PRAVILNIKO PROGRAMU ZAVRŠNOG ISPITA U OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/2011, 1/2012, 1/2014 i 12/2014) |
Ovim pravilnikom utvrđuje se program završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i propisuje obrazac javne isprave o obavljenom završnom ispitu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju.
Program završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju sadrži cilj programa završnog ispita, strukturu programa završnog ispita i određen broj obrazovnih standarda sa primerima zadataka kojima se ispituje njihova ostvarenost.
Obrazac javne isprave o obavljenom završnom ispitu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju u obliku je lista veličine 21 x 29,5 cm, na 100-gramskoj hartiji, svetloplave podloge sa grbom Republike Srbije u pozadini teksta, a kada se štampa i izdaje dvojezično, veličine je 25 x 35 cm.
Javnu ispravu o završnom ispitu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju izdaje i osnovna škola za obrazovanje odraslih.
Program završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i obrazac javne isprave o obavljenom završnom ispitu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
Samostalni članovi Pravilnika o izmeni i dopuni
Pravilnika o programu završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/2014 i 12/2014)
Član 2
(Brisan)
Član 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS - Prosvetnom glasniku".
Samostalni član Pravilnika o izmenama
Pravilnika o programu završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 12/2014)
Član 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".
Program završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju
Cilj programa završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je, saglasno Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS" br. 72/09, 52/11 i 55/13), priprema učenika za polaganje završnog ispita na kraju obaveznog osnovnog obrazovanja.
Struktura programa završnog ispita
Završnim ispitom procenjuje se koliko je učenik tokom osmogodišnjeg školovanja ovladao znanjima i umenjima iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i prirodnih i društvenih nauka (biologija, geografija, istorija, fizika i hemija). Završni ispit nakon završenog osmog razreda polažu svi učenici.
Učenici koji završe osmi razred u školskoj 2014/2015. godine, kao i naredne generacije učenika osmog razreda, polažu završni ispit rešavanjem zadataka u okviru tri testa: iz predmeta Srpski jezik, odnosno maternji jezik, iz predmeta Matematika i kombinovanog testa. Kombinovani test ispituje kompetencije iz prirodnih i društvenih nauka i obuhvata sadržaj iz nastavnih predmeta Biologije, Geografije, Istorije, Fizike i Hemije kao i opšte kompetencije, zajedničke za pojedine prirodne i društvene nauke.
Program završnog ispita određen je kompetencijama koje se očekuju od učenika na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Ta očekivanja utemeljena su u nastavnim programima i opštim standardima postignuća - obrazovnim standardima za kraj obaveznog obrazovanja za učenike koji su redovno završili osnovnu školu, odnosno opštim standardima postignuća za osnovno obrazovanje odraslih ukoliko su polaznici obavezno obrazovanje završili po programu za funkcionalno obrazovanje odraslih. Testovima se mogu ispitivati sve kompetencije opisane obrazovnim standardima za predmete Matematika, Srpski, odnosno maternji jezik, Biologija, Geografija, Istorija, Fizika i Hemija. Liste standarda utvrđene su Pravilnikom o opštim standardima postignuća - obrazovnim standardima za kraj obaveznog obrazovanja ("Prosvetni glasnik", broj 5/10), odnosno Pravilnikom o opštim standardima postignuća za osnovno obrazovanje odraslih ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 50/13 i 115/13).
Testovi koje učenici rešavaju na završnom ispitu sastoje se od pitanja i zadataka kojima se ispituju kompetencije sva tri nivoa obrazovnih standarda. Testovi su zasnovani na nastavnim sadržajima koje su učenici učili i kompetencijama koje su predviđene obrazovnim standardima. Testovi završnog ispita sastavljeni su od neobjavljenih zadataka i sadrže od 20 do 40 zadataka u zavisnosti od procenjene težine i tipa korišćenih zadataka. U slučaju polaznika koji završni ispit polažu po programu za funkcionalno obrazovanje odraslih ili učenika za koje se testovi prilagođavaju, broj zadataka u testu može biti manji od 20.
Učenik može da ostvari najviše 10 bodova na testu iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, 10 bodova na testu iz matematike i 10 bodova na kombinovanom testu. Učenik po osnovu opšteg uspeha može da ostvari najviše 70 bodova. Najveći broj bodova koji učenik može imati na osnovu opšteg uspeha i uspeha na završnom ispitu je 100 bodova.
Učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polažu završni ispit u skladu sa njihovim motoričkim i čulnim mogućnostima, odnosno uslovima koje zahteva određena vrsta invaliditeta. Prilagođavanje uslova i sadržaja završnog ispita učenicima sa smetnjama u razvoju vrši se prema individualnom obrazovnom planu.
Obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja za srpski jezik sa primerima zadataka
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na osnovnom nivou.
1. VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG
U oblasti VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG učenik/učenica:
SJ.1.1.1. razume tekst (ćirilični i latinični) koji čita naglas i u sebi*
SJ.1.1.2. razlikuje umetnički i neumetnički tekst; ume da odredi svrhu teksta: ekspozicija (izlaganje), deskripcija (opisivanje), naracija (pripovedanje), argumentacija, propaganda
Zadatak |
Pročitaj sledeći tekst i zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. Miroslavljevo jevanđelje biće izloženo u sobi na prvom spratu Narodnog muzeja u Beogradu u toku jeseni. Prema pravilima o izlaganju, delo će biti dostupno građanima deset dana. Snimanje neće biti dozvoljeno. Navedeni tekst: a) opisuje; b) komentariše; v) definiše; g) obaveštava. |
Rešenje |
g) obaveštava |
SJ.1.1.3. prepoznaje različite funkcionalne stilove na jednostavnim primerima
Zadatak |
Kojim su stilom napisani sledeći tekstovi (administrativnim, publicističkim ili naučnim stilom)? a) Prijavljivanje za ovogodišnju sezonu letnjih kampova kod nas i u svetu počelo je krajem marta i do sada se, kako saznajemo od organizatora u udruženju "Mladih istraživača Srbije", prijavilo već 430 mladih volontera. Ima još oko 1.700 slobodnih mesta, a prijavljivanje je otvoreno do popune kampova. _____________________________ b) Neki neprelazni glagoli, odn. neka njihova uža značenja, postajali su i prelazni: goreti (vatra gori, neprel.) - goreti ugalj, goreti sveću (prel.); ili su dobijali odn. pojačavali formalne oznake prelaznosti, tj. sticali različite akuzativske dodatke koji nisu objekatske prirode; ponekad i obratno, neki prelazni glagoli postajali su i neprelazni: preći livadu (prel.) - preći (bolest je već prešla, neprel.), što je daleko ređa pojava. _____________________________ v) Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja. _____________________________
|
Rešenje |
a) publicističkim (stilom) |
SJ. 1.1.4. razlikuje osnovne delove teksta i knjige (naslov, nadnaslov, podnaslov, osnovni tekst, poglavlje, pasus, fusnota, sadržaj, predgovor, pogovor); prepoznaje citat; služi se sadržajem da bi pronašao određeni deo teksta
Zadatak |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Pred tobom je deo sadržaja jedne knjige. Pažljivo ga pregledaj i odgovori na pitanja.
a) Na kojim stranicama se nalazi tekst o priloškim i imenskim dopunama? _________________________________ b) Navedi broj stranice na kojoj počinje tekst o vokativu. _________________________________
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Rešenje |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
a) 84-86 |
SJ. 1.1.5. pronalazi i izdvaja osnovne informacije iz teksta prema datim kriterijumima
Zadatak |
||||||||||||||||
Pažljivo pročitaj tekst i odgovori na pitanja. ČINI DOBRO - VRATIĆE TI SE! Fleming je bio siromašan škotski seljak. Jednog dana, dok je radio u polju, začuo je vapaje za pomoć koji dolaze iz obližnje močvare.
