PRAVILNIKO MERAMA ZA ODRŽAVANJE REDA I BEZBEDNOSTI U ZAVODIMA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA("Sl. glasnik RS", br. 105/2014) |
Ovim pravilnikom uređuju se mere za održavanje reda i bezbednosti prema osuđenim licima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.
Bekstvom se smatra svako savladavanje prepreka u cilju protivpravnog napuštanja prostora zavoda za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: zavod) ili drugog prostora u kome se osuđeni nalazi.
Fizički napad na drugo lice je svaka radnja kojom se ugrožava život ili telesni integritet drugog lica.
Nanošenje povrede drugom licu je lišavanje života ili telesna povreda.
Samopovređivanje je samoubistvo i nanošenje telesne povrede sebi.
Pod aktivnim otporom, u skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija (u daljem tekstu: Zakon), podrazumeva se svako suprotstavljanje osuđenog zakonitim službenim merama, radnjama i nalozima ovlašćenog službenog lica ili zaposlenog koje se vrši zaklanjanjem ili držanjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da će se lice napasti ili preduzimanjem slične radnje.
Pod pasivnim otporom, u skladu sa Zakonom, podrazumeva se svako suprotstavljanje osuđenog zakonitim službenim merama, radnjama i nalozima ovlašćenog službenog lica ili zaposlenog koje se vrši oglušivanjem ili zauzimanjem klečećeg, sedećeg, ležećeg ili sličnog položaja.
Ovlašćeno službeno lice je lice sa položenim stručnim ispitom za rad u službi za obezbeđenje zavoda.
Tekst ovog pravilnika dostupan je osuđenom sve vreme boravka u zavodu.
II MERE ZA ODRŽAVANJE REDA I BEZBEDNOSTI
U cilju održavanja reda i bezbednosti u zavodu, prema osuđenom, u skladu sa Zakonom, mogu se primeniti mere za održavanje reda i bezbednosti.
Prilikom primene mera za održavanje reda i bezbednosti poštuje se ljudsko dostojanstvo osuđenog i vodi se računa o njegovom zdravstvenom stanju.
Lekarski nalazi bitni za primenu mera dostupni su ovlašćenom licu, u skladu sa zakonom.
Mere za održavanje reda i bezbednosti, propisane Zakonom, su mere prinude i posebne mere.
1. Mere prinude su:
1) upotreba fizičke snage;
2) vezivanje;
3) izdvajanje;
4) upotreba gumene palice;
5) upotreba šmrkova sa vodom;
6) upotreba hemijskih sredstava;
7) upotreba vatrenog oružja.
2. Posebne mere su:
1) oduzimanje i privremeno zadržavanje stvari čije je držanje inače dozvoljeno;
2) smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari;
3) smeštaj pod pojačan nadzor;
4) usamljenje;
5) testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivne supstance.
Primena mera prinude
Mere prinude, u skladu sa Zakonom, prema osuđenom mogu se primeniti samo kada je neophodno da se spreči: bekstvo osuđenog, fizički napad na drugo lice, nanošenje povrede drugom licu, samopovređivanje, prouzrokovanje znatne materijalne štete, aktivan i pasivan otpor osuđenog.
Mera prinude, u skladu sa Zakonom, može se primeniti i prema licu koje protivpravno oslobađa osuđenog ili protivpravno ulazi u prostorije zavoda.
Lice ovlašćeno za primenu mere prinude
Meru prinude može primeniti samo ovlašćeno službeno lice.
Upozorenje za primenu mere prinude
O nameri primene mere prinude, u skladu sa Zakonom, usmeno i jasno se upozorava lice prema kojem će se mera primeniti, osim ako se radi o istovremenom ili neposredno predstojećem protivpravnom napadu.
Lekarski pregled
Neposredno nakon primene mere prinude, izuzev mere vezivanja, u skladu sa Zakonom, obavezan je lekarski pregled osuđenog prema kome je prinuda primenjena, a koji se ponavlja između dvanaestog i dvadesetčetvrtog časa od primene mere.
