Radi lakšeg sagledavanja izmena i dopuna propisa, nova sadržina odredaba data je zelenom, prethodna crvenom bojom, a nepromenjene odredbe nisu posebno označene, tako da pregledanjem crno-zelenog teksta pregledate važeću, a crno-crvenog teksta, prethodnu verziju propisa. Prečišćen tekst bez crvenih i zelenih oznaka i dalje možete videti na tabu "Tekst dokumenta". |
Propis - analitički prikaz promenaZAKONO PRIVATIZACIJI("Sl. glasnik RS", br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon, 30/2010 - dr. zakon, 93/2012, 119/2012, 51/2014 i 52/2014 - odluka US) |
1. Predmet zakona i načela privatizacije
Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija).
Privatizacija se zasniva na sledećim načelima:
1) stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost;
2) obezbeđenje javnosti;
3) fleksibilnost;
4) formiranje prodajne cene prema tržišnim uslovima.
2. Predmet i subjekti privatizacije
Predmet privatizacije je društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno.
Predmet privatizacije je i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom.
U postupku privatizacije može se prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na subjekte privatizacije koji imaju sedište na teritoriji Republike Srbije.
U skladu sa odredbama ovog zakona privatizuje se kapital i imovina u društvenim preduzećima osnovanim od delova preduzeća u Republici Srbiji čije je sedište na teritoriji republika bivše SFRJ.
Predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi, kao dobra od opšteg interesa.
3. Subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije
Subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije jesu:
1) Agencija za privatizaciju;
2) (prestala da važi)
3) Centralni registar za hartije od vrednosti.
U postupku privatizacije vodi se Privatizacioni registar.
Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) jeste pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom.
Pored poslova iz stava 1. ovog člana, Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) obavlja i poslove stečajnog upravnika, ako je stečajno veće imenuje da obavlja te poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak, kao i poslove likvidacionog upravnika, neposredno ili preko ovlašćenog lica (poverenik Agencije), u skladu sa ovim zakonom.
U obavljanju poslova kontrole postupka privatizacije, u smislu propisa o privatizaciji, Agencija proverava: procenjenu vrednost kapitala ili imovine subjekta privatizacije; usklađenost programa privatizacije ili programa restrukturiranja sa propisima; usklađenost priliva sredstava po osnovu izvršene prodaje sa ugovorom o prodaji i izvršenje ugovora o prodaji u kojem je Agencija ugovorna strana, kao i prenos akcija bez naknade zaposlenima.
Položaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije uređuju se posebnim zakonom.
(Prestao da važi)
Centralni registar za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: centralni registar) sadrži jedinstvenu bazu podataka o izdatim akcijama, kao i o promenama tih podataka, u skladu sa zakonom.
U Privatizacionom registru evidentira se deo kapitala subjekta privatizacije izražen u akcijama, koji se prenosi građanima bez naknade, u skladu sa ovim zakonom.
Privatizacioni registar vodi se u ministarstvu nadležnom za poslove privatizacije.
Privatizacioni registar sadrži: naziv subjekta privatizacije čiji se deo kapitala evidentira u Privatizacionom registru, podatke o visini kapitala, odnosno broju akcija koje se evidentiraju i druge podatke.
Sadržaj i način vođenja Privatizacionog registra propisuje ministar nadležan za poslove privatizacije.
Modeli privatizacije jesu:
1) prodaja kapitala;
2) prenos kapitala bez naknade.
Prodaja kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije sprovodi se putem sledećih metoda:
1) javnog tendera;
2) javne aukcije.
Prenos kapitala bez naknade obavlja se posle sprovedene prodaje kapitala, i to:
1) prenosom akcija zaposlenima;
2) prenosom akcija građanima.
5. Kupci u postupku privatizacije
Kupac kapitala ili imovine može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice, u skladu sa Zakonom.
Domaća ili strana pravna ili fizička lica mogu da se udruže, radi kupovine kapitala ili imovine subjekta privatizacije i da ovlaste jedno lice za zastupanje.
Kupac kapitala ili imovine ne može biti:
1) domaće pravno lice koje posluje većinskim društvenim kapitalom;
2) fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica, koje prema subjektu privatizacije ima dospele obaveze neizmirene do dana podnošenja ponude na tender, odnosno prijave za učešće na aukciji;
3) fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine zbog neizvršenja ugovorenih obaveza;
4) fizičko lice koje je osuđivano ili protiv koga se vodi postupak za sledeća krivična dela:
- krivična dela protiv privrede;
- krivična dela protiv službene dužnosti;
- teško ubistvo;
- teška krađa, razbojnička krađa, razbojništvo, utaja, prevara, neosnovano korišćenje kredita i druge pogodnosti, iznuda, ucena i zelenaštvo;
- neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, omogućavanje uživanja opojnih droga, proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda, zagađivanje vode za piće i životnih namirnica i teška dela protiv zdravlja ljudi;
- zagađivanje životne sredine, nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagađuju životnu sredinu, unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija i nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja;
- zločinačko udruživanje, izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnih dela, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, nedozvoljeno prelaženje državne granice i krijumčarenje ljudi, neovlašćeno organizovanje igara na sreću i neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću;
- organizovanog kriminala;
- krivično delo iz člana 149. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06).
Kupac kapitala ili imovine ne može biti ni privredno društvo u kojem se lice iz stava 3. tač. 2), 3) i 4) ovog člana smatra kontrolnim članom ili kontrolnim akcionarom, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.
Kupac kapitala ili imovine matičnog, odnosno zavisnog preduzeća u kojem se sprovodi privatizacija ne može da bude njegovo zavisno, odnosno matično preduzeće.
Ako učesnik na javnoj aukciji koji je proglašen kupcem ili koji istakne drugu najvišu ponudu ne potpiše zapisnik ili ne izvrši plaćanje u predviđenom roku, gubi svojstvo kupca i pravo da učestvuje na budućim aukcijama koje se organizuju za taj subjekt privatizacije, kao i pravo na vraćanje depozita.
Lice iz stava 1. ovog člana uplaćuje na ime štete koja je nastala za subjekt privatizacije i za Agenciju novčani iznos u visini od 30% prodajne cene na račun Agencije, od čega 15% pripada subjektu privatizacije.
Pravo da učestvuje na budućim aukcijama koje se organizuju za subjekt privatizacije iz stava 1. ovog člana nema ni član porodice lica koje je izgubilo svojstvo kupca, kao ni pravno lice čiji je on osnivač.
Članovima porodice u smislu stava 3. ovog člana smatraju se potomci, bračni ili vanbračni drug i roditelji kupca.
Lice koje je izgubilo svojstvo kupca i članovi njegove porodice, u skladu sa članom 12a Zakona, nemaju pravo da učestvuju u budućim aukcijama koje se organizuju za bilo koji subjekt privatizacije i to u periodu od šest meseci od dana održavanja aukcije na kojoj je izgubilo svojstvo kupca.
Ako po isteku roka iz stava 1. ovog člana lice ponovo izgubi svojstvo kupca, gubi pravo da učestvuje u budućim aukcijama koje se organizuju za bilo koji subjekt privatizacije.
6. Sredstva plaćanja u privatizaciji
Sredstva plaćanja u privatizaciji mogu biti u domaćoj i stranoj konvertibilnoj valuti.
Sredstva plaćanja mogu biti i u obveznicama po osnovu neisplaćene devizne štednje građana koje dospevaju zaključno sa danom prodaje kapitala ili imovine, izdatim fizičkim licima koja su državljani Republike Srbije.
