POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA KRAGUJEVCA("Sl. list grada Kragujevca", br. 18/2008 i 19/2014) |
Poslovnikom Skupštine grada Kragujevca (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se način pripreme, vođenje i rad sednice Skupštine grada Kragujevca (u daljem tekstu: Skupština grada), i druga pitanja vezana za rad Skupštine grada.
Skupština grada je najviši organ Grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i statutom.
Skupštinu grada čine odbornici, koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom i statutom grada.
Skupštinu grada Kragujevca predstavlja i zastupa predsednik Skupštine grada.
U Skupštini grada Kragujevca u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom grada.
II KONSTITUISANJE SKUPŠTINE GRADA
2.1. Sazivanje konstitutivne sednice Skupštine grada
Konstitutivnu sednicu Skupštine grada, posle završenih izbora za odbornike Skupštine grada, saziva predsednik Skupštine grada iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Do izbora predsednika Skupštine konstitutivnom sednicom Skupštine grada, predsedava najstariji odbornik (u daljem tekstu: predsedavajući), koji je ovlašćen i da sazove konstitutivnu sednicu ako to u zakonskom roku ne učini predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 7 dana od dana isteka zakonskog roka iz člana 5. stav 1. ovog Poslovnika.
Predsedavajućem u radu pomaže najmlađi odbornik, koji to prihvati i sekretar Skupštine grada iz prethodnog saziva.
Izuzetno, ako predsednik Skupštine grada iz prethodnog saziva, kao ni najstariji odbornik, nije u mogućnosti, ne želi ili ne prihvati da sazove konstitutivnu sednicu, sednicu saziva zamenik predsednika Skupštine grada iz prethodnog saziva, ili najstariji odbornik koji to prihvati.
Lica iz stava 1. ovog člana, koja su ovlašćena, da izuzetno, sazovu konstitutivnu sednicu, sazvaće je u roku od 7 dana od dana isteka roka iz člana 6. stav 1. ovog Poslovnika.
Sednicom sazvanom u skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana predsedava najstariji odbornik, odnosno najstariji odbornik koji to prihvati.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine grada vrši se potvrđivanje mandata odbornika, izbor predsednika Skupštine grada i postavljenje sekretara Skupštine grada.
Skupština može, na konstitutivnoj sednici, da bira zamenika predsednika Skupštine grada, postavi zamenika sekretara Skupštine grada i vrši izbor Odbora za mandatno-imunitetska pitanja ako za to postoji dogovor.
Skupština grada se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine grada i postavljenjem sekretara Skupštine grada.
2.2. Dnevni red konstitutivne sednice Skupštine grada
Konstitutivna sednica ima obavezno sledeći dnevni red:
- Izveštaj Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima
- Izbor Verifikacionog odbora
- Potvrđivanje mandata odbornika i davanje svečane izjave
- Izbor predsednika Skupštine grada Kragujevca
- Postavljenje sekretara Skupštine grada Kragujevca
Dnevni red može da sadrži i:
- Izbor zamenika predsednika Skupštine
- Postavljenje zamenika sekretara Skupštine grada Kragujevca
- Izbor Odbora za mandatno - imunitetska pitanja.
2.3. Potvrđivanje mandata odbornika na konstitutivnoj sednici
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata.
Na konstitutivnoj sednici, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, o potvrđivanju mandata odbornika odlučuje Skupština grada javnim glasanjem.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa članom 43. Zakona o lokalnim izborima i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije da su izabrani.
Skupština grada, na predlog predsedavajućeg, većinom glasova prisutnih odbornika, obrazuje Verifikacioni odbor od tri člana koji čine, po jedan odbornik sa izbornih lista, koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini grada.
Ukoliko nijedan odbornik sa neke od izbornih lista koje su dobile najveći broj odborničkih mandata ne prihvata da bude član Verifikacionog odbora, člana Verifikacionog odbora daće sledeća Izborna lista, po broju dobijenih mandata.
U slučaju da treća i četvrta lista imaju isti broj mandata uzima se kandidat liste koja je dobila veći broj glasova.
Verifikacionim odborom predsedava najstariji član Odbora.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru za odbornika i izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima.
Verifikacioni odbor, na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i o tome podnosi izveštaj Skupštini grada koji sadrži:
- predlog za potvrđivanje mandata
- predlog da se ne potvrdi mandat pojedinog odbornika ako uverenje za odbornika nije u saglasnosti sa izveštajem Gradske izborne komisije i zatraži od Gradske izborne komisije da otkloni utvrđene nepravilnosti.
Skupština se može konstituisati ako se izvrši potvrđivanje mandata većine od ukupnog broja odbornika.
Verifikacioni odbor završava sa radom kada Skupština donese odluku o potvrđivanju mandata pre konstituisanja odnosno nakon izbora Odbora za mandatno imunitetska pitanja.
Skupština grada može odložiti verifikaciju mandata pojedinog odbornika i obavestiti Gradsku izbornu komisiju da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru za odbornika i o tome obavesti Skupštinu grada najkasnije u roku od 8 dana.
Odbornik kome je potvrđivanje mandata odloženo ima pravo da, najduže 30 dana, prisustvuje sednicama i učestvuje u radu Skupštine grada, bez prava odlučivanja.
Po izvršenoj proveri iz stava 1. ovog člana, odborniku kome je verifikacija mandata odložena, mandat se potvrđuje ili se mandat dodeljuje drugom odborniku sa liste, u skladu sa zakonom.
2.4. Potvrđivanje mandata odbornika posle konstituisanja Skupštine
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, u glasanju, pored odbornika, mogu učestvovati i kandidati kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije da su izabrani.
Poslove Verifikacionog odbora iz člana 10. ovog Poslovnika, nakon izbora vrši Odbor za mandatno - imunitetska pitanja.
Nakon donošenja odluke o potvrđivanju mandata, novoizabrani odbornici polažu zakletvu, koja glasi:
"Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati Ustava, Zakona i Statuta grada i da ću časno i odgovorno vršiti dužnost na koju sam izabran, rukovodeći se interesima građana Kragujevca."
Na kraju zakletve mogu da se izgovore reči: "Tako mi Bog pomogao".
Po datoj zakletvi prisutni odbornici, odnosno odbornik potpisuje tekst zakletve.
Odbornici koji nisu prisustvovali prvoj sednici daju zakletvu na prvoj narednoj sednici kojoj prisustvuju.
2.5. Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine grada i postavljenje sekretara Skupštine grada
a) Izbor predsednika Skupštine grada
Predsednik Skupštine Grada, na predlog najmanje 1/3 odbornika bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine grada.
Kandidat koji je predložen za predsednika Skupštine u svojoj izjavi o prihvatanju kandidature mora se nedvosmisleno izjasniti o svom radnopravnom statusu pri obavljanju funkcije, i radnopravni status sadržan je u odluci o izboru predsednika Skupštine.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine grada podnosi se predsedavajućem, u pisanom obliku sa ličnim imenima i potpisima odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime izvestioca i saglasnost kandidata, u pisanom obliku, kao i izjavu kandidata o njegovom radno pravnom statusu, ukoliko bude izabran.
Predsedavajući će odrediti pauzu do 30 minuta, radi priprema i kompletiranja dokumentacije u skladu sa stavom 3. ovog člana za predlaganja kandidata za predsednika Skupštine.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve primljene predloge kandidata za predsednika Skupštine grada.
U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine grada može se otvoriti rasprava.
Nakon rasprave, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine grada, i to po azbučnom redu prezimena.
Po utvrđivanju liste kandidata iz člana 13. ovog Poslovnika, obrazuje se Komisija za sprovođenje i utvrđivanje rezultata tajnog glasanja od 3 člana (u daljem tekstu: Komisija).
Komisija se obrazuje od tri člana i to: po jedan najmlađi odbornik iz političke stranke, odnosno koalicije registrovanih političkih stranaka ili grupe građana koje su dobile najveći broj odborničkih mesta.
Ukoliko najmlađi odbornik - ci iz stava 1. ovog člana, ne želi-e ili ne može da učestvuje u radu Komisije, u sastav Komisije imenuje se sledeći najmlađi prisutni odbornik koji to želi, iz političke stranke, odnosno koalicije registrovanih političkih stranaka ili grupe građana, koje su po broju odborničkih mesta sledeće po redu.
Ukoliko ni jedan od najmlađih odbornika iz stava 1 i 2. ovog člana ne želi ili ne može da uzme učešće u radu Komisije, Komisija se obrazuje od tri predstavnika političke stranke, odnosno koalicije registrovanih političkih stranaka ili grupe građana koja je dobila najveći broj odborničkih mesta.
U slučaju da politička stranka, odnosno koalicija registrovanih političkih stranaka ili grupa građana koja je dobila najveći broj odborničkih mesta, ne želi da da svoje predstavnike, Komisija će se obrazovati od tri predstavnika političke stranke, odnosno koalicije registrovanih političkih stranaka ili grupe građana, koja je - su po broju odborničkih mesta sledeća - e, po redu, a ukoliko ni na ovaj način ne može da dođe do obrazovanja Komisije, Komisija će se obrazovati iz reda zaposlenih u stručnoj službi za poslove Skupštine grada Kragujevca, na predlog sekretara koji rukovodi stručnom službom.
Kad se utvrdi lista kandidata za predsednika Skupštine grada pristupa se glasanju.
Izbor predsednika Skupštine grada vrši se tajnim glasanjem.
Tajnim glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, kome u radu pomaže najmlađi odbornik i sekretar Skupštine grada iz prethodnog saziva.
Kandidat za predsednika Skupštine grada ne može da rukovodi glasanjem niti da pomaže u rukovođenju.
Predsedavajući određuje pauzu u radu sednice Skupštine da bi se izvršile pripreme za sprovođenje glasanja, i određuje vreme nastavka sednice - početka glasanja za izbor predsednika Skupštine.
Po isteku vremena trajanja glasanja, predsedavajući zaključuje glasanje.
Odbornik može glasati samo za jednog kandidata.
Glasanje se vrši glasačkim listićima.
Glasačke listiće štampa i overava pečatom stručna služba Skupštine.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Skupštine grada.
Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići štampaju se u drugoj boji.
Glasački listić sadrži: oznaku da se glasa za izbor predsednika Skupštine grada, koliko se kandidata bira, redni broj koji se stavlja ispred imena kandidata, prezime i ime kandidata, prema redosledu utvrđenom na listi kandidata i način glasanja.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Glasati se može za najviše onoliko kandidata koliko se bira i to za jednog od kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Odborniku se uručuje glasački listić tako što, pošto je prethodno prozvan, prilazi stolu predsedavajućeg. Predsedavajući uručuje odborniku glasački listić, a sekretar Skupštine grada, označava kod imena i prezimena odbornika u spisku da mu je glasački listić uručen.
Kad odbornik popuni glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić, a sekretar Skupštine grada, kod imena i prezimena odbornika u spisku, označava da je odbornik glasao. Odbornik potpisuje spisak odbornika kao dokaz da je uzeo učešće u glasanju.
Glasačka kutija mora biti prazna i od providnog materijala.
Pošto je glasanje završeno, Komisija utvrđuje rezultat glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno.
Pre otvaranja glasačke kutije, prebrojaće se neuručeni glasački listići i staviti u poseban koverat, koji će biti zapečaćen.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- uručenih glasačkih listića,
- upotrebljenih glasačkih listića,
- neupotrebljenih glasačkih listića,
a) neuručenih i neupotrebljenih
b) uručenih a neupotrebljenih
- nevažećih glasačkih listića,
- važećih glasačkih listića,
- ukupan broj glasova koje je dobio kandidat, odnosno kandidati.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju, koji kandidat je izabran, odnosno da ni jedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Nevažećim glasačkim listićem, smatra se:
- nepopunjeni glasački listić,
- glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji je predlog odbornik glasao,
- glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira,
- glasački listić na kome je zaokružen novi kandidat koji je dopisan.
