POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA SMEDEREVA("Sl. list grada Smedereva", br. 4/2013 - prečišćen tekst i 4/2014) |
Ovim Poslovnikom uređuju se način pripreme, vođenje i rad sednice Skupštine grada Smedereva, i druga pitanja vezana za rad Skupštine.
Skupštinu grada predstavlja predsednik Skupštine.
Pečat Skupštine grada Smedereva ima sledeću sadržinu i izgled:
a) Republika Srbija;
b) Grad Smederevo - Skupština grada;
v) U dnu pečata ispisuje se sedište - Smederevo;
g) U sredini pečata je mali grb Republike Srbije;
d) Prečnik pečata iznosi 32 mm.
1. Sazivanje prve sednice Skupštine
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, odnosno predsednik Privremenog organa u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Konstitutivnom sednicom do izbora predsednika Skupštine predsedava najstariji odbornik, odnosno sledeći najstariji odbornik koji to prihvati (predsedavajući), koji je ovlašćen i da sazove konstitutivnu sednicu ako to u zakonskom roku ne učini predsednik Skupštine iz prethodnog saziva.
Predsedavajućem u radu pomaže sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
2. Potvrđivanje mandata odbornika
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata.
O potvrđivanju mandata odbornika odlučuje Skupština na konstitutivnoj sednici.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru odbornika i izveštaja Izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se pre utvrđivanja dnevnog reda sednice Skupštine.
Na sednici Skupštine obrazuje se Verifikacioni odbor za potvrđivanje mandata od tri člana, koje predlažu tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini grada.
Ukoliko odbornici sa izbornih lista iz stava 1. ovog člana ne odrede člana to pravo stiču odbornici sa sledeće izborne liste po broju dobijenih odborničkih mandata.
Verifikacionim odborom predsedava njegov najstariji član.
Nakon obrazovanja Verifikacionog odbora za potvrđivanje mandata odbornika, odbornici predaju Odboru svoja uverenja o izboru. Odsutni odbornici mogu dostaviti svoja uverenja o izboru poštom ili na drugi način.
Celokupan izborni materijal Izborna komisija stavlja na raspolaganje Verifikacionom odboru za potvrđivanje mandata odbornika.
Kada Verifikacioni odbor za potvrđivanje mandata odbornika primi materijal iz stava 1. i 2. ovog člana predsedavajući određuje rok za podnošenje Izveštaja Verifikacionog odbora i u skladu sa tim rokom daje pauzu u radu Skupštine.
Za vreme pauze iz člana 7. ovog Poslovnika sastaje se Verifikacioni odbor.
Verifikacioni odbor na osnovu Izveštaja Izborne komisije utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz Izveštaja Izborne komisije i o tome podnosi izveštaj Skupštini grada u pisanom obliku.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike koji imaju uverenje Izborne komisije jedinice lokalne samouprave da su izabrani.
Odbornici kojima je mandat potvrđen, polažu zakletvu potpisivanjem teksta koji glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Smedereva pridržavati Ustava, Zakona i Statuta grada Smedereva i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana.".
Protiv odluke donete u vezi sa potvrđivanjem mandata odbornika može se izjaviti žalba nadležnom okružnom sudu u roku od 48 časova od dana donošenja odluke skupštine jedinice lokalne samouprave.
Skupština može da radi i odlučuje kada je potvrđen mandat više od polovine odbornika.
Skupština grada se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
III PREDSEDNIK I ZAMENIK PREDSEDNIKA SKUPŠTINE GRADA
Skupština grada ima predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine organizuje rad Skupštine grada, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove utvrđene zakonom i statutom grada.
Predsednik Skupštine, na predlog najmanje 1/3 odbornika, bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine grada.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, biografiju, naziv liste sa koje je izabran, ime i prezime izvestioca, obrazloženje, puno ime i prezime i svojeručni potpis odbornika koji podržavaju predlog i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem, u pisanom obliku, najkasnije do prelaska na tačku dnevnog reda "Izbor predsednika Skupštine grada".
Po prijemu predloga za kandidate za predsednika Skupštine, predsedavajući dostavlja odbornicima fotokopije primljenih predloga.
Predsedavajući usmeno obaveštava odbornike o svim primljenim predlozima kandidata za predsednika Skupštine.
U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine otvara se pretres.
Nakon pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine, i to po azbučnom redu prezimena.
Tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine sprovodi se na način i po postupku utvrđenim ovim Poslovnikom u Odeljku - Tajno glasanje.
