ZAKLJUČAKO UTVRĐIVANJU NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA ZA 2015. GODINU("Sl. glasnik RS", br. 101/2014) |
1. Utvrđuje se Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2015. godinu, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNI AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA ZA 2015. GODINU
Na osnovu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10), Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2015. godinu (u daljem tekstu: NAPZ), predstavlja osnovni instrument za sprovođenje aktivne politike zapošljavanja, kojim se definišu ciljevi i prioriteti i utvrđuju programi i mere politike zapošljavanja koji će se realizovati u toku 2015. godine.
NAPZ predstavlja operacionalizaciju Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 37/11), a u izradi ovog dokumenta i definisanju ciljeva i prioriteta politike zapošljavanja učestvovali su socijalni partneri, relevantne institucije i ostale zainteresovane strane.
Privreda Republike Srbije u 2013. godini zabeležila je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,5%, što je ohrabrujuće poboljšanje posle pada u 2012. godini od 1,5%. Međutim, može se zaključiti da se radi o pozitivnom iskoraku, pre nego o održivom preokretu, s obzirom da se u 2014. godini očekuje stagnacija privredne aktivnosti, posebno imajući u vidu katastrofalne posledice majskih poplava. Evropska banka za obnovu i razvoj je početkom maja 2014. godine, dakle pre poplava, dala prognozu rasta BDP za 2014. godinu od 1%. Najveći doprinos rastu u 2013. godini dali su poljoprivreda, sa rastom od preko 20%, kao i više nego udvostručeni izvoz Fiat Automobila Srbija. Ovi izuzetni rezultati ne mogu se ponoviti u 2014. godini, u kojoj neće biti alternativnih pokretača rasta slične snage.
Ostvareni budžetski deficit u 2013. godini od 5,0% BDP-a veoma je visok. Javni prihodi bili su niži od planiranih, a deficit se održao na planiranom nivou smanjenjem kapitalnih investicija, ali i rezovima u subvencijama i u nabavci robe i usluga.
Na kraju 2013. godine javni dug dostigao je nivo od 65,5% BDP-a (sa uključenim ukupnim dugom jedinica lokalne samouprave) i nastavlja da raste i tokom 2014. godine. Kako bi se zaustavio dalji rast javnog duga i obezbedio njegov održiv nivo u srednjem i dugom roku potrebno je sprovođenje mera fiskalne konsolidacije radi smanjenja fiskalnog deficita. Kako bi se to ostvarilo, pristupiće se snažnom kratkoročnom smanjenju deficita već u drugoj polovini 2014. i prvoj polovini 2015. godine, ali i sprovođenju najavljivanih reformi (javna preduzeća, zarade i zapošljavanje u javnom sektoru, penzijski sistem, sistem subvencija i drugo), od kojih se očekuje da obezbede uštede u srednjem roku. Podjednako važno, reformski paket uključuje i kreiranje povoljnog poslovnog okruženja koje treba da stvori uslove za veće investicije i novo zapošljavanje.
Inflacija je u 2013. gotovo zaustavljena i od januara do decembra bila je svega 2,2%. Glavni razlozi za pad inflacije su niska domaća tražnja, pad cena poljoprivrednih proizvoda i stabilan kurs dinara. Slični trendovi se nastavljaju i u prvoj polovini 2014. godine, uprkos jednokratnom povećanju administrativnih cena u januaru i povećanju niže stope PDV-a sa 8 na 10%.
Kurs dinara je stabilan u dužem periodu, ali je pod određenim deprecijacijskim pritiscima što dovodi do smanjivanja deviznih rezervi Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS). NBS je kontinuiranom prodajom deviznih rezervi i održavanjem relativno visoke referentne kamatne stope uprkos niskoj inflaciji aktivno podržavala stabilnost kursa. Premda je takva politika pozitivna sa stanovišta očuvanja makroekonomske stabilnosti, predvidivosti poslovanja i kontrole rasta javnog duga, njena cena ogleda se u dodatnom slabljenju tražnje i likvidnosti privrednih subjekata, kao i u izvesnom iscrpljivanju deviznih rezervi.
Tekući deficit je u 2013. godini iznosio oko 5% BDP-a i bio je upola manji u odnosu na 2012. godinu, usled visokog rasta izvoza i niskog rasta uvoza, koji je bio pod uticajem smanjenja domaće tražnje. Ipak, potrebno je dalje smanjivanje tekućeg deficita. Kapitalni bilans je bio pozitivan kao rezultat daljeg zaduživanja države.
2. Okvir makroekonomske politike i strukturnih reformi
Okvir makroekonomske politike i strukturnih reformi definisan je Fiskalnom strategijom za 2014. godinu sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu, Pretpristupnim ekonomskim programom Vlade za 2014. godinu, kao i programom koji je izneo predsednik Vlade 27. aprila 2014. godine.
Primena kredibilnog srednjoročnog plana strukturnih reformi, zajedno sa merama fiskalne konsolidacije, predstavlja ključni preduslov za pokretanje privrednog rasta zasnovanog na povećanju investicija, izvoza i zaposlenosti. Prepreke privrednom rastu koje je neophodno prevazići uključuju:
- izraženu intervenciju države u ekonomiju,
- administrativne prepreke i regulatorne restrikcije poslovanju,
- nedostatak konkurencije u određenim sektorima,
- neadekvatne institucionalne kapacitete,
- veliki udeo neformalne ekonomije.
Kako bi eliminisala ove strukturne prepreke, Republika Srbija nastoji da oblikuje svoju tranziciju prema integrisanom, pametnom, održivom i inkluzivnom rastu, koji će biti podržan dobrom upravom.
Tri su glavna zadatka. Prvi zadatak je donošenje opsežnog i detaljnog paketa reformi u cilju stvaranja punog tržišnog okruženja i eliminisanja korupcije. Drugi zadatak odnosi se na razvijanje privatnog sektora davanjem podsticaja malim i srednjim preduzećima kako bi se povećala zaposlenost u privatnom sektoru, i olakšao transfer zaposlenih iz javnog u privatni sektor u sklopu dugoročne orijentacije da se privatni sektor učini privlačnijim za rad od javnog sektora. Treći zadatak odnosi se na konsolidaciju budžeta smanjenjem troškova i povećanjem prihoda. Glavni izazov fiskalne i opšte makroekonomske politike u 2015. godini i kasnije biće "preoblikovanje" javnih finansija tako da bude moguće zaustaviti budžetski deficit i održati zemlju izvan krize javnog duga, s jedne strane, i podržati izvozno orijentisan rast i na njemu zasnovano novo zapošljavanje, s druge strane.
U međuvremenu, potrebno je raditi na profesionalizaciji upravljanja javnim preduzećima i eliminisanju gubitaka u tim preduzećima. Do kraja 2016. godine treba da bude okončan proces privatizacije i rešen status državnih i društvenih preduzeća, kao i onih u restrukturiranju. Nova vizija razvoja podrazumeva oslanjanje na privatni sektor i prenošenje resursa i zaposlenih iz javnog sektora u privatni sektor.
