ZAKLJUČAKO UTVRĐIVANJU SMERNICA ZA UKLJUČIVANJE ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA U PROCES DONOŠENJA PROPISA("Sl. glasnik RS", br. 90/2014) |
1. Utvrđuju se Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, koje su sastavni deo ovog zaključka.
2. Preporučuje se organima autonomne pokrajine i organima jedinice lokalne samouprave da u postupku pripreme propisa za čije su donošenje nadležni obezbede učešće organizacija civilnog društva, u skladu sa Smernicama iz tačke 1. ovog zaključka.
3. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
SMERNICE
ZA UKLJUČIVANJE ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA U PROCES DONOŠENJA PROPISA
1. Civilno društvo ima jednu od temeljnih uloga u razvoju Republike Srbije. Ono pospešuje razvoj, demokratizaciju i samoorganizovanje društva. Takođe, civilno društvo pruža podršku državi i predstavlja korektivni faktor u reformskim procesima koje ona sprovodi.
Aktivno učešće organizacija civilnog društva u postupcima donošenja propisa podrazumeva pravovremenu dostupnost informacija, savetovanje, uključivanje i partnerstvo organizacija civilnog društva sa državnim organima.
Organizacijama civilnog društva, u smislu ovog dokumenta, smatraju se: udruženja, zadužbine, fondacije, sindikati, komore, konferencije univerziteta odnosno akademija strukovnih studija, i druge organizacije čiji su ciljevi i aktivnosti usmerene na ostvarivanje javnog interesa.
U cilju unutrašnjih reformi i harmonizacije s pravnim tekovinama EU, tokom poslednje decenije u Republici Srbiji učinjeni su brojni koraci u pravcu uspostavljanja pravnog i institucionalnog okvira za učešće organizacija civilnog društva u procesima izrade propisa i strateških dokumenata. Imajući u vidu da je komunikacija i saradnja sa organizacijama civilnog društva znatno unapređena, a sa ciljem ujednačavanja prakse celokupnog sistema državne uprave za potpuno osposobljavanje za saradnju sa organizacijama civilnog društva, u skladu sa savremenim evropskim tendencijama u ovoj oblasti, utvrđene su Smernice za učešće organizacija civilnog društva u postupcima donošenja propisa (u daljem tekstu: Smernice).
2. Svrha Smernica je usmeravanje rada organa državne uprave u pogledu uključivanja organizacija civilnog društva u postupke pripreme, donošenja i praćenja primene propisa, radi obezbeđivanja njihove delotvorne i efikasne primene.
Osnovni ciljevi Smernica su dalje unapređenje učešća organizacija civilnog društva u procesima pripreme, donošenja i praćenja primene propisa kojima se uređuju pitanja i zauzimaju stavovi od javnog interesa. Na ovaj način stvaraju se uslovi za bolje razumevanje potreba i načina učešća civilnog društva u procesima donošenja propisa od strane organa državne uprave, pa tako i za postizanje optimalne javnosti, povećanje delotvornosti, efikasnosti i ekonomičnosti njihovog rada. Krajnji cilj je unapređenje odnosa sa organizacijama civilnog društva u demokratskom procesu, kao i podsticanje njihove aktivnije uloge u javnom životu.
Učešćem organizacija civilnog društva u procesima pripreme, donošenja i primene propisa povećava se njihova preciznost i razumljivost, pozitivni efekti koje proizvode, olakšava se njihovo sprovođenje i smanjuju troškovi organa koji ih sprovode i subjekata na koje se primenjuju.
Ovaj dokument polazi od dostignutih standarda i mera za učešće zainteresovane javnosti u postupcima donošenja propisa i ne dovodi u pitanje njihovu primenu.
3. Nivoi učešća organizacija civilnog društva u procesu pripreme, donošenja i praćenja primene propisa u smislu ovog dokumenta mogu obuhvatiti:
1) Informisanje - predstavlja jednosmeran proces u okviru koga organi državne uprave informišu organizacije civilnog društva sa ciljem da se omogući pravovremena, potpuna i objektivna informacija, kako bi se olakšalo razumevanje problema, kao i načini za njihovo rešavanje. Uobičajene metode informisanja su: informativni materijali na internetu, medijske kampanje, tribine, okrugli stolovi, prezentacije.
