ZAKONO POTVRĐIVANJU AKATA SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 10/2014) |
ČLAN 1
Potvrđuju se akti Svetskog poštanskog saveza, i to:
Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza;
Svetska poštanska konvencija;
Završni protokol Svetske poštanske konvencije;
Aranžman o poštansko-finansijskim uslugama,
usvojeni na Kongresu Svetskog poštanskog saveza u Dohi, 11. oktobra 2012. godine, u originalu na francuskom, engleskom, španskom i arapskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst akata Svetskog poštanskog saveza u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
OPŠTI PRAVILNIK SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA
(Izmenjen i usvojen od strane Kongresa u Dohi 2012. godine)
Dole potpisani opunomoćenici vlada država članica Saveza, u vezi sa članom 22.2. Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, doneli su sporazumno, shodno članu 25.4. Ustava, u Opštem pravilniku sledeće odredbe koje obezbeđuju primenu Ustava i rad Saveza.
ORGANIZACIJA, FUNKCIJE I RAD KONGRESA, ADMINISTRATIVNOG SAVETA, SAVETA ZA POŠTANSKU EKSPLOATACIJU I KONSULTATIVNOG KOMITETA
Kongres
Organizacija i sazivanje Kongresa i vanrednih Kongresa (Ustav 14, 15)
1 Predstavnici država članica sastaju se na Kongresu najkasnije četiri godine po završetku godine tokom koje se održao prethodni Kongres.
2 Svaku državu članicu na Kongresu predstavlja jedan ili više opunomoćenika, kojima je njihova vlada dala potrebna ovlašćenja. Ona može, po potrebi, odrediti da je predstavlja delegacija neke druge države članice. Međutim, pod ovim se podrazumeva da jedna delegacija može predstavljati, pored svoje, samo još jednu državu članicu.
3 U načelu, svaki Kongres određuje zemlju u kojoj će se održati sledeći Kongres. Ako se to pokaže neprimenljivim, Administrativni savet je ovlašćen da odredi zemlju u kojoj će Kongres zasedati, u sporazumu sa tom zemljom.
4 U sporazumu sa Međunarodnim biroom, vlada koja je domaćin utvrđuje tačan datum i mesto održavanja Kongresa. U načelu, godinu dana pre tog datuma, vlada koja je domaćin upućuje poziv vladi svake države članice. Ovaj poziv se može uputiti neposredno, ili posredstvom neke druge vlade ili preko Generalnog direktora Međunarodnog biroa.
5 Kada Kongres treba da se sastane a nema vlade koja je domaćin, Međunarodni biro, uz saglasnost Administrativnog saveta i posle sporazuma sa vladom Švajcarske Konfederacije, preduzima potrebne mere radi sazivanja i organizovanja Kongresa u zemlji u kojoj se nalazi sedište Saveza. U tom slučaju Međunarodni biro vrši dužnost vlade koja je domaćin.
6 Mesto održavanja vanrednog Kongresa određuju, u sporazumu sa Međunarodnim biroom, države članice koje su preduzele inicijativu za taj Kongres.
7 Stavovi 2. do 5. i član 102. primenjuju se po analogiji na vanredne Kongrese.
1 Svaka država članica ima pravo glasa, koji može biti predmet sankcija shodno članu 149.
1 Na osnovu predloga država članica, Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, Kongres:
1.1 određuje opšte principe postizanja cilja i svrhe Saveza, koji su definisani u preambuli i članu 1. Ustava;
1.2 razmatra i, ako su odgovarajući, usvaja predloge amandmana na Ustav, Opšti pravilnik, Konvenciju i Sporazume, koje dostave države članice i Saveti, u skladu sa članom 29. Ustava i članom 138. Opšteg pravilnika;
1.3 određuje datum stupanja na snagu ovih Akata;
1.4 usvaja svoj Pravilnik i amandmane na taj Pravilnik;
1.5 razmatra sveobuhvatne izveštaje o radu Administrativnog saveta, Saveta za poštansku eksploataciju i Konsultativnog komiteta, za period od prethodnog Kongresa, koje podnose ova tela u skladu sa čl. 111, 117. i 125. Opšteg pravilnika;
1.6 usvaja Strategiju Saveza;
1.7 utvrđuje maksimalni iznos rashoda Saveza, u skladu sa članom 21. Ustava;
1.8 bira države članice koje će biti članovi Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju;
1.9 bira Generalnog direktora i Zamenika generalnog direktora;
1.10 određuje Rezolucijom gornji limit troškova koje Savez može snositi za izradu dokumenata na kineskom, nemačkom, portugalskom i ruskom jeziku.
2 Kongres, kao najviše telo Saveza, bavi se i drugim pitanjima iz oblasti poštanskih usluga.
Pravilnik o postupanju na Kongresu (Ustav 14)
1 U cilju organizovanja svog rada i vođenja diskusija, Kongres primenjuje svoj Pravilnik o postupanju.
2 Svaki Kongres može da izmeni svoj Pravilnik o postupanju pod uslovima utvrđenim u samom Pravilniku.
1 Dole navedeni subjekti biće pozivani da učestvuju na plenarnim sednicama i sastancima komisija Kongresa, kao i na plenarnim sednicama i sastancima Komiteta Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju u svojstvu posmatrača:
1.1 predstavnici Ujedinjenih nacija;
1.2 Uži savezi;
1.3 članovi Konsultativnog komiteta;
1.4 subjekti ovlašćeni da prisustvuju sastancima Saveza u svojstvu posmatrača na osnovu rezolucije ili odluke Kongresa.
2 Dole navedeni subjekti, ako ih odredi Administrativni savet u skladu sa članom 107.1.12, biće pozivani da prisustvuju određenim sastancima Kongresa u svojstvu ad hok posmatrača:
2.1 specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija i druge međuvladine organizacije;
2.2 svako međunarodno telo, svako udruženje ili preduzeće, ili bilo koje kvalifikovano lice.
3 Osim posmatrača definisanih u stavu 1. ovog člana, Administrativni savet i Savet za poštansku eksploataciju mogu da imenuju ad hok posmatrače da prisustvuju njihovim sastancima u skladu sa njihovim Pravilnicima, kada je to u interesu Saveza i njegovih tela.
Administrativni savet (CA)
Sastav i funkcionisanje CA (Ustav 17)
1 Administrativni savet se sastoji od četrdeset i jednog člana, koji vrše svoju dužnost u periodu između dva Kongresa.
2 Predsedničko mesto pripada po pravu državi domaćinu Kongresa. Ako ta država odustane od tog prava, ona postaje po pravu član Saveta, i na taj način, geografska grupa kojoj ona pripada raspolaže jednim mestom više, na koje se ne primenjuju ograničenja iz stava 3. U tom slučaju, Administrativni savet bira na mesto predsedavajućeg jednog od članova iste geografske grupe kojoj pripada država domaćin.
2 Ostalih četrdeset članova Administrativnog saveta bira Kongres na osnovu ravnopravne geografske raspodele. Na svakom Kongresu menja se najmanje polovina članova; nijedna država članica ne može biti izabrana na tri uzastopna Kongresa.
3 Svaki član Administrativnog saveta određuje svog predstavnika, koji treba da bude stručan za oblast poštanskih usluga. Članovi Administrativnog saveta aktivno učestvuju u njegovom radu.
5 Funkcije člana Administrativnog saveta obavljaju se besplatno. Troškovi rada Saveta padaju na teret Saveza.
1 Administrativni savet ima sledeće nadležnosti:
1.1 Vrši nadzor nad celokupnim radom Saveza između dva Kongresa, obezbeđujući poštovanje odluka Kongresa, proučavajući pitanja vladine politike u oblasti poštanskih usluga, i vodeći računa o razvoju međunarodne regulative, kao što je ona koja se odnosi na trgovinu uslugama i konkurenciju.
1.2 Promoviše, koordinira i nadzire sve oblike poštansko-tehničke pomoći unutar okvira međunarodne tehničke saradnje.
1.3 Razmatra nacrt četvorogodišnjeg UPU biznis plana odobrenog od strane Kongresa, i finalizira ga raspoređujući aktivnosti predviđene u nacrtu plana za period od četiri godine u skladu sa postojećim raspoloživim resursima. Plan treba da bude, ako je to moguće, usklađen sa rezultatima procesa prioritetizacije koji sprovodi Kongres. Konačna verzija četvorogodišnjeg biznis plana, sačinjena i odobrena od strane CA, predstavlja osnovu za pripremu godišnjeg UPU programa i budžeta, kao i za godišnje operativne planove koje pripremaju i primenjuju CA i POC.
1.4 Razmatra i usvaja godišnji program i budžet, kao i račune Saveza, uzimajući u obzir konačnu verziju UPU Biznis plana, kao što je opisano u članu 107.1.3.
1.5 Dozvoljava prekoračenje gornje granice rashoda, ako okolnosti to zahtevaju, u skladu sa članom 145.3 do 5.
1.6 Odobrava izbor nižeg razreda doprinosa, ako je to zatraženo, u skladu sa uslovima predviđenim u članu 150.6.
1.7 Odobrava promenu geografske grupe, ako neka država članica to zatraži, vodeći računa o mišljenjima država članica koje pripadaju istoj geografskoj grupi.
1.8 Otvara ili ukida radna mesta u Međunarodnom birou, vodeći računa o ograničenjima uslovljenim utvrđenom gornjom granicom rashoda.
1.9 Odlučuje o kontaktima koje treba uspostaviti sa državama članicama, radi izvršenja svojih funkcija.
1.10 Posle konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju, odlučuje o odnosima koje treba uspostaviti sa organizacijama koje nisu posmatrači u okviru značenja člana 105.1.
1.11 Razmatra i odobrava izveštaje Međunarodnog biroa o odnosima Saveza sa drugim međunarodnim telima i donosi odluke koje smatra opravdanim o vođenju ovih odnosa i o koracima koje treba preduzeti u vezi sa njima.
1.12 Blagovremeno određuje, nakon konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju i Generalnim sekretarom, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, međunarodne organizacije, udruženja, preduzeća i kvalifikovana lica, da budu pozvani u svojstvu ad hok posmatrača na posebnim sednicama Kongresa i njegovih komisija, kada je to u interesu Saveza ili rada Kongresa, i nalaže Generalnom direktoru Međunarodnog biroa da uputi potrebne pozive.
1.13 Određuje državu članicu u kojoj sledeći Kongres treba da bude održan, u slučaju predviđenom u članu 101.3.
1.14 Blagovremeno utvrđuje, u sporazumu sa Savetom za poštansku eksploataciju, broj komisija potrebnih za rad Kongresa, i određuje njihove nadležnosti.
1.15 Određuje, posle konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju, pod uslovom da to prihvati Kongres, države članice koje bi mogle:
1.15.1 da vrše funkcije zamenika predsednika Kongresa i predsednika i zamenika predsednika komisija, vodeći, što je moguće više, računa o ravnopravnoj geografskoj zastupljenosti država članica; i
1.15.2 da uđu u sastav Užih komisija Kongresa.
1.16 Određuje one svoje članove koji će biti članovi Konsultativnog komiteta.
1.17 Razmatra i usvaja, u okviru svojih nadležnosti, svaku akciju koju smatra neophodnom radi očuvanja i poboljšanja kvaliteta međunarodnih poštanskih usluga i njihove modernizacije.
1.18 Na zahtev Kongresa, Saveta za poštansku eksploataciju ili država članica, proučava probleme administrativnog, zakonodavnog i pravnog karaktera od interesa za Savez ili međunarodni poštanski saobraćaj; Administrativni savet odlučuje da li je opravdano sprovesti studije u gore navedenim oblastima, a na zahtev država članica između Kongresa.
1.19 Sastavlja predlog koji se podnosi na usvajanje bilo Kongresu bilo državama članicama u skladu sa članom 140.
1.20 Podnosi studijske teme Savetu za poštansku eksploataciju na razmatranje, u skladu sa članom 113.1.6.
1.21 Razmatra i odobrava, u sporazumu sa Savetom za poštansku eksploataciju, Nacrt strategije koji se podnosi Kongresu.
1.22 Dobija i razmatra izveštaje i preporuke Konsultativnog komiteta, i razmatra preporuke Konsultativnog komiteta, pre nego što ih podnese Kongresu.
1.23 Obezbeđuje kontrolu rada Međunarodnog biroa.
1.24 Odobrava godišnji izveštaj o radu Saveza i godišnje finansijsko operativne izveštaje pripremljene od strane Međunarodnog biroa i, ako treba, daje komentare u vezi sa njima.
1.25 Donosi, ako to smatra korisnim, načela o kojima Savet za poštansku eksploataciju treba da vodi računa kad proučava pitanja koja imaju značajne finansijske posledice (poštarine, terminalni troškovi, tranzitni troškovi, osnovne stope vazdušnog prevoza pošte i prijem pismonosnih pošiljaka u inostranstvu), pažljivo prati proučavanje ovih pitanja, i razmatra i usvaja, u cilju obezbeđenja usklađenosti sa navedenim načelima, predloge Saveta za poštansku eksploataciju o ovim pitanjima.
1.26 Odobrava, u okviru svojih nadležnosti, preporuke Saveta za poštansku eksploataciju koje se odnose na usvajanje, ako je potrebno, pravila ili novih postupaka, dok Kongres ne odluči po tom pitanju.
1.27 Razmatra godišnji izveštaj koji sačinjava Savet za poštansku eksploataciju i, prema slučaju, predloge koje on podnosi.
1.28 Usvaja četvorogodišnji izveštaj koji se podnosi narednom Kongresu, a koji je sačinio Međunarodni biro u saradnji sa Savetom za poštansku eksploataciju, o učinku država članica u sprovođenju Strategije Saveza, koju je odobrio prethodni Kongres.
1.29 Utvrđuje organizacioni okvir Konsultativnog komiteta i odobrava organizovanje Konsultativnog komiteta, saglasno odredbama člana 122.
1.30 Usvaja Finansijski pravilnik Saveza.
1.31 Propisuje pravila kojima se reguliše Rezervni fond.
1.32 Propisuje pravila kojima se reguliše Specijalni fond.
1.33 Propisuje pravila kojima se reguliše Fond za posebne aktivnosti.
1.34 Propisuje pravila kojima se reguliše Dobrovoljni fond.
1.35 Donosi Statut zaposlenih i uslove rada izabranih zvaničnika.
1.36 Donosi Pravilnik Socijalnog fonda.
1.37 Utvrđuje kriterijume za članstvo u Konsultativnom komitetu i odobrava ili odbacuje zahteve za prijem prema ovim kriterijumima, brinući se o tome da se zahtevi razmatraju prema ubrzanoj proceduri, između sastanaka Administrativnog saveta.
1.38 Sprovodi, u skladu sa članom 152, sveukupni nadzor nad formiranjem i aktivnostima pomoćnih tela koje finansiraju korisnici.
1 Na svom konstitutivnom sastanku, koji saziva i otvara predsednik Kongresa, Administrativni savet bira među svojim članovima četiri zamenika predsedavajućeg i donosi svoj Poslovnik.
2 Na poziv svog presedavajućeg, Administrativni savet se sastaje u načelu jedanput godišnje, u sedištu Saveza.
3 Predsedavajući i zamenici predsedavajućih Administrativnog saveta i predsedavajući i zamenici predsedavajućih Komiteta CA čine Upravni odbor. Ovaj odbor priprema i upravlja radom svake sednice Administrativnog saveta. On odobrava, u ime Administrativnog saveta, godišnji izveštaj o radu Saveza kojeg sačinjava Međunarodni biro i izvršava sve druge zadatke koje Administrativni savet odluči da mu poveri ili za kojima se ukaže potreba u toku procesa strateškog planiranja.
4 Predsedavajući Saveta za poštansku eksploataciju predstavlja ovo telo na zasedanjima Administrativnog saveta, na čijem dnevnom redu se nalaze pitanja od interesa za Savet za poštansku eksploataciju.
5 Predsedavajući Konsultativnog komiteta predstavlja ovo telo na sastancima Administrativnog saveta, onda kada dnevni red obuhvata pitanja od interesa za Konsultativni komitet.
1 Posmatrači
1.1 Da bi se obezbedila uspešna saradnja između rada ova dva tela, Savet za poštansku eksploataciju može da imenuje predstavnike koji prisustvuju sastancima Administrativnog saveta u svojstvu posmatrača.
1.2 Države članice Saveza koje nisu članice Saveta, kao i posmatrači i ad hok posmatrači navedeni u članu 105, mogu da učestvuju na plenarnim sednicama Administrativnog saveta i sastancima Komiteta CA, bez prava glasa.
2 Načela
2.1 Iz logističkih razloga, Administrativni savet može da ograniči broj učesnika u svojstvu posmatrača i ad hok posmatrača. On takođe može da ograniči njihovo pravo na diskusiju tokom debata.
2.2 Posmatračima i ad hok posmatračima se može, na njihov zahtev, dozvoliti da sarađuju na sprovedenim studijama, poštujući uslove koje Savet može da ustanovi da bi obezbedio učinak i efikasnost svog rada. Oni mogu takođe da budu pozvani da predsedavaju radnim grupama, projektnim timovima, kada njihovo znanje ili iskustvo to opravdavaju. Učešće posmatrača i ad hok posmatrača obezbeđuje se bez stvaranja dodatnih troškova za Savez.
2.3 U izuzetnim okolnostima, članovi Konsultativnog komiteta i ad hok posmatrači mogu biti isključeni sa sastanka, ili sa dela sastanka ili im može biti ograničeno pravo da dobijaju Opšta dokumenta, kada poverljivost predmeta sastanka ili dokument to zahtevaju. Odluku o ovakvom ograničenju, za svaki pojedinačan slučaj, može da donese svako nadležno telo ili njegov predsedavajući. Ovi različiti slučajevi se prijavljuju Administrativnom savetu i Savetu za poštansku eksploataciju, ako je reč o pitanjima od posebnog značaja za Savet za poštansku eksploataciju. Administrativni savet može, ako proceni da je neophodno, da ponovo razmotri ova ograničenja, konsultujući se sa Savetom za poštansku eksploataciju, kada je to potrebno.
1 Putne troškove predstavnika svih država koje su članovi Administrativnog saveta i prisustvuju sastancima snosi država članica. Međutim, predstavnici svake države članice koja je klasifikovana kao zemlja u razvoju ili nerazvijena, shodno listi koju su utvrdile Ujedinjene nacije, osim za sastanke koji se održavaju tokom trajanja Kongresa, će moći da naplate putne troškove u ceni povratne avionske karte u ekonomskoj klasi, ili povratne vozne karte u prvoj klasi, kao i troškove putovanja drugim prevoznim sredstvom, pod uslovom da taj iznos ne premašuje cenu povratne avionske karte u ekonomskoj klasi. Isto pravo se daje i svakom članu Komiteta Administrativnog saveta, radnih grupa ili drugih tela, kada se njihovi sastanci održavaju van Kongresa i zasedanja Administrativnog saveta.
1 Posle svakog zasedanja, Administrativni savet obaveštava države članice i njihove ovlašćene operatore, Uže saveze i članove Konsultativnog komiteta o svom radu, uz dostavljanje, između ostalog, opšteg izveštaja i pregleda svojih rezolucija i odluka.
2 Administrativni savet podnosi Kongresu detaljan izveštaj o svom radu i dostavlja ga državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima i članovima Konsultativnog komiteta, najkasnije dva meseca pre početka rada Kongresa.
Savet za poštansku eksploataciju (POC)
1 Savet za poštansku eksploataciju se sastoji od četrdeset članova, koji izvršavaju svoja zaduženja u periodu između dva Kongresa.
2 Članove Saveta za poštansku eksploataciju bira Kongres na osnovu posebne geografske raspodele. Dvadeset četiri mesta pripadaju državama članicama u razvoju, a šesnaest razvijenim državama članicama. Najmanje trećina članova se menja na svakom Kongresu.
3 Svaki član Saveta za poštansku eksploataciju određuje svog predstavnika, koji na sebe preuzima odgovornosti navedene u Aktima Saveza u pogledu pružanja usluga. Svaki član Saveta za poštansku eksploataciju aktivno učestvuje u njegovom radu.
4 Troškovi rada Saveta za poštansku eksploataciju padaju ne teret Saveza. Njegovi članovi ne primaju nikakvu naknadu.
1 Savet za poštansku eksploataciju ima sledeće nadležnosti:
1.1 Usklađuje praktične mere za razvoj i poboljšanje međunarodnih poštanskih usluga.
1.2 Preduzima, uz uslov da Administrativni savet to usvoji, a u okviru svojih nadležnosti, svaku akciju koju smatra potrebnom za očuvanje i unapređenje kvaliteta međunarodnih poštanskih usluga i njihove modernizacije.
1.3 Odlučuje o kontaktima sa državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima u cilju obavljanja svojih funkcija.
1.4 Preduzima potrebne mere u cilju proučavanja i objavljivanja iskustava i dostignuća nekih država članica i njihovih ovlašćenih operatora u oblastima tehnike, eksploatacije, ekonomije i stručne obuke od interesa za poštanske usluge.
1.5 Preduzima, u dogovoru sa Administrativnim savetom, odgovarajuće mere u oblasti tehničke saradnje sa svim državama članicama Saveza i njihovim ovlašćenim operatorima, a naročito sa novim državama i državama u razvoju i njihovim ovlašćenim operatorima.
1.6 Razmatra sva ostala pitanja koja mu podnese neki član Saveta za poštansku eksploataciju, Administrativni savet ili bilo koja država članica ili ovlašćeni operator.
1.7 Proverava i razmatra izveštaje i preporuke Konsultativnog komiteta, i, kada je reč o pitanjima od značaja za Savet za poštansku eksploataciju, proučava i komentariše preporuke Konsultativnog komiteta pre nego što ih podnese Kongresu.
1.8. Imenuje iz redova svojih članova sastav Konsultativnog komiteta.
1.9 Vodi studije najvažnijih eksploatacionih, komercijalnih, tehničkih, ekonomskih problema i problema tehničke saradnje, koji su od interesa za sve države članice i njihove ovlašćene operatore, kao što su pitanja koja imaju značajne finansijske posledice (poštarine, terminalni troškovi, tranzitni troškovi, osnovna stopa vazdušnog prevoza pošte, poštarine za poštanske pakete i prijem pismonosnih pošiljaka za inostranstvo), sačinjava informacije i mišljenja po ovim pitanjima i preporučuje mere koje treba preduzeti.
1.10 Obezbeđuje ulazne podatke za Administrativni savet za sačinjavanje Nacrta strategije koja će se podneti na Kongresu.
1.11 Proučava probleme stručne nastave i obuke od interesa za države članice i njihove ovlašćene operatore, kao i za nove države i države u razvoju.
1.12 Proučava postojeće stanje i potrebe poštanskih usluga u novim zemljama i zemljama u razvoju i priprema odgovarajuće preporuke o načinima i sredstvima poboljšanja poštanskih službi u tim zemljama.
1.13 Vrši reviziju pravilnika Saveza u roku od šest meseci posle završetka Kongresa, ukoliko Kongres ne odluči drugačije; u slučaju hitne potrebe, Savet za poštansku eksploataciju može isto tako da izmeni ove Pravilnike i na drugim zasedanjima; u oba slučaja, Savet za poštansku eksploataciju je podređen direktivama Administrativnog saveta, u pogledu osnovne politike i načela.
1.14 Sačinjava predloge koji će se podneti na usvajanje ili Kongresu ili državama članicama, u skladu sa članom 140; usvajanje od strane Administrativnog saveta je neophodno kada se ovi predlozi odnose na pitanja iz njegove nadležnosti.
1.15 Razmatra, na zahtev jedne države članice, svaki predlog koji ova država članica dostavi Međunarodnom birou prema članu 139, o tome sačinjava komentare i zadužuje Biro da ih priključi ovom predlogu pre nego što ga podnese na usvajanje državama članicama.
1.16 Preporučuje, ako je potrebno, i eventualno posle usvajanja od strane Administrativnog saveta i konsultovanja sa svim državama članicama i, usvajanje pravila ili novog postupka, dok Kongres ne odluči po tom pitanju.
1.17 Sastavlja i podnosi, u obliku preporuka državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima, tehničke i eksploatacione standarde, kao i standarde iz drugih oblasti u okviru svoje nadležnosti, gde je jedinstvena praksa neophodna; isto tako sprovodi u slučaju potrebe izmene standarda koje je već utvrdio.
1.18 Utvrđuje okvir za organizovanje pomoćnih tela koje finansiraju korisnici i učestvuje u organizaciji ovih tela u skladu sa odredbama člana 152.
1.19 Prima i razmatra izveštaje pomoćnih tela koje finansiraju korisnici na godišnjem nivou.
1 Na svom prvom sastanku, koji saziva i otvara predsednik Kongresa, Savet za poštansku eksploataciju, između svojih članova bira predsedavajućeg, zamenika predsedavajućeg i predsedavajuće Komiteta i donosi svoj Pravilnik.
2 U načelu, Savet za poštansku eksploataciju se sastaje svake godine, u sedištu Saveza. Datum i mesto sastanka utvrđuje njegov predsedavajući, u dogovoru sa predsedavajućim Administrativnog saveta i Generalnim direktorom Međunarodnog biroa.
3 Predsedavajući i zamenik predsedavajućeg i predsedavajući i zamenici predsedavajućih Komiteta Saveta za poštansku eksploataciju čine Upravni odbor. Ovaj odbor priprema i upravlja radom svake sednice Saveta za poštansku eksploataciju i ispunjava sve zadatke koje mu ovaj poveri, ili za kojima se ukaže potreba u toku procesa strateškog planiranja.
4 Na osnovu Strategije Saveza koja je usvojena na Kongresu, a posebno dela koji se odnosi na strategiju stalnih tela Saveza, Savet za poštansku eksploataciju sačinjava, na svojoj prvoj sednici posle Kongresa, osnovni program rada koji sadrži izvestan broj taktika za realizaciju strategija. Ovaj osnovni program rada, koji obuhvata ograničeni broj tematskih projekata od zajedničkog interesa, revidira se svake godine, u zavisnosti od novih aktuelnosti i prioriteta.
5 Predsedavajući Konsultativnog komiteta predstavlja ovo telo na sastancima Saveta za poštansku eksploataciju, onda kada dnevni red obuhvata pitanja od značaja za Konsultativni komitet.
1 Posmatrači
1.1 U cilju obezbeđenja uspešne saradnje između dva tela, Administrativni savet može da imenuje predstavnike da prisustvuju sastancima Saveta za poštansku eksploataciju u svojstvu posmatrača.
1.2 Države članice Saveza koje nisu članovi Saveta, kao i posmatrači i ad hok posmatrači opisani u članu 105, mogu da učestvuju na plenarnim sednicama i sastancima Komiteta Saveta za poštansku eksploataciju, bez prava glasa.