|
||||||||||||||||
Rešenje |
||||||||||||||||
1. b) sin škotskog seljaka |
SJ. 1.1.6. razlikuje u tekstu bitno od nebitnog, glavno od sporednog
Zadatak |
Podvuci u sledećem tekstu dve rečenice u kojima su iskazane najvažnije informacije u vezi s molekulima: O molekulima Za molekule se može reći da predstavljaju najsitnije moguće delove neke supstance koji još uvek zadržavaju osobine te supstance. Molekul šećera je najsitniji deo šećera s tim osobinama. Kao što se atomi udružuju u molekule, molekuli se udružuju u ogromne skupove i tako grade tela koja su dostupna našim čulima. Jedno zrno šećera je sačinjeno od ogromnog broja molekula šećera. Zanimljivo je pomenuti da se led, voda i vodena para sastoje od potpuno istih molekula. Razlika koja postoji između te tri supstance proističe samo iz načina na koji se molekuli međusobno udružuju. (Tomislav Senćanski, Čudesa elektriciteta, prilagođeno) |
Rešenje |
Za molekule se može reći da predstavljaju najsitnije moguće delove neke supstance koji još uvek zadržavaju osobine te supstance. Molekul šećera je najsitniji deo šećera s tim osobinama. Kao što se atomi udružuju u molekule, molekuli se udružuju u ogromne skupove i tako grade tela koja su dostupna našim čulima. Jedno zrno šećera je sačinjeno od ogromnog broja molekula šećera. Zanimljivo je pomenuti da se led, voda i vodena para sastoje od potpuno istih molekula. Razlika koja postoji između te tri supstance proističe samo iz načina na koji se molekuli međusobno udružuju. |
Zadatak |
||||||||||
Pročitaj tekst, a potom uradi zadatak. Kreda Kreda, obična naša bela školska kreda, ima neobično ime i još neobičnije poreklo. Ona potiče s juga, sa današnjeg grčkog ostrva Krita, poznatog još i pod starim imenom Kreta. Tim drugim, starijim imenom, imenom Kreta, nazivali su stari Latini (Rimljani) jednu belu, krhku pisaljku od krečnjaka - verovatno zato što su je doneli s Krete prilikom nekog vojnog pohoda. U našem jeziku, ili u jeziku iz kog smo tu reč preuzeli, latinska kreta (ili creta, kako su oni pisali) postala je - kreda. Pišući njome svakodnevno po školskoj tabli, mi danas i ne pomišljamo da ta obična, lomljiva pisaljka nosi ime jednog velikog ostrva, nadaleko čuvenog po svojoj staroj umetnosti i pismenosti. (Milan Šipka, Priče o rečima) U tabeli se nalaze neki od podataka iz ovog teksta. Stavi znak + ukoliko smatraš da je podatak važan za objašnjenje porekla reči i znak - ukoliko smatraš da podatak nije važan. |
||||||||||
|
||||||||||
Rešenje |
||||||||||
|
||||||||||
|
SJ.1.1.7. povezuje informacije i ideje iznete u tekstu, uočava jasno iskazane odnose (vremenski sled, sredstvo - cilj, uzrok - posledica i sl.) i izvodi zaključak zasnovan na jednostavnijem tekstu
Zadatak |
Pažljivo pročitaj navedene rečenice i utvrdi njihov redosled, upisujući na liniju ispred svake broj 1, 2 ili 3. _____ Nakon dve velike poplave koje su uništile skoro celokupan biljni fond, ova bašta je premeštena na današnju lokaciju, na imanje koje je kralj Milan Obrenović nasledio od svog dede Jevrema, po kome i današnja bašta nosi ime Jevremovac. |
Rešenje |
2, 3, 1 |
SJ. 1.1.8. čita jednostavne nelinearne elemente teksta: legende, tabele, dijagrame i grafikone
Zadatak |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Pred tobom je deo repertoara beogradskih pozorišta za decembar. Planiraš da svog mlađeg rođaka 23. decembra odvedeš u pozorište. Tog dana izvodi se pet predstava. Napiši njihove nazive.
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Rešenje |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1. Fazoni i fore 2. Zaljubljeni Sneško 3. Zvezdan 4. Novogodišnje đakonije 5. Uspavana lepotica (Redosled navođenja nije bitan.) |
Zadatak |
Data je mesečna vremenska prognoza. Pažljivo je pogledaj i odgovori na pitanja.
1. Navedi datume kada se očekuje magla. _______________________ |
Rešenje |
1. 5, 6, 7, 8 (5-8), 16, 21, 27. |
U oblasti PISANO IZRAŽAVANJE učenik/učenica:
SJ.1.2.1. zna i koristi oba pisma (ćirilicu i latinicu)
Zadatak |
Napiši sledeće reči pisanim slovima ćirilice. Izdavačko preduzeće "Građevinska knjiga" ______________________________________ Kratkometražni film ______________________________________ Napiši sledeće reči pisanim slovima latinice. Udruženje građana "Zdrav život" ______________________________________ Knjiga o džungli ______________________________________
|
Rešenje |
SJ. 1.2.2. sastavlja razumljivu, gramatički ispravnu rečenicu
Zadatak |
||
Napiši jednu rečenicu o svojoj školi ili odeljenju, koja će imati bar deset reči. Rečenica treba da bude razumljiva i gramatički ispravna.
|
||
Rešenje |
||
Rečenica treba da bude razumljiva, gramatički ispravna, da ima bar 10 reči i da bude u vezi sa školom ili odeljenjem. |
SJ. 1.2.3. sastavlja jednostavan ekspozitorni, narativni i deskriptivni tekst i ume da ga organizuje u smisaone celine (uvodni, središnji i završni deo teksta)
Zadatak |
Svako od nas ima svoje omiljeno mesto. To je mesto na kome se oseća dobro i sigurno, na kome je srećan i zadovoljan. Ono može da bude blizu ili daleko, može da bude stvarno ili izmišljeno. Tvoj je zadatak da nam opišeš svoje omiljeno mesto tako da nam se učini da smo i mi bili tamo. Za ovaj zadatak imaš ukupno 90 minuta. Za to vreme treba da odlučiš o čemu ćeš pisati, sa koliko i kakvih detalja ćeš nam predstaviti svoje omiljeno mesto, kako ćeš nam najbolje objasniti zašto ti je ono toliko drago. Zatim treba da napišeš rad, ponovo ga pročitaš. proveriš ima li grešaka i ispraviš sve greške koje uočiš (ako treba, prepiši svoj rad). Ne zaboravi da svom radu daš i naslov. Tvoj rad će se ocenjivati na osnovu toga: Molimo te da pišeš čitko. |
Rešenje |
Ocenjuje se koliko je tekst jasan, smislen i koliko su celine u njemu povezane, koliko je odgovoreno na temu, koliko su dobro izabrani detalji i koliko se poštuju pravopisna pravila. |
Zadatak |
Škole su mesta u kojima se u svakom trenutku nešto događa: i na času, i na odmorima, i pre početka nastave, i kad se ona okonča. Seti se jednog događaja iz svoje škole i ispričaj ga i nama. Za ovaj zadatak imaš ukupno 90 minuta. Za to vreme treba da odlučiš o čemu ćeš pisati, koji ćeš nam događaj ispričati. Šta se sve desilo, gde i kada, ko je učestvovao? Koja je bila tvoja uloga u tome što se desilo, kako si se osećala/osećao? Zatim treba da napišeš rad, ponovo ga pročitaš, proveriš ima li grešaka i ispraviš sve greške koje uočiš (ako treba, prepiši svoj rad). Ne zaboravi da svom radu daš i naslov. Tvoj rad će se ocenjivati na osnovu toga: Molimo te da pišeš čitko. |
Rešenje |
Ocenjuje se koliko je tekst jasan, smislen i koliko su celine u njemu povezane, koliko je odgovoreno na temu, koliko uverljivo je predstavljen događaj i koliko se poštuju pravopisna pravila. |
Zadatak |
Svi kažu da je prijateljstvo važno, ali različiti ljudi na različite načine objašnjavaju šta za njih znači izraz "pravo prijateljstvo". Iznesi nam svoje mišljenje o prijateljstvu. Objasni nam šta je za tebe prijateljstvo, šta odlikuje pravog prijatelja i po čemu se pravo prijateljstvo razlikuje od onog koje to nije. Za ovaj zadatak imaš ukupno 90 minuta. Za to vreme treba da odlučiš kako ćeš nam najbolje objasniti pojam prijateljstva, tako da mi, kao i svako drugi ko čita tvoj rad, shvatimo šta za tebe prijateljstvo znači. Zatim treba da napišeš rad, ponovo ga pročitaš, proveriš ima li grešaka i ispraviš sve greške koje uočiš (ako treba, prepiši svoj rad). Ne zaboravi da svom radu daš i naslov. Tvoj rad će se ocenjivati na osnovu toga: Molimo te da pišeš čitko. |
Rešenje |
Ocenjuje se koliko je tekst jasan, smislen i koliko su celine u njemu povezane, koliko jasno je iznet stav o prijateljstvu i koliko se poštuju pravopisna pravila. |
SJ. 1.2.4. ume da prepriča tekst
Zadatak |
||||