Za predsednika Skupštine izabran je kandidat koji dobije većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako je predloženo više kandidata, a ni jedan nije dobio potrebnu većinu, glasanje se ponavlja i to između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, ili o više kandidata koji su dobili jednak i istovremeno najveći broj glasova.
Ako ni u drugom krugu predsednik Skupštine nije izabran, ponavlja se postupak izbora ponovnim predlaganjem novih kandidata.
Postupak predlaganja kandidata ponoviće se i ako je na listi za izbor predsednika Skupštine bio samo jedan kandidat koji nije izabran.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima predsedavanje sednicom.
Ako izabrani predsednik Skupštine nije prisutan na sednici, predsedavajući Skupštine nastaviće sa predsedavanjem sednice do izbora zamenika predsednika Skupštine.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran:
- ostavkom,
- prestankom mandata odbornika na način i po postupku utvrđenim zakonom i
- razrešenjem.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
U slučajevima prestanka funkcije predsednika Skupštine utvrđenim u stavu 1. alinejama 1. i 2. ovog člana, ne otvara se pretres, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije predsednika Skupštine po ovim osnovima samo konstatuje.
Predsednik Skupštine grada može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji je biran.
Predsednik Skupštine grada može biti na stalnom radu.
2. Zamenik predsednika Skupštine grada
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i prestaje mu funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na način i po postupku koji je utvrđen za predsednika Skupštine.
IV SEKRETAR I ZAMENIK SEKRETARA SKUPŠTINE GRADA
Skupština grada ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine se postavlja, na predlog predsednika Skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine grada može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Skupština grada može, na predlog predsednika Skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata.
Sekretar Skupštine grada može podneti ostavku i pre isteka mandata na koji je postavljen.
Sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Zamenik sekretara Skupštine grada postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar.
Zamenik sekretara može podneti ostavku i pre isteka mandata na koji je postavljen.
Izvršni organi grada su gradonačelnik i Gradsko veće.
Gradonačelnika bira Skupština grada, iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine grada.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Predsednik Skupštine grada predlaže kandidata za gradonačelnika.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština grada na isti način kao gradonačelnika.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini grada.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika su na stalnom radu.
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, kao i 9 članova gradskog veća koje bira Skupština grada, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika.
Kada odlučuje o izboru gradonačelnika Skupština grada istovremeno odlučuje o izboru zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.
Članovi Gradskog veća koje bira Skupština grada ne mogu istovremeno biti i odbornici, a mogu biti zaduženi za jedno ili više određenih područja iz nadležnosti grada.
Pojedinačna resorna zaduženja članova Gradskog veća odrediće se odlukom Gradskog veća, a prema stručnosti članova za pojedine oblasti.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Članovi Gradskog veća mogu biti na stalnom radu.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine grada.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini grada podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
U slučaju da su gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća podneli ostavku, ne otvara se pretres niti odlučuje već se prestanak funkcije konstatuje.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa grada, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog gradonačelnika i Gradskog veća, odnosno predsednika i članova Privremenog organa ako je Skupštini mandat prestao zbog raspuštanja Skupštine.
U Skupštini se obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, druge političke organizacije ili grupe građana koja ima najmanje tri odbornika.
Odborničku grupu od najmanje tri člana mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici političkih stranaka, drugih političkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od tri člana.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Predsednik odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, predsednik odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine potpisane izjave o pristupanju.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim, Skupštinu obaveštava predsednik Skupštine.
VII RADNA TELA SKUPŠTINE GRADA
Skupština grada osniva stalna ili povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti.
Radna tela daju mišljenje na predloge propisa i odluka koje su na dnevnom redu Skupštine grada i obavljaju druge poslove utvrđene posebnom odlukom.
Stalna radna tela osniva Skupština na mandatni period za koji je izabrana.
Povremena radna tela osniva Skupština za izvršenje posebnih zadataka i njihov rad prestaje po izvršenju tih zadataka.
Broj radnih tela, izbor, prava i dužnosti predsednika i članova radnih tela utvrđuju se posebnom odlukom, a na osnovu Statuta.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Sednicu Skupštine grada saziva predsednik Skupštine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po svojoj inicijativi.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 3. ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim putem. Poziv za sednicu sadrži mesto i vreme održavanja sednice.
Poziv za sednicu dostavlja se odbornicima najmanje 7 dana pre dana za koji se saziva sednica.