2 Načela
2.1 Iz logističkih razloga, Savet za poštansku eksploataciju može da ograniči broj učesnika u svojstvu posmatrača i ad hok posmatrača. On takođe može da ograniči njihovo pravo na diskusiju tokom debata.
2.2 Posmatračima i ad hok posmatračima se može, na njihov zahtev, dozvoliti da sarađuju na preduzetim studijama, poštujući uslove koje Savet može da ustanovi da bi obezbedio učinak i efikasnost svog rada. Oni mogu takođe da budu pozvani da predsedavaju radnim grupama, projektnim timovima, kada njihovo znanje ili iskustvo to opravdavaju. Učešće posmatrača i ad hok posmatrača sprovodi se bez stvaranja dopunskih troškova za Savez.
2.3 U izuzetnim okolnostima, članovi Konsultativnog komiteta i ad hok posmatrači mogu biti isključeni sa sastanka, ili sa dela sastanka ili im može biti ograničeno pravo da dobijaju Opšta dokumenta, kada poverljivost predmeta sastanka ili dokument to zahtevaju. Odluku o ovakvom ograničenju, za svaki pojedinačan slučaj, može da donese svako nadležno telo ili njegov predsedavajući. Ovi različiti slučajevi se prijavljuju Administrativnom savetu i Savetu za poštansku eksploataciju, ako je reč o pitanjima od posebnog značaja za Savet za poštansku eksploataciju. Administrativni savet može, ako proceni da je neophodno, da ponovo razmotri ova ograničenja, konsultujući se sa Savetom za poštansku eksploataciju, kada je to potrebno.
1 Troškovi putovanja i boravka predstavnika država članica koji učestvuju u radu Saveta za poštansku eksploataciju padaju na teret tih država članica. Međutim, predstavnik svake države članice koja se, prema spisku Ujedinjenih Nacija, smatra ekonomski slabom, ima pravo, osim za sastanke koji se održavaju za vreme Kongresa, na naknadu cene povratne avionske karte ekonomske klase ili vozne karte prvog razreda, ili troškove putovanja bilo kojim drugim prevoznim sredstvom, pod uslovom da taj iznos ne bude viši od cene povratne avionske karte ekonomske klase.
1 Posle svakog zasedanja, Savet za poštansku eksploataciju obaveštava države članice, njihove ovlašćene operatore, Uže saveze i članove Konsultativnog komiteta o svom radu, uz dostavljanje, između ostalog, opšteg izveštaja i pregleda svojih rezolucija i odluka.
2 Savet za poštansku eksploataciju sačinjava za Administrativni savet godišnji izveštaj o svom radu.
3 Savet za poštansku eksploataciju sačinjava za Kongres sveobuhvatan izveštaj o svom radu, uključujući izveštaje pomoćnih tela koje finansiraju korisnici kao što je navedeno u članu 152, i dostavlja ga državama članicama Saveza, njihovim ovlašćenim operatorima i članovima Konsultativnog komiteta, najkasnije dva meseca pre početka rada Kongresa.
Konsultativni komitet (CC)
1 Cilj Konsultativnog komiteta je da predstavlja interese međunarodnog poštanskog sektora u širem smislu i da odredi okvir za efikasni dijalog između zainteresovanih strana.
1 Konsultativni komitet obuhvata:
1.1 nevladine organizacije koje predstavljaju korisnike, pružaoce usluge uručenja, udruženja radnika, dobavljače dobara i usluga u sektoru poštanskih usluga i slična udruženja pojedinaca i preduzeća koja su zainteresovana za podržavanje misije i ciljeva Saveza. Ove organizacije moraju biti registrovane unutar države članice Saveza;
1.2 članice koje Administrativni savet bira među svojim članovima;
1.3 članice koje Savet za poštansku eksploataciju bira među svojim članovima.
2 Operativni troškovi Konsulatativnog komiteta se dele između Saveza i članova Komiteta, na način koji utvrdi Administrativni savet.
3 Članovi Konsultativnog komiteta ne primaju nikakvu platu ili naknadu.
1 Pored članica koje određuje Administrativni savet i Savet za poštansku eksploataciju, o članstvu u Konsulatativnom komitetu se odlučuje nakon postupka podnošenja zahteva za prijem i odobrenja prijema, kojeg utvrđuje Administrativni savet, a koji se sprovodi saglasno članu 107.1.30.
2 Svaki član Konsultativnog komiteta određuje svog predstavnika.
1 Konsultativni komitet ima sledeće nadležnosti:
1.1 Proučava dokumente i izveštaje Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju. U izuzetnim okolnostima, može mu biti ograničeno pravo da dobija izvesne tekstove i dokumente, kada poverljivost predmeta sastanka ili dokument to zahtevaju. Odluku o ovakvom ograničenju, za svaki pojedinačan slučaj, može da donese svako nadležno telo ili njegov predsedavajući. Ovi pojedinačni slučajevi se prijavljuju Administrativnom savetu i Savetu za poštansku eksploataciju, ako je reč o pitanjima od posebnog značaja za ovo telo. Takođe, Administrativni savet može, ako proceni da je neophodno, da ponovo razmotri ova ograničenja, konsultujući se sa Savetom za poštansku eksploataciju, kada je to potrebno.
1.2 Vodi i učestvuje u razmatranju pitanja od značaja za članove Konsultativnog komiteta.
1.3 Razmatra pitanja koja se odnose na sektor poštanskih usluga i podnosi izveštaje o ovim pitanjima.
1.4 Doprinosi radu Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, uključujući podnošenje izveštaja i preporuka i davanje mišljenja na zahtev ova dva Saveta.
1.5 Podnosi preporuke Kongresu, nakon odobrenja istih od strane Administrativnog saveta a, kada je reč o pitanjima od interesa za Savet za poštansku eksploataciju, na osnovu razmatranja i mišljenja tog Saveta.
1 Konsultativni komitet se reorganizuje posle svakog Kongresa, prema smernicama koje utvrđuje Administrativni savet. Predsedavajući Administrativnog saveta predsedava na organizacionom sastanku Konsultativnog komiteta, kada se bira predsedavajući ovog komiteta.
2 Konsultativni komitet određuje svoju unutrašnju organizaciju i utvrđuje svoj pravilnik, uzimajući u obzir opšte principe Saveza i nakon odobrenja od strane Administrativnog saveta, a uz konsultovanje sa Savetom za poštansku eksploataciju.
3 Konsultativni komitet se sastaje jednom godišnje. Po pravilu, sastanci se održavaju u sedištu Saveza, u vreme zasedanja Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju. Datum i mesto svakog sastanka određuje predsedavajući Konsultativnog komiteta, u dogovoru sa predsedavajućima Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju i Generalnog direktora Međunarodnog biroa.
Predstavnici Konsultativnog komiteta u Administrativnom savetu, Savetu za poštansku eksploataciju i Kongresu
1 Da bi obezbedio efikasnu saradnju sa telima Saveza, Konsultativni komitet može da odredi predstavnike koji će učestvovati na sastancima Kongresa, Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, kao i sastancima svakog od njihovih Komiteta, u svojstvu posmatrača, bez prava glasa.
2 Članovi Konsultativnog komiteta pozivaju se na plenarne sednice i sastanke Komiteta Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, saglasno članu 105. Oni takođe mogu učestvovati u radu projektnih timova i radnih grupa pod uslovima ustanovljenim u članovima 109.2.2 i 115.2.2.
3 Predsedavajući Administrativnog saveta i predsedavajući Saveta za poštansku eksploataciju predstavljaju ova tela na sastancima Konsultativnog komiteta, onda kada dnevni red ovih sastanaka sadrži pitanja od značaja za ova tela.
1 Druge države članice Saveza i posmatrači i ad hok posmatrači pomenuti u članu 105 mogu da učestvuju na sastancima Konsultativnog komiteta, bez prava glasa.
2 Iz logističkih razloga, Konsultativni komitet može da ograniči broj učesnika u svojstvu posmatrača i ad hok posmatrača. On takođe može da ograniči njihovo pravo na diskusiju tokom debata.
3 U izuzetnim okolnostima, posmatrači i ad hok posmatrači mogu biti isključeni sa sastanka, ili sa dela sastanka. Na isti način može biti ograničeno njihovo pravo da dobijaju izvesne dokumente, kada poverljivost predmeta sastanka ili dokument to zahtevaju; odluku o ovakvom ograničenju, za svaki pojedinačni slučaj, može da donese svaki nadležni organ ili njegov predsednik; ovi slučajevi se prijavljuju Administrativnom savetu, kao i Savetu za poštansku eksploataciju, ako je reč o pitanjima od posebnog značaja za ovo telo. Takođe, Administrativni savet može, ako proceni da je neophodno, da ponovo razmotri ova ograničenja, konsultujući se sa Savetom za poštansku eksploataciju, kada je to potrebno.
Obaveštenje o aktivnostima Konsultativnog komiteta
1 Posle svakog zasedanja, Konsultativni komitet obaveštava Administrativni savet i Savet za poštansku eksploataciju o svom radu, upućujući predsednicima ovih tela, između ostalih, analitički izveštaj sa svojih sastanaka, kao i svoje preporuke i mišljenja.
2 Konsultativni komitet podnosi Administrativnom savetu izveštaj o godišnjem radu i jedan primerak izveštaja dostavlja Savetu za poštansku eksploataciju. Ovaj izveštaj je uključen u dokumentaciju Administrativnog saveta, koja se dostavlja državama članicama, njihovim ovlašćenim operatorima i Užim savezima, saglasno članu 111.
3 Konsultativni komitet sačinjava izveštaj Kongresu o svom ukupnom radu i dostavlja ga državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima, najmanje dva meseca pre početka rada Kongresa.
MEĐUNARODNI BIRO
Izbor i nadležnosti Generalnog direktora i Zamenika Generalnog direktora Međunarodnog biroa
Izbor Generalnog direktora i Zamenika Generalnog direktora Međunarodnog biroa
1 Generalnog direktora i Zamenika Generalnog direktora Međunarodnog biroa bira Kongres za period između dva Kongresa, a najmanje trajanje njihovog mandata je četiri godine. Njihov mandat se može obnoviti samo jedanput. Osim ako Kongres ne odluči drugačije, datum njihovog stupanja na dužnost utvrđen je za 1. januar godine posle Kongresa.
2 Najmanje sedam meseci pre otvaranja Kongresa, Generalni direktor Međunarodnog biroa šalje notu vladama država članica, pozivajući ih da podnesu eventualne kandidature za mesta Generalnog direktora i Zamenika Generalnog direktora, naznačavajući istovremeno da li su sadašnji Generalni direktor i Zamenik Generalnog direktora zainteresovani za obnavljanje svog prvobitnog mandata. Međunarodni biro mora primiti kandidature, zajedno sa biografskim podacima, najmanje dva meseca pre otvaranja Kongresa. Kandidati moraju biti državljani država članica koje ih predlažu. Međunarodni biro priprema potrebnu dokumentaciju za Kongres. Izbor Generalnog direktora i Zamenika Generalnog direktora vrši se tajnim glasanjem, a prvo se bira Generalni direktor.
3 Ako se mesto Generalnog direktora uprazni, Zamenik Generalnog direktora prihvata dužnosti Generalnog direktora do isteka trajanja njegovog mandata; on može biti biran za to mesto i zvanično se prihvata kao kandidat, pod uslovom da njegov prvobitni mandat u svojstvu Zamenika Generalnog direktora nije već jednom bio obnovljen na prethodnom Kongresu i da izjavi svoju zainteresovanost da bude smatran kandidatom za mesto Generalnog direktora.
4 Ako se mesta Generalnog direktora i Zamenika Generalnog direktora istovremeno uprazne, Administrativni savet bira, na osnovu kandidatura primljenih posle oglašavanja, Zamenika Generalnog direktora za period do sledećeg Kongresa. Za podnošenje kandidatura primenjuje se po analogiji stav 2.
5 Ako se uprazni mesto Zamenika Generalnog direktora, Administrativni savet, na predlog Generalnog direktora, zadužuje jednog od direktora stepena D2 Međunarodnog biroa, da do narednog Kongresa preuzme dužnosti Zamenika Generalnog direktora.
Nadležnosti Generalnog direktora
1 Generalni direktor organizuje, upravlja i rukovodi Međunarodnim biroom, čiji je zakoniti predstavnik.
2 U pogledu klasifikacije radnih mesta, imenovanja i napredovanja:
2.1 Generalni direktor je ovlašćen da klasifikuje radna mesta od stepena G1 do D2 i da imenuje i unapređuje funkcionere na te stepene;
2.2 Kod imenovanja na stepene P1 do D2, on je dužan da uzme u obzir profesionalne kvalifikacije kandidata, koje su preporučile države članice čiji su oni državljani, ili u kojima obavljaju svoje profesionalne aktivnosti, vodeći računa o pravičnoj geografskoj, kontinentalnoj i jezičkoj zastupljenosti. Radna mesta stepena D2 treba koliko je moguće, da budu popunjena kandidatima koji potiču iz različitih regiona i iz regiona iz kojih ne potiču Generalni direktor i Zamenik Generalnog direktora, vodeći računa o tome da je efikasnost Međunarodnog biroa najbitnija. U slučaju radnog mesta za koje su potrebne posebne kvalifikacije, generalni direktor može da traži kandidata spolja;
2.3 on takođe vodi računa, prilikom imenovanja novog funkcionera, da u načelu lica koja zauzimaju mesta stepena D2, D1 i P5 potiču iz različitih država članica Saveza;
2.4 prilikom unapređenja funkcionera Međunarodnog biroa na stepene D2, D1 i P5, nije obavezan da primenjuje isti princip kao u tački 2.3;
2.5 u postupku odabira, zahtevi pravične geografske i jezičke zastupljenosti dolaze posle ocene vrednosti kandidata;
2.6 Generalni direktor obaveštava Administrativni savet jednom godišnje o imenovanjima i unapređenjima u stepene P4 do D2.
3 Osim toga, Generalni direktor ima sledeće nadležnosti:
3.1 služi kao depozitar Akata Saveza i kao posrednik u postupku pristupanja i prijema u Savez, kao i istupanja iz Saveza;
3.2 saopštava odluke donete na Kongresu svim Vladama država članica;
3.3 saopštava svim državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima Pravilnike koje je doneo ili izmenio Savet za poštansku eksploataciju;
3.4 priprema nacrt godišnjeg budžeta Saveza na što je moguće nižem nivou, u skladu sa potrebama Saveza, i blagovremeno ga podnosi na razmatranje Administrativnom savetu; saopštava budžet državama članicama Saveza pošto ga je odobrio Administrativni savet i izvršava ga;
3.5 izvršava specifične aktivnosti koje traže organi Saveza i one koje su mu određene Aktima;
3.6 preuzima inicijative radi realizacije ciljeva koje su odredili organi Saveza, u okviru utvrđene politike i raspoloživosti fondova;
3.7 podnosi sugestije i predloge Administrativnom savetu ili Savetu za poštansku eksploataciju;
3.8 nakon završetka rada Kongresa, podnosi Savetu za poštansku eksploataciju predloge koji se odnose na potrebne izmene u Pravilnicima na osnovu odluka Kongresa, a saglasno Poslovniku Saveta za poštansku eksploataciju;
3.9 priprema za Administrativni savet, i na osnovu direktiva dobijenih od toga Saveta, nacrt Strategije Saveza za podnošenje Kongresu;
3.10 da za odobrenje i usvajanje u Administrativnom savetu, pripremi četvorogodišnji izveštaj o učinku država članica u sprovođenju Strategije Saveza, koju je odobrio prethodni Kongres i koji će se podneti na narednom Kongresu;
3.11 obezbeđuje predstavljanje Saveza;
3.12 posreduje u odnosima između:
3.12.1 Saveza i Užih saveza;
3.12.2 Saveza i Ujedinjenih nacija;
3.12.3 Saveza i međunarodnih organizacija čije su delatnosti od interesa za Savez;
3.12.4 Saveza i međunarodnih organizacija, udruženja ili preduzeća koje organi saveza žele da konsultuju ili da sa njima sarađuju;
3.13 vrši dužnost Generalnog sekretara organa Saveza i u tom svojstvu, vodeći računa o posebnim odredbama ovog Pravilnika, stara se o:
3.13.1 pripremi i organizaciji rada organa Saveza;
3.13.2 pripremi, izradi i distribuciji dokumenata, izveštaja i zapisnika;
3.13.3 radu sekretarijata u toku sastanaka organa Saveza;
3.14 prisustvuje sastancima organa Saveza i učestvuje u diskusijama bez prava glasa, s mogućnošću da to svoje pravo prisustva prenese na neko drugo lice.
Nadležnosti Zamenika Generalnog direktora
1 Zamenik Generalnog direktora pomaže Generalnom direktoru, kome je i odgovoran.
2 Ako je Generalni direktor odsutan ili sprečen u obavljanju svojih funkcija, Zamenik Generalnog direktora vrši njegove funkcije. Isti je slučaj kada se uprazni mesto generalnog direktora, što je pomenuto u članu 126.3.
Sekretarijat tela Saveza i Konsultativni komitet
1 Međunarodni biro obavlja poslove Sekretarijata tela Saveza i Konsultativnog komiteta, a za njegov rad odgovara Generalni direktor.
Priprema i distribucija dokumenata tela Saveza
1 Međunarodni biro priprema i stavlja na raspolaganje preko UPU sajta sva dokumenta objavljena nakon svakog zasedanja. Međunarodni biro obaveštava o postavljanju svakog novog e-dokumenta objavljenog na UPU sajtu, putem efikasnog sistema za web signalizaciju.
Spisak država članica (Ustav 2)
1 Međunarodni biro sastavlja i uredno vodi spisak država članica Saveza, navodeći u njemu razred doprinosa svake od njih, geografsku grupu kojoj pripadaju i njihov položaj u odnosu na Akta Saveza.
Obaveštenja. Mišljenja. Zahtevi za tumačenje i izmenu Akata. Ankete. Posredovanje u poravnanju računa (Ustav 20; Opšti propisi 139, 140, 143)
1 Međunarodni biro u svako doba stoji na raspolaganju Administrativnom savetu, Savetu za poštansku eksploataciju i državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima, da im pruži svako korisno obaveštenje o pitanjima koja se odnose na usluge.
2 Posebno, on je zadužen da prikuplja, usklađuje, objavljuje i dostavlja sva obaveštenja od interesa za međunarodne poštanske usluge, da daje mišljenje na zahtev stranaka u sporu o spornim pitanjima, da postupa prema zahtevima za tumačenje i izmenu Akata Saveza i, uopšte, da sprovodi studije i da obavlja poslove redakcijskog ili dokumentacionog karaktera koje mu navedena Akta nalažu ili koji se mogu od njega tražiti u interesu Saveza.
3 Isto tako, sprovodi ankete koje traže države članice i njihovi ovlašćeni operatori da bi pribavio mišljenje drugih država članica i njihovih ovlašćenih operatora o nekom određenom pitanju. Ishod ankete nema karakter glasanja i formalno ne obavezuje.
4 Može da posreduje, kao kliring kuća, u poravnanju svih vrsta računa koji se odnose na poštanske usluge.
5 Međunarodni biro garantuje poverljivost i bezbednost poslovnih podataka koje države članice i/ili njihovi operatori dostavljaju o obavljanju svojih dužnosti koje proističu iz Akata ili odluka Saveza.
1 Međunarodni biro ima zadatak da razvija poštansko-tehničku pomoć u svim njenim oblicima, u okviru međunarodne tehničke saradnje.
Obrasci koje dostavlja Međunarodni biro (Ustav 20)
1 Međunarodni biro je dužan da se stara o izradi međunarodnih kupona za odgovor i da njima snabdeva, po ceni koštanja, države članice i njihove ovlašćene operatore koji su ih naručili.
Akta Užih saveza i posebni aranžmani (Ustav 8)
1 Biroi Užih saveza ili, ako ovi ne postoje, jedna od strana ugovornica, dostavljaju Međunarodnom birou po dva primerka Akata Užih saveza i posebnih aranžmana, zaključenih primenom člana 8. Ustava.
2 Međunarodni biro vodi računa o tome da Akta Užih saveza i Posebni aranžmani ne sadrže nepovoljnije uslove za korisnike od uslova koji su predviđeni Aktima Saveza. Međunarodni biro ukazuje Administrativnom savetu na svaku nepravilnost utvrđenu primenom ove odredbe.
3 Međunarodni biro obaveštava države članice i njihove ovlašćene operatore o postojanju Užih saveza i posebnih aranžmana navedenih gore.
1 Međunarodni biro izdaje, na osnovu dokumenata koja mu se stavljaju na raspolaganje, časopis na nemačkom, engleskom, arapskom, kineskom, španskom, francuskom i ruskom jeziku.
Godišnji izveštaj o radu Saveza (Ustav 20; Opšti propisi 107.1.24)
1 Međunarodni biro sastavlja godišnji izveštaj o radu Saveza koji, kada ga usvoji Upravni odbor Administrativnog saveta, dostavlja državama članicama i/ili njihovim ovlašćenim operatorima, Užim savezima i Organizaciji Ujedinjenih nacija.
PODNOŠENJE, RAZMATRANJE PREDLOGA, OBAVEŠTENJA O USVOJENIM ODLUKAMA I STUPANJE NA SNAGU PRAVILNIKA I DRUGIH USVOJENIH ODLUKA
Postupak za podnošenje predloga Kongresu (Ustav 29)
1 Uz izuzetke predviđene u stavovima 2. i 5, postupak za podnošenje svih vrsta predloga koje države članice dostavljaju Kongresu sastoji se u sledećem:
1.1 primaju se predlozi koji stignu Međunarodnom birou najmanje šest meseci pre utvrđenog datuma Kongresa;
1.2 ne prima se nikakav nacrt redakcione prirode u periodu od šest meseci koji prethodi utvrđenom datumu Kongresa;
1.3 suštinski predlozi, koji stignu Međunarodnom birou u periodu između šest i četiri meseca pre utvrđenog datuma Kongresa, primaju se samo ako ih podrže najmanje dve države članice;
1.4 suštinski predlozi, koji stignu Međunarodnom birou u periodu između četiri i dva meseca pre utvrđenog datuma Kongresa, primaju se samo ako ih podrži najmanje osam država članica; predlozi koji stignu posle toga vremena se ne prihvataju;
1.5 izjave o podršci moraju se dostavljati Međunarodnom birou u istom roku u kojem se dostavljaju predlozi na koje se odnose.
2 Predlozi koji se odnose na Ustav ili Opšti pravilnik moraju se dostaviti Međunarodnom birou najmanje šest meseci pre početka rada Kongresa; predlozi koji stignu posle ovog datuma, ali pre otvaranja Kongresa, mogu se razmatrati samo ako Kongres tako odluči dvotrećinskom većinom država zastupljenih na Kongresu i ako su poštovani uslovi predviđeni u stavu 1.
3 Svaki predlog mora, po pravilu, imati samo jedan cilj i sadržati samo izmene koje taj cilj opravdava. Slično tome, svaki predlog koji može dovesti do većih troškova po Savez, mora da sadrži i naznaku finansijskog uticaja koju priprema država članica koja podnosi predlog, zajedno sa Međunarodnim biroom, tako da mogu da se utvrde finansijska sredstva koja su potrebna za implementaciju takvog predloga.
4 Nacrti predloga treba da sadrže naslov "Nacrt predloga" one države članice koja ih podnosi i Međunarodni biro ih objavljuje pod brojem koji se nalazi posle slova R. Predlozi koji ne nose ovu oznaku, ali koji se, po mišljenju Međunarodnog biroa, bave samo nacrtom, objavljuju se uz odgovarajuću naznaku; Međunarodni biro tada sačinjava spisak ovih predloga za Kongres.
5 Postupak propisan u st. 1. i 4. ne primenjuje se na predloge koji se tiču Pravilnika o postupanju na Kongresu, niti na amandmane već podnetih predloga.
Postupak za podnošenje predloga za izmenu Konvencije ili Aranžmana između dva Kongresa
1 Da bi se uzeo u razmatranje, svaki predlog koji se odnosi na Konvenciju ili Aranžmane, koji je podnela neka država članica između dva Kongresa, mora imati podršku najmanje dve druge države članice. Ovi predlozi se ne uzimaju u postupak ako Međunarodni biro u isto vreme ne dobije potreban broj izjava o podržavanju.
2 Ovi predlozi se upućuju drugim državama članicama posredstvom Međunarodnog biroa.
Razmatranje predloga za izmenu Konvencije ili Aranžmana između dva Kongresa
1 Na svaki predlog koji se odnosi na Konvenciju, Aranžmane i njihove Završne protokole primenjuje se sledeći postupak: kada država članica pošalje predlog Međunarodnom birou, Međunarodni biro prosleđuje ovaj predlog na uvid svim državama članicama. Njima se ostavlja rok od dva meseca da razmotre predlog i da Međunarodnom birou dostave svoje primedbe, ako ih ima. Amandmani nisu dozvoljeni. Po isteku roka od dva meseca, Međunarodni biro prosleđuje državama članicama sva mišljenja koja je prikupio i poziva sve države članice koje imaju pravo glasa, da se izjasne za predlog ili protiv njega. Za države članice koje se ne izjasne u roku od dva meseca, smatra se da su se uzdržale. Pomenuti rokovi računaju se od datuma objave cirkulara Međunarodnog biroa.
2 Ako se predlog odnosi na neki Aranžman ili njegov Završni protokol, samo države članice koje su ugovorne strane takvog Aranžmana mogu uzeti učešća u postupku navedenom u stavu 1.
Postupak kojim se Savetu za poštansku eksploataciju podnose predlozi za pripremu novih Pravilnika, saglasno odlukama donetim na Kongresu
1 Pravilnike Svetske poštanske konvencije i Aranžmana o poštansko-finansijskim uslugama donosi Savet za poštansku eksploataciju, saglasno odlukama koje je doneo Kongres.
2 Predlozi koji proizilaze na osnovu amandmana na Konvenciju ili na Aranžman o poštansko-finansijskim uslugama moraju biti podneti Međunarodnom birou istovremeno kada se Kongresu podnose predlozi na koje se ovi prvi odnose. Predloge može podneti jedna država članica Svetskog poštanskog saveza, bez podrške drugih država članica. Ove predloge treba poslati svim državama članicama, najkasnije mesec dana pre Kongresa.
3 Ostali predlozi koji se odnose na pravilnike koje treba da pregleda Savet za poštansku eksploataciju kako bi, tokom šest meseci posle Kongresa, pripremio nove pravilnike, moraju biti podneti Međunarodnom birou najmanje dva meseca pre Kongresa.
4 Predlozi koji se odnose na izmene koje treba uneti u pravilnike na osnovu odluka Kongresa, a koje su podnele države članice, moraju stići u Međunarodni biro najkasnije dva meseca pre početka rada Saveta za poštansku eksploataciju. Ove predloge treba dostaviti svim državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima, najkasnije mesec dana pre početka rada Saveta za poštansku eksploataciju.