O utvrđivanju rezultata glasanja Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju članovi Komisije.
Obrazac zapisnika priprema stručna služba Sekretarijata za poslove Skupštine grada.
U zapisnik se obavezno unosi dan i sat glasanja.
Za predsednika Skupštine grada izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
U slučaju da je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine Grada, na glasačkom listiću, ispod njegovog imena, stoji reč "za" na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani.
Glasa se zaokruživanjem reči "za" ili reči "protiv".
Ako je za izbor predsednika predložen samo jedan kandidat, koji ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje će se ponoviti za istog kandidata, na istoj sednici.
Ako u ponovljenom glasanju, kandidat za predsednika ne dobije potrebnu većinu glasova, sačiniće se nova lista kandidata, najranije po proteku roka od 48 sati, a Skupština će odlučivati najkasnije u roku od 96 sati, računajući od sata ponovljenog glasanja.
Ako su za izbor predsednika predložena dva kandidata, od kojih ni jedan ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje će se ponoviti za iste kandidate, na istoj sednici.
Ako u ponovljenom glasanju, ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, sačiniće se nova lista kandidata, najranije po proteku roka od 48 sati, a Skupština će odlučivati najkasnije u roku od 96 sati, računajući od sata ponovljenog glasanja.
Ako su za izbor predsednika predložena tri kandidata, od kojih ni jedan ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje će se na istoj sednici ponoviti za dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
Ako u ponovljenom glasanju, ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, sačiniće se nova lista kandidata, najranije po proteku roka od 48 sati, a Skupština grada će odlučivati najkasnije u roku od 96 sati, računajući od sata ponovljenog glasanja.
Kandidat koji je u ponovljenom glasanju dobio najveći, ali ne i potreban broj glasova, može biti ponovo kandidovan.
Ako u prvom glasanju jedan od predloženih kandidata ima najveći, ali ne i dovoljan broj glasova, a druga dva kandidata jednak broj glasova, glasanje će se ponoviti na istoj sednici za kandidata koji ima najveći broj glasova i jednog od kandidata koji imaju jednak broj glasova.
Skupština grada će tajnim glasanjem većinom glasova od prisutnog broja odbornika odlučiti koji od kandidata sa jednakim brojem glasova učestvuje kao kandidat u ponovljenom glasanju za izbor predsednika Skupštine grada.
Ako u ponovljenom glasanju, ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, sačiniće se nova lista kandidata, najranije po proteku roka od 48 sati, a Skupština grada će odlučivati najkasnije u roku od 96 sati, računajući od sata ponovljenog glasanja.
Kandidat koji je u ponovljenom glasanju dobio najveći, ali ne i potreban broj glasova, može biti ponovo kandidovan.
Ako u prvom glasanju sva tri kandidata dobiju jednak broj glasova, glasanje će se na istoj sednici ponoviti za iste kandidate.
Ako u ponovljenom glasanju, ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, sačiniće se nova lista kandidata, najranije po proteku roka od 48 sati, a Skupština grada će odlučivati najkasnije u roku od 96 sati, računajući od sata ponovljenog glasanja.
Predsedavajući objavljuje rezultat glasanja, na osnovu zapisnika iz člana 22. ovog Poslovnika.
Predsednik Skupštine grada stupa na dužnost po objavljivanju rezultata i preuzima vođenje sednice.
b) Izbor zamenika predsednika Skupštine grada
Zamenik predsednika Skupštine grada bira se na predlog, na način i po postupku utvrđenom za izbor predsednika Skupštine grada.
Proces glasanja za predsednika i zamenika predsednika Skupštine grada obavlja se istovremeno (dve glasačke kutije), ukoliko su dostavljeni predlozi u skladu sa članom 13. ovog Poslovnika, i za predsednika i za zamenika predsednika.
v) Postavljenje sekretara Skupštine grada
Kandidata za sekretara Skupštine grada predlaže predsednik Skupštine grada.
Predlog kandidata za sekretara Skupštine grada podnosi se Skupštini grada, usmeno ili u pisanom obliku.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, ličnu i radnu biografiju i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Sekretar Skupštine grada postavlja se javnim glasanjem.
Za sekretara Skupštine grada postavljen je kandidat za koga glasa većina od prisutnog broja odbornika.
Ukoliko predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, predsednik Skupštine grada će u roku od 7 dana, predložiti drugog kandidata za sekretara Skupštine grada.
Do postavljenja sekretara Skupštine grada poslove iz njegove nadležnosti obavljaće sekretar iz prethodnog saziva Skupštine.
Odborničke grupe se obrazuju u roku od 5 dana od dana konstituisanja Skupštine grada.
Odborničke grupe mogu se obrazovati i nakon roka iz stava 1. ovog člana, ukoliko budu ispunjeni uslovi za obrazovanje odborničke grupe utvrđeni ovim Poslovnikom.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, koalicije političkih stranaka, ili grupe građana koja ima najmanje 3 odbornika u Skupštini grada.
Odborničku grupu od najmanje 3 odbornika mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici političkih stranaka, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koje imaju manje od 3 odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine grada podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine grada na način utvrđen ovim Poslovnikom.
Svaka odbornička grupa ima pravo da:
- učestvuje u radnim telima Skupštine grada, srazmerno broju odbornika koje ima u Skupštini grada,
- određuje svoje predstavnike u delegacijama Skupštine grada,
- učestvuje u konsultacijama vezanim za predlaganje dnevnog reda sednice Skupštine grada,
- preduzima druge aktivnosti u skladu sa ovim Poslovnikom.
Odborničku grupu predstavlja šef odborničke grupe.
Odbornička grupa ima zamenika šefa odborničke grupe koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
U toku sednice Skupštine grada, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu šef odborničke grupe pismeno obaveštava predsednika Skupštine grada, najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda.
Ako odborničku grupu predstavlja zamenik šefa, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja šefa odborničke grupe.
Predsednik odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine grada o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, predsednik odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine grada njihove potpisane izjave o pristupanju.
U Skupštini grada obezbeđuju se uslovi za rad i funkcionisanje odborničkih grupa, i to:
- angažovanjem tehničkih sekretara,
- korišćenjem sala za sastanke koje su opredeljene za te namene,
- korišćenjem prostorija za rad, u skladu sa mogućnostima.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja stručna služba skupštinskih poslova.
Za potrebe odborničke grupe, odbornička grupa ima pravo da angažuje tehničkog sekretara, što se reguliše posebnom skupštinskom odlukom.
Prostor za rad i tehnička sredstva obezbeđuje odbornička grupa.
IV PREDSEDNIK, ZAMENIK PREDSEDNIKA I SEKRETAR SKUPŠTINE GRADA
4.1. Predsednik Skupštine grada
Predsednik Skupštine grada:
- saziva i predsedava sednicama Skupštine grada,
- stara se o primeni Poslovnika o radu Skupštine grada,
- stara se o ostvarivanju javnosti rada Skupštine grada,
- potpisuje akta koja donosi Skupština grada,
- predstavlja Skupštinu grada,
- stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Skupštine grada,
- vrši i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada, Poslovnikom o radu Skupštine grada, kao i odlukama Skupštine grada.
Predsedniku Skupštine grada prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Skupštine grada prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine grada, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije predsednika samo konstatuje na početku sednice ako je podneta pre ili odmah nakon podnošenja na samoj sednici ako je podneta u toku sednice Skupštine grada.
Pod konstatacijom u smislu odredaba ovog Poslovnika se podrazumeva da predsedavajući (predsednik) u ime Skupštine, konstatuje da je predsedniku Skupštine, danom održavanja sednice Skupštine, prestala funkcija zbog podnošenja ostavke.
Skupština grada može razrešiti dužnosti predsednika Skupštine grada pre isteka vremena na koje je izabran, po predlogu, na način i po postupku predviđenom za izbor predsednika Skupštine grada koji će sprovoditi Komisija koja se bira na način i po postupku utvrđenom, članom 14. ovog Poslovnika.
Skupština grada je obavezna da se o predlogu za razrešenje predsednika Skupštine grada izjasni na prvoj narednoj sednici, od dana njegovog podnošenja.
U slučaju prestanka mandata odbornika, predsedniku Skupštine grada prestaje funkcija predsednika danom održavanja sednice na kojoj je utvrđeno da mu je mandat prestao.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine grada, pre isteka vremena na koje je izabran, Skupština grada će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Skupštine grada, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Ako je predsedniku Skupštine grada prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran, dužnost predsednika Skupštine grada, do izbora novog predsednika, vrši zamenik predsednika Skupštine grada.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine grada rukovodi zamenik predsednika Skupštine grada, kome u radu pomaže sekretar Skupštine grada.
Kandidat za predsednika Skupštine grada ne može rukovoditi glasanjem niti pomagati u rukovođenju.
4.2. Zamenik predsednika Skupštine grada
Zamenik predsednika Skupštine grada pomaže predsedniku Skupštine grada u vršenju poslova iz njegove nadležnosti.
Zamenik predsednika Skupštine grada zamenjuje predsednika u slučaju njegove odsutnosti, sprečenosti da obavlja funkciju ili na osnovu posebnog ovlašćenja.
Zameniku predsednika Skupštine grada prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika, po postupku i na način predviđenim za prestanak funkcije predsednika Skupštine grada.
U slučaju prestanka funkcije zamenika predsednika Skupštine grada pre isteka vremena na koje je izabran, izbor zamenika predsednika Skupštine grada vrši se po postupku i na način predviđen za izbor predsednika Skupštine grada, s tim što postupkom za izbor rukovodi predsednik Skupštine grada, kome u radu pomaže sekretar Skupštine grada.
Sekretar Skupštine grada:
- stara se o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine grada i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad,
- pomaže predsedniku i zameniku predsednika Skupštine grada u radu,
- rukovodi službom nadležnom za poslove Skupštine grada,
- obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada, ovim Poslovnikom i drugim aktima Skupštine grada.
Sekretara Skupštine grada postavlja Skupština grada.
Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane Skupštine grada, pri čemu on vrši svoje zadatke do postavljanja novog sekretara.
Sekretar Skupštine grada može imati zamenika koji mu pomaže u radu i zamenjuje ga u slučaju odsutnosti, odnosno sprečenosti.
Zamenika sekretara postavlja Skupština grada na vreme, po predlogu, po postupku i na način utvrđen za postavljenje sekretara Skupštine grada.
Funkcija zamenika sekretara Skupštine grada prestaje konstituisanjem novoizabrane Skupštine.
Za svoj rad sekretar je odgovoran Skupštini grada.
Sekretaru Skupštine grada prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je postavljen: ostavkom ili razrešenjem.
U slučaju podnošenja ostavke, sekretaru Skupštine grada prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine grada, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije sekretara po ovom osnovu samo konstatuje.
Skupština grada može razrešiti dužnosti sekretara Skupštine grada pre isteka vremena na koje je postavljen, po predlogu, na način i po postupku predviđenom za postavljenje sekretara Skupštine grada.
Do imenovanja novog sekretara Skupštine grada, dužnost sekretara Skupštine grada vrši zamenik sekretara.
Zameniku sekretara Skupštine grada prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je postavljen: ostavkom ili razrešenjem, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika koje se odnose na prestanak funkcije sekretara Skupštine grada pre isteka vremena na koje je postavljen.