Sredstva plaćanja mogu biti i u obveznicama po osnovu neisplaćene devizne štednje građana izdatim fizičkim licima koja su državljani Republike Srbije, bez obzira na rok njihovog dospeća, u slučaju da u postupku prodaje metodom javne aukcije kapital ili imovina nisu prodati za sredstva plaćanja iz st. 1. i 2. ovog člana.
Sredstva plaćanja ne mogu biti u obveznicama po osnovu neisplaćene devizne štednje građana izdatim fizičkim licima koja su državljani Republike Srbije i koje nisu dospele na dan prodaje kapitala, odnosno imovine, ako se ugovorena cena plaća u najviše šest godišnjih rata.
7. Rokovi za sprovođenje privatizacije
Za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora da se objavi najkasnije do 31. decembra 2008. godine.
Ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije (u daljem tekstu: likvidacija).
Likvidacija subjekta privatizacije pokreće se i ako:
1) društveni kapital, odnosno imovina, subjekta privatizacije nije prodat ni posle trećeg sprovedenog javnog tendera, odnosno javne aukcije;
2) subjekt privatizacije nije podneo godišnji finansijski izveštaj agenciji nadležnoj za vođenje Registra privrednih subjekata dve godine uzastopno.
Postupak likvidacije subjekta privatizacije sprovodi Agencija, u skladu sa ovim zakonom.
Ako subjekt likvidacije ne usvoji likvidacioni bilans (bilans stanja, privremeni izveštaj o preduzetim radnjama, finansijski izveštaj, izveštaj o sprovedenoj likvidaciji i završni likvidacioni bilans), likvidacioni upravnik okončava postupak likvidacije i bez odobrenja bilansa.
Sredstva koja preostanu po okončanju postupka likvidacije prihod su budžeta Republike Srbije, osim sredstava koja su u privatnoj svojini.
Likvidacioni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih troškova (u daljem tekstu: nagrada i naknada).
Visinu nagrade i naknade iz stava 4. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove privatizacije.
Na likvidaciju subjekta privatizacije shodno se primenjuju odredbe zakona o privrednim društvima kojima se uređuje likvidacija privrednih društava.
8. Sredstva za nacionalizovanu imovinu
Kad postupak privatizacije obuhvata imovinu oduzetu od fizičkih i pravnih lica primenom propisa o oduzimanju imovine na teritoriji Republike Srbije, a koja je određena posebnim propisom kojim se uređuju pitanja vezana za vraćanje imovine (u daljem tekstu: nacionalizovana imovina), vrednost te imovine biće nadoknađena bivšim vlasnicima isključivo iz novčanih sredstava koja za te namene obezbeđuje Republika Srbija.
1. Pokretanje postupka privatizacije
Postupak privatizacije pokreće se inicijativom nadležnog organa subjekta privatizacije (u daljem tekstu: inicijativa za privatizaciju) i pripremom prospekta za privatizaciju (u daljem tekstu: prospekt).
Inicijativa za privatizaciju, u smislu ovog zakona, jeste akt subjekta privatizacije kojim se izražava namera za sprovođenje privatizacije i donosi se u pismenoj formi.
Inicijativa za privatizaciju dostavlja se organizacijama sindikata koje deluju u subjektu privatizacije, a zaposleni se o tome obaveštavaju na način utvrđen opštim aktom subjekta privatizacije.
Inicijativa za privatizaciju sa prospektom dostavlja se Agenciji u roku od pet dana od dana njenog donošenja.
Postupak privatizacije može se pokrenuti i inicijativom ministarstva nadležnog za poslove privatizacije i zainteresovanih kupaca.
U slučaju iz stava 5. ovog člana subjekt privatizacije dužan je da u roku od sedam dana od dana prijema inicijative za privatizaciju dostavi prospekt Agenciji.
Inicijativu za privatizaciju u subjektima privatizacije sa većinskim državnim kapitalom ministarstvo nadležno za poslove privatizacije dostavlja Vladi Republike Srbije radi davanja saglasnosti.
Prospekt u smislu ovog zakona, jeste prikaz osnovnih podataka o subjektu privatizacije prema poslednjem finansijskom izveštaju.
Obrazac prospekta propisaće ministar nadležan za poslove privatizacije.
Agencija oglašava prospekt u sredstvima javnog informisanja (štampa, internet ili televizija) najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja prospekta.
Oglašavanje iz stava 3. ovog člana vrši se radi prikupljanja podataka o broju potencijalnih kupaca.
Potencijalni kupac svoju zainteresovanost za kupovinu kapitala odnosno imovine subjekta privatizacije izražava pismenim putem i o tome obaveštava subjekt privatizacije i Agenciju u roku koji odredi Agencija u javnom oglasu.
Troškove oglašavanja prospekta snosi subjekt privatizacije.
Agencija u roku od pet dana od dana isteka roka za prikupljanje podataka o broju potencijalnih kupaca obaveštava subjekte privatizacije o metodu prodaje, odnosno o potrebi restrukturiranja, u skladu sa ovim zakonom.
3. Restrukturiranje u postupku privatizacije
Ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije u skladu sa ovim zakonom.
Restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito:
1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene;
2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično;
3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije.
U subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije.
Odluka o restrukturiranju sadrži: poslovno ime i sedište subjekta privatizacije, način restrukturiranja, rok u kome su poverioci dužni da prijave svoja potraživanja, kao i druge podatke od značaja za sprovođenje restrukturiranja.
Odluka iz stava 1. ovog člana registruje se u registar u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Odluka o restrukturiranju objavljuje se u sredstvima javnog informisanja (jednom dnevnom listu, internetu ili televiziji), u roku od 15 dana od dana donošenja.
U postupku restrukturiranja subjekta privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije (u daljem tekstu: državni poverilac), dužni su da otpuste dug prema subjektu privatizacije u celini i svoje potraživanje namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije.
Državni poverioci dužni su da otpuste dug i prema podređenom (zavisnom) društvu:
1) koje u strukturi kapitala ima većinski kapital kontrolnog (matičnog) društva koje posluje većinskim društvenim ili državnim kapitalom;
2) u kojem je društveni ili državni kapital većinski zajedno sa kapitalom kontrolnog društva.
Državnim poveriocem smatra se i Agencija za osiguranje depozita kada vrši funkciju stečajnog upravnika nad bankama u stečaju i kada upravlja u ime i za račun Republike Srbije potraživanjima Republike Srbije po osnovu preuzetih ino obaveza.
Ostali poverioci mogu da otpuste dug prema subjektu privatizacije, radi namirivanja potraživanja iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (u daljem tekstu: ostali poverioci).
Ako ostali poverioci ne otpuste dug prema subjektu privatizacije, uslove i način namirenja svog potraživanja određuju u sporazumu sa kupcem kapitala subjekta privatizacije.
Državni poverilac dužan je da pismeno prijavi svoje potraživanje u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke o restrukturiranju u dnevnom listu.
U prijavi se mora naročito naznačiti naziv državnog poverioca, pravni osnov potraživanja, kao i iznos potraživanja, i to posebno iznos glavnog potraživanja, a posebno iznos obračunate kamate.
Ako se subjekt privatizacije ne saglasi sa visinom prijavljenog potraživanja državnog poverioca, prijavljeno potraživanje može da ospori podnošenjem prigovora arbitražnom veću u roku od osam dana od dana dostavljanja prijave.
Ako državni poverilac odbije prigovor iz stava 3. ovog člana, o visini potraživanja državnog poverioca odlučuje arbitražno veće.
Arbitražno veće iz člana 20a Zakona ima tri člana.
Sastav arbitražnog veća određuju stranke tako što jednog arbitra predlaže državni poverilac, drugog subjekt privatizacije, a predsednik veća je predstavnik Privredne komore Srbije.
