 1. glave IV ove odluke, odgovara nivo kreditnog kvaliteta 3 ili 4. Izloženosti za koje nije raspoloživ kreditni rejting podobne agencije za rejting. |
8,00 % |
Dužničke hartije od vrednosti čiji je izdavalac ili garant država, odnosno čiji je izdavalac centralna banka, međunarodna organizacija, međunarodna razvojna banka, teritorijalna autonomija ili jedinica lokalne samouprave, kojima, u skladu sa odeljkom 1. glave IV ove odluke, odgovara nivo kreditnog kvaliteta 6. Dužničke hartije od vrednosti čiji je izdavalac ili garant banka kojoj, u skladu sa odeljkom 1. glave IV ove odluke, odgovara nivo kreditnog kvaliteta 6. Dužničke hartije od vrednosti čiji je izdavalac ili garant privredno društvo kome, u skladu sa odeljkom 1. glave IV ove odluke, odgovara nivo kreditnog kvaliteta 5 ili 6. |
12,00 % |
Radi izračunavanja kapitalnog zahteva za specifični cenovni rizik, banka je dužna da sabira ponderisane pozicije dobijene u skladu s tabelom iz ove tačke (Tabela 24) bez obzira na to da li su te pozicije duge ili kratke.
Pri izračunavanju kapitalnih zahteva za specifični cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti banka ne uzima u obzir pozicije knjige trgovanja u tim hartijama koje je sama izdala.
345. Ako primenjuje IRB pristup, banka je dužna da određuje nivo kreditnog kvaliteta izdavaoca/dužnika radi raspoređivanja dužničkih hartija od vrednosti u odgovarajuće kategorije iz tabele iz tačke 344. ove odluke (Tabela 24) utvrđene na osnovu njegovog internog rejtinga sa odgovarajućim PD parametrom. Ovaj parametar jednak je ili niži od PD parametra koji se povezuje sa odgovarajućim nivoom kreditnog kvaliteta iz tačke 48. ove odluke.
Dužničkim hartijama od vrednosti koje ne predstavljaju kvalifikovane pozicije u smislu tačke 346. ove odluke dodeljuje se ponder rizika 8% ili 12%, u skladu s tabelom iz stava 1. ove tačke.
Ako u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banke utvrdi da su određene dužničke hartije od vrednosti iz stava 2. ove tačke rizičnije od procene banke - Narodna banka Srbije može naložiti banci da takvim hartijama dodeli viši ponder rizika ili da, radi izračunavanja kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik, ne vrši njihovo netiranje s drugim dužničkim hartijama od vrednosti.
346. Kvalifikovane pozicije obuhvataju:
1) duge i kratke pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti kojima je dodeljen eksterni kreditni rejting investicionog ranga;
2) duge i kratke pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti kojima je, na osnovu kreditnog kvaliteta izdavaoca u skladu sa odeljkom 2. glave IV ove odluke, dodeljen PD parametar koji nije veći od onog koji odgovara dužničkim hartijama od vrednosti iz odredbe pod 1) ovog stava;
3) duge i kratke pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti kojima nije dodeljen kreditni rejting izabrane agencije za rejting a koje ispunjavaju sledeće uslove:
- banka ih ocenjuje dovoljno likvidnim,
- njihov kreditni kvalitet je, prema proceni banke, jednak ili veći od kreditnog kvaliteta dužničkih hartija od vrednosti iz odredbe pod 1) ovog stava,
- kotiraju se na najmanje jednoj priznatoj berzi;
4) duge i kratke pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti koje su izdale banke koje kapitalne zahteve računaju na način utvrđen ovom odlukom ili propisima Evropske unije kojima se uređuje izračunavanje tih kapitalnih zahteva (odnosno propisima koji su usklađeni sa ovim propisima Evropske unije), a koje banka ocenjuje dovoljno likvidnim i čiji je kreditni kvalitet, prema proceni banke, jednak kreditnom kvalitetu dužničkih hartija od vrednosti iz odredbe pod 1) ovog stava ili je veći od njega;
5) duge i kratke pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti koje su izdala druga pravna lica koja su, u skladu sa odeljkom 1. glave IV ove odluke, razvrstana u klasu izloženosti prema bankama i kojima, u skladu s tim odeljkom, odgovara nivo kreditnog kvaliteta 2 ili bolji.
Izuzetno od tačke 344. ove odluke, Narodna banka Srbije može u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banke naložiti banci da poziciji iz stava 1. ove tačke dodeli viši ponder rizika ako smatra da je izloženost te pozicije specifičnom cenovnom riziku veća od one koju je banka procenila.
b) Opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti
347. Za izračunavanje opšteg cenovnog rizika po osnovu dužničkih hartija od vrednosti banka može da primenjuje metod dospeća ili, uz prethodno obaveštenje Narodne banke Srbije, metod trajanja. Banka je dužna da se pridržava metoda koji izabere.
Banka je dužna da, primenom metoda iz stava 1. ove tačke, kapitalni zahtev izračunava odvojeno za svaku pojedinačnu valutu. Ukupni kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti jednak je zbiru kapitalnih zahteva za svaku pojedinačnu valutu preračunatih u dinarsku protivvrednost primenom zvaničnog srednjeg kursa na dan obračuna.
Metod dospeća
348. Banka sve neto pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti raspoređuje u klase i zone dospeća - prema preostalom periodu dospeća (odnosno prema periodu preostalom do sledećeg određivanja kamatne stope za hartije od vrednosti s promenljivom stopom) i kuponskoj (kamatnoj) stopi, a prema sledećoj tabeli (Tabela 25):
Tabela 25.
Zona |
Klasa dospeća |
Ponder |
|
Kamatna stopa 3% i više |
Kamatna stopa manja od 3% |
||
Jedan |
0 ≤ 1 mesec |
0 ≤ 1 mesec |
0,10 |
>1 ≤ 3 meseca |
>1 ≤ 3 meseca |
0,20 |
|
>3 ≤ 6 meseci |
>3 ≤ 6 meseci |
0,40 |
|
>6 ≤ 12 meseci |
>6 ≤ 12 meseci |
0,70 |
|
Dva |
>1 ≤ 2 godine |
>1 ≤ 1,9 godine |
1,25 |
> 2 ≤ 3 godine |
> 1,9 ≤ 2,8 godine |
1,75 |
|
> 3 ≤ 4 godine |
> 2,8 ≤ 3,6 godine |
2,25 |
|
Tri |
> 4 ≤ 5 godina |
>3,6 ≤ 4,3 godine |
2,75 |
> 5 ≤ 7 godina |
>4,3 ≤ 5,7 godine |
3,25 |
|
> 7 ≤ 10 godina |
>5,7 ≤ 7,3 godine |
3,75 |
|
>10 ≤ 15 godina |
>7,3 ≤ 9,3 godine |
4,50 |
|
>15 ≤ 20 godina |
>9,3 ≤ 10,6 godine |
5,25 |
|
>20 godina |
>10,6 ≤ 12 godina |
6,00 |
|
|
>12 ≤ 20 godina |
8,00 |
|
|
>20 godina |
12,50 |
|
Banka je dužna da svaku poziciju množi odgovarajućim ponderom za tu klasu dospeća. Za svaku klasu dospeća, banka posebno sabira sve ponderisane duge pozicije i sve ponderisane kratke pozicije.
Usklađena ponderisana pozicija klase dospeća predstavlja iznos zbira ponderisanih dugih pozicija ili zbira ponderisanih kratkih pozicija u okviru te klase dospeća, zavisno od toga koji je manji. Neusklađena ponderisana (duga ili kratka) pozicija za tu klasu dospeća je preostali iznos, tj. razlika između ova dva zbira.
Banka za svaku zonu dospeća izračunava zbir svih dugih neusklađenih ponderisanih pozicija klasa dospeća i zbir svih kratkih neusklađenih ponderisanih pozicija tih klasa. Usklađena ponderisana pozicija zone dospeća predstavlja iznos zbira svih dugih neusklađenih ponderisanih pozicija ili zbira svih kratkih neusklađenih ponderisanih pozicija u istoj zoni, zavisno od toga koji je manji. Neusklađena ponderisana (duga ili kratka) pozicija te zone je preostali iznos, tj. razlika između ova dva zbira.
Nakon utvrđivanja usklađene i neusklađene pozicije za svaku zonu dospeća - banka usklađuje neusklađene ponderisane pozicije između zona 1 i 2, a zatim iznos preostale neusklađene ponderisane pozicije u zoni 2 usklađuje s neusklađenom ponderisanom pozicijom u zoni 3. Banka može da promeni redosled usklađivanja tako što će usklađivanje između zona 2 i 3 vršiti pre usklađivanja između zona 1 i 2. Banka zatim usklađuje iznos preostalih neusklađenih ponderisanih pozicija između zona 1 i 3.
Nakon izvršenog usklađivanja između zona, iznos preostale neusklađene ponderisane pozicije između zona jednak je zbiru svih preostalih neusklađenih pozicija u svim zonama.
349. Kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti izračunava se primenom metoda dospeća kao zbir:
- 10% zbira usklađenih ponderisanih pozicija u svim klasama dospeća,
- 40% usklađene ponderisane pozicije u zoni 1,
- 30% usklađene ponderisane pozicije u zoni 2,
- 30% usklađene ponderisane pozicije u zoni 3,
- 40% usklađenih ponderisanih pozicija između zona 1 i 2,
- 40% usklađenih ponderisanih pozicija između zona 2 i 3,
- 150% usklađenih ponderisanih pozicija između zona 1 i 3,
- 100% preostale neusklađene ponderisane pozicije između zona.
Metod trajanja
350. Ako primenjuje metod trajanja, banka prinos do dospeća za dužničke hartije od vrednosti izračunava na osnovu njihovih tržišnih vrednosti, pri čemu se za hartije s promenljivom kamatnom stopom pretpostavlja da je rok dospeća glavnice datum kad se vrši sledeće određivanje kamatne stope.
Ako u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banke utvrdi da banka ne primenjuje metod trajanja u skladu sa stavom 1. ove tačke i tač. od 351. do 353. ove odluke, Narodna banka Srbije može naložiti banci da primenjuje metod dospeća.
351. Banka sve dužničke hartije od vrednosti raspoređuje u odgovarajuće zone u skladu sa sledećom tabelom (Tabela 26):
Tabela 26.
Zona |
Modifikovano trajanje |
Pretpostavljena promena kamatne stope (u %) |
1 |
> 0,0 ≤ 1,0 |
1,00 |
2 |
> 1,0 ≤ 3,6 |
0,85 |
3 |
> 3,6 |
0,70 |
Banka izračunava poziciju ponderisanu trajanjem za svaku dužničku hartiju od vrednosti tako što njenu tržišnu vrednost množi njenim modifikovanim trajanjem i odgovarajućom pretpostavljenom promenom kamatne stope u skladu s tabelom iz ove tačke (Tabela 26).
Banka modifikovano trajanje svake dužničke hartije od vrednosti izračunava na osnovu sledeće formule:
Dmod = |
D |
|
(1 + r) |
gde je:
Dmod = modifikovano trajanje,
D = trajanje,
r = prinos do dospeća,
Ct = gotovinsko plaćanje u vremenskom trenutku t,
M = ukupno dospeće,
t = vreme.
352. Banka za svaku zonu izračunava duge pozicije ponderisane trajanjem i kratke pozicije ponderisane trajanjem. Usklađena pozicija ponderisana trajanjem za određenu zonu predstavlja zbir svih dugih pozicija ponderisanih trajanjem ili zbir svih kratkih pozicija ponderisanih trajanjem u toj zoni, zavisno od toga koji je manji. Neusklađena (duga ili kratka) pozicija ponderisana trajanjem za tu zonu je preostali iznos, tj. razlika između ova dva zbira.
Nakon utvrđivanja usklađene i neusklađene pozicije ponderisane trajanjem za svaku zonu - banka usklađuje neusklađene pozicije ponderisane trajanjem između zona 1 i 2, a zatim iznos preostale neusklađene pozicije u zoni 2 usklađuje s neusklađenom pozicijom ponderisanom trajanjem u zoni 3. Banka može da promeni redosled usklađivanja tako što će usklađivanje između zona 2 i 3 vršiti pre usklađivanja zona 1 i 2. Banka zatim usklađuje neusklađene pozicije ponderisane trajanjem između zona 1 i 3.
Nakon izvršenog usklađivanja između zona, iznos preostale neusklađene pozicije ponderisane trajanjem između zona jednak je zbiru svih preostalih neusklađenih pozicija ponderisanih trajanjem u svim zonama.
353. Kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti izračunava se primenom metoda trajanja kao zbir:
- 2% usklađene pozicije ponderisane trajanjem za svaku zonu,
- 40% usklađenih pozicija ponderisanih trajanjem između zona 1 i 2,
- 40% usklađenih pozicija ponderisanih trajanjem između zona 2 i 3,
- 150% usklađenih pozicija ponderisanih trajanjem između zona 1 i 3,
- 100% preostale neusklađene pozicije ponderisane trajanjem između zona.
4. Cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti
354. Cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti predstavlja rizik promene cena ovih hartija.
Cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti obuhvata specifični i opšti cenovni rizik.
Specifični cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti je rizik od promene cene vlasničke hartije od vrednosti usled činilaca koji se odnose na njenog izdavaoca ili izdavaoca vlasničke hartije od vrednosti koja je predmet ugovora (za finansijske derivate).
Opšti cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti je rizik od promene cene vlasničke hartije od vrednosti usled promene opšteg nivoa cena tih hartija.
355. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti jednak je zbiru kapitalnih zahteva za specifični i opšti cenovni rizik po osnovu tih hartija, pomnoženom sa 1,5.
Vlasničke hartije od vrednosti razvrstavaju se po zemljama na čijim su berzanskim tržištima listirane i/ili na čijim se tržištima njima trguje. Finansijski derivati razvrstavaju se po zemljama na čijim su tržištima listirane vlasničke hartije od vrednosti koje su predmet ugovora i/ili na čijim se tržištima trguje tim hartijama.
Kapitalni zahtevi za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti izračunavaju se odvojeno za svaku zemlju i za svaku valutu.
356. Banka je dužna da izračunava neto (dugu ili kratku) poziciju u svakoj vlasničkoj hartiji od vrednosti.
Banka može da netira duge i kratke pozicije u vlasničkim hartijama od vrednosti samo ako se te hartije smatraju identičnim hartijama od vrednosti.
Ukupna bruto pozicija banke u vlasničkim hartijama od vrednosti jednaka je zbiru apsolutnih vrednosti neto dugih i neto kratkih pozicija banke u tim hartijama.
Ukupna neto pozicija banke u vlasničkim hartijama od vrednosti jednaka je apsolutnoj vrednosti razlike između neto dugih i neto kratkih pozicija banke u tim hartijama.
a) Specifični cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti
357. Kapitalni zahtev za specifični cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti iznosi 4% ukupne bruto pozicije banke u tim hartijama.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, a pri izračunavanju kapitalnog zahteva za specifični cenovni rizik po osnovu diversifikovanih portfolija vlasničkih hartija od vrednosti banke - banka može da primenjuje ponder 2% ako su ispunjeni sledeći uslovi:
- da izdavalac ovih hartija nije izdao isključivo dužničke hartije od vrednosti kojima se, u skladu s tabelom iz tačke 344. ove odluke (Tabela 24), dodeljuje ponder rizika 8% ili 12%, odnosno kojima je dodeljen niži ponder rizika usled korišćenja sredstva obezbeđenja ili garancije;
- da su ove hartije visoko likvidne, odnosno uključene u indekse hartija od vrednosti kojima se trguje na priznatim berzama;
- da nijedna pojedinačna pozicija nije veća od 5% vrednosti ukupnog portfolija ovih hartija.
Izuzetno od stava 2, alineja treća, ove tačke, pojedinačna pozicija može da čini do 10% vrednosti ukupnog portfolija vlasničkih hartija od vrednosti banke pod uslovom da ukupna vrednost takvih pozicija nije veća od 50% vrednosti celokupnog portfolija hartija od vrednosti banke.
b) Opšti cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti
358. Kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti iznosi 8% ukupne neto pozicije u tim hartijama.
359. Pozicije u berzanskim indeksima prikazuju se kao pozicije u pojedinačnim vlasničkim hartijama od vrednosti koje čine ovaj indeks. Pozicije u tim hartijama mogu biti netirane suprotnim pozicijama u identičnim hartijama od vrednosti.
Pozicije u berzanskim indeksima uključuju se u obračun kapitalnih zahteva za opšte i specifične cenovne rizike po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti.
Pozicije u forvard ili fjučers ugovorima koji se odnose na berzanske indekse prikazuju se kao kombinacija duge (kratke) pozicije u vlasničkim hartijama od vrednosti koje čine indeks koji je predmet ovih ugovora i kratke (duge) pozicije u hipotetičkom dužničkom instrumentu s rokom dospeća koji je jednak roku dospeća ugovora.
Izuzetno od odredaba ove tačke, banka može iz obračuna kapitalnih zahteva za specifični cenovni rizik izuzeti pozicije u berzanskim indeksima kojima se trguje na berzanskom tržištu i koji predstavljaju široko diversifikovane indekse ako ti indeksi nisu raščlanjeni na odnosne vlasničke hartije od vrednosti. Ove pozicije uključuju se u obračun kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti, i to za svaku zemlju pojedinačno, kao jedinstvena pozicija u tom indeksu. Pozicije u ovim berzanskim indeksima ulaze u obračun neto pozicije iz tačke 356. stav 4. ove odluke, ali ne i u obračun bruto pozicije iz stava 3. te tačke.
5. Poslovi pokrovitelja emisije hartija od vrednosti
360. Banka je dužna da računa kapitalne zahteve za cenovne rizike za pozicije po osnovu ugovora o vršenju usluga organizovanja izdavanja hartija od vrednosti sa obavezom njihovog otkupa radi dalje prodaje (ugovor o pokroviteljstvu emisije hartija od vrednosti), uključujući i ugovore na osnovu kojih se banka obavezala da će ranije izdate hartije od vrednosti plasirati na novo tržište.
Banka je dužna da neto poziciju izračunava kao razliku između ukupnih obaveza banke po osnovu ugovora o pokroviteljstvu hartija od vrednosti i dela pozicije koji je prenet na treća lica koja su upisala, odnosno kupila ove hartije. Banka ovako izračunatu neto poziciju umanjuje primenom faktora umanjenja iz sledeće tabele (Tabela 27):
Tabela 27.
Radni dan |
Faktori umanjenja za dužničke i vlasničke hartije od vrednosti (specifični rizici) |
Radni dan 0 |
100% |
Radni dan 1 |
90% |
Radni dan 2 ili 3 |
75% |
Radni dan 4 |
50% |
Radni dan 5 |
25% |
Posle radnog dana 5 |
0% |
Radni dan 0 (nula) iz tabele iz ove tačke jeste datum kad banka postaje bezuslovno obavezna da utvrđeni broj hartija od vrednosti otkupi po ugovorenoj ceni.
Banka je dužna da obezbedi kapital za pokriće potencijalnih gubitaka koji mogu da nastanu od dana preuzimanja obaveze do radnog dana 1.
Kapitalni zahtev za cenovni rizik pozicija po osnovu ugovora o pokroviteljstvu emisije hartija od vrednosti banka izračunava korišćenjem umanjenih neto pozicija u skladu sa odredbama ove tačke.
6. Tretman pozicija iz knjige trgovanja zaštićenih kreditnim derivatima
361. Za poziciju iz knjige trgovanja zaštićenu kreditnim derivatom banka je dužna da računa kapitalni zahtev za specifični cenovni rizik koji proizlazi iz te pozicije i pozicije po osnovu ovog derivata.
Banka može iz obračuna kapitalnog zahteva za specifični cenovni rizik da isključi obe pozicije iz stava 1. ove tačke ako se vrednosti tih pozicija uvek kreću u suprotnom smeru i u približno istom iznosu, i to u sledećim slučajevima:
- pozicije se odnose na identične hartije od vrednosti, ili
- pozicija u knjizi trgovanja zaštićena je pozicijom u TRS derivatu, pri čemu postoji potpuna usklađenost između referentne obaveze i odnosne izloženosti iz knjige trgovanja, osim između rokova dospeća ovih pozicija (koji mogu biti različiti).