Broj zaposlenih prilikom primene mere prinude
Prilikom primene mera prinude obezbeđuje se dovoljan broj zaposlenih u službi za obezbeđenje kako bi se izbegla primena težih mera prinude.
Zabrana upotrebe mera prinude
Mere prinude, osim fizičke snage, neće se primeniti prema osuđenima koji su vidljivo stari, bolesni, teški invalidi, kao ni prema osuđenicama čija je trudnoća vidljiva.
Mere prinude primeniće se i prema licima iz stava 1. ovog člana ako vatrenim oružjem ili drugim opasnim sredstvom neposredno ugrožavaju život drugih lica.
Pod upotrebom fizičke snage smatra se primena različitih propisanih i uvežbanih tehnika i zahvata borilačkih veština na telu osuđenog, kojima je cilj odbijanje napada ili savlađivanje otpora osuđenog.
Fizička snaga se upotrebljava radi savlađivanja aktivnog ili pasivnog otpora osuđenog, sprečavanja bekstva osuđenog, fizičkog napada na drugo lice, nanošenja povrede drugom licu, samopovređivanja ili prouzrokovanja znatne materijalne štete od strane osuđenog i napada na objekat koji čuva ovlašćeno lice.
Ovlašćeno službeno lice prestaće sa upotrebom fizičke snage čim prestane napad ili otpor lica prema kome je upotrebljena.
Sredstva za vezivanje su: lisice, plastične lisice za jednokratnu upotrebu i kožni kaiševi posebno namenjeni za vezivanje. Ostala sredstva za vezivanje i sputavanje su zabranjena.
Osuđeni koji izdržava kaznu u zatvorenom odeljenju, prilikom izvođenja iz zavoda, po bilo kom osnovu, mora biti vezan.
Ovlašćeno službeno lice vezuje osuđenog prilikom sprovođenja ako dobije pismeni nalog rukovodioca službe za obezbeđenje.
Ovlašćeno službeno lice može, i ako nije dobilo pismeni nalog, vezati osuđenog ako prilikom njegovog sprovođenja osuđeni pokuša bekstvo ili napad na drugo lice, odnosno pruža otpor ili pokuša da se samopovredi.
Način vezivanja
O načinu na koji će osuđeni biti vezan (sa rukama napred ili nazad), odlučuje ovlašćeno službeno lice na osnovu podataka o sklonostima osuđenog, koji se upisuju u nalog za sprovođenje osuđenog, na osnovu fizičke konstitucije osuđenog i drugih saznanja do kojih ovlašćeno službeno lice dođe.
Vezivanje osuđenih lica se može vršiti pojedinačno ili grupno.
Vezivanje ruku i nogu vrši se sredstvima za vezivanje na način kojim se ne nanose telesne povrede licu koje se vezuje.
Vezivanje nogu vrši se samo izuzetno kada je to izričito navedeno u nalogu za sprovođenje.
Prilikom sprovođenja, osuđeni se može vezati za suprotnu ruku ovlašćenog službenog lica u odnosu na stranu na kojoj nosi oružje, a u prevoznom sredstvu za pogodan deo vozila, tako da mu položaj ruke ili tela ne nanosi telesni bol.
Vezivanje osuđenog u zavodu
Ovlašćeno službeno lice može vezati osuđenog u zavodu kada pruža otpor koji se na drugi način ne može savladati, o čemu odmah obaveštava rukovodioca službe za obezbeđenje.
Vezivanje iz stava 1. ovog člana traje do prestanka otpora ili izdvajanja.
Vezivanje osuđenog kožnim kaiševima
Osuđeni može biti vezan kožnim kaiševima samo kada je to jedino preostalo sredstvo da se spreči samopovređivanje osuđenog ili napad na druga lica.
