PRAVILNIKO OBAVLJANJU JAVNOG AVIO-PREVOZA("Sl. glasnik RS", br. 110/2014) |
Ovim pravilnikom se bliže određuju: uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza; merila po kojima se određuje vreme na koje se produžava važenje potvrde o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza i obrazac potvrde; način sprovođenja provere ispunjenosti uslova za obavljanje javnog avio-prevoza; uslovi pod kojima se izdaje prethodna saglasnost na zaključenje ugovora o zakupu vazduhoplova, kao i način vršenja pregleda stranih vazduhoplova na platformi prilikom sletanja na aerodrome u Republici Srbiji.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Agencija označava Evropsku agenciju za bezbednost vazdušnog saobraćaja (European Aviation Safety Agency);
2) ECAA sporazum je Multilateralni sporazum između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja;
3) nadležna vlast označava Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije;
4) Odluka C (2009) 7633 je Odluka Komisije C (2009) 7633 od 14. oktobra 2009. godine kojom se Austrija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Malta ovlašćuju da izdaju sertifikat vazduhoplovnog operatera odstupajući od Uredbe Saveta (EEZ) br. 3922/1991 o usklađivanju tehničkih propisa i upravnih postupaka u oblasti civilnog vazduhoplovstva;
5) operater je lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova;
6) sertifikat vazduhoplovnog operatera je potvrda o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza;
7) Uputstvo 2003/42/EZ je Uputstvo 2003/42/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 13. juna 2003. godine o prijavljivanju događaja u civilnom vazduhoplovstvu. Ovo uputstvo je u Republici Srbiji primenjeno Pravilnikom o prijavljivanju događaja u civilnom vazduhoplovstvu ("Službeni glasnik RS", broj 54/12);
8) Uredba br. 216/2008 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 od 20. februara 2008. godine o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, kojom se ukidaju Uputstvo Saveta 91/670/EEZ, Uredba (EZ) br. 1592/2002 i Uputstvo 2004/36/EZ. Ova uredba je u Republici Srbiji primenjena Pravilnikom o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i nadležnostima Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja ("Službeni glasnik RS", broj 23/12);
9) Uredba br. 2042/2003 je Uredba Komisije (EZ) br. 2042/2003 od 20. novembra 2003. godine o kontinuiranoj plovidbenosti vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda, delova i uređaja i o odobravanju organizacija i osoblja koji se bave ovim poslovima. Ova uredba je u Republici Srbiji primenjena Pravilnikom o obezbeđivanju kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova i drugih vazduhoplovnih proizvoda, delova i uređaja i o odobravanju vazduhoplovno-tehničkih organizacija i osoblja koje se bave ovim poslovima ("Službeni glasnik RS", br. 32/11, 23/12 i 27/12 - ispravka);
10) Uredba br. 1702/2003 je Uredba Komisije (EZ) br. 1702/2003 od 24. septembra 2003. godine kojom se utvrđuju pravila za izvršenje za sertifikaciju vazduhoplova i sa njima povezanih proizvoda, delova i uređaja, u oblasti plovidbenosti i zaštite životne sredine, kao i za odobravanje organizacija za projektovanje i organizacija za proizvodnju. Ova uredba je u Republici Srbiji primenjena Pravilnikom o sertifikaciji vazduhoplova i drugih vazduhoplovnih proizvoda, delova i uređaja u oblasti plovidbenosti i zaštite životne sredine i o izdavanju dozvola za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti organizacijama za proizvodnju i projektovanje ("Službeni glasnik RS", broj 2/11);
11) Uredba br. 1321/2007 je Uredba Komisije (EZ) br. 1321/2007 od 12. novembra 2007. godine kojom se utvrđuju pravila za izvršenje o uključivanju podataka o događajima u civilnom vazduhoplovstvu koji se razmenjuju saglasno Uputstvu 2003/42/EZ Evropskog parlamenta i Saveta u centralnu bazu podataka. Ova uredba je u Republici Srbiji primenjena Pravilnikom o prijavljivanju događaja u civilnom vazduhoplovstvu ("Službeni glasnik RS", broj 54/12);