Odluku o visini potraživanja državnog poverioca arbitražno veće donosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora na visinu potraživanja.
Na postupak pred arbitražnim većem shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Ako arbitražno veće ne donese odluku o visini potraživanja u roku iz stava 3. ovog člana, verodostojnim i konačnim smatraju se podaci o visini potraživanja sadržani u programu restrukturiranja.
(Brisan)
Državni poverilac namiruje svoje dospelo a neizmireno potraživanje iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije, u visini srazmernoj njegovom potraživanju u ukupnim potraživanjima svih poverilaca koji se namiruju iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta.
Potraživanje državnog poverioca namiruje se najviše do visine nominalnog iznosa potraživanja uvećanog za pripadajuće kamate, pre raspodele sredstava ostvarenih od prodaje kapitala u skladu sa članom 60. Zakona.
Dospelim potraživanjima iz stava 1. ovog člana smatraju se neizmirena potraživanja sa stanjem na dan 31. decembra 2004. godine.
Otpuštanje duga državnog poverioca u celini prema subjektu privatizacije punovažno je u slučaju da je kapital subjekta koji se restrukturira u postupku privatizacije prodat metodom javnog tendera ili metodom javne aukcije.
Potraživanje državnog poverioca smatra se izmirenim u potpunosti ako je izmireno na način propisan članom 20g Zakona.
Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način restrukturiranja subjekta privatizacije.
Odredbe o otpustu duga koje se odnose na subjekt privatizacije koji se restrukturira u postupku privatizacije primenjuju se i na subjekt privatizacije koji se privatizuje metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije.
[ČLAN 1 IZMENE ZAKONA]
Član 20ž
Za subjekte koji se privatizuju metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije, državni poverioci ne mogu tražiti prinudnu naplatu niti bilo koju meru postupka izvršenja radi namirenja potraživanja nastalih do 31. decembra 2007. godine.
Po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i druge organe nadležne za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene.
[Član 20ž
Od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.
_____________________________
NAPOMENA REDAKCIJE:
Odlukom US IUz broj 95/2013 od 14. novembra 2013. godine, koja je objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 52/2014 od 15. maja 2014. godine, utvrđeno je da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon, 30/2010 - dr. zakon, 93/2012 i 119/2012) nije u saglasnosti sa Ustavom.
Odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave.
Odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu.
Na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu.
Za subjekte koji se privatizuju metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije, državni poverioci ne mogu tražiti prinudnu naplatu niti bilo koju meru postupka izvršenja radi namirenja potraživanja nastalih do 31. decembra 2007. godine.
Zabrana iz stava 5. ovog člana primenjuje se najkasnije do 30. juna 2014. godine.
Postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida se.
Po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene.]
4. Dokumentacija za privatizaciju
Subjekt privatizacije koji se privatizuje metodom javnog tendera priprema dokumentaciju u skladu sa propisom iz člana 33. ovog zakona.
Subjekt privatizacije koji se privatizuje metodom javne aukcije izrađuje program privatizacije u skladu sa propisom iz člana 40. ovog zakona.
Agencija izrađuje program restrukturiranja ili izradu programa poverava subjektu privatizacije, odnosno pravnom ili finansijskom savetniku, u skladu sa propisom iz člana 20đ Zakona, koji je obavezujući za subjekt.
Subjekt koji izrađuje program restrukturiranja dužan je da pre izrade programa sačini sveobuhvatnu analizu poslovanja subjekta privatizacije u roku koji odredi Agencija.
Agencija može pripremiti dokumentaciju iz stava 1. ovog člana ili program iz stava 2. ovog člana, koji su obavezujući za subjekt privatizacije.
Program privatizacije sadrži naročito podatke o: poslovanju, vrednosti kapitala ili imovine i obliku organizovanja subjekta privatizacije.
Program privatizacije donosi nadležni organ subjekta privatizacije.
Program privatizacije dostavlja se Agenciji u roku koji ne može biti duži od 90 dana od dana dostavljanja odluke o metodu privatizacije.
Agencija vrši kontrolu programa iz stava 1. ovog člana i prihvata ga ako taj program sadrži propisane podatke.
Uz program iz stava 3. ovog člana dostavlja se izjava odgovornog lica u subjektu privatizacije o tačnosti podataka sadržanih u programu privatizacije. Odgovorno lice odgovara za štetu koju svojom izjavom prouzrokuje subjektu privatizacije ili kupcu kapitala, ako je izjava data grubom nepažnjom ili sa namerom da se šteta prouzrokuje.
Agencija je dužna da u roku od 30 dana od dana dostavljanja programa privatizacije donese odluku o prihvatanju, vraćanju na ispravku ili o izmeni programa privatizacije, u skladu sa propisom kojim se uređuje sadržaj i način izrade programa privatizacije.
Subjekt privatizacije dužan je da ispravku ili izmenu programa privatizacije izvrši u roku koji odredi Agencija, koji ne može biti duži od 60 dana od dana donošenja odluke iz stava 4. ovog člana.
Ako Agencija ne donese odluku u roku iz stava 4. ovog člana, smatra se da je program privatizacije prihvaćen.
Subjekt privatizacije dužan je da postupi po odluci Agencije.
U slučaju da subjekt privatizacije ne dostavi program privatizacije ili ne postupi po odluci Agencije, dalji postupak privatizacije sprovodi Agencija, u skladu sa zakonom.
Program restrukturiranja sadrži, naročito: podatke o poslovanju, unutrašnjoj organizaciji i vrednosti kapitala i imovine; godišnji račun; konsolidovani godišnji račun; način otplate dugova; bilas otvaranja; položaj delova, odnosno organizacionih jedinica; socijalni program; program zaštite životne sredine, kao i druge podatke od značaja za sprovođenje restrukturiranja subjekta privatizacije.
Program restrukturiranja iz stava 1. ovog člana donosi nadležni organ subjekta privatizacije.
Subjekt privatizacije dužan je da program restrukturiranja dostavi Agenciji u roku od 90 dana od dana kad Agencija odobri sveobuhvatnu analizu poslovanja subjekta privatizacije.
Agencija može produžiti rok za dostavljanje programa restrukturiranja najduže za 90 dana, na zahtev subjekta privatizacije ili poverioca, kao pravnog, odnosno finansijskog savetnika, ako za to postoje opravdani razlozi.
Agencija je dužna da u roku od najduže 30 dana od dana prijema programa restrukturiranja donese odluku o prihvatanju, odbijanju, vraćanju na ispravku ili o izmeni programa.
Subjekt privatizacije dužan je da ispravku ili izmenu programa restrukturiranja izvrši u roku koji odredi Agencija koji ne može da bude duži od 60 dana od dana dostavljanja odluke iz stava 5. ovog člana.
U slučaju da subjekt privatizacije ne postupi po odluci Agencije u roku iz stava 6. ovog člana, dalji postupak privatizacije sprovodi Agencija, u skladu sa Zakonom.
Program restrukturiranja smatra se donetim kada Agencija donese odluku o prihvatanju tog programa.
Program restrukturiranja donet u skladu sa ovim zakonom ima snagu izvršne isprave i smatra se ugovorom kojim se utvrđuje visina i način izmirivanja potraživanja poverilaca koja su u njemu utvrđena.
Ako se po donošenju programa restrukturiranja protiv subjekta privatizacije, odnosno kupca kapitala pokrene postupak pred nadležnim organom, nadležni organ je dužan da u slučaju kad je potraživanje osnovano, obaveže subjekt privatizacije, odnosno kupca kapitala, na isplatu potraživanja na način predviđen programom restrukturiranja.