Pred tobom je odlomak iz knjige Kroz vasionu i vekove našeg naučnika Milutina Milankovića. U višim razredima osetismo jednu čvršću ruku. Naš razredni starešina postade jedan mladi doktor matematike koji se Varićak zvao i svoje ime u nauci osvetlao. On nas je pratio do mature. Varićak je imao na mene najveći uticaj od svih mojih nastavnika. On je pronašao u meni moje stvarne sposobnosti i razvio ih sa puno ljubavi i truda. On me je naučio da cenim knjigu, uputio me kako se iz nje uči i osvedočio me da kao samouk, laganim, ali temeljnim radom, mogu dalje dospeti nego oslanjajući se na tuđu pomoć. On me je načinio samostalnim i ja sam se, ne obazirući se više na školske programe, razvijao u onom pravcu koji su mi moje sposobnosti određivale, ne prezajući pri tom od prvih teškoća. Moj rad dobio je jasan pravac i sistem, a neočekivani uspesi u njemu stvorili su u meni samopouzdanje, potrebno za takav uspeh. U meni se razvila ljubav za nauku i ambicija da joj služim. Htedoh da postanem naučnik. Dogovorih se sa mojim mlađim bratom Ljubišom, koji je imao više smisla za praktičan život i bio ustalac, da on na sebe primi dužnost staranja o našem poljoprivrednom dobru i postane ekonom, a ja ću biti profesor. Ali kada, sa sedamnaest godina, svrših realku, ispreči se toj mojoj nameri velika jedna zapreka. Prema ondašnjim austrijskim zakonima, nisam se mogao upisati na bečki Univerzitet, jer nisam znao latinski i grčki. Ja sam bio voljan da ostanem još godinu dana u Osjeku, uveren da za to vreme mogu naučiti oba jezika i položiti još gimnazijsku maturu, ali se moji profesori usprotiviše tome. Oni su me sa mojih 53 kilograma smatrali za telesno suviše slabog za toliki napor. A da postanem profesor! - Znali su oni svu bedu takvog poziva. Zato odlučiše da pođem na bečku tehniku, gde ću imati dovoljno prilike da razvijem svoje sposobnosti i osiguram sebi bolji život no što su ga oni tavorili. Varićak i ja prihvatismo, iako teška srca, takvo rešenje.
|
||||
Rešenje |
||||
Prepričani tekst treba da sadrži glavne informacije i događaje iz navedenog teksta. |
SJ. 1.2.5. svoj jezik prilagođava medijumu izražavanja (govoru, odnosno pisanju), temi, prilici i sl.; prepoznaje i upotrebljava odgovarajuće jezičke varijetete (formalni ili neformalni)
Zadatak |
|
Data rečenica pripada razgovornom, neformalnom stilu. Zameni neke reči u njoj tako da se ta rečenica može upotrebiti i u zvaničnim, formalnim situacijama. Uzeo sam od ćaleta fotoaparat i fotke su ispale super.
|
|
Rešenje |
|
Uzeo sam od oca/tate fotoaparat i slike/fotografije su ispale odlično/lepo/izvrsno. |
SJ.1.2.6. vlada osnovnim žanrovima pisane komunikacije: sastavlja pismo; popunjava različite obrasce i formulare s kojima se susreće u školi i svakodnevnom životu
Zadatak |
Popuni prijavu za upis u srednju školu štampanim slovima ćirilice. Popuni samo rubrike koje su osenčene sivom bojom. |
Rešenje |
|
SJ. 1.2.7. zna da se služi Pravopisom (školskim izdanjem)*
SJ.1.2.8. primenjuje pravopisnu normu (iz svake pravopisne oblasti) u jednostavnim primerima
Zadatak |
Zaokruži slovo ispred rečenice koja je napisana prema pravopisnim pravilima. a) Govorio je ne iskreno sa mnom celo veče. b) U najbolje urađenom zadatku nije bilo ne pravilnosti. v) Plodovi koje smo ubrali bili su još uvek ne zreli. g) Svi su odustali od igre ne znajući gde sam se sakrio. |
Rešenje |
g) Svi su odustali od igre ne znajući gde sam se sakrio. |
Zadatak |
||||||||||||
Napiši slovima sledeće brojeve: |
||||||||||||
|
||||||||||||
Rešenje |
||||||||||||
četrdeset (i) osam, sto dvadeset (i) osmi, petsto (pet stotina), dvanaesti |
SJ.1.2.9. ima izgrađenu jezičku toleranciju i negativan stav prema jeziku diskriminacije i govoru mržnje*
3. GRAMATIKA, LEKSIKA, NARODNI I KNJIŽEVNI JEZIK
U podoblasti GRAMATIKA učenik/učenica:
SJ.1.3.1. zna osobine i vrste glasova; deli reč na slogove u jednostavnijim primerima; primenjuje književnojezičku normu u vezi sa glasovnim promenama
Zadatak |
Dopuni sledeći tekst: U srpskom jeziku ima __________ glasova (navedi njihov broj). Glasovi prilikom čijeg izgovora vazdušna struja slobodno prolazi kroz govorni kanal nazivaju se _______________. Glasovi prilikom čijeg izgovora vazdušna struja nailazi na prepreku nazivaju se Glasovi prilikom čijeg izgovora glasnice ("glasne žice") trepere jesu _______________, a oni prilikom čijeg izgovora ne trepere jesu _______________. |
Rešenje |
trideset (30), samoglasnici, suglasnici, zvučni, bezvučni |
Zadatak |
||||||||||
Upiši u tabelu zvučne parnjake datih bezvučnih glasova. Ako zvučni parnjak ne postoji, upiši kosu crtu:
|
||||||||||
Rešenje |
||||||||||
|
Zadatak |
|||||||||||||||||||||||
Napiši pravilno glagole dodavanjem prefiksa (iz-, raz-, od-, pod-) na date glagole. Vodi računa o rezultatima glasovnih promena koje se vrše pri spajanju prefiksa sa glagolom.
|
|||||||||||||||||||||||
Rešenje |
|||||||||||||||||||||||
iščeprkati, razljutiti, odeliti, raširiti, potčiniti |
Zadatak |
Dopiši odgovarajući oblik reči koja je data u zagradi: a) Ja vučem, a oni ne __________ (vući). Ti možeš, a ja ne __________ (moći). b) Poželeo sam u _______________ (čestitka) svom prijatelju da njegov tim ponovo zaigra u prvoj _______________ (liga). v) Na izložbi je bilo mnogo _______________ (posetilac). Svim tim _______________ (posetilac) slikar se posebno zahvalio. |
Rešenje |
a) vuku, mogu |
SJ. 1.3.2. uočava razliku između književne i neknjiževne akcentuacije*
SJ. 1.3.3. određuje mesto rečeničnog akcenta u jednostavnim primerima
Zadatak |
||||||||||
U rečenici koja je odgovor na pitanje podvuci reč na kojoj stoji rečenični akcenat: |
||||||||||
|
||||||||||
Rešenje |
||||||||||
a) Juče |
SJ.1.3.4. prepoznaje vrste reči; zna osnovne gramatičke kategorije promenljivih reči; primenjuje književnojezičku normu u vezi s oblicima reči
Zadatak |
|||||||||||||||
Razvrsta reči po vrstama, kao što je započeto. letnji, igračka, naš, sreća, letovati, igrati, srećan, taj |
|||||||||||||||
|
|||||||||||||||
Rešenje |
|||||||||||||||
|
Zadatak |
Podvučeni glagoli u tekstu imaju oblik aorista. Zameni iz prezentom, kao što je započeto. Tekst sa glagolima u aoristu: Kad ribice odoše, navali Rak Krojač na posao. Posla račiće da naberu materijal potreban za riblje haljine: rečnog bisera, sedefa, šarenog sitnog peska. A čim se oni vratiše, poče da pravi nova odela nižući bisere i sedef na duga vlakna like. Za to vreme ribe su spremale vir za zabavu. Predveče uputiše se Raku Krojaču da vide šta je s haljinama. Tekst sa glagolima u prezentu: Kad ribice odu, __________ Rak Krojač na posao. __________ račiće da naberu materijal potreban za riblje haljine: rečnog bisera, sedefa, šarenog sitnog peska. A čim __ oni _______, __________da pravi nova odela nižući bisere i sedef na duga vlakna like. Za to vreme ribe su spremale vir za zabavu. Pred veče _______ __ Raku Krojaču da vide šta je s haljinama. |
Rešenja |
navali, pošalje, se vrate, počne, upute se |
Zadatak |
|||||||||||||||||||||||||||
Rasporedi podvučene reči prema vrsti kojoj pripadaju: Ja mislim da nema smisla pisati predgovor autobiografiji. Ako život čovečji i ima neki predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uopšte i ne piše. Ali se meni predgovorom valja opravdati što sam preduzeo ovaj posao - pisanje biografije - kojim se obično bave propali političari. I eto, toga opravdanja radi, ja moram ovu prvu glavu posvetiti predgovoru. |
|||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||
Rešenja |
|||||||||||||||||||||||||||
a) Imenice: smisla, život, predgovorom, pisanje |
SJ. 1.3.5. razlikuje proste reči od tvorenica; prepoznaje koren reči; gradi reč prema zadatom značenju na osnovu postojećih tvorbenih modela
Zadatak |
|||
Razvrstaj date reči u dve grupe prema njihovom korenu. Precrtaj reči koje ne pripadaju nijednoj od tih grupa.