Izmene Pravilnika od strane Saveta za poštansku eksploataciju
1 Predlozima izmena pravilnika se bavi Savet za poštansku eksploataciju.
2 Za predloge izmena Pravilnika ne traži se podrška država članica.
3 Takve predloge Savet za poštansku eksploataciju ne razmatra osim ako ne oceni da su hitno potrebni.
Obaveštavanje o odlukama usvojenim između dva Kongresa (Ustav 29; Opšti propisi 139, 140, 142)
1 Izmene unete u Konvenciju, Aranžmane i Završne protokole ovih Akata potvrđuje Generalni direktor Međunarodnog biroa obaveštavanjem Vlada država članica.
2 Izmene koje Savet za poštansku eksploataciju unese u Pravilnike i njihove Završne protokole Međunarodni biro saopštava državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima. Isti postupak se primenjuje i na tumačenja predviđena u članu 38.3.2 Konvencije i u odgovarajućim odredbama Aranžmana.
Stupanje na snagu Pravilnika i drugih odluka usvojenih između dva Kongresa
1 Pravilnici stupaju na snagu istog datuma i ostaju na snazi tokom istog vremenskog perioda kao Akta koja donosi Kongres.
2 Uz skladu sa stavom 1, odluke o izmeni Akata Saveza koje se usvoje između dva Kongresa stupaju na snagu tek po isteku najmanje tri meseca od njihovog objavljivanja.
FINANSIJE
Utvrđivanje troškova Savez (Ustav 21)
1 Shodno st. 2. do 6, godišnji troškovi za rad tela Saveza ne smeju preći 37.235.000 švajcarskih franaka od 2013. do 2016. godine.
2 Troškovi sazivanja sledećeg Kongresa (premeštanje sekretarijata, troškovi prevoza, troškovi montaže uređaja za simultano prevođenje, troškovi izrade dokumentacije za vreme Kongresa, itd.) ne smeju preći iznos od 2.900.000 švajcarskih franaka.
3 Administrativni savet je ovlašćen da prekorači iznose utvrđene u st. 1. i 2. zbog povećanja skala plata, doprinosa na ime penzija ili naknada, uključujući tu i naknade za radna mesta, koje su odobrile Ujedinjene nacije radi primene na njihovo osoblje na radu u Ženevi.
4 Administrativni savet je, takođe, ovlašćen da svake godine prilagođava iznose za druge izdatke, osim izdataka na osoblje, u zavisnosti od kretanja indeksa potrošačkih cena u Švajcarskoj.
5 Bez obzira na stav 1, Administrativni savet može, a u slučaju neodložno hitne potrebe i generalni direktor, odobriti prekoračenje utvrđenih granica izdataka, radi plaćanja važnih i nepredviđenih opravki zgrade Međunarodnog biroa, pod uslovom da taj iznos ne prelazi 125.000 švajcarskih franaka godišnje.
6 Ukoliko se krediti predviđeni u stavovima 1. i 2. pokažu nedovoljni za obezbeđenje dobrog funkcionisanja Saveza, ove granice mogu da budu prekoračene samo uz odobrenje većine država članica Saveza. Svaka konsultacija mora da sadrži potpuni izveštaj o činjenicama koje opravdavaju takav zahtev.
Regulisanje doprinosa država članica
1 Države koje pristupaju Savezu ili se primaju u svojstvo članica Saveza, kao i one koje istupaju iz Saveza, moraju da plate svoj doprinos za celu godinu u toku koje njihov prijem ili napuštanje postaje izvršno.
2 Države članice plaćaju unapred svoj doprinos godišnjim izdacima Saveza na osnovu budžeta koji utvrdi Administrativni savet. Ovi doprinosi treba da budu uplaćeni najkasnije prvog dana finansijske godine na koju se budžet odnosi. Posle tog roka, na dugovane iznose plaća se kamata u korist Saveza, po stopi od 6% godišnje, počev od četvrtog meseca.
3 Ako su stara dugovanja obaveznih doprinosa jedne države članice Savezu, bez kamata, jednaka ili veća od sume doprinosa te države članice za dve prethodne finansijske godine, ova država članica može neopozivo da prepusti Savezu ceo iznos ili deo svojih potraživanja od drugih država članica, prema postupku koji utvrdi Administrativni savet. Uslovi cesije potraživanja se utvrđuju na osnovu sporazuma koji se zaključi između države članice, njenih dužnika/poverilaca i Saveza.
4 Države članice koje iz pravnih ili drugih razloga nisu u mogućnosti da izvrše takvu cesiju, obavezuju se da zaključe amortizacioni plan svojih starih dugovanja.
5 Osim u izuzetnim okolnostima, plaćanje obaveznih starih dugovanja doprinosa Savezu ne može da traje duže od deset godina.
6 U izuzetnim slučajevima, Administrativni savet može da oslobodi neku državu članicu celine ili dela dugujuće kamate, ako ta država isplati u potpunosti glavnicu svojih starih dugovanja.
7 Država članica se takođe može, u okviru amortizacionog plana starih dugovanja koji je usvojio Administrativni savet, osloboditi celine ili dela kumulativne kamate; ovo oslobađanje je ipak uslovljeno potpunim i urednim izvršenjem amortizacionog plana u dogovorenom roku, najduže za deset godina.
8 Odredbe iz st. 3 do 7 se analogno primenjuju i na troškove prevođenja koje Međunarodni biro ispostavi državama članicama koje pripadaju jezičkim grupama.
1 Da bi se nadoknadio nedostatak sredstava finansiranja rada Saveza, obrazuje se Rezervni fond. Visinu Fonda utvrđuje Administrativni savet. Ovaj fond se popunjava, na prvom mestu, budžetskim viškovima. On može služiti i za uravnoteženje budžeta ili za smanjivanje iznosa doprinosa država članica.
2 U slučaju privremenih nedostataka sredstava finansiranja Saveza, Vlada Švajcarske konfederacije daje potrebne kratkoročne avanse, pod uslovima koji se sporazumno utvrđuju.
Kontrola knjigovodstva i računovodstva
1 Vlada Švajcarske konfederacije bez naknade, kontroliše knjigovodstvo i računovodstvo Međunarodnog biroa u okviru limita sredstava utvrđenog od strane Kongresa.
1 Svaka zemlja članica koja nije u mogućnosti da sprovede cesiju predviđenu članom 146.3 i koja ne prihvati da se podvrgne amortizacionom planu koji predloži Međunarodni biro saglasno članu 146.4, ili koja ga ne poštuje, automatski gubi pravo glasa na Kongresu i na sastancima Administrativnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju i ne može da bude birana u ova dva Saveta.
2 Automatske sankcije se službeno ukidaju sa trenutnim važenjem čim zemlja članica o kojoj se radi namiri svoja obavezna stara dugovanja doprinosa Savezu, glavnicu i kamatu, ili ako prihvati da se podvrgne amortizacionom planu svojih starih dugovanja.
Razredi doprinosa (Ustav 21; Opšti propisi 131, 145, 146, 147 i 148)
1 Države članice učestvuju u pokrivanju troškova Saveza, prema razredu doprinosa kojem pripadaju. Ovi razredi su sledeći:
- razred do 50 jedinica;
- razred do 45 jedinica;
- razred do 40 jedinica;
- razred do 35 jedinica;
- razred do 30 jedinica;
- razred do 25 jedinica;
- razred do 20 jedinica;
- razred do 15 jedinica;
- razred do 10 jedinica;
- razred do 5 jedinica;
- razred do 3 jedinice;
- razred do 1 jedinice;
- razred do 0.5 jedinica, predviđen za najmanje razvijene zemlje, navedene u listi zemalja Ujedinjenih nacija, i za druge zemlje koje označi Administrativni savet.
2 Pored razreda doprinosa navedenih u stavu 1, svaka država članica može izabrati da plaća broj jedinica doprinosa veći nego što odgovara razredu doprinosa kome ona pripada, a na minimalni vremenski period koji je jednak periodu između dva Kongresa. Obaveštenje o promeni se najkasnije dostavlja na Kongresu. Po isteku perioda između dva Kongresa, država članica se automatski vraća u svoj originalni broj jedinica doprinosa, osim ukoliko ne odluči da održi svoj doprinos na većem broju jedinica. Uplata dodatnih doprinosa će shodno tome, povećati rashode.
3 Države članice su uvršćene u jedan od navedenih razreda doprinosa u trenutku njihovog prijema ili pristupanja Savezu, na osnovu postupka predviđenog u članu 21.4 Ustava.
4 Države članice mogu kasnije da budu svrstane u niži razred doprinosa, pod uslovom da pošalju zahtev za promenom Međunarodnom birou najmanje dva meseca pre otvaranja Kongresa. Kongres daje neobavezujuće mišljenje o tom zahtevu za promenom razreda doprinosa. Država je slobodna da odluči da li će slediti mišljenje Kongresa. Konačna odluka države se šalje Sekretarijatu Međunarodnog biroa, pre završetka Kongresa. Ovaj zahtev za promenom, stupa na snagu kada i finansijske odredbe koje Kongres donese. Države članice koje nisu saopštile svoju želju da promene razred doprinosa u propisanom roku, zadržavaju se u razredu doprinosa kome su pripadale do tada.
5 Države članice ne mogu zahtevati da budu razvrstane u niži razred za više od jednog razreda odjedanput.
6 Međutim, u izuzetnim okolnostima, kao što su prirodne katastrofe, kada je neophodna međunarodna pomoć, Administrativni savet može odobriti privremeni prelazak za jedan niži razred doprinosa, samo jednom između dva Kongresa, na zahtev države članice, ako ona podnese dokaz da više ne može da zadrži razred doprinosa koji je prvobitno izabrala. Pod istim okolnostima, Administrativni savet može odobriti i privremeni prelazak u niži razred država članica koje ne pripadaju kategoriji najmanje razvijenih država i koje su već razvrstane u razred od jedne jedinice, tako što će ih razvrstati u razred od 0,5 jedinica.
7 Primenom stava 6. Administrativni savet može odobriti privremeno razvrstavanje u niži razred doprinosa najviše za period od dve godine, ili do idućeg Kongresa, ako se on održava pre kraja tog perioda. Po isteku utvrđenog perioda, država o kojoj se radi automatski ponovo stupa u svoj prvobitni razred doprinosa.
8 Protivno st. 4. i 5, za prelazak u viši razred doprinosa ne postoje nikakva ograničenja.
Plaćanje isporuka Međunarodnog biroa (Opšti propisi 134)
1 Isporuke koje Međunarodni biro vrši državama članicama i njihovim ovlašćenim operatorima uz naknadu, moraju se platiti u što je moguće kraćem roku, a najkasnije za šest meseci računajući od prvog dana u mesecu koji dolazi posle meseca u kome je Međunarodni biro poslao račun. Po isteku tog roka, na dugovane iznose zaračunava se kamata u korist Saveza u iznosu od 5% godišnje, a računajući od dana isteka navedenog roka.
Organizacija pomoćnih tela koje finansiraju korisnici
1 POC može, uz uslov da Administrativni savet to odobri, da osnuje određen broj pomoćnih tela koje finansiraju korisnici, volonterski, kako bi organizovao operativna, komercijalna, tehnička i ekonomska pitanja koja su u njegovoj nadležnosti po članu 18 Ustava, ali koja ne mogu da se finansiraju iz regularnog budžeta.
2 Nakon stvaranja takvog tela u okviru POC-a, POC odlučuje o osnovnom okviru statuta tela, uzimajući u obzir osnovna pravila i principe UPU kao međuvladine organizacije, i podnosi ga Administrativnom savetu na odobrenje. Osnovni okvir uključuje sledeće elemente:
2.1 mandat;
2.2 članstvo, uključujući i kategorije članova;
2.3 pravila za donošenje odluka, uključujući njegovu unutrašnju strukturu i njegov odnos sa ostalim UPU organima;
2.4 glasanje i načela predstavljanja;
2.5 finansiranje (pretplata, naknada za korišćenje, itd.);
2.6 sastav sekretarijata i upravljačku strukturu.
3 Svako pomoćno telo koje finansiraju korisnici organizuje svoje aktivnosti samostalno u osnovnom okviru koji je odlučio POC i odobrio CA, i priprema godišnji izveštaj o svojim aktivnostima koji odobrava POC.
4 Administrativni savet određuje pravila vezana za dodatne troškove koje pomoćna tela finansirana od strane korisnika treba da daju redovnom budžetu, i objavljuje ih u UPU Finansijskim Pravilnicima.
5 Generalni direktor Međunarodnog biroa određuje strukturu funkcija sekretarijata pomoćnih tela koja finansiraju korisnici u skladu sa Statutom zaposlenih i Pravilnicima, odobrenim od strane CA, koji važe za osoblje zaposleno u pomoćnim telima finansiranim od strane korisnika. Sekretarijat pomoćnih tela sastavni je deo Međunarodnog biroa.
6 Informacije koje se odnose na pomoćna tela koje finansiraju korisnici sačinjene u skladu sa ovim članom podnose se Kongresu nakon njihovog osnivanja.
ARBITRAŽA
Arbitražni postupak (Ustav 32)
1 U slučaju da se spor mora rešiti arbitražom između država članica, svaka država članica mora da obavesti drugu stranu pisanim putem o predmetu spora i obavesti je, posredstvom najave za pokretanje arbitraže, da želi da pokrene arbitražni postupak.
2 Ako se spor odnosi na operativna ili tehnička pitanja, svaka država članica može zahtevati od svog ovlašćenog operatora da postupa u skladu sa procedurom opisanom u sledećim stavovima i da prenese svoja ovlašćenja na svog operatora. Dotična država članica biće obaveštena o toku postupka i o rezultatu. Dotične države članice ili ovlašćeni operatori u daljem tekstu biće označeni kao "strane u arbitraži".
3 Strane u arbitraži mogu da imenuju jednog ili tri arbitra.
4 Kada strane u arbitraži odaberu da imenuju tri arbitra, svaka strana, u skladu sa stavom 2, bira za arbitra državu članicu ili ovlašćenog operatora koji nije direktno uključen u spor. Kada nekoliko država članica i/ili ovlašćenih operatora ima zajednički interes, oni će se u svrhu ovog stava smatrati jednom stranom.
5 Kada se strane dogovore oko imenovanja tri arbitra, trećeg arbitra strane zajedno biraju i on ne mora biti iz države članice ili ovlašćenog operatora.
6 Ako je reč o sporu koji se odnosi na jedan od Aranžmana, arbitri se mogu odrediti samo između država članica koje su strane potpisnice tog Aranžmana.
7 Strane u arbitraži mogu zajedničkim dogovorom da imenuju jednog arbitra, koji ne mora biti iz države članice ili ovlašćenog operatora.
8 Ako jedna ili obe strane u arbitraži u roku od tri meseca od dobijanja najave za pokretanje arbitraže ne imenuju arbitra ili arbitre, Međunarodni biro, ukoliko je to neophodno, poziva državu članicu u docnji da imenuje arbitra, ili sam imenuje istog automatski. Međunarodni biro neće biti uključen u donošenje odluka, osim ako to strane zajedno ne zahtevaju.
9 Strane u arbitraži mogu međusobno da se dogovore o rešenju spora u bilo koje vreme pre nego što je odluka doneta od strane arbitra ili arbitara. Obaveštenje o bilo kakvom povlačenju mora biti dostavljeno u pisanoj formi Međunarodnom birou u roku od 10 dana od kada strane postignu takav sporazum. Kada se strane dogovore da se povuku iz arbitražnog postupka, arbitar ili arbitri gube svoj autoritet da odlučuju o tom pitanju.
10 Arbitar ili arbitri moraju da donose odluke o sporovima na osnovu činjenica i predočenih dokaza. Sve informacije koje se odnose na spor moraju biti dostavljene obema stranama ali i arbitru ili arbitrima.
11 Odluka arbitra ili arbitara se donosi većinom glasova, i dostavlja se Međunarodnom birou i stranama u roku od šest meseci od dana objavljivanja najave za pokretanje arbitraže.
12 Arbitražni postupci su poverljivi, i samo kratak opis spora i odluka dostavljaju se u pisanoj formi Međunarodnom birou u roku od 10 dana nakon što se odluka dostavi stranama u arbitraži.
13 Odluka arbitra ili arbitara je konačna i obavezujuća za obe strane i ne podleže žalbama.
14 Strane u arbitraži dužne su da sprovedu odluku arbitra ili arbitara bez odlaganja. Kada država članica prenese svoja ovlašćenja na ovlašćenog operatora da pokrene i vodi arbitražni postupak, država članica odgovorna je da osigura da ovlašćeni operator sprovodi odluku arbitra ili arbitara.
JEZICI KOJI SE KORISTE U SAVEZU
Radni jezici Međunarodnog biroa
1 Radni jezici Međunarodnog biroa su francuski i engleski.
Jezici koji se koriste za dokumentaciju, diskusije i službenu prepisku
1 Za dokumentaciju Saveza koriste se francuski, engleski, arapski i španski jezik. Koriste se takođe nemački, kineski, portugalski i ruski jezik, pod uslovom da se samo najznačajnija osnovna dokumentacija izrađuje na ovim jezicima. I drugi jezici se koriste, pod uslovom da države članice koje to traže snose sve troškove.
2 Država ili države članice, koje traže neki drugi jezik koji nije zvanični jezik, obrazuju jezičku grupu.
3 Međunarodni biro objavljuje dokumentaciju na zvaničnom jeziku i na jezicima obrazovanih jezičkih grupa, neposredno ili posredovanjem regionalnih biroa ovih grupa, u skladu sa postupcima koji su dogovoreni sa Međunarodnim biroom. Objavljivanje na raznim jezicima vrši se po uobičajenom standardu.
4 Dokumentacija koju Međunarodni biro objavljuje neposredno, dostavlja se istovremeno na različitim traženim jezicima, koliko je to moguće.
5 Prepiska između država članica ili njihovih ovlašćenih operatora i Međunarodnog biroa i između Međunarodnog biroa i trećih lica može se vršiti na svakom jeziku za koji Međunarodni biro raspolaže prevodilačkom službom.
6 Troškovi prevođenja na bilo koji jezik, računajući tu i one koji nastaju primenom stava 5, padaju na teret jezičke grupe koja je tražila taj jezik. Države članice koje koriste službeni jezik plaćaju, na ime prevođenja neslužbenih dokumenata, paušalni doprinos, čiji je iznos po jedinici doprinosa jednak onom koji snose države članice koje koriste drugi radni jezik Međunarodnog biroa. Svi drugi troškovi isporuke dokumenata padaju na teret Saveza. Visina troškova koje snosi Savez za izradu dokumenata na nemačkom, kineskom, portugalskom i ruskom jeziku utvrđena je rezolucijom Kongresa.
7 Troškovi koji padaju na teret jedne jezičke grupe dele se između članova te grupe srazmerno njihovom doprinosu troškovima Saveza. Ovi troškovi mogu da se dele između jezičke grupe prema nekom drugom ključu, pod uslovom da se zainteresovane države članice o tome slože i da obaveste Međunarodni biro o svojoj odluci preko predstavnika grupe.
8 Međunarodni biro postupa prema svakom zahtevu za promenu jezika neke države članice u roku koji ne može biti duži od dve godine.
9 Za diskusije na sastancima organa Saveza dozvoljeni su francuski, engleski, španski, ruski i arapski jezik, primenom sistema za - sa ili bez elektronske opreme - čiji se izbor stavlja na procenu organizatora sastanka, posle konsultovanja sa Generalnim direktorom Međunarodnog biroa i zainteresovanim državama članicama.
10 Drugi jezici su takođe dozvoljeni za diskusije i sastanke navedene u stavu 9.
11 Delegacije koje koriste druge jezike obezbeđuju simultano prevođenje na jedan od jezika navedenih u stavu 9, bilo preko sistema navedenog u istom stavu, kada se mogu izvršiti potrebne tehničke izmene, bilo preko posebnih prevodilaca.
12 Troškovi prevodilačkih usluga dele se između država članica koje koriste isti jezik srazmerno njihovom doprinosu troškovima Saveza. Međutim, troškove montaže i održavanja tehničke opreme snosi Savez.
13 Države članice i/ili njihovi ovlašćeni operatori se mogu sporazumeti o tome koji će se jezik koristiti za službenu prepisku u njihovim međusobnim odnosima. Ako takav sporazum ne postoji, koristi se francuski jezik.
ZAVRŠNE ODREDBE
Uslovi za usvajanje predloga koji se odnose na Opšti pravilnik
1 Da bi postali izvršni, predlozi podneti Kongresu, a koji se odnose na ovaj Opšti pravilnik, moraju biti usvojeni od većine država članica zastupljenih na Kongresu koje imaju pravo glasa. U trenutku glasanja potrebno je da bude prisutno najmanje dve trećine država članica Saveza koje imaju pravo glasa.
Predlozi koji se odnose na Sporazume sa Ujedinjenim nacijama (Ustav 9)
1 Uslovi za usvajanje predviđeni u članu 156 primenjuju se isto tako na predloge koji imaju za cilj izmene Sporazuma zaključenih između Svetskog poštanskog saveza i Ujedinjenih nacija, ukoliko sami ti Sporazumi ne predviđaju uslove za izmenu odredaba koje sadrže.
Amandmani, stupanje na snagu i trajanje Opšteg pravilnika
1 Amandmani koje je usvojio Kongres, predmet su dodatnog protokola i ako Kongres ne odluči drugačije, oni stupaju na snagu u isto vreme kada i Akti koje je doneo isti taj Kongres.
3 Opšti pravilnik stupa na snagu 1. januara 2014. i ostaje na snazi neograničeno.
U potvrdu navedenog, opunomoćenici Vlada država članica su potpisali ovaj Opšti pravilnik u jednom primerku, koji se deponuje kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostavlja po jedan njegov prepis svakoj ugovornoj strani.
Sačinjeno u Dohi, 11. oktobra 2012.
Dole potpisani opunomoćenici vlada država članica Saveza, imajući u vidu član 22. stav 3. Ustava Svetskog poštanskog saveza zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, doneli su, sporazumno i shodno članu 25. stav 4. pomenutog Ustava, u ovoj Konvenciji, pravila koja se primenjuju na međunarodnu poštansku službu.
ZAJEDNIČKA PRAVILA KOJA SE PRIMENJUJU U MEĐUNARODNOM POŠTANSKOM SAOBRAĆAJU
1. Za potrebe Svetske poštanske konvencije, sledeći termini imaju definisana značenja:
1.1. paket: pošiljka koja se prevozi pod uslovima ove Konvencije i Pravilnika o poštanskim paketima;
1.2. zatvoreni zaključak: vreća sa nazivnicom ili skup vreća ili drugih posuda, sa ili bez olovne blombe sa pečatom, koje sadrže poštanske pošiljke;
1.3. pogrešno usmereni zaključci: zaključci (posude) primljeni u izmeničnoj pošti koja nije označena na (vrećnoj) nazivnici;
1.4. lični podaci: informacije potrebne za identifikaciju korisnika poštanske usluge;
1.5 pogrešno usmerene pošiljke: pošiljke primljene u izmeničnoj pošti, a adresovane za neku drugu izmeničnu poštu u drugoj državi članici;
1.6 poštanska pošiljka: opšti termin koji se odnosi na sve ono što se šalje poštanskom službom (pismonosne pošiljke, paketi, novčane uputnice, itd.);
1.7 tranzitni troškovi: nadoknada za usluge koje je prevoznik obavio u zemlji tranzita (ovlašćeni operator, druga služba ili kombinacija ove dve) u pogledu suvozemnog, pomorskog i/ili vazdušnog tranzita zaključaka;
1.8 terminalni troškovi: nadoknada koju ovlašćeni operator zemlje porekla plaća ovlašćenom operatoru zemlje odredišta na ime troškova nastalih u zemlji odredišta u vezi sa primljenim pismonosnim pošiljkama;
1.9 ovlašćeni operator: bilo koji vladin ili nevladin entitet zvanično određen od države članice da obavlja poštanske usluge i da ispunjava obaveze koje proizilaze iz Akata Saveza na svojoj teritoriji;
1.10 mali paket: pošiljka koja se prenosi pod uslovima ove konvencije i Pravilnika o pismonosnim pošiljkama;
1.11 deo poštarine za suvozemni prevoz u dolazu: nadoknada koju ovlašćeni operator zemlje porekla plaća ovlašćenom operatoru zemlje odredišta na ime troškova nastalih u zemlji odredišta u vezi sa primljenim paketima;
1.12 deo poštarine za suvozemni tranzit: nadoknada za usluge koje je prevoznik obavio u zemlji tranzita (ovlašćeni operator, druga služba ili kombinacija ove dve) u pogledu suvozemnog i/ili vazdušnog tranzita paketa preko teritorije te zemlje;
1.13 deo poštarine za pomorski prevoz: nadoknada za usluge koje je obavio prevoznik (ovlašćeni operator, druga služba ili kombinacija ove dve) koji učestvuje u pomorskom prevozu paketa;
1.14 univerzalna poštanska usluga: neprekidno obezbeđivanje kvalitetnih osnovnih poštanskih usluga na celoj teritoriji države članice, svim korisnicima, po pristupačnim cenama;
1.15 otvoreni tranzit: otvoreni tranzit, preko posredujuće zemlje, pošiljaka čiji broj ili masa ne opravdavaju sačinjavanje zatvorenih zaključaka za zemlju odredišta.
Određivanje jednog ili više entiteta odgovornih za ispunjavanje obaveza koje proističu iz pristupanja Konvenciji
1. Države članice će obavestiti Međunarodni biro, u roku od šest meseci od završetka Kongresa, o nazivu i adresi državnog tela zaduženog za nadzor po poštanskim pitanjima. U roku od šest meseci od završetka Kongresa, države članice će takođe obavestiti Međunarodni biro o nazivu i adresi jednog ili više operatora koji su zvanično ovlašćeni za obavljanje poštanskih usluga na svojoj teritoriji i za ispunjavanje obaveza koje proističu iz Akata Saveza. Međunarodni biro mora biti obavešten, u najkraćem roku, o svim promenama kod državnih tela i zvanično ovlašćenih operatora koje nastanu u periodu između dva Kongresa.
1. U cilju jačanja koncepta jedinstvene poštanske teritorije Saveza, države članice se staraju da svi korisnici/klijenti uživaju pravo na univerzalnu poštansku uslugu koja se sastoji u pružanju kvalitetnih osnovnih poštanskih usluga, neprekidno, na celoj teritoriji države, po pristupačnim cenama.
2. U tom cilju, države članice utvrđuju, u okviru svog nacionalnog poštanskog zakonodavstva ili pomoću drugih uobičajenih sredstava, asortiman poštanskih usluga, kao i uslove u pogledu kvaliteta i pristupačnih cena, vodeći računa istovremeno o potrebama stanovništva i o svojim nacionalnim osobenostima.
