ODLUKAO MERAMA ZAŠTITE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA OD POLJSKE ŠTETE NA PODRUČJU GRADA SREMSKA MITROVICA("Sl. list grada Sremska Mitrovica", br. 2/2014 i 5/2014) |
Odlukom o merama zaštite poljoprivrednog zemljišta od poljske štete na području Grada Sremska Mitrovica (u daljem tekstu: Odluka) se u cilju zaštite poljoprivrednog zemljišta i imanja na teritoriji Grada Sremska Mitrovica (u daljem tekstu: Grad) uređuje zaštita useva i zasada na poljoprivrednom zemljištu od poljske štete, zaštita poljoprivrednog zemljišta, opreme i objekata na istom, zaštita poljskih puteva i kanala za odvodnjavanje i navodnjavanje, organizovanje poslova suzbijanja poljske štete, postupak utvrđivanja poljske štete, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu poljoprivrednog zemljišta.
Pod poljskom štetom, u smislu ove Odluke, podrazumeva se šteta koja je nastala uništavanjem i oštećenjem useva, sadnica, stabala i poljoprivredne mehanizacije na imanjima, oštećenja koja dovode do smanjenja produktivnosti, strukture i slojeva poljoprivrednog zemljišta, kao i svako drugo oštećenje na poljoprivrednom zemljištu.
Predmet zaštite u smislu ove odluke su usevi i zasadi na poljoprivrednom zemljištu, poljoprivredno zemljište bez obzira na oblik svojine, oprema, objekti i poljoprivredna mehanizacija na istom, poljski putevi i kanali za navodnjavanje i odvodnjavanje.
Pod poljoprivrednim zemljištem, u smislu ove Odluke, podrazumevaju se njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, trstici i močvare koje se nalaze van granica građevinskog reona naseljenih mesta Grada, kao i zemljište koje je proglašeno građevinskim, a nije privedeno nameni.
Pod usevima u smislu ove Odluke podrazumevaju se zasejane poljoprivredne kulture namenjene za ljudsku i stočnu ishranu i industrijsku preradu.
Pod poljskim putevima u smislu ove Odluke podrazumevaju se nekategorisani putevi koji povezuju parcele poljoprivrednog zemljišta u vangrađevinskom reonu.
Pod kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje podrazumevaju se kanali koji se graniče sa parcelama i poljskim putevima i služe za priliv odnosno odliv vode, a u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje.
Pod opremom i objektima u smislu ove Odluke podrazumevaju se ribnjaci, građevinski objekti u funkciji poljoprivredne proizvodnje, sistemi za navodnjavanje, bunari, crpne stanice i protivgradne stanice a nalaze se na poljoprivrednom zemljištu.
II MERE NA SUZBIJANJU POLJSKE ŠTETE
Na poljoprivrednom zemljištu, zabranjeno je:
- uništavati ili oštetiti useve, sadnice, stabla i zasade,
- bez pismenog ovlašćenja vlasnika, odnosno zakupca zemljišta, brati useve i plodove ili sakupljati ostatke na tuđem posedu,
- oštetiti useve i zasade na susednoj parceli prilikom vršenja poslova obrade zemljišta, ubiranja useva i plodova i zaštite biljaka hemijskim sredstvima na svom zemljištu,
- praviti pešačke prelaze i prelaziti prevoznim sredstvom preko tuđeg poljoprivrednog zemljišta, ukoliko na istom ne postoji pravo službenosti prolaza,
- oštetiti, ukloniti ili premeštati oznake za neku zabranu, upozorenje, među ili granicu,
- odoravanje poljskih puteva te smanjenja i sprečavanja njihove prohodnosti,
- preoravati i zatrpavati poljske puteve i kanale,
- vršiti ispašu stoke na obradivom zemljištu, osim na pašnjacima, ili na sopstvenom zemljištu dok nije zasejano usevima,
- progoniti stoku preko tuđeg poseda bez odobrenja vlasnika, odnosno korisnika,
- ostavljati stoku bez nadzora, ili poveravati na čuvanje licu koje nije u stanju njome da vlada,
- činiti štetu na objektima, napravama i opremi koji se koriste za poljoprivrednu proizvodnju, njeno unapređenje ili su u funkciji njene zaštite,
- prisvajati, kidati i lomiti opremu na protivgradnim stanicama, crpnim stanicama i sistemima za navodnjavanje,
- ostavljati ili zaoravati biološki nerazgradive folije,
- spaljivati organske ostatke posle žetve,
- zanemarivati obavezu obrade svog zemljišta i uništavanja korovskih vrsta na njemu, i uz puteve i kanale, koji se sa njim graniče,
- ispuštati i odlagati otpadne vode, hemijska sredstva za tretiranje useva i druge opasne i štetne materije,
- bacati smeće, kabasti građevinski otpad, kao i
- leševe, delove leševa i konfiskate uginulih životinja na poljoprivrednom zemljištu, poljozaštitnim pojasevima, poljskim putevima i kanalima.