Izuzetno, poziv za sednicu može se dostaviti i u kraćem roku, pri čemu je predsednik Skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja predlog dnevnog reda, materijal koji se odnosi na predlog dnevnog reda i po pravilu zapisnik sa prethodne sednice.
Predlog dnevnog reda sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o prispelim materijalima.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa Ustavom, zakonom, Statutom grada, ovim Poslovnikom i drugim opštim aktima.
2. Otvaranje sednice i učešće na sednici
Sednicu Skupštine otvara i istom predsedava predsednik Skupštine, koga u odsutnosti ili sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika Skupštine.
U slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika i zamenika predsednika Skupštine, sednicu Skupštine otvara i istom predsedava najstariji prisutni odbornik do izbora predsedavajućeg od strane Skupštine.
Po otvaranju sednice Skupštine predsednik Skupštine, odnosno lice koje predsedava sednicom na osnovu službene evidencije o prisutnosti odbornika, utvrđuje da li postoji kvorum za rad Skupštine.
Kvorum za rad Skupštine postoji ako je na sednici Skupštine prisutna većina od ukupnog broja odbornika.
Ako utvrdi da kvorum za rad ne postoji, predsednik Skupštine, odnosno lice koje predsedava sednicom odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat, o čemu se pismeno obaveštavaju svi odbornici.
Ako predsednik Skupštine, odnosno lice koje predsedava sednicom na početku ili u toku sednice posumnja da ne postoji kvorum za rad, narediće prebrojavanje.
Prebrojavanje izvršiće se i kada to zatraži neko od odbornika.
Utvrđivanje kvoruma na predlog odbornika ili predsedavajućeg vrši se prozivkom samo u slučajevima nakon zaključenja rasprave, a pre izjašnjavanja o tački dnevnog reda. Prozivku vrši sekretar Skupštine grada.
Na sednici Skupštine, pored odbornika, učestvuju gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, načelnik Gradske uprave, članovi Gradskog veća, kao i druga lica koja predsednik Skupštine pozove.
Na početku rada Skupštine, predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu o odbornicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Sva objašnjenja u vezi sa radom na sednici daje predsednik Skupštine.
Pre utvrđivanja dnevnog reda po pravilu se usvaja zapisnik sa prethodne sednice.
Skupština o zapisniku odlučuje bez pretresa.
Dnevni red sednice utvrđuje Skupština.
Odbornici i Gradsko veće mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda. Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine u pisanoj formi.
Predlozi za proširenje dnevnog reda predlozima akata koji su, po odredbama ovog Poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije četiri dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine, a predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, razrešenja i prestanak funkcije, povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda, spajanje rasprave i promenu redosleda tačaka, dostavljaju se najkasnije 48 časova pre određenog početka sednice Skupštine.
Ako je predlagač grupa odbornika, u predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani odbornik.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda Skupština odlučuje bez pretresa.
Pri utvrđivanju dnevnog reda, Skupština odlučuje sledećim redom o predlozima:
- za hitan postupak;
- da se pojedine tačke povuku iz predloga dnevnog reda;
- da se dnevni red proširi;
- za spajanje rasprave;
- za promenu redosleda pojedinih tačaka.
Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predloga za spajanje rasprave ili predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja o čemu se Skupština izjašnjava, bez pretresa.
O dnevnom redu u celini, Skupština odlučuje bez pretresa.
Skupština može u toku sednice, bez pretresa, doneti odluku o izmeni redosleda tačaka dnevnog reda, uz saglasnost predlagača odgovarajućih akata.
Posle utvrđivanja dnevnog reda otvara se pretres o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red, osim u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom određeno da se odlučuje bez pretresa.
O svakom predlogu se vodi pretres dok o njemu ima prijavljenih govornika.
Kada se zaključi pretres o određenom predlogu, ne može se ponovo otvoriti.
Prijave za reč podnose se predsedniku Skupštine po otvaranju pretresa, i mogu se podnositi do njegovog zaključenja.
Predsednik daje govornicima reč po redu prijave.
Predsednik može i preko reda dati reč predstavniku predlagača.
Vreme izlaganja odbornika iznosi do 5 minuta po jednoj tački dnevnog reda, a u određenim slučajevima Skupština može odlučiti da to vreme bude kraće ili duže od 5 minuta.
Predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača akta ima pravo da u prvom obraćanju i u završnoj reči govori dva puta duže od vremena određenog za izlaganje odbornika. U toku pretresa predloga predlagač ima pravo da dobije reč radi davanja obrazloženja, u trajanju određenom za izlaganje odbornika.