3. Države članice se staraju da operatori koji obavljaju univerzalnu poštansku uslugu obezbede odgovarajuću ponudu poštanskih usluga i ispunjavaju standarde kvaliteta.
4. Države članice se staraju da se pružanje univerzalne poštanske usluge obavlja na jednoj realnoj osnovi, čime se garantuje njena održivost.
1. Načelo slobode tranzita je izraženo u prvom članu Ustava. Ono obavezuje svaku državu članicu da obezbedi da njeni ovlašćeni operatori, uvek otpremaju najbržim vezama i najsigurnijim sredstvima, koje i sami koriste za sopstvene pošiljke, zatvorene zaključke i pismonosne pošiljke u otvorenom tranzitu, koje su im predali drugi ovlašćeni operatori. Ovaj princip se takođe odnosi na pogrešno usmerene pošiljke ili pogrešno usmerene zaključke.
2. Države članice koje ne učestvuju u razmeni pisama koja sadrže zarazne supstance ili radioaktivne materije, mogu da ne primaju takve pošiljke u otvorenom tranzitu preko svoje teritorije. Isto važi za pismonosne pošiljke, osim pisama, dopisnica i pošiljaka za slepa lica. To takođe važi i za tiskovine, časopise, magazine, male pakete i "M" vreće, čiji sadržaj ne zadovoljava zakonske odredbe koje propisuju uslove njihovog objavljivanja ili prometa u tranzitnoj zemlji.
3. Sloboda tranzita poštanskih paketa, koji se otpremaju suvozemnim i pomorskim putem, ograničena je na teritoriju zemalja koje učestvuju u ovoj službi.
4. Sloboda tranzita avionskih paketa zagarantovana je na celoj teritoriji Saveza. Međutim, države članice koje ne pružaju uslugu poštanskih paketa nisu u obavezi da obavljaju prenos avionskih paketa površinskim putem.
5. Ako jedna država članica ne poštuje odredbe o slobodi tranzita, ostale države članice imaju pravo da obustave poštanski saobraćaj sa tom državom članicom.
Vlasništvo nad poštanskim pošiljkama. Vraćanje iz poštanskih tokova. Izmena ili ispravka adrese. Nadoslanje. Vraćanje neuručivih pošiljaka pošiljaocu
1. Svaka poštanska pošiljka pripada pošiljaocu sve dok se ne uruči zakonskom vlasniku, osim ukoliko je bila zaplenjena shodno zakonodavstvu zemlje porekla ili zemlje odredišta i, u slučaju primene člana 18.2.1.1. ili 18.3. u skladu sa zakonodavstvom države tranzita.
2. Pošiljalac pismonosne pošiljke može zahtevati vraćanje pošiljke iz poštanskih tokova ili izmenu ili ispravku adrese. Poštarina i drugi uslovi propisani su Pravilnicima.
3. Države članice obezbeđuju da ovlašćeni operatori vrše nadoslanje poštanskih pošiljaka, ako je primalac promenio adresu, i vraćaju neuručive pošiljke pošiljaocu. Poštarina i drugi uslovi propisani su Pravilnicima.
1. Države članice ili njeni ovlašćeni operatori, u zavisnosti od nacionalne regulative, određuju poštarinu za različite međunarodne poštanske i posebne usluge, u skladu sa načelima navedenim u Konvenciji i njenim Pravilnicima. Poštarina u načelu mora biti povezana sa troškovima pružanja ovih usluga.
2. Zemlja porekla ili njen ovlašćeni operator, u zavisnosti od nacionalne regulative, utvrđuje poštarinu za prenos pismonosnih pošiljaka i poštanskih paketa. U poštarinu je uključena dostava pošiljaka na adresu pod uslovom da se u odredišnoj zemlji obavlja usluga dostave pošiljaka o kojima je reč.
3. Naplaćena poštarina, uključujući i onu koja je indikativno navedena u Aktima, treba da je bar jednaka onoj koja se naplaćuje za pošiljke u unutrašnjem saobraćaju sa istim karakteristikama (kategorija, količina, vreme prerade, itd.).
4. Države članice ili njeni ovlašćeni operatori, u zavisnosti od nacionalne regulative, imaju pravo da pređu gornje limite svake poštarine indikativno navedene u Aktima.
5. Vezano za najnižu granicu poštarine, utvrđene pod 3, države članice ili njeni ovlašćeni operatori mogu da odobre nižu poštarinu, u skladu sa nacionalnom regulativom, za pismonosne pošiljke i pakete primljene u svojoj zemlji. One tako mogu da odobre povlašćene tarife velikim korisnicima.
6. Od korisnika se ne može naplatiti druga vrsta poštarine, osim one predviđene u Aktima.
7. Svaki ovlašćeni operator zadržava poštarinu koju je naplatio, osim u slučajevima kada je to drugačije propisano u Aktima.
Oslobađanje od poštanskih naknada
1. Načelo
1.1. Slučajevi oslobađanja od poštanskih naknada, u smislu oslobađanja od plaćanja poštarine, izričito su propisani Konvencijom. Pored toga, Pravilnici mogu propisati i oslobađanje od plaćanja poštarine i oslobađanje od plaćanja tranzitnih troškova, terminalnih troškova i delova poštarine u dolazu za pismonosne pošiljke i poštanske pakete koji se odnose na poštansku službu, koje otpremaju države članice, ovlašćeni operatori i Uži savezi. Osim toga, pismonosne pošiljke i paketi koje Međunarodni biro Saveza otprema Užim savezima, državama članicama i ovlašćenim operatorima smatraju se pošiljkama koje se odnose na poštansku službu i oslobođene su od svih poštarina. Međutim, država porekla ili njen ovlašćeni operator može naplatiti dopunske avionske poštarine za gore navedene pošiljke.
2. Ratni zarobljenici i internirana civilna lica
2.1. Pismonosne pošiljke, poštanski paketi i pošiljke poštansko-finansijskih usluga upućene ratnim zarobljenicima, ili poslate od strane ratnih zarobljenika, neposredno ili preko biroa navedenih u Pravilnicima Konvencije i Aranžmanu o poštansko-finansijskim uslugama, oslobođene su plaćanja svake poštanske naknade, izuzev avionske dopunske poštarine. Pripadnici zaraćenih strana, uhapšeni i internirani u neku neutralnu zemlju, izjednačeni su s ratnim zarobljenicima u pravom smislu, kada je reč o primeni prethodnih odredbi.
2.2. Odredbe predviđene pod 2.1. primenjuju se i na pismonosne pošiljke, poštanske pakete i pošiljke poštansko-finansijskih usluga koje potiču iz drugih zemalja, a upućene su civilnim interniranim licima, ili ih oni šalju, neposredno ili preko biroa navedenih u Pravilnicima Konvencije i Aranžmanu o poštansko-finansijskim uslugama, na način kako je to utvrđeno Ženevskom konvencijom o zaštiti civilnih lica za vreme rata, od 12. avgusta 1949. godine.
2.3. Biroi navedeni u Pravilnicima Konvencije i Aranžmanu o poštansko-finansijskim uslugama uživaju isto tako oslobađanje od plaćanja poštarine za pismonosne pošiljke, poštanske pakete i pošiljke poštansko-finansijskih usluga koje se odnose na lica navedena pod 2.1. i 2.2. a koje oni šalju ili primaju, neposredno ili kao posrednici.
2.4. Paketi mase do 5 kilograma predaju se bez plaćanja poštarine. Granica mase se povećava na 10 kilograma za pakete čija je sadržina nedeljiva i za pakete upućene nekom logoru ili njegovim poverenicima, radi podele zarobljenicima.
2.5. U obračunu između ovlašćenih operatora, ne obračunava se poštarina za službene pakete i pakete upućene ratnim zarobljenicima i civilnim interniranim licima, osim avionske dopunske poštarine koja se primenjuje na avionske pakete.
3. Pošiljke za slepa lica (Sekogrami)
3.1. Svaka pošiljka za slepa lica koja se šalje od strane ili za neku organizaciju za slepa lica ili se šalje od strane slepog lica ili za slepo lice je oslobođena plaćanja svih poštanskih naknada, izuzev dopunske avionske poštarine, pod uslovom da se pomenute pošiljke prihvataju kao takve u unutrašnjem saobraćaju prijemnog ovlašćenog operatora;
3.2. U ovom članu:
3.2.1. slepo lice označava osobu koja je u svojoj zemlji registrovana kao slepo ili slabovido lice ili koja ispoljava kriterijume definicije Svetske zdravstvene organizacije o slepim ili slabovidim osobama;
3.2.2. organizacija za slepa lica označava instituciju ili udruženje koje pomaže slepim licima ili ih zvanično predstavlja;
3.2.3. pošiljke za slepa lica obuhvataju prepisku, literaturu u bilo kojem obliku, uključujući zvučne zapise, kao i opremu ili materijal svake vrste napravljen ili prilagođen kao pomoć slepim licima u prevazilaženju problema slepila, kako je navedeno u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama.
1. Termin "poštanska marka" je zaštićen po ovoj Konvenciji i rezervisan isključivo za marke koje ispunjavaju uslove iz ovog člana i Pravilnika.
2. Poštanske marke:
2.1. se izdaju i puštaju u promet samo uz odobrenje države članice ili teritorije, a u skladu sa Aktima Saveza;
2.2. su izraz suvereniteta i sadrže dokaz o unapred plaćenoj poštarini koja odgovara njihovoj stvarnoj vrednosti kada su nalepljene na poštanske pošiljke, u skladu sa Aktima Saveza;
2.3. moraju biti u prometu, za plaćanje poštarine unapred ili u filatelističke svrhe, u državi članici ili teritoriji na kojoj se izdaju, u skladu sa nacionalnom regulativom;
2.4. moraju biti dostupne svim građanima unutar države članice ili teritorije na kojoj se izdaju;
3. Poštanske marke sadrže:
3.1. naziv države članice ili teritorije na kojoj su izdate, ispisan latiničnim pismom1;
__________
1 Iz ovog pravila je izuzeta Velika Britanija, zemlja koja je izmislila poštansku marku.
3.2. nominalnu vrednost, izraženu:
3.2.1. u principu, u važećoj valuti zemlje ili teritorije na kojoj je izdata, ili kao slovo ili simbol;
3.2.2. drugim karakteristikama za identifikaciju.
4. Amblemi države, zvanične kontrolne oznake i logotip međuvladinih organizacija koji su otisnuti na poštanskim markama, zaštićeni su u smislu Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine;
5. Teme i motivi poštanskih maraka moraju biti:
5.1. u skladu sa duhom preambule Ustava Saveza i odluka koje su doneli organi Saveza;
5.2. u bliskoj vezi sa kulturnim identitetom države članice ili teritorije, ili takvi da doprinose širenju kulture ili održanju mira;
5.3. sa oznakom, kada obeležavaju značajne ličnosti ili događaje koji ne pripadaju državi članici ili teritoriji, koja jasno određuje državu članicu ili teritoriju o kojoj je reč;
5.4. bez političkog sadržaja ili bilo koje teme koja je uvredljive prirode za neku ličnost ili zemlju;
5.5. od velikog značaja za zemlju članicu ili teritoriju;
6. Otisci plaćene poštarine, otisci mašine za frankiranje i otisci dobijeni štamparskom mašinom ili drugim štamparskim postupkom saglasno Aktima Saveza, mogu se koristiti samo uz odobrenje države ili teritorije članice.
7. Pre izdavanja poštanskih maraka uz upotrebu novih materijala ili tehnologija, države članice dostavljaju Međunarodnom birou neophodne informacije o kompatibilnosti izdatih maraka sa mašinama za preradu. Međunarodni biro dalje o tome obaveštava ostale države članice i njihove ovlašćene operatore.
Bezbednost u poštanskom saobraćaju
1. Države članice i njeni ovlašćeni operatori primenjuju sigurnosne mere definisane bezbednosnim standardima Saveza i donose i primenjuju proaktivne strateške aktivnosti u oblasti bezbednosti na svim nivoima poštanske eksploatacije, radi očuvanja i povećanja poverenja javnosti u poštansku službu, u interesu svih zaposlenih. Ova strategija se prvenstveno sastoji iz načela usaglašavanja sa uslovima pružanja elektronskih najavljenih podataka o poštanskim pošiljkama pri primeni odredaba (uključujući vrste poštanskih pošiljaka i kriterijume za iste) usvojenih od strane Saveta za poštansku eksploataciju i Administrativnog saveta, u skladu sa tehničkim standardima Svetskog poštanskog saveza za slanje poruka. Strategija takođe treba da sadrži razmenu informacija o očuvanju sigurnog i bezbednog transporta i tranzita zaključaka između država članica i njihovih ovlašćenih operatora.
2. Sve bezbednosne mere koje se primenjuju u transportnom lancu međunarodnog poštanskog saobraćaja moraju biti srazmerne riziku ili pretnjama na koje se odnose, i moraju se sprovoditi tako da ne narušavaju svetske poštanske ili trgovinske tokove, uzimajući u obzir specifičnosti poštanske mreže. Bezbednosne mere koje imaju potencijalni globalni uticaj na poštansku eksploataciju moraju se usaglašavati, međunarodno koordinirati i sprovoditi na uravnotežen način, uz učešće svih relevantnih zainteresovanih strana.
1. Države članice i/ili njihovi ovlašćeni operatori su dužne da usvoje i primenjuju proaktivnu održivu strategiju razvoja na svim nivoima poštanske eksploatacije, sa posebnim osvrtom na ekološke, društvene i privredne aktivnosti, kao i da promovišu svest o održivom razvoju poštanskog sektora.
1. Poštanske pošiljke
1.1. države članice preduzimaju sve neophodne mere za sprečavanje dole navedenih dela i gonjenje i kažnjavanje svakog lica za koje se utvrdi da je krivo za:
1.1.1. stavljanje opojnih droga i psihotropnih materija, kao i eksploziva, zapaljivih ili drugih opasnih materija, u poštanske pošiljke, kada njihovo stavljanje nije izričito dozvoljeno Konvencijom;
1.1.2. stavljanje u poštanske pošiljke predmeta pedofilnog ili pornografskog karaktera koji predstavlja zloupotrebu dece.
2. Sredstva plaćanja poštarine i načini plaćanja
2.1. države članice preduzimaju sve neophodne mere za sprečavanje, gonjenje i kažnjavanje svakog prekršaja u vezi sa načinima plaćanja poštarine utvrđenim u ovoj Konvenciji, kao što su:
2.1.1. poštanske marke, u opticaju ili povučene iz prometa;
2.1.2. otisci plaćene poštarine;
2.1.3. otisci mašina za frankiranje ili otisci štamparskih mašina;
2.1.4. međunarodni kuponi za odgovor;
2.2. U ovoj Konvenciji, prekršaji u vezi sa sredstvima plaćanja poštarine odnose se na bilo koje od dole navedenih dela učinjenih s namerom da se na nelegitiman način ostvari dobitak za sebe ili treće lice. Sledeća dela su kažnjiva:
2.2.1. falsifikovanje, imitiranje ili krivotvorenje bilo kog sredstva plaćanja poštarine, ili svaki nelegalni ili zabranjeni postupak u vezi sa njihovom neovlašćenom proizvodnjom;
2.2.2. korišćenje, puštanje u promet, reklamiranje, distribuiranje, širenje, transport, izlaganje, prikazivanje ili objavljivanje bilo kog sredstva plaćanja poštarine koje je falsifikovano, imitirano ili krivotvoreno;
2.2.3. korišćenje ili puštanje u promet, u poštanske svrhe, bilo kog sredstva plaćanja poštarine koje je već ranije korišćeno;
2.2.4. pokušaj da se izvrši neki od navedenih prekršaja.
3. Reciprocitet
3.1. Što se tiče sankcija, ne pravi se razlika između postupaka navedenih pod 2, bez obzira da li su u pitanju nacionalna ili inostrana sredstva plaćanja poštarine; ova odredba ne podleže reciprocitetu po bilo kom zakonskom ili ugovornom osnovu.
1. Lični podaci o korisnicima mogu se upotrebljavati samo u onu svrhu zbog koje su prikupljani, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
2. Lični podaci o korisnicima se mogu obelodaniti samo onim trećim licima kojima je važećim nacionalnim zakonodavstvom dozvoljen pristup datim podacima.
3. Države članice i njihovi ovlašćeni operatori su dužni da garantuju poverljivost i bezbednost ličnih podataka o korisnicima, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.
4. Ovlašćeni operatori su dužni da obaveste svoje korisnike o načinu na koji se koriste njihovi lični podaci, a posebno o svrsi prikupljanja tih podataka.
PRAVILA KOJA SE PRIMENJUJU NA PISMONOSNE POŠILJKE I POŠTANSKE PAKETE
PRUŽANJE USLUGA
1. Države članice odnosno njihovi ovlašćeni operatori obezbeđuju prijem, preradu, prevoz i uručenje pismonosnih pošiljaka.
2. Pismonosne pošiljke su:
2.1. prioritetne pošiljke i neprioritetne pošiljke, do 2 kilograma;
2.2. pisma, dopisnice, tiskovine i mali paketi, do 2 kilograma;
2.3. pošiljke za slepa lica (sekogrami), do 7 kilograma;
2.4. posebne vreće koje sadrže novine, časopise, knjige i slične tiskovine za istog primaoca na istoj adresi pod nazivom "M vreće", do 30 kilograma.
3. Pismonosne pošiljke se klasifikuju bilo prema brzini prerade pošiljaka ili prema sadržaju pošiljaka u skladu sa Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
4. Veće granice mase od onih navedenih u stavu 2 primenjuju se fakultativno za izvesne kategorije pismonosnih pošiljaka pod uslovima utvrđenim u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama.
5. Prema stavu 8. ovog člana, države članice se takođe staraju da njihovi ovlašćeni operatori obavljaju prijem, preradu, prevoz i uručenje poštanskih paketa do 20 kilograma, bilo na osnovu odredaba Konvencije, bilo, u slučaju paketa u polazu i posle postignutog bilateralnog sporazuma, koristeći sva druga sredstva koja su najpogodnija za njihove korisnike.
6. Granice mase preko 20 kilograma primenjuju se fakultativno za izvesne kategorije poštanskih paketa pod uslovima utvrđenim u Pravilniku o poštanskim paketima.
7. Svaka država članica čiji ovlašćeni operator ne obavlja prevoz paketa, može da prenese izvršenje odredaba Konvencije na transportna preduzeća. Ona može, istovremeno, da ograniči ovu uslugu na pakete koji potiču iz ili se upućuju u mesta koja ova preduzeća opslužuju.
8. Bez obzira na stav 5, države članice koje pre 1. januara 2001. godine nisu bile potpisnice Aranžmanima o poštanskim paketima, nisu u obavezi da pružaju uslugu poštanskih paketa.
Klasifikacija pismonosnih pošiljaka na osnovu njihovog formata
1. U okviru klasifikacionih sistema navedenih u članu 13.3, pismonosne pošiljke se takođe mogu razvrstavati na osnovu njihovog formata na mala pisma (P), velika pisma (G) i glomazna pisma (E). Limiti koji se odnose na veličinu i masu su definisani u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama.
1. Države članice obezbeđuju obavljanje sledećih obaveznih dopunskih usluga:
1.1. preporučeno rukovanje za prioritetne i avionske pismonosne pošiljke u polazu;
1.2. preporučeno rukovanje za sve preporučene pismonosne pošiljke u dolazu.
2. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori mogu obezbediti sledeće fakultativne dopunske usluge u odnosima između onih ovlašćenih operatora koji su se dogovorili da pružaju usluge:
2.1. označavanje vrednosti za pismonosne pošiljke i pakete;
2.2. otkupnine za pismonosne pošiljke i pakete;
2.3. hitne dostave za pismonosne pošiljke i pakete;
2.4. uručenje lično primaocu preporučenih pismonosnih pošiljaka ili pismonosnih pošiljaka sa označenom vrednošću;
2.5. oslobađanja od plaćanja poštarine i dažbina za uslugu uručenja pismonosnih pošiljaka i paketa;
2.6. lomljivih i glomaznih paketa;
2.7. "Consignment" za grupisane pošiljke od samo jednog pošiljaoca, a upućene za inostranstvo;
2.8. uslugu vraćanja robe, koja podrazumeva vraćanje robe od strane primaoca originalnom prodavcu, uz pisano odobrenje prodavca.
3. Sledeće tri dopunske usluge sadrže i obavezni i fakultativni deo:
3.1. pošiljka sa plaćenim odgovorom u međunarodnom poštanskom saobraćaju (IBRS), je u osnovi fakultativna. Međutim, sve države članice ili njihovi ovlašćeni operatori su obavezni da obezbede uslugu vraćanja pošiljaka IBRS;
3.2. međunarodni kuponi za odgovor, koji se mogu zameniti u svakoj državi članici. Međutim, prodaja međunarodnih kupona za odgovor je fakultativna;
3.3. povratnica za preporučene pismonosne pošiljke, pakete i pošiljke sa označenom vrednošću. Sve države članice ili njihovi ovlašćeni operatori primaju povratnice u dolaznom saobraćaju. Međutim, povratnica u polaznom saobraćaju je fakultativna.
4. Opis ovih usluga kao i njihova poštarina utvrđeni su Pravilnicima.
5. Kada su uslugom obuhvaćene i dole navedene usluge koje podležu posebnoj poštarini u unutrašnjem saobraćaju, ovlašćeni operatori imaju pravo da naplate istu poštarinu kao onu koja se naplaćuje za međunarodne pošiljke, pod uslovima utvrđenim u Pravilnicima:
5.1. uručenje malih paketa preko 500 grama;
5.2. pismonosne pošiljke primljene u poslednjem času;
5.3. pošiljke primljene posle redovnog radnog vremena šaltera;
5.4. preuzimanje pošiljke na adresi pošiljaoca;
5.5. povlačenje pismonosne pošiljke posle redovnog radnog vremena šaltera;
5.6. poste restante;
5.7. ležarina za pismonosne pošiljke preko 500 grama, i za pakete;
5.8. isporuka paketa, po osnovu izveštaja o prispeću;
5.9. naplata naknade za pokriće rizika od više sile.
EMS i integrisani logistički servis
1. Države članice ili njihovi i ovlašćeni operatori mogu međusobno da se dogovore da obezbeđuju sledeće usluge, koje su opisane u Pravilnicima:
1.1. EMS, poštanska ekspres usluga za dokumente i robu, koja, kad god je to moguće, predstavlja najbrži fizički vid poštanske usluge. Ova usluga se može obavljati na bazi Standardnog EMS multilateralnog sporazuma ili na bazi bilateralnog sporazuma;
1.2. integrisani logistički servis je usluga koja u potpunosti zadovoljava logističke zahteve korisnika i koja obuhvata faze pre i posle fizičkog prenosa robe i dokumenata.
1. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori mogu međusobno da se dogovore da obavljaju sledeće elektronske poštanske usluge, koje su opisane u Pravilnicima:
1.1. elektronska poštanska pošiljka, odnosno elektronska poštanska usluga koja podrazumeva slanje elektronskih poruka i informacija od strane ovlašćenih operatora;
1.2. preporučena elektronska poštanska pošiljka, odnosno bezbedna elektronska poštanska usluga sa dokazom o slanju i dokazom o uručenju elektronske poruke kroz bezbedan komunikacioni kanal do autentifikovanih korisnika;
1.3. elektronski poštanski žig, koji pruža evidencionu potvrdu elektronskog događaja, u datom obliku i vremenu, u kojem učestvuje jedna ili više strana;
1.4. elektronski poštanski sandučić, koje omogućava slanje elektronskih poruka od strane autentifikovanih pošiljalaca, kao i uručenje i čuvanje elektronskih poruka i informacija za autentifikovanog primaoca.
Pošiljke koje se ne primaju. Zabrane
1. Opšte
1.1. Ne primaju se pošiljke koje ne ispunjavaju uslove propisane Konvencijom i Pravilnicima. Ne primaju se pošiljke koje se šalju u svrhu obmane ili sa namerom da se izbegne puno plaćanje odgovarajuće poštarine.
1.2. Izuzeci od zabrana sadržanih u ovom članu, utvrđeni su Pravilnicima.
1.3. Sve države članice ili ovlašćeni operatori imaju mogućnost da prošire spisak zabrana navedenih u ovom članu, sa čijom se primenom može početi odmah po njihovom unošenju u odgovarajuću listu.
2. Zabrane koje se odnose na sve vrste pošiljaka
2.1. Zabranjeno je stavljati dole navedene predmete u sve vrste pošiljaka:
2.1.1. opojne droge i psihotropne materije, kao što je to propisano od strane Međunarodnog odbora za kontrolu narkotika (International Narcotic Control Board), ili druge nelegalne lekove koji su zabranjeni u zemlji odredišta;
2.1.2. bestidne ili nemoralne predmete;
2.1.3. falsifikate i predmete piraterije;
2.1.4. druge predmete čiji je uvoz ili promet zabranjen u zemlji odredišta;
2.1.5. predmete koji, po svojoj prirodi ili pakovanju, mogu biti opasni za službenike ili građane i koji mogu isprljati ili oštetiti druge pošiljke, poštansku opremu ili imovinu trećeg lica;
2.1.6. dokumenta koja imaju karakter aktuelne i lične prepiske, razmenjene između lica koja nisu pošiljalac i primalac ili lica koja sa njima stanuju.
3. Eksplozivne, zapaljive ili radioaktivne materije i opasne supstance
3.1. Zabranjeno je stavljati u sve vrste pošiljaka eksplozivne, zapaljive ili druge opasne supstance, kao i radioaktivne materije.
3.2. Stavljanje replika i neaktivnih eksplozivnih naprava i vojne borbene tehnike, uključujući neaktivne granate, neaktivne čaure i sl. zabranjeno je u svim poštanskim pošiljkama;
3.3. Izuzetno, prihvatljive su one opasne materije za koje je u Pravilnicima posebno navedeno da se mogu primati.
4. Žive životinje
4.1. Zabranjeno je stavljanje živih životinja u sve vrste poštanskih pošiljaka.
4.2. Izuzetno se primaju u pismonosnim pošiljkama koje nisu pošiljke sa označenom vrednošću:
4.2.1. pčele, pijavice i svilene bube;
4.2.2. paraziti i utamanjivači štetnih insekata, namenjeni za kontrolu ovih insekata, a koji se razmenjuju između zvanično priznatih ustanova;
4.2.3. vinske mušice (fam. Drosophilidae) radi bio-medicinskog istraživanja, a koje se razmenjuju između zvanično priznatih ustanova;
4.3. Izuzetno se primaju u poštanskim paketima:
4.3.1. žive životinje čiji je prevoz poštom dozvoljen poštanskim propisima i/ili nacionalnim zakonodavstvom dotičnih zemalja.
