ZAKLJUČAKO UTVRĐIVANJU POLAZNE OSNOVE ZA DONOŠENJE NACIONALNE STRATEGIJE BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA("Sl. glasnik RS", br. 94/2014) |
1. Utvrđuju se Polazne osnove za donošenje Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja na putevima, koje su odštampane uz ovaj zaključak i čine njegov sastavni deo.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
POLAZNE OSNOVE
ZA DONOŠENJE NACIONALNE STRATEGIJE
BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA
U saobraćajnim nezgodama na putevima Republike Srbije od 1981. do 2013. godine poginulo je 41.718 ljudi dok je 632.907 povređeno, a u periodu od 2002. do 2013. godine poginulo je 9.840 i povređeno 225.148 ljudi. Iako je broj motornih vozila u porastu, prisutan je trend smanjenja broja poginulih i povređenih. Tako je osamdesetih godina prošlog veka trend poginulih na godišnjem nivou bio blizu 2.000, devedesetih godina oko 1.300, u prvoj dekadi ovog veka blizu 1.000, dok je u ovoj dekadi trend oko 700 poginulih godišnje. Uprkos trendu smanjenja broja žrtava, rizik stradanja u saobraćajnim nezgodama u Republici Srbiji je višestruko veći u odnosu na države sa razvijenim i stabilnim sistemom bezbednosti saobraćaja poput Švedske, Velike Britanije, Novog Zelanda i dr. Ako se uporedi broj poginulih u odnosu na 100.000 stanovnika (javni rizik) i u odnosu na 100.000 motornih vozila (saobraćajni rizik) jasno se uočava da je Republika Srbija među najnebezbednijim državama Evrope.
Pored ogromnog broja ljudskih tragedija i patnji koje rezultuju žrtvama, saobraćajne nezgode predstavljaju značajan problem države i društva. Ukupni troškovi saobraćajnih nezgoda u Republici Srbiji mere se stotinama miliona evra na godišnjem nivou. Direktni i indirektni troškovi saobraćajnih nezgoda, u zavisnosti od metode obračuna, iznose od 1,7 do 4% BDP Republike Srbije1, jer jedan poginuli reprezentuje prateće troškove države od oko 1.000.000 evra po poginulom. Kapaciteti zdravstvenog i pravosudnog sistema su značajno angažovani aktivnostima koje slede nakon saobraćajnih nezgoda, što umanjuje delotvornost i valjanost ostvarivanja prava na zdravstvenu i sudsku zaštitu svim članovima društva. Treba imati u vidu da je veliki broj bolničkih dana posledica saobraćajnih nezgoda. Privreda takođe trpi posledice saobraćajnih nezgoda, a pre svega osiguravajuća društva i privredni subjekti u čijem poslovanju drumski transport ima osnovnu odnosno značajnu ulogu. Posmatrano iz ugla privrednog napretka, saobraćajne nezgode sprečavaju stvaranje dobara i uništavaju već stvorena dobra.
______
1 Na osnovu rezultata istraživanja koje je sproveo Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu, Katedra za bezbednost saobraćaja.
Saobraćajna nezgoda nije samo saobraćajni problem, već ekonomski, zdravstveni i socijalni problem društva koji nastaje kao posledica propusta u saobraćaju. Saobraćajne nezgode, u većem obimu, nastaju kao posledica nerada, neznanja, neposvećenosti upravljanju bezbednošću saobraćaja i prihvatanja stradanja u saobraćajnim nezgodama.
Preovlađujući stav političkog i javnog mnjenja u Republici Srbiji u prošlosti bio je da su saobraćajne nezgode nužna posledica odvijanja drumskog saobraćaja, i da se stradanje u saobraćaju prihvata kao neminovnost. Vlada ovim aktom jasno i nedvosmisleno prihvata stav da saobraćajne nezgode nisu slučajnost, već posledica grešaka u sistemu čovek-vozilo-put-okolina, a koje se mogu otkloniti odnosno sprečiti boljim i delotvornijim sistemom drumskog saobraćaja i odgovornim delovanjem svih građana, te ističe stav da ne prihvata stradanje u saobraćaju kao neminovnost.
Prilikom sprovođenja politike upravljanja bezbednošću drumskog saobraćaja vodiće se računa o sprovođenju pravne regulative u oblasti bezbednosti saobraćaja u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije.
Drumski saobraćaj bez poginulih, sa drastično smanjenim brojem povređenih, i drastično smanjenim troškovima saobraćajnih nezgoda.
Postojan i delotvoran sistem bezbednosti drumskog saobraćaja.
1) Bez poginule dece u saobraćaju od 2020. godine,
2) Broj poginulih lica smanjen za 25% na godišnjem nivou do 2017. godine, u odnosu na 2011. godinu,
3) Prepolovljen broj poginulih lica na godišnjem nivou u 2020. godini, u odnosu na 2011. godinu,
4) Prepolovljen broj teško povređene dece na godišnjem nivou u 2020. godini, u odnosu na 2011. godinu,
5) Smanjenje broja teško povređenih lica na godišnjem nivou od 40% u 2020. godini, u odnosu na 2011. godinu.