12) Uredba br. 1330/2007 je Uredba Komisije (EZ) br. 1330/2007 od 24. septembra 2007. godine kojom se utvrđuju pravila za izvršenje o prosleđivanju podataka zainteresovanim stranama o događajima u civilnom vazduhoplovstvu iz člana 7. stava 2. Uputstva 2003/42/EZ Evropskog parlamenta i Saveta. Ova uredba je u Republici Srbiji primenjena Pravilnikom o prijavljivanju događaja u civilnom vazduhoplovstvu ("Službeni glasnik RS", broj 54/12);
13) Uredba br. 1178/2011 je Uredba Komisije (EU) br. 1178/2011 od 3. novembra 2011. godine koja bliže propisuje tehničke zahteve i upravne procedure za letačko osoblje u skladu sa Osnovnom uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008. Ova uredba je u Republici Srbiji primenjena Pravilnikom o letačkom osoblju ("Službeni glasnik RS", broj 33/13);
14) Uredba br. 290/2012 je Uredba Komisije (EU) br. 290/2012 od 30. marta 2012. godine kojom se menja i dopunjuje Uredba Komisije (EU) br. 1178/2011. Ova uredba je u Republici Srbiji primenjena Pravilnikom o letačkom osoblju ("Službeni glasnik RS", broj 33/13);
15) Uredba br. 2111/2005 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 2111/2005 od 14. decembra 2005. godine o uspostavljanju liste Zajednice koja se odnosi na avio-prevozioce kojima je zabranjeno letenje u Zajednici, o obaveštavanju putnika u vazdušnom saobraćaju o identitetu stvarnih avio-prevozilaca i kojom se ukida član 9. Uputstva 2004/36/EZ. Ova uredba je u Republici Srbiji primenjena Pravilnikom o bezbednosnom pregledu stranih vazduhoplova na platformi aerodroma ("Službeni glasnik RS", broj 2/11);
16) Uredba br. 1008/2008 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1008/2008 od 24. septembra 2008. godine o zajedničkim pravilima za obavljanje avio-prevoza u Zajednici. Ova uredba je u Republici Srbiji primenjena Pravilnikom o operativnoj dozvoli i zajedničkim pravilima za obavljanje javnog avio-prevoza ("Službeni glasnik RS", br. 54/12 i 76/13);
17) Uredba (EEZ) br. 3922/91 je Uredba Saveta (EEZ) br. 3922/91 od 16. decembra 1991. godine o usklađivanju tehničkih propisa i upravnih postupaka u oblasti civilnog vazduhoplovstva. Ova uredba je u Republici Srbiji primenjena Pravilnikom o uslovima i postupku izdavanja uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta ("Službeni glasnik RS", br. 33/08, 39/09, 14/10 i 54/12 - dr. propis).
Ostali izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju značenja koja su navedena u Prilogu 1. ovog pravilnika.
Pojam "Zajednica", "propisi Zajednice" i "država članica" koji se koriste u ovom pravilniku tumače se saglasno tačkama 2. i 3. Aneksa II ECAA sporazuma i odgovarajućim odredbama Lisabonskog ugovora kojim se menja i dopunjuje Ugovor o Evropskoj uniji i Ugovor o osnivanju Evropske zajednice.
Uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza, način sprovođenja provere ispunjenosti uslova za obavljanje javnog avio-prevoza, uslovi pod kojima se izdaje prethodna saglasnost na zaključenje ugovora o zakupu vazduhoplova, kao i način vršenja pregleda stranih vazduhoplova na platformi prilikom sletanja na aerodrome u Republici Srbiji, sadržani su u Prilogu 1. ovog pravilnika kojim se u domaće zakonodavstvo preuzima Uredba Komisije (EU) br. 965/2012 od 5. oktobra 2012. godine o utvrđivanju tehničkih zahteva i administrativnih procedura koji se odnose na delatnosti u vazdušnom saobraćaju u skladu sa Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008.
Izuzetno od odredbe sadržane u ARO.GEN.310 stav b) Aneksa II Uredbe Komisije (EU) br. 965/2012, potvrda o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza izdaje se sa rokom važenja od 12 meseci, nakon čega se, na zahtev imaoca potvrde, njeno važenje može produžiti na vreme od jedne do tri godine.
Kao merila po kojima se određuje vreme na koje se produžava važenje potvrde iz stava 1. ovog člana koriste se odredbe sadržane u ARO.GEN.305 stav b) i stav c) podstav 1-3. Aneksa II Uredbe Komisije (EU) br. 965/2012.
U pogledu ograničenja vremena letenja i radnog vremena iz člana 8. Uredbe Komisije (EU) br. 965/2012, primenjuje se poseban propis o organizaciji radnog vremena članova posade civilnog vazduhoplova.