2) Savetovanje - predstavlja dvosmerni proces tokom koga organi državne uprave zahtevaju i primaju informacije od organizacija civilnog društva u postupku donošenja propisa i objavljuju stavove koje u vezi sa njima zauzimaju (npr. konsultacije u fazi planiranja i izrade strateških dokumenata, nacrta/predloga propisa, javna rasprava).
Cilj ovog nivoa učešća je da se od organizacija civilnog društva dobiju informacije o problemima, mogućim rešenjima, kao i njihovim prednostima i nedostacima u pogledu nacrta/predloga propisa u svim fazama procesa njihovog donošenja. Pored toga, neophodno je obezbediti i povratne informacije o značaju i uticaju koje su organizacije civilnog društva ostvarile u tom procesu.
Uobičajene metode savetovanja su: savetovanje pisanim putem, ankete, intervjui, fokus grupe, stručne i javne rasprave, okrugli stolovi, sastanci, radionice, internet savetovanja.
3) Uključivanje - predstavlja viši nivo dvosmernog procesa putem koga su predstavnici organizacija civilnog društva aktivno uključeni u proces izrade propisa (npr. članstvo u radnim grupama za izradu propisa).
Cilj ovog nivoa učešća je da se procesu pripreme propisa omogući prisustvo i učešće organizacija civilnog društva, kako bi se njihovi interesi sagledavali u kontinuitetu.
Uobičajene metode uključivanja su: sastanci radnih grupa, stručne i javne rasprave (okrugli stolovi), radionice.
4) Partnerstvo - predstavlja najviši nivo saradnje i uzajamne odgovornosti organa državne uprave i predstavnika organizacija civilnog društva u procesu donošenja i primene propisa.
Cilj ovog nivoa učešća je da se organizacijama civilnog društva omogući da aktivno učestvuju, kako u procesu pripreme propisa, tako i u procesu njihove primene. Cilj ovog nivoa učešća je da se omogući stalno prisustvo i aktivno učešće organizacija civilnog društva u kreiranju zajedničkih odluka.
Uobičajene metode partnerstva su: sastanci tela sastavljenih od predstavnika organa državne uprave i predstavnika organizacija civilnog društva (saveti, komisije, pregovaračka tela), tematske konferencije i ostalo.
4. Učešće organizacija civilnog društva u postupcima pripreme, donošenja i praćenja primene propisa zasniva se na sledećim principima:
1) Aktivno učešće organizacija civilnog društva u svim fazama procesa donošenja propisa
Ovo načelo predstavlja jedno od osnovnih načela evropskog upravljanja javnim poslovima. U savremenim demokratijama organizacije civilnog društva imaju aktivnu ulogu i svojim učešćem utiču na unapređenje kvaliteta propisa, pa tako i na kvalitet usluga državne uprave. U tom smislu, proces saradnje potrebno je sagledati u odnosu na sve faze procesa pripreme i primene propisa: počevši od planiranja, preko izbora regulatornih instrumenata i izrade propisa, do praćenja primene propisa u cilju vrednovanja njegove svrsishodnosti.
2) Uzajamno poverenje
Otvoreno i demokratsko društvo zasniva se na stalnom dijalogu između građana, različitih društvenih grupa i sektora. Iako organi državne uprave i široki krug predstavnika organizacija civilnog društva često imaju različite uloge, zajednički cilj poboljšanja kvaliteta života građana može se ostvariti samo na osnovu poverenja, uzajamnog uvažavanja i poštovanja. U tom smislu neophodno je razviti metode i mehanizme saradnje na svim nivoima njihovog učešća u obimu koji je potreban za postizanje zajedničnog cilja.
3) Otvorenost i odgovornost
Učešće u postupcima donošenja propisa kojima se uređuju pitanja i zauzimaju stavovi od javnog interesa zahteva otvorenost i odgovornost organa državne uprave i predstavnika organizacija civilnog društva. Poštovanje ovog principa potrebno je obezbediti na svim nivoima učešća organizacija civilnog društva u procesu donošenja propisa. Takođe, organi državne uprave trebalo bi da prilikom sprovođenja savetovanja sa organizacijama civilnog društva jasno definišu: pitanja povodom kojih se traži povratna informacija, mere koje se koriste prilikom sprovođenja savetovanja, kao i razloge za donošenje određenog propisa. Predstavnici organizacija civilnog društva dužni su da u okviru svog doprinosa sprovođenju savetovanja, otvoreno i odgovorno navode interese, odnosno kategorije i brojnost korisnika koje predstavljaju. U slučaju uključivanja kao višeg, i partnerstva kao najvišeg nivoa saradnje, otvorenost i odgovornost svih učesnika u procesu posebno dobijaju na značaju.