U drumskom saobraćaju učestvuju svi, i svi su izloženi riziku. Negativne posledice saobraćajnih nezgoda utiču na sve, a ne samo na učesnike saobraćajne nezgode i njihove bližnje.
Unapređenje bezbednosti saobraćaja i sprečavanje saobraćajnih nezgoda interes je svakog pojedinca, bez obzira na pol, starost, nacionalnost, versku odnosno političku opredeljenost, društveni položaj i sl.
2. Načelo zajedničkog delovanja
Delovanje u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja i sprečavanja saobraćajnih nezgoda nije dužnost samo činilaca kojima je bezbednost saobraćaja u delokrugu nadležnosti, već svih članova društva i činilaca u zajednici.
Svi moraju da snose odgovornost za svoje propuste u sistemu bezbednosti saobraćaja.
Odgovornost u sistemu bezbednosti u Republici Srbiji imaju svi vidovi i nivoi vlasti, javna uprava, sredstva javnog informisanja, mediji, obrazovne institucije, privredna društva i preduzetnici, udruženja i ostali oblici udruživanja, i građani.
Delovanje u sistemu bezbednosti saobraćaja preduzima se u skladu sa priznatim metodama, pravilima i principima nauke i struke.
Deca uživaju posebnu zaštitu u saobraćaju.
Prilikom delovanja u sistemu bezbednosti saobraćaja, bezbednost dece je prvi prioritet.
IV PODRUČJA DELOVANJA SA SMERNICAMA
Delovanje u sistemu bezbednosti drumskog saobraćaja preduzima se u cilju unapređivanja:
1. Upravljanja bezbednošću saobraćaja;
2. Bezbednosti puteva;
3. Bezbednosti vozila;
4. Bezbednosti učesnika u saobraćaju;
5. Delovanja nakon saobraćajne nezgode.
1. Unapređivanje upravljanja bezbednošću saobraćaja
Osnovne smernice u području delovanja ka unapređivanju sistema upravljanja bezbednošću saobraćaja su:
1) postavljanje strateškog i pravnog okvira;
2) izgradnja i jačanje činilaca u sistemu upravljanja (izgradnja i jačanje kapaciteta i integriteta institucija i pojedinaca);
3) izgradnja i jačanje upravljanja radom činilaca i kontrole rada činilaca u sistemu upravljanja;
4) izgradnja i jačanje veza između činilaca u sistemu upravljanja;
5) upravljanje podacima;
6) postojano finansiranje, transparentno trošenje sredstava i transparentna analiza odnosa uloženih sredstava i ostvarenih efekata.
2. Unapređivanje bezbednosti puta
Osnovne smernice u području delovanja ka unapređenju bezbednosti puteva su:
1) put ne sme da bude uzrok saobraćajne nezgode;
2) put treba da spreči saobraćajnu nezgodu kada dođe do greške učesnika u saobraćaju ili greške na vozilu;
3) put treba da spreči ili ublaži posledice nastale saobraćajne nezgode.
3. Unapređenje bezbednosti vozila
Osnovne smernice u području delovanja ka unapređenju bezbednosti vozila su:
1) vozilo ne sme da bude uzrok saobraćajne nezgode;
2) vozilo treba da spreči saobraćajnu nezgodu kada dođe do greške učesnika u saobraćaju ili greške puta;
3) vozilo treba da ima mogućnost da spreči ili ublaži posledice nastale u saobraćajnoj nezgodi.
4. Unapređivanje bezbednosti učesnika u saobraćaju
Osnovne smernice u području delovanja ka unapređenju bezbednosti učesnika u saobraćaju su:
1) izgradnja i promena svesti, stavova, znanja i veština učesnika u saobraćaju kroz obrazovanje, informisanje i vaspitanje;
2) promena ponašanja učesnika u saobraćaju kao rezultat kontrole i sankcionisanja;
3) uklanjanje iz sistema (trajno ili privremeno) učesnika u saobraćaju koji nisu podobni za bezbedno učestvovanje u saobraćaju.
5. Unapređenje delovanja nakon saobraćajne nezgode
Osnovne smernice u području unapređenja delovanja nakon saobraćajne nezgode su:
1) sprečavanje nastanka saobraćajne nezgode kao posledica prethodno nastale saobraćajne nezgode (tzv. "sekundarne saobraćajne nezgode");
2) spasavanje života, odnosno ublažavanje zdravstvenih posledica povređenih učesnika saobraćajne nezgode;
3) utvrđivanje greške koja je uzrokovala saobraćajnu nezgodu odnosno doprinela težini posledica i primena mera za trajno otklanjanje uticaja (ponavljanja) greške;
4) utvrđivanje odgovornosti i sankcionisanje činioca koji je uzrokovao saobraćajnu nezgodu odnosno doprineo težini posledica;
5) otklanjanje odnosno ublažavanje zdravstvenih, finansijskih i drugih posledica saobraćajne nezgode;
6) koordinacija delovanja hitnih službi prilikom otklanjanja odnosno ublažavanja posledica saobraćajnih nezgoda.
Nacionalna strategija bezbednosti saobraćaja na putevima će biti doneta u roku od tri meseca od dana usvajanja ovog zaključka.