Banka može da umanji izloženost specifičnom cenovnom riziku tako što za 80% iznosa prenetog rizika umanjuje onu poziciju koja ima veći ponder rizika, a drugu poziciju isključuje iz obračuna kapitalnog zahteva za specifični cenovni rizik ako su ispunjeni sledeći uslovi:
- da se pozicije uvek kreću u suprotnom smeru;
- da postoji potpuna valutna usklađenost između referentne obaveze i odnosne izloženosti iz knjige trgovanja;
- da referentna obaveza i kreditni derivat imaju isti rok dospeća;
- da osnovne karakteristike kreditnog derivata ne uzrokuju znatna odstupanja cene tog derivata od cene pozicije iz knjige trgovanja.
Banka može da umanji izloženost specifičnom cenovnom riziku tako što poziciju koja ima manji ponder rizika isključuje iz obračuna kapitalnog zahteva za specifični cenovni rizik, i to u sledećim slučajevima:
- pozicija u knjizi trgovanja zaštićena je pozicijom u TRS derivatu, ali postoji neusklađenost između referentne obaveze i odnosne izloženosti iz knjige trgovanja, pri čemu je a) referentna obaveza sa istim pravom u naplati ili je podređena u odnosu na odnosnu izloženost iz knjige trgovanja, b) obe se odnose na istog dužnika i v) ugovorene su odredbe o međusobno zavisnom neizmirenju obaveza (cross-default) ili međusobno zavisnom ubrzanom dospeću (cross-acceleration);
- pozicije se odnose na identične hartije od vrednosti ili su ispunjeni uslovi iz stava 3. ove tačke ali postoji ročna ili valutna neusklađenost između pozicije kreditne zaštite i pozicije u knjizi trgovanja (valutne neusklađenosti uključuju se u obračun kapitalnog zahteva za devizni rizik u skladu sa odeljkom 3. ove glave), ili
- pozicije ispunjavaju uslove iz stava 3. ove tačke ali postoji neusklađenost između referentne obaveze i odnosne izloženosti pozicije u knjizi trgovanja, pri čemu je ugovoreno da se ova izloženost može preneti na pružaoca zaštite.
7. Tretman ulaganja u otvorene investicione fondove koja se vode u knjizi trgovanja banke
362. Kapitalni zahtev za specifični i opšti cenovni rizik za ulaganja u otvorene investicione fondove koja su raspoređena u knjigu trgovanja iznosi 32% vrednosti te pozicije. Zbir kapitalnih zahteva za cenovni i devizni rizik ovih pozicija ne može biti veći od 40% njihove vrednosti, osim ako je tač. 369. i 395. ove odluke drukčije propisano.
Netiranje između pozicija iz stava 1. ove tačke i drugih pozicija banke nije dozvoljeno, osim ako ovom odlukom nije drukčije utvrđeno.
363. Banka može da računa kapitalni zahtev za cenovni rizik pozicija po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove u skladu s tač. od 364. do 367. ove odluke ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da ovim fondom upravlja privredno društvo nad čijim poslovanjem nadzor vrši:
- nadležno regulatorno telo u Republici Srbiji, odnosno državi članici Evropske unije, ili
- nadležno regulatorno telo države koja nije članica Evropske unije ako se taj nadzor sprovodi u skladu s propisima Evropske unije i ako Narodna banka Srbije ima odgovarajuću saradnju s tim telom;
2) da prospekt ovog fonda ili njemu odgovarajući dokument u koji su uključeni svi bitni elementi prospekta sadrži:
- vrste imovine u koje je tom fondu dozvoljeno da ulaže,
- limite ulaganja i način izračunavanja ovih limita ako taj fond primenjuje limite za svoja ulaganja,
- najviši nivo učešća iznosa pozajmljenih sredstava u iznosu kapitala tog fonda ili drugog sličnog pokazatelja (leverage) ako je takav pokazatelj propisan, odnosno dozvoljen,
- politike za ograničavanje izloženosti riziku druge ugovorne strane koji proizlazi iz ulaganja u OTC derivate i repo i reverse repo transakcije i transkacije davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe ako su ova ulaganja, odnosno transakcije dozvoljeni;
3) da ovaj fond objavljuje polugodišnje i godišnje izveštaje o poslovanju, radi omogućavanja procene imovine i obaveza, prihoda i aktivnosti u toku izveštajnog perioda;
4) da su investicione jedinice ovog fonda utržive na dnevnoj osnovi, na zahtev njihovih vlasnika;
5) da su ulaganja u ovaj fond odvojena od imovine društva za upravljanje tim fondom;
6) da banka sprovodi sopstvenu procenu rizičnosti ovog fonda.
364. Ako je upoznata sa strukturom ulaganja otvorenog investicionog fonda na dnevnoj osnovi, banka može ulaganja u ove fondove da tretira kao pozicije u hartijama od vrednosti koje čine to ulaganje i da kapitalne zahteve za cenovni rizik računa u skladu sa odredbama ovog odeljka ili, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, primenom internog modela u skladu sa odeljkom 6. ove glave. U tom slučaju dozvoljeno je netiranje između ovih i drugih pozicija banke pod uslovom da banka raspolaže dovoljnim brojem investicionih jedinica koje mogu biti prikazane kao pozicije u hartijama od vrednosti koje čine to ulaganje.
365. Banka može ulaganja u otvorene investicione fondove da tretira kao hipotetičke pozicije u berzanskim indeksima ili u fiksnim grupama dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti i da kapitalne zahteve za cenovni rizik računa u skladu sa odredbama ovog odeljka ili, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, primenom internog modela u skladu sa odeljkom 6. ove glave - ako su ispunjeni sledeći uslovi:
- da je cilj politike ulaganja investicionog fonda oponašanje strukture i učinka berzanskog indeksa ili fiksne grupe dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti;
- da korelacija između dnevnog kretanja cene investicione jedinice i berzanskog indeksa ili fiksne grupe dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti iznosi najmanje 0,9 u periodu od najmanje šest meseci, pri čemu se pod ovom korelacijom podrazumeva koeficijent korelacije između dnevnog prinosa na udeo u investicionom fondu i dnevnog prinosa berzanskog indeksa ili fiksne grupe dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti čiju strukturu i učinak taj fond oponaša.
366. Ako nije upoznata sa strukturom ulaganja otvorenog investicionog fonda na dnevnoj osnovi, banka može kapitalni zahtev za cenovni rizik da računa u skladu sa odredbama ovog odeljka.
Pri računanju u smislu stava 1. ove tačke, banka polazi od pretpostavke da otvoreni investicioni fond najpre ulaže u hartije od vrednosti na koje se, u skladu sa ovim odeljkom, primenjuje najveći kapitalni zahtev za cenovni rizik, i to do najvećeg dozvoljenog iznosa, a nakon toga prema opadajućem redosledu izloženosti na koje se primenjuju niži kapitalni zahtevi, dok se ne dostigne ukupni limit ulaganja utvrđen prospektom tog fonda ili njemu odgovarajućim dokumentom. Banka pri tom uzima u obzir najveću moguću indirektnu izloženost koja može da nastane ulaganjem otvorenog investicionog fonda tako što srazmerno povećava poziciju u ovom fondu do najveće moguće izloženosti u pretpostavljenim ulaganjima u skladu s prospektom tog fonda ili njemu odgovarajućim dokumentom.
Ako je kapitalni zahtev za cenovni rizik izračunat u skladu sa stavom 2. ove tačke veći od kapitalnog zahteva za cenovni rizik izračunatog u skladu s tačkom 362. ove odluke - banka primenjuje kapitalni zahtev za cenovni rizik izračunat u skladu s tom tačkom.
367. Banka može da računa kapitalne zahteve za cenovne rizike na osnovu strukture izloženosti ulaganja investicionog fonda koju je utvrdilo treće lice pod uslovom da je obezbeđena ispravnost računanja u skladu s pravilima utvrđenim u tač. 364. i 366. ove odluke.
Kapitalni zahtev za devizni rizik
368. Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa, a banka mu je izložena po osnovu pozicija koje se vode u bankarskoj knjizi i u knjizi trgovanja.
Pod deviznom imovinom i deviznim obavezama, u smislu ove odluke, podrazumevaju se, pored imovine i obaveza iskazanih u stranoj valuti - i imovina i obaveze iskazani u dinarima i indeksirani deviznom klauzulom, pri čemu se pod deviznom klauzulom podrazumeva odredba u ugovoru kojom se ugovoreni iznos u dinarima vezuje za vrednost neke druge valute.
Dinarska protivvrednost imovine i obaveza iskazanih u stranoj valuti utvrđuje se prema zvaničnom srednjem kursu dinara na dan obračuna devizne pozicije banke. Dinarska vrednost imovine i obaveza u zlatu utvrđuje se prema poslednjoj ceni fine unce zlata utvrđenoj na Londonskoj berzi.
Banka je dužna da računa kapitalni zahtev za devizni rizik ako je zbir ukupne neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu veći od 2% kapitala banke izračunatog u skladu sa odredbama glave III ove odluke.
Kapitalni zahtev za devizni rizik izračunava se množenjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 12%.
369. Banka je dužna da računa neto otvorenu deviznu poziciju u svakoj valuti pojedinačno i neto otvorenu poziciju u zlatu kao zbir sledećih elemenata:
- neto spot pozicije, koja predstavlja razliku između devizne imovine (umanjene za ispravku vrednosti) i deviznih obaveza u određenoj valuti (uključujući i nedospele kamate), odnosno razliku između imovine i obaveza u zlatu;
- neto forvard pozicije, koja predstavlja razliku između svih iznosa koji će biti primljeni i svih koji će biti plaćeni po osnovu valutnih forvard ugovora (ili forvard ugovora na zlato), uključujući i valutne fjučers ugovore (ili fjučers ugovore na zlato) i hipotetički iznos iz valutnih svopova koji nije uključen u spot poziciju;
- neopozivih garancija, nepokrivenih akreditiva i sličnih vanbilansnih stavki na osnovu kojih je izvesno da će banka da izvrši plaćanje a verovatno je da ta sredstva neće moći da nadoknadi;
- neto delta ekvivalenta svih valutnih opcija i opcija na zlato;
- tržišne vrednosti opcija koje nisu ni valutne opcije ni opcije na zlato a čiji je predmet ugovora iskazan u stranoj valuti.
Banka može u neto otvorenu deviznu poziciju u određenoj valuti, odnosno u neto otvorenu poziciju u zlatu uključiti i buduće neto prihode/rashode koji još nisu knjigovodstveno evidentirani ali su u potpunosti zaštićeni valutnim forvard ugovorima ili sličnim ugovorima, pod uslovom da takav tretman dosledno primenjuje u skladu s MSFI/MRS.
Banka je dužna da u obračun neto otvorene devizne pozicije uključi i pozicije koje se odnose na ulaganja u investicione jedinice investicionih fondova, u skladu s njihovom valutnom strukturom. Banka za obračun ovih ulaganja može da koristi izveštaje o valutnoj strukturi investicionog fonda koji je sačinilo treće lice, pod uslovom da je na odgovarajući način obezbedila ispravnost računanja.
Ako banka nije upoznata s valutnom strukturom investicionog fonda, dužna je da pretpostavi da taj fond ulaže u devizne pozicije do najvećeg dozvoljenog iznosa u skladu s prospektom otvorenog fonda ili njemu odgovarajućim dokumentom.
370. Banka ima neto dugu poziciju u određenoj valuti ili zlatu kad je zbir iznosa svih elemenata utvrđenih u tački 369. ove odluke u toj valuti ili zlatu pozitivan, a kad je taj zbir negativan - banka ima neto kratku poziciju u toj valuti ili zlatu.
Ukupna duga devizna pozicija banke predstavlja zbir svih njenih neto dugih deviznih pozicija u pojedinim valutama.
Ukupna kratka devizna pozicija banke predstavlja zbir svih njenih neto kratkih deviznih pozicija u pojedinim valutama.
Ukupna neto otvorena devizna pozicija banke predstavlja apsolutnu vrednost ukupne duge, odnosno ukupne kratke devizne pozicije banke, zavisno od toga koja je apsolutna vrednost veća.
Radi izračunavanja otvorene devizne pozicije, banka može neto poziciju u složenoj valuti (composite currency) raščlaniti na valute koje čine tu složenu valutu, i to u skladu sa strukturom složene valute.
371. Pokazatelj deviznog rizika je odnos između ukupne neto otvorene devizne pozicije (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu) i kapitala banke izračunatog u skladu sa odredbama glave III ove odluke.
Banka je dužna da, nezavisno od toga da li primenjuje interne modele u skladu sa odeljkom 6. ove glave, održava pokazatelj deviznog rizika na kraju svakog radnog dana tako da ne bude veći od 20%.
Ako je pokazatelj deviznog rizika banke u toku dva uzastopna radna dana veći od 20%, banka je dužna je da o tome obavesti Narodnu banku Srbije najkasnije narednog radnog dana.
Izveštaje o pokazatelju deviznog rizika banka dostavlja Narodnoj banci Srbije na način, u obliku i rokovima propisanim uputstvom o izveštajima banaka.
Kapitalni zahtev za robni rizik
372. Banka je dužna da kapitalni zahtev za robni rizik izračunava primenom pojednostavljenog pristupa ili, uz prethodno obaveštenje Narodne banke Srbije, primenom pristupa lestvice dospeća. Banka je dužna da za svaku pojedinačnu vrstu robe primenjuje isti pristup u okviru jednog izveštajnog perioda, dok za različite vrste robe može primenjivati različite pristupe.
Banka je dužna da svaku poziciju u robi izražava u standardnim mernim jedinicama za tu vrstu robe. Spot cena za svaku vrstu robe preračunava se u dinarsku protivvrednost primenom zvaničnog srednjeg kursa dinara na dan obračuna.
Banka kapitalni zahtev za tržišne rizike po osnovu pozicija u zlatu i finansijskim derivatima koji se odnose na zlato računa prema pravilima za izračunavanje kapitalnog zahteva za devizni rizik na način propisan odeljkom 3. ove glave, odnosno primenom internih modela u skladu sa odeljkom 6. te glave.
Banka može iz obračuna kapitalnog zahteva za robni rizik da isključi pozicije finansiranja robe, pri čemu je dužna da za njih računa druge kapitalne zahteve u skladu sa ovom odlukom.
Banka je dužna da sve pozicije iz kojih proizlazi cenovni ili devizni rizik (npr. pozicije u finansijskim derivatima na robu, pozicije proizašle iz robnih repo i reverse repo transakcija , kao i transakcija davanja ili uzimanja u zajam robe) a nisu uključene u izračunavanje kapitalnog zahteva za robni rizik u skladu sa ovim odeljkom - uključi u obračun kapitalnih zahteva za opšti cenovni rizik i devizni rizik na način propisan odeljcima 2. i 3. ove glave.
Ako banka ima kratku poziciju u robi koja dospeva pre duge pozicije u istoj robi, dužna je da uzme u obzir mogućnost postojanja nedostatka likvidnosti na relevantnim tržištima.
Radi izračunavanja pozicije u pojedinačnoj vrsti robe, sledeće pozicije smatraju se pozicijama u istoj robi:
- pozicije u različitim podvrstama robe ako se roba jedne podvrste može isporučiti umesto robe druge podvrste;
- pozicije u sličnim vrstama robe - ako su one bliski supstituti i ako korelacija između kretanja njihovih dnevnih cena na tržištu nije manja od 0,9 posmatrano u periodu od najmanje godinu dana.
1. Robni finansijski derivati i drugi finansijski instrumenti koji se vode u knjizi trgovanja
373. Duga (kratka) pozicija u robnom fjučers ili forvard ugovoru prikazuje se kao kombinacija duge (kratke) pozicije u robi koja je predmet tih ugovora izražene u standardnim mernim jedinicama za tu vrstu robe i kratke (duge) pozicije u hipotetičkom dužničkom instrumentu s dospećem jednakim periodu do datuma izmirenja/isporuke.
374. Pozicija u robnom svop ugovoru prikazuje se kao duga pozicija u robi ako banka plaća fiksnu cenu a prima promenljivu cenu zasnovanu na tekućim tržišnim vrednostima, ili kao kratka pozicija u robi ako banka prima fiksnu cenu a plaća promenljivu cenu zasnovanu na tekućim tržišnim vrednostima.
Ako banka primenjuje pristup lestvice dospeća, robni svop ugovor prikazuje se kao niz pozicija jednakih hipotetičkom iznosu ugovora, pri čemu svaka pozicija odgovara jednom plaćanju po svop ugovoru i raspoređuje se u lestvicu dospeća u skladu s tabelom iz tačke 379. ove odluke (Tabela 28).
Robni svop ugovor koji se odnosi na različite vrste robe uključuje se u tabelu iz stava 2. ove tačke u skladu s vrstama robe na koju se odnosi.
375. Pozicije iz knjige trgovanja nastale po osnovu robnih repo transakcija ili transakcija davanja u zajam robe prikazuju se kao kombinacija duge pozicije u robi koja je predmet ugovora i hipotetičke kratke pozicije u državnoj obveznici odgovarajuće ročnosti čija je kuponska stopa jednaka stopi prinosa na ove ugovore.
Pozicije iz knjige trgovanja nastale po osnovu robnih reverse repo transakcija ili transakcija uzimanja u zajam robe prikazuju se kao hipotetičke duge pozicije u državnim obveznicama odgovarajuće ročnosti i kuponske stope jednake stopi prinosa na ove ugovore.
376. Opcije na robu i robne finansijske derivate prikazuju se na način utvrđen odredbama odeljka 5. ove glave.
Varanti koji se odnose na robu prikazuju se na isti način kao i opcije iz stava 1. ove tačke.
377. Ako za izračunavanje kapitalnog zahteva za robni rizik primenjuje pojednostavljeni pristup, banka je dužna da izračunava neto i bruto poziciju u svakoj pojedinačnoj vrsti robe.
Neto pozicija u određenoj vrsti robe predstavlja apsolutnu vrednost razlike između dugih i kratkih pozicija banke u toj vrsti robe.
Bruto pozicija u određenoj vrsti robe predstavlja zbir apsolutnih iznosa dugih i kratkih pozicija banke u toj vrsti robe.
378. Kapitalni zahtev za svaku pojedinačnu vrstu robe jednak je zbiru:
- 15% neto pozicije pomnožene tekućom tržišnom cenom robe i
- 3% bruto pozicije pomnožene tekućom tržišnom cenom robe.
Kapitalni zahtev za robni rizik u skladu s pojednostavljenim pristupom jednak je zbiru kapitalnih zahteva za svaku pojedinačnu vrstu robe izračunatih u skladu sa stavom 1. ove tačke, pomnoženom sa 1,5.
379. Ako za izračunavanje kapitalnog zahteva za robni rizik primenjuje pristup lestvice dospeća, banka je dužna da sve pozicije u istoj robi raspoređuje u odgovarajuće klase dospeća u skladu sa sledećom tabelom (Tabela 28):
Tabela 28.
Klasa dospeća |
Stopa raspona |
0 ≤ 1 mesec |
1,5% |
>1 ≤ 3 meseca |
1,5% |
>3 ≤ 6 meseci |
1,5% |
>6 ≤ 12 meseci |
1,5% |
>1 ≤ 2 godine |
1,5% |
> 2 ≤ 3 godine |
1,5% |
> 3 godine |
1,5% |
Banka je dužna da sve pozicije u zalihama robe raspoređuje u klasu dospeća do 1 mesec utvrđenu u tabeli iz ove tačke.
Ako u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banke utvrdi da banka ne primenjuje pristup lestvice dospeća u skladu sa stavom 1. ove tačke i tač. od 380. do 382. ove odluke - Narodna banka Srbije može banci naložiti da primenjuje pojednostavljeni pristup.
380. Banka može da izvrši netiranje pozicija u istoj robi i da ih u neto iznosu rasporedi u odgovarajuće klase dospeća u skladu s tabelom iz tačke 379. ove odluke (Tabela 28) ako je ispunjen jedan od sledeća dva uslova:
- da ove pozicije imaju isti datum dospeća, ili
- da se datumi dospeća ovih pozicija ne razlikuju za više od deset dana i da su ugovori iz kojih te pozicije proizlaze a kojima se trguje na tržištu predmet dnevnih isporuka.
381. Banka izračunava zbir svih dugih i zbir svih kratkih pozicija u svakoj klasi dospeća utvrđenoj u tabeli iz tačke 379. ove odluke (Tabela 28). Usklađena pozicija u određenoj klasi dospeća je iznos zbira dugih pozicija usklađen sa zbirom kratkih pozicija u toj klasi, dok se preostali iznos (razlika između te dve vrednosti) smatra (dugom ili kratkom) neusklađenom pozicijom za tu klasu dospeća i usklađuje se s neusklađenom pozicijom u narednoj klasi dospeća.