Mera iz stava 1. ovog člana može se primeniti samo ukoliko zavod poseduje posebnu prostoriju za primenu ove mere i samo na osnovu mišljenja lekara psihijatra ili neuropsihijatra.
U izuzetnim slučajevima, mera iz stava 1. ovog člana može se primeniti i bez prethodnog mišljenja lekara psihijatra ili neuropsihijatra, s tim da se u roku od dva sata od momenta vezivanja obezbedi pregled od strane lekara psihijatra ili neuropsihijatra.
Pre nego što se primeni mera iz stava 1. ovog člana, osuđeni će biti jasno upozoren da će se navedena mera primeniti.
Prekid mere vezivanja kožnim kaiševima
Izvršenje mere vezivanja kožnim kaiševima nadzire lekar psihijatar ili neuropsihijatar.
Mera iz stava 1. ovog člana ukinuće se čim prestanu razlozi za njenu primenu, a može trajati najduže do 24 časa.
Tokom trajanja mere iz stava 1. ovog člana stalno se prati telesno i duševno stanja te osobe od strane medicinskog osoblja. Ovlašćeno službeno lice će najmanje jednom na svakih sat vremena proveriti osuđenika prema kome se primenjuje mera vezivanja kaiševima.
Osuđeni vezan kožnim kaiševima odvezaće se tokom obroka i radi obavljanja fizioloških potreba.
Razlozi, datum i čas početka i završetka primene mere kao i ime lekara psihijatra ili neuropsihijatra koji je predložio njenu primenu, upisuju se u knjigu evidencije ove mere.
Vezivanje osuđenog u prostorijama suda
Vezivanje osuđenog za predmete u prostorijama suda i drugim prostorijama nije dozvoljeno.
Sud odlučuje o tome da li će sprovedeni osuđeni, dok je u sudnici, biti vezan ili ne.
Ovlašćeno službeno lice koje sprovodi osuđenog može predložiti sudu da osuđeni bude vezan.
Prestanak primene vezivanja
Ovlašćeno službeno lice prestaje sa primenom mere vezivanja čim prestane razlog za vezivanje.
Ovlašćeno službeno lice može, u cilju održavanja reda i bezbednosti u zavodu, izdvojiti osuđenog do 24 časa.
Izdvajanje iz stava 1. ovog člana može da se izvrši u posebnoj prostoriji ili u drugoj prostoriji u kojoj borave osuđeni sa odgovarajućim tretmanom.
Propisana gumena palica može se upotrebiti ako je upotreba fizičke snage ostala bezuspešna ili ne jamči uspeh da se odbije napad ili savlada otpor.
Pod primenom gumene palice smatra se udarac gumenom palicom po telu osuđenog. Udarci gumenom palicom ne nanose se u predelu glave, vrata, kičmenog stuba, genitalija, bubrega i zglobova, osim kao krajnja mera.
Ovlašćeno službeno lice prestaje sa upotrebom gumene palice čim prestane napad ili otpor lica prema kome je upotrebljena.
Propisana specijalna palica može se upotrebiti po naređenju neposrednog rukovodioca, u slučaju težeg ugrožavanja reda i bezbednosti u zavodu od strane više osuđenih istovremeno i na istom mestu.
Pod šmrkovima sa vodom podrazumevaju se uređaji za izbacivanje vode pod pritiskom.
Šmrkovi sa vodom mogu se upotrebiti u slučaju težeg narušavanja reda i bezbednosti u zavodu od strane više osuđenika istovremeno i na istom mestu.
Šmrkovi sa vodom mogu se upotrebiti, u skladu sa Zakonom, samo po naredbi upravnika zavoda.
Upotrebom šmrkova sa vodom neposredno rukovodi upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti.
6) Upotreba hemijskih sredstava
Hemijska sredstva mogu se upotrebiti u slučaju težeg narušavanja reda i bezbednosti u zavodu od strane više osuđenika istovremeno i na istom mestu, u slučajevima rešavanja talačkih situacija, kao i u situacijama kada se osuđeni zatvorio (zabarikadirao) u prostoriju ili je na drugi način zaprečio ulaz ili izlaz iz prostorije.