Usevi uživaju fizičku zaštitu i obezbeđenje u svim fazama vegetacije, kao i skinuti rod dok se nalazi na poljoprivrednom zemljištu, te sredstva za poljoprivrednu proizvodnju.
III ORGANIZOVANJE POSLOVA SUZBIJANJA POLJSKE ŠTETE
Za obezbeđenje organizovane zaštite useva i zasada, poljoprivrednog zemljišta, opreme i objekata na istom, poljskih puteva i kanala od poljske štete u smislu ove odluke, nadležna je Gradska uprava za poljoprivredu (u daljem tekstu: Gradska uprava).
Sprovođenje mera organizovane zaštite od poljske štete vrši se putem poljočuvarske službe.
Obavljanje poslova poljočuvarske službe može da se poveri privrednom društvu, odnosno preduzeću, preduzetniku ili drugom pravnom licu koje je registrovano za obavljanje poslova obezbeđenja, a po prethodno sprovedenom postupku javne nabavke.
Odluku o raspisivanju javnog poziva u postupku javne nabavke i odluku o poveravanju poslova zaštite od poljske štete, u smislu prethodnog stava, donosi načelnik Gradske uprave.
Odnosi između Gradske uprave i privrednog društva, preduzetnika ili drugog pravnog lica kome se, po sprovedenom postupku javne nabavke, poveri obavljanje poslova poljočuvarske službe, regulisaće se posebnim ugovorom.
Privredno društvo, preduzetnik ili drugo pravno lice kome budu povereni poslovi zaštite od poljske štete, dužno je da za poljočuvare angažuje lica koja imaju prebivalište na teritoriji Grada Sremska Mitrovica.
Načelnik Gradske uprave može doneti odluku da sprovođenje mera organizovane zaštite od poljske štete poveri fizičkim licima, zaključivanjem odgovarajućeg ugovora sa istim.
Poljočuvari imaju službenu legitimaciju kao i uniformu koju su u obavezi da nose.
Poljočuvarska služba je za svoj rad odgovorna Gradskoj upravi.
Radom poljočuvarske službe rukovodi nadležni rukovodilac a u skladu sa odredbama ove Odluke i Pravilnika o radu poljočuvarske službe.
Poljočuvarska služba je dužna da u svemu postupa u skladu sa odredbama ove Odluke, ugovora iz člana 4. stav 5. ove Odluke, kao i Pravilnikom o radu poljočuvarske službe.
Pravilnik o radu poljočuvarske službe donosi načelnik Gradske uprave.
Rukovodilac poljočuvarske službe je dužan da periodično, jednom mesečno, podnosi Gradskoj upravi, izveštaj o radu poljočuvarske službe.
Sredstva za rad poljočuvarske službe obezbediće se u budžetu Grada.
U obavljanju poslova i zadataka poljočuvarske službe, poljočuvar ima prava i dužnosti da:
- redovno obilazi poljoprivredno zemljište na području za koje je zadužen;
- sprečava lica u vršenju štetnih radnji navedenih u članu 4. ove Odluke;
- ukoliko zatekne lice u vršenju poljske štete, upozori isto na nedozvoljenost njegove radnje i na posledice iste i zahteva da odmah prestane sa činjenjem poljske štete i ukoliko je moguće, otkloni štetne posledice. Ukoliko se zatečeno lice ogluši o zahteve poljočuvara te nastavi sa nedozvoljenom radnjom, ukoliko pokuša da upotrebi silu ili njome preti (naročito u slučaju krađe useva i plodova) poljočuvar je dužan da obavesti nadležne organe unutrašnjih poslova, radi izlaska na lice mesta;
- prilikom otkrivanja poljske štete ili vršenja nedozvoljene radnje, fotografiše poljoprivredno zemljište na kojem je šteta načinjena i ostalo što je bitno za utvrđivanje obeležja radnje a po mogućnosti obezbedi i video zapis,
- u slučaju izbijanja požara odmah i bez odlaganja obavesti nadležnu vatrogasnu službu,
- odmah i bez odlaganja obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova ukoliko je šteta nastala kao posledica krivičnog dela, kao i da istom organu dostavi sačinjen zapisnik sa pratećom dokumentacijom,
- po prijavi ili prilikom vršenja dužnosti o svakoj nedozvoljenoj radnji kojom je pričinjena poljska šteta utvrdi obeležje radnje, vreme i mesto izvršenja, prikupi podatke o poljoprivrednom zemljištu i vlasniku odnosno korisniku poljoprivrednog zemljišta, prikupi podatke o izvršiocu i svedocima ukoliko ih ima, te prikupi izjave od gore pomenutih lica (ukoliko je moguće) i o svemu sačini zapisnik;
- zapisnik preda nadležnom rukovodiocu u najkraćem mogućem roku, zajedno sa prikupljenom dokumentacijom.