|
|||
Rešenje |
|||
Jedna grupa: lepak, prilepiti, lepljiv, nalepnica |
SJ. 1.3.6. prepoznaje sintaksičke jedinice (reč, sintagmu, predikatsku rečenicu i komunikativnu rečenicu)
Zadatak |
Napiši koliko u sledećem tekstu ima komunikativnih, a koliko predikatskih rečenica: Posle toga, carev sin počne sam putovati po svetu i tako, putujući zadugo, dođe u jednu planinu i zanoći kod jednog pustinjaka. Sutradan nastavi put. a) Broj komunikativnih rečenica: _______________. b) Broj predikatskih rečenica: _______________. |
Rešenje |
a) dve (2) |
SJ. 1.3.7. razlikuje osnovne vrste nezavisnih rečenica (obaveštajne, upitne. zapovedne)
Zadatak |
Iza svake nezavisne predikatske rečenice napiši naziv vrste kojoj te rečenice pripadaju; - Gospodine profesore, šta su to magareće godine? _______________ |
Rešenje |
upitna |
SJ. 1.3.8. određuje rečenične i sintagmatske članove u tipičnim (školskim) primerima
Zadatak |
|||||||||||||||||||
Pažljivo pročitaj sledeću rečenicu i odredi službu rečeničnih članova, kao što je započeto. Ivana, moja komšinica, pravi nedeljom voćne kolače.
|
|||||||||||||||||||
Rešenje |
|||||||||||||||||||
1 b), 3g), 4d), 5a) |
Zadatak |
U sledećim rečenicama istaknute su sintagme. Podvuci njihove glavne reči. Nemanja je sedeo na obali rečice. Proticalo je sunčano avgustovsko popodne, ali je on bio uznemiren: nijedan plan koji je smislio nije mu bio dovoljno dobar. Razmišljajući o tome, otkinuo je jednu travku i stao da je gricka. |
Rešenje |
obali rečice, sunčano avgustovsko popodne, dovoljno dobar, razmišljajući o tome |
SJ.1.3.9. pravilno upotrebljava padeže u rečenici i sintagmi
Zadatak |
Napiši odgovarajući oblik reči iz zagrada. Vodi računa o smislu rečenice. Rođena sam u _______________ (Rabrovica), gde je moj otac bio učitelj. Ali, još dok sam bila beba, preneli su me u _______________ (Brankovina). To je, takođe, selo u _______________ (valjevski kraj), koji je pun _______________ (šumarci). Bilo je i _______________ (reke), brzih i lepih. Pored _______________ (jedna takva reka) i ja sam rasla. Tamo sam sa _______________ (dečaci) pravila _______________ (vodenice) od _______________ (kukuruzovina). Odrasla sam slušajući pesme _______________ (ptice), što mi je kasnije pomoglo u _______________ (nauka), a i za _______________ (poezija) je bilo važno. |
Rešenje |
Rabrovici, Brankovinu, valjevskom kraju, šumaraka, reka, jedne takve reke, dečacima, vodenice, kukuruzovine, ptica, nauci, poeziju |
SJ. 1.3.10. pravilno upotrebljava glagolske oblike (osim imperfekta)
Zadatak |
Napiši glagole iz zagrada u odgovarajućem obliku. Ja upravo _______________ (završavati) osnovnu školu. Za nekoliko dana _______________ (polagati) prijemni ispit. _______________ (voleti) da se upišem u gimnaziju, ali ne znam da li ću uspeti. Još pre dva meseca _______________ (početi) da _______________ (učiti), ali roditelji mi stalno ponavljaju: "_______________ (vežbati) svakog dana i uspećeš!" |
Rešenje |
završavam |
SJ. 1.3.11. prepoznaje birokratski jezik kao nepoželjan način izražavanja
Zadatak |
U svakom paru rečenica precrtaj onu rečenicu koja je napisana birokratskim jezikom. |
Rešenje |
Birokratske rečenice su sledeće: |
U podoblasti LEKSIKA učenik/učenica:
SJ.1.3.12. poznaje osnovne leksičke pojave: jednoznačnost i višeznačnost reči, osnovne leksičke odnose: sinonimiju, antonimiju, homonimiju; metoforu kao leksički mehanizam
Zadatak |
||||||||||
Poveži reči iz leve kolone s rečima iz desne kolone tako da dobiješ parove sinonima. U levoj koloni jedna je reč suvišna.
|
||||||||||
Rešenje |
||||||||||
1 b), 2 a), 3 g), 5 v) |
Zadatak |
Pročitaj sledeće rečenice: 1. Posmatram bele mišiće koji trče brzo. Reč mišić u prvoj rečenici upotrebljena je u značenju mali miš, a u drugoj rečenici u značenju elastični organ kod životinja i čoveka. Navedena značenja reči ilustruju pojavu koja se naziva: |
Rešenje |
g) homonimija |
Zadatak |
||||||||||||
a) Među sledećim parovima reči podvuci antonime
b) Napiši antonime sledećih reči: |
||||||||||||
|
||||||||||||
|
||||||||||||
Rešenje |
||||||||||||
a) doći - otići |
Zadatak |
Zaokruži slovo ispred rečenica u kojima je značenje podvučene reči dobijeno pomoću metafore: a) Ptici je zaraslo slomljeno krilo. |
Rešenje |
b) Otvoriću levo prozorsko krilo. |
SJ. 1.3.13. prepoznaje različita značenja višeznačnih reči koje se upotrebljavaju u kontekstu svakodnevne komunikacije (u kući, školi i sl.)
Zadatak |
Zaokruži slovo ispred primera u kojem reč pogoditi znači "razrešiti odgonetnuti". a) Pogodio me je tim rečima. |
Rešenje |
v) Pogodio je značenje nepoznate reči |
SJ. 1.3.14. zna značenja reči i frazeologizama koji se upotrebljavaju u kontekstu svakodnevne komunikacije (u kući, školi i sl.), kao i onih koji se često javljaju u školskim tekstovima (u udžbenicima, tekstovima iz lektire i sl.)