Izvestioci nadležnih radnih tela imaju pravo da u prvom obraćanju govore dva puta duže od vremena određenog za izlaganje odbornika. Izvestioci radnih tela mogu govoriti preko reda ako to zahteva potreba pretresa o čemu odlučuje predsednik Skupštine, s tim što ne mogu govoriti duže od vremena predviđenog za izlaganje odbornika.
Članovi radnih tela Skupštine koji su izdvojili mišljenje na sednici radnih tela mogu to obrazložiti u vremenu određenom za izlaganje odbornika i po tom osnovu više ne mogu dobiti reč.
Predsednici, odnosno predstavnici odborničkih grupa imaju pravo da nakon prvog obraćanja Skupštini u vezi pitanja koje je na dnevnom redu dobiju reč preko reda još jednom u okviru te tačke dnevnog reda.
Gradonačelniku predsednik Skupštine daje reč kada zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu vremena izlaganja.
Zameniku gradonačelnika predsednik Skupštine daje reč kada zatraži, s tim što može govoriti dva puta duže od vremena određenog za izlaganje odbornika.
Kada predsednik Skupštine oceni da će rasprava o pojedinim pitanjima duže trajati ili kada je prijavljen veći broj govornika, može predložiti da se ograniči trajanje govora svakom učesniku u pretresu (sem govora predlagača), i da svaki učesnik u pretresu o istom pitanju govori samo jedanput.
Ograničenje trajanja govora može predložiti i svaki odbornik.
Odluku o ograničenju trajanja govora donosi Skupština.
Predsednik Skupštine, kada predsedava sednicom Skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine.
Kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik Skupštine zaključuje pretres.
Ako u toku sednice predsednik Skupštine, odnosno lice koje predsedava sednicom utvrdi da kvorum ne postoji određuje pauzu u trajanju do 2 sata, a ako se i posle pauze utvrdi da nema kvoruma predsednik Skupštine, odnosno lice koje predsedava sednicom odlaže sednicu za određeni dan i sat sa istim dnevnim redom, o čemu se svi odbornici pismeno obaveštavaju.
Kada usled obimnosti dnevnog reda, ili iz drugih razloga ne može da se završi pretres po svim tačkama dnevnog reda u zakazanom danu, Skupština može, na predlog predsednika Skupštine ili predsednika odborničke grupe, da odluči da se sednica prekine i da se zakaže nastavak za određeni dan i sat o čemu se pismeno obaveštavaju svi odbornici.
Predsednik Skupštine, odnosno lice koje predsedava sednicom može odrediti pauzu u radu sednice Skupštine da bi se izvršile konsultacije ili pribavilo mišljenje, kao i u drugim slučajevima kada za to postoji potreba.
Predsednik Skupštine, odnosno lice koje predsedava sednicom zaključuje sednicu Skupštine posle sprovedenog odlučivanja po svim tačkama dnevnog reda.
O povredi Poslovnika se može govoriti tek nakon otvaranja pretresa po tački koja je na dnevnom redu.
Odborniku koji želi da govori o povredi ovog Poslovnika, predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat, s tim da vreme potrebno za citat ne može trajati duže od dva minuta.
Predsednik Skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine odbornik ostaje pri tome da je Poslovnik povređen, predsednik Skupštine će pozvati Skupštinu, da bez pretresa, odluči o tom pitanju neposredno pre glasanja o tački koja je na dnevnom redu.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom odborniku, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje odbornik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Odbornik traži repliku dizanjem ruke.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku, drugu političku organizaciju ili grupu građana čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.
Odluku u slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana donosi predsednik Skupštine.
Ukoliko predsednik Skupštine ne dozvoli traženu repliku, odbornik koji je tražio repliku može zahtevati da se o tome izjasni Skupština, bez pretresa.
Odbornik koji je tražio repliku ima pravo da replicira najviše dva puta, a odbornik koji je repliku izazvao ima pravo da replicira samo jednom.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine, pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.
Za vreme govora odbornika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Odbornici, kao i svi drugi učesnici na sednici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici i svi drugi učesnici na sednici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Zbog povrede reda na sednici, predsednik Skupštine može da izrekne sledeće mere: opomenu ili oduzimanje reči.
Skupština, na predlog predsednika Skupštine, bez pretresa, može da izrekne meru udaljenja sa sednice.