Iznos neusklađene duge (kratke) pozicije u jednoj klasi dospeća koji je usklađen s neusklađenom kratkom (dugom) pozicijom u narednoj klasi dospeća predstavlja usklađenu poziciju između te dve klase. Preostali iznos predstavlja dugu ili kratku neusklađenu poziciju između te dve klase dospeća.
382. Kapitalni zahtev za svaku pojedinačnu vrstu robe jednak je zbiru:
- zbira apsolutnih iznosa usklađenih dugih i kratkih pozicija svih pojedinačnih klasa dospeća pomnoženih odgovarajućom stopom raspona u skladu s tabelom iz tačke 379. ove odluke (Tabela 28) i tekućom tržišnom cenom robe;
- apsolutnog iznosa usklađenih pozicija između dve klase dospeća za svaku klasu dospeća u koju je preneta neusklađena pozicija iz prethodne klase dospeća pomnoženog sa 0,6% i tekućom tržišnom cenom robe;
- apsolutnog iznosa preostale neusklađene pozicije pomnoženog sa 15% i tekućom tržišnom cenom robe.
Kapitalni zahtev za robni rizik u skladu s pristupom lestvice dospeća jednak je zbiru kapitalnih zahteva za svaku pojedinačnu vrstu robe izračunatih u skladu sa stavom 1. ove tačke pomnoženom sa 1,5.
Tretman opcija
383. Radi izračunavanja kapitalnog zahteva za cenovni rizik, pozicije u opcijama iz knjige trgovanja uključuju opcije na dužničke i vlasničke hartije od vrednosti, kao i na berzanske indekse, forvarde, fjučerse, svopove i kamatne stope.
Radi izračunavanja kapitalnog zahteva za devizni rizik, pozicije u opcijama koje se vode u knjizi trgovanja ili bankarskoj knjizi uključuju valutne opcije, opcije na zlato, kao i opcije na forvarde, fjučerse i svopove na strane valute i na zlato.
Radi izračunavanja kapitalnog zahteva za robni rizik, pozicije u opcijama koje se vode u knjizi trgovanja ili bankarskoj knjizi uključuju robne opcije, kao i opcije na robne forvarde, fjučerse i svopove.
Odredbe st. od 1. do 3. ove tačke odnose se i na ugrađene opcije, hartije od vrednosti slične opcijama - varante, opcije gornje granice (cap), opcije donje granice (floor), istovremenu kupovinu (put opcije) i prodaju (call opcije - collar), kao i na sve druge finansijske instrumente s nelinearnim rizikom.
384. Banka za izračunavanje kapitalnih zahteva za cenovni, devizni i robni rizik po osnovu pozicija u opcijama može da primenjuje pojednostavljeni metod samo kad kupuje opcije. Ako banka ima poziciju u prodatim opcijama, dužna je da, radi izračunavanja kapitalnih zahteva za ove rizike, koristi delta-plus metod. Izuzetno, ako banka ima poziciju male vrednosti u prodatim opcijama koja je u potpunosti zaštićena identičnom pozicijom u kupljenim opcijama - ta pozicija može biti isključena iz obračuna kapitalnih zahteva za cenovni, devizni i robni rizik. Veličina pozicija posmatra se posebno za svaki rizik.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka kapitalne zahteve za cenovni, devizni i robni rizik po osnovu pozicija u opcijama može da računa primenom internih modela u skladu s tačkom 391. ove odluke.
Kapitalni zahtev za cenovni, devizni i robni rizik po osnovu pozicija u opcijama jednak je iznosu tog zahteva utvrđenom na osnovu metoda iz stava 1. ili stava 2. ove tačke i pomnoženom sa 1,5.
385. Za kupljene call ili put opcije, kapitalni zahtev predstavlja manju od sledeće dve vrednosti:
- tržišne vrednosti hartije od vrednosti, robe ili strane valute koje su predmet ugovora, pri čemu se kod opcija na hartije od vrednosti tržišna vrednost predmeta ugovora množi zbirom odgovarajućih pondera za specifični i opšti rizik, kod opcija na valutu ova vrednost množi se sa 8%, dok se kod opcija na robu množi sa 15%, ili
- tržišne vrednosti opcije.
Banka je dužna da kapitalni zahtev za pozicije koje su kombinacija kupljenih put opcija i dugih pozicija u predmetu ugovora, kao i za pozicije koje su kombinacija kupljenih call opcija i kratkih pozicija u predmetu ugovora, računa tako što tržišnu vrednost predmeta ugovora množi odgovarajućim ponderima i dobijeni iznos umanjuje za iznos prihoda koji ostvari kupac opcije (in the money). Za opcije na hartije od vrednosti tržišna vrednost predmeta ugovora množi se zbirom odgovarajućih pondera za specifični i opšti cenovni rizik, za opcije na valutu množi se sa 8%, dok se za opcije na robu množi sa 15%.
386. Banka je dužna da, pri obračunu kapitalnih zahteva za cenovni, devizni i robni rizik - pozicije u opcijama prikazuje kao kombinaciju hipotetičkih dugih i kratkih pozicija, odnosno raščlanjuje ih na pozicije u hartijama od vrednosti, robi ili stranim valutama koje su predmet opcija. Pozicije u tim hartijama, robi ili stranim valutama pomnožene delta koeficijentom opcije predstavljaju delta ponderisanu vrednost te opcije.
Delta (δ) opcije predstavlja procentualnu promenu cene opcije usled neznatne (inkrementalne) promene cene predmeta ugovora:
δ = δ cena opcije/ δ cena predmeta ugovora,
gde je:
δ = prvi parcijalni izvod funkcije cene opcije po ceni predmeta ugovora.
Banka je dužna da za opcije kojima se trguje na berzi koristi delta koeficijent koji obračunava ta berza, dok za opcije koje su predmet vanberzanske trgovine koristi delta koeficijent izračunat primenom internog modela, u skladu s tačkom 391. ove odluke.
Izuzetno od stava 3. ove tačke, Narodna banka Srbije može da utvrdi delta koeficijente za određene instrumente.
387. Delta ponderisana vrednost pozicije u hartiji od vrednosti, robi ili stranoj valuti koje su predmet opcije uključuje se u obračun kapitalnih zahteva za cenovni, devizni i robni rizik na sledeći način:
- kupljene call opcije kao duge pozicije;
- prodate call opcije kao kratke pozicije;
- kupljene put opcije kao kratke pozicije;
- prodate put opcije kao duge pozicije.
Delta vrednost pozicija u hartiji od vrednosti, robi ili stranoj valuti koje su predmet opcije može biti netirana suprotnom pozicijom u identičnoj hartiji od vrednosti, robi ili stranoj valuti. Ovako dobijene neto pozicije banka je dužna da uključi u obračun kapitalnih zahteva za cenovni, devizni i robni rizik.
388. Banka je dužna da, pored kapitalnog zahteva iz tačke 386. ove odluke, obračunava i dodatne kapitalne zahteve za gama rizik i vega rizik po osnovu opcija.
U smislu ove odluke, gama rizik (γ) označava parametar osetljivosti koji izražava stopu promene delte opcije za male promene cene hartije od vrednosti, robe ili strane valute koje su predmet opcije, dok vega rizik (Λ) označava parametar osetljivosti koji meri osetljivost cene opcije za male promene volatilnosti cene hartije od vrednosti, robe ili strane valute koje su predmet opcije;
Banka je dužna da za opcije kojima se trguje na berzi koristi gama i vega koeficijente koje je obračunala ta berza, dok za opcije koje su predmet vanberzanske trgovine koristi koeficijente izračunate primenom internog modela, u skladu s tačkom 391. ove odluke.
Radi izračunavanja kapitalnih zahteva za gama i vega rizik ukupne pozicije u opcijama, banka grupiše pojedinačne pozicije u opcijama u rizične kategorije. Banka može da netira gama i vega uticaje pojedinačnih pozicija samo u okviru posebne rizične kategorije, koju čine:
- svaki par stranih valuta i zlato - za valutne opcije ili opcije čiji je predmet zlato;
- svako nacionalno tržište - za opcije čiji su predmet vlasničke hartije od vrednosti (ako je vlasnička hartija od vrednosti listirana na više nacionalnih tržišta, referentno tržište određuje se prema zemlji u kojoj izdavalac te hartije ima registrovano sedište);
- svaka klasa dospeća (prema metodu dospeća), odnosno svaka zona dospeća (prema metodu trajanja) - za opcije čiji su predmet dužničke hartije od vrednosti i kamatne stope;
- svaka pojedinačna vrsta robe - za robne opcije.
a) Kapitalni zahtev za gama rizik po osnovu pozicija u opcijama
389. Radi izračunavanja kapitalnog zahteva za gama rizik po osnovu pozicija u opcijama, banka je dužna da računa gama uticaj za svaku pojedinačnu opciju, aproksimacijom cene opcije Tejlorovim nizom:
gama uticaj = |
1 |
gama x N x (ΔB)2, |
2 |
gde je:
gama = drugi parcijalni izvod funkcije cene opcije po ceni predmeta ugovora,
N = količina predmeta ugovora,
ΔB = varijacija cene predmeta ugovora.
Varijacija cene predmeta ugovora (ΔB) izračunava se na sledeći način:
1) za opcije čiji su predmet ugovora dužničke hartije od vrednosti i kamatne stope - tržišna vrednost predmeta ugovora množi se odgovarajućim ponderima iz tabele iz tačke 348. ove odluke (Tabela 25), odnosno odgovarajućim promenama kamatne stope iz tabele iz tačke 351. te odluke (Tabela 26), zavisno od pristupa koji banka koristi;
2) za opcije čiji su predmet vlasničke hartije od vrednosti - tržišna vrednost predmeta ugovora množi se sa 8%;
3) za valutne opcije ili opcije čiji je predmet zlato - tržišna vrednost predmeta ugovora množi se sa 8%;
4) za opcije na robu - tržišna vrednost predmeta ugovora množi se sa 15%.
Radi izračunavanja kapitalnog zahteva za gama rizik ukupne pozicije u opcijama, banka je dužna da sabira pojedinačne gama uticaje u okviru posebnih rizičnih kategorija. Tako dobijeni neto gama uticaji za svaku posebnu rizičnu kategoriju mogu imati pozitivnu ili negativnu vrednost. Zbir apsolutnih vrednosti svih negativnih neto gama uticaja po svim rizičnim kategorijama predstavlja kapitalni zahtev za gama rizik ukupne pozicije u opcijama.
b) Kapitalni zahtev za vega rizik po osnovu pozicija u opcijama
390. Radi izračunavanja kapitalnog zahteva za vega rizik po osnovu pozicija u opcijama, banka je dužna da računa vega uticaj za svaku pojedinačnu opciju, aproksimacijom cene opcije Tejlorovim nizom:
vega uticaj = vega x N x |
volatilnost |
, |
4 |
gde je:
vega = prvi parcijalni izvod funkcije cene opcije po volatilnosti cene predmeta ugovora,
N = količina predmeta ugovora.
Radi izračunavanja vega uticaja pretpostavlja se da promena volatilnosti iznosi jednu četvrtinu tekuće volatilnosti (+/-25%).
Radi izračunavanja kapitalnog zahteva za vega rizik ukupne pozicije u opcijama, banka je dužna da sabira pojedinačne vega uticaje u okviru posebnih rizičnih kategorija. Tako dobijeni neto vega uticaji za svaku posebnu rizičnu kategoriju mogu imati pozitivnu ili negativnu vrednost. Zbir apsolutnih vrednosti svih negativnih neto vega uticaja po svim rizičnim kategorijama predstavlja kapitalni zahtev za vega rizik ukupne pozicije u opcijama.
v) Interni modeli za izračunavanje delta, gama i vega koeficijenta
391. Banka može da koristi interni model za izračunavanje delta, gama i vega koeficijenata uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije ako dokaže da je uspostavila pouzdan i adekvatan sistem za upravljanje rizicima, da ga primenjuje na odgovarajući način i da ispunjava kvalitativne uslove iz tačke 394. ove odluke.
Pri podnošenju zahteva za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi:
- opšte informacije o internom modelu za vrednovanje opcija, kao i unutrašnji akt kojim se uređuje strategija trgovanja opcijama, tehnike ublažavanja rizika koji nastaju po osnovu opcija, te planirani obim trgovanja opcijama;
- dokumentaciju o ispunjavanju kvalitativnih uslova iz tačke 394. ove odluke;
- pretpostavke korišćene u internom modelu za vrednovanje opcija, kao i način provere adekvatnosti korišćenih pretpostavki;
- opis metode za procenu parametara internog modela za vrednovanje opcija.
Nakon dobijanja saglasnosti iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da kontinuirano primenjuje model iz te tačke.
Ako banka više ne ispunjava uslove iz stava 1. ove tačke, dužna je da o tome bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije i da joj u najkraćem mogućem roku dostavi ili odgovarajući plan ponovnog usklađivanja sa ovim uslovima ili odgovarajući dokaz da posledice odstupanja od tih uslova nisu materijalno značajne. Ako je dostavila plan iz ovog stava, banka je dužna da Narodnu banku Srbije obavesti o tome da se uskladila sa uslovima iz tog stava u roku iz ovog plana.
Narodna banka Srbije može da ukine saglasnost iz stava 1. ove tačke ako utvrdi da banka ne ispunjava uslove iz ove tačke a posledice tog neispunjavanja su materijalno značajne, ako banka nije dostavila plan iz stava 4. te tačke, ako je dostavila neadekvatan plan ili ne postupa po dostavljenom planu.
Pristup internih modela
392. Radi izračunavanja kapitalnih zahteva za cenovni, devizni i robni rizik - banka može, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, da koristi pristup internih modela ili kombinaciju ovog pristupa s pristupima navedenim u odeljcima od 2. do 5. ove glave.
Banka može da koristi kombinaciju pristupa iz stava 1. ove tačke samo za različite rizike, dok je za izračunavanje kapitalnog zahteva za određenu vrstu rizika dužna da primenjuje samo jedan pristup na sve izloženosti.
Ako koristi kombinaciju pristupa iz stava 1. ove tačke, banka ukupni kapitalni zahtev za cenovni, devizni i robni rizik računa kao zbir kapitalnih zahteva izračunatih u skladu sa odeljcima 2, 3, 4. ili 5. ove glave i kapitalnog zahteva izračunatog primenom internih modela.
1. Uslovi za korišćenje pristupa internih modela
393. Banka može da koristi pristup internih modela za izračunavanje kapitalnih zahteva za cenovni, devizni i robni rizik ili kombinaciju pristupa internih modela s pristupima navedenim u odeljcima od 2. do 5. ove glave, ako ispunjava sledeće uslove:
- kvalitativne uslove utvrđene u tač. od 394. do 396. ove odluke;
- kvantitativne uslove utvrđene u tački 397. ove odluke;
- dodatne uslove utvrđene u tački 398. ove odluke ako namerava da koristi pristup internih modela za specifični cenovni rizik;
- da internu validaciju modela i back testiranje sprovodi u skladu s tač. 399. i 400. ove odluke.
394. Ako namerava da koristi pristup internih modela u skladu s tačkom 392. ove odluke, banka je dužna da uspostavi pouzdan i adekvatan sistem upravljanja rizicima i da ga primenjuje na dosledan način, kao i da ispunjava sledeće opšte kvalitativne uslove:
1) da je interni model za merenje rizika uključen u proces dnevnog upravljanja rizicima i da se koristi kao osnova za izveštavanje izvršnog odbora banke o rizicima kojima je banka izložena ili može biti izložena;
2) da je obrazovala posebnu organizacionu jedinicu koja za svoj rad odgovara direktno izvršnom odboru banke i u čijem je delokrugu funkcija upravljanja tržišnim rizicima, a naročito:
- uspostavljanje dela sistema za upravljanje rizicima koji se odnosi na tržišne rizike,
- sačinjavanje i analiza dnevnih izveštaja o podacima dobijenim korišćenjem internog modela i merama koje je neophodno preduzeti u vezi s limitima trgovanja,
- inicijalna i kontinuirana validacija internog modela;
3) da upravni i izvršni odbor banke aktivno učestvuju u procesu kontrole rizika, pri čemu dnevne izveštaje organizacione jedinice iz odredbe pod 2) ovog stava analizira nivo rukovodstva banke ovlašćen za ograničavanje i smanjivanje pozicija koje zauzimaju zaposleni ovlašćeni za ugovaranje tržišnih transakcija, kao i ukupne izloženosti banke tržišnim rizicima;
4) da ima dovoljan broj zaposlenih odgovarajuće stručnosti i osposobljenih za korišćenje složenih modela za ugovaranje tržišnih transakcija, upravljanje tržišnim rizicima, te knjigovodstveno evidentiranje i reviziju transakcija;
5) da je uspostavila procedure za praćenje i obezbeđivanje usklađenosti sa unutrašnjim aktima i kontrolnim mehanizmima funkcionisanja sistema za merenje rizika;
6) da je obezbeđena dokumentacija o pouzdanosti i tačnosti primenjenog internog modela za merenje rizika;
7) da redovno sprovodi stres testiranje čije rezultate analizira izvršni odbor banke i, u skladu s tim rezultatima, menja unutrašnje akte i limite u vezi sa aktivnostima trgovanja;
8) da organizaciona jedinica iz odredbe pod 2) ovog stava redovno sprovodi back testiranje internog modela za merenje rizika;
9) da unutrašnja revizija banke najmanje jednom godišnje sprovodi procenu procesa upravljanja tržišnim rizicima, koja obuhvata kako aktivnosti organizacione jedinice u čijem je delokrugu ugovaranje tržišnih transakcija, tako i aktivnosti organizacione jedinice iz odredbe pod 2) ovog stava, a naročito procenu:
- adekvatnosti dokumentacije o procesu upravljanja ovim rizicima,
- organizacije i rada organizacione jedinice iz odredbe pod 2) ovog stava,
- korišćenja rezultata internog modela za merenje tržišnih rizika u procesu dnevnog upravljanja tim rizicima, kao i pouzdanosti sistema za izveštavanje rukovodstva banke,
- procesa koje banka koristi za odobravanje modela za procenu i vrednovanje rizika koje primenjuju zaposleni u organizacionoj jedinici u čijem je delokrugu ugovaranje tržišnih transakcija, u organizacionoj jedinici iz odredbe pod 2) ovog stava, kao i u organizacionoj jedinici zaduženoj za knjigovodstveno evidentiranje transakcija,
- sveobuhvatnosti modela za merenje ovih rizika i adekvatnosti provere svih značajnih promena u procesu merenja tih rizika,
- tačnosti i potpunosti podataka o pozicijama, tačnosti i pouzdanosti pretpostavki o volatilnosti i korelacijama, kao i tačnosti vrednovanja i izračunavanja osetljivosti na rizik,
- procedura koje banka koristi za proveru međusobne usklađenosti, blagovremenosti i pouzdanosti izvora podataka korišćenih u internom modelu, uključujući i nezavisnost tih izvora,
- procedura koje banka koristi za proveru back testiranja modela.
Stres testiranje iz stava 1. odredba pod 7) ove tačke obuhvata nelikvidnost tržišta u stresnim tržišnim uslovima, rizik koncentracije, jednostrana tržišta (one-way markets), rizik događaja (event risk), rizik neočekivanog neizmirenja obaveza druge ugovorne strane (jump-to-default risk), nelinearnost proizvoda, pozicije sa znatnim gubitkom (deep out-of-the-money positions), pozicije podložne velikim cenovnim promenama, kao i ostale rizike koji nisu na odgovarajući način obuhvaćeni internim modelom banke. Scenariji stres testova koje banka sprovodi treba da odražavaju karakteristike portfolija i period neophodan da se banka zaštiti od rizika ili da upravlja rizicima u stresnim tržišnim uslovima.
395. Banka je dužna da interni model unapređuje u skladu s tržišnim razvojem modela i dobrom poslovnom praksom.
Interni model banke obuhvata sve materijalno značajne rizike opcija i instrumenata sličnih opcijama (nelinearne rizike). Banka je dužna da sve rizike koji nisu obuhvaćeni internim modelom adekvatno pokrije svojim kapitalom.