Za razmatranje i pretresanje pitanja iz nadležnosti Skupštine grada, predlaganje akata, sagledavanja stanja vođenja politike, davanja mišljenja na predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština grada, izvršavanja odluka, drugih propisa i opštih akata od strane Gradonačelnika, Gradskog veća i Gradskih uprava, u oblasti za koju je svaki odbor zadužen i vršenja drugih poslova, obrazuju se stalna i povremena radna tela, u skladu sa Statutom grada.
Stalna radna tela obrazuju se kao odbori.
Stalna radna tela Skupštine grada su:
1. Odbor za normativna akta, ima 9 članova i razmatra nacrte i predloge akata koji se upućuju Skupštini grada Kragujevca, razmatra i odbacuje podnete amandmane u skladu sa odredbama Poslovnika, utvrđuje predlog autentičnog tumačenja odredaba akata koje donosi Skupština grada, utvrđuje i objavljuje prečišćene tekstove akata koje donosi Skupština grada, na osnovu zaključka Skupštine grada Kragujevca, ugrađuje u akt koji je Skupština grada usvojila, intervencije izvršene na tekstu predloga akta, pre njegovog objavljivanja, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada,
2. Odbor za privredu, poljoprivredu i zaštitu životne sredine, ima 5 članova i razmatra predloge akata iz oblasti privrede, poljoprivrede i zaštite životne sredine koji se upućuju Skupštini grada Kragujevca, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada,
3. Odbor za budžet i finansije, ima 9 članova i razmatra predloge odluka o budžetu i završnom računu, kreditima, zajmovima, taksama, naknadama, porezima i drugim predlozima iz oblasti budžeta i finansija, razmatra predloge programa i izveštaja o poslovanju u delu finansijskog poslovanja JP, JKP, ustanova i drugih subjekata čiji je osnivač Grad, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada,
4. Odbor za planiranje i izgradnju, ima 7 članova i razmatra predloge akata iz oblasti urbanizma, prostornog planiranja, stambene oblasti, građevinskog zemljišta, poslovnog prostora, odlučuje o dodeljivanju prostora za rad političkih stranaka, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada,
5. Odbor za komunalne i delatnosti od opšteg interesa ima 7 članova i razmatra predloge akata iz oblasti komunalne privrede i delatnosti od opšteg interesa, izgradnje komunalne infrastrukture, razmatra predloge programa i izveštaja o poslovanju JP, JKP, i drugih subjekata čiji je osnivač Grad, odnosno kojima je povereno obavljanje komunalne delatnosti, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada,
6. Odbor za socijalnu politiku i zdravstvo ima 7 članova i razmatra predloge akata iz oblasti socijalne politike, društvene brige o deci i mladima, primarne zdravstvene zaštite i zaštite od bolesti zavisnosti i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada,
7. Administrativni odbor ima 9 članova i priprema i razmatra predloge akata iz oblasti izbora, imenovanja, postavljenja i razrešenja, odlučuje o pravima i obavezama iz rada i po osnovu rada, odnosno stalnog rada izabranih, imenovanih i postavljenih lica od strane organa Grada, odlučuje o pitanjima koja se odnose na plate, dodatke na plate, naknade i ostala primanja izabranih, imenovanih i postavljenih lica od strane organa Grada, donosi akta u skladu sa odlukama Skupštine grada o naknadama i drugim primanjima odbornika Skupštine grada, obavlja i druge poslove vezane za ostvarivanje prava izabranih, imenovanih i postavljenih lica, kao i drugih lica angažovanih od strane Skupštine grada, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada,
8. Odbor za obrazovanje, kulturu, informisanje i sport ima 7 članova i razmatra predloge akata iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i sporta, razmatra predloge programa i izveštaja o poslovanju JP, Ustanova i drugih subjekata u ovoj oblasti, čiji je osnivač Grad, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada,
9. Odbor za određivanje naziva ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji Grada, ima 5 članova i razmatra inicijative vezane za određivanje naziva ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji Grada, razmatra nacrte i predloge akata o određivanju naziva ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji Grada i pribavlja prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave radi upućivanja Skupštini grada na odlučivanje, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada,
10. Odbor za udruživanje i saradnju ima 5 članova i razmatra nacrte i predloge akata iz oblasti saradnje i udruživanja sa jedinicama lokalne samouprave druge države uz saglasnost Vlade RS, kao i saradnje i udruživanja sa domaćim gradovima i opštinama, osnivanju asocijacija gradova i opština u skladu sa zakonom, određuje sastav delegacija Skupštine grada Kragujevca i podnosi izveštaj Skupštini grada o ostvarenoj saradnji, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada,
11. Odbor za obeležavanje praznika, jubileja i dodelu priznanja ima 5 članova i razmatra i utvrđuje predloge akata iz oblasti obeležavanja praznika, jubileja i dodelu priznanja, utvrđuje programe obeležavanja praznika, jubileja i obeležavanja drugih značajnih datuma i obavlja druge poslove vezane za obeležavanja praznika, jubileja i dodelu priznanja u skladu sa odlukama Skupštine grada,
12. Odbor za mandatno - imunitetska pitanja ima 7 članova i razmatra i utvrđuje predloge akata koji se odnose na utvrđivanje, odnosno prestanak mandata odbornika, nakon verifikacije mandata, utvrđuje pravo političkim strankama, koalicijama i grupama građana koje imaju odbornike u Skupštini grada na finansiranje, obezbeđenje prostora za rad i njihovo funkcionisanje, odlučuje o pitanjima vezanim za imunitet odbornika Skupštine grada, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada,
13. Odbor za predstavke i žalbe ima 5 članova i razmatra i utvrđuje predloge akata vezane za predstavke, predloge žalbe koje su upućene Skupštini grada, predlaže način i mere za rešavanje problematike sadržane u njima, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada,
14. Odbor za saobraćaj ima 7 članova i razmatra predloge akata iz oblasti režima i tehničkog regulisanja, organizacije saobraćaja, linijskog, gradskog i prigradskog prevoza putnika u drumskom saobraćaju, javnih parkirališta, organizacione, materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje, kao i predloge akata iz oblasti bezbednosti saobraćaja, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine grada.
Povremena radna tela mogu se obrazovati kao odbori, komisije i sl.
Skupština grada može obrazovati i anketne odbore.
Članovi stalnih ili povremenih radnih tela pored odbornika mogu biti i ugledni građani i stručnjaci za pojedine oblasti.
Predsednik i zamenik predsednika stalnog ili povremenog radnog tela bira se iz reda odbornika.
Broj radnih tela, izbor, prava i dužnosti predsednika i članova utvrđuje se Statutom grada.
Članovi stalnih radnih tela biraju se na period od 4 godine.
Izbor, sastav, broj članova, prava i dužnosti članova radnih tela, uređuje se posebnom Odlukom Skupštine grada i ovim Poslovnikom.
Predsednika, zamenika predsednika i članove stalnih radnih tela predlažu političke stranke, koalicije stranaka, ili grupe građana koje su osvojile odborničke mandate u Skupštini grada.
Predlaganje predsednika, zamenika predsednika i članova stalnih radnih tela vrši se srazmerno broju osvojenih odborničkih mandata u Skupštini grada.
Predsednik i zamenik predsednika stalnog radnog tela bira se iz reda odbornika Skupštine grada, u skladu sa Statutom.
Broj predsednika i zamenika predsednika u stalnim radnim telima pripada političkim strankama, koalicijama stranaka, ili grupama građana iz stava 1. ovog člana, srazmerno broju osvojenih odborničkih mandata.
O predloženoj listi kandidata za radna tela odlučuje se u celini, javnim glasanjem.
Radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina od broja odbornika prisutnih na sednici Skupštine grada.
Ako radno telo ne bude izabrano, postupak se ponavlja.
U toku trajanja mandata, Skupština grada može razrešiti člana odbora na predlog političke stranke, koalicije stranaka, ili grupe građana koje su osvojile odborničke mandate u Skupštini grada Kragujevca na čiji je predlog izabran i pre isteka njegovog mandata i izabrati novog člana odbora, u skladu sa članom 51. ovog Poslovnika.
Skupština grada odlučuje o razrešenju i izboru novog člana odbora na prvoj narednoj sednici posle dostavljanja predloga.
U slučaju prestanka mandata članu odbora njegovom voljom ili voljom političke stranke, koalicije stranaka, ili grupe građana koje su osvojile odborničke mandate u Skupštini grada Kragujevca na čiji predlog je izabran, do izbora novog člana odbora smatra se da preostali broj članova odbora čini njegov puni sastav, s tim što taj broj mora biti veći od polovine broja članova odbora utvrđenog odlukom iz člana 50. ovog Poslovnika.
Povremena radna tela obrazuju se za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine, koja ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela i njihov mandat prestaje izvršenjem posla i podnošenjem izveštaja Skupštini.
Nadležnost, sastav, način rada, rok za izvršenje zadatka i broj članova povremenih, kao i drugih radnih tela utvrđuje se odlukom o njihovom obrazovanju.
Anketni odbori i komisije obrazuju se za vršenje posebnih zadataka određenih odlukom o njihovom obrazovanju.
Skupština grada može obrazovati, iz reda odbornika, anketne odbore radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Skupština grada obavezno obrazuje Anketni odbor ako to zatraži najmanje 1/3 odbornika.
Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora.
Anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje.
Odbor ima pravo da traži od državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i sl. podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.
Predstavnici državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i sl. kao i građani, dužni su da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.
Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi Skupštini grada izveštaj sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine grada.
(Brisan)
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela obavezno, kada razmatra pitanja iz dnevnog reda sednice Skupštine grada, ili po sopstvenoj inicijativi.
Predsednik radnog tela dužan je da sazove sednicu radnog tela na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova radnog tela, kao i na zahtev predsednika Skupštine grada.
Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu radnog tela, saziva zamenik predsednika radnog tela ili predsednik Skupštine grada.
Radno telo, radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova radnog tela, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Obaveštenje o datumu i dnevnom redu sednice radnog tela, dostavlja se svim odbornicima, odborničkim grupama i izvršnim organima, najmanje 48 sati pre održavanja sednice radnog tela.
Izuzetno sednica radnog tela može se sazvati neposredno pre početka ili u pauzi zasedanja Skupštine, osim u slučaju kada je na dnevnom redu sednice radnog tela predlog opšteg akta.
Sednici radnog tela, može prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja i odbornik koji nije član radnog tela.
Kad se na sednici radnog tela, razmatraju predlozi odluka i amandmani na predloge odluka, na sednicu se pozivaju i podnosioci tih predloga i amandmana, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici.
U radu radnog tela, mogu, po pozivu, učestvovati i stručni i naučni radnici.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, radno telo, može, preko svog predsednika, tražiti od drugih organa podatke i informacije od značaja za rad radnog tela.
Nakon završetka pretresa, radno telo, podnosi Skupštini grada izveštaj koji sadrži predloge radnog tela. Radno telo određuje izvestioca koji po potrebi na sednici Skupštine obrazlaže izveštaj radnog tela.
Na zahtev pojedinog člana radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje, koje je izložio na sednici radnog tela, izneće se u izveštaju radnog tela, i on ima pravo da ga obrazloži na početku rasprave o predlogu odgovarajućeg akta na sednici Skupštine grada.
Radno telo ima sekretara iz reda zaposlenih u stručnoj službi Skupštine grada koji obavlja stručne i administrativne poslove.
O sednici radnog tela, sastavlja se zapisnik.
U zapisnik se unose imena prisutnih i odsutnih članova radnog tela i imena drugih učesnika sednice, usmeni i pisani predlozi, stavovi radnog tela, rezultati svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci koje je odredilo radno telo.
U radu anketnih odbora i komisija shodno se primenjuju odredbe ovog Poslovnika o radu.