Rukovodilac je u obavezi da zapisnik sa pratećom dokumentacijom i drugim prikupljenim dokazima dostavi Gradskoj upravi.
Ubrane useve i plodove koje je poljočuvar oduzeo od lica koja su ih nedozvoljeno ubirala ili sakupila, ili ih je zatekao na poljoprivrednom zemljištu, nakon bekstva počinioca, dužan je da iste, uz odgovarajuću potvrdu, preda vlasniku (korisniku) zemljišta, ako se isti može utvrditi.
Na isti način će poljočuvar postupiti sa stokom poznatog vlasnika koju zatekne u poljskoj šteti, ako je isti dostupan i ako se odazove pozivu da preuzme životinje.
Ukoliko se vlasnik odnosno korisnik zemljišta sa koga su ubrani plodovi, usevi ili ostaci ne može odmah utvrditi, kao i ako je reč o stoci uhvaćenoj u poljskoj šteti, čiji vlasnik nije poznat, ili nije mogao biti obavešten, ili se nije odazvao, poljočuvar će ih predati mesno nadležnoj Mesnoj zajednici (u daljem tekstu: Mesna zajednica), o čemu će sačiniti zapisnik.
Mesno nadležna mesna zajednica je ona, na čijoj teritoriji se stoka, odnosno, plodovi i usevi nalaze.
Mesna zajednica je odgovorna za zbrinjavanje, smeštaj, čuvanje i ishranu stoke, odnosno skladištenje i čuvanje plodova i useva, do pojave vlasnika, odnosno do trenutka njihove javne prodaje.
Postupak javne prodaje stoke, plodova i useva sprovodi Mesna zajednica.
O predaji na zbrinjavanje i čuvanje plodova odnosno životinja Mesnoj zajednici, poljočuvar će istaći obaveštenje na oglasnoj tabli Grada Sremska Mitrovica i Mesne zajednice, u kome će se pozvati vlasnik da se u određenom roku javi radi preuzimanja istih.
Ako se vlasnik javi u predviđenom roku koji ne može biti duži od 10 dana, i dokaže da su plodovi odnosno životinje njegovi, nakon plaćanja troškova čuvanja i ishrane istih, iste će mu biti vraćene.
Visina troškova skladištenja i čuvanja plodova i useva odnosno zbrinjavanja, smeštaja, čuvanja i ishrane stoke se utvrđuje u skladu sa tržišnim cenama od strane Komisije za procenu poljske štete a uz saradnju sa Mesnom zajednicom.
Kada se vlasnik bez opravdanih razloga ne javi u ostavljenom roku koji ne može biti duži od 10 dana, ili odbije da preuzme plodove ili životinje, ili odbije da prethodno plati troškove čuvanja i ishrane, Mesna zajednica će izvršiti javnu prodaju istih, uz prethodnu saglasnost i pod uslovima koje utvrdi Komisija za procenu poljske štete.
Dobijena novčana sredstva, po odbitku troškova čuvanja i ishrane, i troškova rada komisije, uplatiće se vlasniku, ako je poznat i dostupan, a ako nije, izdvojiće se na poseban račun.
Za slučaj da se vlasnik ne javi radi podizanja sredstava u roku od 60 dana od javne prodaje, sredstva se stavljaju na raspolaganje mesno nadležnoj Mesnoj zajednici.