U naredne tri fiskalne godine predviđeno je sprovođenje mera fiskalne konsolidacije koje obezbeđuju smanjenje fiskalnog deficita i posledično javnog duga. U cilju otklanjanja neposredne opasnosti od krize javnog duga i stvaranja pretpostavki za zaustavljanje njegovog daljeg rasta predviđen je paket mera za stabilizaciju javnih finansija i oporavak privrede i to:
- smanjenje mase zarada u javnom sektoru,
- povećanje prihoda - pre svega kroz sistemsku borbu protiv sive ekonomije i dr,
- smanjenje subvencija javnim preduzećima,
- uštede na robama i uslugama,
- korišćenje jeftinijih kredita,
- promena poslovnog ambijenta - izmena propisa o radu u cilju povećanja fleksibilnosti tržišta rada, pojednostavljenje procesa izdavanja građevinskih dozvola i drugih ključnih procesa za poslovanje.
Takođe su predviđene strukturne reforme: sistema socijalne zaštite, državne uprave, penzijskog sistema, poreskog sistema i reforme zdravstva, školstva i nauke.
Posebna oblast reforme odnosi se na preduzeća u restrukturiranju. Indirektne subvencije su višestruko veće od direktnih i one podrazumevaju propuštenu naplatu javnih prihoda i tolerisanje neplaćanja tekućih obaveza i dugovanja. One imaju i snažniji negativan uticaj na poslovno okruženje, kroz širenje lanca nelikvidnosti i urušavanje kredibiliteta mera usmerenih ka jačanju finansijske discipline.
Dovršetak procesa privatizacije društvenog kapitala očekuje se do kraja 2016. godine. U portfoliju Agencije za privatizaciju ostalo je ukupno 584 preduzeća koja zapošljavaju oko 100.000 radnika, dok je 161 preduzeće koje zapošljava oko 50.000 radnika u postupku restrukturiranja. Novim propisom o privatizaciji i izmenama propisa o stečaju urediće se načini i postupci restrukturiranja i privatizacije ovih preduzeća, stečajni postupak i finansiranje socijalnih programa za viškove zaposlenih u ovim preduzećima.
Pravna sigurnost poslovanja, investiranja i zapošljavanja u Republici Srbiji zahteva stabilno i predvidivo poslovno okruženje. U oblasti regulatornih reformi već je ostvaren značajan napredak, ali se planira intenziviranje rada u pravcu daljeg pojednostavljivanja propisa uz jačanje regulatorne analize uticaja novih zakona, modernizovanje poreske i carinske administracije i koordinisanje inspekcijskih poslova, racionalizacija postupka upisa i prenosa zemljišta, skraćivanje postupka izdavanja građevinskih dozvola i sl.
Reforma propisa koji regulišu tržište rada i institucije tržišta rada predstavlja važan element strukturnih reformi, sa osnovnim ciljem da se podstakne otvaranje radnih mesta u privatnom sektoru uz zadržavanje neophodne ravnoteže između interesa poslodavaca i zaposlenih.
Jedan od osnovnih ciljeva svih strukturnih reformi je povećanje stope zaposlenosti. Reforma institucionalnog okvira za funkcionisanje tržišta rada ima za cilj da se poveća njegova fleksibilnost i zapošljavanje radnika učini jeftinijim i manje rizičnim za poslodavca, vodeći računa da to ne bude na uštrb suštinskih interesa i motivacije zaposlenih.
Set reformi zasnovan na principima fleksigurnosti uključivao bi povezivanje prava na otpremninu sa radnim stažom kod trenutnog poslodavca umesto sa celokupnim radnim stažom, fleksibilnije propise koji regulišu radno vreme, produženje trajanja rada na određeno vreme na dve godine, pojednostavljivanje kompleksne regulative u procesu zasnivanja i prestanka radnog odnosa i drugo.
U sklopu procesa pridruživanja Evropskoj uniji, razmotriće se mogućnosti za uvođenje dodatnih mehanizama zaštite radnika i podsticanja uključivanja na tržište rada i zapošljavanja, što će, između ostalog, obuhvatiti i uređenje pravnog okvira za samozapošljavanje, a razmotriće se mogućnost i za implementaciju mera iz programa za zapošljavanje i socijalnu politiku EU, kao i mogućnost uvođenja podsticaja za uključivanje na tržište rada i dr.
Paralelno sa reformom zakonodavstva, intenziviraće se aktivnosti na unapređenju efikasnosti inspekcijskih službi (pre svega Inspektorata za rad), u cilju jačanja nadzora nad primenom novih, fleksibilnijih normi radnog zakonodavstva. Takođe, intenzivnija i efikasnija inspekcijska aktivnost neophodna je i u sklopu borbe protiv neformalne ekonomije, što je istaknuto kao jedan od prioriteta fiskalne konsolidacije.
II STANJE I TOKOVI NA TRŽIŠTU RADA
1. Trendovi na tržištu rada i oprečna dinamika tražnje za radom i ponude rada
Na osnovu godišnjih podataka Ankete o radnoj snazi može se zaključiti da je porast BDP-a u 2013. godini, koji je najveći zabeležen od otpočinjanja ekonomske krize, u velikoj meri uticao na usporavanje negativnih trendova na tržištu rada. S druge strane, autonomni pritisci sa strane ponude rada do kojih je došlo usled realnog pada neradnih dohodaka stanovništva prelili su se u povećanje ukupne aktivnosti i zaposlenosti. Posledično, u odnosu na 2012. godinu, svi bazični pokazatelji tržišta rada kretali su se u pozitivnom smeru. Stopa aktivnosti stanovništva radnog uzrasta (15-64) porasla je sa 60,1% na 61,6%, stopa zaposlenosti1 je porasla za nešto više od 2 procentna poena sa 45,3% na 47,5%, dok je stopa nezaposlenosti opala, sa 24,6% na 23,0%. Ovde se radi o godišnjim prosecima, dok je poboljšanje još ubedljivije kada se uporede indikatori tržišta rada u oktobru 2013. sa onima iz oktobra 2012. godine.
______________
1 Prema ARS, koja je usklađena sa metodologijom EUROSTAT-a, pod pojmom zaposleni podrazumevaju se lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili u naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali su u toj sedmici bila odsutna s posla.
Takođe, napominje se da prilikom analize podataka Ankete o radnoj snazi treba imati u vidu da ovi podaci mogu biti podložni uticaju sezonskih faktora.
Tabela 1. Trendovi na tržištu rada tokom ekonomske krize 2008-2013. godine, stanovništvo 15-64, godišnji
proseci
Godina |
Stanovništvo radnog uzrasta |
Aktivno stanovništvo |
Zaposleni |
Nezaposleni |
Stopa aktivnosti |
Stopa zaposlenosti |
Stopa nezaposlenosti |
2008. |
4.936.124 |
3.094.293 |
2.649.326 |
444.967 |
62,7% |
53,7% |
14,4% |
2009. |
4.899.384 |
2.970.612 |
2.468.688 |
501.924 |
60,6% |
50,4% |
16,9% |
2010. |
4.818.981 |
2.841.355 |
2.273.473 |
567.883 |
59,0% |
47,2% |
20,0% |
2011. |
4.775.996 |
2.836.624 |
2.166.656 |
669.968 |
59,4% |
45,4% |
23,6% |
2012. |
4.731.007 |
2.841.135 |
2.142.682 |
698.454 |
60,1% |
45,3% |
24,6% |
2013. |
4.630.482 |
2.853.245 |
2.198.200 |
655.045 |
61,6% |
47,5% |
23,0% |
Izvor: Anketa o radnoj snazi, godišnji podaci, 2008-2013, Republički zavod za statistiku (RZS)
Broj zaposlenih lica radnog uzrasta opao je za nešto više od 450.000 lica ili oko 17% u periodu 2008-2013. godina, što je dovelo do pada stope zaposlenosti (15-64) sa 53,7% na 47,5%. U istom periodu broj nezaposlenih porastao je za skoro 210.000 lica (ili 47%) i doveo do povećanja stope nezaposlenosti sa 14,4% na 23,0%. Potrebno je naglasiti da razlike u ključnim indikatorima tržišta rada "pre" i "posle" krize odražavaju ne samo uticaj krize već i uticaj ostalih ekonomskih faktora, od kojih su procesi tranzicije i privatizacije najvažniji i koji se sada nalaze u svojoj završnoj fazi. Manje povećanje nezaposlenosti u poređenju sa većim smanjenjem zaposlenosti upućuje na činjenicu da su mnoge osobe koje više ne rade prešle u neaktivnost umesto u nezaposlenost.