6.1. Pripremanje i sazivanje sednice
Skupština grada radi u sednicama.
Sednice Skupštine grada (u daljem tekstu: Skupštine) mogu biti:
- redovne, koje se održavaju po potrebi, a obavezno jednom u tri meseca,
- po hitnom postupku i,
- svečana sednica koja se održava povodom 6. maja - Praznika grada Kragujevca.
Sednice Skupštine grada održavaju se po pravilu radnim danom u Velikoj sali Skupštine grada, ili na drugom prikladnom mestu koje odredi predsednik Skupštine.
Redovna sednica Skupštine grada započinje u 9,00 sati, a završava se u 18,00 sati.
Na predlog predsednika Skupštine grada ili predsednika odborničke grupe, Skupština grada može produžiti rad i posle 18,00 sati.
Predlog iz stava 3. ovog člana može se izneti najkasnije do 17,00 sati.
O predlogu za produženje Skupština grada se izjašnjava odmah po njegovom iznošenju.
Predlog je prihvaćen ako je za njega glasala većina od prisutnih odbornika.
O pripremanju sednica Skupštine grada stara se predsednik Skupštine grada, uz pomoć sekretara Skupštine grada, koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica.
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine grada.
Materijale koji se mogu uvrstiti u dnevni red sednice predsedniku Skupštine grada mogu podneti: Gradsko veće, odbornička grupa, najmanje 1/3 odbornika, kao i predlagači ovlašćeni zakonom, Statutom i odlukama Skupštine grada.
U dnevni red sednice mogu se uvrstiti samo materijali, koji su sačinjeni u skladu sa odredbama ovog Poslovnika i koji su predsedniku Skupštine grada dostavljeni najkasnije 10 dana pre dana održavanja sednice, osim ukoliko se radi o predlozima odluka o prestanku i potvrđivanju mandata odbornika, koji se mogu podneti najkasnije 24 sata pre sata određenog za početak sednice Skupštine grada.
Predlog sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, odnosno izvestioca na Skupštini grada.
Ukoliko su predlagači odbornička grupa ili 1/3 odbornika, a predlog ne sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, smatraće se da je predstavnik predlagača predsednik odborničke grupe, odnosno prvopotpisani odbornik.
Gradsko veće kao predlagač, za obrazlaganje podnetog materijala na sednici, može odrediti više predstavnika predlagača.
Materijali iz člana 65. ovog Poslovnika, koji se kao predlozi upućuju predsedniku Skupštine, radi uvršćivanja u dnevni red sednice, dostavljaju se u pisanoj formi, u dva primerka sa obrazloženjem, kao i u elektronskom obliku.
Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština grada donosi, sa obrazloženjem sačinjenim u skladu sa odredbama člana 123. ovog Poslovnika.
Predlog pojedinačnog akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem.
Predlozi koji nemaju karakter opšteg, odnosno pojedinačnog akta, kao što su preporuke, izveštaji, planovi, programi i slično, podnose se Skupštini grada, u obliku u kome ih Skupština grada razmatra, sa predlogom akta u obliku u kome ga Skupština grada prihvata, donosi, usvaja ili daje saglasnost.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine grada mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa Statutom i ovim Poslovnikom.
Sa predloženim dnevnim redom predsednik Skupštine grada, upoznaje predsednike odborničkih grupa.
Predsednik Skupštine grada se stara da svi materijali koji su uvršćeni u predlog dnevnog reda sednice, kao i materijali koji su u skladu sa odredbama ovog Poslovnika upućeni kao predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, budu razmatrani u nadležnom radnom telu Skupštine grada.
Sednice Skupštine grada saziva predsednik Skupštine grada po potrebi, a najmanje jedanput u tri meseca.
Predsednik Skupštine grada je dužan da na zahtev 1/3 odbornika, Gradskog veća ili Gradonačelnika zakaže sednicu Skupštine i odredi dan i čas njenog održavanja najkasnije u roku od 7 dana od dana podnošenja pisanog zahteva, ukoliko su uz zahtev dostavljeni materijali sačinjeni u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, s tim da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine grada ne zakaže sednicu Skupštine grada, u roku iz člana 69. ovog Poslovnika, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a sednicom predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsednik Skupštine grada pisanim putem određuje dan i čas održavanja sednice Skupštine grada, sa predlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica.
Izuzetno, obaveštenje o vremenu održavanja sednice i dnevnom redu može se dostaviti i u kraćem roku od roka utvrđenog stavom 1. ovog člana, pri čemu je predsednik Skupštine grada dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Ukoliko zakazanoj sednici Skupštine grada ne prisustvuju predsednik i zamenik predsednika Skupštine grada, ili predsednik i zamenik predsednika Skupštine grada odbiju da predsedavaju zakazanom sednicom, sednicom će predsedavati najstariji odbornik koji tu dužnost prihvati.
Sednice Skupštine grada sazivaju se pisanim putem.
Poziv za sednicu sadrži: mesto i vreme održavanja sednice, predlog dnevnog reda, potpis predsednika, odnosno sazivača iz člana 70. ovog Poslovnika i pečat Skupštine grada.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa predhodne sednice.
Izuzetno, ako konkretne okolnosti zahtevaju, materijal se odbornicima može uručiti na samoj sednici, ili se može usmeno izložiti od strane predlagača.
Postojanje izuzetnih okolnosti ceni predsednik Skupštine grada.
6.2. Promene predloženog dnevnog reda
Na predloženi dnevni red sednice Skupštine grada, odborničke grupe, 1/3 odbornika, Gradsko veće, kao i drugi predlagači utvrđeni zakonom i aktima Skupštine grada, mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine grada, u pisanoj formi.
Predlozi za proširenje dnevnog reda predlozima materijala koji su, po odredbama ovog Poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije 72 sata pre određenog sata početka sednice Skupštine grada, a predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, postavljenje, razrešenja i prestanak funkcije; spajanje rasprave i promenu redosleda tačaka, dostavljaju se najkasnije 24 sata pre određenog sata početka sednice Skupštine grada.
Ako je predlagač odbornička grupa, odnosno 1/3 odbornika, u predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača predsednik odborničke grupe, odnosno prvi potpisani odbornik.
Predlog za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda, može podneti samo njen predlagač.
Predlog za povlačenje iz stava 1. ovog člana može se podneti pisanim putem predsedniku Skupštine grada, ili usmeno na sednici Skupštine grada, sve do zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O predlogu za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda, Skupština se ne izjašnjava, već predsednik Skupštine grada o tome samo obaveštava odbornike i konstatuje povlačenje.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne otvara se rasprava, već ih predlagač iz člana 75. ovog Poslovnika može obrazlagati najduže 3 minuta.
6.3. Otvaranje sednice i učešće na sednici
Sednicom Skupštine grada predsedava predsednik Skupštine grada, koga u slučaju odsutnosti ili sprečenosti, zamenjuje zamenik predsednika Skupštine grada.
Sednici Skupštine grada mogu da prisustvuju samo lica koja su pozvana.
Na sednice Skupštine grada obavezno se pozivaju: Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, Gradsko veće i drugi predstavnici organa Grada, pomoćnici Gradonačelnika, ovlašćeni predlagači i izvestioci.
Na sednice Skupštine grada pozivaju se kao gosti narodni poslanici, načelnik Okruga, predstavnik Srpske Pravoslavne Crkve, predstavnici Univerziteta u Kragujevcu, i druga lica za koja predsednik Skupštine grada proceni da mogu prisustvovati i učestvovati u radu sednice.
U radu sednice Skupštine grada od pozvanih lica mogu da uzmu učešće po tačkama dnevnog reda narodni poslanici i druga lica kojima predsednik Skupštine da reč.
Na početku rada, predsednik Skupštine grada obaveštava Skupštinu o odbornicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Istovremeno, predsednik Skupštine grada daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima, ukoliko oceni da za tim ima potrebe.
Predsednik Skupštine grada je obavezan da pre početka i u toku sednice, iz prostorije u kojoj se sednica održava, udalji sva lica koja joj bez poziva prisustvuju.
Po otvaranju sednice predsednik Skupštine grada utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika, odnosno više od polovine od ukupnog broja odbornika (u daljem tekstu: kvorum).
Kvorum se utvrđuje prebrojavanjem odbornika.
Ako se utvrdi da sednici nije prisutna potrebna većina odbornika za rad Skupštine, odnosno da nema kvoruma, predsednik odlaže početak sednice dok se kvorum ne obezbedi, a najduže 2 sata.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja, sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat.
Skupština grada zaseda, raspravlja i odlučuje ukoliko sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Kvorum se obavezno utvrđuje:
- na početku sednice,
- pre glasanja o predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika,
- pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda u celini,
- pre prelaska na odlučivanje po svakoj tački dnevnog reda.
Kada se radi o predlogu opšteg akta kvorum se obavezno utvrđuje:
- pre prelaska na odlučivanje o predlogu opšteg akta u načelu,
- pre prelaska na odlučivanje po svakom podnetom amandmanu, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika,
- pre prelaska na odlučivanje o predlogu opšteg akta u celini.
Ukoliko se, posle utvrđivanja kvoruma, prilikom glasanja kvorum poveća (ulaskom odbornika u salu) predsednik o tome obaveštava odbornike.
Kvorum se obavezno proverava i ukoliko to zatraži predsednik odborničke grupe, izražavajući sumnju u postojanje kvoruma.
Sednice Skupštine grada su javne.
Skupština grada može odlučiti da sednica ne bude javna iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom.
Odbornici Skupštine grada mogu odlučiti da rade bez prisustva javnosti, na predlog predsednika Skupštine grada, najmanje 1/3 od ukupnog broja odbornika, Gradonačelnika ili Gradskog veća.
Predlog može biti iznet na sednici Skupštine, pre, u toku ili neposredno nakon utvrđivanja dnevnog reda sednice i ne mora biti obrazložen.
Predlog se može odnositi na isključenje javnosti po svim ili po pojedinim tačkama dnevnog reda.
O iznetom predlogu Skupština grada odlučuje odmah po njegovom predlaganju.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Skupštine grada.
O primedbama na zapisnik Skupština grada odlučuje bez rasprave.
Po izjašnjavanju o izvodu iz zapisnika Gradonačelnik i Gradsko veće mogu podneti izveštaj o realizaciji odluka i drugih akata Skupštine grada, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Skupštine grada.
Izveštaj iz prethodnog stava Gradonačelnik, odnosno Gradsko veće može podneti u pisanoj ili usmenoj formi.
O podnetom izveštaju ne otvara se rasprava.
O podnetom izveštaju Skupština grada se ne izjašnjava.
Skupština grada odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, sledećim redosledom predloga:
- za hitan postupak,
- za proširenje dnevnog reda,
- za spajanje rasprave,
- za promenu redosleda pojedinih tačaka.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za proširenje predloženog dnevnog reda uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, odnosno prihvatanja na Skupštini grada, kao poslednje tačke dnevnog reda, osim kada se radi o predlogu akta za čije se donošenje predlaže hitan postupak, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, ili predlagač uz predlog za proširenje predloži njen redosled u dnevnom redu.
Ukoliko je predlagač predložio redosled tačke u dnevnom redu iz stava 1. ovog člana, Skupština grada se istovremeno izjašnjava o prihvatanju predloga za proširenje i predloženom redosledu u dnevnom redu.
O dnevnom redu u celini Skupština grada odlučuje bez rasprave, većinom glasova prisutnih odbornika.
Skupština grada može, u toku sednice, bez pretresa, izvršiti izmene u redosledu tačaka dnevnog reda, uz saglasnost predlagača odgovarajućih akata.