Banka je dužna da internim modelom obuhvati dovoljan broj faktora rizika, zavisno od aktivnosti trgovanja banke na različitim tržištima, a naročito sledeće:
1) za kamatni rizik: skup faktora rizika koji odgovaraju kamatnim stopama za svaku valutu u kojoj banka ima kamatno osetljive bilansne pozicije i vanbilansne stavke, pri čemu se kriva prinosa modelira korišćenjem jednog od opšteprihvaćenih pristupa, a za značajne izloženosti kamatnom riziku u glavnim valutama i tržištima kriva prinosa se deli na najmanje šest segmenata dospeća, kako bi obuhvatila volatilnost stopa duž krive prinosa (interni model obuhvata rizik nesavršene korelacije između različitih kriva prinosa, tj. korelacije s koeficijentom manjim od 1);
2) za devizni rizik: faktore rizika koji odgovaraju zlatu, stranim valutama u kojima su izražene pozicije banke, kao i ulaganjima u investicione jedinice koje su izražene u stranoj valuti, pri čemu banka za obračun ovih ulaganja može da koristi izveštaje trećeg lica o valutnoj strukturi investicionog fonda pod uslovom da je obezbeđena ispravnost računanja, a ako nije upoznata sa strukturom ovih ulaganja - dužna je da na te pozicije primenjuje tretman utvrđen tačkom 366. ove odluke;
3) za rizik ulaganja u vlasničke hartije od vrednosti: najmanje jedan faktor rizika za svako tržište vlasničkih hartija od vrednosti na kome banka ima značajne pozicije;
4) za robni rizik: najmanje jedan faktor rizika za svaku robu u kojoj banka ima značajnu poziciju, pri čemu interni model obuhvata rizik nesavršene korelacije između slične robe, kao i izloženosti promenama terminskih cena koje proizlaze iz neusklađenosti dospeća, a ovim modelom uzimaju se u obzir i tržišne karakteristike, naročito datumi isporuke i tržišna ograničenja za zaposlene ovlašćene za ugovaranje transakcija.
396. Banka može da koristi empirijske korelacije u okviru određene rizične kategorije ili između rizičnih kategorija ako je njen sistem za merenje korelacija pouzdan i sveobuhvatan.
397. Ako banka namerava da koristi pristup internih modela u skladu s tačkom 392. ove odluke, dužna je da pri izračunavanju VaR parametra ispunjava sledeće kvantitativne uslove:
- da najmanje dnevno računa VaR parametar;
- da je jednostrani interval poverenja 99%;
- da je period držanja deset dana (pri računanju VaR parametra banka koristi faktore koji odražavaju volatilnost cena u periodu od deset dana);
- da se VaR parametar računa na osnovu perioda posmatranja ne kraćeg od jedne godine, osim u slučaju znatnog povećanja volatilnosti cena, kad period posmatranja može biti i kraći;
- da se vremenska serija podataka ažurira najmanje jednom u tri meseca.
v) Dodatni uslovi za specifični cenovni rizik
398. Ako namerava da koristi pristup internih modela za specifični cenovni rizik po osnovu pozicija u dužničkim i vlasničkim hartijama od vrednosti u knjizi trgovanja banke - banka je dužna da obezbedi da interni model ispunjava i sledeće uslove:
- da objašnjava istorijske varijacije cena u portfoliju;
- da obuhvata koncentraciju portfolija u odnosu na veličinu portfolija i promenu njegove strukture;
- da provereno funkcioniše u nepovoljnom okruženju;
- da je sprovedeno back testiranje radi procene da li adekvatno obuhvata specifični cenovni rizik;
- da je osetljiv na značajne specifične razlike između sličnih pozicija, odnosno na rizik koji iz njih proizlazi (name-related basis risk);
- da obuhvata rizik događaja.
Pored uslova iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da ispuni i sledeće dodatne uslove:
- ako je izložena riziku događaja koji nije obuhvaćen VaR parametrom jer je izvan desetodnevnog perioda držanja i intervala poverenja od 99% - dužna je da uticaj ovog rizika uključi u procenu internog kapitala;
- da se internim modelom oprezno procenjuje rizik koji proizlazi iz manje likvidnih pozicija i pozicija sa ograničenom transparentnošću cena u redovnim tržišnim uslovima;
- da interni model ispunjava minimalne standarde kvaliteta podataka, pri čemu pretpostavljene vrednosti podataka treba da budu oprezno procenjene i banka može da ih koristi samo ako dostupni tržišni podaci nisu dovoljni ili ne odražavaju stvarnu volatilnost pozicije ili portfolija.
Pored uslova iz st. 1. i 2. ove tačke, banka je dužna da utvrdi način na koji se u obračun kapitalnog zahteva uključuje rizik koji proizlazi iz pozicija iz knjige trgovanja a nije obuhvaćen VaR parametrom (incremental risk). Ako banka izračunava kapitalni zahtev za ovaj rizik, dužna je da donese metodologiju za procenu tog rizika.
Banka je dužna da na način uključivanja rizika iz stava 3. ove tačke na odgovarajući način primenjuje odredbe odeljka 2. glave IV ove odluke, pod pretpostavkom da je nivo rizika konstantan i da je taj način prilagođen za uticaj likvidnosti, koncentracije, zaštite i rizika opcija ugrađenih u kamatno osetljive bilansne pozicije i vanbilansne stavke banke (optionality).
Ako nije utvrdila način na koji u obračun kapitalnog zahteva uključuje rizik iz stava 3. ove tačke, banka je dužna da izračunava dodatni kapitalni zahtev za ovaj rizik primenom pristupa koji odgovara pristupu utvrđenom u odeljcima 1. ili 2. glave IV ove odluke.
g) Interna validacija modela i back testiranje
399. Cilj validacije internog modela jeste provera pouzdanosti ovog modela, kao i provera da li su svi materijalno značajni rizici obuhvaćeni tim modelom.
Banka je dužna da obezbedi proces validacije internog modela koji sprovode zaposleni u banci odgovarajuće stručnosti i iskustva koji nisu učestvovali u procesu izrade i razvoja ovog modela.
Banka je dužna da sprovede validaciju internog modela nakon njegove izrade, kao i nakon svih značajnih promena tog modela. Banka je dužna da validaciju internog modela sprovodi i periodično, a posebno u slučaju izrazitijih promena tržišnih uslova i strukture portfolija banke.
Interna validacija modela obuhvata naročito:
- testiranje pretpostavki modela radi provere da li su korišćene pretpostavke adekvatne i da li njihovo uključivanje u model obezbeđuje ispravnu procenu rizika (bez potcenjivanja ili precenjivanja rizika);
- sprovođenje back testiranja koje odgovara strukturi i rizičnosti portfolija;
- korišćenje hipotetičkih portfolija radi provere da li interni model obuhvata moguće strukturne promene portfolija (npr. bazni rizik i rizik koncentracije).
400. Radi kontinuiranog praćenja tačnosti internog modela, banka je dužna da sprovodi back testiranje za svaki radni dan, odnosno da rezultate internog modela (dnevni VaR parametar izračunat na kraju radnog dana) poredi s dnevnom promenom vrednosti portfolija na kraju prethodnog, odnosno narednog radnog dana.
Banka je dužna da back testiranje sprovodi na osnovu stvarnih i hipotetičkih promena portfolija, pri čemu stvarne promene portfolija ne obuhvataju naknade, provizije i neto kamatni prihod. Back testiranje zasnovano na hipotetičkim promenama portfolija sprovodi se poređenjem vrednosti portfolija na kraju radnog dana i na kraju narednog radnog dana, pod pretpostavkom nepromenjene strukture portfolija.
Ako Narodna banka Srbije u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banke utvrdi da back testiranje ima određene nedostatke, banka je dužna da preduzme odgovarajuće mere kojima će u najkraćem roku otkloniti te nedostatke.
2. Izračunavanje kapitalnog zahteva
401. Kapitalni zahtev za cenovni, devizni i robni rizik u skladu s pristupom internih modela jednak je proizvodu koeficijenta 1,5 i veće od sledeće dve vrednosti:
- VaR parametar izračunat na kraju prethodnog radnog dana, koji je po potrebi uvećan za kapitalni zahtev za rizik iz tačke 398. stav 3. ove odluke, ili
- prosečan VaR parametar izračunat za prethodnih 60 radnih dana i pomnožen najmanje faktorom 3 uvećanim za plus faktor u skladu s tabelom iz ove tačke (Tabela 29), koji je po potrebi uvećan za dodatni kapitalni zahtev za rizik iz tačke 398. stav 3. ove odluke.
Faktor kojim se množi prosečan VaR parametar iz stava 1, alineja druga, ove tačke uvećava se za plus faktor zavisno od broja prekoračenja internog modela utvrđenog na osnovu back testiranja sprovedenog za prethodnih 250 radnih dana, u skladu sa sledećom tabelom (Tabela 29):
Tabela 29.
Zona |
Broj prekoračenja |
Plus faktor |
Zelena |
0 |
0,00 |
1 |
0,00 |
|
2 |
0,00 |
|
3 |
0,00 |
|
4 |
0,00 |
|
Žuta |
5 |
0,40 |
6 |
0,50 |
|
7 |
0,65 |
|
8 |
0,75 |
|
9 |
0,85 |
|
Crvena |
10 i više |
1,00 |
Radi određivanja broja prekoračenja internog modela, banka može da koristi back testiranje zasnovano ili na stvarnim ili na hipotetičkim promenama portfolija.
U smislu ove tačke, prekoračenje internog modela postoji kad je jednodnevna promena vrednosti portfolija banke veća od vrednosti rezultata tog modela (jednodnevni VaR parametar).
Radi određivanja faktora iz stava 2. ove tačke, broj prekoračenja računa se najmanje jednom u tri meseca.
402. Banka je dužna da, najkasnije u roku od pet dana od dana kad je izvršeno back testiranje, Narodnu banku Srbije obavesti o broju prekoračenja iz tačke 401. ove odluke koja dovode do povećanja plus faktora.
Ako je broj prekoračenja iz stava 1. ove tačke veći od deset (crvena zona), Narodna banka Srbije može, ako proceni da interni model više nije adekvatan, ukinuti banci saglasnost za korišćenje internog modela ili propisanim merama naložiti joj da otkloni uočene nepravilnosti i unapredi taj model.
3. Način davanja saglasnosti Narodne banke Srbije za korišćenje pristupa internih modela
403. Pri podnošenju zahteva za dobijanje saglasnosti za korišćenje pristupa internih modela - banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi:
- opšte informacije u vezi s korišćenjem tog pristupa ili kombinacije pristupa iz tačke 392. stav 1. ove odluke;
- dokumentaciju o ispunjenosti kvalitativnih uslova iz tač. 394. i 395. ove odluke;
- dokumentaciju o ispunjenosti kvantitativnih uslova iz tačke 397. ove odluke;
- dokumentaciju o ispunjenosti dodatnih uslova iz tačke 398. ove odluke, ako banka namerava da koristi pristup internih modela za specifični cenovni rizik;
- dokumentaciju o ispunjenosti uslova za validaciju modela i back testiranje iz tač. 399. i 400. ove odluke.
O zahtevu za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke Narodna banka Srbije odlučuje u roku od šest meseci od dana prijema urednog zahteva.
Ako namerava da koristi empirijske korelacije u skladu s tačkom 396. ove odluke - banka je dužna da, pored informacija i dokumentacije iz stava 1. ove tačke, dostavi i dokumentaciju kojom dokazuje je njen sistem za merenje korelacija pouzdan i sveobuhvatan.
Banka je dužna da, nakon dobijanja saglasnosti iz stava 1. ove tačke, obezbedi kontinuiranu ispunjenost uslova utvrđenih u tom stavu.
Narodna banka Srbije u saglasnosti za korišćenje pristupa internih modela za izračunavanje kapitalnog zahteva za cenovni, devizni i robni rizik utvrđuje i da li banka može, u skladu s tačkom 396. ove odluke, da koristi empirijske korelacije u okviru određene rizične kategorije ili između rizičnih kategorija, zatim da li može da koristi kombinaciju pristupa internih modela iz tačke 392. stav 1. te odluke, kao i kakvu kombinaciju može da koristi.
Ako banka više ne ispunjava uslove iz stava 1. ove tačke, dužna je da o tome bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije i da joj u najkraćem mogućem roku dostavi ili odgovarajući plan ponovnog usklađivanja sa ovim uslovima ili odgovarajući dokaz da posledice odstupanja od tih uslova nisu materijalno značajne. Ako je dostavila plan iz ovog stava, banka je dužna da Narodnu banku Srbije obavesti o tome da se uskladila sa uslovima iz tog stava u roku iz ovog plana.
Ako više ne namerava da koristi empirijske korelacije, odnosno ako namerava da promeni kombinaciju pristupa iz stava 4. ove tačke, banka je dužna da o tome bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije i da joj istovremeno dostavi zahtev za izmenu saglasnosti, odnosno zahtev za dobijanje nove saglasnosti iz tog stava.
Ako je dobila saglasnost Narodne banke Srbije za korišćenje pristupa internih modela ili kombinacije tih pristupa iz tačke 392. stav 1. ove odluke, banka može iz opravdanih razloga da pređe na primenu pristupa propisanih u odeljcima 2, 3, 4. ili 5. ove glave samo uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije. Pri podnošenju zahteva za dobijanje ove saglasnosti, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi odgovarajuću dokumentaciju kojom dokazuje opravdanost prestanka primene pristupa internih modela za sve ili pojedine vrste tržišnih rizika.
4. Ukidanje saglasnosti za korišćenje pristupa internih modela
404. Narodna banka Srbije može ukinuti saglasnost za korišćenje pristupa internih modela ili kombinacije tih pristupa iz tačke 392. stav 1. ove odluke ako utvrdi da banka više ne ispunjava uslove iz tačke 403. te odluke a posledice tog neispunjavanja su materijalno značajne, ako nije dostavila plan iz tačke 403. stav 5. ove odluke, ako je dostavila neadekvatan plan i ako ne postupa po dostavljenom planu, kao i ako je broj prekoračenja modela iz tačke 401. te odluke takav da model više nije adekvatan.
Ako Narodna banka Srbije ukine banci saglasnost iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da kapitalne zahteve za cenovni, devizni i robni rizik računa u skladu s pristupima utvrđenim u odeljcima od 2. do 5. ove glave.
KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK
405. Banka je dužna da kapitalni zahtev za operativni rizik izračunava primenom jednog od sledećih pristupa:
1) pristupa osnovnog indikatora,
2) standardizovanog pristupa,
3) naprednog pristupa, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka može uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije da izračunava kapitalni zahtev za operativni rizik primenom jedne od sledećih kombinacija pristupa:
1) naprednog i standardizovanog pristupa,
2) naprednog pristupa i pristupa osnovnog indikatora,
3) standardizovanog pristupa i pristupa osnovnog indikatora.
406. Banka koja primenjuje standardizovani ili napredni pristup može preći na primenu drugog pristupa ili kombinacije pristupa samo uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, s tim što je dužna da uz zahtev za ovaj prelazak dostavi dokumentaciju kojom dokazuje opravdanost tog prelaska.
Dostavljanjem banci rešenja o saglasnosti za prelazak iz stava 1. ove tačke - prethodno dobijena saglasnost za primenu pristupa prestaje da važi.
U rešenju iz stava 2. ove tačke Narodna banka Srbije utvrđuje rokove za prelazak banke na odobreni pristup.
Ako u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banke utvrdi da banka više ne ispunjava uslove za primenu standardizovanog pristupa, Narodna banka Srbije može naložiti banci da, u celosti ili u određenim delovima poslovanja, pređe na upotrebu pristupa osnovnog indikatora.
Ako u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banke utvrdi da banka više ne ispunjava uslove za primenu naprednog pristupa za koji je dobila saglasnost - Narodna banka Srbije može ovu saglasnost ukinuti u celini ili delimično i naložiti banci da, u celosti ili u određenim delovima poslovanja, pređe na upotrebu standardizovanog pristupa ili pristupa osnovnog indikatora.
Pristup osnovnog indikatora
407. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora jednak je iznosu trogodišnjeg proseka indikatora izloženosti pomnoženog stopom kapitalnog zahteva od 15%.
Trogodišnji prosek indikatora izloženosti iz stava 1. ove tačke predstavlja aritmetičku sredinu vrednosti tog indikatora za prethodne tri godine. Ako je za bilo koju od prethodne tri godine indikator izloženosti bio negativan ili jednak nuli, taj iznos se ne uključuje u izračunavanje trogodišnjeg proseka, već se ovaj prosek izračunava kao odnos zbira pozitivnih vrednosti indikatora izloženosti i broja godina u kojima su ostvarene te vrednosti.
Indikator izloženosti iz stava 1. ove tačke izračunava se kao zbir neto prihoda od kamata i neto nekamatnih prihoda na osnovu sledećih elemenata:
- prihodi i rashodi od kamata,
- prihodi od dividendi i učešća,
- prihodi i rashodi od naknada i provizija,
- dobici i gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti,
- prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza,
- prihodi i rashodi od kursnih razlika,
- ostali prihodi iz redovnog poslovanja.
U izračunavanje indikatora izloženosti ne uključuju se:
- rashodi indirektnih otpisa plasmana po osnovu bilansnih pozicija,
- rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije,
- ostali rashodi iz redovnog poslovanja,
- realizovani dobici/gubici po osnovu finansijske imovine koja nije namenjena trgovanju,
- ostali prihodi koji ne potiču iz redovnog poslovanja banke (npr. prihodi po osnovu ugovora o osiguranju).
Troškovi nastali po osnovu poveravanja poslova trećim licima koja nisu povezana s bankom smatraju se ostalim rashodima iz redovnog poslovanja. Banke nisu dužne da u izračunavanje indikatora izloženosti uključe troškove nastale po osnovu poveravanja poslova trećim licima ako su propisi kojima se uređuje poslovanje tih lica i nadzor nad tim poslovanjem usklađeni s propisima Evropske unije.
Banka indikator izloženosti izračunava na osnovu podataka iz revidiranih godišnjih finansijskih izveštaja, a ako ti izveštaji još nisu revidirani - može da koristi i podatke iz nerevidiranih finansijskih izveštaja za tu godinu.
Standardizovani pristup
408. Ako za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik koristi standardizovani pristup - banka je dužna da ispuni sledeće uslove:
1) da, u okviru sistema za upravljanje rizicima, uspostavi proces upravljanja ovim rizikom koji je dokumentovan na odgovarajući način i u kome su jasno utvrđene odgovornosti;
2) da identifikuje izloženosti banke ovom riziku, kao i da prikuplja relevantne podatke o tom riziku, uključujući i podatke o materijalno značajnim gubicima;
3) da je proces upravljanja ovim rizikom predmet unutrašnje ili spoljne revizije;
4) da je procena ovog rizika sastavni deo jedinstvenog sistema za upravljanje rizicima, a da su rezultati ove procene osnov za praćenje i kontrolu rizičnog profila banke po osnovu operativnog rizika;
5) da izveštavanje o ovom riziku pruža rukovodstvu i zaposlenima uključenim u proces upravljanja tim rizikom odgovarajuću podršku u donošenju odluka, a da je banka usvojila procedure za preduzimanje odgovarajućih aktivnosti na osnovu informacija dobijenih na osnovu ovog izveštavanja.
Ako namerava da kapitalni zahtev za operativni rizik izračunava primenom standardizovanog pristupa - banka je dužna da, najkasnije u roku od 15 dana pre početka primene ovog pristupa, o tome obavesti Narodnu banku Srbije, kao i da uz obaveštenje dostavi:
- prikaz organizacione strukture banke s jasno utvrđenim delokrugom organizacione jedinice u kojoj se obavljaju poslovi upravljanja ovim rizikom i utvrđenim odgovornostima zaposlenih u toj organizacionoj jedinici;
- dokumentaciju kojom dokazuje ispunjenost uslova iz stava 1. ove tačke;
- opis procesa sopstvene procene ovog rizika;
- izveštaj unutrašnje ili spoljne revizije o adekvatnosti procesa za upravljanje ovim rizikom.
Banka je dužna da Narodnoj banci Srbije najmanje jednom godišnje dostavlja dokumentaciju iz stava 2. ove tačke.
409. Radi izračunavanja kapitalnog zahteva za operativni rizik primenom standardizovanog pristupa, banka je dužna da poslovne aktivnosti razvrsta u linije poslovanja u skladu sa sledećem tabelom (Tabela 30) i da za svaku od tih linija izračunava indikator izloženosti na način propisan tačkom 407. st. od 3. do 6. ove odluke:
Tabela 30.