Opomena se izriče odborniku:
- koji je prišao govornici, bez dozvole predsednika Skupštine;
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga čini povredu Poslovnika iz člana 61. ovog Poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji sa govornice. U suprotnom, predsednik Skupštine isključuje ozvučenje, a po potrebi određuje pauzu.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči nema više pravo da govori dok traje pretres po tački dnevnog reda u toku koga je mera izrečena.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo odbornika na repliku u daljem toku sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 61. ovog Poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim Poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice, u zgradi grada Smedereva.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji sa sednice Skupštine, predsednik Skupštine će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi grada Smedereva da tog odbornika udalji sa sednice i odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice smatra se neopravdano odsutnim.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mere koje je izrekao predsednik Skupštine primenjuju se dok traje pretres po tački dnevnog reda u toku koga su izrečene, a mera koju izrekne Skupština primenjuje se za sednicu na kojoj je izrečena.
Odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Skupštine, pored odbornika, primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici.
O radu na sednici vodi se zapisnik.
Zapisnik vodi lice koje odredi sekretar Skupštine.
U zapisnik se obavezno unosi: vreme i mesto održavanja sednice; imena predsedavajućeg sekretara i zapisničara; imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika; imena lica koja su prisustvovala sednici po pozivu ili kao gosti; predlozi dati pri utvrđivanju dnevnog reda, utvrđeni dnevni red sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika po svakoj tački dnevnog reda; rezultat glasanja o pojedinim pitanjima; naziv donetih akata; tekst zaključaka donetih na sednici i izrečene mere.
Sednice Skupštine snimaju se na nosaču zvuka koji sadrži potpuni tok sednice.
Na osnovu zvučnog zapisa izrađuje se tekst zvučnog zapisa sednice.
Svaki odbornik ima pravo da se upozna sa celovitim tokom sednice i svoje diskusije preslušavanjem zvučnog zapisa, odnosno uvidom u tekst zvučnog zapisa sednice, uz saglasnost predsednika Skupštine.
Svaki drugi govornik na sednici ima pravo da presluša zvučni zapis ili izvrši uvid u izvod iz teksta zvučnog zapisa na kome je zabeležena samo njegova diskusija, uz saglasnost predsednika Skupštine.
Snimak na nosaču zvuka čuva se do kraja mandata Skupštine, a najmanje godinu dana, a tekst zvučnog zapisa trajno.
Skupština o zapisniku i primedbama na zapisnik odlučuje bez pretresa.
Primedbe na zapisnik se dostavljaju pismenim putem najkasnije 48 sati pre dana održavanja sednice.
Ukoliko odbornik stavlja primedbu na zapisnik dužan je da predloži izmenjeni tekst koji treba da se unese u zapisnik.
Skupština se prvo izjašnjava posebno o svakoj primedbi, a zatim o zapisniku u celini.
Usvojeni zapisnik potpisuju predsednik, odnosno lice koje predsedava sednicom, sekretar Skupštine i lice koje je vodilo zapisnik.
Skupština o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle pretresa, sem u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom određeno da se odlučuje bez pretresa.
Pre ili posle pretresa Skupština može da odluči da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda ili da se vrati odgovarajućem radnom telu ili organu na dalje proučavanje i dopunu.
Skupština odlučuje javnim glasanjem odbornika ukoliko zakonom, Statutom grada, ovim Poslovnikom ili drugim opštim aktima nije određeno da se glasa tajno.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika ukoliko zakonom, Statutom grada ili ovim Poslovnikom nije drugačije određeno.
O predlogu se glasa u celini. Ako je stavljen amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu u celini.
Skupština odlučuje javnim glasanjem: dizanjem ruke ili prozivkom.
Odluku da se glasa prozivkom donosi Skupština na predlog predsednika Skupštine ili predsednika odborničke grupe.
Ako se glasa dizanjem ruke, odbornici se prvo izjašnjavaju - ko je za predlog, zatim - ko je protiv predloga, i na kraju - ko se uzdržava od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva odbornike po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovora reč "za", "protiv", ili "uzdržan". Predsednik Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan.
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Skupština odlučuje tajnim glasanjem, kad je to određeno zakonom, Statutom grada, ovim Poslovnikom ili drugim opštim aktima.
Tajno se glasa na glasačkim listićima.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Skupštine.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići štampaju se u drugoj boji.
Glasački listić sadrži predlog o kome se odlučuje i opredeljenje "za" i "protiv". Na dnu glasačkog listića, reč "za" je na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani. Odbornik glasa tako što zaokružuje reč "za" ili reč "protiv".
Prilikom izbora između više kandidata za istu funkciju, na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj. Posle imena svakog kandidata stavlja se naziv izborne liste čiji je kandidat.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata ili imena kandidata za koga odbornik glasa.