Po odlučivanju o dnevnom redu u celini, predsednik Skupštine grada otvara raspravu po tačkama usvojenog dnevnog reda, osim onih za koje je ovim Poslovnikom, odnosno posebnom odlukom Skupštine grada, uređeno da o njima Skupština grada odlučuje bez rasprave.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine grada.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine grada to ne dozvoli.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine grada pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine grada.
Prijava za reč podnosi se predsedniku čim rasprava počne i može se podneti sve do zaključenja rasprave po tački dnevnog reda za koju se govornik prijavljuje, u usmenoj ili pisanoj formi.
Predsednik Skupštine grada daje reč govornicima po redosledu prijave, osim Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika, kojima daje reč odmah pošto je zatraži.
Na sednici Skupštine grada ima pravo da govori svaki odbornik, Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i član Gradskog veća, predstavnici organa Grada, kao i svako pozvano lice kome predsednik Skupštine grada da reč, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Predlagač, odnosno predstavnik predlagača, ima pravo da govori 10 minuta i to 5 minuta odmah po otvaranju rasprave po tački dnevnog reda čiji je predlagač, odnosno predstavnik predlagača, odnosno izvestilac, kao i da bude poslednji govornik pre zaključenja rasprave po toj tački, u trajanju od 5 minuta.
Ukoliko predlagač, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odredi više od jednog lica za predstavnika predlagača, vreme za njihovo ukupno izlaganje ne može biti duže od vremena utvrđenog stavom 2. ovog člana.
Predsednik svake odborničke grupe, Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i član Gradskog veća, ima pravo da govori ukupno 10 minuta po svakoj tački dnevnog reda.
Govor odbornika u raspravi po tački dnevnog reda može trajati do pet minuta, s tim što odbornik o istom pitanju može dobiti reč samo jedanput.
Govor svakog pozvanog lica kome predsednik Skupštine grada da reč, po tački dnevnog reda, može trajati do pet minuta, s tim što o istom pitanju može dobiti reč samo jedanput.
Predsednik Skupštine grada će u slučaju prekoračenja vremena izlaganja utvrđenog odredbama ovog člana, opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako ovaj u toku narednog minuta ne završi govor, oduzeće mu reč.
Svako pitanje se raspravlja dok o njemu ima prijavljenih govornika.
Raspravu po određenoj tački dnevnog reda zaključuje predsednik Skupštine grada, kada se iscrpi lista prijavljenih govornika izlaganjem predlagača, ukoliko predlagač to pravo želi da iskoristi.
Kad se zaključi rasprava o određenom pitanju, ne može se ponovo otvarati.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine grada u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.
Za vreme govora odbornika ili drugih učesnika u raspravi nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika.
Predsednik Skupštine grada je dužan da se stara da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Ako se govornik udalji od tačke dnevnog reda o kojoj traje rasprava, ili od definisanja povrede Poslovnika, ili iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica, ili u svom obraćanju upotrebljava psovke ili druge uvredljive izraze, predsednik će ga opomenuti.
Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori čineći povrede iz stava 5. ovog člana, predsednik će mu oduzeti reč.
Govornika može prekinuti ili opomenuti na red samo predsednik.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem ili komentarisanjem izlaganja, kao ni drugim postupcima kojima se ometa izlaganje.
Ukoliko govornika odbornik ili drugo pozvano lice, ometa na način iz stava 8. ovog člana, predsednik Skupštine grada mu izriče opomenu, a ako i pored izrečene opomene nastavi da čini povrede iz stava 8. ovog člana, predsednik Skupštine grada ovom licu neće davati reč do kraja zasedanja.
Predsednik Skupštine grada, kada predsedava sednicom Skupštine grada, ako želi da učestvuje u raspravi, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine grada.
Ukoliko sednici Skupštine grada ne prisustvuje zamenik predsednika Skupštine grada u slučaju iz stava 1. ovog člana sednicom će predsedavati najstariji prisutan odbornik, koji tu dužnost prihvati.
Ukoliko se govornik u svom izlaganju na sednici Skupštine grada, uvredljivo izrazi o odborniku, odnosno drugom pozvanom licu na sednici, na rasnoj, verskoj, nacionalnoj ili rodnoj osnovi, ili na drugi način uvredi njegov ugled i dostojanstvo navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, ili govori o stvarima koje se odnose na njegov privatni život ili privatni život članova njegove porodice, odbornik, odnosno drugo pozvano lice na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici čine neku od odborničkih grupa, u smislu stava 2. ovog člana, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.
Postojanje osnova za repliku ceni predsednik Skupštine grada.
Ukoliko predsednik Skupštine grada proceni postojanje osnova za repliku, licima iz stava 1. i 2. ovog člana daje reč čim je zatraže.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
Odbornik ima pravo dva puta, na repliku sa istim učesnikom u raspravi, po istom pitanju, ukoliko presednik Skupštine grada proceni postojanje osnova za repliku na repliku.
Ukoliko odbornik, predsednik odborničke grupe, odnosno drugo pozvano lice pri korišćenju prava na repliku, uvredi odbornika, drugo pozvano lice ili odborničku grupu na način utvrđen članom 95. ovog Poslovnika, predsednik Skupštine će ga opomenuti, a ukoliko nakon opomene nastavi sa povredama iz člana 95. ovog Poslovnika, predsednik Skupštine grada će mu oduzeti reč.
Odbornik, predsednik odborničke grupe, odnosno drugo pozvano lice na koje se uvreda iz stava 1. ovog člana odnosi ima pravo na repliku u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Odborniku koji zatraži da govori o povredi ovog Poslovnika, predsednik daje reč čim je zatraži.
Obrazloženje povrede ovog Poslovnika ne može trajati duže od tri minuta.
Odbornik koji je zatražio da govori o povredi Poslovnika obavezan je da pre obrazloženja povrede, navede član ovog Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen.
Ako odbornik pre početka obrazloženja ne navede član ovog Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen, predsednik je dužan da ga opomene.
Ako i posle izrečene opomene odbornik nastavi da govori čineći povrede iz stava 4. ovog člana predsednik Skupštine grada će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine grada je dužan dati objašnjenje povodom izrečene primedbe.
Ako odbornik ne bude zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik Skupštine grada, odmah poziva odbornike da odluče o izrečenoj povredi navedenog člana ovog Poslovnika.
Na odbornika koji zatraži da govori po Poslovniku, odnose se sve odredbe ovog člana Poslovnika.
6.7. Odlaganje, prekid i pauze u toku sednice
Predsednik Skupštine grada može odložiti sednicu Skupštine grada kada utvrdi nedostatak potrebne većine odbornika za početak sednice Skupštine grada, dok se kvorum ne obezbedi, a najduže 2 sata.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja u slučaju iz stava 1. ovog člana, sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik Skupštine grada odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat.
U slučaju iz stava 2. ovog člana predsednik Skupštine grada obavestiće odbornike i druga lica koja su po odredbama ovog Poslovnika pozvana, o početku sednice koja je odložena, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Sednica Skupštine grada može se odložiti i kada usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga, ne može da se završi rasprava ili odlučivanje po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, u slučajevima koji onemogućavaju regularan rad Skupštine grada, kao i iz drugih opravdanih razloga.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine grada ili predsednik odborničke grupe mogu predložiti da se sednica Skupštine grada odloži.
O odlaganju sednice Skupštine grada u slučaju iz stava 1. ovog člana, Skupština grada odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, odmah po iznošenju predloga.
Predsednik Skupštine grada određuje prekid sednice Skupštine grada u slučajevima nedostatka kvoruma, nastanka incidentnih okolnosti kada Skupština grada ne može regularno da radi, odnosno nastavi rad u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine grada obavestiće odbornike o nastavku sednice, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Predsednik Skupštine grada određuje prekid sednice Skupštine grada i kada je u toku njenog trajanja Skupština grada prihvatila zahtev za sazivanje sednice po hitnom postupku, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
O danu i času nastavka prekinute sednice iz stava 3. ovog člana, predsednik Skupštine grada može obavestiti odbornike odmah po prekidu sednice ili naknadno, pisanim putem.
Sednice Skupštine grada imaju pauzu za ručak, u periodu od 13,00 do 14,00 sati.
Skupština grada može na predlog predsednika Skupštine grada ili na predlog predsednika odborničke grupe, da odluči da radi bez pauze, o čemu odlučuje odmah po iznošenju predloga.
6.8. Održavanje reda na sednici
O redu na sednici Skupštine grada stara se predsednik Skupštine grada.
Predsednik Skupštine grada, zbog povrede reda na sednici, izriče mere:
- opomenu i
- oduzimanja reči.
Skupština grada na predlog predsednika Skupštine grada, odnosno predsednika odborničke grupe, izriče meru udaljenja sa sednice, većinom glasova prisutnih odbornika.
Evidenciju o izrečenim merama vodi sekretar Skupštine grada.
Opomena se izriče odborniku:
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine grada, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako na bilo koji način ometa izlaganje govornika,
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i druge uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena opomena, a koji i posle toga čini povredu ovog Poslovnika iz člana 103. ovog Poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji od govornice. U suprotnom predsednik Skupštine grada nalaže isključenje ozvučenja, a po potrebi određuje prekid sednice Skupštine grada.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo odbornika na repliku u daljem toku sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine grada o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 103. ovog Poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim Poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodno izrečenih mera opomene i oduzimanja reči, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u sali Skupštine grada.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica Skupštine grada održava.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji iz sale u kojoj se sednica Skupštine grada održava, predsednik Skupštine grada će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi koju koriste organi Grada, da tog odbornika udalji sa sednice i odrediti prekid do izvršenja mere udaljenja.
Ako predsednik Skupštine grada redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće prekid u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mere opomene, oduzimanja reči i udaljenja sa sednice primenjuju se za sednicu Skupštine grada na kojoj su izrečene.
U prostoriji u kojoj se održavaju sednice Skupštine grada zabranjeno je unošenje oružja, korišćenje mobilnih telefona i drugih predmeta koji mogu ometati rad Skupštine grada.
Sednice Skupštine grada snimaju se na audio-snimcima, sa kojih se izrađuju zapisnici, koji se čuvaju u dokumentacionoj osnovi sednice.
Sa sednice se sačinjava izvod iz zapisnika koji se dostavlja odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
Izvod iz zapisnika sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, imena predsedavajućeg i sekretara, kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika, rezultat glasanja o pojedinim pitanjima, ime i prezime odbornika koji je izdvojio mišljenje (ukoliko je odbornik zahtevao da se izdvajanje mišljenja unese u zapisnik) i naziv odluka i zaključaka donetih na sednici.
Izvod iz zapisnika potpisuje predsednik Skupštine grada.
Audio snimci sednica Skupštine grada mogu se, po zahtevu predsednika odborničke grupe, u elektronskom obliku dostaviti odborničkoj grupi, a predstavnicima sredstava javnog informisanja samo po pisanom odobrenju predsednika Skupštine grada.
Po zaključivanju rasprave po tački utvrđenog dnevnog reda, Skupština grada prelazi na odlučivanje.
Skupština grada odlučuje glasanjem odbornika, na način, po postupku i većinom utvrđenom zakonom, Statutom, odlukama Skupštine grada i ovim Poslovnikom.
Odbornička grupa može odrediti jednog svog odbornika za kontrolu prebrojavanja glasova, o čemu pisanim putem obaveštava predsednika Skupštine grada pre početka sednice.
U toku odlučivanja, povredu u pogledu broja glasova, može prijaviti samo član odborničke grupe koga je odbornička grupa odredila za kontrolu.
Glasanje na sednici Skupštine grada je javno, osim kada je ovim Poslovnikom uređeno drugačije.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem "za" predlog ili "protiv" predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Glasanje se vrši dizanjem ruke.
Predsednik Skupštine grada prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" a potom oni koji se uzdržavaju od glasanja.