Tokom 2013. godine uglavnom je zaustavljeno dalje relativno pogoršavanje položaja teže zapošljivih lica i posebno osetljivih kategorija nezaposlenih, koje je inače bilo obeležje kretanja na tržištu rada od 2008. godine. U toj godini nijedna od četiri najbrojnije osetljive grupe nije zabeležila negativna kretanja stope zaposlenosti. Stopa zaposlenosti žena zabeležila je znatan porast od 2 procentna poena i tako sa nivoa od 38,1% u 2012. porasla na nivo od 40,1% u 2013. godini. Slično ženama, visok rast stope zaposlenosti može se primetiti i kod starijih osoba radnog uzrasta (50-64) gde je vrednost ovog pokazatelja za svega godinu dana porasla za nešto više od 3 procentna poena, odnosno sa 39,2% na 42,3%. Porast stope zaposlenosti od 2 procentna poena u pomenutom periodu zabeležen je i kod lica bez kvalifikacija, kod kojih se stopa zaposlenosti uvećala sa 30,0% na 32,0%. Najmanji napredak u ovom pogledu ostvarile su mlade osobe (15-24), kod kojih je stopa zaposlenosti ostala nepromenjena i iznosi 14,5%.
Međutim, sagledavanje trendova na tržištu rada u periodu od početka krize 2008. godine pruža puniju sliku o teškom stanju na tržištu rada i posebno o dramatičnom uticaju krize na položaj teže zapošljivih lica i posebno osetljivih kategorija nezaposlenih. Analiza trendova tržišta rada tokom krize otkriva dalje apsolutno, ali i relativno pogoršanje položaja najvećeg broja ovih lica na tržištu rada. Samo žene su bile u stanju da zadrže svoju relativnu poziciju, zahvaljujući njihovom natprosečnom učešću u zaposlenosti u do sada bolje zaštićenom javnom sektoru. Mladi, stariji radnici i lica sa nižim stepenom obrazovanja pretrpeli su dalje pogoršanje položaja, što je dovelo do njihove dodatne marginalizacije za vreme krize. Takav razvoj ne iznenađuje - u periodima krize lica koja pripadaju ovim grupama najviše su pogođena gubitkom radnih mesta i najteže ponovo nalaze posao.
Veliki pad zaposlenosti zabeležen je među mladima (15-24), dok je istovremeno broj nezaposlenih u toj populaciji porastao, ali u znatno manjoj meri, što potvrđuje da se u vremenima krize mladi ljudi češće odlučuju za nastavak obrazovanja kao alternativu traženju zaposlenja. Ilustracija ovakvih tendencija kao i stepen pogoršanja položaja mladih tokom krize, najbolje se može predstaviti odnosom broja zaposlenih i nezaposlenih lica ove kategorije. U godini koja je prethodila krizi, među radno aktivnim mladima bilo je dva puta više zaposlenih nego nezaposlenih, dok je u 2013. godini situacija drastično promenjena i broj zaposlenih i nezaposlenih mladih je izjednačen. Druga grupa koja je pogođena u natprosečnoj meri jesu stariji radnici (iznad 45, odnosno 50 godina starosti). Za razliku od mladih u ovoj grupi pad zaposlenosti ide uz relativno veliko povećanje nezaposlenosti. Dok je starosna grupa od 15-24 pogođena otkazima i nemogućnošću da produži ugovore na određeno vreme, a i sve manjim brojem novih poslova pogodnih za mlade, stariji radnici više su izloženi negativnim posledicama koje su inherentne procesima privatizacije i restrukturiranja preduzeća.
Oporavak zaposlenosti i aktivnosti koji je primetan od druge polovine 2012. godine, uprkos stagnaciji BDP-a i teškoj fiskalnoj situaciji od posebne je važnosti za razumevanje mehanizama koji utiču na pokazatelje tržišta rada u Republici Srbiji. Jedna nedavna studija2 identifikovala je sledeće trendove koji su uticali na autonomni rast ponude rada, a kroz to na povećanje aktivnosti i zaposlenosti. Ovi trendovi uključuju: pad realnih penzija, smanjenje doznaka iz inostranstva, oštro smanjenje naknada za nezaposlenost i nedavno smanjenje realnih iznosa socijalne pomoći, smanjenje neradnih dohodaka od kamata na oročene depozite i zakupnina poslovnog i stambenog prostora, kao i razduživanje stanovništva prema bankarskom sektoru. Suštinski, stanovništvo je na izazov relativno sporog ali produženog smanjenja raspoloživih izvora dohotka izvan rada reagovalo povećanjem porodične ponude rada, posebno kroz oporavak neformalne zaposlenosti, samozaposlenosti i zaposlenosti pomažućih članova porodice.
______________
2 Makroekonomska analiza politike zapošljavanja u Srbiji, IPA 2011 Tvining projekat "Priprema institucija tržišta rada u RS za Evropsku strategiju zapošljavanja", 2014.
1.1. Karakteristike registrovane nezaposlenosti
Prosečan broj registrovanih nezaposlenih lica u 2013. godini iznosio je 774.890 lica, što je za 1,71% (13.056 lica) više u odnosu na prosek u 2012. godini.
Prema poslednjim raspoloživim podacima NSZ3 na evidenciji nezaposlenih lica nalazi se 769.340 lica, od kojih je 392.562 ili 51% žena.
Posmatrano prema godinama starosti, broj mladih (do 30 godina) iznosi 202.384 lica ili 26,3% u ukupnom broju evidentiranih nezaposlenih lica, dok broj starijih (50 godina i stariji) iznosi 199.273 lica ili 25,9%.
Nezaposlenost je najviše rasprostranjena među licima sa srednjim nivoom obrazovanja. Završenu srednju školu poseduje 419.312 nezaposlenih lica sa evidencije NSZ što je 54,5% od ukupnog broja evidentiranih nezaposlenih lica. Visoko obrazovanje poseduje 8% nezaposlenih na evidenciji ili oko 63.000 lica.
Broj dugoročno nezaposlenih lica, koja posao traže godinu dana i duže, u ukupnom broju nezaposlenih lica radnog uzrasta 15-64 registrovanih u NSZ iznosi 525.585 lica ili 68,3%.