Prilikom izbora Gradskog veća, na glasačkom listiću se navode imena svih kandidata za članove Gradskog veća po redosledu koji je predložio kandidat za gradonačelnika. Posle imena svakog kandidata stavlja se naziv izborne liste čiji je kandidat.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena svakog kandidata, ili imena svakog kandidata za koga odbornik glasa. Glasa se za sve kandidate navedene u glasačkom listiću.
Ukoliko neki od kandidata na glasačkom listiću nije zaokružen, smatraće se da nije dobio glas.
Za članove Gradskog veća izabrani su oni kandidati koji su dobili većinu glasova od ukupnog broja odbornika u Skupštini grada.
Tajnim glasanjem rukovodi Glasački odbor od 3 člana, koje predlaže predsedavajući na osnovu predloga tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini, a kojem u radu pomaže sekretar Skupštine.
Glasački odbor imenuje Skupština, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja prisutnih odbornika.
Posle izrade glasačkih listića predsedavajući objavljuje početak glasanja i poziva odbornike prema spisku izabranih odbornika da prime glasački listić, što se i evidentira.
Nakon konstatacije da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju, predsedavajući zaključuje postupak glasanja.
Po završenom glasanju Glasački odbor pristupa utvrđivanju rezultata glasanja.
Pre otvaranja glasačke kutije, prebrojaće se neupotrebljeni glasački listići i staviti u poseban koverat koji će biti zapečaćen, sa naznakom na koverti da se radi o neupotrebljenim glasačkim listićima.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- izrađenih glasačkih listića;
- neupotrebljenih glasačkih listića;
- nevažećih glasačkih listića;
- važećih glasačkih listića;
- glasova "za" i glasova "protiv", odnosno, ako se prilikom izbora glasa između više kandidata za istu funkciju, glasova koje su dobili pojedini kandidati.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan, ili da nije izglasan propisanom većinom, odnosno, kad se u izboru glasa između dva ili više kandidata za istu funkciju, koji kandidat je izabran.
Nevažećim glasačkim listićem, ukoliko zakonom nije drugačije određeno, smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji je predlog odbornik glasao.
O utvrđivanju rezultata glasanja sastavlja se izveštaj koji potpisuju svi članovi Glasačkog odbora.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja se predsedavajućem.
Predsedavajući Skupštine objavljuje rezultat glasanja na sednici Skupštine.
X POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
Skupština donosi: Statut, odluke, pravilnike, naredbe, uputstva, rešenja, zaključke i preporuke (u daljem tekstu: akti).
Predlog akta može da podnese svaki odbornik i Gradsko veće.
Predlog akta podnosi se u obliku u kome se akt donosi i mora biti obrazložen.
Obrazloženje mora da sadrži:
- pravni osnov;
- razloge za donošenje akta;
- opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo, ako predlog akta sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo;
- pregled odredaba akta koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže akt o izmenama, odnosno dopunama.
Ako je predlagač akta grupa odbornika, uz predlog mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani odbornik.
Predlog akta, pre razmatranja u Skupštini, razmatraju nadležna radna tela Skupštine i Gradsko veće, ako ono nije predlagač akta.
Nadležna radna tela i Gradsko veće, ako nije predlagač akta, u svojim izveštajima mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog akta u celini ili da predlog akta ne prihvati.
Takođe mogu predložiti Skupštini da donese akt u tekstu izmenjenom, delom ili u celini u odnosu na tekst koji je podneo predlagač, u formi amandmana.
Predlagač akta, odnosno njegov predstavnik, može na početku pretresa da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u pretresu sve do njegovog zaključenja, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.
Predlagač akta ima pravo da povuče predlog akt sve do zaključenja pretresa na sednici Skupštine.
Predlog za izmenu i dopunu predloga akta - amandman podnosi se predsedniku Skupštine grada u pisanom obliku, sa obrazloženjem, počev od dana dostavljanja predloga akta, a najkasnije četiri dana pre vremena određenog za početak sednice za koju je predloženo razmatranje predloga akta.
U slučaju da se odbornicima poziv za sednicu dostavi u roku kraćem od 7 dana vreme za podnošenje amandmana skraćuje se na tri dana pre vremena određenog za početak sednice za koju je predloženo razmatranje predloga akta.
Gradsko veće, odnosno radno telo Skupštine mogu podneti amandman predsedniku Skupštine 24 sata pre vremena određenog za početak sednice.