IV POSTUPAK UTVRĐIVANJA POLJSKE ŠTETE
Postupak za procenu poljske štete se pokreće na pismeni zahtev, od strane oštećenog lica.
Ako je u pitanju šteta na atarskim putevima, poljozaštitnom pojasu, na kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje i na drugim površinama i objektima koji su u javnoj svojini, postupak iz stava 1. ovog člana pokreće Gradska uprava.
Zahtev za procenu poljske štete podnosi se neposredno Komisiji za procenu poljske štete (u daljem tekstu: Komisija) ili posredno preko Gradske uprave koja je dužna istu proslediti Komisiji.
Komisiju iz stava 2. ovog člana rešenjem imenuje načelnik Gradske uprave na period od tri godine.
Komisija se sastoji od 3 stalna člana poljoprivredne struke i jednog promenjivog člana, predstavnika Saveta Mesne zajednice na čijem je području pričinjena poljska šteta.
Savet Mesne zajednice je dužan da odredi predstavnika koji će po potrebi učestvovati u radu Komisije.
Aktom o imenovanju Komisije određuje se i visina naknade za rad njenih članova.
U slučaju pojave elementarnih nepogoda, Gradsko veće Grada Sremska Mitrovica ili Štab za vanredne situacije Grada Sremska Mitrovica će u zavisnosti od procene situacije i ukazanih potreba formirati posebnu komisiju, koja će imati zadatak da izvrši procenu nastalih šteta.
Komisija je dužna da u skladu sa podnetim zahtevom za procenu poljske štete blagovremeno izađe na mesto nastanka štete, i o tome sačini zapisnik.
Vlasnik odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta kojem je šteta pričinjena i lice koje je odgovorno za pričinjenu štetu imaju pravo da prisustvuju radu Komisije.
Zapisnik o proceni poljske štete naročito sadrži: dan i čas vršenja procene, osnovne podatke o identitetu oštećenog i počinioca štete (ako je isti zatečen u vršenju štete), činjenični opis radnje izvršenja (vreme, mesto i način izvršenja) i stručnu procenu poljske štete, iskazane vrednosno i količinski.
Zapisnik sadrži i dokaze o načinu vršenja procene poljske štete (fotografije, stručno obrazloženje, proračune i sl.).
Komisija dostavlja zapisnik podnosiocu zahteva, i Gradskoj upravi za poljoprivredu.
Vlasnik, odnosno, korisnik poljoprivrednog zemljišta na kome je načinjena poljska šteta i počinilac štete mogu se dogovoriti o visini i načinu isplate naknade za učinjenu poljsku štetu.
Ako lica iz prethodnog stava ne postignu dogovor, vlasnik, odnosno, korisnik poljoprivrednog zemljišta na kome je pričinjena šteta, može svoje pravo na naknadu pričinjene štete, ostvarivati u postupku pred nadležnim sudom.
Nadzor nad primenom odredaba ove Odluke vrši Gradska uprava za poljoprivredu Grada Sremska Mitrovica u saradnji sa komunalnom inspekcijom, komunalnom policijom, inspekcijom za zaštitu životne sredine, republičkom poljoprivrednom i republičkom veterinarskom inspekcijom, Ministarstvom unutrašnjih poslova, Sektorom za vanredne situacije-Odeljenje za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici.
Gradska uprava za poljoprivredu će, u zavisnosti od vrste prekršaja, zapisnik sa pratećom dokumentacijom i drugim prikupljenim dokazima koje je dostavio rukovodilac poljočuvarske službe dostaviti na dalju nadležnost:
- komunalnoj inspekciji - ako je u pitanju bacanje bilo kakvih otpadnih materija, odoravanje poljskih puteva te smanjenje i sprečavanje njihove prohodnosti, preoravanje i zatrpavanje poljskih puteva i kanala;
- veterinarskoj inspekciji - ako je u pitanju nedozvoljeno postupanje sa leševima uginulih životinja i njihovim ostacima;
- poljoprivrednoj inspekciji ako je u pitanju zanemarivanje obaveze obrade svog zemljišta i uništavanja korovskih vrsta na njemu, i uz puteve i kanale, koji se sa njim graniče, kao i ispuštanje i odlaganje otpadne vode, hemijskih sredstava za tretiranje useva i drugih opasnih i štetnih materija.
Stupanjem na snagu ove odluke, prestaje da važi Odluka o zaštiti useva i zasada od poljske štete ("Sl. list opština Srema", broj 11/97).
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Sremska Mitrovica".