5. Procena vrednosti kapitala ili imovine
U subjektu privatizacije koji se privatizuje metodom javne aukcije utvrđuje se raspon vrednosti kapitala ili imovine.
Cena po kojoj će kapital ili imovina biti prodati primenom metoda iz člana 10. Zakona formira se zavisno od uslova na tržištu.
Vlada Republike Srbije propisuje metodologiju procene vrednosti kapitala ili imovine subjekta privatizacije.
Predmet prodaje je 70% kapitala koji se privatizuje, osim ako propisima kojima se uređuje pravni položaj privrednih subjekata, odnosno uslovi i način obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, nije drugačije uređeno.
Procenat kapitala koji se prodaje u subjektima privatizacije sa većinskim državnim kapitalom čiji pravni položaj, odnosno uslovi i način obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, nije uređen posebnim propisom, određuje Vlada.
U subjektu privatizacije koji se restrukturira u skladu sa ovim zakonom, prodaje se celokupan kapital ili imovina.
Ako u toku sprovođenja postupka privatizacije nastupe okolnosti koje onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije, Agencija može da odredi prekid postupka koji traje dok postoje razlozi za prekid, a najduže 180 dana od dana donošenja odluke o prekidu postupka. Dok traje prekid postupka prestaju da teku propisani rokovi.
Agencija obustavlja postupak privatizacije u slučaju saznanja za okolnosti za koje se nije znalo u vreme pokretanja postupka, a koje u potpunosti onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine, subjekta privatizacije.
Preduzeće koje posluje većinskim društvenim kapitalom može u toku postupka privatizacije da menja odredbe pojedinačnog kolektivnog ugovora koje se odnose na visinu zarada zaposlenih, samo uz prethodnu saglasnost Agencije, ako se tim odredbama uvećava zarada zaposlenih u procentu većem od projektovanog rasta cena na malo ili ako je preduzeće prethodnu poslovnu godinu završilo sa gubitkom.
Prodaja kapitala, odnosno imovine javnim tenderom jeste metod privatizacije javnim prikupljanjem ponuda potencijalnih kupaca u skladu sa utvrđenim uslovima prodaje.
Javni tender organizuje i sprovodi Agencija.
Postupak javnog tendera obuhvata: pripremu javnog tendera, javni poziv za podnošenje ponuda, podnošenje i prijem ponuda, otvaranje i ocenu ponuda, zaključivanje ugovora i druge radnje od značaja za sprovođenje javnog tendera.
Agencija objavljuje javni poziv za učešće na javnom tenderu.
Javni poziv iz stava 1. ovog člana sadrži: naziv i druge podatke o subjektu privatizacije, vlasničku strukturu kapitala, procenat kapitala koji se prodaje i druge podatke od značaja za obaveštavanje učesnika na javnom tenderu.
Ministar nadležan za poslove privatizacije obrazuje komisiju koja prati sprovođenje javnog tendera (u daljem tekstu: tenderska komisija).
Tenderska komisija ima predsednika i četiri člana.
Tenderska komisija na predlog Agencije odobrava rezultate javnog tendera u roku od 15 dana od dana prijema predloga.
Tenderska komisija sastavlja izveštaj o svom radu, koji dostavlja Agenciji u roku od 15 dana od dana završetka prodaje javnim tenderom.
Izveštaj iz stava 4. ovog člana dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove privatizacije, koje je dužno da u roku od 15 dana od dana njegovog dostavljanja, izvesti Vladu Republike Srbije.
Podnosilac ponude uplaćuje depozit za učešće na javnom tenderu.
Ako učesnik na tenderu čija je ponuda proglašena najpovoljnijom ne zaključi ugovor ili ne plati ugovorenu cenu, gubi pravo na vraćanje depozita, a Agencija poziva drugorangiranog učesnika na tenderu radi potpisivanja ugovora.
Ministar nadležan za poslove privatizacije utvrđuje visinu i način uplate depozita iz stava 1. ovog člana.
(Brisan)
Po sprovedenom postupku javnog tendera Agencija obaveštava sve učesnike javnog tendera o rezultatima postupka, odnosno o određivanju najpovoljnijeg ponuđača.
Učesnik javnog tendera ima pravo prigovora na zakonitost sprovedenog postupka.
Prigovor se podnosi ministarstvu nadležnom za poslove privatizacije u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja o rezultatima javnog tendera.
Po podnetom prigovoru odlučuje se u roku od osam dana od dana prijema prigovora.
Akt organa donet po prijemu prigovora konačan je.
Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način prodaje kapitala i imovine metodom javnog tendera.
Prodaja kapitala, odnosno imovine javnom aukcijom, jeste metod privatizacije javnim nadmetanjem potencijalnih kupaca, u skladu sa utvrđenim uslovima prodaje.
Javnu aukciju organizuje Agencija.
Postupak prodaje kapitala, odnosno imovine metodom javne aukcije obuhvata: pripremu javne aukcije, prijavu za učešće i registraciju učesnika, sprovođenje javne aukcije, zaključivanje ugovora i druge radnje od značaja za sprovođenje javne aukcije.
Prodaju putem metoda javne aukcije sprovodi komisija za aukciju, koju obrazuje Agencija.
Komisija za aukciju ima predsednika i dva člana.
Komisija za aukciju sprovodi prodaju putem javne aukcije, registruje lica koja imaju pravo učešća na javnoj aukciji, proglašava javnu aukciju neuspelom, potpisuje zapisnik i vrši druge poslove od značaja za sprovođenje javne aukcije.
Komisija za aukciju sastavlja zapisnik o svom radu i izveštaj o rezultatima javne aukcije, koje dostavlja Agenciji, ministarstvu nadležnom za poslove privatizacije i Vladi Republike Srbije, u roku od 15 dana od dana završetka postupka prodaje putem javne aukcije.
Za učešće na javnoj aukciji objavljuje se javni poziv.
Javni poziv objavljuje Agencija najranije 30 dana pre dana održavanja javne aukcije.
Javni poziv iz stava 1. ovog člana sadrži: naziv subjekta privatizacije, mesto, adresu, datum i vreme održavanja javne aukcije, iznos i način uplate depozita za učešće na javnoj aukciji i druge podatke od značaja za sprovođenje javne aukcije.
Javni poziv iz stava 1. ovog člana može da sadrži i obavezu za ulaganje sredstava u subjekt privatizacije, rešavanje pitanja zaposlenih, obezbeđenje kontinuiteta poslovanja i zaštite životne sredine.
Javni poziv se objavljuje putem interneta na posebnom veb sajtu Vlade Republike Srbije, u domaćim i inostranim sredstvima informisanja, čiju listu utvrđuje ministar nadležan za poslove privatizacije.
Učesnici na javnoj aukciji dužni su da uplate depozit.
Ministar nadležan za poslove privatizacije utvrđuje visinu i način uplate depozita iz stava 1. ovog člana.
Učesnik na javnoj aukciji ima pravo prigovora na zakonitost sprovedenog postupka u roku od osam dana od dana održavanja javne aukcije.
Prigovor se podnosi ministarstvu nadležnom za poslove privatizacije, koje je dužno da o prigovoru odluči u roku od osam dana od dana prijema prigovora.
Akt kojim se odlučuje o prigovoru konačan je.
Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način prodaje kapitala i imovine metodom javne aukcije.
Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine sadrži odredbe o: ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni, roku plaćanja, korišćenju zemljišta, načinu, oblicima i roku investiranja kupca u subjekt privatizacije radi obavljanja registrovane delatnosti, načinu rešavanja pitanja zaposlenih i druge odredbe o kojima se sporazumeju ugovorne strane.