Skupština grada odluke donosi većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko Statutom, zakonom, odlukama Skupštine grada, ili ovim Poslovnikom nije utvrđeno drugačije.
O donošenju Statuta grada, budžeta i urbanističkih planova, odlučuje se većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Skupština grada o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red odlučuje posle rasprave, osim u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom utvrđeno da se odlučuje bez rasprave.
O svakoj tački dnevnog reda Skupština grada odlučuje u celini, osim o predlozima opštih akata o kojima se glasa u načelu, u pojedinostima i u celini.
O predlogu opšteg akta najpre se vodi načelna rasprava.
Po završenoj načelnoj raspravi Skupština grada odlučuje o predlogu opšteg akta u načelu.
Ukoliko Skupština grada prihvati opšti akt u načelu prelazi na raspravu u pojedinostima.
Rasprava u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, a učesnici u raspravi mogu da govore u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Nakon odlučivanja po članovima, Skupština grada pristupa glasanju o predlogu opšteg akta u celini.
Ukoliko odbornici ne prihvate predlog opšteg akta u načelu, o njemu se dalje ne raspravlja i ne glasa, odnosno smatra se da akt nije prihvaćen.
Ukoliko nema podnetih amandmana, na predlog opšteg akta Skupštine grada se o predlogu opšteg akta, po sprovedenoj načelnoj raspravi izjašnjava o predlogu u celini.
Na zahtev odbornika ili odborničke grupe, Skupština grada može, bez rasprave, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim Poslovnikom.
Ako Skupština grada odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine grada proziva odbornike po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv", ili "uzdržan". Predsednik Skupštine grada ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Sekretar Skupštine grada zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine odbornika koji su pristupili glasanju, odnosno zakonom i statutom utvrđena većina.
Ako Skupština grada odluči da se glasa prozivkom u postupku imenovanja, odnosno postavljenja u kome je predloženo dva ili više kandidata odbornici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine grada zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih odbornika, odnosno zakonom, Statutom ili odlukom Skupštine grada utvrđena većina za njeno donošenje.
Sednicu Skupštine grada zaključuje predsednik Skupštine grada posle sprovedenog odlučivanja po dnevnom redu.
VII POSTUPAK ZA DONOŠENJE ODLUKA I DRUGIH AKATA SKUPŠTINE
7.1. Akta Skupštine Grada i postupak predlaganja akata
Skupština grada kao osnovni pravni akt donosi Statut.
Skupština grada u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: odluke, poslovnik, rešenja, zaključke, preporuke, planove, programe, i druge akte u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Odlukom se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Skupštine grada.
Poslovnikom se uređuju pitanja od značaja za organizaciju i rad Skupštine grada.
Rešenjem se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i pravnim interesima lica u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama Skupštine grada.
Zaključkom se odlučuje o proceduralnim pitanjima, o prihvatanju određenih predloga, utvrđuju stavovi o tome, šta, kako i na koji način treba ubuduće postupati u pojedinačnim pitanjima, odnosno stvarima, inicira donošenje odluka, odnosno drugog opšteg ili pojedinačnog akta.
Zaključkom Skupština može, na predlog predlagača akta koji je predmet rasprave, na osnovu diskusija odbornika, vršiti intervenciju na tekst akta pre zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda, koja ima karakter ispravke tehničke greške.
O predloženom zaključku odlučuje se pre odlučivanja o aktu na koji se deluje, onom većinom glasova koja je potrebna za donošenje tog akta.
U slučaju iz stava 6. ovog člana Odbor za normativna akta obavezan je da intervenciju na tekst, usvojenu zaključkom ugradi u akt, ukoliko se akt usvoji, pre njegovog objavljivanja.
Pravo predlaganja akta za donošenje ili promenu Statuta imaju Gradsko veće, i građani putem građanske inicijative.
Pravo predlaganja odluka i drugih opštih akata imaju, Gradsko veće, odbornička grupa, najmanje 1/3 odbornika, kao i građani putem građanske inicijative, u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Ovlašćeni predlagač akta iz člana 122. ovog Poslovnika, podnosi predlog akta u obliku u kome se akt donosi, sa obrazloženjem.
Obrazloženje mora da sadrži:
- zakonski osnov,
- razloge za donošenje akta,
- objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja,
- procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta,
- pregled odredaba odluke koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže odluka o izmenama, odnosno dopunama.
Predlog akta koji je upućen Skupštini grada, predsednik Skupštine grada, odmah po prijemu, dostavlja nadležnim odborima i Gradskom veću, ako Gradsko veće nije predlagač, osim u situaciji kada nisu obrazovana radna tela, odnosno nije izabrano Gradsko veće.
Ako predlog akta nije pripremljen u skladu sa ovim Poslovnikom, predsednik Skupštine grada zatražiće od predlagača da predlog akta uskladi sa odredbama ovog Poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost.
Predlagač akta može u roku od 15 dana da podnese predlog akta usklađen sa odredbama ovog Poslovnika.
Ukoliko predlagač ne uskladi predlog akta u skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana, predlog akta smatra se povučenim.
Predsednik Skupštine grada, odlučuje na kojoj sednici će se materijali odnosno akti, upućeni i dostavljeni predsedniku Skupštine grada, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, uvrstiti u predlog dnevnog reda sednice, osim kada se radi o predlozima za koje je ovim Poslovnikom utvrđeno da se moraju uvrstiti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice.
Predloge akata ili materijala za koje je Skupština grada odlučila da se ne uvrste u dnevni red sednice, odnosno koji su bili predmet rasprave ali ih Skupština grada nije usvojila glasanjem, predsednik Skupštine grada, odnosno Skupština grada, ne može ponovo uvrstiti u predlog dnevnog reda, odnosno u dnevni red, pre proteka roka od najmanje 6 meseci, računajući od dana održavanja sednice Skupštine grada na kojoj nisu uvršćeni u dnevni red, odnosno nisu usvojeni.
Predloge akata i materijala, za koje je Skupština grada odlučila da se ne uvrste u dnevni red sednice, odnosno koji su bili predmet rasprave ali ih Skupština grada nije usvojila glasanjem, na obrazloženi predlog Gradskog veća ili 1/3 odbornika biće uvršćeni u dnevni red Skupštine grada i pre proteka roka iz stava 2. ovog člana, ukoliko su pripremljeni u skladu sa ovim Poslovnikom i ukoliko se o predlogu izjasni većina od ukupnog broja prisutnih odbornika.
Predlog akta, pre razmatranja u Skupštini grada, razmatraju nadležni odbori i Gradsko veće, ako Gradsko veće nije predlagač akata, osim u situaciji kada nisu obrazovana radna tela, odnosno nije izabrano Gradsko veće.
Nadležni odbori i Gradsko veće, ako nije predlagač akta, u svojim izveštajima, mogu predložiti Skupštini grada da prihvati ili ne prihvati predlog akta u načelu.
Ukoliko nadležni odbori i Gradsko veće predlože prihvatanje akta u načelu, dužni su da navedu da li akt prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana.
Ukoliko nadležni odbori i Gradsko veće ne dostave izveštaje, Skupština grada predlog akta razmatra i bez njih.
Ni o jednom predlogu odluke koji povlači isplatu iz budžeta Grada, ne može se raspravljati i odlučivati ako mu nije priložen Izveštaj i Gradskog veća o tome kolika i odakle će biti obezbeđena sredstva i kako će se odluka odraziti na budžet Grada.
Predlog odluke koji povlači umanjenje prihoda može da bude iznesen na raspravu i odlučivanje samo ako mu je priložen poseban izveštaj Gradskog veća u kome su navedena sredstva kojima će se oni nadoknaditi.
Akta Skupštine grada izrađuju se, na osnovu izvornika zapisnika o radu sednice na kojoj su doneti.
Akte Skupštine grada potpisuje predsednik Skupštine grada, a tačnost prepisa akata potpisuje sekretar Skupštine grada.
Akte radnih tela Skupštine grada potpisuje predsednik i sekretar radnog tela.
O čuvanju i objavljivanju akata Skupštine grada stara se nadležna stručna služba za poslove Skupštine grada.
Akta Skupštine grada objavljuju se u "Službenom listu grada Kragujevca".
Amandman - predlog za promenu člana opšteg akta, mogu podneti: odbornik, odbornička grupa i Gradsko veće.
Amandman sadrži: naziv predloga akta na koji se amandman odnosi, pun tekst izmene, obrazloženje sa razlozima za podnošenje amandmana i naziv podnosioca amandmana.
Predlog za izmenu i dopunu predloga opšteg akta - amandman podnosi se predsedniku Skupštine grada u pisanom obliku, sa obrazloženjem, počev od dana dostavljanja predloga akta, a najkasnije 48 sati pre sata određenog za održavanje sednice za koju je predloženo razmatranje tog predloga akta.
Podnosilac amandmana ne može da sam ili zajedno sa drugim odbornicima, podnese više amandmana na isti član predloga akta.
Podnete amandmane predsednik Skupštine grada upućuje predlagaču akta, nadležnim odborima i Gradskom veću.
Odbor za normativna akta odbaciće amandmane ukoliko:
- su neblagovremeni
- nepotpuni,
- suprotni Zakonu,
- se podnetim amandmanom derogira ili obesmišljava donošenja same odluke (npr. ako je odluka o davanju saglasnosti, a amandmanom se predlaže da se "ne daje saglasnost" i sl.), odnosno praktično predlaže da se odluka ne donese,
- su ironični, uvredljivi, šaljivi i sl.,
- je podneti amandman kontradiktoran sa drugim odredbama odluke, ili ih obesmišljava, a da nije predložena izmena tih članova,
- kada nisu podneti na akt Skupštine, već na akt na koji Skupština daje saglasnost (npr. na izveštaje o radu preduzeća ili ustanova, programe rada, odluka nadzornih i upravnih odbora i sl.). i isti ne mogu biti predmet rasprave, ni odlučivanja na sednici Skupštine grada.
O amandmanima iz stava 2. ovog člana Odbor sačinjava poseban izveštaj i dostavlja ga Skupštini grada.
Odbor za normativna akta razmatra amandmane, odmah po prijemu, i ukoliko utvrdi da je ispunjen neki od uslova iz člana 131. Poslovnika, odnosno da amandman nije pravno moguć, isti ne upućuje predlagaču akta na izjašnjavanje, već ga odbacuje.
Ukoliko Odbor za normativna akta utvrdi da je podneti amandman pravno moguć, upućuje ga predlagaču akta i nadležnim odborima, na dalju nadležnost.
Predlagač akta, nadležni odbori i Gradsko veće, dužni su da, pre sednice Skupštine grada, razmotre amandmane koji su podneti na predlog akta i da Skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Skupština grada prihvati, a za koje da ih odbije.
Ako se predlagač opšteg akta ili nadležno radno telo u načelu ne slože sa amandmanom ili sa njegovom formulacijom, predložiće novu formulaciju amandmana.
Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju, amandman postaje sastavni deo predloga opšteg akta.
Ako podnosilac ne prihvati novu formulaciju, onda Skupština grada glasa prvo o amandmanu onakvom kakvim ga je formulisao podnosilac.
Amandman sa kojim se saglasi predlagač akta postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština grada ne izjašnjava.
Ukoliko predlagač akta podnese amandman na akt čiji je predlagač, a sa njim se saglase nadležni odbori, amandman postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština grada ne izjašnjava.
O podnetom amandmanu može raspravljati samo podnosilac amandmana i predlagač akta na koji se amandman odnosi.
Ukoliko je podnosilac amandmana odbornička grupa o amandmanu govori predsednik odborničke grupe.
Dužina izlaganja lica iz stava 1. i 2. ovog člana ne može trajati duže od 3 minuta.