______________
3 Izvor: NSZ, podaci sa evidencije nezaposlenih na dan 31. jul 2014. godine.
2. Izazovi ekonomskih reformi u 2015. godini i odgovor aktivne politike zapošljavanja
Celokupan reformski paket, a posebno mere fiskalne konsolidacije u okviru njega, kao i rešavanje pitanja preduzeća iz portfolija Agencije za privatizaciju, nesumnjivo će imati snažan negativan uticaj na tražnju za radom. Zbog ovih okolnosti ukupna tražnja za radom će nastaviti da bude pod pritiskom, što će zahtevati primenu kratkoročnih podsticajnih mera, uporedo sa unapređenjem ukupnog poslovnog okruženja. S druge strane, uočeni pozitivni trendovi na strani ponude rada najverovatnije će se nastaviti. Međutim, za njihovo održavanje biće neophodna organizovana institucionalna podrška, uključujući i podršku aktivne politike zapošljavanja, jer podsticaji za ponudu rada mogu da se iscrpu bez dovoljno snažnih podsticaja na strani tražnje. Uz to, zaposlenost generisana podsticajima na strani ponude rada uglavnom je izvor ranjive, nisko produktivne zaposlenosti.
Do kraja 2014 godine institucionalni okvir će biti temeljno izmenjen. Novi okvir u 2015. godini će uključivati:
1. Izmene Zakona o radu koje donose veću fleksibilnost i ubrzavaju tokove na tržištu rada,
2. Novu regulativu privatizacije i stečaja, koja će ubrzati restrukturiranje i doprineti zatvaranju bivših društvenih preduzeća koja još nisu privatizovana, naročito onih u okviru sadašnjeg portfolija Agencije za privatizaciju,
3. Novi sistem subvencija za investiranje i zapošljavanje - kroz restrukturiranje poreskih olakšica za neto povećanje zaposlenosti, ali i ukupnu manju raspoloživost ovih subvencija,
4. Reformu javnog sektora uz analizu potrebnog broja zaposlenih po delovima javnog sektora i izmenu propisa koji utvrđuju uvođenje platnih razreda,
5. Penzijsku reformu - koja će doneti moguće smanjenje penzija, duži radni vek, uvođenje aktuarskih penala za rano penzionisanje,
6. Intenzivniju kontrolu sive ekonomije.
Da bi se efikasno doprinelo smanjenju efekata ekonomske krize i preduzetih reformi pružanjem podrške teže zapošljivim licima i posebno osetljivim kategorijama nezaposlenih, u skladu sa Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2011-2020. godine potrebno je znatno povećanje sredstava za mere aktivne politike zapošljavanja, na nivo od najmanje 0,2% BDP u 2015. godini. Sredstva za mere aktivne politike zapošljavanja ostala su ispod 0,2% BDP u poslednje tri godine što je nedovoljno za izazove koje donosi kriza.
Imajući u vidu da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", broj 57/14) i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", broj 57/14) data mogućnost poslodavcima iz privatnog sektora da ostvare olakšice prilikom zapošljavanja svih kategorija nezaposlenih lica prijavljenih na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje (uz zadržavanje pogodnosti koje se odnose na osobe sa invaliditetom), program subvencija za zapošljavanje biće u 2015. godini u potpunosti namenjen pripadnicima posebno definisanih osetljivih grupa na tržištu rada, koje će uključivati lica do 30 godina, lica preko 50 godina, viškove zaposlenih, Rome i osobe sa invaliditetom. Posebno je važno da se očuvaju pozitivni trendovi povećanja aktivnosti i zaposlenosti starijih radnika, uz intenzivnije zapošljavanje mladih. Takođe, s obzirom na dovršetak procesa privatizacije, prioritet će imati i viškovi zaposlenih.
Rezultati studija evaluacije mera aktivne politike zapošljavanja sprovedenih u Republici Srbiji poslednjih godina mogu se rezimirati u okviru sledećih zaključaka. Mere usmerene na aktivno traženje posla nemaju velike neto efekte, što je očekivano s obzirom na činjenicu da su to uglavnom "jeftine" mere skromnog intenziteta i da su, s obzirom na njihovu ekonomičnost, troškovno efikasne. Ipak, one su korisnije za osobe nižeg nivoa obrazovanja.
Što se tiče programa obuka, evaluacije daju mešovite rezultate, ali ustanovljeni su dugoročni pozitivni efekti. Programi obuke za tržište rada imaju najslabije, dok programi obuka za poznatog poslodavca najveće neto efekte. Programi stručne prakse takođe imaju snažan pozitivni uticaj.
Programi direktnog subvencionisanja zapošljavanja imaju najjače direktne efekte, ali je primećeno i da su oni generalno skupi kao i da bi do zapošljavanja došlo i bez mera finansijske podrške. Međutim, ove mere imaju značajno mesto, naročito u situacijama potisnute tražnje za radom. Programi samozapošljavanja korisni su kao vid podrške i intenziviranja oporavka ponude rada.
Programi javnih radova, u skladu sa međunarodnim iskustvom, imaju veće efekte kao vid radno-socijalne aktivacije, nego kao sredstvo za poboljšanje zapošljivosti i zapošljavanja. Ipak, uočeni su izuzetno jaki pozitivni psihološki uticaji na korisnike.
III CILJEVI I PRIORITETI POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
Podrška uspostavljanju efikasnog, stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti do kraja 2020. godine, uz usklađivanje politike zapošljavanja i institucija tržišta rada sa tekovinama Evropske unije (EU), što predstavlja osnovni cilj politike zapošljavanja, pružiće se kroz ostvarivanje pojedinačnih ciljeva politike zapošljavanja u 2015. godini koji su usmereni na:
I. Poboljšanje uslova na tržištu rada i unapređenje institucija tržišta rada,
II. Podsticanje zapošljavanja i socijalnog uključivanja teže zapošljivih lica i podršku regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja,
III. Unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital.
Na određivanje konkretnih prioriteta za delovanje u okviru ovako definisanih ciljeva utiču mnogobrojni faktori, od kojih su najznačajniji:
- stanje na tržištu rada na osnovu pokazatelja Ankete o radnoj snazi,
- identifikovani ključni izazovi i prepreke na stranama tražnje za radom i ponude rada,
- druge informacije o tekućim i očekivanim kretanjima na tržištu rada koje potiču od Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog zavoda za statistiku, domaćih i međunarodnih organizacija i naučnih instituta koji prate tržište rada i politiku zapošljavanja u Republici Srbiji,
- novi institucionalni okvir koji se uspostavlja kroz primenu reformskog paketa Vlade i njegove očekivane implikacije na trendove i strukture na tržištu rada.
IV PROGRAMI I MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
Programi i mere aktivne politike zapošljavanja utvrđeni ovim akcionim planom, koje će u 2015. godini realizovati Nacionalna služba za zapošljavanje (u daljem tekstu: NSZ), samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama, realizuju se u skladu sa zakonom i pravilima o kontroli državne pomoći. Selekcija lica sa evidencije NSZ za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja vrši se u skladu sa Uputstvom o uslovima za uključivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapošljavanja ("Službeni glasnik RS", broj 97/09).
Programi i mere aktivne politike zapošljavanja koji će se u cilju povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti u 2015. godini realizovati su:
1. Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje
Povezivanje ponude i tražnje na tržištu rada putem pružanja usluga poslodavcima i tražiocima zaposlenja - pružanje podrške licima u aktivnom traženju posla u skladu sa utvrđenim potrebama i dogovorenim individualnim planom zapošljavanja (savetovanje usmereno na izbor odgovarajućih poslova, razvijanje veština aktivnog traženja posla putem obuka za aktivno traženje posla, kluba za traženje posla); uspostavljanje kontakta sa poslodavcima i zadovoljavanje iskazanih potreba, selekcija i upućivanje lica koje traži zaposlenje poslodavcu radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja, organizovanje sajmova zapošljavanja i dr.
2. Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere
Savetovanje lica pri izboru, promeni zanimanja i donošenju odluka u vezi sa karijernim razvojem; pružanje informacija o tržištu rada i mogućnostima za razvoj karijere; psihološka procena za potrebe klasifikacije; psihološka selekcija za potrebe zapošljavanja, uključivanja u programe dodatnog obrazovanja i obuka i programe preduzetništva; trening samoefikasnosti; radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla, organizovanje sajmova profesionalne orijentacije i dr.
3. Subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih
Poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru mogu za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih ostvariti subvenciju za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima. Subvencija se isplaćuje poslodavcu u jednokratnom iznosu, međutim, krajnji korisnik subvencije je nezaposleno lice koje se zapošljava kroz ovu meru.
Nezaposlena lica iz kategorije teže zapošljivih, na koje se ova subvencija primenjuje su:
- mladi do 30 godina starosti,
- stariji od 50 godina,
- viškovi zaposlenih,
- Romi,
- osobe sa invaliditetom.
Visina subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih u 2015. godini, osim za osobe sa invaliditetom, prema stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade iznosi:
- za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 250.000,00 dinara po korisniku;
- za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 200.000,00 dinara po korisniku;
- za drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) i ostale jedinice lokalne samouprave - 150.000,00 dinara po korisniku.
Navedeni iznosi subvencije se za osobe sa invaliditetom uvećavaju za 20%, tako da iznose:
- za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 300.000,00 dinara po korisniku;
- za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 240.000,00 dinara po korisniku;
- za drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) i ostale jedinice lokalne samouprave - 180.000,00 dinara po korisniku.
Podrška samozapošljavanju podrazumeva pružanje stručne pomoći, obuku iz oblasti preduzetništva i subvenciju za samozapošljavanje. Sredstva za samozapošljavanje se odobravaju u vidu subvencije radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.
Subvencija se u 2015. godini odobrava u jednokratnom iznosu od 160.000,00 dinara po korisniku, osim u slučaju samozapošljavanja osoba sa invaliditetom kada se subvencija odobrava u jednokratnom iznosu od 200.000,00 dinara po korisniku.
Korisniku novčane naknade može se isplatiti novčana naknada u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja.
Stručnu pomoć u cilju podsticanja samozapošljavanja nezaposleni ostvaruje kroz informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima i obuke iz preduzetništva, a podrška preduzetnicima u prvim godinama poslovanja se realizuje kroz mentoring program i specijalističke obuke.
5. Dodatno obrazovanje i obuka
Dodatno obrazovanje i obuka jesu aktivnosti kojima se nezaposlenom i zaposlenom za čijim je radom prestala potreba kod poslodavca, kome nije moguće obezbediti odgovarajuće zaposlenje, pruža mogućnost da kroz proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja stekne nova znanja i veštine radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje. Dodatno obrazovanje i obuka sprovodiće se prema Godišnjem programu dodatnog obrazovanja i obuke koji je utvrđen ovim akcionim planom.
6. Podsticaji za zapošljavanje korisnika novčane naknade
Nezaposlenom licu, koje je korisnik novčane naknade za slučaj nezaposlenosti najmanje tri meseca od momenta priznavanja prava a zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, jednokratno se isplaćuje 30% ukupnog iznosa novčane naknade (bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) koja bi mu bila isplaćena za preostalo vreme do isteka prava na novčanu naknadu.
Javni radovi se organizuju u cilju zapošljavanja prvenstveno teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa.
Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za naknadu troškova zarada nezaposlenih lica uključenih u javne radove, troškova sprovođenja javnih radova i troškove prevoza. Troškovi zarade ne mogu biti niži od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, a određuju se u zavisnosti od vrste poslova za koji se zahteva odgovarajući nivo obrazovanja i raspoloživih sredstava za ovu meru.
U zavisnosti od vrste i složenosti poslova koje obuhvata javni rad, za sprovođenje određenih javnih radova, biće organizovana obuka, po internom programu poslodavca ili programu obrazovne ustanove. Po završetku obuke licu se izdaje interni sertifikat o stečenim kompetencijama.
U 2015. godini organizovaće se javni radovi u oblasti socijalnih i humanitarnih delatnosti, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode. Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, javne ustanove i javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici, zadruge i udruženja. Posebna pažnja biće posvećena organizovanju javnih radova u cilju saniranja i otklanjanja posledica poplava iz 2014. godine.
Osim standardnog modela finansiranja javnih radova, biće razrađen i model u okviru kog će NSZ vršiti proces selekcije učesnika javnih radova i finansirati naknadu troškova zarada nezaposlenih lica angažovanih na sprovođenju javnog rada, dok će ostali troškovi za sprovođenje javnog rada biti finansirani iz sredstava Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
8. Mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom
Mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom sprovode se kao deo procesa celokupne rehabilitacije pojedinca, sa ciljem što adekvatnije radno-socijalne integracije ili reintegracije na tržište rada, odnosno potpunijeg uključivanja u društveno-ekonomske tokove.
Mere aktivne politike zapošljavanja pod opštim uslovima sprovode se u grupama koje čine osobe sa invaliditetom i druga nezaposlena lica, odnosno pod uslovima propisanim za nezaposlena lica, u svakom slučaju kada je to moguće, po proceni stručnih lica NSZ.
Mere aktivne politike zapošljavanja po prilagođenim programima sprovode se u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom, procenjenim profesionalnim mogućnostima i radnom sposobnošću.
Sastavni deo sveukupne profesionalne rehabilitacije čine i mere i aktivnosti usmerene na unapređenje uslova rada i podizanje efikasnosti osoba sa invaliditetom na radnom mestu, kao i jačanje kompetencija poslodavaca koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom i drugih zainteresovanih subjekata, u cilju osposobljavanja za pružanje stručne pomoći kao podrške osobama sa invaliditetom kod zapošljavanja, uvođenja u posao ili na radnom mestu, praćenja pri radu i drugo.
9. Sufinansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja sredstvima iz republičkog budžeta (po zahtevu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave)
Autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave, može do 28. februara 2015. godine, preko nadležne filijale NSZ, podneti ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja zahtev za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja.
Uzimajući u obzir mišljenja filijala na podnete zahteve, NSZ dostavlja ministarstvu predlog za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje zahteva.
U 2015. godini odobravaće se učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, i to:
- javni radovi,
- program stručne prakse kod privatnog poslodavca,
- program sticanja praktičnih znanja kod privatnog poslodavca,
- subvencije za samozapošljavanje.
Uslov za odobravanje učešća u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja je da autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave ima:
- formiran lokalni savet za zapošljavanje,
- donet lokalni akcioni plan zapošljavanja (LAPZ),
- obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određenog programa ili mere. Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10) može odobriti učešće u finansiranju i kad je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava;
- usklađene programe i mere sa prioritetima i ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i lokalnog tržišta rada.
Kriterijumi na osnovu kojih se odobrava učešće u finansiranju programa ili mera su:
- stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave,
- indikatori lokalnog tržišta rada,
- predviđeni efekat programa ili mera i ekonomska opravdanost.