Akcije koje stiče kupac iz novih emisija po osnovu povećanja kapitala subjekta privatizacije za vreme izvršenja ugovorenih obaveza, smatraju se sopstvenim akcijama subjekta privatizacije koje su u potpunosti plaćene.
Kada kupac kapitala, odnosno imovine, izvrši obaveze iz ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, što se dokazuje potvrdom Agencije, subjekt privatizacije koji je stekao sopstvene akcije dužan je da ih bez naknade prenese kupcu kapitala, odnosno imovine, od koga ih je stekao.
Agencija dostavlja registru nadležnom za vođenje računa hartija od vrednosti rešenje na osnovu kojeg se vrši upis sopstvenih akcija na subjekt privatizacije, kao i rešenje na osnovu kojeg se vrši prenos sopstvenih akcija na kupca.
U slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, akcije iz stava 2. ovog člana prenose se Akcijskom fondu koji ih prodaje zajedno sa akcijama subjekta privatizacije koje su mu prenete u skladu sa zakonom. Sredstva ostvarena od prodaje sopstvenih akcija stečenih po osnovu povećanja kapitala novim ulozima, po odbitku troškova prodaje, Akcijski fond prenosi kupcu sa kojim je ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine, raskinut.
Na otuđenje, režim i druge pravne poslove koji se odnose na sopstvene akcije shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.
Ugovor iz stava 1. ovog člana smatra se zaključenim kad ga potpišu kupac i Agencija i overava se u sudu.
Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine Agencija dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija, radi evidentiranja, a zaposlenima i manjinskim akcionarima u subjektu privatizacije na njihov zahtev, radi upoznavanja.
Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine smatra se raskinutim zbog neispunjenja ako, ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje, kupac:
1) ne plati ugovorenu cenu, odnosno bilo koju od dospelih rata;
2) ne investira u subjekt privatizacije na način, u obliku i roku utvrđen ugovorom;
3) raspolaže imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora;
4) ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi čijeg je obavljanja subjekt privatizacije osnovan;
5) ne dostavi garanciju za investiciono ulaganje na način utvrđen ugovorom;
6) ne izvršava odredbe o načinu rešavanja pitanja zaposlenih;
6a) ne isplati u celini minimalne zarade zaposlenima u subjektu privatizacije i pripadajuće doprinose, za period od najmanje devet meseci u toku kalendarske godine;
7) u drugim slučajevima predviđenim ugovorom.
Raskidom ugovora iz stava 1. ovog člana zaposleni u subjektu privatizacije zadržavaju vlasnička prava na kapitalu stečena u skladu sa odredbama čl. 42. do 44. Zakona, a kapital koji je bio predmet prodaje prenosi se Akcijskom fondu.
U slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine zbog neispunjenja ugovorenih obaveza od strane kupca kapitala, kupac kapitala kao nesavesna strana, nema pravo na povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene, radi zaštite opšteg interesa.
Sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplaćuju se na račun Agencije.
Sredstva iz stava 1. ovog člana, posle namirenja poverilaca subjekata privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje uplaćuju se na uplatni račun budžeta Republike Srbije.
Vlada Republike Srbije bliže propisuje način i uslove pod kojima se mogu izmiriti obaveze pravnih lica koja su započela postupak privatizacije, kao i pravnih lica koja se restrukturiraju u postupku privatizacije, prema bankama i drugim poveriocima.
Sredstva za otklanjanje štete koju je subjekt privatizacije naneo životnoj sredini pre zaključenja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Vlada Republike Srbije bliže propisuje način i uslove korišćenja sredstava iz stava 1. ovog člana.
1.4. Privremeni zastupnik kapitala
Danom raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, prestaju sva vlasnička i upravljačka prava kupca, a Akcijski fond imenuje privremenog zastupnika kapitala (u daljem tekstu: zastupnik kapitala), radi upravljanja subjektom privatizacije do prodaje kapitala subjekta privatizacije.
Organ upravljanja subjekta privatizacije dužan je da privremenom zastupniku kapitala omogući upravljanje subjektom privatizacije, kao i da sprovede sve radnje neophodne za upis promena u Registar privrednih subjekata i drugi odgovarajući registar.
Organ upravljanja subjekta privatizacije ne može, do izbora novog organa upravljanja, da donosi odluke o:
1) smanjenju, odnosno povećanju kapitala privrednog društva;
2) sticanju, odnosno raspolaganju nepokretnom imovinom ili imovinom velike vrednosti;
3) reorganizaciji privrednog društva;
4) zalaganju stvari, uspostavljanju hipoteke i drugom načinu opterećivanja imovine;
5) davanju ili uzimanju imovine u dugoročan zakup;
6) poravnanju sa poveriocima.
Odluka doneta suprotno stavu 3. ovog člana ništava je.
Za zastupnika kapitala može biti imenovano lice iz reda akcionara u subjektu privatizacije, kao i iz reda lica izvan subjekta privatizacije.
Zastupnik kapitala upravlja subjektom privatizacije srazmerno učešću kapitala koji je bio predmet prodaje u ukupnom kapitalu subjekta privatizacije u vreme raskida ugovora o prodaji.
Zastupnik kapitala ima pravo na nagradu za rad i naknadu stvarnih troškova (u daljem tekstu: nagrada i naknada). Troškove za nagradu i naknadu zastupnika snosi subjekt privatizacije u visini koju određuje ministar nadležan za poslove privatizacije.
Registracija podatka o privremenom zastupniku kapitala i objavljivanje registracije vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Zastupnik kapitala dužan je naročito, da:
1) preduzima neophodne mere za zaštitu imovine subjekta privatizacije;
2) se kao dobar privrednik stara o završetku započetih a nezavršenih poslova subjekta privatizacije, kao i poslova koji su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima subjekta privatizacije;
3) obavlja, po potrebi, druge poslove.
Zastupnik kapitala obavlja poverene poslove samostalno i sa pažnjom dobrog privrednika, u skladu sa ovim zakonom.
Zastupnik kapitala podnosi Akcijskom fondu mesečne pismene izveštaje o stanju imovine i poslovanju subjekta privatizacije. Zastupnik podnosi i druge izveštaje, na zahtev Akcijskog fonda, uključujući i finansijske izveštaje.
Zastupnik kapitala odgovara neposredno svojom ličnom imovinom za štetu nanetu subjektu privatizacije, ako je do štete došlo namerno ili krajnjom nepažnjom.
Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za pet godina od kad je šteta nastala.
Akcijski fond će razrešiti zastupnika kapitala ako utvrdi da zastupnik ne ispunjava obaveze propisane ovim zakonom. Zastupnik može biti razrešen i na lični zahtev.
1.5. Ustupanje ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine
Kupac kapitala (u daljem tekstu: ustupilac) može da ustupi ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine trećem licu (u daljem tekstu: prijemnik), pod uslovima propisanim ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Agencije.
Prijemnik može biti lice koje ispunjava propisane uslove za kupca kapitala ili imovine.
Ustupilac jemči Agenciji da će prijemnik ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine.
Ustupanjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine prijemnik postaje nosilac svih prava i obaveza iz ugovora o prodaji.
2. Prenos kapitala bez naknade
2.1. Prenos akcija zaposlenima
U subjektu privatizacije deo kapitala prenosi se zaposlenima, bez naknade, u akcijama.
Zaposlenima u smislu stava 1. ovog člana smatraju se državljani Republike Srbije koji su:
1) zaposleni ili su ranije bili zaposleni u subjektu privatizacije;
2) zaposleni u matičnom, odnosno zavisnom preduzeću ako je subjekt privatizacije zavisno, odnosno matično preduzeće.