Hemijska sredstva mogu se upotrebiti, u skladu sa Zakonom, samo po naredbi upravnika zavoda.
Upotrebom hemijskih sredstava neposredno rukovodi upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti.
Prilikom upotrebe hemijskih sredstava potrebno je obezbediti tri grupe za realizaciju plana upotrebe hemijskih sredstava i to: grupu koja obezbeđuje akciju, grupu koja upotrebljava hemijska sredstva i grupu za pružanje prve pomoći.
Hemijska sredstva se ne mogu upotrebiti prema osuđenima koji se nalaze u blizini eksplozivnih ili lako zapaljivih materija, na velikoj visini i na sličnim mestima gde bi mogao biti ugrožen život ljudi.
Pri upotrebi hemijskih sredstava vodi se računa o meteorološkim prilikama.
Ovlašćeno službeno lice može upotrebiti sprej bez prethodne odluke upravnika pod uslovima za upotrebu gumene palice iz člana 21. ovog pravilnika.
Hemijska sredstava
Pod hemijskim sredstvima podrazumevaju se suzavci za kratkotrajnu primenu, koji po prestanku dejstva ne ostavljaju bilo kakve posledice za psihofizičko i opšte zdravstveno stanje, kao i hemijske i organske materije blažeg dejstva od suzavca (sprej).
Vatreno oružje, u skladu sa Zakonom, upotrebljava se samo ako se drugim merama ne može:
1) odbiti istovremen ili neposredno predstojeći protivpravni napad kojim se ugrožava život osuđenog, zaposlenog ili drugog lica zatečenog u zavodu;
2) onemogućiti bekstvo osuđenog iz zavoda zatvorenog tipa ili zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem;
3) onemogućiti prilikom sprovođenja bekstvo osuđenog koji izdržava kaznu zatvora od deset godina ili težu kaznu ili bekstvo lica kome je određen pritvor za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko deset godina.
Svrha upotrebe vatrenog oružja je onesposobljavanje napadača. Pri upotrebi vatrenog oružja ovlašćeno lice nastojaće da ne ozledi vitalne organe osuđenog.
Vatreno oružje
Vatrenim oružjem, u smislu ovog pravilnika, smatra se vatreno oružje kojim su naoružani pripadnici u službi za obezbeđenje zavoda, u skladu sa propisima kojim se uređuje naoružanje i oprema zaposlenih u službi za obezbeđenje u zavodima.
Upotrebom vatrenog oružja smatra se pucanje prema licu.
Upotrebom vatrenog oružja smatra se i: potezanje, punjenje, stavljanje u položaj za neposrednu upotrebu, kao i pucanje u bezbednom pravcu u cilju upozorenja ili signalizacije.
Upotreba vatrenog oružja u cilju odbijanja napada
Upotreba vatrenog oružja u cilju odbijanja istovremenog ili neposredno predstojećeg protivpravnog napada kojim se ugrožava život osuđenog, zaposlenog ili drugog lica zatečenog u zavodu dozvoljena je kad ga je jedan ili više osuđenih fizički napalo oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom kojim se može ugroziti život, odnosno ako je broj napadača takav da se napadnuti ne može drugačije odbraniti ili ako se napad desio na mestu, u vreme i pod drugim okolnostima u kojima se ne može očekivati pomoć.
Napadom vatrenim oružjem u smislu stava 1. ovog člana smatra se i potezanje vatrenog oružja. Potezanjem vatrenog oružja smatra se pokret vatrenim oružjem radi njegovog stavljanja u položaj za upotrebu.
Upotreba vatrenog oružja u slučaju bekstva
U nalogu za sprovođenje osuđenog ili pritvorenog iz člana 25. stav 1. tačka 3) ovog pravilnika, izričito se navodi da ovlašćeno službeno lice može upotrebiti vatreno oružje u slučaju njegovog bekstva. Osuđeni, odnosno pritvoreni će se, pre sprovođenja, upozoriti na tu mogućnost.