Razvrstavanje linija poslovanja
Linija poslovanja |
Poslovne aktivnosti |
Stopa kapitalnog zahteva |
Finansiranje privrednih subjekata |
Poslovi pokrovitelja emisije finansijskih instrumenata |
18% |
Usluge koje se odnose na poslove pokrovitelja |
||
Investiciono savetovanje |
||
Konsultantske usluge u vezi sa strukturom kapitala, poslovnim strategijama i povezanim aktivnostima, kao i pružanje usluga koje se odnose na sticanje akcija i udela u drugim društvima i druga značajna ulaganja |
||
Poslovi investicionog istraživanja i finansijske analize, kao i ostale vrste savetodavnih usluga koje se odnose na transakcije finansijskim instrumentima |
||
Trgovina i prodaja |
Trgovina za sopstveni račun |
18% |
Poslovi povezani s tržištem novca |
||
Prijem i obrada naloga koji se odnose na jedan ili više finansijskih instrumenata |
||
Izvršavanje naloga za račun klijenta |
||
Plasiranje finansijskih instrumenata bez obaveze otkupa |
||
Upravljanje multilateralnim sistemom trgovanja |
||
Brokerski poslovi s fizičkim licima (uključujući i preduzetnike, poljoprivrednike i mala i srednja preduzeća koja ispunjavaju uslove iz tačke 49. ove odluke) |
Prijem i obrada naloga koji se odnose na jedan ili više finansijskih instrumenata |
12% |
Izvršavanje naloga za račun klijenata |
||
Plasiranje finansijskih instrumenata bez obaveze otkupa |
||
Bankarski poslovi s privrednim društvima |
Primanje depozita i drugih povratnih sredstava |
15% |
Kreditiranje |
||
Finansijski lizing u skladu sa odredbama posebnog zakona |
||
Izdavanje garancija i drugih oblika jemstava |
||
Bankarski poslovi s fizičkim licima (uključujući i preduzetnike, poljoprivrednike i mala i srednja preduzeća koja ispunjavaju uslove iz tačke 49. ove odluke) |
Primanje depozita i drugih povratnih sredstava |
12% |
Kreditiranje |
||
Finansijski lizing u skladu sa odredbama posebnog zakona |
||
Izdavanje garancija i drugih oblika jemstava |
||
Platni promet |
Usluge povezane s transferom novca |
18% |
Izdavanje instrumenata plaćanja i upravljanje njima |
||
Agencijske usluge |
Čuvanje finansijskih instrumenata za račun klijenata, uključujući i sa ovim povezane usluge kao što je upravljanje gotovinom i sredstvima obezbeđenja, kao i upravljanje tim instrumentima |
15% |
Upravljanje imovinom |
Upravljanje portfolijom |
12% |
Upravljanje fondovima |
||
Ostali oblici upravljanja imovinom |
Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa jednak je trogodišnjem proseku godišnjih kapitalnih zahteva za sve linije poslovanja.
Godišnji kapitalni zahtev iz stava 2. ove tačke jednak je zbiru kapitalnih zahteva za pojedinačne linije poslovanja iz te tačke za određenu godinu.
Kapitalni zahtev za pojedinačne linije poslovanja iz stava 3. ove tačke jednak je proizvodu indikatora izloženosti izračunatog za tu liniju poslovanja i odgovarajuće stope kapitalnog zahteva utvrđene u tabeli iz ove tačke (Tabela 30).
Ako su za bilo koju godinu kapitalni zahtevi za pojedinačnu liniju poslovanja negativni, ovi zahtevi (s negativnim predznakom) uključuju se u izračunavanje godišnjeg kapitalnog zahteva iz stava 2. ove tačke.
Trogodišnji prosek godišnjih kapitalnih zahteva iz stava 2. ove tačke predstavlja aritmetičku sredinu tih zahteva. Ako je godišnji kapitalni zahtev negativan, banka u obračun trogodišnjeg proseka za godinu u kojoj je izračunat negativni kapitalni zahtev uključuje nulu umesto negativnog broja i trogodišnji prosek deli sa tri.
410. Banka je dužna da unutrašnjim aktima utvrdi politike, procedure i kriterijume za izračunavanje indikatora izloženosti, odnosno za razvrstavanje pojedinačnih poslovnih aktivnosti u linije poslovanja, kao i da ove kriterijume prilagođava novim ili izmenjenim uslovima poslovanja.
Osnovni kriterijumi na osnovu kojih banka vrši razvrstavanje iz stava 1. ove tačke su sledeći:
1) sve poslovne aktivnosti razvrstavaju se u linije poslovanja po principu sveobuhvatnosti i uzajamne isključivosti;
2) ako se neka poslovna aktivnost ne može sa sigurnošću razvrstati u neku od linija poslovanja a predstavlja pomoćnu aktivnost glavnoj aktivnosti razvrstanoj u neku od tih linija - banka je dužna da ovu pomoćnu aktivnost razvrsta u liniju poslovanja glavne aktivnosti, pri čemu je dužna da, kad pomoćna aktivnost podržava aktivnosti iz više od jedne linije poslovanja, primeni objektivne kriterijume razvrstavanja u skladu sa svojim unutrašnjim aktima;
3) ako se poslovna aktivnost ne može razvrstati ni u jednu liniju poslovanja - banka je dužna da tu aktivnost, kao i sve njene pomoćne aktivnosti, razvrsta u liniju poslovanja s najvećom stopom kapitalnog zahteva;
4) banka može za alokaciju indikatora izloženosti po linijama poslovanja koristiti metode za određivanje internih cena, pri čemu se troškovi koji su nastali u jednoj a odnose se na drugu liniju poslovanja pripisuju toj drugoj liniji (npr. na osnovu internih troškova transfera između dve linije poslovanja);
5) razvrstavanje poslovnih aktivnosti u odgovarajuće linije poslovanja formalno i suštinski usklađuje se sa odgovarajućim odredbama ove odluke koje se odnose na kreditne i tržišne rizike.
Upravni odbor banke je odgovoran za usvajanje i kontrolu sprovođenja politike razvrstavanja poslovnih aktivnosti u linije poslovanja banke, a izvršni odbor - za sprovođenje ove politike.
Banka je dužna da obezbedi da proces razvrstavanja poslovnih aktivnosti u linije poslovanja bude predmet unutrašnje ili spoljne revizije.
Napredni pristup
1. Uslovi za primenu naprednog pristupa
411. Banka kapitalni zahtev za operativni rizik izračunava primenom naprednog pristupa na osnovu internog modela za merenje ovog rizika.
Kvalitativni uslovi za primenu naprednog pristupa su sledeći:
- uspostavljanje procesa upravljanja operativnim rizikom dokumentovanog na odgovarajući način;
- obezbeđivanje merenja operativnog rizika koje je sastavni deo procesa svakodnevnog upravljanja rizicima;
- uspostavljanje nezavisne funkcije upravljanja operativnim rizikom, odnosno posebne organizacione jedinice u čijem će delokrugu biti upravljanje tim rizikom;
- uspostavljanje redovnog izveštavanja o izloženosti operativnom riziku i gubicima po osnovu tog rizika, kao i procedura za preduzimanje odgovarajućih aktivnosti na osnovu informacija dobijenih ovim izveštavanjem;
- obaveštenje unutrašnje ili spoljne revizije o adekvatnosti predloženog upravljanja operativnim rizikom.
Kvantitativni uslovi za primenu naprednog pristupa odnose se na:
1) merenje operativnog rizika i model za izračunavanje kapitalnog zahteva,
2) interne podatke,
3) eksterne podatke,
4) scenario analize,
5) faktore poslovnog okruženja i sistem unutrašnje kontrole.
412. Banka je dužna da obezbedi da merenje operativnog rizika bude adekvatno, naročito vodeći računa o odgovarajućoj proveri i potvrdi pouzdanosti ovog merenja, kao i transparentnosti i dostupnosti podataka koji se odnose na to merenje.
Pri izračunavanju kapitalnog zahteva za operativni rizik banka je dužna da obuhvati očekivane i neočekivane gubitke. Ako je banka očekivani gubitak na odgovarajući način već obuhvatila svojom poslovnom praksom, može ga izostaviti iz obračuna kapitalnog zahteva za operativni rizik. Merenje operativnog rizika obuhvata i događaje za koje je malo verovatno da će nastati ali izazivaju velike materijalne gubitke, uz interval poverenja od 99,9% za period od godinu dana.
Banka je dužna da obezbedi da merenje operativnog rizika sadrži ključne elemente koji obezbeđuju adekvatnost merenja u skladu sa stavom 1. ove tačke. Ključni elementi merenja operativnog rizika su interni i eksterni podaci, scenario analize, faktori poslovnog okruženja, kao i sistem unutrašnjih kontrola, a banka je dužna da ima dokumentovan pristup za dodeljivanje pondera za korišćenje ovih elemenata u okviru tog merenja.
Banka je dužna da obezbedi da merenje operativnog rizika obuhvati glavne pokretače rizika koji utiču na odnos učestalosti nastanka događaja i vrednosti izloženosti po osnovu ovih događaja za koje je malo verovatno da će nastati ali izazivaju velike materijalne gubitke (tj. na oblik repa raspodele verovatnoće procenjenih gubitaka).
413. Banka je dužna da pri merenju operativnog rizika koristi korelacije između pojedinačnih procena gubitaka po osnovu tog rizika samo ako je merenje ovih korelacija pouzdano i primenjeno na odgovarajući način, kao i ako uzima u obzir neizvesnost u procenama tih korelacija, naročito u vanrednim okolnostima. Banka je dužna da proverava i potvrđuje pretpostavke u vezi s navedenim korelacijama korišćenjem odgovarajućih kvalitativnih i kvantitativnih tehnika.
Banka je dužna da merenje operativnog rizika, kao deo jedinstvenog sistema upravljanja tim rizikom, na odgovarajući način uključi u sistem upravljanja rizicima, kao i da izbegava višestruko korišćenje kvalitativnih procena ili tehnika ublažavanja rizika pri izračunavanju adekvatnosti kapitala.
414. Banka meri operativni rizik na osnovu istorijskih podataka za period od najmanje pet godina. Ako prvi put primenjuje napredni pristup, banka ovo merenje može vršiti na osnovu istorijskih podataka za period od najmanje tri godine.
Banka je dužna da interne istorijske podatke o gubicima razvrstava u linije poslovanja u skladu s tač. 409. i 410. ove odluke i po vrstama događaja u skladu sa sledećom tabelom (Tabela 31):
Tabela 31.
Klasifikacija vrsta događaja
Vrste događaja |
Definicija |
Interne prevare |
Gubici nastali usled postupanja lica zaposlenih u banci s namerom prevare, pronevere, nezakonitog prisvajanja imovine banke i drugog sticanja protivpravne imovinske koristi, usled kršenja propisa ili unutrašnjih akata banke |
Eksterne prevare |
Gubici nastali usled prevare, nezakonitog prisvajanja imovine ili kršenja propisa, koje vrše treća lica |
Odnosi sa zaposlenima i sistem bezbednosti na radnom mestu |
Gubici nastali usled postupanja koje nije u skladu s propisima ili ugovorima iz oblasti radnih odnosa, zapošljavanja, zdravstvene i socijalne zaštite ili bezbednosti na radu; gubici nastali usled naknade štete pričinjene zaposlenima ili zbog zlostavljanja, odnosno diskriminacije na radnom mestu |
Klijenti, proizvodi i poslovni postupci |
Gubici nastali usled neispunjavanja obaveza prema klijentima zbog nenamernih grešaka ili nepažljivog rada, odnosno zbog prirode ili karakteristika proizvoda |
Šteta na materijalnoj imovini |
Gubici nastali po osnovu štete pričinjene materijalnoj imovini usled više sile (npr. prirodne katastrofe) ili drugih događaja |
Prekidi u poslovanju i greške u sistemima banke |
Gubici nastali usled prekida u poslovanju ili sistemskih grešaka |
Izvršenje transakcija i isporuka i upravljanje procesima u banci |
Gubici nastali usled neizvršenja transakcija ili neadekvatnog upravljanja procesima, kao i gubici nastali iz odnosa s poslovnim partnerima i dobavljačima |
Narodna banka Srbije može od banke zahtevati da joj dostavi podatke razvrstane na način utvrđen u stavu 2. ove tačke.
Banka može događaje koji izazivaju gubitke po osnovu operativnog rizika na nivou cele banke da razvrsta u dodatnu liniju poslovanja pod nazivom "korporativne stavke", s tim što je dužna da utvrdi procedure za objektivno razvrstavanje gubitaka po odgovarajućim vrstama događaja.
415. Banka interne podatke o gubicima koji su nastali po osnovu operativnog rizika a povezani su s kreditnim rizikom i uključeni u internu bazu istorijskih podataka o kreditnom riziku - evidentira u internoj bazi podataka o operativnom riziku i posebno ih označava. Ako je banka te gubitke obuhvatila pri izračunavanju kapitalnog zahteva za kreditni rizik, ne uzima ih u obzir radi izračunavanja kapitalnog zahteva za operativni rizik.
Banka je dužna da gubitke koji su nastali po osnovu operativnog rizika a povezani su s tržišnim rizicima uključi u izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik, a ne u izračunavanje kapitalnog zahteva za tržišne rizike.
Banka je dužna da obezbedi da interni podaci o gubicima obuhvataju sve materijalno značajne aktivnosti i izloženosti banke, s tim što iz ovih podataka može izostaviti neke aktivnosti i/ili izloženosti ako obezbedi dokumentaciju kojom dokazuje da one, pojedinačno ili u kombinaciji, neće znatno uticati na sveobuhvatnu procenu rizika, a dužna je i da utvrdi odgovarajući minimalni prag značajnosti (novčani iznos) za prikupljanje tih podataka.
U procesu prikupljanja internih podataka, banka je dužna da, pored podataka o bruto iznosu gubitka (bez naknada po osnovu osiguranja i drugih mehanizama za prenos rizika), prikuplja i sledeće podatke:
- datum nastanka događaja (ako ovaj datum nije moguće utvrditi - datum utvrđivanja da je događaj nastao ili datum knjigovodstvenog evidentiranja gubitka);
- sve povraćaje u vezi s bruto iznosom gubitaka;
- opis uzroka događaja koji su doveli do gubitaka.
Banka je dužna da utvrdi kriterijume za razvrstavanje podataka o gubicima koji proizlaze iz aktivnosti koje obuhvataju više od jedne linije poslovanja, događaja u centralizovanim funkcijama banke, kao i događaja međusobno povezanih u određenom periodu.
Banka je dužna da uspostavi procedure za procenu značaja istorijskih podataka o gubicima koje treba da obuhvate i sve promene, prilagođavanja i izuzetke u procesu prikupljanja internih podataka, kao i odgovornost za sprovođenje ovih procedura.
416. Banka je dužna da pri merenju operativnog rizika koristi odgovarajuće eksterne podatke o gubicima po osnovu tog rizika, naročito kada se opravdano može utvrditi da je izložena rizičnim događajima za koje je malo verovatno da će nastati ali mogu izazvati velike materijalne gubitke.
Banka je dužna da uspostavi procedure kojima utvrđuje u kojim je situacijama potrebno koristiti eksterne podatke, kao i metodologije za korišćenje tih podataka pri merenju operativnog rizika. Banka je dužna da korišćenje eksternih podataka dokumentuje na odgovarajući način i da ga redovno proverava, kao i da obezbedi da ovo korišćenje najmanje jednom godišnje bude predmet unutrašnje ili spoljne revizije.
417. Banka je dužna da pri merenju operativnog rizika koristi i scenario analize zasnovane na mišljenju zaposlenih u banci koji raspolažu odgovarajućim znanjem i iskustvom, radi procene svoje izloženosti rizičnim događajima za koje je malo verovatno da će nastati ali mogu izazvati velike materijalne gubitke. Banka je dužna da ove procene tokom vremena proverava i potvrđuje poređenjem s podacima o stvarno nastalim gubicima, da bi obezbedila njihovu pouzdanost.
418. Banka je dužna da obezbedi da merenje operativnog rizika uključuje uticaj faktora poslovnog okruženja i sistema unutrašnjih kontrola na promenu rizičnog profila banke po osnovu tog rizika, kao i da to uključivanje zasniva na iskustvu i stručnoj proceni zaposlenih u odgovarajućoj oblasti poslovanja. Ovo uključivanje banka dokumentuje na odgovarajući način i dužna je da obezbedi da ono bude predmet unutrašnje ili spoljne revizije. Banka je dužna da redovno proverava i potvrđuje proces uključivanja navedenih faktora i njegove rezultate poređenjem s podacima o stvarno nastalim gubicima i relevantnim eksternim podacima.
Banka je dužna da obrazloži i na odgovarajući način dokumentuje osetljivost procena operativnog rizika na promene faktora iz stava 1. ove tačke, kao i način dodeljivanja pondera tim (različitim) faktorima. Merenje operativnog rizika obuhvata i moguća povećanja rizičnosti nastala usled veće složenosti i obima poslovanja banke.
2. Efekti osiguranja i drugih mehanizama za prenos rizika
419. Banka može, pri izračunavanju kapitalnog zahteva za operativni rizik, uzeti u obzir efekte osiguranja ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da osiguravač ima dozvolu nadležnog regulatornog tela za obavljanje delatnosti osiguranja i dodeljen kreditni rejting podobne agencije za rejting koji odgovara nivou kreditnog kvaliteta 3 ili boljem za klasu izloženosti prema bankama, u skladu sa odredbama odeljka 1. glave IV ove odluke, a da nije povezan s bankom, osim kad je izloženost operativnom riziku preneta na lice koje nije povezano s bankom (npr. reosiguravač) i koje ispunjava uslove iz ove odredbe utvrđene za osiguravača;
2) da prvobitno ugovoreno trajanje polise osiguranja nije kraće od godinu dana;
3) da banka, kod polisa osiguranja s preostalim trajanjem osiguranja kraćim od godinu dana, primenjuje umanjene efekte osiguranja na smanjenje kapitalnog zahteva uzimajući u obzir preostalo trajanje, a da kod polisa osiguranja s preostalim trajanjem osiguranja kraćim od 90 dana ove polise ne uzima u obzir pri izračunavanju kapitalnog zahteva;
4) da otkazni rok nije kraći od 90 dana od dana obaveštenja;
5) da ugovor o osiguranju ne sadrži odredbe o isključenju ili ograničenju naknade štete koje su posledica aktivnosti i mera regulatornih tela i drugih nadležnih organa, kao ni odredbe o isključenju ili ograničenju naknade štete po osnovu ovog ugovora u slučaju stečaja ili likvidacije banke (izuzev kad je događaj nastupio nakon pokretanja stečajnog postupka, odnosno postupka likvidacije), osim kad su ova isključenja i ograničenja posledica novčanih kazni tih tela i organa;
6) da izračunavanje efekta ublažavanja rizika odražava pokrivenost osiguranjem na transparentan način i u skladu s procenjenom verovatnoćom nastanka gubitka i njegovim efektom na utvrđivanje kapitalnog zahteva za operativni rizik.
Banka je dužna da usvoji metodologiju za priznavanje efekata osiguranja pri izračunavanju kapitalnog zahteva za operativni rizik, kojom se posebno se uređuje način izračunavanja diskonta i umanjenje u vezi sa efektima osiguranja - u sledećim slučajevima:
- preostalo trajanje polise osiguranja kraće je od godinu dana;
- otkazni rok polise osiguranja kraći je od godinu dana;
- isplata polisa osiguranja je neizvesna, a postoji i neusklađenost u njihovom pokriću.
Banka je dužna da obrazloži i na odgovarajući način dokumentuje efekat osiguranja i drugih mehanizama za prenos rizika pri obračunu kapitalnog zahteva za operativni rizik.
420. Smanjenje kapitalnih zahteva za operativni rizik usled priznavanja efekta osiguranja i drugih mehanizama za prenos rizika ne može biti veće od 20% kapitalnog zahteva za ovaj rizik izračunatog bez uzimanja u obzir tog efekta.
3. Način davanja i ukidanja saglasnosti Narodne banke Srbije za primenu naprednog pristupa
421. Narodna banka Srbije daje banci saglasnost za primenu naprednog pristupa za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik ako utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni u tač. od 411. do 418. ove odluke.
Pri podnošenju zahteva za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi:
- opšte informacije u vezi s primenom naprednog pristupa i plan implementacije ovog pristupa;
- dokaz o ispunjenosti uslova iz tog stava;
- prikaz korišćenja osiguranja ili drugih mehanizama za prenos rizika radi smanjenja izloženosti banke operativnom riziku;
- svoju procenu spremnosti primene naprednog pristupa.