Licem koje je ranije bilo zaposleno u smislu stava 2. tačka 1) ovog člana smatra se i penzioner.
Zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije.
Pravo na sticanje akcija bez naknade može se ostvariti najviše za 35 godina radnog staža.
Pravo na sticanje akcija bez naknade ne ostvaruje se:
1) u subjektu privatizacije u kojem je sprovedeno restrukturiranje;
2) po osnovu kapitala koji je u subjektima privatizacije nastao konverzijom potraživanja Republike Srbije u trajni ulog.
Zaposleni u subjektu privatizacije u kojem je sprovedeno restrukturiranje imaju pravo na novčanu naknadu iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala u postupku privatizacije koja preostanu posle raspodele iz člana 41b stav 2. ovog zakona, a pre uplate na uplatni račun budžeta Republike Srbije.
U slučaju stečaja ili likvidacije subjekta privatizacije u kojem je sprovedeno restrukturiranje, zaposleni imaju pravo na novčanu naknadu iz sredstava ostvarenih prodajom društvene imovine koja predstavlja višak stečajne, odnosno likvidacione mase.
Zaposlenima u smislu st. 4. i 5. ovog člana smatraju se zaposleni iz člana 42. ovog zakona.
Vlada bliže propisuje način prodaje preostale društvene imovine, kao i kriterijume i način isplate novčane naknade iz st. 4. i 5. ovog člana.
Subjekt privatizacije donosi odluku o izdavanju akcija bez naknade i javnim pozivom obaveštava zaposlene o tome.
Odluku o izdavanju akcija bez naknade subjekt privatizacije dužan je da donese u roku koji odredi Agencija.
Javni poziv iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o: datumu, vremenu i mestu upisa akcija, broju akcija, nominalnoj vrednosti akcija, kao i druge podatke u skladu sa odlukom o izdavanju akcija bez naknade.
Javni poziv iz stava 1. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli subjekta privatizacije, u "Službenom glasniku Republike Srbije" i jednom dnevnom listu.
Rok za upis akcija bez naknade počinje da teče od dana objavljivanja javnog poziva u dnevnom listu.
2.1.1. Prenos akcija zaposlenima u postupku prodaje javnom aukcijom
Kapital za sticanje akcija bez naknade u postupku prodaje kapitala javnom aukcijom ne može biti veći od 30% kapitala koji se privatizuje.
Zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade, u skladu sa članom 43. stav 2. Zakona, u postupku prodaje putem javne aukcije, čija je ukupna nominalna vrednost 200 EURO u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu na dan objavljivanja javnog poziva iz člana 44. stav 1. Zakona, za svaku punu godinu radnog staža.
(Brisan)
Akcije koje su preostale posle prodaje kapitala metodom javne aukcije i prenosa akcija bez naknade pod uslovima i na način iz čl. 45. i 46. ovog zakona prenose se Akcijskom fondu radi prodaje.
2.1.2. Prenos akcija zaposlenima u postupku prodaje javnim tenderom
Kapital za sticanje akcija bez naknade u subjektu privatizacije primenom metoda javnog tendera iznosi najviše 15% kapitala koji se privatizuje.
U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade čija je ukupna nominalna vrednost 200 EURO u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža, po zvaničnom kursu na dan objavljivanja javnog poziva iz člana 44. stav 1. ovog zakona, ali ne više od 35 godina, bez obzira na rok u kome se sprovede privatizacija.
Akcije koje su preostale posle prodaje putem javnog tendera i prenosa zaposlenima bez naknade evidentiraju se u Privatizacionom registru.
2.1.3. Srazmerno smanjenje prava za sticanje akcija bez naknade
Ako je vrednost kapitala za sticanje akcija bez naknade manja od ukupne nominalne vrednosti akcija koje zaposleni stiču bez naknade, zaposleni stiču pravo na manji broj akcija, srazmerno odnosu tih vrednosti.
2.1.4. Prava iz akcija koje su bez naknade prenete zaposlenima
Akcije koje su prenete zaposlenima bez naknade jesu obične i glase na ime.
Akcije daju pravo na:
1) upravljanje;
2) dividendu;
3) učešće u delu stečajne mase posle isplate poverilaca.
2.2.1. Evidentiranje akcija u Privatizacionom registru
U Privatizacionom registru evidentiraju se akcije subjekta privatizacije koji se privatizuju primenom metoda javnog tendera u iznosu od najmanje 15% kapitala koji se privatizuje.
Subjekt privatizacije dužan je da u roku od 15 dana od dana sticanja uslova za evidentiranje akcija obavesti ministarstvo nadležno za poslove privatizacije radi evidentiranja akcija u Privatizacionom registru.
Čl. 53 i 54
(Prestalo da važi)
3. Odluka o promeni oblika organizovanja subjekta privatizacije
Posle izvršene prodaje kapitala i evidentiranja akcija u Privatizacionom registru, subjekt privatizacije koji nije organizovan kao društvo kapitala donosi odluku o promeni oblika organizovanja u društvo kapitala.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na subjekt privatizacije čiji je oblik organizovanja zakonom propisan kao obavezan.
Odluka iz stava 1. ovog člana, pored odredaba koje sadrži osnivački akt, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj preduzeća, sadrži i odredbe o drugim pitanjima od značaja za organizovanje subjekta privatizacije u društvo kapitala.
Troškove postupka privatizacije pred Agencijom snosi subjekt privatizacije.
Ministar nadležan za poslove privatizacije utvrđuje visinu troškova iz stava 1. ovog člana.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na akcije shodno se primenjuju i na udele.
Agencija vodi evidenciju udela i izdaje potvrde subjektu privatizacije koji je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću.
Centralni registar izdaje isprave subjektu privatizacije na osnovu kojih se vodi knjiga akcionara.
Subjekt privatizacije dužan je da na osnovu isprave centralnog registra upiše novog akcionara u knjigu akcionara.
Prava iz akcija dokazuju se ispravom koju izdaje centralni registar.
Privredno društvo koje u strukturi kapitala ima akcije u vlasništvu Akcijskog fonda ili akcije koje taj Fond prodaje po zakonu, ne može vršiti promenu pravne forme, niti otvoreno akcionarsko društvo može postati zatvoreno, bez saglasnosti Akcijskog fonda.
IV NAMENA SREDSTAVA OSTVARENIH U POSTUPKU PRIVATIZACIJE
Sredstva iz člana 41b stav 2. ovog zakona koriste se za finansiranje:
1) republičkog fonda nadležnog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;
2) podsticanja razvoja;
3) isplaćivanja naknade licima čija je imovina nacionalizovana;
4) vraćanja dugova čiji je obveznik ili garant Republika Srbija;
5) posebnog programa razvoja privrede i zaštite životne sredine koji donosi organ lokalne samouprave;
6) drugih namena.
Sredstva iz člana 41b stav 2. ovog zakona raspoređuju se na sledeći način:
1) 10% sredstava uplaćuje se Republičkom fondu nadležnom za penzijsko i invalidsko osiguranje;
2) 50% sredstava izdvojiće se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Republike Srbije.
Ako se sedište subjekta privatizacije nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, 50% sredstava izdvojiće se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.
3) 5% sredstava izdvojiće se za isplaćivanje naknade licima čija je imovina nacionalizovana;
4) 5% sredstava izdvojiće se za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave prema sedištu subjekta privatizacije.
Sredstva ostvarena od prodaje kapitala i imovine iz člana 3. stav 5. ovog zakona koriste se za sprovođenje sporazuma koji se odnosi na pitanje sukcesije sa bivšim republikama SFRJ.
Vlada Republike Srbije utvrđuje visinu sredstava za vraćanje dugova čiji je obveznik ili garant Republika Srbija i određuje druge namene iz člana 60. tačka 6. Zakona, kao i visinu sredstava za finansiranje tih namena.