Zadatak |
||||||||||
Poveži izraz iz leve kolone sa odgovarajućim značenjem iz desne kolone, kao što je započeto:
|
||||||||||
Rešenje |
||||||||||
1 v), 2 g), 3 b), 4 a) |
Zadatak |
Dopuni sledeće rečenice: |
Rešenje |
a) mišju |
SJ. 1.3.15. određuje značenja nepoznatih reči i izraza na osnovu njihovog sastava i/ili konteksta u kome su upotrebljeni (jednostavni slučajevi)
Zadatak |
Pročitaj sledeću rečenicu. Pošto je za dobru organizaciju velikih sportskih takmičenja potrebno mnogo ljudi, a novca nema dovoljno za sve, organizatori se oslanjaju na pomoć volontera, među kojima uvek ima dosta učenika osnovnih i srednjih škola. Reč volonter iz rečenice znači: Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. |
Rešenje |
v) osoba koja dobrovoljno i besplatno obavlja neku službu |
Zadatak |
Pročitaj sledeći odlomak iz dela Umetnost i njena istorija. Najznačajnija crta rimske arhitekture, ipak, jeste korišćenje lukova. Ovaj je izum igrao malu ili nikakvu ulogu u grčkom graditeljstvu, premda je, verovatno, bio poznat i grčkim neimarima. Sastaviti luk od posebnih, klinasto uglavljenih kamenova prilično je složena veština. 1. Reč neimar znači: a) vajar; Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. 2. Napiši reč koja ima isto značenje kao reč "crta" iz prve rečenice. |
Rešenje |
1. v) graditelj |
SJ. 1.3.16. služi se rečnicima, priručnicima i enciklopedijama
Zadatak |
U Rečniku srpskog jezika značenja reči kuhinja obeležena su brojevima od 1 do 3 i definisana su na sledeći način: Pronađi pod kojim se brojem u rečniku nalazi značenje reči kuhinja u sledećoj rečenici: Ima puno restorana u kojima se sprema dobra srpska kuhinja. To značenje se u rečniku nalazi pod brojem: a) 1.a. Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora.
|
Rešenje |
v) 2 |
U podoblasti NARODNI I KNJIŽEVNI JEZIK učenik/učenica:
SJ.1.3.17. razlikuje pojmove književnog i narodnog jezika; zna osnovne podatke o razvoju književnog jezika kod Srba (od početaka do danas)
Zadatak |
Napiši naziv književnog jezika kojim je napisano Miroslavljevo jevanđelje. |
Rešenje |
srpskoslovenski jezik |
SJ. 1.3.18. zna osnovne podatke o poreklu i dijalekatskoj razuđenosti srpskog jezika
Zadatak |
Zaokruži slova ispred tačnih tvrdnji. a) Srpski jezik je istočnoslovenski jezik. |
Rešenje |
b) Slovenski jezici pripadaju indoevropskoj porodici jezika. |
SJ. 1.3.19. zna osnovne podatke o jezicima nacionalnih manjina
Zadatak |
U Srbiji ima više jezika nacionalnih manjina. U ovom nizu navedeni su neki od njih. Podvuci ih. engleski, rusinski, ruski, mađarski, srpski, francuski, romski |
Rešenje |
rusinski, mađarski, romski |
SJ.1.3.20. ima pozitivan stav prema dijalektima (svom i tuđem)*
SJ. 1.3.21. razume važnost književnog jezika za život zajednice i za lični razvoj *
U oblasti KNJIŽEVNOST učenik/učenica
SJ.1.4.1. povezuje naslove pročitanih književnih dela (predviđenih programima od V do VIII razreda) sa imenima autora tih dela
Zadatak |
||||||||||
Poveži linijama naslove pesama sa imenima njihovih autora. Jedan naslov je suvišan.
|
||||||||||
Rešenje |
||||||||||
Svetli grobovi, Jovan Jovanović Zmaj; Simonida, Milan Rakić; Otadžbina, Đura Jakšić; Očiju tvojih da nije, Vasko Popa |
SJ.1.4.2. razlikuje tipove književnog stvaralaštva (usmena i autorska književnost)
Zadatak |
||||||||
Ispred odlika koje su karakteristične za usmeno stvaralaštvo upiši znak +. Ako se odlika ne odnosi na usmeno stvaralaštvo, upiši znak -.
|
||||||||
Rešenje |
||||||||
|
SJ. 1.4.3. razlikuje osnovne književne rodove: liriku, epiku i dramu
Zadatak |
Odredi kom književnom rodu pripada delo iz kog je preuzet sledeći odlomak: "Na prostranoj površini Velikog pijaca počeli su jednog dana da slažu neke grede i letve i da gomilaju sanduke. Idući iz škole, mi smo se zaustavljali i posmatrali zaposlene ljude, strance i domaće, kako predano, očigledno s nekim planom, posluju oko tih stvari, i kako u tom radu svaka od njih dobija svoje mesto, svoj novi izgled i time objašnjenje i opravdanje. Sve zajedno: podiže se cirkus." Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. Odlomak pripada: a) lirskom književnom rodu; b) epskom književnom rodu; v) dramskom književnom rodu. |
Rešenje |
b) epskom književnom rodu |
SJ.1.4.4. prepoznaje vrste stiha (rimovani i nerimovani; osmerac i deseterac)
Zadatak |
Podvuci stihove u osmercu Savu, Mlavu i Moravu |
Rešenje |
Savu, Mlavu i Moravu |
SJ.1.4.5. prepoznaje različite oblike kazivanja u književnoumetničkom tekstu: naracija, deskripcija, dijalog i monolog
Zadatak |
||||||||||||
Među ponuđenim oblicima kazivanja zaokruži onaj koji odgovara navedenom odlomku iz pripovetke Kanjoš Macedonović Stefana Mitrova Ljubiše. - Mi se nadali da će nam doći bolji i viši junak nego si ti.
Prispije Kanjoš u Mletke na Cvijeti, u najljepše doba godine. Gdje će, gdje neće, te on kod one trojice gdje je pio kafu.
Svod joj je pozlatom izvezen, stupovi mramorni zlatnom žicom optočeni, stoli od kadife s bisernim uresom, a duždevo prestolje od slonove kosti okićeno lovorjem.
|
||||||||||||
Rešenje |
||||||||||||
dijalog; naracija; deskripcija |
SJ. 1.4.6. prepoznaje postojanje stilskih figura u književnoumetničkom tekstu (epitet, poređenje, onomatopeja)
Zadatak |
Prepiši iz stihova pesme Veče Vojislava Ilića bar dve onomatopejske reči Sve grli mir i san. Pokašto zaurla samo _______________ _______________ |
Rešenje |
zaurla, škripi, žuboreć (priznaju se dva ili tri odgovora) |
SJ.1.4.7. uočava bitne elemente književnoumetničkog teksta: motiv, temu, fabulu, vreme i mesto radnje, lik...
Zadatak |
Pročitaj pesmu Jovana Jovanovića Zmaja iz zbirke Đulići i razmisli o motivu cveta u stihovima XIX Molio sam oči, I preklinj'o sam ljubav, A jedan cvetić što ga Miris se toga cveta Pa sad mi cvetak draži Na koga misli lirski subjekt kada govori o cvetu, cvetiću i cvetku? _________________________________
|
Rešenje |
na dragu (na ženu, na voljeno biće) |
SJ.1.4.8. ima izgrađenu potrebu za čitanjem književnoumetničkih tekstova i poštuje nacionalno, književno i umetničko nasleđe*
SJ.1.4.9. sposoban je za estetski doživljaj umetničkih dela*
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na srednjem nivou.
1. VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG
U oblasti VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG učenik/učenica:
SJ.2.1.1. čita tekst koristeći različite strategije čitanja: "letimično čitanje" (radi brzog nalaženja određenih informacija); čitanje "s olovkom u ruci" (radi učenja, radi izvršavanja različitih zadataka, radi rešavanja problema); čitanje radi uživanja*
SJ.2.1.2. poznaje vrste neumetničkih tekstova (izlaganje, tehnički opis, tehničko pripovedanje, rasprava, reklama)
Zadatak |
Zaokruži slovo ispred neumetničkog teksta koji je primer za tehničko pripovedanje. a) Novi broj Dositeja donosi vam razonodu sa, čak, 20 kviz-pitanja! Časopis Dositej možete naručiti odmah preko školske biblioteke i platiti godišnju pretplatu u samo dve rate. Svake godine čeka vas četiri primerka ovog lista. Prijavite se, što pre, jer znajte: Dositej nagrađuje! |
Rešenje |
b) |
SJ.2.1.3. prepoznaje i izdvaja jezička sredstva karakteristična za različite funkcionalne stilove
Zadatak |
Pročitaj tekst i razmisli o odlikama stila kojima je tekst napisan. Vojislav Ilić je naš prvi pesnik moderne, parnasovac1, koji je u poslednjim godinama pevanja naslutio simbolizam. Svojom poezijom je uticao na srpske pesnike s kraja 19. veka i početka 20. veka. ________________ Dopuni sledeću rečenicu. U tekstu je istaknuta fusnota. Korišćenje fusnote je najčešće odlika _______________ stila. |
Rešenje |
naučnog stila |
SJ.2.1.5. pronalazi, izdvaja i upoređuje informacije iz dva kraća teksta ili više njih (prema datim kriterijumima)
Zadatak |
Pročitaj navedene tekstove i odredi šta je zajedničko u njima. Tekst 1 Tekst 2 Iz oba teksta može se saznati: a) kako je medved u slovenskim jezicima dobio ime; b) na kojim kontinentima medvedi danas žive; v) kakvog čoveka nazivamo medvedom: g) koja je omiljena hrana medveda. Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. |
Rešenje |
v) kakvog čoveka nazivamo medvedom |
SJ.2.1.7. prepoznaje stav autora neumetničkog teksta i razlikuje ga od drugačijih stavova iznetih u tekstu
Zadatak |
Pročitaj pažljivo sledeći tekst i odredi kakav je stav autora teksta prema nasilnom ponašanju mladih. NASILJE U ŠKOLAMA Nedavno je u 115 škola sprovedeno istraživanje o nasilju među učenicima. Ustanovljeno je da u nasilnoj komunikaciji ne učestvuje 71% učenika. Drugim rečima, 71% učenika nisu ni žrtve, ni nasilnici. Znači, nešto više od četvrtine ispitanih učenika, tačnije 29%, pojavljuje se u "krugu nasilja" bilo kao žrtve bilo kao nasilnici. U ulozi žrtve je 21% od ukupnog broja ispitanih. Neke žrtve su istovremeno i nasilnici. U ispitivanoj grupi ima 4% takvih učenika. Autor ovog teksta izražava sledeći stav prema nasilnom ponašanju mladih: a) nezainteresovan je; b) uzdržan je; v) zabrinut je; g) besan je. Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. |
Rešenje |
b) uzdržan je |
U oblasti PISANO IZRAŽAVANJE učenik/učenica:
SJ.2.2.1. sastavlja ekspozitorni, narativni i deskriptivni tekst, koji je celovit i koherentan |
Zadatak Svako od nas ima svoje omiljeno mesto. To je mesto na kome se oseća dobro i sigurno, na kome je srećan i zadovoljan. Ono može da bude blizu ili daleko, može da bude stvarno ili izmišljeno. Tvoj je zadatak da nam opišeš svoje omiljeno mesto tako da nam se učini da smo i mi bili tamo. Za ovaj zadatak imaš ukupno 90 minuta. Za to vreme treba da odlučiš o čemu ćeš pisati, sa koliko i kakvih detalja ćeš nam predstaviti svoje omiljeno mesto, kako ćeš nam najbolje objasniti zašto ti je toliko drago. Zatim treba da napišeš rad, ponovo ga pročitaš, proveriš ima li grešaka i ispraviš sve greške koje uočiš (ako treba, prepiši svoj rad). Ne zaboravi da svom radu daš i naslov. Tvoj rad će se ocenjivati na osnovu toga: - koliko je tekst jasan, celovit i koherentan; Molimo te da pišeš čitko. |
Rešenje |
Ocenjuje se koliko je rad jasan, celovit i koherentan, koliko je odgovoreno na temu, koliko su dobro izabrani detalji i koliko se poštuju pravopisna pravila. |
Zadatak |
Škole su mesta u kojima se u svakom trenutku nešto događa: i na času, i na odmorima, i pre početka nastave, i kad se ona okonča. Seti se jednog događaja iz svoje škole i ispričaj ga i nama. Za ovaj zadatak imaš ukupno 90 minuta. Za to vreme treba da odlučiš o čemu ćeš pisati, koji ćeš nam događaj ispričati. Šta se sve desilo, gde i kada, ko je učestvovao? Koja je bila tvoja uloga u tome što se desilo, kako si se osećala/osećao? Zatim treba da napišeš rad, ponovo ga pročitaš, proveriš ima li grešaka i ispraviš sve greške koje uočiš (ako treba, prepiši svoj rad). Ne zaboravi da svom radu daš i naslov. Tvoj rad će se ocenjivati na osnovu toga: Molimo te da pišeš čitko, |
Rešenje |
Ocenjuje se koliko je tekst jasan, celovit i koherentan; koliko je odgovoreno na temu, koliko uverljivo su predstavljeni događaj i kontekst u kom se on odvija; koliko se poštuju pravopisna pravila. |
Zadatak |
Svi kažu da je prijateljstvo važno, ali različiti ljudi na različite načine objašnjavaju šta za njih znači izraz "pravo prijateljstvo". Iznesi nam svoje mišljenje o prijateljstvu. Objasni nam šta je za tebe prijateljstvo, šta odlikuje pravog prijatelja i po čemu se pravo prijateljstvo razlikuje od onog koje to nije. Za ovaj zadatak imaš ukupno 90 minuta. Za to vreme treba da odlučiš kako ćeš nam najbolje objasniti pojam prijateljstva, tako da mi, kao i svako drugi ko čita tvoj rad, shvatimo šta za tebe to znači, Tvoj rad će se ocenjivati na osnovu toga: Molimo te da pišeš čitko, |
Rešenje |
Ocenjuje se koliko je tekst jasan, celovit i koherentan, koliko jasno je iznet i obrazložen stav o prijateljstvu i koliko se poštuju pravopisna pravila. |
SJ.2.2.2. sastavlja vest, referat i izveštaj
Zadatak |
||||||||
Tvoju školu je posetio poznati sportista. On je govorio o potrebi da se deca i mladi više bave sportom i da se što više dečaka i devojčica uključi u sportske aktivnosti. Napiši u nekoliko rečenica vest o tome za školski list. Ne zaboravi da daš naslov vesti. Vodi računa o podacima koje vest treba da sadrži. ______________________________
|
||||||||
Rešenje |
||||||||
Vest sadrži odgovore na pitanja: ko, šta, gde, kada, kako (zašto). |
SJ.2.2.3. piše rezime kraćeg i/ili jednostavnijeg teksta
Zadatak |
Napiši rezime sledećeg teksta, tako što ćeš u njemu pronaći najvažnije ideje i sažeti ih u tri do pet rečenica: Tokom većeg dela svoje istorije Rimljani su - verovali ili ne - imali samo 18, i slovima osamnaest, različitih ličnih imena. Štaviše, i od tih osamnaest u široj upotrebi bilo je samo jedanaest: Aul, Decim, Gaj, Gnej, Lucije, Marko, Publije, Kvint, Sekst, Tiberije i Tit, Ostalih sedam imena - Apije, Keson, Mamerk, Manije, Numerije, Servije, Spurije - dobijali su samo članovi pojedinih aristokratskih porodica. Drugih imena nije bilo. Poneka koja su zabeležena u najranijoj rimskoj istoriji ili u legendama, kao Romul, Rem, Numa, Amulije itd., kasnije su izašla iz upotrebe. (Ivan Klajn, Zanimljiva imena, prilagođeno) |
Rešenje |
Navode se najvažnije ideje (o broju imena, o tome kako su žene i muškarci dobijali imena). Rezime se piše u tri do pet rečenica. |
SJ.2.2.4. zna osnovne osobine govornog i pisanog jezika
Zadatak |
Ako je navedena osobina tipična za govorni jezik, na liniji pored nje napiši "govorni", a ako je tipična za pisani jezik, napiši "pisani": a) Ostvaruje se u dijalogu. _______________ |
Rešenje |
a) govorni |
SJ.2.2.5. zna pravopisnu normu i primenjuje je u većini slučajeva
Zadatak |
||
Prepiši ispravno sledeće rečenice vodeći računa o pravopisnim pravilima: 1. jovan petrović nastavnik u penziji pozvan je na premijeru predstave mali princ 2. premijera se ne održava u pozorištu već u sali oš žarko zrenjanin u novom sadu
|
||
Rešenje |
||
Jovan Petrović, nastavnik u penziji, pozvan je na premijeru predstave "Mali princ". Premijera se ne održava u pozorištu, već u sali OŠ "Žarko Zrenjanin"(,) u Novom Sadu. |
Zadatak |
Zaokruži slovo ispred pravilno napisane skraćenice: a) br. (broj); |
Rešenje |
a) br. (broj) v) npr. (na primer) |
Zadatak |
U svaku od rečenica upiši zapetu tamo gde je to potrebno: a) Putujući po zemlji sveti Sava svrati u jednu kuću da prenoći. |
Rešenje |
Putujući po zemlji, sveti Sava svrati u jednu kuću da prenoći. |
3. GRAMATIKA, LEKSIKA, NARODNI I KNJIŽEVNI JEZIK
U podoblasti GRAMATIKA učenik/učenica:
SJ.2.3.1. određuje mesto akcenta u reči; zna osnovna pravila akcenatske norme
Zadatak |
|||||||||
Podvuci naglašene samoglasnike u datim parovima reči:
|
|||||||||
Rešenje |
|||||||||
KORAK - KORAČATI, PISATI - PREPISIVATI, |
Zadatak |
Zaokruži slova ispred pravila akcentovanja reči u srpskom književnom jeziku: a) akcenti obično stoje na prvom slogu u reči; |
Rešenje |
b) akcenti ne mogu stajati na poslednjem slogu u reči |
SJ.2.3.2. prepoznaje glasovne promene
Zadatak |
||||||||||
Poveži navedene reči u levoj koloni sa odgovarajućom glasovnom promenom u desnoj koloni. U levoj koloni jedna reč je suvišna.