5. Stavljanje prepiske u pakete
5.1. Zabranjeno je stavljati u poštanske pakete dole navedene predmete:
5.1.1. prepisku, izuzimajući arhivski materijal, razmenjenu između lica koja nisu pošiljalac i primalac ili lica koja sa njima stanuju.
6. Metalni novac, novčanice i drugi vredni predmeti
6.1. Zabranjeno je stavljati metalni novac, novčanice, ili bilo kakve hartije od vrednosti na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit ili druge dragocene predmete:
6.1.1. u pismonosne pošiljke bez označene vrednosti;
6.1.1.1. međutim, ako nacionalno zakonodavstvo države porekla i odredišta to dozvoljava, ovi predmeti se mogu otpremati u zatvorenom omotu kao preporučene pošiljke;
6.1.2. u pakete bez označene vrednosti, osim gde nacionalno zakonodavstvo države porekla i odredišta to dozvoljava;
6.1.3. u pakete bez označene vrednosti razmenjene između dve države koje primaju pakete sa označenom vrednošću;
6.1.3.1. osim toga, država članica ili ovlašćeni operator mogu zabraniti stavljanje zlata u polugama u pakete sa označenom vrednošću ili bez označene vrednosti koji potiču sa njene teritorije ili se upućuju na njenu teritoriju ili se otpremaju u otvorenom tranzitu preko njene teritorije; država članica može da ograniči stvarnu vrednost ovakvih pošiljaka.
7. Tiskovine i pošiljke za slepa lica (sekogrami):
7.1. ne mogu imati zabelešku niti sadržati bilo kakav predmet koji ima karakter prepiske;
7.2. ne mogu sadržati poštansku marku niti oblik frankiranja, žigosan ili ne, kao ni bilo kakvu hartiju koja predstavlja neku novčanu vrednost, osim u slučajevima kada pošiljka sadrži kao prilog dopisnicu, kovertu ili omot sa štampanom adresom pošiljaoca pošiljke ili njegovog zastupnika u zemlji prijema ili odredišta originalne pošiljke, koja je frankirana za vraćanje.
8. Postupak sa pogrešno primljenim pošiljkama
8.1. Postupak sa pogrešno primljenim pošiljkama utvrđen je Pravilnicima. Međutim, pošiljke koje sadrže predmete navedene pod 2.1.1, 2.1.2, 3.1. i 3.2. ni u kom slučaju se ne otpremaju na odredište, niti se uručuju primaocima, niti se vraćaju mestu porekla. U slučaju da su predmeti navedeni pod 2.1.1, 3.1 i 3.2. otkriveni u toku tranzita, sa takvim predmetima se postupa u skladu sa unutrašnjim zakonodavstvom zemlje tranzita.
1. Svaki ovlašćeni operator je dužan da primi potražnice za pakete ili preporučene pošiljke, ili vrednosne pošiljke predate njegovoj službi ili bilo kom drugom ovlašćenom operatoru, pod uslovom da su potražnice podnete u roku od šest meseci, računajući od prvog narednog dana nakon predaje pošiljke. Prenos potražnica obavlja se putem preporučene prioritetne pošte, EMS pošiljaka ili elektronskim putem. Period od šest meseci tiče se odnosa između podnosioca zahteva i ovlašćenih operatora i ne obuhvata prenos potražnica između ovlašćenih operatora.
2. Potražnice se rešavaju u skladu sa uslovima propisanim u Pravilnicima.
3. Postupak sa potražnicama je besplatan. Međutim, ako se zahteva korišćenje usluge EMS, dopunski troškovi padaju u načelu na teret podnosioca takvog zahteva.
Carinski pregled. Carinske i druge dažbine
1. Ovlašćeni operatori zemlje porekla i zemlje odredišta ovlašćeni su da, prema zakonodavstvu tih zemalja, podnose pošiljke na carinski pregled.
2. Za pošiljke podnete na carinski pregled može se naplatiti poštarina za podnošenje na carinski pregled, čiji je predviđeni iznos utvrđen u Pravilnicima. Ova poštarina se naplaćuje samo za podnošenje na carinski pregled i carinske formalnosti koje su opterećene carinskim dažbinama ili svakom drugom dažbinom iste prirode.
3. Ovlašćeni operatori koji imaju ovlašćenje da obavljaju carinjenje u ime korisnika, bilo u ime samog korisnika ili ovlašćenog operatora zemlje odredišta, mogu da naplate od korisnika carinske dažbine zasnovane na stvarnim troškovima postupka carinjenja. Ove carinske dažbine mogu se naplatiti za sve pošiljke prijavljene na carini, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, uključujući i one koje su izuzete iz carinske procedure. Korisnici moraju biti unapred informisani o pomenutim carinskim dažbinama.
4. Ovlašćeni operatori imaju ovlašćenje da naplate od pošiljalaca ili primalaca pošiljaka, prema slučaju, carinske i sve druge eventualne dažbine.
Razmena zatvorenih zaključaka sa vojnim jedinicama
1. Zatvoreni pismonosni zaključci se mogu razmenjivati posredovanjem suvozemnih, pomorskih ili vazdušnih službi drugih zemalja:
1.1. između pošta jedne od država članica i komandanata vojnih jedinica stavljenih na raspolaganje Organizaciji Ujedinjenih nacija;
1.2. između komandanata ovih vojnih jedinica;
1.3. između pošta jedne od država članica i komandanata pomorskih, vazdušnih ili vojnih jedinica, ratnih brodova ili vojnih aviona te iste zemlje, stacioniranih u inostranstvu;
1.4. između komandanata pomorskih, vazdušnih ili vojnih jedinica, ratnih brodova ili vojnih aviona iste zemlje.
2. Pismonosne pošiljke sadržane u zaključcima navedenim pod 1. moraju biti isključivo adresovane na ili poslate od strane članova vojnih jedinica ili glavnih štabova i posada brodova ili aviona na koje zaključci glase ili koji ih otpremaju. Poštarinu i uslove otpreme koji se na njih primenjuju određuje, prema svojim pravilima, ovlašćeni operator države članice koja je stavila na raspolaganje vojnu jedinicu ili kojoj pripadaju brodovi ili avioni.
3. U nedostatku posebnog sporazuma, ovlašćeni operator države članice koja je stavila na raspolaganje vojnu jedinicu ili kojoj pripadaju ratni brodovi ili vojni avioni duguje dotičnim ovlašćenim operatorima tranzitne troškove za zaključke, terminalne troškove i troškove vazdušnog prevoza.
Standardi i ciljevi kvaliteta usluga
1. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori moraju da utvrde i objave svoje standarde i ciljeve kvaliteta usluga u pogledu roka dostave za pismonosne pošiljke i pakete u dolazu.
2. Ovi standardi i ciljevi kvaliteta usluga, uvećani za vreme koje je uobičajeno potrebno za carinjenje, ne smeju biti nepovoljniji od onih koji se primenjuju na slične pošiljke u svom unutrašnjem saobraćaju.
3. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori moraju takođe da utvrde i objave standarde kvaliteta usluga od prijema do uručenja "s kraja na kraj" za prioritetne i avionske pismonosne pošiljke, kao i pakete i ekonomske/ površinske pakete.
4. Države članice ili njihovi ovlašćeni operatori moraju da nadziru i mere primenu standarda kvaliteta usluga.
ODGOVORNOST
Odgovornost ovlašćenih operatora. Naknada štete
1. Opšte odredbe
1.1. Osim u slučajevima predviđenim u članu 24, ovlašćeni operatori su odgovorni:
1.1.1. za gubitak, orobljenje ili oštećenje preporučenih pošiljaka, običnih paketa i pošiljaka sa označenom vrednošću;
1.1.2. za vraćanje preporučenih pošiljaka, pošiljaka sa označenom vrednošću i običnih paketa za koje nije dat razlog neuručenja.
1.2. Ovlašćeni operatori ne snose odgovornost za pošiljke koje nisu obuhvaćene pod tačkama 1.1.1. i 1.1.2.
1.3. U svim ostalim slučajevima koji nisu obuhvaćeni ovom Konvencijom, ovlašćeni operatori nisu odgovorni.
1.4. Kada je gubitak, potpuno orobljenje ili potpuno oštećenje preporučenih pošiljaka, običnih paketa ili pošiljaka sa označenom vrednošću, rezultat slučaja više sile, koji ne daje pravo na obeštećenje, pošiljalac ima pravo na vraćanje naplaćene poštarine prilikom predaje pošiljke, izuzev poštarine za osiguranje.
1.5. Iznosi koje treba isplatiti kao naknadu ne mogu biti viši od iznosa naznačenih u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama i u Pravilniku o poštanskim paketima.
1.6. U slučajevima utvrđene odgovornosti, indirektna šteta, neostvarena dobit ili moralna šteta ne uzimaju se u obzir prilikom određivanja iznosa obeštećenja koji treba isplatiti.
1.7. Sve odredbe koje se odnose na odgovornost ovlašćenih operatora moraju biti precizne, obavezujuće i sveobuhvatne. Odgovornost ovlašćenih operatora nikada, čak ni u slučaju grube greške, ne sme biti izvan granica utvrđenih Konvencijom i Pravilnicima.
2. Preporučene pošiljke
2.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja preporučene pošiljke, pošiljalac ima pravo na naknadu štete utvrđenu Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama. Ako pošiljalac zahteva iznos manji od iznosa utvrđenog Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama, ovlašćeni operatori mogu da plate ovaj manji iznos i da na toj osnovi budu obeštećeni od bilo kog drugog ovlašćenog operatora, uključenog u ceo proces.
2.2. U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja preporučene pošiljke, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja odgovara, u načelu, stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja.
3. Obični paketi
3.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja običnog paketa, pošiljalac ima pravo na naknadu štete utvrđenu Pravilnikom o poštanskim paketima. Ako pošiljalac potražuje iznos koji je manji od iznosa predviđenog u Pravilniku o poštanskim paketima, ovlašćeni operatori imaju mogućnost da isplate ovaj manji iznos i da na toj osnovi budu obeštećeni od drugih eventualno uključenih ovlašćenih operatora.
3.2. U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja običnog paketa, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja u načelu odgovara stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja.
3.3. Ovlašćeni operatori mogu se dogovoriti da u svojim međusobnim odnosima primenjuju iznos po paketu utvrđen Pravilnikom o poštanskim paketima, bez obzira na masu paketa.
4. Pošiljke sa označenom vrednošću
4.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja, u načelu, odgovara iznosu označene vrednosti u SDR.
4.2. U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ima pravo na naknadu štete koja, u načelu, odgovara stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja. Ona, međutim, ni u kom slučaju ne može preći iznos označene vrednosti u SDR.
5. Ako su preporučena pismonosna pošiljka ili pismonosna pošiljka sa označenom vrednošću vraćeni bez navedenog razloga vraćanja, pošiljalac ima pravo samo na refundaciju plaćenih troškova slanja.
6. Ako je vraćen paket, bez navedenog razloga vraćanja, pošiljalac ima pravo samo na refundaciju troškova plaćenih prilikom slanja paketa u zemlji porekla i na troškove prouzrokovane vraćanjem iz zemlje odredišta.
7. U slučajevima predviđenim pod 2, 3 i 4, naknada štete se izračunava po tržišnoj ceni, preračunatoj u SDR, predmeta ili robe iste vrste, u mestu i u vreme kada je pošiljka primljena na otpremu. U nedostatku tržišne cene, naknada štete se izračunava prema redovnoj vrednosti predmeta ili robe, procenjenih na istim osnovama.
8. U slučaju obeštećenja zbog gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja preporučene pošiljke, običnog paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ili primalac, prema slučaju, ima pravo, pored toga, na vraćanje plaćene poštarine, izuzev poštarine za preporučeno rukovanje ili rukovanje pošiljkom sa označenom vrednošću. Isto važi i za preporučene pošiljke, obične pakete ili pošiljke sa označenom vrednošću koje je primalac odbio da primi zbog njihovog lošeg stanja, ako se ono može pripisati poštanskoj službi i uključuje njenu odgovornost.
9. Bez obzira na odredbe pod 2, 3 i 4, primalac ima pravo na naknadu štete za orobljenu, oštećenu ili izgubljenu preporučenu pošiljku, obični paket ili pošiljku sa označenom vrednošću, ukoliko se pošiljalac ovog svog prava u pisanoj formi odrekne u korist primaoca. Ovo odricanje od prava na naknadu nije neophodno u slučajevima gde su pošiljalac i primalac ista osoba.
10. Ovlašćeni operator zemlje porekla može da isplaćuje pošiljaocima u svojoj zemlji odštetu predviđenu unutrašnjim propisima te zemlje za preporučene pošiljke i pakete bez označene vrednosti, pod uslovom da ne bude manja od one koja je utvrđena pod 2.1. i 3.1. To isto važi i za ovlašćene operatore zemlje odredišta, kada se naknada štete isplaćuje primaocu. Iznosi utvrđeni pod 2.1. i 3.1. se ipak moraju primenjivati:
10.1. u slučaju postupka protiv odgovornog ovlašćenog operatora; ili
10.2. u slučaju kada se pošiljalac odrekne svojih prava u korist primaoca.
11. Neće se praviti nikakve rezerve koje se odnose na prekoračenje rokova za potražnice i isplate naknade štete ovlašćenim operatorima, uključujući rokove i uslove koji su propisani Pravilnicima, osim u slučaju sklapanja bilateralnog ugovora.
Nepostojanje odgovornosti država članica i ovlašćenih operatora
1. Ovlašćeni operatori prestaju da budu odgovorni za preporučene pošiljke, pakete i pošiljke sa označenom vrednošću koje su dostavili pod uslovima utvrđenim u njihovim propisima za pošiljke iste vrste. Odgovornost ipak postoji:
1.1. kada se orobljenje ili oštećenje utvrdi bilo pre uručenja, bilo u toku uručenja pošiljke;
1.2. kada to unutrašnji propisi dozvoljavaju, primalac ili pošiljalac, ako se pošiljka vraća u mesto porekla, stavi primedbe prilikom preuzimanja orobljene ili oštećene pošiljke;
1.3. kada je, ukoliko to unutrašnji propisi dozvoljavaju, preporučena pošiljka dostavljena u poštanski kovčežić, a primalac izjavi u potražnom postupku da je nije primio;
1.4. kada primalac ili, u slučaju vraćanja u mesto porekla, pošiljalac paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću, i pored propisno potvrđenog uručenja, bez odlaganja izjavi ovlašćenom operatoru koji mu je pošiljku uručio da je utvrdio štetu. On mora da podnese dokaz da orobljenje ili oštećenje nije nastalo posle uručenja. Termin "bez odlaganja" se primenjuje u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
2. Države članice ili ovlašćeni operatori nisu odgovorni:
2.1. u slučaju više sile, shodno članu 15.5.9;
2.2. kada ne mogu da pruže podatke o pošiljkama zbog toga što su službena dokumenta uništena usled više sile, pod uslovom da ne postoji neki drugi dokaz o njihovoj odgovornosti;
2.3. kada je šteta nastala zbog greške ili nehata pošiljaoca ili proizilazi iz prirode sadržine pošiljke;
2.4. kada je reč o pošiljkama čija sadržina potpada pod spisak zabrana predviđenih u članu 18;
2.5. u slučaju zaplene na osnovu zakonodavstva zemlje odredišta, prema obaveštenju države članice ili ovlašćenog operatora te zemlje;
2.6. kada je reč o pošiljkama sa označenom vrednošću, na kojima je lažno označena viša vrednost od stvarne vrednosti sadržine;
2.7. kada pošiljalac nije podneo potražnicu u roku od šest meseci, računajući od narednog dana nakon predaje pošiljke;
2.8. kada je reč o paketima ratnih zarobljenika i interniranih civilnih lica;
2.9. kada postoji sumnja da je pošiljalac imao lažne namere sa ciljem da dobije naknadu štete.
3. Države članice ili ovlašćeni operatori ne preuzimaju nikakvu odgovornost za carinske deklaracije, bez obzira na oblik u kome su sastavljene, ili za odluke carinskih organa donete prilikom pregleda pošiljaka podnetih na carinski pregled.
1. Pošiljalac pošiljke je odgovoran za povrede zaposlenih u pošti i za sve štete prouzrokovane na drugim poštanskim pošiljkama kao i na poštanskoj opremi, slanjem predmeta koji se ne prihvataju za prevoz ili nepoštovanjem uslova prijema.
2. U slučaju štete prouzrokovane na drugim poštanskim pošiljkama, pošiljalac je odgovoran za svaku oštećenu pošiljku u istoj meri kao i ovlašćeni operatori.
3. Pošiljalac ostaje odgovoran čak i ako pošta primi takvu pošiljku.
4. Međutim, ukoliko je pošiljalac poštovao uslove kod predaje pošiljke, on nije odgovoran ako je bilo greške ili nehata ovlašćenog operatora ili prevoznika u toku rukovanja pošiljkom nakon prijema.
1. Zadržavajući pravo podnošenja zahteva protiv odgovornog ovlašćenog operatora, obaveza isplate naknade štete i vraćanja poštarine i dažbina pada na teret, prema slučaju, na ovlašćenog operatora porekla ili ovlašćenog operatora odredišta.
2. Pošiljalac može da se odrekne svojih prava na naknadu štete u korist primaoca. Pošiljalac, ili primalac u slučaju odricanja od prava na naknadu, može ovlastiti treće lice da primi naknadu štete, ako nacionalno zakonodavstvo to dozvoljava.
Eventualno vraćanje isplaćene naknade štete od pošiljaoca ili primaoca
1. Ako se, posle isplaćene naknade štete, pronađe preporučena pošiljka, paket ili pošiljka sa označenom vrednošću ili deo pošiljke, koji su ranije smatrani izgubljenim, pošiljalac ili, prema slučaju, primalac se obaveštava da mu je pošiljka na raspolaganju u roku od tri meseca, ako vrati iznos isplaćene naknade štete. On se istovremeno izjašnjava kome pošiljka treba da bude uručena. U slučaju da on odbije ili ne dostavi odgovor u datom roku, isti se postupak sprovodi prema primaocu ili pošiljaocu, prema slučaju, dajući mu isti rok za odgovor.
2. Ako pošiljalac ili primalac odbiju da preuzmu pošiljku ili ne odgovore u roku propisanom u stavu 1, ona postaje svojina ovlašćenog operatora ili, ako je takav slučaj, ovlašćenih operatora koji su isplatili štetu.
3. U slučaju da se naknadno pronađe pošiljka sa označenom vrednošću, za čiju se sadržinu ispostavi da je niže vrednosti od isplaćene naknade štete, pošiljalac ili primalac, prema slučaju, mora vratiti iznos te naknade da bi mu pošiljka bila uručena, što nema uticaja na posledice koje proizlaze iz lažnog označavanja vrednosti.
POSEBNE ODREDBE O PISMONOSNIM POŠILJKAMA
Predaja pismonosnih pošiljaka u inostranstvu
1. Ovlašćeni operatori nisu dužni da otpremaju niti da uručuju primaocima pismonosne pošiljke koje pošiljaoci, nastanjeni na teritoriji tih država članica, predaju na otpremu ili daju da se predaju na otpremu u stranoj zemlji, a u cilju korišćenja povoljnih uslova u pogledu tarifa koje se tamo primenjuju.
2. Odredbe predviđene pod 1. primenjuju se podjednako na pismonosne pošiljke pripremljene u zemlji u kojoj živi pošiljalac, koje su zatim prenete preko granice, kao i na pismonosne pošiljke pripremljene u nekoj stranoj zemlji.
3. Ovlašćeni operator odredišta ima pravo da traži od pošiljaoca i, ako to ne učini, onda od ovlašćenog operatora porekla, plaćanje poštarine za unutrašnji saobraćaj. Ako ni pošiljalac ni ovlašćeni operator porekla ne prihvate da plate tu poštarinu u roku koji je odredio ovlašćeni operator odredišta, onda ovlašćeni operator odredišta može ili da vrati pošiljke ovlašćenom operatoru porekla uz pravo da mu budu nadoknađeni troškovi vraćanja, ili da sa ovim pošiljkama postupa u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.
4. Ovlašćeni operatori nisu dužni da otpremaju niti da uručuju primaocima pismonosne pošiljke koje su pošiljaoci predali ili dali da se predaju u velikoj količini u nekoj drugoj zemlji, a ne u onoj u kojoj borave, ako je iznos terminalnih troškova za naplatu niži od iznosa koji bi bio naplaćen da su pošiljke bile predate u zemlji boravišta pošiljaoca. Ovlašćeni operator odredišta ima pravo da od ovlašćenog operatora porekla traži plaćanje nadoknade srazmerno nastalim troškovima, koji ne mogu biti viši od većeg od sledeća dva iznosa: ili 80% od poštarine u unutrašnjem saobraćaju koja se primenjuje na odgovarajuće pošiljke, ili iznosa poštarina shodno članovima od 30.5 do 30.9, 30.10 do 30.11, ili 31.8, prema slučaju. Ako ovlašćeni operator porekla ne prihvati da plati traženi iznos u roku koji je odredio ovlašćeni operator odredišta, tada ovaj može ili da vrati pošiljke ovlašćenom operatoru porekla, uz pravo da mu budu nadoknađeni troškovi vraćanja, ili da sa ovim pošiljkama postupa u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
NAKNADE
POSEBNE ODREDBE O PISMONOSNIM POŠILJKAMA
Terminalni troškovi. Opšte odredbe
1. Uz rezervu izuzetaka utvrđenih u Pravilnicima, svaki ovlašćeni operator koji od drugog ovlašćenog operatora prima pismonosne pošiljke, ima pravo da od ovlašćenog operatora porekla naplati naknadu za troškove koje joj prouzrokuju primljene međunarodne pošiljke.
2. U cilju primene odredaba o plaćanju terminalnih troškova njihovih ovlašćenih operatora, zemlje i teritorije su razvrstane saglasno spisku koji je u tu svrhu sačinio Kongres u rezoluciji C 77/2012, kao što sledi:
2.1. zemlje i teritorije u ciljnom sistemu pre 2010. godine;
2.2. zemlje i teritorije u ciljnom sistemu od 2010. i 2012. godine;
2.3. zemlje i teritorije u ciljnom sistemu od 2014. godine (nove zemlje u ciljnom sistemu);
2.4. zemlje i teritorije u tranzicionom sistemu.
3. Odredbe ove Konvencije o plaćanju terminalnih troškova predstavljaju prelazne mere ka usvajanju sistema plaćanja na kraju tranzicionog perioda.
4. Pristup unutrašnjem režimu. Direktni pristup
4.1. U načelu, svaki ovlašćeni operator zemlje koja je bila u ciljnom sistemu pre 2010. godine omogućava drugom ovlašćenom operatoru iste poštarine, rokove i uslove koje nude u svom unutrašnjem saobraćaju, pod istim uslovima koje daju korisnicima u svojoj zemlji. Na ovlašćenom operatoru odredišta je da odluči da li je ovlašćeni operator porekla ispunio rokove i uslove direktnog pristupa.
4.2. Ovlašćeni operatori zemalja u ciljnom sistemu pre 2010. godine su dužni da drugim ovlašćenim operatorima zemalja koje su bile u ciljnom sistemu pre 2010. godine omoguće iste poštarine, rokove i uslove koje nude u svom unutrašnjem saobraćaju, pod istim uslovima koje daju korisnicima u svojoj zemlji.
4.3. Ovlašćeni operatori zemalja koje su se priključile ciljnom sistemu od 2010. godine mogu ponuditi određenom broju ovlašćenih operatora primenu domaćih uslova, na bazi reciprociteta, na probni period od 2 (dve) godine. Nakon tog perioda, moraju odlučiti da li prestaju sa ponudom uslova iz unutrašnjeg saobraćaja ili nastavljaju sa omogućavanjem pomenutih uslova svim ovlašćenim operatorima. Međutim, ako ovlašćeni operatori zemalja koje su se pridružile ciljnom sistemu od 2010. godine zatraže od drugih ovlašćenih operatora iz zemalja koje su bile u ciljnom sistemu pre 2010. godine omogućavanje uslova iz unutrašnjeg saobraćaja, onda moraju i oni da omoguće svim ovlašćenim operatorima one poštarine, rokove i uslove koje pružaju u unutrašnjem saobraćaju, a pod uslovima koji su identični uslovima koje daju korisnicima u svojoj zemlji.
4.4. Ovlašćeni operatori zemalja u tranzicionom sistemu mogu da se opredele da drugim ovlašćenim operatorima ne daju mogućnost primene svojih unutrašnjih uslova. Međutim, oni mogu da izaberu da određenom broju ovlašćenih operatora omoguće pristup unutrašnjim uslovima, na bazi reciprociteta, za period od 2 (dve) godine. Nakon tog perioda, moraju odlučiti da li prestaju sa omogućavanjem uslova iz unutrašnjeg saobraćaja ili nastavljaju sa omogućavanjem pomenutih uslova svim ovlašćenim operatorima.
5. Naknade terminalnih troškova zasnivaju se na kvalitetu usluga u zemlji odredišta. Stoga je Savet za poštansku eksploataciju ovlašćen da izmeni naknade u čl. 30. i 31, kako bi podstakao učešće u sistemima praćenja kvaliteta usluga i nagradio ovlašćene operatore koji su postigli ciljeve kvaliteta usluga. Savet za poštansku eksploataciju takođe može utvrditi visinu kazni koje se plaćaju u slučaju nedovoljnog kvaliteta usluga, pri čemu minimalne naknade ne smeju biti manje od iznosa navedenih u čl. 30. i 31.
6. Bilo koji ovlašćeni operator se može u potpunosti ili delimično odreći naknade predviđene pod 1.
7. U svrhu plaćanja terminalnih troškova, M vreće mase do 5 kilograma tretiraju se kao da im je masa 5 kilograma. Stopa terminalnih troškova za M vreće iznosi:
7.1. za 2014. godinu, 0,815 SDR po kilogramu;
7.2. za 2015. godinu, 0,838 SDR po kilogramu;
7.3. za 2016. godinu, 0,861 SDR po kilogramu;
7.4. za 2017. godinu, 0,885 SDR po kilogramu;
8. Za preporučene pošiljke postoji dodatno plaćanje od 0,617 SDR po pošiljci za 2014. godinu, 0,634 SDR po pošiljci za 2015. godinu, 0,652 SDR po pošiljci za 2016. godinu i 0,670 SDR po pošiljci za 2017. godinu. Za pošiljke sa označenom vrednošću dodatno plaćanje iznosi 1,234 SDR po pošiljci za 2014. godinu, 1,269 SDR po pošiljci za 2015. godinu, 1,305 SDR po pošiljci za 2016. godinu i 1,342 SDR po pošiljci za 2017. godinu. Savet za poštansku eksploataciju ovlašćen je da dopuni iznos naknade za ove i druge dopunske usluge, kada te usluge sadrže dodatne karakteristike koje se posebno navode u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama.