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za poslove privatizacije.
Kontrolu rada Vlade Republike Srbije i ministarstva nadležnog za poslove privatizacije u sprovođenju postupka privatizacije vrši nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije.
Ministarstvo nadležno za poslove privatizacije je dužno da nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije podnosi redovne mesečne izveštaje o stanju postupka privatizacije, zaključenim ugovorima o prodaji kapitala, odnosno imovine, sa priloženim ugovorima, pokrenutim postupcima privatizacije, radu subjekata nadležnih za sprovođenje postupka privatizacije navedenih u članu 4. ovog zakona, kao i da pruža sve potrebne podatke i informacije po zahtevu nadležnog odbora.
Nadzor iz člana 62. stav 1. ovog zakona obuhvata i nadzor nad poslovima prodaje akcija iz postupka privatizacije koja se obavlja preko finansijske berze dok akcije ne budu na listingu berze.
Odgovorno lice u subjektu privatizacije koje je dostavilo neistinite ili nepotpune podatke sadržane u programu privatizacije kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina i novčanom kaznom do 800.000 dinara.
Novčanom kaznom od 200.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup subjekt privatizacije ako:
1) započne postupak privatizacije bez inicijative za privatizaciju nadležnog organa (član 16. stav 1);
2) inicijativu za privatizaciju i prospekt ne dostavi Agenciji u propisanom roku (član 16. stav 4);
3) ne dostavi prospekt Agenciji u propisanom roku (član 16. stav 6);
4) program privatizacije, odnosno program restrukturiranja ne dostavi Agenciji u propisanom roku (član 22. stav 3. i član 23. stav 4);
5) ispravku, odnosno izmenu programa privatizacije ne izvrši u roku koji odredi Agencija (član 22. stav 5);
6) ispravku, odnosno izmenu programa restrukturiranja ne izvrši u roku koji odredi Agencija (član 23. stav 6);
7) posle pokretanja postupka privatizacije, postupi suprotno odredbi člana 25a stav 2;
8) prenese akcije zaposlenima bez naknade suprotno odredbama čl. 42. i 43. ovog zakona;
9) postupi suprotno članu 44. ovog zakona;
10) postupi suprotno odredbama čl. 45. i 46. ovog zakona;
11) prenese akcije zaposlenima bez naknade suprotno članu 49. ovog zakona;
12) ne evidentira akcije u Privatizacionom registru u propisanom iznosu i roku (član 52. st. 1. i 2);
13) podatke o stanju akcija ne uskladi sa podacima iz Privremenog registra, u roku iz člana 23. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara kazniće se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u subjektu privatizacije.
Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se za privredni prestup državni poverilac ako podnese zahtev za prinudnu naplatu ili bilo koju meru postupka izvršenja, radi naplate potraživanja prema subjektu koji se privatizuje metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije (član 20ž stav 5).
Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u državnom poveriocu.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje na osnovu lažnih podataka stekne akcije bez naknade iz čl. 42. i 54. ovog zakona.
Uz kaznu za prekršaj iz stava 1. ovog člana oduzeće se i imovinska korist ostvarena izvršenjem prekršaja.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
1. Preduzeća koja su izvršila privatizaciju po ranijim propisima
Preduzeće koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršilo privatizaciju dela društvenog, odnosno državnog kapitala prema odredbama Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ", br. 84/89 i 46/90) i Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94) neprivatizovani deo društvenog, odnosno državnog kapitala privatizuje prema odredbama ovog zakona.
2. Prenos akcija na Akcijski fond i njihov promet
Akcije za koje nije objavljen javni poziv za upis i prodaju akcija do dana stupanja na snagu ovog zakona u preduzećima koja su izvršila privatizaciju dela društvenog, odnosno državnog kapitala prema odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/2001) prenose se Akcijskom fondu.
Akcije akcionara koji su odustali od otplata upisanih akcija koje se otplaćuju na osnovu Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ", br. 84/89 i 46/90), Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94) i Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/2001) prenose se Akcijskom fondu.
Akcijski fond prodaje akcije koje su mu prenete, osim akcija za koje ministarstvo nadležno za poslove privatizacije odluči da ih evidentira u Privatizacionom registru.
Akcije iz stava 1. ovog člana prodaju se javnom aukcijom ili preko berzanskih posrednika, na finansijskoj berzi.
Izuzetno od stava 2. ovog člana akcije se mogu prodavati i putem javnog tendera ili javne ponude, u skladu sa zakonom.
Akcijski fond vrši prodaju akcija koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona prenete republičkom fondu nadležnom za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.
Sredstva ostvarena prodajom akcija republičkog fonda nadležnog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih prenose se u celini tom fondu.
Akcijski fond je dužan da akcije iz čl. 67. do 70. proda najkasnije u roku od šest godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Akcijski fond može istovremeno da proda sve prenete akcije jednog preduzeća kojim raspolaže, kao i akcije koje prodaje za druge akcionare.
Ako Akcijski fond istovremeno prodaje sve prenete akcije jednog preduzeća može da uputi poziv ostalim akcionarima, ako su zainteresovani da svoje akcije prodaju u okviru zajedničke ponude.
Promet akcija stečenih na osnovu Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ", br. 84/89 i 46/90), Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94) i Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/2001) slobodan je i vrši se preko finansijske berze.
Akcije iz stava 1. ovog člana ne mogu se stavljati u promet od dana stupanja na snagu ovog zakona ako podaci o stanju akcija preduzeća nisu usklađeni sa podacima iz centralnog registra, odnosno Privremenog registra.
Preduzeća su dužna da podatke iz stava 2. ovog člana usklade u roku od četiri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako preduzeća ne usklade podatke u roku iz stava 3. ovog člana Agencija će izvršiti usklađivanje podataka o trošku preduzeća.
Akcionari koji su stekli akcije na osnovu zakona iz stava 1. ovog člana nemaju pravo preče kupovine.
3. Stečena prava na akcije bez naknade
Pravo na sticanje akcija bez naknade po odredbama ovog zakona nemaju lica koja su to pravo ostvarila na osnovu Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/2001).
4. Korišćenje procena vrednosti
Subjekt privatizacije kome je izdato rešenje o proceni vrednosti kapitala na osnovu Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/2001), nije obavezan da vrši procenu vrednosti kapitala.
Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na procene vrednosti kapitala koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona dostavljene Direkciji za procenu vrednosti kapitala na kontrolu i verifikaciju, za koje ministarstvo nadležno za poslove privatizacije utvrdi da su izvršene u skladu sa zakonom iz stava 1. ovog člana.
Do organizovanja centralnog registra formira se Privremeni registar u okviru Agencije.
U Privremenom registru upisuju se podaci o akcionarima, vrsti akcija, broju akcija, kao i promene tih podataka.
Privremeni registar izdaje isprave za upis podataka iz stava 2. ovog člana u knjigu akcionara subjekta privatizacije.
Ministar nadležan za poslove privatizacije bliže propisuje sadržinu i način vođenja Privremenog registra.
6. Prestanak Direkcije za procenu vrednosti kapitala
Direkcija za procenu vrednosti kapitala prestaje sa radom danom stupanja na snagu ovog zakona.