Prioritet za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja u 2015. godini imaju:
- jedinice lokalne samouprave pogođene poplavama tokom 2014. godine,
- programi i mere predviđeni lokalnim akcionim planovima zapošljavanja koji uključuju teže zapošljiva lica i lica u stanju socijalne potrebe,
- nerazvijene jedinice lokalne samouprave - utvrđene u skladu sa posebnim propisom Vlade, i
- zahtevi podneti od strane jedinica lokalnih samouprava koje su formirale lokalni savet za područje više jedinica lokalnih samouprava i usvojile zajednički plan zapošljavanja za područje tih jedinica lokalnih samouprava.
NSZ će započeti realizaciju odobrenih zahteva za učešće u finansiranju programa ili mera nakon prenosa sredstava iz budžeta Republike Srbije i budžeta autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave.
Tokom 2015. godine nastaviće se sa implementacijom programskih aktivnosti iz predpristupnih fondova EU - IPA 2012, odnosno direktno dodeljenih sredstava NSZ za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja usmerenih ka širenju mreže klubova za traženje posla, centara za informisanje i profesionalno savetovanje i samouslužnih servisa pri NSZ i jedinicama lokalne samouprave, kao i seta obuka nezaposlenih lica za potrebe tržišta rada i karavana za zapošljavanje.
Integracija korisnika novčane socijalne pomoći na tržište rada
Ova mera aktivne politike zapošljavanja ima karakter subvencije za zapošljavanje. Cilj mere je aktivacija nezaposlenih lica koji su korisnici novčane socijalne pomoći, u cilju njihove radno-socijalne integracije i smanjenja zavisnosti od davanja iz sistema socijalne zaštite. Ciljnu grupu čine nezaposlena lica prijavljena na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje koja su korisnici novčane socijalne pomoći.
Mera se sastoji iz dvaneastomesečne subvencije dela zarade zaposlenih korisnika novčane socijalne pomoći u iznosu od 10.000,00 dinara na mesečnom nivou. Poslodavac - koji pripada privatnom sektoru - u obavezi je da lice zadrži u radnom odnosu još 12 meseci po završetku mere. U zavisnosti od raspoloživih finansijskih sredstava i mogućnosti, korisnicima novčane socijalne pomoći koji zasnuju radni odnos kroz realizaciju ove mere, će se kao stimulacija isplaćivati iznos od 2.000,00 dinara mesečno u trajanju od 18 meseci od zasnivanja radnog odnosa.
11. Paketi usluga za nezaposlena lica koja imaju prioritet za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja:
Analiza trendova tržišta rada ukazuje na neophodnost intenziviranja aktivnosti u cilju unapređenja položaja kategorija teže zapošljivih lica, a posebno mladih, starijih i viškova zaposlenih, lica bez stručnih kvalifikacija i niskokvalifikovanih i osoba sa invaliditetom. Podsticanje zapošljavanja ovih kategorija teže zapošljivih lica u 2015. godini podrazumeva sprovođenje sledećih paketa usluga:
Paket usluga za viškove zaposlenih
Paket usluga za viškove zaposlenih koji će sprovoditi podrazumeva nekoliko koraka, i to u zavisnosti od toga da li su u pitanju aktivnosti kojima se reaguje unapred, pre prestanka radnog odnosa zaposlenih ili aktivnosti sa licima nakon prijave na evidenciju nezaposlenih.
Radi prevencije nezaposlenosti, pre nego što se potencijalni viškovi zaposlenih prijave na evidenciju nezaposlenih, intervenisaće se određenim aktivnostima, i to:
- organizovanjem sastanka NSZ sa rukovodstvom preduzeća koja se suočavaju sa viškom zaposlenih i sindikatima u cilju razmene informacija od značaja za rešavanje statusa potencijalnih viškova zaposlenih;
- organizovanjem opšteg informativnog sastanka sa potencijalnim viškovima zaposlenih u prostorijama poslodavca;
- izjašnjavanjem zaposlenih o merama za koje su zainteresovani, putem popunjavanja upitnika;
- organizovanjem savetovanja za zapošljavanje kroz vođenje individualnih razgovora sa zaposlenima koji su se izjasnili da žele individualno savetovanje, u prostorijama poslodavca.
Na osnovu popunjenog upitnika ili individualnog razgovora sa savetnikom za zapošljavanje, zaposleni će se uključivati na obuke, i to:
- klub za traženje posla;
- obuka za razvoj preduzetništva;
- obuka za aktivno traženje posla (ATP-1).
Nakon prijave viškova na evidenciju nezaposlenih NSZ će prioritetno uključivati viškove zaposlenih u programe i mere aktivne politike zapošljavanja, a posebno:
1) izvršiti procenu zapošljivosti lica;
2) utvrditi individualni plan zapošljavanja i odrediti mere koje su najpogodnije za aktivaciju i unapređenje zapošljivosti (radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla i druge mere);
3) organizovati posebno informisanje o mogućnostima i prednostima ulaganja otpremnina u samozapošljavanje, udruživanje otpremnina radi zapošljavanja, korišćenje lizinga i franšizinga i sl.
Paket usluga za mlade (15-30 godina)
Paket usluga za mlade podrazumeva set koraka koje će NSZ, za svaku mladu osobu prijavljenu na evidenciju nezaposlenih lica, realizovati sa ciljem prevencije zastarevanja kompetencija (znanja i veština) od značaja za konkurentno istupanje na tržištu rada i pada u dugoročnu nezaposlenost.
Paket usluga za mlade obuhvata:
1) procenu zapošljivosti lica;
2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti mladih;
3) posredovanje u zapošljavanju ili uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja koje mogu doprineti zapošljavanju (profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, stručna praksa, programi zapošljavanja i razvoja preduzetništva, programi funkcionalnog osnovnog obrazovanja, sticanja praktičnih znanja i dr.).
Paket usluga za lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovane
Lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani takođe imaju (kao teže zapošljiva kategorija) prioritet prilikom uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja. Paket usluga za ova lica obuhvata:
1) procenu zapošljivosti;
2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti lica bez stručnih kvalifikacija;
3) uključivanje u mere za aktivno traženje posla (motivaciono-aktivacione obuke);
4) uključivanje u programe dodatnog obrazovanja i obuke (program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, program sticanja praktičnih znanja, obuke za tržište rada i dr.), javne radove i dr.
Paket usluga za osobe sa invaliditetom
Paket usluga za osobe sa invaliditetom podrazumeva posredovanje u zapošljavanju i uključivanje osoba sa invaliditetom u mere aktivne politike zapošljavanja pod opštim uslovima i po prilagođenim programima, u skladu sa utvrđenim individualnim planom zapošljavanja i procenjenom radnom sposobnošću osobe sa invaliditetom.
12. Učešće u realizaciji strategija i pratećih akcionih planova na nacionalnom nivou
12.1. Učešće u realizaciji strategija
Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja učestvuje u realizaciji strategija i akcionih planova, u delu koji se odnosi na oblast zapošljavanja, i to: Strategiji i politici razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, Strategiji za unapređenje položaja Roma, Strategiji za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, Nacionalnoj strategiji za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti, Strategiji za upravljanje migracijama, Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, Strategiji obrazovanja odraslih, Strategiji stručnog obrazovanja, Nacionalnoj strategiji za mlade i drugo.