9. Za preporučene pošiljke i pošiljke sa označenom vrednošću na kojima se ne nalazi oznaka bar koda ili koje su označene bar kodom koji nije usaglašen sa Tehničkim standardom Svetskog poštanskog saveza S10, primenjuje se dodatno plaćanje od 0,5 SDR po pošiljci, osim ako je drugačije dogovoreno bilateralnim sporazumom.
10. U svrhu plaćanja terminalnih troškova, pismonosne pošiljke otpremljene u velikom broju od strane istog pošiljaoca i primljene u istom zaključku ili u različitim zaključcima u skladu sa uslovima navedenim u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama, smatraju se "pošiljkama u velikom broju". Plaćanje za pošiljke u velikom broju se utvrđuje shodno čl. 30 i 31.
11. Svaki ovlašćeni operator može, na osnovu bilateralnog ili multilateralnog sporazuma, da primenjuje i druge sisteme plaćanja terminalnih troškova.
12. Ovlašćeni operatori mogu fakultativno da razmenjuju neprioritetne pošiljke, primenjujući 10% popusta na stope prioritetnih terminalnih troškova.
13. Odredbe koje se primenjuju između ovlašćenih operatora iz zemalja u ciljnom sistemu odnose se na bilo kog ovlašćenog operatora iz zemalja u tranzicionom sistemu, koji želi da se priključi ciljnom sistemu. Savet za poštansku eksploataciju može utvrditi odgovarajuće prelazne mere Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama. Kompletne odredbe ciljnog sistema mogu se primeniti na bilo kog novog ciljnog ovlašćenog operatora, koji izjavi da želi da primenjuje sve pomenute odredbe bez prelaznih mera.
Terminalni troškovi. Odredbe koje se primenjuju na tokove poštanskih pošiljaka između ovlašćenih operatora zemalja u ciljnom sistemu
1. Naknada za pismonosne pošiljke, uključujući i pošiljke u velikom broju, izuzev M vreća i IBRS pošiljaka, utvrđena je primenom stopa po pošiljci i po kilogramu, koje odražavaju troškove prerade u zemlji odredišta; Naknade za prioritetne pošiljke u unutrašnjem saobraćaju koje su deo univerzalne usluge, koristiće se kao osnova za izračunavanje stopa terminalnih troškova.
2. Stope terminalnih troškova u ciljnom sistemu se izračunavaju uzimajući u obzir, gde je to u unutrašnjem saobraćaju primenjivo, klasifikaciju pošiljaka prema njihovom formatu, kako je utvrđeno članom 14 Konvencije.
3. Ovlašćeni operatori ciljnog sistema među sobom razmenjuju zaključke razvrstane prema formatu pošiljaka, u skladu sa uslovima navedenim u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama.
4. Plaćanje za IBRS pošiljke definisano je Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
5. Stope po pošiljci i po kilogramu se izračunavaju na bazi 70% od iznosa naknade za malu (P) pismonosnu pošiljku mase 20 grama i za veliku (G) pismonosnu pošiljku mase 175 grama, bez PDV ili drugih taksi.
6. Savet za poštansku eksploataciju definiše uslove izračunavanja stopa, kao i neophodnih operativnih, statističkih i obračunskih postupaka za razmenu zaključaka razvrstanih prema formatu pošiljaka.
7. Stope koje se primenjuju za poštanske tokove između zemalja ciljnog sistema u datoj godini ne smeju da dovedu do povećanja od preko 13% u prihodu od terminalnih troškova za pismonosne pošiljke mase 81,8 grama, u poređenju sa prethodnom godinom.
8. Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu do 2010. godine ne smeju biti veće od sledećih iznosa:
8.1. za 2014. godinu, 0,294 SDR po pošiljci i 2,294 SDR po kilogramu;
8.2. za 2015. godinu, 0,303 SDR po pošiljci i 2,363 SDR po kilogramu;
8.3. za 2016. godinu, 0,312 SDR po pošiljci i 2,434 SDR po kilogramu;
8.4. za 2017. godinu, 0,321 SDR po pošiljci i 2,507 SDR po kilogramu.
9. Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu do 2010. godine ne smeju biti manje od:
9.1. za 2014. godinu 0,203 SDR po pošiljci i 1,591 SDR po kilogramu;
9.2. za 2015. godinu, 0,209 SDR po pošiljci i 1,636 SDR po kilogramu;
9.3. za 2016. godinu, 0,215 SDR po pošiljci i 1,682 SDR po kilogramu;
9.4. za 2017. godinu, 0,221 SDR po pošiljci i 1,729 SDR po kilogramu.
10. Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu od 2010. i 2012. kao i između ovih zemalja i zemalja u ciljnom sistemu do 2010. godine, ne smeju biti veće od:
10.1 za 2014. godinu, 0,209 SDR po pošiljci i 1,641 SDR po kilogramu;
10.2 za 2015. godinu, 0,222 SDR po pošiljci i 1,739 SDR po kilogramu;
10.3 za 2016. godinu, 0,235 SDR po pošiljci i 1,843 SDR po kilogramu;
10.4 za 2017. godinu, 0,249 SDR po pošiljci i 1,954 SDR po kilogramu;
11. Stope koje se primenjuju za tokove između zemalja u ciljnom sistemu od 2010. i 2012. kao i između tih zemalja i zemalja u ciljnom sistemu do 2010. godine, ne smeju biti niže od stopa predviđenih u gore navedenim stavovima 9.1 do 9.4.
12. Stope koje se primenjuju na tokove za nove zemlje u ciljnom sistemu, iz i između ovih zemalja, osim na pošiljke u velikom broju, su iste one koje su predviđene u gore navedenim stavovima 9.1 do 9.4.
13. Za tokove ispod 75 tona godišnje između zemalja koje su se priključile ciljnom sistemu 2010. godine ili nakon ovog datuma, kao i između ovih zemalja i zemalja koje su bile u ciljnom sistemu pre 2010. godine, komponente "po kilogramu" i "po pošiljci" pretvaraju se u ukupnu stopu po kilogramu na bazi svetskog proseka od 12,23 pošiljke po kilogramu.
14. Plaćanje za pošiljke u velikom broju koje se šalju zemljama u ciljnom sistemu do 2010. godine utvrđuje se primenom stopa po pošiljci i po kilogramu, utvrđenim u stavovima 5 do 9.
15. Plaćanje za pošiljke u velikom broju koje se šalju zemljama u ciljnom sistemu od 2010. i 2012. godine utvrđuje se primenom stopa po pošiljci i po kilogramu, utvrđenim u stavovima 10 i 11.
16. Na ovaj član se ne mogu staviti nikakve rezerve, osim u okviru bilateralnog sporazuma.
Terminalni troškovi. Odredbe koje se primenjuju na tokove pošiljaka za, iz i između ovlašćenih operatora zemalja u tranzicionom sistemu
1. U pripremi za ulazak ovlašćenih operatora zemalja u tranzicionom sistemu terminalnih troškova u ciljni sistem terminalnih troškova, plaćanje za pismonosne pošiljke, uključujući pošiljke u velikom broju, ali bez "M" vreća i IBRS pošiljaka, utvrđuje se na bazi stope po pošiljci i stope po kilogramu.
2. Plaćanje za IBRS pošiljke definisano je Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
3. Poštarine koje se primenjuju za tokove za, iz i između ovlašćenih operatora zemalja u tranzicionom sistemu su:
3.1. za 2014. godinu: 0,203 SDR po pošiljci i 1,591 SDR po kilogramu;
3.2. za 2015. godinu: 0,209 SDR po pošiljci i 1,636 SDR po kilogramu;
3.3. za 2016. godinu: 0,215 SDR po pošiljci i 1,682 SDR po kilogramu;
3.4. za 2017. godinu: 0,221 SDR po pošiljci i 1,729 SDR po kilogramu.
4. Za tokove manje od 75 tona godišnje, komponente "po kilogramu" i "po pošiljci" pretvaraju se u ukupnu stopu po kilogramu na bazi svetskog proseka od 12,23 pošiljke po kilogramu, osim za 2014. godinu, za koju će se primenjivati ukupna stopa po kilogramu koja važi za 2013. godinu. Primenjivaće se sledeće poštarine:
4.1. za 2014. godinu: 4,162 SDR po kilogramu;
4.2. za 2015. godinu: 4,192 SDR po kilogramu;
4.3. za 2016. godinu: 4,311 SDR po kilogramu;
4.4. za 2017. godinu: 4,432 SDR po kilogramu.
5. Za tokove preko 75 tona godišnje, koristiće se jedinstvena, napred navedena poštarina po kilogramu, ako ni ovlašćeni operator porekla ni ovlašćeni operator odredišta ne zatraže mehanizme za revidiranje poštarina na bazi stvarnog broja pošiljaka po kilogramu, umesto svetskog proseka. Uzimanje uzorka, ako dođe do pokretanja mehanizma za revidiranje poštarina, primenjivaće se u skladu sa uslovima propisanim Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
6. Revidiranje ukupne poštarine iz stava 4 ne može da traži zemlja iz ciljnog sistema protiv zemlje iz tranzicionog sistema, osim ako ova druga ne traži reviziju u suprotnom pravcu.
7. Ovlašćeni operatori zemalja u tranzicionom sistemu terminalnih troškova mogu, na fakultativnoj bazi, otpremati zaključke razvrstane prema formatu pošiljaka, u skladu sa uslovima navedenim u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama. U slučaju razmene zaključaka razvrstanih prema formatu pošiljaka, primenjuju se stope iz napred navedenog stava 3.
8. Plaćanje za pošiljke u velikom broju ovlašćenim operatorima zemalja ciljnog sistema se utvrđuje primenom stopa po pošiljci i po kilogramu predviđenih u članu 30. Za primljene pošiljke u velikom broju, ovlašćeni operatori u tranzicionom sistemu mogu zahtevati plaćanje u skladu sa stavom 3.
9. Na ovaj član se ne mogu staviti nikakve rezerve, osim u okviru bilateralnog sporazuma.
1. Terminalni troškovi, osim za M vreće, IBRS pošiljke i pošiljke u velikom broju, koje sve zemlje i teritorije plaćaju zemljama koje je Kongres svrstao u grupu 5 za terminalne troškove Fonda za kvalitet usluga (QSF), uvećavaju se za 20% od stopa previđenih članom 31, u svrhu uplaćivanja u Fond za kvalitet usluga i unapređenja kvaliteta usluga u grupi zemalja klasifikovanih u grupi 5. Takvo plaćanje se neće izvršavati međusobno između zemalja grupe 5.
2. Terminalni troškovi, osim za "M" vreće, IBRS pošiljke i pošiljke u velikom broju, koje plaćaju zemlje i teritorije koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 1, zemljama koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 4, uvećavaju se za 10% u odnosu na stope navedene u članu 31, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje kvaliteta usluga u grupi zemalja 4.
3. Terminalni troškovi, osim za "M" vreće, IBRS pošiljke i pošiljke u velikom broju, koje plaćaju zemlje i teritorije koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 2, zemljama koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 4, uvećavaju se za 10% u odnosu na stope navedene u članu 31, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje kvaliteta usluga u grupi zemalja 4.
4. Terminalni troškovi, osim za "M" vreće, IBRS pošiljke i pošiljke u velikom broju, koje plaćaju zemlje i teritorije koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 1 za zemlje koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 3, povećavaju se u 2014. i 2015. godini za 8% u odnosu na stope iz člana 31, i 2016. i 2017. godini za 6% u odnosu na stope navedene u članu 30.9 i 30.12, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje usluga u grupi zemalja 3.
5. Terminalni troškovi, osim za "M" vreće, IBRS pošiljke i pošiljke u velikom broju, koje plaćaju zemlje i teritorije koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 2 za zemlje koje je Kongres svrstao u grupu zemalja 3, biće povećane u 2014. i 2015. godini za 2% u odnosu na stope iz člana 31, za uplatu u Fond za kvalitet usluga za unapređenje usluga u grupi zemalja 3.
6. Kombinovani terminalni troškovi koji se uplaćuju u Fond za kvalitet usluga za unapređenje kvaliteta usluga u grupama zemalja 3, 4 i 5 podležu pravilu minimalnog iznosa od 20.000 SDR godišnje za svaku državu korisnicu. Dodatni fondovi koji su neophodni da se dostigne ovaj minimalni iznos biće fakturisani u srazmeri sa obimom razmene, zemljama u ciljnom sistemu pre 2010. godine.
7. Regionalni projekti treba posebno da doprinesu realizaciji programa za poboljšanje kvaliteta usluga i uvođenju obračunskog sistema na bazi stvarnih troškova u zemljama u razvoju. Savet za poštansku eksploataciju će usvojiti, najkasnije 2014. godine, procedure za finansiranje ovih projekata.
1. Za zatvorene zaključke i pošiljke u otvorenom tranzitu koji se razmenjuju između dva ovlašćena operatora ili između dve pošte iste države članice posredovanjem službi jednog ili više ovlašćenih operatora (usluge trećeg lica), plaćaju se tranzitni troškovi. Oni predstavljaju nadoknadu za usluge suvozemnog, pomorskog i vazdušnog tranzita. Ovaj princip takođe važi za pogrešno usmerene zaključke ili pošiljke.
OSTALE ODREDBE
Osnovne stope i odredbe koje se odnose na troškove vazdušnog prevoza
1. Osnovnu stopu koja se primenjuje za plaćanje računa između ovlašćenih operatora za vazdušni prevoz usvaja Savet za poštansku eksploataciju. Ovu stopu izračunava Međunarodni biro, prema formuli utvrđenoj Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama. Međutim, stope koje se odnose na vazdušni prevoz paketa koji se otpremaju u okviru usluge vraćanja robe, izračunavaju se prema odredbama definisanim u Pravilniku o poštanskim paketima.
2. Izračunavanje troškova vazdušnog prevoza zatvorenih zaključaka, prioritetnih pošiljaka, avionskih pošiljaka i avionskih paketa u otvorenom tranzitu, pogrešno usmerenih zaključaka i pošiljaka, kao i relevantni načini obračunavanja, opisani su u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama i Pravilniku o poštanskim paketima.
3. Troškove vazdušnog prevoza za celokupnu pređenu razdaljinu snose:
3.1. kada je reč o zatvorenim zaključcima, ovlašćeni operatori zemlje porekla zaključaka, uključujući i slučajeve kada se ti zaključci otpremaju u tranzitu preko jednog ili više posredujućih ovlašćenih operatora;
3.2. kada je reč o prioritetnim pošiljkama i avionskim pošiljkama u otvorenom tranzitu, uključujući i pogrešno usmerene pošiljke, ovlašćeni operatori koji otpremaju pošiljke nekom drugom ovlašćenom operatoru.
4. Ova ista pravila se primenjuju na pošiljke oslobođene suvozemnih i pomorskih tranzitnih troškova, ako se otpremaju avionom.
5. Svaki ovlašćeni operator odredišta koji obezbeđuje vazdušni prevoz međunarodnih pošiljaka unutar svoje zemlje, ima pravo da mu se nadoknade dodatni troškovi za ovaj prevoz, pod uslovom da prosečna ponderisana razdaljina pređenih rastojanja premašuje 300 kilometara. Savet za poštansku eksploataciju može da zameni prosečnu ponderisanu razdaljinu nekim drugim odgovarajućim kriterijumom. Osim u slučaju sporazuma o besplatnom prevozu, troškovi moraju biti isti za sve prioritetne zaključke i avionske zaključke sa poreklom iz inostranstva, bez obzira na to da li se ti zaključci nadošilju ili ne nadošilju vazdušnim putem.
6. Međutim, kada su terminalni troškovi koje naplaćuje ovlašćeni operator odredišta bazirani isključivo na stvarnim troškovima ili na poštarinama u unutrašnjem saobraćaju, ne vrši se nikakva dodatna nadoknada za troškove unutrašnjeg vazdušnog prevoza.
7. Ovlašćeni operator odredišta isključuje, u svrhu izračunavanja prosečnog ponderisanog rastojanja, masu svih zaključaka čije je izračunavanje naknade terminalnih troškova bazirano isključivo na stvarnim troškovima ili na poštarinama u unutrašnjem saobraćaju ovlašćenog operatora odredišta.
Delovi poštarine za suvozemni i pomorski prevoz poštanskih paketa
1. Paketi koji se razmenjuju između dva ovlašćena operatora podležu delovima poštarine za suvozemni prenos u dolazu, koji se izračunavaju kombinovanjem osnovne stope po paketu i osnovne stope po kilogramu, utvrđenih Pravilnikom.
1.1. Imajući u vidu gore navedene osnovne stope, ovlašćeni operatori mogu, takođe, biti ovlašćeni da potražuju dodatne delove poštarine po paketu i po kilogramu u skladu sa pravilima utvrđenim Pravilnikom.
1.2. Delovi poštarine navedeni pod 1. i 1.1. padaju na teret ovlašćenog operatora zemlje porekla, osim ako Pravilnik o poštanskim paketima ne predviđa odstupanja od ovog načela.
1.3. Delovi poštarine za suvozemni prenos u dolazu moraju biti jedinstveni za celu teritoriju svake zemlje.
2. Paketi koji se razmenjuju između dva ovlašćena operatora ili između dve pošte iste zemlje, posredstvom površinskih službi jednog ili više ovlašćenih operatora, podležu, u korist ovlašćenih operatora čije službe učestvuju u suvozemnom prenosu, plaćanju delova poštarine za suvozemni tranzit, utvrđenih Pravilnikom prema važećoj stopi rastojanja.
2.1. Za pakete u otvorenom tranzitu, posredujući ovlašćeni operatori imaju pravo potraživanja paušalnog dela poštarine po pošiljci, utvrđenu Pravilnikom.
2.2. Delove poštarine za suvozemni tranzit snosi ovlašćeni operator zemlje porekla, osim ako Pravilnik o poštanskim paketima ne predviđa odstupanja od ovog načela.
3. Svaki ovlašćeni operator koji učestvuje u pomorskom prevozu paketa, ovlašćen je da potražuje delove poštarine za pomorski prevoz. Ove delove poštarine snosi ovlašćeni operator zemlje porekla, osim ako Pravilnik o poštanskim paketima ne predviđa odstupanje od ovog načela.
3.1. Za svako korišćenje pomorskog prevoza, deo poštarine za pomorski prevoz određuje Pravilnik o poštanskim paketima, prema važećoj stopi rastojanja.
3.2. Ovlašćeni operatori mogu da povećaju najviše do 50% deo poštarine za pomorski prevoz obračunate u skladu sa 3.1. S druge strane, oni mogu da ga smanje po svojoj želji.
Nadležnosti Saveta za poštansku eksploataciju u utvrđivanju poštarina i dažbina
1. Savet za poštansku eksploataciju je ovlašćen da utvrdi sledeću poštarinu i delove poštarine koji padaju na teret ovlašćenih operatora, u skladu sa uslovima propisanim Pravilnicima:
1.1. tranzitne troškove za preradu i prevoz pismonosnih zaključaka preko jedne ili više posredujućih zemalja;
1.2. osnovne stope i troškove vazdušnog prevoza za prevoz zaključaka vazdušnim putem;
1.3. delove poštarine za suvozemni prevoz u dolazu za preradu paketa u dolazu;
1.4. delove poštarine za suvozemni tranzit za preradu i prevoz paketa preko neke posredujuće zemlje;
1.5. delove poštarine za pomorski prevoz za prevoz paketa pomorskim putem.
1.6. delove poštarine za suvozemni prevoz u polazu za uslugu vraćanja robe za pakete.
2. Svaka izmena koja se vrši u skladu sa metodologijom koja obezbeđuje pravičnu naknadu ovlašćenim operatorima koji pružaju usluge, mora biti zasnovana na pouzdanim i reprezentativnim ekonomskim i finansijskim podacima. Svaka usvojena izmena stupa na snagu onog dana kojeg odredi Savet za poštansku eksploataciju.
Odredbe koje se odnose na izmirenje računa i plaćanja međunarodne poštanske razmene
Plaćanja koja se odnose na eksploataciju koja se obavlja u skladu sa ovom Konvencijom (uključujući plaćanja za transport (otpremu) poštanskih pošiljaka, plaćanja za preradu poštanskih pošiljaka u odredišnoj zemlji i plaćanja kao kompenzacije za gubitak, krađu ili oštećenje poštanskih pošiljaka) zasnivaju se na i usklađena su sa odredbama Konvencije i drugih Akata Saveza, i za ova plaćanja nije potrebno da ovlašćeni operator sačinjava bilo kakva dokumenta, osim u slučajevima propisanim Aktima Saveza.
Uslovi za usvajanje predloga koji se odnose na Konvenciju i Pravilnike
1. Da bi predlozi podneti Kongresu, koji se odnose na ovu Konvenciju, postali izvršni, mora ih usvojiti većina država članica sa pravom glasa koje su prisutne i koje glasaju. Najmanje polovina država članica koje su zastupljene na Kongresu i koje imaju pravo glasa, mora biti prisutna u trenutku glasanja.
2. Da bi predlozi koji se odnose na Pravilnik o pismonosnim pošiljkama i na Pravilnik o poštanskim paketima postali izvršni, mora ih usvojiti većina članica Saveta za poštansku eksploataciju sa pravom glasa.
3. Da bi predlozi podneti između dva Kongresa koji se odnose na ovu konvenciju i na njen Završni protokol postali izvršni, moraju dobiti:
3.1. dve trećine glasova, s tim da je najmanje polovina država članica Saveza sa pravom glasa učestvovala u glasanju, ukoliko je reč o glasanju o izmenama;
3.2. većinu glasova, ukoliko je reč o tumačenju odredaba.
4. Bez obzira na odredbe pod 3.1, svaka država članica čije nacionalno zakonodavstvo nije usaglašeno sa predloženom izmenom može da, u roku od devedeset dana od dana saopštavanja ove neusaglašenosti, dostavi pisanu izjavu generalnom direktoru Međunarodnog biroa kojom potvrđuje da nije u mogućnosti da prihvati predloženu izmenu.
1. Svaka rezerva koja nije u skladu sa misijom i ciljevima Saveza nije dozvoljena.
2. Opšte je pravilo da svaka država članica, čije stavove ne dele ostale države članice, uloži napore, u meri u kojoj je to moguće, da se prikloni mišljenju većine. Rezerva se može staviti samo u slučaju kada je to krajnje neophodno i kada za to postoje jaki razlozi.
3. Rezerve na bilo koji član ove konvencije podnose se na Kongresu u formi kongresnog predloga napisanog na jednom od radnih jezika Međunarodnog biroa i u skladu sa odgovarajućim odredbama Poslovnika Kongresa.
4. Da bi postala izvršna, predložena rezerva mora biti usvojena od strane iste one većine koja je potrebna za izmenu člana na koji se ta rezerva odnosi.
5. U načelu, rezerve se primenjuju na bazi reciprociteta u odnosima između država članica koje stavljaju rezerve i drugih država članica.
6. Rezerve na ovu konvenciju unose se u Završni protokol ove Konvencije, na osnovu predloga koje je usvojio Kongres.
Početak primene i trajanje Konvencije
1. Ova konvencija stupa na snagu 1. januara 2014. godine i primenjuje se do stupanja na snagu Akata narednog Kongresa.
U potvrdu čega, opunomoćenici vlada država članica su potpisali ovu konvenciju u jednom originalnom primerku, koji se deponuje kod generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostavlja po jedan prepis originala svakoj ugovornoj strani.
Sačinjeno u Dohi, 11. oktobra 2012. godine
ZAVRŠNI PROTOKOL SVETSKE POŠTANSKE KONVENCIJE
U trenutku potpisivanja Svetske poštanske konvencije, zaključene na današnji dan dole potpisani opunomoćenici saglasili su se o sledećem:
Vlasništvo nad poštanskim pošiljkama. Povlačenje iz pošte. Izmena ili ispravka adrese.
1 Odredbe iz člana 5.1 i 2 se ne primenjuju na Antigvu i Barbudu, Bahrein (Kraljevinu), Barbados, Belize, Bocvanu, Brunej, Kanadu, Hong Kong, Kinu, Dominiku, Egipat, Fidži, Gambiju, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Britanske prekomorske teritorije, Grenadu, Gvajanu, Irsku, Jamajku, Keniju, Kiribati, Kuvajt, Lesoto, Malavi, Maleziju, Mauricijus, Nauru, Novi Zeland, Nigeriju, Papua Nova Gvineju, Sveti Kristofer i Nevis, Sveta Luciju, Sveti Vinsent i Grenadini, Samoa, Sejšeli, Sijera Leone, Singapur, Solomonska ostrva, Svazilend, Tanzaniju (Ujedinjena Republika), Trinidad i Tobago, Tuvalu, Ugandu, Vanuatu i Zambiju.
2 Članovi 5.1 i 2 se isto tako ne primenjuju na Austriju, Dansku i Iran (Islamska Republika), čije unutrašnje zakonodavstvo ne dozvoljava vraćanje ili izmenu adrese pismonosnih pošiljaka na zahtev pošiljaoca, od trenutka kada je primalac obavešten o prispeću pošiljke na njegovu adresu.
3 Član 5.1 ne primenjuje se na na Australiju, Ganu i Zimbabve.
4 Član 5.2 ne primenjuje se na Bahame, Belgiju, Demokratsku Narodnu Republiku Koreju, Irak i Mjanmar, čije zakonodavstvo ne dozvoljava povlačenje iz pošte ili izmenu adrese pismonosnih pošiljaka na zahtev pošiljaoca.
5 Član 5.2 ne primenjuje se na Sjedinjene Američke Države.
6 Član 5.2 ne primenjuje se na Australiju samo onoliko koliko je to dozvoljeno njenim nacionalnim zakonodavstvom.
7 Bez obzira na član 5.2, Demokratska Republika Kongo, El Salvador, Panama (Rep.), Filipini i Venecuela (Bolivarska Republika) ovlašćene su da ne vraćaju poštanske pakete, nakon što je primalac zahtevao njihovo carinjenje, pošto je to u suprotnosti carinskim propisima ovih zemalja.
1 Bez obzira na član 6, Australija, Kanada i Novi Zeland ovlašćeni su da naplaćuju poštarinu koja nije predviđena Pravilnicima, kada je ta poštarina dozvoljena zakonodavstvom njihovih zemalja.
Izuzeci od oslobađanja plaćanja poštarine za pošiljke za slepa lica
1 Bez obzira na član 7, Indonezija, Sent Vinsent i Grenadini i Turska, koje ne odobravaju oslobađanje od plaćanja poštarine za pošiljke za slepa lica u svom unutrašnjem saobraćaju mogu naplaćivati poštarinu za frankiranje i poštarinu za posebne usluge, koje ipak ne mogu biti više od poštarine u njihovom unutrašnjem saobraćaju.
2 Francuska primenjuje odredbe člana 7 koje se odnose na pošiljke za slepa lica u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.