Ministarstvo nadležno za poslove privatizacije nastavlja da obavlja kontrolu i verifikaciju započetih a nezavršenih postupaka svojinske transformacije i procene vrednosti kapitala, kao i kontrolu procene vrednosti kapitala učesnika statusnih promena.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/2001) i propisi doneti na osnovu tog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o privatizaciji
("Sl. glasnik RS", br. 18/2003)
Preduzeće koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršilo privatizaciju više od 50% društvenog kapitala, prema odredbama Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ", br. 84/89 i 46/90) i Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94), 70% neprivatizovanog dela društvenog kapitala prenosi Akcijskom fondu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana 30% neprivatizovanog dela društvenog kapitala prenosi se zaposlenima bez naknade, u skladu sa odredbama čl. 42. do 44. Zakona, po izvršenoj prodaji kapitala iz Akcijskog fonda.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na subjekte privatizacije za koje je Agencija, do dana stupanja na snagu ovog zakona, donela odluku o metodu privatizacije preostalog dela društvenog kapitala.
Preduzeće je dužno da podatke o stanju akcija stečenih na osnovu Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ", br. 84/89 i 46/90), Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94) i Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/2001) uskladi sa podacima iz Privremenog registra u roku od četiri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Postupak prodaje kapitala odnosno imovine, koji nije završen do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po propisima koji su bili na snazi u vreme objavljivanja javnog poziva za učešće na javnom tenderu, odnosno na javnoj aukciji.
U subjektima privatizacije kod kojih je odluka o prodaji kapitala, odnosno imovine, metodom javne aukcije doneta u periodu od 7. januara 2003. godine, do dana stupanja na snagu ovog zakona, zaposleni stiču pravo na akcije bez naknade u visini do 30% kapitala koji se privatizuje.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o privatizaciji
("Sl. glasnik RS", br. 45/2005)
Sredstva ostvarena od prodaje obveznica pre roka njihovog dospeća, ako je sredstvo plaćanja u obveznicama po osnovu neisplaćene devizne štednje građana izdatim fizičkim licima koja su državljani Republike Srbije i koje nisu dospele na dan prodaje kapitala ili imovine, raspoređuju se u skladu sa članom 61. Zakona.
Preduzeća, finansijske organizacije ili ustanove u kojima Savezna Republika Jugoslavija ili njeni organi imaju osnivačka prava, koji nastavljaju rad i za koja su sporazumom država članica uređena osnivačka prava, privatizuju se prema propisima o privatizaciji države članice na čijoj teritoriji to preduzeće, finansijska organizacija ili ustanova ima sedište.
Odredbe ovog zakona o otpuštanju duga primenjuju se i na ostale poverioce koji u okviru restrukturiranja subjekta privatizacije otpuste dug prema subjektu privatizacije radi namirivanja potraživanja iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta.
Protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, za koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona doneta odluka o restrukturiranju, ne može se odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja, radi namirenja potraživanja u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Ako odluka o restrukturiranju subjekta privatizacije nije doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, prinudno izvršenje ne može se odrediti ili sprovesti u roku od dve godine od dana donošenja odluke o restrukturiranju.
Postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida se.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na subjekt privatizacije koji se restrukturira u postupku privatizacije za koji do dana stupanja na snagu ovog zakona Agencija nije donela odluku o prihvatanju programa restrukturiranja, kao i privredna društva kod kojih je udeo akcija u ukupnom broju akcija privrednog društva prenetih Akcijskom fondu i Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje jednak ili veći od 33,4%.
Prodaja kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije koji se privatizuje metodom javnog tendera i koji ima obaveze prema državnom poveriocu sprovodi se po odredbama ovog zakona, ako do dana njegovog stupanja na snagu nije podneta ponuda na tender.
Prodaja kapitala, odnosno imovine, subjekta privatizacije koji se privatizuje metodom javne aukcije i koji ima obaveze prema državnom poveriocu za koji do dana stupanja na snagu ovog zakona Agencija nije donela odluku o prihvatanju programa privatizacije, sprovodi se po odredbama ovog zakona.
Na način iz člana 28. ovog zakona raspoređuju se i sredstva ostvarena od prodaje obveznica po osnovu neisplaćene devizne štednje građana izdatim fizičkim licima koja su državljani Republike Srbije i koje nisu dospele na dan prodaje kapitala ili imovine koja nisu raspoređena do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije (u daljem tekstu: državni poverilac), dužni su da otpuste dug prema privrednom društvu, čiji je deo akcija prenet Akcijskom fondu u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", broj 32/97), u celini i svoje potraživanje namire iz sredstava ostvarenih od prodaje akcija privrednog društva u vlasništvu Akcijskog fonda.
Državnim poveriocem smatra se i Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka kada vrši funkciju stečajnog, odnosno likvidacionog upravnika nad bankama u stečaju, odnosno likvidaciji i kada upravlja u ime i za račun Republike Srbije potraživanjima Republike Srbije po osnovu preuzetih ino obaveza.
Odredbe iz stava 1. ovog člana primenjuju se ukoliko je udeo akcija prenetih Akcijskom fondu i Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje u ukupnom broju akcija privrednog društva jednak ili veći od 33,4%.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o privatizaciji
("Sl. glasnik RS", br. 123/2007)
Poverilac koji je otpustio dug prema privrednom društvu kod kojeg je učešće akcija Akcijskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koje su im prenete u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", broj 32/97), u ukupnom broju akcija tog privrednog društva jednak ili veći od 33,4%, namiruje svoje potraživanje iz sredstava ostvarenih od prodaje tih akcija.
Subjekt privatizacije koji na dan stupanja na snagu ovog zakona ima manjinski društveni kapital prenosi 70% tog kapitala Akcijskom fondu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposlenima se prenosi bez naknade 30% društvenog kapitala, u skladu sa odredbama čl. 42. do 44. Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03 i 45/05), po izvršenoj prodaji kapitala iz Akcijskog fonda.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na:
1) podređeno (zavisno) društvo koje u strukturi kapitala ima manjinski društveni kapital koji zajedno sa kapitalom koje kontrolno (matično) društvo sa većinskim društvenim i/ili državnim kapitalom ima u tom zavisnom preduzeću čini većinski kapital;
2) subjekt privatizacije za koji je Agencija, do dana stupanja na snagu ovog zakona, donela odluku o metodu privatizacije društvenog kapitala.
Agencija može, u skladu sa propisom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, podneti prijavu za prevođenje u Registar privrednih subjekata preduzeća koja posluju društvenim kapitalom a koja do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu podnela takvu prijavu.
Postupak privatizacije započet do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviće se po odredbama ovog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o izmenama
Zakona o privatizaciji
("Sl. glasnik RS", br. 93/2012)
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o izmeni i dopuni
Zakona o privatizaciji
("Sl. glasnik RS", br. 119/2012)
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmeni
Zakona o privatizaciji
("Sl. glasnik RS", br. 51/2014)
Član 2[s6]
U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona poverioci subjekta privatizacije u restrukturiranju dužni su da Agenciji dostave zahtev za isplatu potraživanja sa rešenjem o izvršenju, izvršnom ispravom i drugim dokumentima kojima dokazuju svoje potraživanje prema subjektu privatizacije u restrukturiranju, radi evidentiranja potraživanja.
U roku od 90 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana Agencija će evidentirati podnete zahteve za isplatu, utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i subjekta privatizacije u restrukturiranju i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima.
U roku od 30 dana od isteka roka iz stava 2. ovog člana poverioci se mogu izjasniti da li su saglasni sa predlogom Agencije.
Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji su prekinuti do dana stupanja na snagu ovog zakona na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu se nastaviti na osnovu zahteva poverioca, po isteku roka iz stava 3. ovog člana.
Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu se pokrenuti na osnovu zahteva poverioca po isteku roka iz stava 3. ovog člana.
Poverioci su dužni da uz zahtev iz st. 4. i 5. ovog člana, koji podnose sudu, obavezno prilože predlog Agencije za namirenje potraživanja iz stava 2. ovog člana.
Član 3[s6]
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".