|
||||||||||
Rešenje |
||||||||||
1 v), 2 g), 4 b), 5 a) |
SJ.2.3.3. poznaje vrste reči; prepoznaje podvrste reči; ume da odredi oblik promenljive reči
Zadatak |
U svakom navedenom nizu glagolskih oblika precrtaj onaj koji tom nizu ne pripada. a) čujući, kujući, videći, pomoći b) rekosmo. dođosmo, govorasmo, prođosmo v) plivamo, kažimo, čuvajmo, vežimo |
Rešenje |
pomoći, govorasmo, plivamo |
Zadatak |
|||||||||||
Pročitaj sledeću rečenicu i upiši u tabelu padež u kome su podvučene imenice. Jedno polje je već popunjeno. Ali uporedo sa danom koji je jačao dole nad gradom i ovde oko mene, raslo je i to moje sećanje na događaj iz detinjstva.
|
|||||||||||
Rešenje |
|||||||||||
danom (instrumental); detinjstva (genitiv) |
Zadatak |
Pročitaj sledeći tekst i podvuci u njemu priloge za način. Igra žmurke s loptom, kao i sve druge, ima svoja pravila. Jedno od njih je sledeće; sa obeležene tačke na ivici terena lopta se baca pravolinijski najbližem igraču u slobodnom prostoru, on je odmah nekome dodaje, a zatim brzo trči na suprotnu stranu. |
Rešenje |
pravolinijski brzo |
SJ.2.3.4. poznaje osnovne načine građenja reči (izvođenje, slaganje. kombinovana tvorba, pretvaranje)
Zadatak |
||||||||||||||||||||||||
Pored reči u levoj koloni upiši slovo koje stoji ispred načina građenja te reči. Vodi računa o tome da se neke od datih reči grade na isti način.
|
||||||||||||||||||||||||
Rešenje |
||||||||||||||||||||||||
1. b), 2. v), 3. b), 4. a), 5. g), 6. a) |
SJ.2.3.5. prepoznaje podvrste sintaksičkih jedinica (vrste sintagmi, nezavisnih i zavisnih predikatskih rečenica)
Zadatak |
Zaokruži slovo ispred vrste zavisne rečenice kojoj pripada podvučena rečenica: Zastao sam da potražim slobodno mesto. a) izrična rečenica; b) namerna rečenica; v) uslovna rečenica; g) posledična rečenica. |
Rešenje |
b) namerna rečenica |
Zadatak |
U sledećem tekstu podvuci zavisne rečenice: Bio u staro vreme neki siromašan dečak, bez oca i majke. Ostavljen sam sebi, pođe u svet da traži rada. Iako je obišao preko deset sela, nije nigde mogao naći posla. Tek se u desetom zaseoku prohte nekom bogatašu, koji je imao posebna čobanina i za goveda i za ovce i za svinje, da najmi čobanina i svojim pčelama. Dečak pristane ne misleći mnogo, jer je već bio malaksao od gladi i lutanja. |
Rešenje |
Bio u staro vreme neki siromašan dečak, bez oca i majke. Ostavljen sam sebi, pođe u svet da traži rada. Iako je obišao preko deset sela, nije nigde mogao naći posla. Tek se u desetom zaseoku prohte nekom bogatašu, koji je imao posebna čobanina i za goveda i za ovce i za svinje, da najmi čobanina i svojim pčelama. Dečak pristane ne misleći mnogo, jer je već bio malaksao od gladi i lutanja. |
SJ.2.3.6. određuje rečenične i sintagmatske članove u složenijim primerima
Zadatak |
U tekstu su istaknute neke sintagme. Podvuci njihove glavne reči. Nijedna postojeća teorija ne može da objasni sve osobine loptastih munja. Međutim, jedno je sasvim sigurno: loptasta munja je opasna. Loptastu munju je vrlo teško dobiti u eksperimentima. Jedan naučnik iz SAD izjavio je da je, upotrebljavajući opremu kakvu je opisao Tesla, uspeo da izazove vatrene lopte prečnika dva centimetra. |
Rešenje |
nijedna postojeća teorija, sve osobine loptastih munja, vrlo teško, jedan naučnik iz SAD, vatrene lopte prečnika dva centimetra |
Zadatak |
U sledećem primeru date su tri nezavisne predikatske rečenice. Podvuci njihove subjekte, koji su iskazani sintagmom. Vrata su krčme išarana imenima, pod krovom visi stari venac đurđevskog cveća, a okna na prozorima izlepljena su požutelim, starim novinama. |
Rešenje |
Vrata su krčme išarana imenima, pod krovom visi stari venac đurđevskog cveća, a okna na prozorima izlepljena su požutelim, starim novinama. |
SJ.2.3.7. prepoznaje glavna značenja padeža u sintagmi i rečenici
Zadatak |
||||
Poveži svaki primer sa značenjem podvučenog genitiva u njemu. Jedno značenje je višak.
|
||||
Rešenje |
||||
1. b) |
SJ.2.3.8. prepoznaje glavna značenja i funkcije glagolskih oblika
Zadatak |
|||
1. U tekstu su podvučeni oblici prezenta. Razmisli o značenju tih oblika. Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku, koja bi za jednu noć i ucvetala i uzrela, i neko je obrao. Jednom se stane car razgovarati sa svojim sinovima: Poveži oblike prezenta sa odgovarajućim značenjem:
2. U prvoj rečenici u tekstu upotrebljen je i potencijal: Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku, koja bi za jednu noć i ucvetala i uzrela, i neko je obrao. On služi da označi: 3. U tekstu je upotrebljen i futur: |
|||
Rešenje |
|||
1. |
U podoblasti LEKSIKA učenik/učenica:
SJ.2.3.9. poznaje metonimiju kao leksički mehanizam
Zadatak |
Zaokruži slovo ispred rečenice u kojoj reč koleno ostvaruje značenje putem metonimije: a) Milan je pao i povredio koleno. |
Rešenje |
v) Mama je Milanu zakrpila kolena na farmerkama |
SJ.2.3.10. zna značenja reči i frazeologizama koji se javljaju u školskim tekstovima (u udžbenicima, tekstovima iz lektire i sl.), kao i u literarnim i medijskim tekstovima namenjenim mladima, i pravilno ih upotrebljava
Zadatak |
Kad se za nekog kaže da "voli da se kiti tuđim perjem", onda to znači da on: a) voli da pozajmljuje odeću od drugih; |
Rešenje |
v) prikazuje tuđe zasluge kao svoje |
Zadatak |
Pročitaj tekst. Izgleda da su Vavilonci prvi naslutili pravi oblik Zemlje, ali se to saznanje kosilo sa njihovim verskim tradicionalnim shvatanjima, prema kojima je nebo imalo oblik zvona koje je pokrivalo Zemlju. Zato se i nisu usudili da obelodane ono što im je izgledalo očigledno, već prepustiše slobodoumnijim Grcima da to učine. 1. Podvuci u tekstu reč koja znači "biti u neskladu". 2. Reč "obelodaniti" znači: a) objasniti; Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. |
Rešenje |
1. kosilo (se) |
SJ.2.3.11. određuje značenja nepoznatih reči i izraza na osnovu njihovog sastava i/ili konteksta u kome su upotrebljeni (složeniji primeri)
Zadatak |
Pažljivo pročitaj sledeću rečenicu i odredi značenje reči vetar razvigorac. Krajem februara i početkom marta, neuobičajeno za to doba godine, na Ozrenu je naglo otoplilo, dunuo je vetar razvigorac i drveće je prolistalo. Vetar razvigorac je: |
Rešenje |
v) topao prolećni vetar |
U oblasti KNJIŽEVNOST učenik/učenica:
SJ.2.4.1. povezuje delo iz obavezne lektire sa vremenom u kojem je nastalo i sa vremenom koje se uzima za okvir pripovedanja.