U toku glasanja u pojedinostima, amandmane usmeno ili u pisanom obliku mogu da podnose predlagač akta, nadležni odbori, odnosno Gradsko veće, samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana.
Skupština grada odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga opšteg akta.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana.
Skupština grada posebno odlučuje o svakom amandmanu koji predlagač akta, nadležni odbor ili Gradsko veće nisu prihvatili.
O amandmanima odbornici glasaju "za", "protiv" ili se uzdržavaju od glasanja.
O amandmanima na akt se odlučuje istom većinom glasova koja je potrebna za donošenje akta.
7.3. Donošenje akata Skupštine grada po hitnom postupku
Akt se može, izuzetno, doneti i po hitnom postupku.
Po hitnom postupku može da se donese samo akt kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali radi sprovođenja zakona ili usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje akta po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi i rad organa i organizacija.
Predlagač akta je dužan da, u pisanom obrazloženju predloga akta, navede razloge ili posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog akta po hitnom postupku.
Predlog akta za čije se donošenje predlaže hitni postupak može se staviti na dnevni red sednice Skupštine grada ako je podnet najkasnije do utvrđivanja dnevnog reda te sednice.
Predlog akta za čije se donošenje predlaže hitan postupak Skupštini grada mogu podneti Gradsko veće ili 1/3 odbornika.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine grada u pisanoj formi, sa obrazloženjem.
Skupština grada odmah odlučuje o tome da li predlog prihvata.
Ako Skupština grada prihvati predlog da se akt donese po hitnom postupku, taj predlog postaje prva tačka dnevnog reda.
Predlog akta koji je Skupština prihvatila da donese po hitnom postupku ne razmatraju nadležni odbori.
O predlogu akta posebno se izjašnjava Gradsko veće, u pisanoj ili usmenoj formi, ukoliko on nije predlagač akta.
Ukoliko se predlogom umanjuju prihodi budžeta ili se zahvataju sredstva koja budžetom nisu planirana, o tome se posebno izjašnjavaju Gradsko veće i načelnik uprave nadležne za poslove finansija, u pisanoj ili usmenoj formi.
Amandman na predlog akta koji se donosi po hitnom postupku može biti dat u pisanoj ili usmenoj formi do zaključivanja rasprave po toj tački dnevnog reda.
VIII SEDNICE PO HITNOM POSTUPKU
Zahtev za sazivanje sednice po hitnom postupku mogu podneti: Gradsko veće ili 1/3 odbornika.
Zahtev se podnosi predsedniku Skupštine grada i mora biti u pisanoj formi, sa obrazloženjem.
Uz zahtev se dostavlja i predlog akta, odnosno materijala, u pisanoj formi, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Ukoliko predsednik Skupštine grada proceni da je zahtev za sazivanje sednice po hitnom postupku opravdan, saziva sednicu po hitnom postupku.
Dan i čas održavanja sednice po hitnom postupku ne može biti duži od 72 časa, od časa prijema zahteva.
Ukoliko je predsednik Skupštine grada odsutan ili sprečen da odluči o zahtevu za sazivanje sednice po hitnom postupku, odnosno da zakaže sednicu, sednicu zakazuje zamenik predsednika, a u slučaju da je zamenik predsednika odsutan ili sprečen, sednicu zakazuje najstariji odbornih koji to prihvati.
U slučaju iz stava 4. ovog člana odbornici se pozivaju telefonom, slanjem telegrama ili na drugi pogodan način, a materijal se uručuje na samoj sednici.
Ukoliko je u toku redovna sednica zahtev može biti iznet i usmeno, na samoj sednici.
Ukoliko zahtev usmeno podnosi 1/3 odbornika, odbornik koji zahtev obrazlaže dužan je da predsedniku Skupštine grada, pre početka obrazlaganja preda potpise 1/3 odbornika, u ime kojih zahtev podnosi.
Skupština grada odmah odlučuje o tome da li zahtev prihvata, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako Skupština grada prihvati zahtev, redovna sednica se odmah prekida i započinje sednica po hitnom postupku.
Predlog akta, odnosno materijala, odnosno usmenog izlaganja sa predlogom akta ili mera koje se usmeno izlažu, a koji su predmet razmatranja, rasprave i odlučivanja na sednici Skupštine grada zakazanoj po hitnom postupku ne razmatraju nadležni odbori.
Ukoliko se predlogom umanjuju prihodi budžeta ili se zahvataju sredstva koja budžetom nisu planirana, o tome se posebno izjašnjavaju Gradsko veće ili Gradonačelnik i načelnik uprave nadležne za poslove finansija, u pisanoj ili usmenoj formi.
Amandman na predlog akta koji se donosi na sednici sazvanoj po hitnom postupku daje se u pisanoj formi do zaključivanja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O amandmanu iz stava 3. ovog člana Skupština odlučuje bez izjašnjavanja nadležnih odbora.
Svečanu sednicu Skupštine grada saziva predsednik Skupštine grada povodom 6. maja - Praznika grada Kragujevca.
Sednica Skupštine grada sazvana povodom 6. maja je svečanog i protokolarnog karaktera.
Svečana sednica Skupštine grada održava se u zdanju stare Skupštine, a ukoliko to nije moguće zbog okolnosti koje se ne mogu predvideti ili sprečiti, u zgradi Skupštine grada, ili na drugom prigodnom mestu koje odgovara svečarskom povodu njenog održavanja.
Predsednik Skupštine grada sednicu Skupštine grada saziva svečanom pozivnicom koja sadrži kompletan program svečanosti povodom obeležavanja praznika grada Kragujevca, u kojoj je posebno naznačen dan i čas održavanja sednice, odnosno sala u kojoj će sednica biti održana.
Na svečanoj sednici Skupštine grada uručuju se priznanja i nagrade grada Kragujevca.
Za održavanje svečane sednice Skupštine grada nije potrebno prisustvo većine od ukupnog broja odbornika.
Na svečanoj sednici Skupštine grada ne otvara se rasprava.
Na svečanu sednicu Skupštine grada obavezno se pozivaju dobitnici priznanja počasnog i zaslužnog građanina Kragujevca.
Na svečanoj sednici Skupštine grada, pored predsednika Skupštine grada, odnosno Gradonačelnika koji uručuju priznanja i nagrade, mogu govoriti laureati, odnosno dobitnici priznanja i nagrada za godinu u kojoj im se priznanje i nagrada dodeljuje, kao i istaknuti gosti koji žele da se obrate odbornicima i pozvanim gostima.
X JAVNOST RADA SKUPŠTINE GRADA I RADNIH TELA SKUPŠTINE GRADA
Rad Skupštine grada i radnih tela Skupštine grada je javan.
Javnost se može isključiti samo u slučajevima predviđenim zakonom, Statutom i odredbama ovog Poslovnika.
Za javnost rada Skupštine grada i njenih radnih tela odgovoran je predsednik Skupštine grada.
Javnost rada Skupštine grada i radnih tela Skupštine grada obezbeđuje se prisustvom predstavnika sredstava javnog informisanja sednicama Skupštine grada i njenih radnih tela, davanjem saopštenja za javnost sa održanih sednica i održavanjem konferencija za štampu, kao i omogućavanjem zainteresovanim građanima da prisustvuju sednicama Skupštine grada i na drugi način kojim se obezbeđuje javnost rada.
O javnosti rada iz stava 1. ovog ovog člana stara se predsednik Skupštine grada.
Način i postupak javnosti rada Skupštine uređuje Predsednik Skupštine grada posebnim aktom.
Skupština grada i radna tela Skupštine grada mogu da daju službena saopštenja za štampu i druga sredstva javnog informisanja sa održanih sednica. Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba Skupštine grada, a odobrava ga predsednik Skupštine grada, odnosno predsednik radnog tela.
XI ODNOS SKUPŠTINE GRADA, GRADONAČELNIKA, ZAMENIKA GRADONAČELNIKA I GRADSKOG VEĆA
Gradonačelnika bira Skupština grada, iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine grada.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Predsednik Skupštine grada predlaže kandidata za Gradonačelnika.
Predlog kandidata za Gradonačelnika podnosi se Skupštini grada, usmeno ili u pisanom obliku.
Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, ličnu i radnu biografiju i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Kandidat za Gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika Gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština grada na isti način kao Gradonačelnika.
Kandidat za Gradonačelnika predlaže i kandidate za članove Gradskog veća, koje bira Skupština grada na period od 4 godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.
Predlog iz stava 1. i 2. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, naznačenje funkcije za koju se kandidat predlaže, ličnu i radnu biografiju i saglasnost kandidata u pisanom obliku, kao i izjavu o radno pravnom statusu u slučaju da bude izabran za člana Gradskog veća.
Skupština grada istovremeno odlučuje o izboru Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća, Skupština grada bira tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika, na period od 4 godine.
Glasanje za izbor i razrešenje Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća, sprovodi Komisija za izbor i razrešenje izvršnih organa Grada (u daljem tekstu: Komisija), od 3 člana, koju imenuje Skupština grada iz reda odbornika.
Komisija se obrazuje od tri člana i to: po jedan najmlađi odbornik iz političke stranke, odnosno koalicije registrovanih političkih stranaka ili grupe građana koje su dobile najveći broj odborničkih mesta.
Ukoliko najmlađi odbornik - ci iz stava 1. ovog člana, ne želi-e ili ne može da učestvuje u radu Komisije, u sastav Komisije imenuje se sledeći najmlađi prisutni odbornik koji to želi, iz političke stranke, odnosno koalicije registrovanih političkih stranaka ili grupe građana, koje su po broju odborničkih mesta sledeće po redu.
Ukoliko ni jedan od najmlađih odbornika iz stava 1. i 2. ovog člana ne želi ili ne može da uzme učešće u radu Komisije, Komisija se obrazuje od tri predstavnika političke stranke, odnosno koalicije registrovanih političkih stranaka ili grupe građana koja je dobila najveći broj odborničkih mesta.
U slučaju da politička stranka, odnosno koalicija registrovanih političkih stranaka ili grupa građana koja je dobila najveći broj odborničkih mesta, ne želi da da svoje predstavnike, Komisija će se obrazovati od tri predstavnika političke stranke, odnosno koalicije registrovanih političkih stranaka ili grupe građana, koja je - su po broju odborničkih mesta sledeća - e, po redu, a ukoliko ni na ovaj način ne može da dođe do obrazovanja Komisije, Komisija će se obrazovati iz reda zaposlenih u stručnoj službi za poslove Skupštine grada Kragujevca, na predlog sekretara koji rukovodi stručnom službom.
Glasanje se vrši glasačkim listićima.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Skupštine grada.
Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Glasački listić sadrži: naziv glasačkog listića, datum glasanja, oznaku da se glasa za ili protiv predloženog kandidata za Gradonačelnika grada Kragujevca, zamenika Gradonačelnika grada Kragujevca i članove Gradskog veća, prezime i ime kandidata sa naznačenjem funkcije za koju se kandidat bira, kao i način glasanja.
Odborniku se uručuje glasački listić tako što, pošto je prethodno prozvan, prilazi stolu predsednika Skupštine grada. Predsednik Skupštine grada uručuje odborniku glasački listić, a sekretar Skupštine grada, označava kod imena i prezimena odbornika u spisku da mu je glasački listić uručen.
Kad odbornik popuni glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić, a sekretar Skupštine grada, kod imena i prezimena odbornika u spisku, označava da je odbornik glasao.
Glasačka kutija mora biti prazna i od providnog materijala.
Pošto je glasanje završeno, Komisija utvrđuje rezultat glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno.