Podnosilac amandmana ne može da podnese više amandmana na isti član predloga akta.
Amandmane mogu da podnesu: svaki odbornik, radno telo Skupštine i Gradsko veće.
Podnete amandmane predsednik Skupštine upućuje Gradskom veću, osim u slučajevima kada amandman podnosi Gradsko veće, u skladu sa članom 89. stav 3. ovog Poslovnika. U tom slučaju Skupština će se izjasniti o svakom amandmanu koji je Gradsko veće podnelo.
Gradsko veće je dužno da pre sednice Skupštine razmotri amandmane koji su podneti na predlog akta i da Skupštinu obavesti za koje amandmane predlaže da ih Skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Podnosilac amandmana ili ovlašćeni predstavnik podnosioca amandmana ima pravo da u toku rasprave dobije reč radi obrazlaganja amandmana, s tim što može govoriti najduže tri minuta za svaki predloženi amandman, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat amandmana.
Amandmane u pisanom obliku može da podnese predlagač akta u toku pretresa predloga akta i nadležno radno telo Skupštine, ali samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga akta.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana.
Amandmani koje je prihvatilo Gradsko veće, postaju sastavni deo predloga akta i o njima Skupština posebno ne odlučuje.
Skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu koji Gradsko veće nije prihvatilo, kao i o amandmanu koji je podnelo Gradsko veće.
Akt se može, izuzetno, doneti i po hitnom postupku.
Po hitnom postupku može da se donese samo akt kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje akta po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice.
Predlagač akta je dužan da, u pisanom obrazloženju predloga akta, navede štetne posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovakvog akta po hitnom postupku.
Predlog akta za čije se donošenje predlaže hitan postupak može se staviti na dnevni red sednice Skupštine ako je podnet najkasnije 24 časa pre početka te sednice.
Predsednik Skupštine dužan je da predlog akta za čije se razmatranje predlaže hitan postupak dostavi Gradskom veću, ako ono nije predlagač, odmah po prijemu.
O predlogu za donošenje akta po hitnom postupku Skupština odlučuje bez pretresa.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta unosi se u dnevni red iste sednice.
5. Izvornici i objavljivanje akata Skupštine
Akte donete na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine ili lice koje je predsedavalo sednicom.
Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine ili licu koje je predsedavalo sednicom Skupštine, svojim potpisom overava sekretar Skupštine.
Izvornik akta potpisan od strane predsednika Skupštine ili lica koje je predsedavalo sednicom i overen pečatom Skupštine čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Pod izvornikom akta podrazumeva se tekst koji je usvojen na sednici Skupštine.
O izradi izvornika akta i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata, njihovoj evidenciji i dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se Služba za skupštinske poslove.
Akta Skupštine koja se objavljuju, objavljuju se u službenom glasilu, u skladu sa posebnom odlukom.
O objavljivanju akata iz stava 1. ovog člana stara se sekretar Skupštine.
Sednice Skupštine su javne.
Sednice Skupštine mogu biti zatvorene za javnost iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenim zakonom, ako to predloži predsednik Skupštine, Gradsko veće ili najmanje trećina odbornika.
Predlog mora da bude obrazložen. O predlogu se glasa u Skupštini bez pretresa.
Javnim sednicama mogu prisustvovati građani zainteresovani za pitanja na dnevnom redu sednice u broju koji neće ometati rad sednice, a uz prethodnu saglasnost predsednika Skupštine.
Građani zainteresovani za prisustvo sednici podnose pisani zahtev predsedniku Skupštine najkasnije 24 sata pre sata određenog za početak sednice.
Akreditovani novinari imaju slobodan pristup sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Sekretar Skupštine ili lice koje on odredi održava vezu između novinara i Skupštine.
Kad akreditovani novinar zloupotrebi svoja prava ili grubo povredi red na sednici ili pravilo pristojnosti predsednik Skupštine udaljiće ga sa sednice, a može doneti i odluku da to lice ne može vršiti prava koja mu po ovom Poslovniku pripadaju. U tom slučaju obavestiće se i novinska agencija, radio ili televizija čiji je predstavnik to lice i tražiće da odredi drugo lice kao svog predstavnika u Skupštini.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i akata kao i informativni i dokumentacioni materijal o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Radi stvaranja uslova za rad, predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine.
Skupština grada može da izdaje službeno saopštenje za štampu i druga sredstva javnog informisanja. Tekst službenog saopštenja sastavlja odgovarajuća služba Skupštine, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština mogu da održe predsednik i zamenik predsednika Skupštine, Gradsko veće, predsednik radnog tela Skupštine i predsednik odborničke grupe.