Ako osuđeni odnosno pritvoreni, koji se sprovodi beži, ovlašćeno službeno lice pokušava da ga uhvati, ukoliko za to postoji mogućnost, uz istovremeni poziv: "Stoj, pucaću". Ako osuđeni odnosno pritvoreni u bekstvu ne stane, ovlašćeno službeno lice će ponoviti poziv, a ako ni na ponovljeni poziv ne stane i ne postoji druga mogućnost da se spreči bekstvo, ovlašćeno službeno lice pucaće u bezbednom pravcu radi upozorenja.
Posle drugog poziva osuđenom odnosno pritvorenom da stane i pucnja u bezbednom pravcu radi upozorenja, ako ne postoji druga mogućnost da se spreči bekstvo, ovlašćeno službeno lice će upotrebiti vatreno oružje pucanjem u pravcu osuđenog odnosno pritvorenog.
Noću ili u gustoj magli, odnosno na nepreglednom terenu ili u šumi, kao i kad osuđeni odnosno pritvoreni beži prema šumi ili u pravcu objekta gde može da se sakrije, vatreno oružje ovlašćeno službeno lice može upotrebiti pucajući u osuđenog odnosno pritvorenog posle prvog poziva da osuđeni odnosno pritvoreni stane i nakon upozoravajućeg hica.
Ako osuđeni, odnosno pritvoreni, beži prema grupi ljudi ili se skriva u grupi, pa usled toga postoji opasnost da bi neko u grupi mogao da bude pogođen, ovlašćeno službeno lice ne sme upotrebiti vatreno oružje.
Upotreba vatrenog oružja u slučaju bekstva iz zavoda
Ovlašćeno lice, nakon prethodnog upozorenja i upozoravajućeg hica, upotrebiće vatreno oružje pucanjem ako se osuđeni penje uz ogradni zid zavoda, odnosno ako su mu obe noge odvojene od tla ili se nalazi na ogradnom zidu.
Ako osuđeni, iz stava 1. ovog člana uđe u zabranjeni prostor neposredno ispred ogradnog zida zavoda, ovlašćeno lice će ga upozoriti da se udalji.
Zabranjeni prostor iz stava 2. ovog člana mora biti jasno obeležen, uz vidljiv znak upozorenja da je u označenom prostoru zabranjen ulaz i kretanje.
Primena posebnih mera
Posebne mere mogu se, u skladu sa Zakonom, primeniti prema osuđenom za koga postoji opasnost od bekstva, nasilničkog ponašanja, samopovređivanja ili ugrožavanja reda i bezbednosti druge vrste.
Mere iz stava 1. ovog člana su preventivne i mogu se primeniti samo izuzetno, ukoliko se opasnost ne može otkloniti na drugi način.
1) Oduzimanje i privremeno zadržavanje stvari čije je držanje inače dozvoljeno
Stvar čije je držanje inače dozvoljeno može se rešenjem oduzeti od osuđenog ako se proceni da je opasno da osuđeni tu stvar drži.
Oduzeta stvar vratiće se osuđenom nakon prestanka opasnosti.
2) Smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari
Osuđenom koji pokazuje znake autodestruktivnog ili destruktivnog ponašanja može se rešenjem, na osnovu prethodnog mišljenja lekara, odrediti smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari.
Smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari, u skladu sa Zakonom, može trajati najduže do 48 časova neprekidno.
Uz smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari, u skladu sa Zakonom, određuje se pojačan nadzor.
Smeštaj u posebno osiguranu prostoriju može se odrediti samo ukoliko zavod poseduje posebnu prostoriju za primenu ove mere.
Pre nego što se odredi mera smeštaja u posebno osiguranu prostoriju, osuđeni će biti jasno upozoren da će se mera primeniti.