Ako Narodna banka Srbije saglasnost za primenu naprednog pristupa za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik na konsolidovanoj osnovi daje banci i podređenom društvu banke koji su članovi bankarske grupe nad kojom kontrolu na konsolidovanoj osnovi vrši Narodna banka Srbije, odnosno banci koja je član bankarske grupe nad kojom ne vrši tu kontrolu (potkonsolidacija) - banka je dužna da, pored dokumentacije iz stava 2. ove tačke, dostavi i:
- opis i objašnjenje metodologije za raspoređivanje kapitalnog zahteva za operativni rizik između članova grupe;
- obrazloženje da li će se, i na koji način, efekti diversifikacije nastali primenom naprednog pristupa na konsolidovanoj osnovi uključiti u merenje operativnog rizika.
O zahtevu za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke Narodna banka Srbije odlučuje u roku od šest meseci od dana prijema urednog zahteva.
Banka je dužna da najmanje jednom godišnje Narodnoj banci Srbije dostavlja izveštaj unutrašnje ili spoljne revizije o adekvatnosti primenjenog naprednog pristupa.
422. Ako, nakon dobijene saglasnosti za primenu naprednog pristupa za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik, više ne ispunjava uslove iz tač. od 411. do 418. ove odluke - banka je dužna da Narodnoj banci Srbije bez odlaganja dostavi plan o usklađivanju sa ovim uslovima u odgovarajućem roku ili dokaz da posledice neispunjavanja tih uslova nisu materijalno značajne. Ako je banka dostavila plan iz ovog stava, dužna je da Narodnu banku Srbije bez odlaganja obavesti o tome da se uskladila sa uslovima iz tog stava u roku iz ovog plana.
Narodna banka Srbije može ukinuti saglasnost iz stava 1. ove tačke ako banka ne ispunjava uslove iz tog stava a posledice tog neispunjavanja su materijalno značajne, ako banka nije dostavila plan iz stava 1. ove tačke, ako je dostavila neadekvatan plan ili ne postupa po dostavljenom planu.
Ako je Narodna banka Srbije ukinula saglasnost iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik primenjuje pristup osnovnog indikatora ili standardizovani pristup.
Kombinovana primena pristupa
423. Ako je dobila saglasnost Narodne banke Srbije za kombinovanu primenu pristupa za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik - banka je dužna da taj kapitalni zahtev izračunava tako što sabira pojedinačne kapitalne zahteve za operativni rizik izračunate primenom pojedinačnih pristupa.
424. Narodna banka Srbije daje banci saglasnost za primenu naprednog pristupa u kombinaciji s pristupom osnovnog indikatora ili sa standardizovanim pristupom u sledećim slučajevima:
- ako su kombinacijom pristupa obuhvaćeni svi operativni rizici banke;
- ako metodologija za merenje operativnog rizika na zadovoljavajući način obuhvata različite aktivnosti, geografske oblasti, organizacione jedinice ili druge relevantne faktore;
- ako su ispunjeni uslovi koji su tačkom 408. ove odluke utvrđeni za aktivnosti na koje se primenjuje standardizovani pristup, odnosno uslovi koji su tač. od 411. do 418. te odluke utvrđeni za aktivnosti na koje se primenjuje napredni pristup.
Pri davanju saglasnosti iz stava 1. ove tačke, Narodna banka Srbije može od banke zahtevati i da, na dan početka primene naprednog pristupa, znatan deo operativnog rizika banke bude obuhvaćen ovim pristupom, odnosno da banka preuzme obavezu prelaska na taj pristup za materijalno značajan deo svog poslovanja u skladu s rokovima utvrđenim u toj saglasnosti.
Pri podnošenju zahteva za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi dokaze o ispunjenosti uslova iz te tačke, kao i prikaz aktivnosti razvrstanih po pojedinačnim pristupima.
O zahtevu za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke Narodna banka Srbije odlučuje u roku od šest meseci od dana prijema urednog zahteva.
Narodna banka Srbije može banci ukinuti saglasnost iz stava 1. ove tačke ako utvrdi da više nisu ispunjeni uslovi iz te tačke.
425. Narodna banka Srbije daje banci saglasnost za kombinovanu upotrebu pristupa osnovnog indikatora i standardizovanog pristupa samo u izuzetnim okolnostima, kad je potrebno određeno vreme za prelazak na standardizovani pristup (npr. uvođenje nove poslovne aktivnosti).
Pri podnošenju zahteva iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi dokaz o nastanku izuzetnih okolnosti i njihov opis, kao i plan prelaska na standardizovani pristup za sve linije poslovanja i organizacione jedinice.
U rešenju kojim daje saglasnost iz stava 1. ove tačke Narodna banka Srbije utvrđuje i rok za prelazak s kombinovanog pristupa na standardizovani pristup.
Narodna banka Srbije može banci ukinuti saglasnost iz stava 1. ove tačke ako banka ne pređe na standardizovani pristup u roku iz stava 3. te tačke.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
426. Banka može do 1. januara 2018. godine dodeljivati ponder kreditnog rizika 0%, osim izloženostima iz tačke 36. stav 1. ove odluke, i svim izloženostima prema Republici Srbiji i Narodnoj banci Srbije, kao i izloženostima prema državama članicama Evropske unije i njihovim centralnim bankama kojima je dodeljen kreditni rejting kome odgovara najmanje nivo kreditnog kvaliteta 3 (investicioni rang) i koje su izražene i izmiruju se u valuti bilo koje države članice.
427. Banka može deo iznosa potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke tretirati kao odbitnu stavku od kapitala, umesto kao odbitnu stavku od osnovnog kapitala kako je propisano tačkom 12. ove odluke, i to:
1) do 31. decembra 2011. godine - 100% tog iznosa;
2) do 31. decembra 2012. godine - 75% tog iznosa;
3) do 31. decembra 2013. godine - 50% tog iznosa.
Banka će, od dana stupanja na snagu ove odluke, testirati primenu odredaba te odluke kako bi bila spremna da svoje poslovanje u potpunosti uskladi s tim odredbama najkasnije 31. decembra 2011. godine.
O rezultatima testiranja izvršenog u smislu stava 2. ove tačke banka će obavestiti Narodnu banku Srbije dostavljanjem izveštaja propisanih odlukom kojom se uređuje izveštavanje o adekvatnosti kapitala banke, prema stanju na dan 30. septembra 2011. godine, i to najkasnije 20. oktobra 2011. godine.
428. Danom početka primene ove odluke prestaje da važi Odluka o adekvatnosti kapitala banke ("Službeni glasnik RS", br. 129/2007 i 63/2008).
429. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a primenjuje se od 31. decembra 2011. godine, osim odredaba tač. od 125. do 139. te odluke, koje se primenjuju od 1. septembra 2011. godine.
Samostalna odredba Odluke o izmenama i dopunama
Odluke o adekvatnosti kapitala banke
("Sl. glasnik RS", br. 6/2013)
12. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
INFORMACIJE NA OSNOVU KOJIH SE DOKAZUJE ISPUNJENOST USLOVA ZA DAVANJE SAGLASNOSTI ZA KORIŠĆENJE KREDITNIH REJTINGA KOJE DODELJUJU AGENCIJE ZA REJTING
Opšte informacije odnose se na:
1) vrstu kreditnih rejtinga koje dodeljuje agencija za rejting, i to: zahtevani i/ili nezahtevani kreditni rejtinzi, s kratkim obrazloženjem osnovnih principa na osnovu kojih se dodeljuju;
2) listu država u kojima agencija za rejting posluje;
3) prikaz organizacione strukture agencije za rejting i grupe agencija za rejting kojoj ona pripada, a koji obuhvata: vlasničku strukturu, najznačajnija podređena društva, pomoćne i druge usluge koje pruža i dr., s tim što informacije o strukturi vlasništva treba da sadrže i listu akcionara koji imaju direktno ili indirektno učešće u glasačkim pravima ili kapitalu veće od 10%;
4) ukupan broj zaposlenih;
5) ukupan prihod i učešće najznačajnijih korisnika usluga agencije za rejting u njenom ukupnom prihodu (npr. korisnici usluga koji imaju učešće 5% ili veće u ukupnom prihodu);
6) finansijske izveštaje, kao i izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja za poslednje tri godine, i plan aktivnosti s projekcijama za naredne tri godine;
7) usklađenost poslovne prakse agencije za rejting s priznatim međunarodnim standardima i principima dobre poslovne prakse.
2. Informacije o ispunjenosti uslova u vezi s metodologijom, procenom kreditnog kvaliteta i pojedinačnim kreditnim rejtinzima
Informacije o objektivnosti metodologije obuhvataju:
1) detaljan opis metodologije koju agencija za rejting koristi za procenu kreditnog kvaliteta (u daljem tekstu: metodologija) za određeni tržišni segment, kao i način njenog uspostavljanja, primene i prilagođavanja, s tim što ovaj opis treba da obuhvati i prikaz uspostavljenih procesa koji obezbeđuju jednoobraznu primenu metodologije za sve procene kreditnog kvaliteta, a naročito ulogu i smernice za rad rejting komiteta ili drugog odgovarajućeg tela rejting agencije, korišćenje informacija koje dostavlja pravno lice kome se dodeljuje rejting, pristup informacijama koje nisu javno dostupne itd.;
2) za svaki tržišni segment na koji se metodologija primenjuje: detaljan opis kvantitativnih podataka, a naročito ključnih promenljivih, zatim izvore podataka, korišćene pretpostavke i kvantitativne tehnike, informacije koje dostavlja pravno lice kome se dodeljuje rejting i ostale relevantne podatke;
3) za svaki tržišni segment na koji se metodologija primenjuje: detaljan opis kvalitativnih podataka, a naročito način odlučivanja o ocenama koje se odnose na strategiju ili biznis plan pravnih lica kojima se dodeljuje rejting i na ostale relevantne podatke;
4) kratak prikaz poslovanja agencije za rejting po geografskim oblastima, kao i osnovnih razlika u metodologijama koje se u njima primenjuju;
5) opis načina na koji se sprovodi provera tačnosti, doslednosti i diskriminatorne moći rejting sistema, uključujući i rezultate i zaključke dobijene na osnovu te provere.
Informacije o obezbeđivanju nezavisnosti i adekvatnosti procene kreditnog kvaliteta obuhvataju:
1) opis procedura koje obezbeđuju fer i objektivnu procenu kreditnog kvaliteta, mehanizme za identifikovanje, sprečavanje i otklanjanje postojećeg ili potencijalnog sukoba interesa;
2) detaljan opis uspostavljenih mera zaštite kad se kreditni rejting dodeljuje akcionarima ili drugim pravnim licima u grupi povezanih lica;
3) dokaz o uspostavljenoj nezavisnoj funkciji unutrašnje revizije i o postojanju politika, procedura i drugih unutrašnjih akata kojima se obezbeđuje integritet procesa procene kreditnog kvaliteta;
4) dokaz da agencija za rejting raspolaže odgovarajućim brojem zaposlenih adekvatne stručnosti i profesionalnog iskustva (članovi timova za procenu kreditnog kvaliteta i komisija za procenu kreditnog rizika);
5) osnovne principe poslovanja agencije za rejting;
6) dokaz da politika zarada i nagrađivanja zaposlenih koji su uključeni u proces procene kreditnog kvaliteta ne utiče na nezavisnost i objektivnost njihove procene;
7) detaljan opis politike naknada i provizija agencije za rejting;
8) dokaz da zaposleni koji su uključeni u proces procene kreditnog kvaliteta nisu ni na koji način poslovno povezani s pravnim licima kojima agencija za rejting dodeljuje kreditni rejting.
Informacije o kontinuiranom praćenju metodologije obuhvataju:
1) opšte informacije o proveri metodologije, i to: o uspostavljenom procesu, o osnovnim karakteristikama, o okviru primene i učestalosti, o zaposlenima koji su uključeni u proces, o korišćenim sredstvima, o osnovnim fazama procesa praćenja, o ažuriranju podataka, o korišćenim informacijama koje dostavlja pravno lice kome se dodeljuje rejting, o automatskim sistemima za upozoravanje, o mehanizmima koji omogućavaju ispravku sistemskih grešaka povratnim uticajem na prilagođavanje metodologije itd.;
2) pregled rezultata izvršene provere metodologije;
3) dokaz o uspostavljanju procedure za back testiranje i sprovođenju procesa back testiranja najmanje jednom godišnje, i to za svaki tržišni segment;
4) ostvareni nivo saradnje s rukovodećim organima pravnih lica kojima agencija za rejting dodeljuje kreditne rejtinge.
Informacije o transparentnosti metodologije obuhvataju:
1) dokaz o objavljivanju osnovnih principa metodologije;
2) opis sredstava informisanja, uključujući i veb-sajtove, preko kojih agencija za rejting objavljuje metodologije, kao i uslova neophodnih za pristup potencijalnih korisnika dodeljenim kreditnim rejtinzima;
3) opis politike transparentnosti, s posebnim osvrtom na vrste dodeljenih kreditnih rejtinga (zahtevanih i nezahtevanih).
Informacije o verodostojnosti kreditnih rejtinga obuhvataju dokaze da korisnici na tržištu koriste pojedinačne kreditne rejtinge i da ih smatraju verodostojnim i pouzdanim - dostavljanjem informacija: o tržišnom učešću na pojedinačnim tržišnim segmentima, o broju pravnih lica kojima agencija za rejting dodeljuje kreditne rejtinge, o periodu poslovanja agencije za rejting na pojedinačnom tržišnom segmentu, o iznosu i strukturi prihoda i izvorima sredstava itd.
Informacije o transparentnosti kreditnih rejtinga obuhvataju detaljan opis uspostavljenih procedura objavljivanja tih rejtinga.
3. Informacije o mapiranju kreditnih rejtinga
Informacije o mapiranju dugoročnih kreditnih rejtinga obuhvataju:
1) definiciju statusa neizmirenja obaveza;
2) trogodišnji CDR pokazatelj za svaki nivo kreditnog rejtinga, kao i najmanje dva poslednja trogodišnja CDR pokazatelja;
3) desetogodišnji prosek trogodišnjih CDR pokazatelja, odnosno procenu desetogodišnjeg proseka trogodišnjih CDR pokazatelja;
4) ciljani PD parametar za svaki nivo kreditnog rejtinga - ako ga agencija za rejting primenjuje;
5) opis metodologije za računanje CDR pokazatelja: izbor grupa (statičke ili dinamičke/prilagođene), definiciju statusa neizmirenja obaveza, grupisanje statusa neizmirenja obaveza (mehanizmi ponderisanja);
6) statistički značaj stope neizmirenja obaveza;
7) dinamičke karakteristike metodologije (određivanje na osnovu trenutnog stanja ili analiza kroz vremenski ciklus);
8) značenje svakog od nivoa kreditnog rejtinga;
9) raspon nivoa kreditnih rejtinga koje dodeljuje agencija za rejting;
10) periode na koje se kreditni rejtinzi odnose (kratkoročni i dugoročni kreditni rejtinzi);
11) tranzitivne matrice;
12) geografske oblasti u kojima posluje agencija za rejting.
Dodatne informacije o mapiranju kreditnih rejtinga otvorenih investicionih fondova odnose se na:
1) objašnjenje načina određivanja kreditnih rejtinga ovih fondova, s posebnim osvrtom na korišćenje procene kreditnog kvaliteta pozicija koje čine investicioni portfolio;
2) opis ključnih faktora i njihovo korišćenje u procesu procene kreditnog kvaliteta;
3) značenje svakog od nivoa kreditnog rejtinga;
4) raspon nivoa kreditnih rejtinga koje dodeljuje agencija za rejting;
5) periode na koje se kreditni rejtinzi odnose (kratkoročni i dugoročni kreditni rejtinzi);
6) tranzitivne matrice;
7) geografske oblasti u kojima posluje agencija za rejting;
8) povezanost između procesa dodeljivanja kreditnog rejtinga ovim fondovima i procesa dodeljivanja osnovnog dugoročnog kreditnog rejtinga.
Informacije o mapiranju kratkoročnih kreditnih rejtinga obuhvataju povezanost između procesa dodeljivanja kratkoročnih i dugoročnih kreditnih rejtinga.
