PRAVILNIKO METODAMA ISPITIVANJA SORTI STOČNOG GRAŠKA (PISUM SATIVUM L.) I GRAHORICE (VICIA SP. L.) RADI PRIZNAVANJA SORTE("Sl. glasnik RS", br. 100/2014) |
Ovim pravilnikom propisuju se metode ispitivanja sorti krmnih jednogodišnjih leguminoza (u daljem tekstu: sorta), i to: stočnog graška (Pisum sativum L.) i grahorice (Vicia sp. L.) na oglednom polju i u laboratoriji, radi priznavanja sorte.
Metodama iz stava 1. ovog člana ispituju se određene bitne osobine sorte, radi utvrđivanja:
1) različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte (DUS test);
2) bolje proizvodne i upotrebne vrednosti i sorte (VCU test).
Proizvodna i upotrebna vrednost sorte utvrđuje se na osnovu rezultata ispitivanja određenih bitnih osobina sorte koje se odnose na:
1) prinos zelene mase;
2) prinos suve materije;
3) prinos zrna;
4) kvalitet biomase (sadržaj sirovih proteina, sadržaj neutralnih - NDF vlakna i sadržaj kiselih - ADF vlakna).
Sorta se ispituje tako što se bitne osobine iz stava 1. ovog člana sorte koja se ispituje upoređuju sa bitnim osobinama jedne ili više sorti standard, u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.
Sorta se ispituje u više odvojenih ogleda na oglednom polju. Ogled čine elementarne parcele na kojima se vrši ispitivanje.
Ogledi iz stava 1. ovog člana se izvode po planu "potpuno slučajnog blok sistema" u četiri ponavljanja, a randomizacija, odnosno plan ogleda je isti za sve lokalitete.
Sorta se ispituje na najmanje četiri lokaliteta koji čine mrežu ogleda.
Sorta se ispituje na oglednom polju u skladu sa zahtevom za priznavanje sorte u kome vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik predlaže da se sorta, radi ispitivanja razvrsta u odgovarajući ogled prema vrsti (stočni grašak, grahorica) ili nameni (za zrno ili kombinovano iskorišćavanje - zrno i biomasa).
Sorta razvrstana na način iz stava 1. ovog člana, radi ispitivanja seje se sa sortom standard u određeni ogled.
Kao sorta standard određuje se sorta koja po svojim biološkim i proizvodnim osobinama ima najveću vrednost za namenu za koju se vrši ispitivanje.
Za ispitivanje na oglednom polju dostavlja se seme sorte koje je ispitano na kvalitet, zdravstveno ispravno i netretirano.
Predusev na celoj površini oglednog polja na kome se vrši ispitivanje sorte ne mogu biti druge leguminoze.
Sorta se ispituje na zemljištu bez depresija, dobre strukture i plodnosti, koje je pre setve ispitano na prisutnost zemljišnih štetočina, a po potrebi, izvodi se i predsetveno tretiranje insekticidima.
Količine mineralnih đubriva, vreme i način njihove primene, kao i ostale agrotehničke mere primenjuju se prilikom ispitivanja sorte na oglednom polju tako da budu u skladu sa najvišim nivoom tehnologije gajenja leguminoza.
Sorta koja se ispituje seje se na površini od 10 m², a čine je 10 redova od po 5 m dužine sa razmakom između redova od 20 cm, razmakom između parcela 1 m i razmakom između blokova 1 m.
Kada se stočni grašak gaji za kombinovano iskorišćavanje - zrno i biomasa, na polovini od ukupne površine (5 m²) ostavlja se da većina mahuna sazri i tada se obavlja žetva a na drugoj polovini obavlja se kosidba kada je biljka u zelenom stanju.
Seme se seje na dubini od 3 do 5 cm.