12.2. Učešće u realizaciji projekata
Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja učestvuje ili prati realizaciju sledećih projekata:
R. br. |
Projekat |
Trajanje projekta |
Donator |
1. |
"Ovde smo zajedno - evropska podrška za inkluziju Roma" |
2013-2015. |
EUD, |
2. |
"Povećanje efikasnosti politike zapošljavanja prema ugroženim grupama" |
2014-2016. |
EUD, uz učešće iz budžeta RS, programski ciklus IPA 2012, sprovodi NSZ |
3. |
"Povećanje efikasnosti i uključenosti lica u usluge zapošljavanja kroz razvoj sistema obuka zasnovanog na analizi neusaglašenosti ponude i potražnje (u smislu veština i znanja) na tržištu rada, programa i usluga iz oblasti zapošljavanja prilagođenih osobama sa invaliditetom i subvencije za zapošljavanje" |
2015-2017. |
EUD, uz učešće iz budžeta |
4. |
Progres projekat - "Ka većoj zaposlenosti kroz međusobno učenje sa posebnim osvrtom na mlade i osetljive grupe" |
2014-2015. |
Evropska unija |
12.3. Učešće u aktivnostima Regionalnog saveta za saradnju i Strategiji EU za razvoj Dunavskog regiona ("Dunavskoj strategiji")
Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja aktivno učestvuje u radu Regionalne radne grupe za izradu Stuba inkluzivnog rasta - Dimenzija "Zapošljavanje", koja predstavlja integralni deo Strategije Jugoistočne Evrope 2020 (SEE 2020), usvojene na sastanku ministara zemalja SEE, održanog 21. novembra 2013. godine u Sarajevu.
SEE 2020 predstavlja odgovor zemalja regiona na Evropsku strategiju 2020 (koja je usvojena u junu 2010. godine) i prateće vodeće inicijative koje prepoznaju da u pojedinim oblastima, države u predpristupnom statusu mogu i treba da rade zajedno sa državama članicama koristeći otvoreni metod koordinacije.
SEE 2020 zasniva se na 5 stubova rasta, podeljenih u 16 dimenzija. Opšti cilj u okviru stuba Inkluzivnog rasta, Dimenzije "Zapošljavanje", odnosi se na povećanje stope zaposlenosti za lica 15 + sa 39,5 % na 44,4%, na nivou regiona, do 2020. godine. Radi dostizanja postavljenog cilja, planirana je realizacija niza aktivnosti u oblastima pokretljivosti radne snage, upravljanja tržištem rada i razvoja socijalne ekonomije.
Takođe, učestvuje se u sprovođenju aktivnosti trećeg stuba Dunavske strategije, u prioritetnoj oblasti devet "Ulaganje u ljude i veštine", u kojoj je predstavnik ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja član Odbora za praćenje. Kako bi se postigao sveobuhvatni rast zasnovan na znanju i ostvario prosperitet Dunavskog regiona potrebno je ulagati u ljude kroz investiranje u obuku i sticanje veština, borbu protiv siromaštva, modernizaciju tržišta rada i sistema socijalne zaštite. Kao važno polje delovanja prepoznati su i demografski i migracioni problemi regiona, s obzirom da migracioni tokovi motivisani različitim ekonomskim razvojem zemalja regiona, dovode do odliva mozgova u određenim delovima i viška ponude obrazovne snage u drugim delovima regiona.
V FINANSIJSKI OKVIR POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I IZVORI FINANSIRANJA
Finansiranje aktivne politike zapošljavanja obavlja se iz sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, sredstava donacija, kredita, kao i iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti i drugih izvora.
Za realizaciju planiranih programa i mera aktivne politike zapošljavanja i kao i mera profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom koje realizuje Nacionalna služba za zapošljavanje u 2015. godini potrebno je obezbediti 2.800.000.000,00 dinara u budžetu Republike Srbije i 500.000.000,00 dinara iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Dodatna sredstva obezbediće se iz budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za učešće u realizaciji lokalnih i regionalnih akcionih planova zapošljavanja, kao i direktnog granta (direktno dodeljenih sredstava) NSZ za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja iz IPA 2012 programskog ciklusa. Takođe, očekuje se početak sprovođenja aktivnosti iz IPA 2013 programskog ciklusa.
Isplata subvencija zarada za osobe sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poboljšanje uslova rada, unapređenje proizvodnih programa, uvođenje standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda i pruženih usluga, prilagođavanje radnih mesta i drugo, takođe se finansira iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Plan uključivanja nezaposlenih lica u mere aktivne politike zapošljavanja i rezultati zapošljavanja
|
MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA |
Broj lica uključen u mere |
Broj osoba sa invaliditetom uključen u mere |
Ukupan broj lica uključen u mere |
Broj zaposlenih (od ukupnog broja) |
|
Broj zaposlenih |
Efekat u % |
|||||
1. |
AKTIVNO TRAŽENJE POSLA |
101.600 |
4.200 |
105.800 |
35.631 |
|
1.1. |
Obuka za aktivno traženje posla - ATP 1 |
35.000 |
1.200 |
36.200 |
13.441 |
37,13% |
1.2. |
Trening samoefikasnosti - ATP 2 |
3.100 |
/ |
3.100 |
700 |
22,58% |
1.3. |
Klub za traženje posla |
3.500 |
200 |
3.700 |
1.435 |
38,78% |
1.4. |
Sajmovi zapošljavanja |
50.000 |
2.500 |
52.500 |
20.055 |
38,20% |
1.5. |
Obuka za razvoj preduzetništva |
10.000 |
300 |
10.300 |
Efekat prikazan u meri samozapošljavanje (3.130) |
30,38% |
2. |
DODATNO OBRAZOVANJE I OBUKA |
8.730 |
600 |
9.330 |
3.913 |
|
2.1. |
Program stručne prakse |
5.000 |
40 |
5.040 |
2.210 |
43,85% |
2.2. |
Sticanje praktičnih znanja |
100 |
/ |
100 |
100* |
100% |
2.3. |
Obuke za tržište rada |
1.300 |
540 |
1840 |
622 |
33,81% |
2.4. |
Obuke na zahtev poslodavca |
800 |
20 |
820 |
656 |
80% |
2.5. |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih |
1.500 |
/ |
1.500 |
315 |
21% |
2.6 |
Priznavanje prethodnog učenja |
30 |
/ |
30 |
10 |
30% |
3. |
SUBVENCIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE |
7.000 |
810 |
7.810 |
7.810 |
|
3.1. |
Subvencije za samozapošljavanje |
3.000 |
130 |
3.130 |
3.130* |
100% |
3.2. |
Subvencije za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima |
2.000 |
/ |
2.000 |
2.000* |
100% |
3.3. |
Subvencija za zapošljavanje korisnika novčane socijalne pomoći |
2.000 |
/ |
2.000 |
2.000* |
100% |
3.4. |
Subvencije za zapošljavanje osoba sa invaliditetom na novootvorenim radnim mestima |
/ |
300 |
300 |
300* |
100% |
3.5. |
Subvencija zarade osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva |
/ |
300 |
300 |
300* |
100% |
3.6. |
Mere podrške za osobe sa invaliditetom |
/ |
80 |
80 |
80* |
100% |
4. |
JAVNI RADOVI |
5.000 |
1.600 |
6.600 |
6.600* |
100% |
|
UKUPNO |
122.330 |
7.210 |
129.540 |
53.954 |
41,65% |
* Efekat mera APZ na zapošljavanje dat je na osnovu evaluacije polaznika mera iz 2012. godine - procenat zaposlenih 6 meseci nakon izlaska iz mere koje su realizovane u okviru IPA 2011 projekta "Kreiranje politike zapošljavanja zasnovane na podacima", osim mera čiji je efekat 100% jer odmah podrazumevaju zapošljavanje (subvencije, javni radovi, sticanje praktičnih znanja).