3 Bez obzira na član 7.3, i u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, Brazil zadržava pravo da pošiljkama za slepa lica smatra samo one koje su poslate od slepih lica ili koje su upućene slepim licima ili organizacijama za slepa lica. Pošiljke koje ne zadovoljavaju ove uslove podležu plaćanju poštarine.
4 Bez obzira na član 7, Novi Zeland prihvata kao pošiljke za slepa lica za uručenje u Novom Zelandu samo one pošiljke koje su oslobođene od plaćanja poštarine u njenom unutrašnjem saobraćaju.
5 Bez obzira na član 7, Finska ne obezbeđuje oslobađanje od plaćanja poštarine za pošiljke namenjene slepim licima u svom unutrašnjem saobraćaju u skladu sa definicijama iz člana 7 usvojenim na Kongresu, može naplatiti poštarinu za unutrašnji saobraćaj za pošiljke za slepa lica koje se šalju u druge zemlje.
6 Bez obzira na član 7, Kanada, Danska i Švedska dozvoljavaju oslobađanje od plaćanja poštarine za pošiljke za slepa lica samo u meri u kojoj je to predviđeno u njihovom nacionalnom zakonodavstvu.
7 Bez obzira na član 7, Island prihvata oslobađanje od plaćanja poštarine za pošiljke za slepa lica samo u meri u kojoj je to predviđeno njegovim nacionalnim zakonodavstvom.
8 Bez obzira na član 7, Australija prihvata, kao pošiljke za slepa lica za uručenje u Australiji, samo one pošiljke koje su oslobođene od plaćanja poštarine u njenom unutrašnjem saobraćaju.
9 Bez obzira na član 7, Australija, Austrija, Kanada, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Japan, Švajcarska i Sjedinjene Američke Države mogu naplatiti poštarinu za posebne usluge koje se primenjuju na pošiljke za slepa lica u njihovom unutrašnjem saobraćaju.
1 Bez obzira na član 7, Australija, Velika Britanija, Malezija i Novi Zeland će prerađivati pismonosne i paketske pošiljke koje imaju poštanske marke korišćenjem novih materijala ili tehnologija koje nisu kompatibilne sa njihovim mašinama za preradu pošiljaka, samo na osnovu prethodnog dogovora sa ovlašćenim operatorom zemlje porekla.
1 Bez obzira na odredbe člana 13, Australija ne prihvata proširivanje osnovnih usluga na poštanske pakete.
2 Odredbe člana 13.2.4 se ne primenjuju na Veliku Britaniju, čije nacionalno zakonodavstvo propisuje nižu granicu mase. Propisi iz oblasti zaštite zdravlja u Velikoj Britaniji ograničavaju masu vreća na 20 kilograma.
3 Bez obzira na član 13.2.4, Kazahstan i Uzbekistan imaju ovlašćenje da ograniče, u polazu i dolazu, najveću masu M vreća na 20 kilograma.
1 Kanada je ovlašćena da ne primenjuje član 15.3.3, kada je reč o paketima, s obzirom da ne pruža uslugu povratnice za pakete u svom unutrašnjem saobraćaju.
1 Izuzetno, Demokratska Narodna Republika Koreja i Liban ne prihvataju preporučene pošiljke koje sadrže kovani novac, novčanice, bilo koje hartije od vrednosti koje se isplaćuju donosiocu, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro bilo da je obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit ili druge dragocene predmete. Njih striktno ne obavezuju odredbe Pravilnika o pismonosnim pošiljkama kada je reč o njihovoj odgovornosti u slučaju orobljenja ili oštećenja preporučenih pošiljaka koje sadrže predmete od stakla ili lomljive predmete.
2 Izuzetno, Bolivija, Kina (Narodna Republika), izuzev posebnog administrativnog regiona Hong Kong, Irak, Nepal, Pakistan, Saudijska Arabija, Sudan i Vijetnam ne prihvataju preporučene pošiljke koje sadrže kovani novac, novčanice, ili bilo koje vrednosnice na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit i druge skupocene predmete.
3 Mjanmar zadržava pravo da ne prihvata pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže skupocene predmete navedene u članu 18.6, pošto je to u suprotnosti sa njegovim nacionalnim zakonodavstvom.
4 Nepal ne prihvata preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže novčanice ili kovani novac, osim u slučaju posebnog sporazuma zaključenog u tu svrhu.
5 Uzbekistan ne prihvata preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže kovani novac, novčanice, čekove, poštanske marke ili strane valute i ne prihvata odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja pošiljaka te vrste.
6 Iran (Islamska Republika) ne prihvata pošiljke koje sadrže predmete suprotne islamskoj religiji, i zadržava pravo da ne prihvata pismonosne pošiljke (obične, preporučene ili sa označenom vrednošću) koje sadrže kovani novac, novčanice, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro bilo da je obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit ili druge dragocene predmete, i ne prihvata odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja ovih pošiljaka.
7 Filipini zadržavaju pravo da ne prihvataju pismonosne pošiljke (obične, preporučene ili sa označenom vrednošću) koje sadrže kovani novac, novčanice, ili bilo koju hartiju od vrednosti na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete.
8 Australija ne prihvata pošiljke bilo koje vrste koje sadrže zlato u polugama ili novčanice. Pored toga, ona ne prihvata preporučene pošiljke za uručenje u Australiji, niti pošiljke u otvorenom tranzitu koje sadrže predmete od vrednosti, kao što je nakit, plemeniti metali, drago i poludrago kamenje, hartije od vrednosti, kovani novac ili druge vrednosti. Ona odbija svaku odgovornost kada je reč o poštanskim pošiljkama koje nisu u skladu sa ovom rezervom.
9 Kina (Narodna republika), izuzev posebnog administrativnog regiona Hong Kong, ne prihvata pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže kovani novac, novčanice, bilo koje hartije od vrednosti na donosioca ili putničke čekove, saglasno svom nacionalnom zakonodavstvu.
10 Letonija i Mongolija zadržavaju pravo da ne prihvataju obične pošiljke, preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže kovani novac, novčanice, hartije od vrednosti na donosioca i putničke čekove, pošto je to u suprotnosti sa njihovim nacionalnim zakonodavstvom.
11 Brazil zadržava pravo da ne prihvata pismonosne pošiljke (obične, preporučene ili sa označenom vrednošću) koje sadrže kovani novac, novčanice u opticaju i bilo koje hartije od vrednosti na donosioca.
12 Vijetnam zadržava pravo da ne prihvata pisma koja sadrže predmete ili robu.
13 Indonezija ne prihvata preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže kovani novac, novčanice, čekove, poštanske marke, stranu valutu, ili bilo koju vrstu hartije od vrednosti koje glase na donosioca u Indoneziji, i ne prihvata odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja takve pošiljke.
14 Kirgistan zadržava pravo da ne prihvata pismonosne pošiljke (obične, preporučene, sa označenom vrednošću, male pakete) koje sadrže kovani novac, novčanice, hartije od vrednosti koje glase na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađene ili ne, drago kamenje, nakit ili ostale dragocenosti ili stranu valutu i ne prihvata odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
15 Azerbejdžan i Kazahstan ne prihvataju preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže kovani novac, novčanice, čekove ili bilo koje hartije od vrednosti koje se isplaćuju donosiocu, plemenite metale, obrađene ili ne, drago kamenje, nakit ili druge dragocene predmete ili strane valute, i ne prihvataju odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja ovih pošiljaka.
16 Moldavija i Ruska Federacija ne prihvataju preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže novčanice u opticaju, hartije od vrednosti (čekove) bilo koje vrste koje glase na donosioca, ili stranu valutu, ne prihvataju odgovornost u slučajevima gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
17 Bez obzira na člana 18.3, Francuska zadržava pravo da ne prihvata pošiljke koje sadrže robu u slučajevima kada ove pošiljke nisu u saglasnosti sa nacionalnim zakonodavstvom, ili međunarodnim propisima, ili sa tehničkim propisima, kao i sa uputstvima koja se odnose na pakovanje pošiljaka za vazdušni transport.
1 Mjanmar i Zambija su ovlašćene da ne prihvataju pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže skupocene predmete navedene u članu 18.6.1.3.1, pošto je to u suprotnosti sa njihovim nacionalnim zakonodavstvom.
2 Izuzetno, Liban i Sudan ne prihvataju pakete koji sadrže kovani novac, novčanice, ili bilo koje hartije od vrednosti koje glase na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađene ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete, ili koje sadrže tečnosti i materije koje se lako tope ili predmete od stakla ili sličnog materijala ili lomljive predmete. Ove države nisu obavezne da primenjuju relevantne odredbe Pravilnika o poštanskim paketima.
3 Brazil je ovlašćen da ne prihvata pakete sa označenom vrednošću koji sadrže kovani novac i novčanice u opticaju, kao i bilo koju hartiju od vrednosti na donosioca, pošto je to u suprotnosti sa njihovim nacionalnim zakonodavstvom.
4 Gana je ovlašćena da ne prihvata pakete sa označenom vrednošću koji sadrže kovani novac i novčanice u opticaju, pošto je to u suprotnosti sa njihovim nacionalnim zakonodavstvom.
5 Pored predmeta navedenih u članu 18, Saudijska Arabija je ovlašćena da ne prihvata pakete koji sadrže kovani novac, novčanice ili bilo koje hartije od vrednosti na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađene ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete. Ova država ne prihvata ni pakete koji sadrže bilo kakve lekove osim ako ih prati lekarski recept koji je izdao zvanični nadležni organ, proizvode namenjene za gašenje vatre, hemijske tečnosti ili predmete koji su u suprotnosti sa načelima islamske religije.
6 Pored predmeta navedenih u članu 18, Oman ne prihvata pošiljke koje sadrže:
6.1 Lekove svih vrsta, osim u slučaju da ih prati lekarski recept koji je izdao zvanični nadležni organ;
6.2 Proizvode za gašenje požara ili hemijske tečnosti;
6.3 Predmete koji nisu u saglasnosti sa načelima islamske religije.
7 Pored predmeta navedenih u članu 18, Iran (Islamska Republika) je ovlašćena da ne prihvata pakete koji sadrže predmete koji nisu u saglasnosti sa načelima islamske religije, i zadržava pravo da ne prihvata obične pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže kovani novac, novčanice, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađene ili ne, drago kamenje, nakit ili druge skupocene predmete; takođe ne prihvata odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja ovih pošiljaka.
8 Filipini su ovlašćeni da ne prihvate pakete koji sadrži kovani novac, novčanice ili bilo koje hartije od vrednosti koje glase na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađene ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete, ili koji sadrže tečnosti i materije koje se lako tope, ili predmete od stakla ili sličnih materijala, ili lomljive predmete.
9 Australija ne prihvata poštanske pošiljke koje sadrži zlato u polugama ili novčanice.
10 Kina (Narodna Republika) ne prihvata obične pakete koji sadrže kovani novac, novčanice ili bilo koje hartije od vrednosti koje glase na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađene ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete. Pored toga, osim ako je reč o posebnom administrativnom regionu Hong Kong, ova država ne prihvata ni pakete sa označenom vrednošću koji sadrže kovani novac, novčanice, bilo koje hartije od vrednosti koje glase na donosioca niti putničke čekove.
11 Mongolija zadržava pravo da ne prihvata, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, pakete koji sadrže kovani novac, novčanice ili bilo koje hartije od vrednosti koje glase na donosioca i putničke čekove.
12 Letonija ne prihvata obične pakete i pakete sa označenom vrednošću koji sadrže kovani novac, novčanice ili bilo koje hartije od vrednosti (čekove) koje glase na donosioca, ili strani novac, niti prihvata odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja ovih pošiljaka.
13 Moldavija, Ruska Federacija, Ukrajina i Uzbekistan ne prihvataju obične pakete niti pakete sa označenom vrednošću koji sadrže kovani novac, novčanice ili bilo koje hartije od vrednosti (čekove) na donosioca, ili strani novac, i ne prihvata odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja ovih pošiljaka.
14 Azerbejdžan i Kazahstan ne prihvataju obične pakete i pakete sa označenom vrednošću koji sadrže kovani novac, novčanice, kreditne zapise ili bilo koje hartije od vrednosti na donosioca, čekove, plemenite metale, obrađene ili ne, drago kamenje, nakit i druge skupocene predmete ili strani novac, niti prihvataju odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja ovih pošiljaka.
Pošiljke koje podležu plaćanju carinskih dažbina
1 Pozivajući se na član 18, Bangladeš i El Salvador ne prihvataju pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže predmete koji podležu plaćanju carinskih dažbina.
2 Pozivajući se na član 18, sledeće zemlje ne prihvataju obična i preporučena pisma koja sadrže predmete koji podležu plaćanju carinskih dažbina: Avganistan, Albanija, Azerbejdžan, Belorusija, Kambodža, Čile, Kolumbija, Kuba, Demokratska Narodna Republika Koreja, El Salvador, Estonija, Kazahstan, Letonija, Moldavija, Nepal, Peru, Ruska Federacija, San Marino, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan i Bolivarska Republika Venecuela.
3 Pozivajući se na član 18, sledeće zemlje ne prihvataju obična pisma koja sadrže predmete koji podležu plaćanju carinskih dažbina: Benin, Burkina Faso, Obala Slonovače (Rep.), Džibuti, Mali i Mauritanija.
4 Bez obzira na odredbe predviđene od 1 do 3, dozvoljeno je slanje seruma, vakcina i hitno potrebnih lekova, koje je teško nabaviti, u svim slučajevima.
1 Bez obzira na član 19.3, Zelenortska Ostrva, Čad, Demokratska Narodna Republika Koreja, Egipat, Gabon, Britanske prekomorske teritorije, Grčka, Iran (Islamska Rep.), Kirgistan, Mongolija, Mjanmar, Filipini, Saudijska Arabija, Sudan, Sirija, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan i Zambija zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih korisnika poštarinu za potražnice koje se odnose na pismonosne pošiljke.
2 Bez obzira na član 19.3, Argentina, Austrija, Azerbejdžan, Litvanija, Moldavija i Slovačka zadržavaju pravo da naplaćuju posebnu poštarinu, kada se po okončanju postupka sprovedenog po potražnici utvrdi da je potražnica bila neosnovana.
3 Avganistan, Zelenortska Ostrva, Kongo (Rep.), Egipat, Gabon, Iran (Islamska Rep.), Kirgistan, Mongolija, Mjanmar, Saudijska Arabija, Sudan, Surinam, Sirijska Arapska Republika, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan i Zambija zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih korisnika poštarinu za potražnice koje se odnose na pakete.
4 Bez obzira na član 19.3, Brazil, Panama (Rep.) i Sjedinjene Američke Države zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih korisnika poštarinu za potražnice koje se odnose na pismonosne pošiljke i pakete predate u zemljama gde se primenjuje takva vrsta poštarine, u skladu sa st. 1. do 3. ovog člana.
Poštarina za podnošenje na carinjenje
1 Gabon zadržava pravo da naplaćuje od svojih korisnika poštarinu za podnošenje na carinski pregled.
2 Bez obzira na član 20.2, Brazil zadržava pravo da naplaćuje od svojih korisnika poštarinu za podnošenje na carinjenje za sve pošiljke koje su podnete na carinski pregled.
3 Bez obzira na član 20.2, Grčka zadržava pravo da naplaćuje od svojih korisnika poštarinu za podnošenje na carinjenje za sve pošiljke koje su podnete carinskim organima.
4 Kongo (Rep.) i Zambija zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih korisnika poštarinu za podnošenje na carinjenje za paketske pošiljke.
Predaja pismonosnih pošiljaka u inostranstvu
1 Australija, Austrija, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Grčka, Novi Zeland i Sjedinjene Američke Države zadržavaju pravo da naplaćuju poštarinu, srazmerno nastalim troškovima, od svakog ovlašćenog operatora koji im, na osnovu odredbe člana 26.4, šalje pošiljke koje nisu prvobitno otpremljene kao poštanske pošiljke njihovih službi.
2 Bez obzira na član 28.4, Kanada zadržava pravo da naplaćuje od ovlašćenog operatora zemlje porekla naknadu koja joj omogućuje da minimalno pokrije troškove koji joj prouzrokuje prerada takvih pošiljaka.
3 Član 28.4 dozvoljava ovlašćenom operatoru zemlje odredišta da traži od ovlašćenog operatora zemlje porekla odgovarajuću naknadu za uručenje pismonosnih pošiljaka predatih u inostranstvu u velikoj količini. Australija i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske zadržavaju pravo da ograniče to plaćanje na iznos koji odgovara unutrašnjoj tarifi zemlje odredišta, koja se primenjuje na iste pošiljke.
4. Član 28.4 dozvoljava ovlašćenom operatoru zemlje odredišta da traži od ovlašćenog operatora zemlje porekla odgovarajuću naknadu za uručenje pismonosnih pošiljaka predatih u inostranstvu u velikoj količini. Sledeće države članice zadržavaju pravo da ograniče to plaćanje na limite odobrene u Pravilnicima, koji se odnose na pošiljke u velikom broju: Bahami, Barbados, Brunej, Kina (Narodna Rep.), Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Britanske prekomorske teritorije, Grenada, Gvajana, Indija, Malezija, Nepal, Holandija, Holandski Antili i Aruba, Novi Zeland, Sveta Lucija, Sveti Vinsent i Grenadini, Singapur, Šri Lanka, Surinam, Tajland i Sjedinjene Američke Države.
5 Bez obzira na rezerve pod 4, sledeće države članice zadržavaju pravo da u potpunosti primenjuju odredbe iz člana 28. Konvencije za pošiljke koje prime od država članica Saveza: Argentina, Austrija, Benin, Brazil, Burkina Faso, Kamerun, Kanada, Obala Slonovače (Rep.), Kipar, Danska, Egipat, Francuska, Nemačka, Grčka, Gvineja, Iran (Islamska Rep.), Izrael, Italija, Japan, Jordan, Liban, Luksemburg, Mali, Mauritanija, Monako, Maroko, Norveška, Portugalija, Saudijska Arabija, Senegal, Švajcarska, Sirijska Arapska Republika i Togo.
6 Primenom člana 28.4, Nemačka zadržava pravo da zahteva od zemlje u kojoj su pošiljke predate naknadu čiji je iznos jednak iznosu koji bi ona primila od zemlje prebivališta pošiljaoca.
7 Bez obzira na rezerve navedene u članu XIII, Kina (Narodna Rep.) zadržava pravo da ograniči plaćanje za uručenje pismonosnih pošiljaka primljenih u inostranstvu u velikoj količini do limita odobrenih Konvencijom i Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama, za pošiljke u velikom broju.
Osnovne stope i odredbe koje se odnose na troškove vazdušnog prevoza pošiljaka
1 Bez obzira na odredbe člana 34, Australija zadržava pravo da primenjuje stope za vazdušni prevoz za pakete u polazu poslate putem servisa za povraćaj robe, ili kako je to definisano u Pravilniku o poštanskim paketima ili na neki drugi način, uključujući bilateralne sporazume.
Dopunski suvozemni delovi poštarine u dolazu
1 Bez obzira na odredbe člana 35, Avganistan zadržava pravo da naplaćuje 7.50 SDR po paketu. kao dopunski deo poštarine za suvozemni prenos u dolazu.
1 Belgija, Norveška i Sjedinjene Američke Države mogu da naplaćuju veće iznose na ime suvozemnih delova poštarine za avionske pakete, nego za površinske pakete.
2 Liban je ovlašćen da za pakete do 1 kilogram naplaćuje poštarinu koja se primenjuje za pakete od 1 do 3 kilograma.
3 Panama (Rep.) je ovlašćena da naplaćuje 0,20 SDR po kilogramu za površinske pakete koji se u tranzitu prevoze vazdušnim putem (S.A.L.).
Nadležnost Saveta za poštansku eksploataciju da određuje naknade i poštarine
1 Bez obzira na član 36.1.6, Australija zadržava pravo da primenjuje suvozemne delove poštarine za pošiljke u polazu, radi obezbeđenja usluge povraćaja robe za pakete, ili kako je definisano u Pravilniku za poštanske pakete ili na neki drugi način, uključujući bilateralne sporazume.
U potvrdu čega, dole navedeni opunomoćenici su sačinili ovaj Protokol koji ima istu snagu i istu važnost kao da su njegove odredbe sastavni deo teksta Konvencije, i potpisali su ga u jednom primerku koji se deponuje kod generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostavlja po jedan njegov prepis svakoj ugovornoj strani.
Sačinjeno u Dohi, 11. oktobra 2012. godine
ARANŽMAN O POŠTANSKO-FINANSIJSKIM USLUGAMA
Dole potpisani opunomoćenici vlada država članica Saveza su se saglasili da, shodno članu 22.4 Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog 10. jula 1964. god. u Beču, uz opštu saglasnost i u skladu sa članom 25.4 Ustava, pristupe sledećem Aranžmanu, koji je usklađen sa principima Ustava, a da bi implementirali bezbednu i dostupnu poštansko-finansijsku uslugu, prilagođenu najvećem broju korisnika, na osnovu sistema koji omogućava interoperabilnost mreža ovlašćenih operatora.
OPŠTI PRINCIPI KOJI SE ODNOSE NA POŠTANSKO-FINANSIJSKE USLUGE
OPŠTE ODREDBE
Član 1
1 Svaka država članica, obezbeđuje, uz svoja najbolja nastojanja, pružanje najmanje jedne od sledećih poštansko-finansijskih usluga na svojoj teritoriji:
1.1 Uputnički nalog u gotovini: pošiljalac predaje sredstva na uslužnim pristupnim tačkama kod ovlašćenog operatora i traži da pun iznos bude isplaćen primaocu u gotovini, bez umanjenja.
1.2 Uputnički nalog za isplatu u gotovini: pošiljalac daje uputstva i traži da se njegov račun koji ima kod ovlašćenog operatora zaduži i da pun iznos bude isplaćen primaocu u gotovini, bez umanjenja.
1.3 Uputnički nalog za uplatu u gotovini: pošiljalac predaje sredstva na uslužnim pristupnim tačkama kod ovlašćenog operatora i traži da pun iznos bude uplaćen na račun primaoca, bez umanjenja.
1.4 Poštanski transfer: pošiljalac daje uputstva i traži da se njegov račun koji ima kod ovlašćenog operatora, zaduži i da pun iznos bude uplaćen na račun primaoca, kojeg ovaj ima kod ovlašćenog operatora koji vrši isplatu, bez umanjenja.
1.5 Uputnički nalog za otkupnu pošiljku: primalac otkupne pošiljke predaje sredstva na uslužnim pristupnim tačkama kod ovlašćenog operatora ili daje uputstva za zaduživanje svog računa, i traži da pun iznos koji je pošiljalac naveo na otkupnoj pošiljci bude isplaćen pošiljaocu, bez umanjenja.
1.6 Hitni uputnički nalog: pošiljalac predaje poštansku uputnicu na uslužnim pristupnim tačkama kod ovlašćenog operatora i traži da ona bude preneta u roku od trideset minuta i u celosti isplaćena primaocu uplate, bez umanjenja, na prvi zahtev primaoca uplate, u bilo kojoj uslužnoj pristupnoj tački zemlje odredišta (u skladu sa spiskom uslužnih pristupnih tačaka zemlje odredišta).
2 Propisi utvrđuju procedure za izvršenje ovog aranžmana.
Član 2
1 Nadležni organ vlasti - bilo koji organ vlasti države članice, koji pomoću ovlašćenja koja mu daje zakon ili propisi, nadgleda aktivnosti ovlašćenog operatora, ili lica koja se pominju u ovom članu. Nadležni organ vlasti može da kontaktira administrativna ili pravna tela koja su angažovana u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a naročito nadležno državno telo za finansijsku kontrolu, kao i tela za nadzor.
2 Rata - delimično avansno plaćanje od strane ovlašćenog operatora izdavaoca, ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu, u cilju obezbeđenja kontinuiranog pružanja poštansko-finansijskih usluga operatora koji vrši isplatu.
3 Pranje novca - konverzija ili transfer sredstava pri saznanju da ta sredstva potiču iz kriminalnih radnji ili učestvovanja u takvim radnjama, a sa ciljem prikrivanja ili maskiranja nezakonitog porekla sredstava, ili sa ciljem da se bilo kom licu koje je učestvovalo u takvoj radnji, pomogne da izbegne pravne posledice svojih radnji; pranjem novca se smatra kada radnje koje su dovele do pranja novčanih sredstava, podležu gonjenju na teritoriji druge države članice Saveza ili treće države.
4 Razdvajanje fondova - obavezno razdvajanje novčanih sredstava korisnika od novčanih sredstava ovlašćenog operatora, što sprečava upotrebu novčanih sredstava korisnika u druge svrhe, već isključivo za pružanje poštansko-finansijskih usluga.
5 Klirinška banka - u okviru multilateralnih razmena sredstava, klirinška banka izmiruje međusobna dugovanja i potraživanja nastala po osnovu usluga koje operatori pružaju jedni drugima. Njena uloga je da izvrši obračun svih razmenjenih sredstava između operatora, a koja se poravnavaju preko banaka, kao i da preduzme neophodne korake u slučaju neregularnosti u poravnanju računa.
6 Kliring-sistem koji omogućava da se jedan broj transakcija koji treba obaviti održi na minimumu, vraćanjem periodičnih salda dugovanja i potraživanja od strana koje su uključene u kliring. Kliring obuhvata dve faze: utvrđivanje bilateralnih salda; i sabiranjem ovih salda, izračunavanje ukupnog stanja svakog pojedinačnog entiteta u odnosu na celu zajednicu, da bi se obavilo samo jedno poravnanje zasnovano na poziciji dužnika ili poverioca koju ima dotični entitet.
7 Namenski račun - račun na koji se prenose novčana sredstva prikupljena iz različitih izvora.
8 Vezani račun - račun koji ovlašćeni operatori otvaraju recipročno, kao deo bilateralnih odnosa, a uz pomoć koga se izmiruju međusobna dugovanja i potraživanja.
9 Kriminalna aktivnost - bilo koja vrsta učešća u zločinu, činjenje zločina ili prekršaja, kako je definisano nacionalnim zakonodavstvom.
10 Depozit za obezbeđenje - iznos koji se deponuje u gotovom novcu ili hartijama od vrednosti, kao garancija plaćanja između ovlašćenih operatora.
11 Primalac - fizičko ili pravno lice koje je pošiljalac odredio kao korisnika uputničkog naloga ili poštanskog transfera.
12 Treća valuta - posredna valuta koja se koristi u slučajevima nekonvertibilnosti jedne od dve valute, ili za kliring, tj. poravnanje računa.
13 Due diligence (dužna marljivost) u odnosu sa korisnicima - opšta obaveza ovlašćenih operatora, koja obuhvata sledeće dužnosti:
13.1 identifikaciju korisnika,
13.2 dobijanje informacija o svrsi poštanske uputnice,
13.3 monitoring poštanskih uputnica,
13.4 provera da su informacije o korisniku ažurirane,
13.5 izveštavanje nadležnih organa vlasti o sumnjivim transakcijama.