XII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član, a u slučaju sprečenosti o tome obaveštava predsednika Skupštine i predsednika radnog tela.
Van skupštinskog zasedanja odbornik ima pravo da bude redovno, blagovremeno i tačno obaveštavan o pitanjima koja će se razmatrati i o kojima će se odlučivati na sednicama Skupštine i o drugim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Pravo postavljanja pisanih pitanja odbornik ostvaruje tako što pisanim putem van sednice, traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Skupštine, predsednika radnih tela Skupštine, gradonačelnika, Gradskog veća i načelnika Gradske uprave o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njegovih prava i dužnosti odnosno poslova iz nadležnih organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Pisani odgovori na postavljena pitanja posle skupštinskog zasedanja, dostavljaju se četiri dana pre prvog narednog zasedanja Skupštine grada Smedereva.
Odbornik ima pravo na naknadu troškova za obavljanje odborničke funkcije, koje utvrđuje Skupština posebnom odlukom.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine i radnih tela.
Odborniku se izdaje posebna legitimacija.
Oblik i sadržaj legitimacije utvrđuje sekretar Skupštine.
Odbornik ima pravo da gradonačelniku postavlja odbornička pitanja iz okvira nadležnosti grada.
Odborničko pitanje mora biti jasno formulisano.
Odborničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno, s tim da izlaganje odbornika koji postavlja pitanje ne može trajati duže od tri minuta.
Odbornik pitanje postavlja na kraju sednice Skupštine, a može pitanje postaviti i između dve sednice Skupštine, u pisanom obliku, neposredno gradonačelniku.
Predsednik Skupštine upozoriće odbornika, koji postavlja odborničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Odgovor na odborničko pitanje postavljeno na sednici, ako je moguće, daje se usmeno na istoj sednici, a ako nije moguće, pismeno, najkasnije u roku od 30 dana od dana održavanja sednice na kojoj je pitanje postavljeno.
Izuzetno, rok iz stava 1. ovog člana može biti i duži ukoliko je za pripremu odgovora na odborničko pitanje potrebno prikupljanje podataka i informacija od organa i organizacija čiji osnivač nije grad Smederevo.
Odgovor na odborničko pitanje priprema organ na čiji se rad ili delokrug postavljeno pitanje odnosi, a utvrđuje ga gradonačelnik ili lice koje on ovlasti.
Pisani odgovor na odborničko pitanje dostavlja se odborniku koji je pitanje postavio.
Odgovor na odborničko pitanje postavljeno između dve sednice daje se pismeno odborniku koji je pitanje postavio, u roku od 30 dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Izuzetno ovaj rok može biti i duži ukoliko se steknu uslovi iz stava 2. ovog člana.
Posle datog odgovora na odborničko pitanje odbornik koji je postavio pitanje ima pravo da postavi dopunsko pitanje.
XIV RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG I VANREDNOG STANJA
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se u radu Skupštine i u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog i vanrednog stanja, ukoliko ovim Poslovnikom ili drugim opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
Predsednik Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog i vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine,
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednicu i načinu i rokovima dostavljanja materijala za te sednice,
- može po potrebi odrediti poseban način vođenja i čuvanja zapisnika sa sednice Skupštine i radnih tela,
- može odrediti da predloge odluka i drugih akata ne stavi na raspolaganje sredstvima javnog informisanja dok Skupština drugačije ne odluči,
- odlučuje o načinu rada i izvršavanja zadataka stručnih službi Skupštine.
Za vreme neposredne ratne opasnosti, ratnog i vanrednog stanja predlozi odluka i drugih opštih akata koje razmatra Skupština, mogu se izneti na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u nadležnim radnim telima, ukoliko to Skupština odluči.
O ovim aktima Gradsko veće daje svoje mišljenje na samoj sednici Skupštine.
Odbornici su dužni da u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog i vanrednog stanja izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni prebivališta i boravišta.
XV SVEČANA SEDNICA SKUPŠTINE GRADA
Svečana sednica Skupštine održava se povodom praznika grada, a može se održati i u drugim svečanim prilikama.
Na sazivanje i tok svečane sednice ne primenjuju se odredbe ovog Poslovnika već protokol svečane sednice.
XVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Privremeni poslovnik Skupštine grada Smedereva ("Službeni list opštine Smederevo", broj 13/2008).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu danom donošenja, a objaviće se u "Službenom listu grada Smedereva".