Posebno osigurana prostorija
Posebno osigurana prostorija mora imati najmanje četiri kvadratna metra i deset kubnih metara prostora. Prostorija mora biti prozračna, osvetljena dnevnim i veštačkim osvetljenjem, opremljena posebnim sanitarnim uređajima, zagrejana u skladu sa klimatskim uslovima i opremljena krevetom, stolom i stolicom od mekog materijala koji ne može da izazove povrede kod osuđenog.
Zidovi, pod i vrata posebno osigurane prostorije moraju biti obloženi mekim materijalom koji se lako održava, a prozor i veštačko svetlo obezbeđeno zaštitnom mrežom.
Posebno osigurana prostorija mora imati prizmatično staklo koje obezbeđuje vizuelni nadzor nad celom prostorijom.
Izvršenje mere
Ovlašćeno službeno lice će najmanje jednom na svakih sat vremena proveriti osuđenog koji je smešten u posebno osiguranu prostoriju.
Lekar posećuje i pregleda osuđenog koji je smešten u posebno osiguranu prostoriju najmanje na svakih 12 časova o čemu vodi evidenciju.
Cilj smeštaja pod pojačan nadzor je sprečavanje osuđenog da remeti red ili podstiče druge na remećenje reda, kako bi se time otklonila opasnost za bezbednost u zavodu.
O smeštaju pod pojačan nadzor, u skladu sa Zakonom, odlučuje upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti, na predlog službe za tretman ili službe za obezbeđenje.
U predlogu za smeštaj pod pojačan nadzor, produžavanje ili ukidanje smeštaja, navode se činjenice i okolnosti koje su bitne za ocenu opravdanosti donošenja odgovarajućeg rešenja, a naročito podaci o njegovom disciplinskom kažnjavanju, vrsti disciplinskog prestupa, okolnostima pod kojima je prestup učinjen, pobudama iz kojih je prestup učinjen, njegovom ponašanju tokom izdržavanja kazne, iskazanoj agresivnosti, nalozima psihologa, odnosu prema drugim osuđenima i drugim bitnim okolnostima.
Na rešenje o smeštaju pod pojačan nadzor osuđeni ima pravo žalbe sudiji za izvršenje, u skladu sa Zakonom.
Preispitivanje smeštaja pod pojačan nadzor
Smeštaj pod pojačan nadzor, u skladu sa Zakonom, preispituje se svaka tri meseca.
Na rešenje o produženju trajanja smeštaja pod pojačan nadzor osuđeni ima pravo žalbe sudiji za izvršenje, u skladu sa Zakonom.
Izvršenje mere smeštaj pod pojačan nadzor
Smeštaj pod pojačan nadzor izvršava se u posebnom objektu sa sopstvenim prostorom za boravak osuđenih izvan zatvorenih prostorija.
Objekat iz stava 1. ovog člana mora garantovati visok stepen bezbednosti.
U prostoriji za smeštaj može boraviti dva do šest osuđenika.
Za vreme boravka osuđenog u prostoriji, prostorija je zaključana.
Prostorija za smeštaj mora odgovarati opštim standardima prostorija u koje se smeštaju osuđeni, s tim da je snabdevena samostalnim sanitarnim uređajima.
Tokom smeštaja pod pojačan nadzor osuđeni učestvuje u svim aktivnostima utvrđenim programom postupanja organizovanim u okviru objekta u kome se izvršava smeštaj pod pojačan nadzor.
Osuđeni koji je smešten pod pojačan nadzor uživa sva prava i ima sve obaveze koje su utvrđene Zakonom.
Upravnik zavoda može, u skladu sa Zakonom, osuđenom koji svojim ponašanjem uporno remeti red, ozbiljno ugrožava bezbednost i predstavlja ozbiljnu opasnost za druge osuđene, uz prethodno mišljenje lekara, rešenjem izreći meru usamljenja.