4) Delotvornost, efikasnost i ekonomičnost
Da bi se obezbedila delotvornost, efikasnost i ekonomičnost, učešće organizacija civilnog društva trebalo bi obezbediti u vreme i na način kada postoji realna mogućnost uticaja na nacrte, odnosno predloge propisa, dakle u ranoj fazi njihove izrade, kada su sve mogućnosti za njihove izmene i dopune još uvek otvorene. U postupku izrade nacrta, odnosno predloga propisa, stručnjaci kao predstavnici organizacija civilnog društva mogu biti imenovani za članove radnih grupa u skladu sa važećim propisima ili na osnovu javnog poziva. Prilikom imenovanja članova radnih grupa iz reda predstavnika organizacija civilnog društva treba voditi računa o kriterijumima stručnosti, prethodnom javnom doprinosu u određenoj oblasti i drugim kvalifikacijama relevantnim za pitanja koja se uređuju propisom organa državne uprave.
Organi državne uprave, kao i predstavnici organizacija civilnog društva trebalo bi da sprovode periodično praćenje i procenu procesa i rezultata učešća organizacija civilnog društva u postupcima pripreme i donošenja propisa u cilju unapređenja procesa i podizanja svesti o njegovoj važnosti.
U fazi primene propisa, potrebno je organizovati savetovanja naročito o finansijskim, privrednim i socijalnim efektima donošenja i primene određenih propisa, kao i efektima na životnu sredinu i ljudska prava.
Učešće organizacija civilnog društva treba da uspostavi prihvatljivu ravnotežu između potrebe za delotvornim donošenjem odluka i potrebe za odgovarajućim doprinosom predstavnika organizacija civilnog društva.
5) Blagovremeno informisanje o planu donošenja propisa
Organizacije civilnog društva treba da budu blagovremeno informisane o planu donošenja propisa putem javnog objavljivanja liste propisa čije se donošenje predlaže u kalendarskoj godini, uz navođenje nosioca izrade i okvirnog roka za izradu. Ako se iz određenih razloga tokom godine vrše izmene i dopune liste propisa, to bi trebalo blagovremeno objaviti.
6) Omogućavanje učešća osoba sa invaliditetom u postupcima donošenja propisa
Na svim nivoima učešća organizacija civilnog društva u postupcima pripreme propisa organi državne uprave trebalo bi posebnu pažnju da posvete učešću osoba sa invaliditetom primenom odgovarajućih mera za obezbeđenje njihove ravnopravnosti (npr. informisanje na pristupačan način, omogućavanje fizičke pristupačnosti sastancima, stručnim i javnim raspravama, konferencijama, radionicama, internet savetovanje u pristupačnim oblicima, obezbeđivanje prevoda na znakovni jezik i drugo).
5. Povratna informacija o rezultatima sprovedene javne rasprave
Povratna informacija o rezultatima sprovedene javne rasprave treba da sadrži spisak pozvanih učesnika, spisak učesnika koji su dali predloge, primedbe i sugestije na nacrt, odnosno predlog propisa, skraćeni prikaz predloga, primedbi i sugestija podnetih na nacrt, odnosno predlog propisa, objedinjeno obrazloženje načina i razloga postupanja po primedbama. Pored objavljivanja na internet stranici organa državne uprave nadležnog za izradu propisa i portalu e-uprave, povratna informacija može se objaviti i na drugi odgovarajući način, kako bi se što je moguće delotvornije sagledali rezultati javne rasprave.
6. Usklađenost primene principa učešća u organima državne uprave
Kako bi se obezbedila usklađena primena navedenih principa, bilo bi celishodno da se u organima državne uprave odrede lica za saradnju sa organizacijama civilnog društva koja raspolažu znanjima i veštinama neophodnim za ove poslove.
Preporučuje se da se, pored organa državne uprave, i organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave u procesu donošenja propisa pridržavaju načela navedenih u Smernicama.