RIZIČNE KATEGORIJE ZA SPECIJALIZOVANO KREDITIRANJE
Tabela 1 - Rizične kategorije za izloženosti po osnovu projektnog finansiranja
|
Rizična kategorija 1 |
Rizična kategorija 2 |
Rizična kategorija 3 |
Rizična kategorija 4 |
|
Kriterijum/ocena |
Veoma dobar |
Dobar |
Zadovoljavajući |
Slab |
|
Finansijsko stanje |
|||||
Tržišni uslovi |
Nekoliko konkurentnih dobavljača ili značajna i trajna prednost što se tiče lokacije, troškova ili tehnologije; tražnja je visoka i rastuća |
Nekoliko konkurentnih dobavljača ili natprosečna prednost što se tiče lokacije, troškova ili tehnologije, ali se ne može sa sigurnošću utvrditi da je trajnog karaktera; tražnja je visoka i stabilna |
Projekat nema prednost što se tiče lokacije, troškova ili tehnologije; tražnja je zadovoljavajuća i stabilna |
Projekat je ispod proseka što se tiče lokacije, troškova ili tehnologije, tražnja je slaba i opadajuća |
|
Finansijski pokazatelji |
Veoma dobri finansijski pokazatelji imajući u vidu rizičnost projekta; najrigoroznije ekonomske pretpostavke |
Veoma dobri finansijski pokazatelji imajući u vidu rizičnost projekta; rigorozne ekonomske pretpostavke |
Prosečni finansijski pokazatelji imajući u vidu rizičnost projekta |
Slabi finansijski pokazatelji imajući u vidu rizičnost projekta |
|
Stres testovi |
Projekat omogućava ispunjavanje finansijskih obaveza u trajnijim i ekstremnim stresnim ekonomskim ili sektorskim uslovima |
Projekat omogućava ispunjavanje finansijskih obaveza u prosečno stresnim ekonomskim ili sektorskim uslovima; nastupanje statusa neizmirenja obaveza po osnovu projekta očekuje se samo u izuzetno nepovoljnim ekonomskim uslovima |
Projekat je osetljiv na stresne uslove koji nisu neuobičajeni za privredni ciklus i može da dospe u status neizmirenja obaveza u uslovima normalne ekonomske recesije |
Projekat će verovatno do-speti u status neizmirenja obaveza ako se uskoro ne poboljšaju uslovi |
|
Finansijska struktura |
|
|
|
|
|
Ročnost kredita u odnosu na trajanje projekta |
Trajanje projekta je znatno duže od ročnosti kredita |
Trajanje projekta je duže od ročnosti kredita |
Trajanje projekta je duže od ročnosti kredita |
Trajanje projekta nije duže od ročnosti kredita |
|
Plan otplate |
Anuitetna otplata kredita |
Anuitetna otplata kredita |
Pretežno anuitetna otplata kredita, ali sa otplatom u znatnom iznosu na kraju perioda dospeća kredita |
Otplata kredita u celini ili najvećim delom na kraju perioda dospeća kredita |
|
Političko okruženje i pravna sigurnost |
|||||
Rizik zemlje, uključujući i rizik transfera, imajući u vidu vrstu projekta i tehnike ublažavanja rizika |
Veoma nizak nivo rizika, uz primenu veoma kvalitetnih tehnika ublažavanja rizika ako su neophodne |
Nizak nivo rizika, uz primenu kvalitetnih tehnika ublažavanja rizika ako su neophodne |
Umeren nivo rizika, uz primenu uobičajenih tehnika ublažavanja rizika |
Visok nivo rizika, bez primene tehnika ublažavanja rizika ili uz primenu ovih tehnika koje nisu dovoljne |
|
Rizik više sile |
Nizak nivo rizika |
Prihvatljiv nivo rizika |
Uobičajena zaštita od rizika |
Značajan rizik, koji nije u potpunosti ublažen |
|
Podrška države i dugoročni značaj projekta za zemlju |
Projekat je strateški značajan za zemlju (po mogućstvu izvozno orijentisan) i postoji snažna podrška države |
Projekat se smatra značajnim za zemlju i postoji značajna podrška države |
Projekat nije strateški značajan, ali zemlji donosi nesumnjivu korist; podrška države nije eksplicitna |
Projekat nije ključno značajan za zemlju; podrška države je slaba ili ne postoji |
|
Stabilnost zakonodavnog i regulatornog okruženja (rizik promene propisa) |
Povoljno i stabilno zakonodavno i regulatorno okruženje posmatrano na dugi rok |
Povoljno i stabilno zakonodavno i regulatorno okruženje posmatrano na srednji rok |
Promene zakona i drugih propisa se mogu predvideti s prihvatljivim nivoom pouzdanosti |
Postojeće ili buduće promene zakona i drugih propisa mogu uticati na projekat |
|
Davanje neophodnih podsticaja i saglasnosti za primenu izuzeća od određenih nacionalnih propisa |
Veoma dobro |
Dobro |
Zadovoljavajuće |
Nezadovoljavajuće |
|
Realizacija ugovora, sredstava obezbeđenja i garancija |
Sigurna realizacija ugovora, sredstava obezbeđenja i garancija |
Sigurna realizacija ugovora, sredstava obezbeđenja i garancija |
Očekuje se realizacija ugovora, sredstava obezbeđenja i garancija iako postoje određeni problemi koji nisu od velikog značaja |
Postoje nerešena ključna pitanja u vezi sa realizacijom ugovora, sredstava obezbeđenja i garancija |
|
Karakteristike projekta |
|||||
Rizik tehnologije i dizajna |
U potpunosti provereni tehnologija i dizajn |
U potpunosti provereni tehnologija i dizajn |
Tehnologija i dizajn provereni, potencijalni problemi iz inicijalne faze ublažavaju se dobrim planom realizacije celokupnog projekta |
Tehnologija i dizajn neprovereni, postoje nerešena pitanja što se tiče tehnologije i/ili je dizajn složen |
|
Rizik izgradnje |
|
|
|
|
|
Dozvole i lokacija |
Dobijene su sve dozvole |
Još se čekaju neke dozvole, ali se njihovo dobijanje smatra izvesnim |
Neke dozvole se još čekaju, ali je proces njihovog dobijanja jasno definisan i smatra se rutinskim |
Ključne dozvole još nisu dobijene, a proces njihovog dobijanja ne smatra se rutinskim; mogu se pojaviti značajni dodatni zahtevi |
|
Vrsta ugovora o građenju |
Izgradnja "ključ u ruke", sa unapred utvrđenom cenom i rokom određenim u ugovoru o građenju |
Izgradnja "ključ u ruke", sa unapred utvrđenom cenom i rokom određenim u ugovoru o građenju |
Izgradnja "ključ u ruke", sa unapred utvrđenom cenom i rokom određenim u ugovoru o građenju, jedan ili nekoliko preduzimača |
Nije ugovorena ili je samo delimično ugovorena izgradnja "ključ u ruke" sa unapred utvrđenom cenom u ugovoru o građenju i/ili veliki broj preduzimača |
|
Garancije za dobro izvršenje posla |
Plaćanje značajnih iznosa štete obezbeđeno je finansijskim sredstvima obezbeđenja i/ili postoji jaka garancija lica sa izuzetno dobrim finansijskim stanjem |
Plaćanje značajnih iznosa štete obezbeđeno je finansijskim sredstvima obezbeđenja i/ili postoji jaka garancija lica s dobrim finansijskim stanjem |
Plaćanje odgovarajućih iznosa štete obezbeđeno je finansijskim sredstvima obezbeđenja i/ili postoji jaka garancija lica s dobrim finansijskim stanjem |
Neadekvatno plaćanje šteta zbog nepostojanja finansijskih sredstava obezbeđenja ili postoji slaba garancija |
|
Finansijsko stanje i dosadašnje iskustvo preduzimača u sličnim projektima |
Veoma dobro |
Dobro |
Zadovoljavajuće |
Nezadovoljavajuće |
|
Rizik poslovanja |
|
|
|
|
|
Karakteristike ugovora o izvođenju radova i održavanju |
Čvrst dugoročni ugovor, ako je moguće sa odredbama o stimulacijama u vezi sa izvršenjem posla i/ili namenski izdvojena sredstva za realizaciju ugovora |
Dugoročni ugovor i/ili namenski izdvojena sredstva za realizaciju ugovora |
Ugovor sa ograničenjima i/ili namenski izdvojen deo sredstva za realizaciju ugovora |
Ne postoji ugovor; rizik visokih troškova poslovanja nije u potpunosti ublažen |
|
Stručnost izvođača radova, njegovo dosadašnje iskustvo i finansijsko stanje |
Veoma dobra, ili je obezbeđena tehnička pomoć od investitora |
Dobra |
Prihvatljiva |
Nezadovoljavajuća, ili je reč o lokalnom izvođaču radova čije poslovanje zavisi od lokalnih vlasti |
|
Rizik kupoprodaje |
|
|
|
|
|
Postoji ugovorna odredba o obavezi plaćanja u slučaju odustajanja od kupovine ili unapred utvrđena ugovorena cena |
Veoma dobra kreditna sposobnost kupca; zaštitne odredbe o raskidu ugovora; period za koji je ugovor zaključen je znatno duži od perioda u kome dug dospeva za naplatu |
Dobra kreditna sposobnost kupca; zaštitne odredbe o raskidu ugovora; period za koji je ugovor zaključen je duži od perioda u kome dug dospeva za naplatu |
Prihvatljivo finansijsko stanje kupca; standardne odredbe o raskidu ugovora; period za koji je ugovor zaključen usklađen je s periodom u kome dug dospeva za naplatu |
Loše finansijsko stanje kupca; neadekvatne odredbe o raskidu ugovora; period za koji je ugovor zaključen kraći je od perioda u kome dug dospeva za naplatu |
|
Ne postoji ugovorna odredba o obavezi plaćanja u slučaju odustajanja od kupovine ili unapred utvrđena cena |
Projektom se stvaraju dobra ili pružaju usluge značajni za svetsko tržište, koji se mogu brzo naplatiti po projektovanim cenama, čak i u uslovima nižih stopa rasta tržišta od istorijskih |
Projektom se stvaraju dobra ili pružaju usluge značajni za regionalno tržište, koji će biti naplaćeni po projektovanim cenama pri istorijskoj stopi rasta tržišta |
Dobra projekta prodaju se na ograničenom tržišnom segmentu po cenama nižim od projektovanih |
Tražnja za dobrima i uslugama projekta ograničena je na jednog ili manji broj kupaca, ili za njih ne postoji organizovano tržište |
|
Rizik snabdevanja |
|
|
|
|
|
Rizik cene, obima i transporta sirovina, prethodno poslovanje dobavljača i njegovo finansijsko stanje |
Dugoročni ugovor o isporuci s dobavljačem veoma dobrog finansijskog stanja |
Dugoročni ugovor o isporuci s dobavljačem dobrog finansijskog stanja |
Dugoročni ugovor o isporuci s dobavljačem dobrog finansijskog stanja - postoji određeni stepen cenovnog rizika |
Kratkoročni ugovor o isporuci ili dugoročni ugovor o isporuci s dobavljačem lošeg finansijskog stanja - postoji određeni stepen cenovnog rizika |
|
Rizik rezervi |
Postoje rezerve koje je proverilo i potvrdilo nezavisno lice, koje su formirane na nivou koji je znatno iznad procenjenih zahteva tokom trajanja projekta |
Postoje rezerve koje je proverilo i potvrdilo nezavisno lice, koje su formirane na nivou koji je iznad procenjenih zahteva tokom trajanja projekta |
Utvrđene rezerve mogu adekvatno obezbediti projekat do dospeća duga |
Projekat se u izvesnoj meri oslanja na potencijalne i nerazvijene rezerve |
|
Snaga investitora (glavni finansijer projekta) |
|||||
Dosadašnje poslovanje investitora, njegovo finansijsko stanje i iskustvo u zemlji/sektoru |
Veoma dobar investitor s veoma dobrim dosadašnjim poslovanjem i finansijskim stanjem |
Dobar investitor s dobrim dosadašnjim poslovanjem i finansijskim stanjem |
Odgovarajući investitor sa zadovoljavajućim dosadašnjim poslovanjem i dobrim finansijskim stanjem |
Slab investitor bez prethodnog iskustva ili s problematičnim dosadašnjim poslovanjem i/ili finansijskim teškoćama |
|
Podrška investitora dokumentovana vlasničkim ulaganjima, ugovorenim odredbama o vlasništvu i podsticajima za ulaganje dodatnih neophodnih sredstava |
Veoma snažna podrška; projekat je strateški izuzetno značajan za investitora (osnovna delatnost - deo dugoročne strategije) |
Dobra podrška, projekat je strateški značajan za investitora (osnovna delatnost - deo dugoročne strategije) |
Zadovoljavajuća podrška; projekat je značajan za investitora (osnovna delatnost) |
Ograničena podrška; projekat nije od velikog značaja za dugoročnu strategiju ili osnovnu delatnost investitora |
|
Kvalitet zaštite |
|||||
Prenos potraživanja ili povlačenje sredstava sa računa |
Sveobuhvatno |
U najvećoj meri |
Prihvatljivo |
Nepotpuno |
|
Zaloga sredstava, uzimajući u obzir pravo prvenstva, njihov kvalitet, vrednost i likvidnost |
Prvi isplatni red u odnosu na celokupnu imovinu neophodnu za sprovođenje projekta |
Drugi isplatni red u odnosu na celokupnu imovinu neophodnu za sprovođenje projekta |
Prihvatljivo pravo prvenstva naplate u odnosu na celokupnu imovinu neophodnu za sprovođenje projekta |
Nedovoljno obezbeđenje za zajmodavce; ne postoji, ili nije odgovarajuća, ugovorna odredba koja štiti zajmodavca od dodatnog zaduživanja dužnika sa zalogom na istoj imovini |
|
Kontrola zajmodavca nad novčanim tokovima (npr. korišćenje viška gotovine za prevremenu otplatu duga ili kao dodatno obezbeđenje za zajmodavce; nezavisni namenski računi - escrow računi) |
Veoma dobra |
Dobra |
Uobičajena |
Slaba |
|
Zaštitni karakter ugovornih odredaba (prevremena otplata duga pod određenim uslovima; odloženo plaćanje; otplata sa opadajućim anuitetima i sl.) |
Veoma dobre ugovorne odredbe za tu vrstu projekta; ne postoji mogućnost dodatnog zaduživanja po osnovu projekta |
Dobre ugovorne odredbe za tu vrstu projekta; postoji mogućnost veoma ograničenog dodatnog zaduživanja po osnovu projekta |
Uobičajene ugovorne odredbe za tu vrstu projekta; postoji mogućnost dodatnog zaduživanja po osnovu projekta |
Neadekvatne ugovorne odredbe za tu vrstu projekta; postoji mogućnost neograničenog dodatnog zaduživanja po osnovu projekta |
|
Rezerve (servisiranje duga, izvođenje radova i održavanje, obnavljanje i zamena, nepredviđeni događaji itd.) |
Period pokrića rezervama duži je od prosečnog perioda pokrića; rezerve su u celini formirane iz gotovine ili akreditiva banke s veoma dobrim rejtingom |
Prosečan period pokrića rezervama; rezerve su u celini formirane |
Prosečan period pokrića rezervama; rezerve su u celini formirane |
Period pokrića rezervama kraći je od prosečnog perioda pokrića; rezerve se formiraju iz tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti |
|
Tabela 2 - Rizične kategorije za izloženosti po osnovu finansiranja nepokretnosti na osnovu kojih se ostvaruje prihod
|
Rizična kategorija 1 |
Rizična kategorija 2 |
Rizična kategorija 3 |
Rizična kategorija 4 |
|
Kriterijum/ocena |
Veoma dobar |
Dobar |
Zadovoljavajući |
Slab |
|
Finansijsko stanje |
|||||
Tržišni uslovi |
Ponuda i tražnja za vrstama nepokretnosti koje su predmet finansiranja i njihovom lokacijom trenutno su u ravnoteži; broj konkurentnih nepokretnosti koje se pojavljuju na tržištu jednak je predviđenoj tražnji ili je niži od nje |
Ponuda i tražnja za vrstama nepokretnosti koje su predmet finansiranja i njihovom lokacijom trenutno su u ravnoteži; broj konkurentnih nepokretnosti koje se pojavljuju na tržištu jednak je predviđenoj tražnji |
Tržišni uslovi su blizu ravnotežnog stanja; konkurentne nepokretnosti pojavljuju se na tržištu, a postoje i one u fazi planiranja; dizajn i karakteristike nepokretnosti koja je predmet finansiranja nisu dovoljno usklađeni sa savremenim tendencijama |
Tržišni uslovi su loši i neizvesno je kada će se poboljšati i vratiti u stanje ravnoteže; zakupci ne obnavljaju ugovore nakon isteka ugovorenog roka zakupa; novi uslovi zakupa su nepovoljniji u odnosu na uslove postojećih zakupa koji ističu |
|
Finansijski pokazatelji |
Pokriće duga poslovnim dobitkom (DSCR) smatra se veoma dobrim (ili nije relevantno u fazi izgradnje), a LT\/ pokazatelj (loan to value) smatra se niskim za datu vrstu nepokretnosti; ako postoji sekundarno tržište, transakcija je zaključena u skladu s tržišnim standardima |
DSCR pokazatelj je zadovoljavajući ili nije relevantan u fazi izgradnje, a LT\/ pokazatelj je dobar; ako postoji sekundarno tržište, transakcija je zaključena u skladu s tržišnim standardima |
DSCR pokazatelj se pogoršao i njegovo smanjenje je uticalo na povećanje LTV pokazatelja |
DSCR pokazatelj se znatno pogoršao i njegov LT\/ pokazatelj je znatno ispod standarda za odobravanje novih kredita |
|
Stres testovi |
Struktura izvora sredstava i obaveza (uključujući i potencijalne obaveze) po osnovu nepokretnosti omogućavaju izmirivanje finansijskih obaveza u ekstremnim ekonomskim uslovima |
Struktura izvora sredstava i obaveza (uključujući i potencijalne obaveze) po osnovu nepokretnosti omogućavaju izmirivanje finansijskih obaveza u dužem periodu finansijskog stresa; nastupanje statusa neizmirenja obaveza očekuje se samo u izuzetno nepovoljnim ekonomskim uslovima |
Tokom perioda ekonomske recesije doći će do pada prihoda od nepokretnosti, što će ograničiti mogućnost finansiranja kapitalnih ulaganja i znatno povećati rizik nastupanja statusa neizmirenja obaveza |
Finansijsko stanje je problematično i verovatno će nastupiti status neizmirenja obaveza ako se uskoro ne poboljšaju uslovi |
|
Projekcije novčanih tokova |
|
|
|
|
|
Za završenu nepokretnost i stabilne uslove |
Ugovori o zakupu nepokretnosti su zaključeni na duži rok s kreditno sposobnim zakupcima i rokovi zakupa se razlikuju; podaci iz prethodnog perioda pokazuju da zakupci obnavljaju zakup nakon isteka ugovorenog roka; stopa neiskorišćenosti je niska; troškovi u vezi sa održavanjem, osiguranjem, bezbednošću i porezima su predvidivi |
Najveći broj ugovora o zakupu nepokretnosti je zaključen na duži rok, sa zakupcima različite kreditne sposobnosti; uobičajen broj zakupaca ne obnavlja zakup nakon isteka ugovorenog roka; stopa neiskorišćenosti je niska; troškovi u vezi sa održavanjem, osiguranjem, bezbednosti i porezima su predvidivi |
Najveći broj ugovora o zakupu nepokretnosti je zaključen na srednji rok, sa zakupcima različite kreditne sposobnosti; prihvatljiv broj zakupaca ne obnavlja zakup nakon isteka ugovorenog roka: stopa neiskorišćenosti je prihvatljiva; troškovi su relativno predvidivi, ali se menjaju zavisno od prihoda |
Ugovori o zakupu nepokretnostima su zaključeni na različite rokove sa zakupcima različite kreditne sposobnosti; zakupci se često menjaju nakon isteka ugovorenih rokova; troškovi pripreme prostora za nove zakupce su visoki |
|
Za završenu nepokretnost i uslove koji nisu stabilni |
Aktivnosti izdavanja nepokretnosti su u skladu s projekcijama ili ih prevazilaze; očekuje se stabilizacija u bliskoj budućnosti |
Aktivnosti izdavanja nepokretnosti su u skladu s projekcijama ili ih prevazilaze; očekuje se stabilizacija u bliskoj budućnosti |
Aktivnosti izdavanja nepokretnosti su u najvećoj meri u skladu s projekcijama, ali se ne očekuje stabilizacija u bliskoj budućnosti |
Visina tržišnih zakupnina nije u skladu sa očekivanjima; uprkos dostizanja ciljne stope iskorišćenosti, priliv gotovine nije dovoljan zbog nezadovoljavajućih, niskih prihoda |
|
Za nepokretnost u fazi izgradnje |
Nepokretnost je u potpunosti unapred izdata u zakup, u periodu do dospeća kredita, ili je unapred prodata kupcu sa investicionim rangom, ili se zajmodavac sa investicionim rangom obavezao banci da preuzme finansiranje |
Nepokretnost je u potpunosti unapred izdata u zakup ili prodata kupcu s dobrom kreditnom sposobnošću, ili se zajmodavac s dobrom kreditnom sposobnošću obavezao banci da preuzme finansiranje |
Aktivnost izdavanja nepokretnosti je u okviru projekcija, ali nepokretnost ne može biti izdata u zakup unapred; osim banke, ne postoji drugi zajmodavac s dobrom kreditnom sposobnošću koji se obavezao da obezbedi finansiranje |
Vrednost nepokretnosti se smanjuje usled prekoračenja projektovanih troškova, pogoršanja tržišnih uslova, raskida ugovora sa zakupcima ili drugih faktora; mogući problemi sa zajmodavcem ili drugim licem koje obezbeđuje stalno finansiranje |
|
Karakteristike nepokretnosti |
|||||
Lokacija |
Lokacija nepokretnosti je atraktivno mesto koje odgovara potrebama zakupca, odnosno kupca |
Lokacija nepokretnosti je atraktivno mesto koje odgovara potrebama zakupca, odnosno kupca |
Lokacija nepokretnosti nije dovoljno konkurentna |
Postoje ozbiljne teškoće u vezi s lokacijom nepokretnosti |
|
Dizajn i karakteristike |
Nepokretnost je poželjna zahvaljujući svom dizajnu, kvalitetu i načinu održavanja i izuzetno je konkurentna u odnosu na nove nepokretnosti |
Nepokretnost je odgovarajuća zahvaljujući svom dizajnu, kvalitetu i načinu održavanja i konkurentna je u odnosu na nove nepokretnosti |
Dizajn, kvalitet i način održavanja nepokretnosti su zadovoljavajući |
Postoje slabosti u dizajnu, kvalitetu i načinu održavanja nepokretnosti |
|
Za nepokretnost u fazi izgradnje |
Budžet za izgradnju je pažljivo utvrđen i potpuno adekvatan, a mogućnost nastanka havarija je ograničena; izvođači su visoko kvalifikovani |