Zadatak |
||||||||||||||
Poveži naslove svih navedenih književnih dela sa istorijskim događajima na koje se ta dela odnose.
|
||||||||||||||
Rešenje |
||||||||||||||
Smrt majke Jugovića (narodna pesma), Car Lazar i carica Milica (narodna pesma) - Kosovski boj |
SJ.2.4.2. povezuje naslov dela iz obavezne lektire i rod, vrstu i lik iz dela: prepoznaje rod i vrstu književnoumetničkog dela na osnovu odlomaka, likova, karakterističnih situacija
Zadatak |
||||||||||||
Popuni tabelu.
|
||||||||||||
Rešenje |
||||||||||||
|
Zadatak |
Pročitaj dati odlomak i odredi književni rod i književnu vrstu kojoj pripada delo iz kojeg je uzet odlomak. |
Rešenje |
Književni rod: epika |
SJ.2.4.3. razlikuje lirsko-epske vrste (baladu, poemu)
Zadatak |
Pročitaj odlomak iz narodne balade Predrag i Nenad Kad je Predrag reči razabrao, Navedi jednu odliku po kojoj prepoznaješ da je ova pesma balada. _________________________________________________ |
Rešenje |
Učenik navodi jednu od sledećih odlika: tragičan kraj u pesmi; sadrži lirske, epske i dramske elemente; tematika iz porodičnog života; nagli, neočekivani preokret. |
SJ.2.4.4. razlikuje književnonaučne vrste: biografiju, autobiografiju, dnevnik i putopis i naučno-popularne tekstove
Zadatak |
Pažljivo pročitaj sledeći odlomak. Odredi kojoj književnonaučnoj vrsti pripada delo iz kojeg je uzet odlomak. Za kraj, reći ću nešto o Gali. Te žene sam se oduvek klonio, nemam razloga da to krijem. Prvi put sam je sreo u Kadakerasu, 1929. godine, na međunarodnoj izložbi koja je održana u Barseloni. Došla je sa Polom Elijarom, sa kojim je tada bila u braku. Ovo je odlomak iz: a) putopisa; Zaokruži tačan odgovor. |
Rešenje |
g) autobiografije |
SJ.2.4.5. prepoznaje i razlikuje određene (tražene) stilske figure u književnoumetničkom tekstu (personifikacija, hiperbola, gradacija, metafora, kontrast)
Zadatak |
||||||||||
U rečenicama su podvučene stilske figure. Poveži naziv stilske figure sa slovom ispred rečenice u kojoj se ta stilska figura nalazi. Jedan naziv stilske figure je suvišan. |
||||||||||
|
||||||||||
Rešenje |
||||||||||
1. b); 4. a); 5. g) |
SJ.2.4.6. određuje motive, ideje, kompoziciju, formu, karakteristike lika
Zadatak |
|||||
Pred tobom su ispremetani odlomci iz romana Ane Ćokić Pongrašić Šempi ti smopi da limvo te. Pažljivo pročitaj sve odlomke i u kružić pored svakog upiši brojeve od 1 do 5, tako da redosled brojeva odgovara toku priče. Jedan broj je upisan.
|
|||||
Rešenje |
|||||
5, 3, 1, 4, 2 |
SJ.2.4.7. razlikuje oblike kazivanja u književnoumetničkom tekstu pripovedanje, opisivanje, monolog/unutrašnji monolog, dijalog
Zadatak |
Na liniji ispod svakog odlomka napiši naziv odgovarajućeg oblika kazivanja (monolog, dijalog, naracija, deskripcija). - Ideš li rode? - Idem, idem! - Je li ti studeno? - Da! Oblik kazivanja je ___________________________. Jerotije (sam): ... Ja, plava riba, al' treba je upecati. Treba vešto nataći mamac, spustiti udicu u vodu, pa mirno... ćutiš, ne dišeš... a tek plovak zaigra, a ti - hop!... Iskoči udica, a kad pogledaš: na udici - klasa! Oblik kazivanja je ___________________________. Kroz prozor "gostinske sobe" videla se stara kruška koja se dizala svega nekoliko metara od kuće, a iza nje se širila bašta sa cvećem, na koju se nastavljao prostrani voćnjak, sličan nekom malom gaju. Oblik kazivanja je ___________________________. Posle nekog vremena pojavi se neki mladi slikar. Izloži slike i očekivaše sud javnog mnjenja. Slike nisu bile rđave. Ja sam ih kao stranac jedini i gledao, a od domaćih ne hte niko otići. Oblik kazivanja je ___________________________. |
Rešenje |
dijalog, monolog, opisivanje, pripovedanje |
Zadatak |
Koji oblik kazivanja prepoznaješ u navedenom odlomku iz narodne bajke Zlatna jabuka i devet paunica? Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku, koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko. Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. a) pripovedanje; |
Rešenje |
a) pripovedanje |
SJ.2.4.8. uočava razliku između prepričavanja i analize dela
Zadatak |
Sledeće rečenice odnose se na roman Seobe Miloša Crnjanskog. Uz svaku navedenu rečenicu upiši prepričavanje ako se njome prepričava to delo, ili analiziranje ako se njome delo analizira. a) Na zahtev markiza Askanija Gvadanji, Vuk Isakovič prikuplja i oprema jedan puk srpskih vojnika i vodi ih na daleku Rajnu, u rat Austrije protiv Francuza. _______________ b) Pejzaž i priroda, dovedeni u vezu sa čovekom, srce su ove knjige. Sve to ukupno, razume se. treperi emocijom i traži lirski ton. _______________ |
Rešenje |
a) prepričavanje |
SJ.2.4.9. ume da vodi dnevnik o pročitanim knjigama*
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na naprednom nivou.
1. VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG
U oblasti VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG učenik/učenica:
SJ.3.1.1. pronalazi, izdvaja i upoređuje informacije iz dva duža teksta složenije strukture ili više njih (prema datim kriterijumima)
Zadatak |
Pročitaj pažljivo dva teksta različitih autora o nasilnom ponašanju mladih u školama. Odredi kako se ta dva autora odnose prema nasilnom ponašanju mladih u školama. Autor A: Autor B: Zaokruži slovo ispred tačne tvrdnje. |
Rešenje |
v) Autor B je zabrinutiji od autora A. |
SJ.3.1.2. izdvaja ključne reči i rezimira tekst
Zadatak |
||||||||||||
Pročitaj sledeći tekst i razmisli o ključnim rečima u njemu. Proučavajući zagađivanje atmosfere naučnici su utvrdili da Australija izbacuje u atmosferu više štetnih gasova po stanovniku od bilo koje druge industrijski razvijene zemlje. Zbog povećanja broja stanovnika i krčenja šuma u poslednje tri decenije Australija je postala jedan od najvećih zagađivača atmosfere gasovima koji doprinose takozvanom "efektu staklene bašte". Tako je u Australiji 1990. godine izbačeno u atmosferu 36,4 tone ugljen-dioksida po stanovniku, dok je istovremeno u SAD ta količina iznosila 25,3 tone, u Kanadi 23,1 tonu, Nemačkoj 18 tona i Norveškoj 12,1 tonu. Navedi tri ključne reči/sintagme iz ovog teksta:
|
||||||||||||
Rešenje |
||||||||||||
Mogući odgovori: |
SJ.3.1.4. čita i tumači složenije nelinearne elemente teksta višestruke legende, tabele, dijagrame i grafikone
Zadatak |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Pogledaj pažljivo tabelu i odgovori na pitanja u vezi sa osobinama glasova |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Tabela 2 - Suglasnici i sonanti
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
a) Koje su tvrde prednjonepčane afrikate? _______________ b) Zaokruži u tabeli usneno-zubni bezvučni glas |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Rešenje |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
a) dž, č b) f |