U toku vegetacije sorte koja se ispituje, evidentiraju se sledeći podaci:
1) kod stočnog graška za zrno ili kombinovano iskorišćavanje - zrno i biomasa:
(1) datum nicanja (dan kad se pojavi kompletan red),
(2) datum početka cvetanja,
(3) datum sazrevanja,
(4) datum kosidbe (biomasa), odnosno datum žetve (zrno),
(5) broj mahuna po biljci,
(6) masa 1000 zrna (g),
(7) visina biljke (cm),
(8) poleganje biljaka;
2) kod grahorice:
(1) datum nicanja (dan kad se pojavi preko 50% niklih biljaka),
(2) datum početka cvetanja,
(3) opšte stanje pre zime kod ozimih sorti (dobro, slabo),
(4) prezimljavanje, ocena 1-9 (1 - znači da ima 75-100% oštećenja, 3 - znači da ima 50-75% oštećenih biljaka, 5 - znači da ima 25-50% oštećenih biljaka, 7 - znači da ima do 25% oštećenih biljaka i 9 - bez oštećenih biljaka),
(5) broj mahuna po biljci,
(6) masa 1000 zrna (g),
(7) datum kosidbe (u fazi cvetanja, najkasnije do pojave prvih mahuna),
(8) poleganje biljaka.
Otpornost sorte na poleganje utvrđuje se tako što se prati poleganje biljaka do žetve, odnosno kosidbe u zavisnosti od namene stočnog graška i prikazuje odgovarajućom ocenom:
1) ocena 1 - znači da nema poleglih biljaka;
2) ocena 3 - znači da ima do 25% poleglih biljaka;
3) ocena 5 - znači da ima od 25% do 50% poleglih biljaka;
4) ocena 7 - znači da ima od 50% do 75% poleglih biljaka;
5) ocena 9 - znači da ima od 75% do 100% poleglih biljaka.
U toku ispitivanja sorte u oglednom polju u odnosu na standardnu sortu utvrđuje se stepen prisustva bolesti i štetočina, s tim što izvođači ogleda sami evidentiraju vrstu i stepen prisustva bolesti.
Ocenjivanje otpornosti sorte koja se ispituje prema bolestima i štetočinama vrši se po skali od 1 do 9, i to:
1) ocena 1 - znači da ima 75-100% obolelih biljaka;
2) ocena 3 - znači da ima 50-75% obolelih biljaka;
3) ocena 5 - znači da ima 25-50% obolelih biljaka;
4) ocena 7 - znači da ima do 25% obolelih biljaka;
5) ocena 9 - znači da nema obolelih biljaka.
U toku proizvodne godine izvođač ogleda po kosidbi svake sorte u oglednom polju merenjem utvrđuje:
1) prinos zelene mase - biomase (kg/parceli) za svako ponavljanje;
2) prinos zrna (kg/parceli sa 14% vlage) za svako ponavljanje;
3) % suve materije iz prosečnog uzorka za svaku sortu, na osnovu koje utvrđujemo prinos suve materije u (kg/parceli) za svako ponavljanje.
Na osnovu ovih rezultata izračunava se prinos izražen u: kg/parceli i kg/ha za sve sorte u ogledu.
Sorta se ispituje u laboratoriji tako što se ispituje kvalitet krme, odnosno sadržaj sirovih proteina, sirove celuloze, suve materije, masti, pepela, BEM i vlakna.
Da bi se kvalitet krme iz stava 1. ovog člana ispitao u laboratoriji uzima se prosečan uzorak iz svih ponavljanja u mikroogledu, po otkosima sa jedne lokacije.
Prosečan uzorak se uzima u drugoj godini ispitivanja, neposredno posle kosidbe i to iz pokošene mase sa svake parcele, odnosno sa svakog ponavljanja, po 1/2 kg.
Izvođač ogleda po završenom ispitivanju sorte na oglednom polju evidentira: naziv izvođača ogleda; ime i prezime lica odgovornog za izvođenje ogleda; lokalitet na kome se izvodi ogled; tip zemljišta i sadržaj hranjivih materija u zemljištu na kome se nalazi ogledno polje; predusev; obavljene agrotehničke mere; podatke iz čl. 7, 8. i 9. ovog pravilnika, kao i druge podatke koji utiču na prinos ispitivane sorte (oštećenja od štetočina, prirodnih nepogoda i drugo).
Izvođač ogleda po završenom ispitivanju sorte u laboratoriji evidentira podatke iz člana 10. stav 1. ovog pravilnika, kao i naziv izvođača ogleda, odgovorno lice za izvođenje ogleda i lokalitet na kome se ogled izvodi.
Podaci iz st. 1. i 2. ovog člana sastavni su deo godišnjih i konačnih rezultata ispitivanja.
Različitost, uniformnost i stabilnost sorte (DUS test) ispituje se metodom određenom tehničkim uputstvom za testiranje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".