Budžet za izgradnju je pažljivo utvrđen i potpuno adekvatan, a mogućnost nastanka havarija je ograničena, izvođači su visoko kvalifikovani |
Budžet za izgradnju je adekvatan i izvođači imaju prosečne kvalifikacije |
Sredstva utvrđena budžetom za izgradnju su nedovoljna ili je budžet nerealan zbog mogućnosti nastanka havarija; izvođači mogu biti nedovoljno kvalifikovani |
|
Snaga investitora (glavnog finansijera nepokretnosti/nosioca projekta) |
|||||
Finansijsko stanje i spremnost pružanja podrške |
Investitor je dao izuzetno veliki udeo u novcu pri izgradnji ili kupovini nepokretnosti; investitor ima znatna sredstva i ograničen iznos obaveza (uključujući i potencijalne obaveze); nepokretnosti koje su predmet finansiranja investitora su diversifikovane po geografskim oblastima ili prema vrsti |
Investitor je dao znatan udeo u novcu pri izgradnji ili kupovini nepokretnosti; finansijsko stanje investitora omogućava mu pružanje podrške finansiranju nepokretnosti u slučaju nedovoljnog priliva gotovine; nepokretnosti koje su predmet finansiranja investitora nalaze se u više geografskih oblasti |
Udeo investitora nije znatan ili je u nenovčanom obliku; investitor raspolaže prosečnim finansijskim sredstvima ili finansijskim sredstvima ispod proseka |
Investitor ne raspolaže s dovoljno sredstava ili nije spreman da pruži podršku finansiranju nepokretnosti |
|
Reputacija i dosadašnje iskustvo sa sličnim nepokretnostima |
Iskusno rukovodstvo i visok kvalitet investitora; veoma dobra reputacija i uspešno i dugotrajno prethodno poslovanje sa sličnim nepokretnostima |
Odgovarajuće iskustvo i kvalitet rukovodstva i investitora; uspešno prethodno poslovanje sa sličnim nepokretnostima |
Zadovoljavajuće iskustvo i kvalitet rukovodstva i investitora; dosadašnje iskustvo nije razlog za ozbiljnu zabrinutost |
Neefikasno rukovodstvo i nezadovoljavajući kvalitet investitora; problemi u rukovođenju i poslovanju investitora u prošlosti dovodili su do teškoća u upravljanju nepokretnostima |
|
Odnosi sa značajnim učesnicima na tržištu nepokretnosti |
Veoma dobri odnosi s vodećim učesnicima, kao što su posrednici kod izdavanja u zakup i prodaje nepokretnosti |
Dobri odnosi s vodećim učesnicima, kao što su posrednici kod izdavanja u zakup i prodaje nepokretnosti |
Zadovoljavajući odnosi sa posrednicima kod izdavanja u zakup i prodaje nepokretnosti i drugim licima koja pružaju značajne usluge u vezi s nepokretnostima |
Nezadovoljavajući odnosi sa posrednicima kod izdavanja u zakup i prodaje nepokretnosti i/ili drugim licima koja pružaju značajne usluge u vezi s nepokretnostima |
|
Kvalitet zaštite |
|||||
Prvenstvo naplate iz založene imovine |
Zaloga prvog reda |
Zaloga prvog reda |
Zaloga prvog reda |
Pravo zajmodavca da se namiri iz vrednosti založene imovine je ograničeno |
|
Prenos prava na naplatu zakupnine (za projekte date u zakup na dugi rok) |
Pravo naplate zakupnina preneto je na zajmodavca; postoji ažurirana evidencija o zakupcima (npr. spisak zakupaca sa iznosom zakupnine i datumom isteka zakupa, kao i kopije ugovora o zakupu nepokretnosti) koja olakšava obaveštavanje zakupaca o plaćanju zakupnina neposredno zajmodavcu |
Pravo naplate zakupnina preneto je na zajmodavca; postoji ažurirana evidencija o zakupcima (npr. spisak zakupaca sa iznosom zakupnine i datumom isteka zakupa, kao i kopije ugovora o zakupu nepokretnosti) koja olakšava obaveštavanje zakupaca o plaćanju zakupnina neposredno zajmodavcu |
Pravo naplate zakupnina preneto je na zajmodavca; postoji ažurirana evidencija o zakupcima (npr. spisak zakupaca sa iznosom zakupnine i datumom isteka zakupa, kao i kopije ugovora o zakupu nepokretnosti) koja olakšava obaveštavanje zakupaca o plaćanju zakupnina neposredno zajmodavcu |
Pravo naplate zakupnina nije preneto na zajmodavca ili ne postoje informacije neophodne za obaveštavanje zakupaca |
|
Kvalitet pokrića osiguranjem |
Odgovarajući |
Odgovarajući |
Odgovarajući |
Ispod standarda |
|
Tabela 3 - Rizične kategorije za izloženosti po osnovu objektnog finansiranja
|
Rizična kategorija 1 |
Rizična kategorija 2 |
Rizična kategorija 3 |
Rizična kategorija 4 |
|||
Kriterijum/ocena |
Veoma dobar |
Dobar |
Zadovoljavajući |
Slab |
|||
Finansijska snaga |
|||||||
Tržišni uslovi |
Tražnja je visoka i rastuća; snažne barijere ulaska na tržište; niska osetljivost na promene u tehnologiji i ekonomskim uslovima |
Tražnja je visoka i stabilna; postoje izvesne barijere za ulazak na tržište i određena osetljivost na promene u tehnologiji i ekonomskim uslovima |
Tražnja je odgovarajuća i stabilna; postoji manji broj barijera za ulazak na tržište i prilična osetljivost na promene u tehnologiji i ekonomskim uslovima |
Tražnja je niska i opadajuća, izuzetno osetljiva na promene u tehnologiji i ekonomskim uslovima, a okruženje je veoma neizvesno |
|||
Finansijski pokazatelji (DSCR u LTV pokazatelji) |
Veoma dobri finansijski pokazatelji za vrstu imovine koja služi kao sredstvo obezbeđenja; veoma rigorozne ekonomske pretpostavke |
Veoma dobri ili dobri finansijski pokazatelji za vrstu imovine koja služi kao sredstvo obezbeđenja, rigorozne ekonomske pretpostavke |
Prosečni finansijski pokazatelji za vrstu imovine koja služi kao sredstvo obezbeđenja |
Slabi finansijski pokazatelji za vrstu imovine koja služi kao sredstvo obezbeđenja |
|||
Stres testovi (analiza u vanrednim uslovima) |
Stabilni dugoročni prihodi; mogućnost opstanka u ekstremnim stresnim ekonomskim uslovima |
Zadovoljavajući kratkoročni prihodi; verovatnoća nastupanja statusa neizmirenja obaveza postoji samo u izuzetno nepovoljnim ekonomskim uslovima |
Neizvesni kratkoročni prihodi; novčani tokovi su osetljivi na stresne uslove koji nisu neuobičajeni za privredni ciklus; status neizmirenja obaveza može da nastupi i u uslovima normalne ekonomske recesije |
Prihodi su neizvesni, čak i u uobičajenim ekonomskim uslovima; verovatno će nastupiti status neizmirenja obaveza ako se uslovi uskoro ne poboljšaju |
|||
Likvidnost tržišta |
Svetsko tržište; imovina je visoko likvidna |
Svetsko ili regionalno tržište; imovina je relativno likvidna |
Regionalno tržište sa ograničenim mogućnostima trgovanja u kratkom roku, što vodi nižoj likvidnosti |
Lokalno tržište; niska likvidnost ili nelikvidnost, naročito u tržišnim segmentima |
|||
Političko okruženje i pravna sigurnost |
|||||||
Rizik zemlje, uključujući i rizik transfera |
Veoma nizak nivo rizika, uz primenu visokokvalitetnih tehnika ublažavanja rizika ako su neophodne |
Nizak nivo rizika, uz primenu kvalitetnih tehnika ublažavanja rizika ako su neophodne |
Umeren nivo rizika, uz primenu uobičajenih tehnika |
Visok nivo rizika, bez primene tehnika ublažavanja rizika ili uz primenu ovih tehnika koje nisu dovoljne |
|||
Pravni i regulatorni rizici |
Pravni sistem omogućava efikasnu realizaciju ugovora i sredstava obezbeđenja |
Pravni sistem omogućava efikasnu realizaciju ugovora i sredstava obezbeđenja |
Pravni sistem omogućava realizaciju ugovora i sredstava obezbeđenja, iako sam postupak duže traje ili je veoma komplikovan |
Nezadovoljavajući ili nestabilan pravni sistem koji znatno usporava realizaciju ugovora i sredstava obezbeđenja ili ih ne omogućava |
|||
Karakteristike transakcije |
|||||||
Finansijski uslovi u odnosu na ekonomski vek imovine |
Anuitetni plan otplate / minimalni iznos jednokratnog plaćanja na kraju perioda dospeća, bez perioda počeka |
Značajniji iznos jednokratnog plaćanja na kraju perioda dospeća, ali na prihvatljivom nivou |
Visok iznos jednokratnog plaćanja na kraju perioda dospeća, s mogućim periodom počeka |
Otplata na kraju perioda dospeća ili veoma visok iznos jednokratnog plaćanja |
|||
Rizik poslovanja |
|||||||
Dozvole/saglasnosti |
Sve dozvole su dobijene; imovina zadovoljava sve relevantne propise o bezbednosti |
Sve dozvole su dobijene ili su u procesu dobijanja; imovina zadovoljava sve relevantne propise o bezbednosti |
Većina dozvola je dobijena ili je u procesu dobijanja, što se smatra rutinskim; imovina trenutno zadovoljava propise o bezbednosti |
Postoje problemi u dobijanju svih neophodnih dozvola; potrebno je preispitati deo planirane strukture i/ili planiranog poslovanja |
|||
Karakteristike ugovora o izvođenju radova i održavanju |
Čvrst dugoročan ugovor, ako je moguće sa odredbama u vezi sa izvršenjem posla i/ili namenski izdvojena sredstva za realizaciju ugovora (ako su potrebna) |
Dugoročni IR&O ugovor i/ili namenski izdvojena sredstva za realizaciju ugovora (ako su potrebna) |
Ugovor sa ograničenjima i/ili namenski izdvojen deo sredstava za realizaciju ugovora (ako su potrebna) |
Ne postoji ugovor; rizik visokih troškova poslovanja nije u potpunosti ublažen |
|||
Finansijsko stanje izvođača radova, prethodno iskustvo u upravljanju vrstom imovine koja služi kao sredstvo obezbeđenja, mogućnost ponovnog plasmana nakon isteka ugovorenog korišćenja |
Veoma dobro prethodno iskustvo i velika mogućnost ponovnog plasmana na tržištu |
Dobro prethodno iskustvo i mogućnost ponovnog plasmana na tržištu |
Loše ili nedovoljno prethodno iskustvo i neizvesnost što se tiče mogućnosti ponovnog plasmana na tržištu |
Bez prethodnog iskustva ili je ono nepoznato; nemogućnost ponovnog plasmana na tržištu |
|||
Karakteristike imovine koja služi kao sredstvo obezbeđenja |
|||||||
Tehničke karakteristike, veličina, dizajn i održavanje u poređenju s drugom imovinom na istom tržištu |
Značajna prednost što se tiče dizajna i održavanja; tehničke karakteristike su standardne, usled čega postoji likvidno tržište za tu imovinu |
Dizajn i održavanje su iznad proseka; tehničke karakteristike su standardne, sa ograničenim izuzecima, ali takvim da postoji likvidno tržište za tu imovinu |
Prosečan dizajn i održavanje; tehničke karakteristike su u izvesnoj meri specifične i mogu biti uzrok užeg tržišta za tu imovinu |
Dizajn i održavanje su ispod proseka; imovina je pri kraju svog veka trajanja; tehničke karakteristike su vrlo specifične, pa je tržište za tu imovinu veoma usko |
|||
Tržišna vrednost |
Tekuća tržišna vrednost je znatno iznad iznosa duga |
Tržišna vrednost je umereno veća od iznosa duga |
Tržišna vrednost je neznatno veća od iznosa duga |
Tržišna vrednost je niža od iznosa duga |
|||
Osetljivost vrednosti i likvidnosti imovine na privredne cikluse |
Vrednost i likvidnost imovine su relativno neosetljive na privredne cikluse |
Vrednost i likvidnost imovine su osetljive na privredne cikluse |
Vrednost i likvidnost imovine su prilično osetljive na privredne cikluse |
Vrednost i likvidnost imovine su izuzetno osetljive na privredne cikluse |
|||
Snaga investitora (glavnog finansijera) |
|||||||
Prethodno iskustvo u upravljanju vrstom imovine koja služi kao sredstvo obezbeđenja i mogućnost ponovnog plasmana nakon isteka ugovorenog perioda korišćenja |
Veoma dobro prethodno iskustvo i velika mogućnost ponovnog plasmana na tržištu |
Dobro prethodno iskustvo i mogućnost ponovnog plasmana na tržištu |
Loše ili nedovoljno prethodno iskustvo i neizvesnost što se tiče mogućnosti ponovnog plasmana na tržištu |
Bez prethodnog iskustva ili je ono nepoznato; nemogućnost ponovnog plasmana na tržištu |
|||
Dosadašnje poslovanje investitora i njegovo finansijsko stanje |
Investitor s veoma dobrim dosadašnjim poslovanjem i finansijskim stanjem |
Investitor s dobrim dosadašnjim poslovanjem i finansijskim stanjem |
Investitor sa odgovarajućim dosadašnjim poslovanjem i dobrim finansijskim stanjem |
Investitor bez prethodnog iskustva ili s problematičnim dosadašnjim poslovanjem i/ili finansijskim teškoćama |
|||
Kvalitet zaštite |
|||||||
Kontrola nad imovinom |
Ugovorene odredbe omogućavaju zajmodavcu efektivnu kontrolu nad imovinom (npr. ugovoreno najviše pravo prvenstva naplate) ili nad pravnim licem u čijem je ona vlasništvu |
Ugovorene odredbe omogućavaju zajmodavcu efektivnu kontrolu nad imovinom (npr. ugovoreno pravo prvenstva naplate) ili nad pravnim licem u čijem je ona vlasništvu |
Ugovorene odredbe omogućavaju zajmodavcu efektivnu kontrolu nad imovinom (npr. ugovoreno pravo prvenstva naplate) ili nad pravnim licem u čijem je ona vlasništvu |
Ugovor ne obezbeđuje dovoljnu zaštitu zajmodavca i postoji rizik gubitka kontrole nad imovinom |
|||
Prava i sredstva koji su na raspolaganju zajmodavcu za praćenje lokacije i stanja imovine |
Zajmodavac je u mogućnosti da prati lokaciju i stanje imovine u bilo koje vreme i na bilo kom mestu (redovni izveštaji, mogućnost vršenja neposredne provere) |
Zajmodavac je u mogućnosti da prati lokaciju i stanje imovine skoro u svakom trenutku i na svakom mestu |
Zajmodavac je u mogućnosti da prati lokaciju i stanje imovine skoro u svakom trenutku i na svakom mestu |
Zajmodavac ima ograničenu mogućnost da prati lokaciju i stanje imovine |
|||
Osiguranje od štete |
Veoma dobro pokriće osiguranjem, koje uključuje osiguranje od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima, kod društava za osiguranje visokog rejtinga |
Dobro pokriće osiguranjem (koje ne uključuje osiguranje od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima) kod društava za osiguranje dobrog rejtinga |
Uobičajeno pokriće osiguranjem (koje ne uključuje osiguranje od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima) kod društava za osiguranje prihvatljivog rejtinga |
Slabo pokriće osiguranjem (koje ne uključuje osiguranje od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima) kod društava za osiguranje lošeg rejtinga |
|||
Tabela 4 - Rizične kategorije za izloženosti po osnovu finansiranja robe
|
Rizična kategorija 1 |
Rizična kategorija 2 |
Rizična kategorija 3 |
Rizična kategorija 4 |
Kriterijum/ocena |
Veoma dobar |
Dobar |
Zadovoljavajući |
Slab |
Finansijsko stanje |
||||
Stepen u kome vrednost sredstva obezbeđenja prevazilazi iznos duga |
Veoma visok |
Visok |
Zadovoljavajući |
Nizak |
Političko okruženje i pravna sigurnost |
||||
Rizik zemlje |
Ne postoji |
Ograničena izloženost riziku zemlje |
Izvesna izloženost riziku zemlje |
Znatna izloženost riziku zemlje |
Ublažavanje rizika zemlje |
Veoma snažno: |
Snažno: |
Prihvatljivo: |
Samo delimično: |
Karakteristike robe |
||||
Likvidnost i podložnost oštećenjima |
Roba se kotira na berzi i može se zaštititi korišćenjem fjučersa ili OTC derivata; roba nije podložna oštećenjima |
Roba se kotira na berzi i može se zaštititi korišćenjem OTC derivata; roba nije podložna oštećenjima |
Roba se ne kotira na berzi, ali je likvidna; postoji neizvesnost u mogućnosti zaštite; roba nije podložna oštećenjima |
Roba se ne kotira na berzi; likvidnost je ograničena i zavisi od količine robe i dubine tržišta; ne postoje odgovarajući instrumenti zaštite; roba je podložna oštećenjima |
Snaga investitora (glavnog finansijera) |
||||
Finansijsko stanje trgovca |
Veoma dobro |
Dobro |
Odgovarajuće |
Loše |
Prethodno iskustvo, uključujući i mogućnost upravljanja procesom podrške |
Veoma dobro iskustvo sa odgovarajućom vrstom transakcija; izuzetno dobro i uspešno prethodno poslovanje i efikasnost troškova |
Dobro iskustvo sa odgovarajućom vrstom transakcija; natprosečno dobro i uspešno prethodno poslovanje i efikasnost troškova |
Ograničeno iskustvo sa odgovarajućom vrstom transakcija; prosečno uspešno prethodno poslovanje i efikasnost troškova |
Ograničeno prethodno iskustvo ili nepouzdano dosadašnje poslovanje; promenljivi troškovi i dobit |
Kontrolni mehanizmi i politike zaštite |
Pouzdani standardi za izbor druge ugovorne strane, zaštitu i praćenje |
Adekvatni standardi za izbor druge ugovorne strane, zaštitu i praćenje |
Ne postoje problemi u dosadašnjem poslovanju ili nisu značajni |
Trgovac je ostvario znatne gubitke u dosadašnjem poslovanju |
Kvalitet objavljenih finansijskih podataka |
Odličan |
Dobar |
Zadovoljavajući |
Postoje nedoslednosti u objavljenim finansijskim podacima ili su nepotpuni |
Kvalitet zaštite |
||||
Kontrola imovine |
Najviše pravo prvenstva naplate omogućava zajmodavcu kontrolu nad imovinom u bilo koje vreme ako je to potrebno |
Najviše pravo prvenstva naplate omogućava zajmodavcu kontrolu nad imovinom u bilo koje vreme ako je to potrebno |
U nekom trenutku tokom procesa dolazi do prestanka kontrole zajmodavca nad imovinom, ali je to ublaženo dobrim poznavanjem procesa trgovanja ili postojanjem obaveze trećeg lica |
Postoji rizik gubitka kontrole nad imovinom; naplata može biti ugrožena |
Osiguranje od štete |
Veoma dobro pokriće osiguranjem, koje uključuje osiguranje od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima kod društava za osiguranje visokog rejtinga |
Dobro pokriće osiguranjem (koje ne uključuje osiguranje od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima) kod društava za osiguranje dobrog rejtinga |
Uobičajeno pokriće osiguranjem (koje ne uključuje osiguranje od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima) kod društava za osiguranje prihvatljivog rejtinga |
Slabo pokriće osiguranjem (koje ne uključuje osiguranje od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima) kod društava za osiguranje lošeg rejtinga |
FINANSIJSKI DERIVATI
1. Ugovori o kamatnim stopama:
- jednovalutni kamatni svopovi (single-currency interest rate swaps),
- bazični svopovi (basis swaps),
- kamatni forvard ugovori (forward rate agreements),
- kamatni fjučers ugovori (interest rate futures),
- kupljene opcije na kamatne stope,
- ostali slični ugovori.
2. Ugovori o stranim valutama i zlatu:
- međuvalutni kamatni svopovi (cross-currency interest rate swaps),
- valutni forvard ugovori (forward foreign-exchange contracts),
- valutni fjučers ugovori (currency futures),
- kupljene valutne opcije,
- ostali slični ugovori,
- ugovori koji se odnose na zlato slični ugovorima iz alineja od prve do pete ove tačke.
3. Ugovori čije su karakteristike slične ugovorima iz tač. 1. i 2. ovog priloga a odnose se na druge predmete ugovora, uključujući i indekse:
- opcije, fjučers ugovori, svop ugovori, forvard ugovori i svi drugi ugovori koji se odnose na hartije od vrednosti, strane valute, kamatne stope, prinose ili druge finansijske derivate, berzanske indekse ili druge slične instrumente a mogu biti izmireni fizičkom isporukom ili u gotovini;
- opcije, fjučers ugovori, svop ugovori, forvard ugovori i svi drugi ugovori koji se odnose na robu a treba da budu izmireni u gotovini ili mogu biti izmireni u gotovini na zahtev jedne od ugovornih strana;
- opcije, fjučers ugovori, svop ugovori i svi drugi ugovori koji se odnose na robu a mogu biti izmireni fizičkom isporukom, pod uslovom da se njima trguje na priznatoj berzi ili preko multilateralnog sistema trgovanja (multilateral trading facilities);
- opcije, fjučers ugovori, svop ugovori, forvard ugovori i svi drugi ugovori koji se odnose na robu, koji mogu biti izmireni fizičkom isporukom a nisu obuhvaćeni alinejom trećom ove tačke, kojima se ne trguje u komercijalne svrhe, koji imaju karakteristike drugih finansijskih derivata i čije se poravnanje može vršiti preko priznate klirinške kuće ili su predmet dnevnog odmeravanja margina;
- finansijski ugovori za razlike (financial contract for differences);
- opcije, fjučers ugovori, svop ugovori, forvard ugovori i svi drugi ugovori koji se odnose na vremenske uslove, troškove prevoza tereta (freight rates), stope inflacije ili druge ekonomske pokazatelje a moraju biti izmireni u gotovini ili mogu biti izmireni u gotovini na zahtev jedne od ugovornih strana;
- svi drugi finansijski derivati koji se odnose na imovinu, prava, obaveze, indekse i slične instrumente koji nisu obuhvaćeni alinejama od prve do šeste ove tačke, kojima se trguje na priznatoj berzi ili preko multilateralnog sistema trgovanja (multilateral trading facilities) i čije se poravnanje vrši preko priznate klirinške kuće ili su predmet dnevnog odmeravanja margina.