14 Elektronski podaci koji se odnose na poštanske uputnice - podaci koji se prenose elektronskim putem, od jednog ovlašćenog operatora do drugog, a odnose se na isplatu poštanskih uputnica, rešavanje potražnica, izmene ili ispravke adresa ili nadoknade; ove podatke unose ovlašćeni operatori, ili se generišu automatski u njihovom informacionom sistemu, a označavaju promenu statusa poštanske uputnice ili zahteva.
15 Lični podaci - lične informacije potrebne za identifikaciju pošiljaoca ili primaoca.
16 Poštanski podaci - podaci potrebni za usmeravanje i praćenje poštanske uputnice ili za statističke namene, kao i za centralizovani sistem kliringa.
17 Elektronska razmena podataka (EDI) - razmena "od kompjutera do kompjutera", onih podataka o operacijama koji koriste mreže i upotrebljavaju standardne formate koji su kompatibilni sa sistemom Saveza.
18 Pošiljalac - fizičko ili pravno lice, koje daje nalog ovlašćenom operatoru da obavi poštansko-finansijsku uslugu u skladu sa Aktima Saveza.
19 Finansiranje terorizma - pokriva finansiranje terorističkih aktivnosti, terorista i terorističkih organizacija.
20 Novčana sredstva korisnika - gotovinska suma koju je pošiljalac predao ovlašćenom operatoru izdavaocu, ili za koju je račun pošiljaoca zadužen i to je evidentirano u dokumentima ovlašćenog operatora izdavaoca, ili je na bilo koji drugi pouzdani način putem elektronskog bankarstva, stavljena od strane pošiljaoca na raspolaganje ovlašćenom operatoru izdavaocu, ili bilo kom drugom finansijskom operatoru, u cilju isplate primaocu navedenog od strane pošiljaoca, u skladu sa ovim Aranžmanom i njegovim propisima.
21 Uputnički nalog za otkupnu pošiljku - operativni termin koji se koristi da označi poštansku uputnicu izdatu po osnovu uručenja otkupne pošiljke, kao što je definisano u članu 1 ovog Aranžmana.
22 Valuta izdavanja - valuta zemlje odredišta ili treća valuta koju je odredila zemlja odredišta, u kojoj je poštanska uputnica izdata.
23 Ovlašćeni operator izdavalac - ovlašćeni operator koji prenosi poštansku uputnicu ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu, u skladu sa Aktima Saveza.
24 Ovlašćeni operator koji vrši isplatu - ovlašćeni operator odgovoran za obavljanje isplate poštanske uputnice u zemlji odredišta, u skladu sa Aktima Saveza.
25 Period važenja - vremenski period tokom kojeg poštanska uputnica može da bude realizovana ili otkazana.
26 Uslužna pristupna tačka - fizičko ili virtuelno mesto na kome korisnik može da pošalje ili primi poštansku uputnicu.
27 Nadoknada - suma koju ovlašćeni operator - izdavalac duguje ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu primaocu.
28 Opoziv - mogućnost pošiljaoca da opozove svoju poštansku uputnicu (novčani uputnički nalog ili transfer) do trenutka isplate, ili do isteka perioda važenja, ako isplata nije izvršena.
29 Rizik druge strane - rizik da jedna od ugovornih strana ne izvrši svoje ugovorne obaveze, što dovodi do rizika od gubitka ili likvidnosti.
30 Rizik likvidnosti - rizik da je učesnik u sistemu poravnanja računa ili druga strana, privremeno nesposobna da ispuni obaveze u potpunosti i u potrebno vreme.
31 Prijavljivanje sumnjivih transakcija - obaveza ovlašćenog operatora, prema nacionalnom zakonodavstvu i rezolucijama Saveza, da svojim nadležnim državnim organima pruža informacije o sumnjivim transakcijama.
32 Praćenje i lociranje "Track and Trace" - sistem koji omogućava da se prati kretanje poštanske uputnice, i da se u bilo koje vreme identifikuje njena lokacija i status.
33 Poštarina - iznos koji pošiljalac plaća ovlašćenom operatoru izdavaocu za poštansko-finansijsku uslugu.
34 Sumnjiva transakcija - jedan ili više nalog za isplatu poštanske uputnice, ili zahtev za nadoknadu iste, a koji je povezan sa prekršajem pranja novca ili finansiranja terorističkih aktivnosti.
35 Korisnik - fizičko ili pravno lice, pošiljalac ili primalac, koji koristi poštansko-finansijske usluge u skladu sa ovim Aranžmanom.
Član 3
Određivanje ovlašćenog operatora
1 Države članice imaju obavezu da, u roku od šest meseci od završetka Kongresa, obaveste Međunarodni biro o imenu i adresi vladinog tela koje je odgovorno za nadzor poštansko-finansijskih usluga. U roku od šest meseci od završetka Kongresa, države članice, takođe, treba da dostave Međunarodnom birou ime i adresu operatora (ili više njih) koji su službeno ovlašćeni da obavljaju poštansko-finansijske usluge preko svoje mreže i da ispunjavaju obaveze koje proističu iz Akata Saveza na svojim teritorijama. Informacije o promenama kod vladinih organa i zvanično ovlašćenih operatora, između Kongresa, treba dostaviti Međunarodnom birou što je pre moguće.
2 Ovlašćeni operatori pružaju poštansko-finansijske usluge u skladu sa ovim Aranžmanom.
Član 4
1 Države članice treba da preduzimaju neophodne korake da obezbede kontinuitet pružanja poštansko-finansijskih usluga u slučaju da njihovi ovlašćeni operatori ne ispune svoje ugovorne obaveze, ne dovodeći u pitanje obavezu tog (ili tih) operatora prema drugim ovlašćenim operatorima koja proističe iz Akata Saveza.
2 U slučaju neispunjenja ugovornih obaveza svog ovlašćenog operatora (ili više njih), država članica, preko Međunarodnog biroa, obaveštava druge države članice potpisnice Aranžmana o sledećem:
2.1 obustavljanju svojih poštansko-finansijskih usluga, od datuma koji je naznačen, do daljeg obaveštenja;
2.2 preduzetim merama u cilju ponovnog uspostavljanja svojih usluga pod odgovornošću bilo kog novog ovlašćenog operatora.
Član 5
1 Ovlašćeni operatori su odgovorni za obavljanje poštansko-finansijskih usluga preko drugih operatora i korisnika.
2 Oni odgovaraju za rizike kao što su operativni rizici, rizici likvidnosti i rizici druge strane, u skladu sa nacionalnom zakonodavstvom.
3 U cilju obavljanja poštansko-finansijskih usluga, čije pružanje im poveravaju njihove države članice, ovlašćeni operatori treba da zaključe bilateralne ili multilateralne ugovore sa ovlašćenim operatorima po svom izboru.
Član 6
Vlasništvo nad fondovima za pružanje poštansko-finansijskih usluga
1 Svaka suma novca, data u gotovini ili zadužena sa računa za isplatu poštanske uputnice, pripada pošiljaocu do onog trenutka kada se isplati primaocu ili uplati na račun primaoca, osim u slučaju uputničkog naloga za otkupne pošiljke.
2 Tokom roka važenja poštanske uputnice, pošiljalac može da opozove ovu poštansku uputnicu do onog trenutka kada se isplati primaocu ili uplati na račun primaoca, osim u slučaju uputničkog naloga za otkupne pošiljke.
3 Svaka suma novca, data u gotovini ili zadužena sa računa za izvršenje uputničkog naloga za otkupnu pošiljku, pripada pošiljaocu otkupne pošiljke od trenutka izdavanja uputnice. Novčana uputnica tada postaje neopoziva.
Član 7
Sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala
1 Ovlašćeni operatori treba da preduzmu sve neophodne korake da ispune svoje obaveze koje proističu iz nacionalne ili međunarodne regulative koja uređuje mere borbe protiv sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i finansijskog kriminala.
2 Ovlašćeni operatori treba da obaveštavaju nadležne organe vlasti svoje zemlje o sumnjivim transakcijama, u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima.
3 Propisi treba detaljno da definišu obaveze ovlašćenih operatora u smislu identifikovanja korisnika, dužne marljivosti i postupaka primene propisa za sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala.
Član 8
Poverljivost i upotreba ličnih podataka
1 Države članice i njihovi ovlašćeni operatori treba da obezbede poverljivost i bezbednost ličnih podataka u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, a gde je primenjivo, i sa međunarodnim obavezama i propisima.
2 Lični podaci se mogu upotrebljavati isključivo za svrhe za koje su prikupljeni, u skladu sa važećim nacionalnim zakonima i međunarodnim obavezama.
3 Lični podaci se saopštavaju samo onim trećim licima koji, prema važećim nacionalnim zakonima, imaju pravo pristupa tim podacima.
4 Ovlašćeni operatori imaju obavezu da obaveštavaju svoje korisnike o korišćenju njihovih ličnih podataka, kao i o svrsi za koju su oni prikupljeni.
5 Podaci koji su potrebni za obavljanje poštansko-finansijskih usluga su poverljive prirode.
6 U statističke svrhe i za moguće namene merenja kvaliteta usluga i centralnog kliringa, ovlašćeni operatori treba da Međunarodnom birou Svetskog poštanskog saveza dostavljaju poštanske podatke, najmanje jednom godišnje. Međunarodni biro ima obavezu da tretira sve pojedinačne poštanske podatke kao poverljive.
Član 9
1 Razmena podataka neophodna za pružanje usluga definisanih ovim Aranžmanom uređena je principom tehnološke neutralnosti, što znači da pružanje ovih usluga ne zavisi od korišćenja neke posebne tehnologije.
2 Procedure za izvršenje poštanskih uputnica, uključujući uslove za deponovanje, unos, otpremu, naloge za isplatu i nadoknade, i za rešavanje potražnica, kao i vremenski rok za stavljanje tih sredstava na raspolaganje primaocu, mogu biti različiti zavisno od tehnologije koja se koristi za prenos uputnica.
3 Poštansko-finansijske usluge se mogu pružati na osnovu korišćenja različitih tehnologija.
OPŠTI PRINCIPI I KVALITET USLUGE
Član 10
1 Pristup putem mreže
1.1 Poštansko-finansijske usluge pružaju ovlašćeni operatori preko svojih mreža i/ili preko mreže bilo kog drugog partnera, u cilju obezbeđenja dostupnosti ovih usluga najvećem broju korisnika.
1.2 Svi korisnici mogu koristiti poštansko-finansijske usluge, bez obzira na bilo koje postojeće ugovorne ili komercijalne odnose koje imaju sa ovlašćenim operatorom.
2 Razdvajanje fondova
2.1 Fondovi korisnika moraju biti izdvojeni. Ova sredstva i tokovi koje generišu, moraju biti odvojena od drugih sredstava i tokova tog operatora, a naročito od njihovih sopstvenih novčanih sredstava.
2.2 Poravnanja koja se odnose na naknade između ovlašćenih operatora su odvojena od poravnanja koja se odnose na fondove korisnika.
3 Valuta izdavanja i valuta isplate po osnovu poštanske uputnice
3.1 Iznos poštanske uputnice se iskazuje i isplaćuje u valuti države odredišta, ili u bilo kojoj drugoj valuti koju odobri država odredišta.
4 Nemogućnost poricanja
4.1 Prenos poštanske uputnice elektronskim putem podleže principu nemogućnosti poricanja, u smislu da ovlašćeni operator - izdavalac ne dovodi u pitanje postojanje uputnice, a ovlašćeni operator koji isplaćuje, ne poriče prijem uputnice, sve dok je poruka u skladu sa važećim tehničkim standardima.
4.2 Nemogućnost poricanja elektronskih poštanskih uputnica se osigurava tehnološkim sredstvima, bez obzira na sistem koji koriste ovlašćeni operatori.
5 Izvršenje poštanskih uputnica
5.1 Poštanska uputnica koja se prenosi između ovlašćenih operatora, mora da bude izvršena u skladu sa odredbama ovog Aranžmana i nacionalnim zakonodavstvom.
5.2 U mreži ovlašćenih operatora, suma koju ovlašćenom operatoru izdavaocu doznači pošiljalac treba da bude ista kao suma plaćena primaocu od strane ovlašćenog operatora koji vrši isplatu.
5.3 Isplata primaocu nije uslovljena prijemom od strane ovlašćenog operatora koji vrši isplatu, odgovarajućih sredstava od pošiljaoca. Ona je predmet ispunjenja obaveza ovlašćenog operatora izdavaoca prema ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu, u smislu rata ili obezbeđivanja vezanog računa.
6. Određivanje poštarine
6.1 Ovlašćeni operator izdavalac utvrđuje cene poštansko-finansijskih usluga.
6.2 Ovim cenama se mogu dodati naknade za svaku opcionu ili dopunsku uslugu koju zatraži pošiljalac.
7. Izuzimanje od plaćanja poštarine
7.1 Odredbe Svetske poštanske konvencije koje se tiču izuzimanja od naplate poštarine za pošiljke za ratne zarobljenike ili civilne zatočenike, moraju da se primenjuju i na poštansko-finansijske usluge za ovu kategoriju primaoca.
8. Nadoknada ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu
8.1 Ovlašćeni operator koji vrši isplatu dobija naknadu od ovlašćenog operatora izdavaoca za izvršenje poštanske uputnice.
9. Intervali za poravnanje računa između ovlašćenih operatora
9.1 Učestalost poravnanja računa između ovlašćenih operatora za sredstva koja su isplaćena ili preneta primaocu u ime pošiljaoca može biti različita od učestalosti koja se odnosi na poravnanja naknada između ovlašćenih operatora. Sredstva koja se isplate ili polože poravnavaju se najmanje jednom mesečno.
10. Obaveza obaveštavanja korisnika
10.1 Korisnici imaju pravo na sledeće informacije, koje se objavljuju i stoje na raspolaganju svim pošiljaocima: uslovi koji se odnose na pružanje poštansko-finansijskih usluga, cene, naknade, devizni kurs i valutne klauzule, uslovi za izvršenje obaveza i adrese službi za informacije i potražnice.
10.2 Pristup ovim informacijama je besplatan.
Član 11
1 Ovlašćeni operatori mogu odlučiti da identifikuju poštansko-finansijske usluge kao zajednički brend.
2 Savet za poštansku eksploataciju ima obavezu da definiše ciljeve, elemente kvaliteta usluge i standarde kvaliteta za poštanske uputnice koje se prenose elektronskim putem.
3 Ovlašćeni operatori moraju da primenjuju minimalni broj elemenata kvaliteta usluge i standarda kvaliteta za poštanske uputnice koje se prenose elektronskim putem.
PRINCIPI RAZMENE ELEKTRONSKIH PODATAKA
Član 12
1 Mreže
1.1 Za razmenu podataka potrebnih za pružanje poštansko-finansijskih usluga između svih ovlašćenih operatora, kao i za praćenje kvaliteta usluge, ovlašćeni operatori su obavezni da koriste sistem razmene elektronskih podataka (EDI) Svetskog poštanskog saveza, ili bilo koji sistem koji obezbeđuje interoperabilnost poštansko-finansijskih usluga, u skladu sa ovim Aranžmanom.
Član 13
Bezbednost elektronske razmene podataka
1 Ovlašćeni operatori su odgovorni za pravilno funkcionisanje njihove opreme.
2 Elektronski prenos podataka mora da bude bezbedan, u cilju garantovanja autentičnosti i integriteta prenetih podataka.
3 Ovlašćeni operatori treba da obezbede sigurnost transakcija, u skladu sa međunarodnim standardima.
Član 14
1 Sistemi koje ovlašćeni operatori koriste treba da dozvole monitoring obrade uputnica i njihov opoziv od strane pošiljaoca, do momenta isplate odgovarajućeg iznosa primaocu, ili uplate istog na račun primaoca, ili, ako je to slučaj, do vraćanja datog iznosa pošiljaocu.
PRAVILA KOJA UREĐUJU POŠTANSKO-FINANSIJSKE USLUGE
OBRADA POŠTANSKIH UPUTNICA
Član 15
Depozit, unos i prenos poštanskih uputnica
1 Uslovi za deponovanje, unos i prenos poštanskih uputnica, utvrđeni su Propisima.
2 Period važenja poštanskih uputnica ne može da bude produžen i utvrđen je propisima.
Član 16
Provera i oslobađanje finansijskih sredstava
1 Posle potvrđivanja identiteta primaoca, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i tačnosti informacija koje je dao, ovlašćeni operator vrši isplatu u gotovini. Za uplatu ili transfer, ovo plaćanje se vrši uplatom sredstava u korist računa primaoca.
2 Vremenski rok za oslobađanje finansijskih sredstava uređuje se bilateralnim i multilateralnim sporazumima između ovlašćenih operatora.
Član 17
1 Ovlašćeni operatori obaveštavaju Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza o maksimalnim iznosima slanja ili prijema, koji su utvrđeni u skladu sa njihovim nacionalnim regulativama.
Član 18
1 Visina naknade
1.1 Naknada u okviru poštansko-finansijskih usluga pokriva pun iznos poštanske uputnice u valuti države izdavanja. Iznos koji se nadoknađuje je jednak iznosu koji je pošiljalac uplatio, ili iznosu za koji je zadužen njegov račun. Cena poštansko-finansijske usluge se dodaje na iznos koji je nadoknađen u slučaju da je ovlašćeni operator počinio grešku.
1.2 Naknada se ne vrši za uputnički nalog za otkupnu pošiljku.
POTRAŽNICE I ODGOVORNOST
Član 19
1. Potražnice se prihvataju u periodu od šest meseci od narednog dana od dana prijema poštanske uputnice.
2 Zavisno od njihove nacionalne regulative, ovlašćeni operatori imaju pravo da od korisnika naplate poštarinu za potražnice koje se odnose na poštanske uputnice.
Član 20
Odgovornost ovlašćenih operatora prema korisnicima
1 Upravljanje fondovima
1.1 Osim u slučaju uputničkog naloga za otkupne pošiljke, ovlašćeni operator - izdavalac odgovoran je pošiljaocu za sume koje su mu predate na šalteru ili za koje je zadužio račun pošiljaoca, dok:
1.1.1 poštanska uputnica ne bude u potpunosti isplaćena; ili
1.1.2 prebačena na račun primaoca; ili
1.1.3 se ta sredstva ne vrate pošiljaocu u gotovini ili polaganjem na njegov račun.
1.2 Za uputničke naloge za otkupne pošiljke, ovlašćeni operator - izdavalac je odgovoran primaocu za sume koje su mu predate na šalteru ili za koje je zadužio račun pošiljaoca, dok otkupni novčani uputnički nalog ne bude u potpunosti isplaćen ili prebačen na račun primaoca.
Član 21
Međusobne obaveze i odgovornost ovlašćenih operatora
1 Svaki ovlašćeni operator je odgovoran za svoje greške.
2 Uslovi i obim odgovornosti utvrđeni su Propisima.
Član 22
Nepostojanje odgovornosti ovlašćenih operatora
1 Ovlašćeni operatori nisu odgovorni:
1.1 u slučaju kašnjenja u izvršenju usluge;
1.2 kada ne mogu da računaju na realizaciju poštanske uputnice, zbog činjenice da su podaci o poštansko-finanskijskim uslugama uništeni dejstvom više sile, osim ako se na drugi način ne prezentuje dokaz o njihovoj odgovornosti;
1.3 kada je šteta počinjena greškom ili nemarom pošiljaoca, a naročito kada je reč o njegovoj odgovornosti pružanja tačnih informacija vezanih za njegovu poštansku uputnicu, uključujući činjenicu da označeni iznos potiče iz legitimnih izvora i da je realizacija poštanske uputnice legitimna;
1.4 ako označena sredstva budu zaplenjena;
1.5 u slučaju finansijskih sredstava za ratne ili civilne zarobljenike;
1.6 kada korisnik nije pokrenuo potraživanje u roku koji je utvrđen ovim Aranžmanom;
1.7 kada istekne vreme koje je određeno za odštetu u smislu poštansko-finansijskih usluga u državi izdavaoca uputnice.
Član 23
1 Odredbe čl. 20. do 22. ne mogu biti predmet rezervi, osim u slučaju okvira bilateralnog ugovora.
FINANSIJSKI ODNOSI
Član 24
Pravila obračuna i finansijska pravila
1 Pravila obračuna
1.1 Ovlašćeni operatori moraju poštovati pravila obračuna definisana u Propisima.
2 Priprema mesečnih i generalnih računa
2.1 Ovlašćeni operator koji vrši isplatu ima obavezu da svakom ovlašćenom operatoru izdavaocu dostavlja mesečni račun koji pokazuje iznose koji su isplaćeni za poštanske uputnice. Mesečni računi se, u istim intervalima, uključuju u generalni račun za poravnanje, uključujući rate i uvećavajući bilans.
3 Rata
3.1 U slučaju neravnoteže u razmeni usluga i sredstava između ovlašćenih operatora, ovlašćeni operator izdavalac plaća ovlašćenom operatoru koji vrši isplatu ratu, najmanje jednom mesečno, na početku svakog zaključnog perioda. U slučajevima kada povećanje učestalosti poravnanja računa smanjuje ovaj period na manje od nedelju dana, operatori se mogu dogovoriti da se odreknu ove rate.
4 Namenski račun
4.1 U principu, svaki ovlašćeni operator ima jedan namenski račun za sredstva svojih korisnika. Ta sredstva se koriste isključivo za pokrivanje troškova poštanskih uputnica isplaćenih primaocima, ili za nadoknadu neisplaćenih poštanskih uputnica pošiljaocima.
4.2 Sve rate koje je platio ovlašćeni operator izdavalac, prenose se na namenski račun za ovlašćenog operatora koji vrši isplatu. Ove rate koriste se isključivo za isplate primaocima.
5 Depozit za obezbeđenje
5.1 Može se zahtevati isplata depozita za obezbeđenje, u skladu sa uslovima datim u Propisima.
Član 25
1 Centralizovano poravnanje
1.1 Poravnanje računa između ovlašćenih operatora može da prođe i kroz centralnu klirinšku banku, u skladu sa procedurama predviđenim Propisima, a realizuje se sa namenskih računa ovlašćenih operatora.
2 Bilateralno poravnanje
2.1 Izdavanje računa na osnovu salda generalnog računa
2.1.1 Ovlašćeni operatori koji nisu članovi centralizovanog sistema kliringa, poravnavaju račune na osnovu salda generalnog računa.
2.2 Vezani račun
2.2.1 Kada ovlašćeni operatori imaju žiro mrežu, svaki od njih može da otvori vezani račun, uz pomoć kojeg se rešavaju međusobna dugovanja i potraživanja po osnovu razmene poštanskih uputnica.
2.2.2 Kada ovlašćeni operator koji vrši isplatu nema žiro sistem, može da otvori vezani račun kod druge finansijske institucije.
2.3 Valuta za poravnanje
2.3.1 Poravnanja se obavljaju u valuti države odredišta ili u valuti treće države, o kojoj se ovlašćeni operatori dogovaraju sporazumno.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 26
1 Nisu dozvoljene rezerve koje nisu u skladu sa ciljem i namenom Saveza.
2 Po pravilu, svaka država članica čije stavove ne dele druge države članice, stara se, koliko je to u njenoj moći, da se složi sa mišljenjem većine. Rezerve treba da se podnose samo u slučaju apsolutne potrebe i da se daju opravdani razlozi za isto.
3 Rezerve na bilo koji član ovog aranžmana, podnose se Kongresu u vidu predloga za Kongres, napisanog na jednom od radnih jezika Međunarodnog biroa, u skladu sa relevantnim odredbama Pravilnika o postupanju na Kongresu.
4 Da bi postali pravosnažni, predlozi koji se odnose na rezerve moraju da budu odobreni od strane potrebne većine za usvajanje amandmana na član na koji se rezerva odnosi.
5 U principu, rezerva se primenjuje na bazi reciprociteta između države članice koja je podnela rezervu i ostalih država članica.
6 Rezerve na ovaj aranžman se unose u njegov Završni protokol, na osnovu predloga usvojenih od strane Kongresa.
Član 27
1 Kada je to primenjivo, u svim slučajevima koji nisu izričito predviđeni ovim aranžmanom, po analogiji, se primenjuje Konvencija.
2 Na ovaj aranžman se ne primenjuje član 4. Ustava.
3 Uslovi za usvajanje predloga u vezi sa ovim aranžmanom i Propisima
3.1 Da bi postali pravosnažni, predlozi koji se odnose na ovaj aranžman podneti Kongresu moraju biti prihvaćeni od strane većine država članica sa pravom glasa, koje su prisutne i koje su ugovorne strane u ovom aranžmanu. U vreme glasanja treba da je prisutna najmanje polovina država članica zastupljenih u Kongresu sa pravom glasa.
3.2 Da bi postali pravosnažni, predlozi koji se odnose na Propise ovog aranžmana moraju da budu prihvaćeni od strane većine država članica Saveta za poštansku eksploataciju koje su prisutne, imaju pravo glasa i glasaju i koje su potpisnice ovog aranžmana ili su saglasne sa istim.
3.3 Da bi postali pravosnažni, predlozi koji se tiču ovog aranžmana, a koji se podnesu između dva Kongresa moraju dobiti:
3.3.1 dve trećine glasova, sa najmanje polovinom država članica sa pravom glasa, koje učestvuju u glasanju i koje su ugovorne strane u ovom aranžmanu, ako predlozi uključuju dodavanje novih odredbi;
3.3.2 većinu glasova, sa najmanje polovinom država članica sa pravom glasa, koje učestvuju u glasanju i koje su ugovorne strane u ovom aranžmanu, ako predlozi uključuju amandmane na odredbe ovog aranžmana;
3.3.3 većinu glasova, ako predlozi obuhvataju tumačenje odredbi ovog aranžmana.
3.4 Ne uzimajući u obzir odredbe pod 3.3.1, svaka država članica čija je nacionalna regulativa još uvek neusaglašena sa predloženom dopunom, može, u roku od 90 dana od dana dobijanja obaveštenja o tome, da dostavi pisanu izjavu Generalnom direktoru Međunarodnog biroa, u kojoj navodi da nije u mogućnosti da prihvati ovu dopunu.
Član 28
Stupanje na snagu i trajanje Aranžmana o poštansko-finansijskim uslugama
1 Ovaj aranžman stupa na snagu 1. januara 2014. godine i ostaje na snazi do stupanja na snagu Akata narednog Kongresa.
U prisustvu opunomoćenika Vlada država članica, isti su potpisali ovaj aranžman u jednom originalu, koji se deponuje i čuva kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Kopije istog svakoj ugovornoj strani dostavlja Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza.
Sačinjeno u Dohi, 11. oktobra 2012. godine
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".