Na rešenje o određivanju mere usamljenja osuđeni ima pravo žalbe sudiji za izvršenje, u skladu sa Zakonom.
Osuđenog kome je izrečena mera usamljenja, posećuju najmanje: lekar jednom dnevno, zaposleni u službi za tretman dva puta nedeljno, a upravnik zavoda ili lice koje ga zamenjuje jedanput u 15 dana.
5) Testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivne supstance
U slučaju osnovane sumnje u postojanje zaraznih bolesti ili uzimanje opojnih droga ili psihoaktivnih supstanci, moguće je, u skladu sa Zakonom, od osuđenog uzimati uzorke krvi i mokraće u meri neophodnoj za ispitivanje prema pravilima medicinske struke, odnosno korišćenje odgovarajućeg testa.
Uzimanje uzorka krvi i mokraće
Uzimanje uzoraka krvi i mokraće u cilju utvrđivanja postojanja zaraznih bolesti dozvoljeno je samo u izuzetnim slučajevima u cilju sprečavanja opasnosti od zaraze.
Rezultati analize uzoraka krvi i mokraće su poverljive prirode. Lekar, shodno opštim propisima o zdravstvenoj zaštiti i lekarskoj etici, odlučuje u kojoj meri će rezultati analize biti dostupni drugim zaposlenim licima.
Uslovi u kojima se uzima uzorak
Osuđeni od koga se traži svež uzorak mokraće u cilju utvrđivanja prisustva opojnih droga ili psihoaktivnih supstanci obavezno se pretresa, a može biti odvojen od ostalih osuđenih najduže sat vremena pre testiranja.
Osuđeni koji ne može da da uzorak mokraće kada se to od njega traži, može biti izdvojen od ostalih osuđenih najduže pet sati u kom periodu će dati uzorak mokraće.
Osuđenom od koga se traži uzorak mokraće mora biti obezbeđena privatnost prilikom davanja uzorka, s tim da ovlašćeno lice istog pola može biti prisutno u toj prostoriji u cilju sprečavanja falsifikovanja, zamene ili zagađenja uzorka.
Zapisnik
O svakom uzimanju krvi, mokraće ili drugom testiranju sačiniće se zapisnik. U zapisniku se navode lični podaci osuđenog, datum i čas uzimanja uzoraka odnosno korišćenja testa. Zapisnik potpisuje lekar, ovlašćeno lice koje je prisustvovalo uzimanju uzoraka ili testiranju i osuđeni. Ukoliko osuđeni odbije da potpiše zapisnik, to će se zabeležiti u zapisniku.
Čuvanje uzorka
Uzorak krvi, mokraće ili drugog testa daje se i čuva u medicinskim pravilima propisanoj ambalaži, na koju se u prisustvu osuđenog lepi nalepnica sa njegovim imenom i prezimenom.
O rezultatima testiranja vodi se posebna evidencija, u skladu sa Zakonom.
Podnošenje predloga za pokretanje disciplinskog postupka
Pozitivan rezultat testa na opojna sredstva ili psihoaktivne supstance predstavlja osnov za podnošenje predloga za pokretanje disciplinskog postupka.
Pre podnošenja predloga proveriće se da li je pozitivan rezultat testa posledica propisane farmakološke terapije koju je osuđeni primao pre testiranja, nekog njegovog drugog akutnog ili hroničnog fiziološkog stanja ili bolesti ili posledica rada sa hemijskim supstancama koje mogu izazvati pozitivan rezultat testa.
III SHODNA PRIMENA PRAVILNIKA PREMA PRITVORENIM I PREKRŠAJNO KAŽNJENIM LICIMA
Odredbe ovog pravilnika shodno se primenjuju prema pritvorenim i prekršajno kažnjenim licima, ako posebnim pravilnikom nije drukčije određeno.
Prestanak važenja ranijeg Pravilnika
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o merama za održavanje reda i bezbednosti u zavodima za izvršenje zavodskih sankcija ("Službeni glasnik RS", broj 105/06).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".