Pre otvaranja glasačke kutije, prebrojaće se neuručeni glasački listići i staviti u poseban koverat, koji će biti zapečaćen.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- uručenih glasačkih listića;
- upotrebljenih glasačkih listića;
- neupotrebljenih glasačkih listića;
a) neuručenih i neupotrebljenih
b) uručenih a neupotrebljenih
- nevažećih glasačkih listića;
- važećih glasačkih listića;
- ukupan broj glasova koje su dobili kandidati.
Nevažećim glasačkim listićem, smatra se:
- nepopunjeni glasački listić,
- glasački listić na kome je zaokružen novi kandidat koji je dopisan,
- glasački listić iz koga se ne može na nedvosmisleni način utvrditi za koga je glasano.
O utvrđivanju rezultata glasanja Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju članovi Komisije.
Obrazac zapisnika priprema stručna služba Sekretarijata za poslove Skupštine grada.
Gradonačelniku i zameniku Gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini grada.
Gradonačelnik i zamenik Gradonačelnik su na stalnom radu u Gradu.
Članovi Gradskog veća ne moraju biti na stalnim radu u Gradu.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje Gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine grada.
Ako Skupština grada ne razreši Gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje Gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem Gradonačelnika prestaje mandat zamenika Gradonačelnika i Gradskog veća.
Zamenik Gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog Gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, Gradonačelnik je dužan da Skupštini grada podnese predlog za izbor novog zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika o njihovom izboru.
U slučaju podnošenja ostavke, Gradonačelniku, zameniku Gradonačelnika, članu Gradskog veća prestaje funkcija danom održavanja sednice Skupštine grada na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici, ako je ostavka podneta između dve sednice. O podnetoj ostavci se ne otvara rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije po ovom osnovu samo konstatuje.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine grada prestaje mandat izvršnih organa Grada, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog Gradonačelnika i Gradskog veća, odnosno predsednika i članova privremenog organa ako je Skupštini grada mandat prestao zbog raspuštanja Skupštine grada.
XII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA SKUPŠTINE GRADA
Odbornik ne može biti zaposleni u Gradskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja Skupština grada.
Ako zaposleni u Gradskoj upravi bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat.
Danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila Skupština grada, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni.
Propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, ne isključuju primenu odredaba Zakona o lokalnoj samoupravi o poslovima koji su određeni kao nespojivi sa funkcijom odbornika Skupštine grada.
Pravo i dužnost odbornika je:
- da bira i bude biran na funkcije u Skupštini grada, organe Grada i radna tela Skupštine grada,
- da učestvuje u radu Skupštine grada i radnih tela Skupštine grada,
- predlaže Skupštini grada pretresanje određenih pitanja,
- podnosi amandmane na predlog opšteg akta,
- učestvuje u drugim aktivnostima Skupštine grada.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima koja su od značaja za vršenje odborničke dužnosti, preko organa Grada.
Odbornici Skupštine grada imaju slobodan pristup dokumentima koja su od značaja za obavljanje odborničke dužnosti.
Kada Skupština grada posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, u glasanju, pored odbornika, mogu učestvovati i kandidati kojima su mandati dodeljeni u skladu sa članom 48. Zakona o lokalnim izborima i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije da su izabrani.
Odbornik ima pravo da postavlja odbornička pitanja predsedniku, odnosno zameniku predsednika Skupštine grada, Gradonačelniku, Gradskom veću i izabranim imenovanim i postavljenim licima od strane Skupštine grada iz njihove nadležnosti.
Odborničko pitanje može se postavljati usmeno ili u pisanoj formi, samo u okviru tačke dnevnog reda odbornička pitanja.
Odbornik je dužan da prisustvuje sednicama Skupštine grada i sednicama organa i radnih tela Skupštine grada u koje je biran.
Ako je opravdano sprečen da prisustvuje sednici, odbornik je dužan da blagovremeno prijavi svoje odsustvo službi Skupštine grada.
Predsednik Skupštine grada odnosno predsednik organa ili radnog tela Skupštine grada može odborniku da odobri odsustvo, o čemu obaveštava prisutne na sednici.
Odbornik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika odnosno zamenika predsednika Skupštine grada, Gradonačelnika, Gradskog veća, predsednika odborničke grupe, predsednika radnih tela Skupštine grada, sekretara Skupštine grada i svih izabranih, imenovanih i postavljenih lica od strane Skupštine grada, koja su mu potrebna za ostvarivanje odborničke funkcije.
Stručna služba za skupštinske poslove obezbeđuje uslove za vršenje dužnosti odbornika i na njihovo traženje pruža stručnu pomoć u izradi predloga za podnošenje Skupštini, njenim organima i telima, obezbeđuje korišćenje "Službenog glasnika RS", "Službenog lista grada Kragujevca" i druge dokumentacije neophodne za potpuno sagledavanje određenih pitanja iz delokruga rada organa Grada i radnih tela Skupštine grada.
Odgovor na odborničko pitanje može se dati na sednici na kojoj je postavljeno a ako to nije moguće, dostaviće se odborniku u pisanom obliku u najkraćem mogućem roku.
Odbornik ima pravo na zaštitu mandata, uključujući i sudsku zaštitu, koja se ostvaruje shodnom primenom zakona kojim se uređuje zaštita izbornog prava u izbornom postupku.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine grada i radnih tela
Odborniku se posle potvrđivanja mandata izdaje odbornička legitimacija u roku od 30 dana od dana kompletiranja dokumentacije nadležnog radnog tela.
Nadležno radno telo propisuje sadržinu, oblik i način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija.
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1) podnošenjem ostavke;
2) donošenjem odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave;
3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
4) ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;
6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
7) gubljenjem državljanstva;
8) ako nastupi smrt odbornika.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine grada, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, Skupština grada bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština grada je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština grada ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz stava 1. ovog člana tač. 2) do 8), Skupština grada na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Mandat novog odbornika traje do isteka mandata odbornika kome je prestao mandat.
XIII RASPUŠTANJE SKUPŠTINE GRADA
Skupština grada može se raspustiti ako:
1) Skupština grada ne zaseda duže od tri meseca,
2) ako ne izabere Gradonačelnika i Gradsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja Skupštine grada ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke,
3) ne donese Statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom.
Odluku o raspuštanju Skupštine grada donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave.
Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju Skupštine grada.
Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje četiri godine.
Do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa Grada, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa Grada, obavlja privremeni organ Grada koji čine predsednik i četiri člana.
Privremeni organ Grada obrazuje Vlada.
Vlada donosi posebno rešenje o imenovanju predsednika i članova privremenog organa, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene Skupštine grada.
Ako se u Gradu ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše Skupština grada u skladu sa ovim zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, Vlada imenuje privremeni organ koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti Skupštine grada i izvršnih organa Grada.
Predsednik Narodne skupštine je dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice lokalne samouprave donese u roku od mesec dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skupštinu jedinice lokalne samouprave.
Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje do isteka mandata odbornika Skupština grada izabranih na redovnim izborima.
XIV RAD SKUPŠTINE GRADA U SLUČAJU RATNOG STANJA, NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI I VANREDNOG STANJA
U slučaju ratnog stanja Gradsko veće donosi akte iz nadležnosti Skupštine grada, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini grada, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
U slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja Skupština grada radi po ovom Poslovniku, ako konkretne prilike i okolnosti to dozvoljavaju.
Ako u navedenim uslovima nije moguć rad po ovom Poslovniku, Skupština grada na prvoj sednici donosi poseban Poslovnik o svom radu i ostvarivanju funkcija u nastalim okolnostima.
Predsednik Skupštine grada u slučaju neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine grada;
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednicu i načinu i rokovima dostavljanja materijala za sednicu;
- po potrebi može odrediti poseban način vođenja i čuvanja zapisnika, beležaka i drugih dokumenata Skupštine i njenih organa, naložiti da se određeni materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja i preduzeti druge mere u cilju bezbednosti i zaštite;
- uspostavlja kontakte i saradnju sa odgovarajućim državnim i vojnim organima Republike Srbije i preduzima mere za realizaciju donetih zakona, odluka, zaključaka, naređenja i drugih akata ovih organa;
- odlučuje o načinu rada gradskih uprava u cilju što uspešnijeg ostvarivanja poslova i zadataka u nastalim okolnostima.
Odbornici su dužni da u slučajevima neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine grada o svakoj promeni adrese, prebivališta ili boravišta.
XV SARADNJA SKUPŠTINE GRADA SA SKUPŠTINAMA DRUGIH OPŠTINA I GRADOVA
Skupština grada sarađuje i udružuje se radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva, planova i programa razvoja, kao i drugih potreba od zajedničkog interesa i radi njihovog ostvarivanja može udruživati sredstva i obrazovati zajedničke organe, preduzeća, ustanove i druge organizacije i službe, u skladu sa zakonom i statutom.
Skupština grada može sarađivati sa nevladinim organizacijama, humanitarnim organizacijama i drugim organizacijama, u interesu grada Kragujevca i njegovih stanovnika.
O saradnji i udruživanju, obrazovanju zajedničkih organa, asocijacija, organizacija i službi, odlučuje Skupština grada.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacija Skupštine grada ili pojedinih funkcionera, razmenom informacija i drugih materijala i publikacija.
Sastav delegacija, kao i ciljeve i zadatke posete utvrđuje nadležno radno telo Skupštine grada.
Delegacija, odnosno funkcioner ili odbornik je dužan da nadležnom radnom telu Skupštine grada podnese izveštaj o poseti.
XVI TUMAČENJE, DONOŠENJE, PROMENA I PRIMENA POSLOVNIKA
Autentično tumačenje Poslovnika donosi Skupština grada, na predlog Odbora za normativna akta Skupštine grada.
Predlog za donošenje i promenu Poslovnika može podneti najmanje 1/3 odbornika ili odbornička grupa.
O predlogu iz stava 2. ovog Poslovnika se otvara rasprava.
O predlogu iz stava 2. ovog Poslovnika se odlučuje javnim glasanjem, većinom od prisutnog broja odbornika.
Kad Skupština grada odluči da se pristupi donošenju, odnosno promeni Poslovnika, aktom o prihvatanju predloga za donošenje, odnosno promenu Poslovnika određuje način i postupak donošenja, odnosno promene Poslovnika, određuje radno telo ili imenuje komisiju za izradu nacrta poslovnika.
Skupština grada donosi, odnosno vrši promenu Poslovnika većinom glasova od prisutnog broja odbornika.
Ukoliko se donošenju ili promeni Poslovnika pristupa pre konstituisanja radnih tela u čijoj je nadležnosti razmatranje istog, Skupština grada može usvojiti Poslovnik, odnosno izmene i dopune Poslovnika, bez razmatranja Poslovnika na nadležnom radnom telu.
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se na sve učesnike sednice, a shodno se primenjuju na sednicama radnih tela Skupštine grada.
XVII STRUČNA SLUŽBA ZA SKUPŠTINSKE POSLOVE
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine grada, njenih odbora, odbornika i odborničkih grupa vrši stručna služba za skupštinske poslove.
Stručna služba za skupštinske poslove organizuje se i vrši poslove iz svog delokruga kao jedinstvena celina.
Stručnom službom za skupštinske poslove rukovodi sekretar Skupštine grada.
Naziv, organizacija i rad stručne službe za skupštinske poslove uređuju se odlukom Skupštine.
XVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Skupštine grada Kragujevca ("Službeni list grada Kragujevca", br. 6/06).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".
Samostalni članovi Poslovnika o izmenama i dopunama
Poslovnika Skupštine grada Kragujevca
("Sl. list grada Kragujevca", br. 19/2014)
Član 49
Obavezuje se Odbor za normativna akta da izvrši pravno-tehničku redakciju i utvrdi i objavi prečišćen tekst Poslovnika Skupštine grada Kragujevca.
Član 50
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".