VI NOSIOCI POSLOVA REALIZACIJE NAPZ
Mere aktivne politike zapošljavanja i druge planirane aktivnosti u okviru NAPZ, sprovodi ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, NSZ, kao i drugi državni organi, institucije i socijalni partneri.
Efikasnost i efektivnost programa i mera aktivne politike zapošljavanja utvrđenih NAPZ koje sprovodi NSZ, prati se putem Sporazuma o učinku Nacionalne službe za zapošljavanje koji, u skladu sa Zakonom, zaključuju ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja i NSZ. Tim sporazumom bliže će se urediti zadaci, obaveze, ciljevi i rezultati u 2015. godini, rokovi za sprovođenje pojedinih programa i mera, odgovornosti, izveštavanje i dr.
VII KATEGORIJE TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA
U skladu sa Zakonom, teže zapošljiva lica su ona nezaposlena lica koja zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili zbog drugih objektivnih okolnosti teže nalaze posao. Određenim programima i merama aktivne politike zapošljavanja podstiče se ravnopravniji položaj tih lica na tržištu rada, tako da teže zapošljiva lica imaju prioritet kod uključivanja u pojedine mere.
Na osnovu analiza indikatora tržišta rada od izbijanja ekonomske krize 2008. godine, zabeleženo je najizraženije pogoršanje položaja tri grupe nezaposlenih na tržištu rada, a to su mladi, stariji i lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani. Od 2013. godine, beleži se izvesno poboljšanje položaja većine ranjivih grupa osim mladih. Međutim, u toku 2015. godine, zbog aktivnosti na dovršetku procesa privatizacije, očekuje se pogoršanje položaja lica starijih od 50 godina, kao i lica bez stručnih kvalifikacija.
U 2015. godini teže zapošljiva lica koja će imati prioritet u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja su: nezaposleni mladi do 30 godina života, višak zaposlenih i nezaposlena lica starija od 50 godina, nezaposleni bez kvalifikacija i niskokvalifikovani, osobe sa invaliditetom i Romi. U sklopu napora da se podstakne radna aktivacija korisnika novčane socijalne pomoći, ovoj kategoriji lica takođe će biti posvećena posebna pažnja.
Međutim, u programe i mere aktivne politike zapošljavanja potrebno je uključivati i ostala teže zapošljiva lica i posebno osetljive kategorije nezaposlenih kao što su: dugoročno nezaposleni, žene, ruralno stanovništvo, izbegla i raseljena lica, povratnici prema sporazumu o readmisiji, deca bez roditeljskog staranja, žrtve porodičnog nasilja i trgovine ljudima, samohrani roditelji, supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena, roditelji dece sa smetnjama u razvoju i sl. na način kojim se omogućava njihova integracija na tržište rada i poboljšanje kvaliteta života.
VIII GODIŠNJI PROGRAM DODATNOG OBRAZOVANJA I OBUKE
Godišnjim programom dodatnog obrazovanja i obuke utvrđuju se programi i mere dodatnog obrazovanja i obuke koji će se realizovati u 2015. godini.
Realizacija Godišnjeg programa dodatnog obrazovanja i obuka podrazumeva sprovođenje pojedinačnih aktivnosti, odnosno programa i mera kojima se stiču nova znanja, veštine i radno iskustvo, u cilju stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.
Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuke zasniva se na analizi potreba tržišta rada, odnosno potreba poslodavaca u pogledu potrebnih znanja i veština neophodnih za obavljanje konkretnih poslova, utvrđenih u kontaktima sa poslodavcima. U skladu sa tim realizovaće se dodatno obrazovanje i obuke za ona područja rada u kojima postoji deficit znanja i veština.
Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuka sprovodi NSZ realizacijom sledećih programa i mera:
1. |
Program stručne prakse - podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština za samostalan rad, u zanimanju za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje-kvalifikacija bez zasnivanja radnog odnosa. |
2. |
Program sticanja praktičnih znanja - podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. |
3. |
Kratke obuke - sticanje dodatnih znanja i veština u cilju unapređenja kompetencija, konkurentnosti i zapošljivosti nezaposlenih lica, uz mogućnost sticanja nove kvalifikacije, odnosno prekvalifikacije i dokvalifikacije. |
3.1. |
Obuke za tržište rada - sticanje stručnih dodatnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada i poslodavaca sa posebnim akcentom na sticanje i kognitivnih i socijalnih veština odnosno transverzalnih i generičkih veština, koje podrazumevaju rešavanje problema i analitičke sposobnosti, veštine komunikacije i timskog rada, rukovođenje sopstvenim zadacima, jezičke sposobnosti i poznavanje rada sa digitalnom tehnologijom, osećaj za inicijativu i preduzetništvo. |
3.2. |
Obuke na zahtev poslodavca - sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, na zahtev poslodavca koji pripada privatnom sektoru, ukoliko na evidenciji nezaposlenih NSZ nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama. Obaveza poslodavca je da zasnuje radni odnos sa licem koje završi obuku (uz mogućnost da, na osnovu podnetog obrazloženog zahteva, sa licem zasnuje radni odnos i za vreme trajanja obuke). Ovaj program može da se realizuje istovremeno sa subvencijom poslodavcu za otvaranje novog radnog mesta, pod istim uslovima pod kojima se ta subvencija ostvaruje bez programa obuke na zahtev poslodavca. |
4. |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih |
5. |
Priznavanje prethodnog učenja - sticanje kvalifikacije ili njenog dela, ključne ili stručne kompetencije u skladu sa utvrđenim standardom. |
Vrstu programa dodatnog obrazovanja i obuke i obuhvat lica koja se uključuju određuje NSZ, u skladu sa prethodno sprovedenom analizom potreba tržišta rada kao i predlozima relevantnih ministarstava (uključujući potrebe na lokalnom i regionalnom nivou). Naknada troškova dodatnog obrazovanja i obuke kao i visina učešća NSZ u troškovima realizacije dodatnog obrazovanja i obuke, u zavisnosti od vrste programa, definišu se Programom rada NSZ za 2015. godinu u skladu sa raspoloživim sredstvima i obuhvatom lica planiranim Sporazumom o učinku.
Iznos sredstava za naknadu troškova dodatnog obrazovanja i obuke opredeljen Programom rada NSZ za 2015. godinu u zavisnosti od vrste programa, isplaćuje se uključenom licu u jednakim mesečnim iznosima kao novčana pomoć za vreme trajanja programa.
Učešće NSZ u troškovima realizacije dodatnog obrazovanja i obuke podrazumeva troškove sprovođenja samih programa od strane izvođača, u skladu sa zakonom.
IX TABELA PRIORITETA, MERA I AKTIVNOSTI ZA REALIZACIJU NAPZ
X INDIKATORI USPEHA U PRIMENI NAPZ ZA 2015. GODINU