Odredbe ORO.AOC.110 stav d) tač. 1) i 2) Aneksa III Uredbe Komisije (EU) br. 965/2012 primenjuju se od pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji ili od ispunjenja uslova predviđenih za drugi tranzicioni period predviđen ECAA sporazumom, u zavisnosti od toga šta nastupi ranije.
Izuzetno od Aneksa III i Aneksa IV Uredbe Komisije (EU) br. 965/2012, na javni avio-prevoz (CAT) koji započinje i koji se završava na istom aerodromu ili operativnom mestu, a obavlja se avionima sa performansama klase B ili helikopterima koji nisu složeni motorni vazduhoplovi, primenjuju se i dalje odredbe Pravilnika o uslovima i postupku izdavanja uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta ("Službeni glasnik RS", br. 33/08, 39/09, 14/10 i 54/12 - dr. propis).
Izuzetno od člana 7. stav 1. podstav 2. Uredbe Komisije (EU) br. 965/2012, potvrde o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza koje su izdate pre stupanja na snagu ovog pravilnika važe do isteka roka koji je u njima naveden, ali ne duže od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, do kada se moraju zameniti potvrdama o osposobljenosti koje su izdate u skladu sa ovim pravilnikom.
Avio-prevoziocima kojima rok važenja potvrde o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza ističe nakon šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, Direktorat će po službenoj dužnosti izdati novu potvrdu o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza ako u postupku provere utvrdi da ispunjavaju uslove propisane ovim pravilnikom.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaju da važe Pravilnik o uslovima za izradu i postupku za izradu Glavne liste minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova i Liste minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova i o postupku njihovog odobravanja ("Službeni glasnik RS", br. 16/09, 20/09 - ispravka i 14/10) i Pravilnik o sistemu upravljanja bezbednošću u civilnom vazduhoplovstvu ("Službeni glasnik RS", broj 24/13).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Uredba Komisije (EU) br. 965/2012 od 5. oktobra 2012. godine o utvrđivanju tehničkih zahteva i administrativnih procedura koji se odnose na delatnosti u vazdušnom saobraćaju u skladu sa Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008
Član 1
1. Ova uredba utvrđuje detaljna pravila za obavljanje javnog avio-prevoza avionima i helikopterima, uključujući inspekcijske preglede na platformi koji se obavljaju nad vazduhoplovima operatera nad kojima bezbednosni nadzor vrši druga država, ako slete na aerodrom koji se nalazi na teritoriji koja podleže odredbama Ugovora.
2. Ova uredba utvrđuje, takođe, detaljna pravila o uslovima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspendovanje ili stavljanje van snage sertifikata operatera vazduhoplova iz člana 4. stav 1. tač. b) i c) Uredbe (EZ) br. 216/2008, koji obavljaju javni avio-prevoz, prava i odgovornosti imaoca sertifikata, kao i uslove pod kojima se obavljanje delatnosti može zabraniti, ograničiti ili podvrgnuti određenim uslovima u interesu bezbednosti.
3. Ova uredba se ne primenjuje na vazduhoplovne delatnosti koje su obuhvaćene članom 1. stav 2. tačka a) Uredbe (EZ) br. 216/2008.
Član 2
U smislu ove uredbe:
1) "javni avio-prevoz (CAT)" je let vazduhoplova kojim se prevoze putnici, roba ili pošta za naknadu ili drugu protivvrednost;
2) "avioni sa performansama klase B" su avioni koji se pokreću elisnim motorom, sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta devet ili manje i maksimalnom masom na poletanju 5.700 kg ili manjom;
3) "mesto od javnog interesa (PIS)" je mesto koje se isključivo koristi za letove koji se obavljaju u javnom interesu;
4) "letovi sa performansama klase 1" su letovi kod kojih, u slučaju otkaza kritičnog motora, helikopter može da sleti u okviru raspoložive dužine u slučaju prekinutog poletanja ili može da bezbedno nastavi let do odgovarajućeg područja za sletanje, u zavisnosti od trenutka kada je došlo do otkaza.
Dodatne definicije, koje se koriste za potrebe aneksa II-V, utvrđene su u Aneksu I.
Član 3
1. Države članice određuju jednog subjekta ili više njih, kao nadležno telo u okviru te države članice, sa neophodnim ovlašćenjima i dodeljenim odgovornostima za sertifikaciju i nadzor lica i organizacija na koje se primenjuju Uredba (EZ) br. 216/2008 i pravila za njeno izvršenje.
2. Ako država članica odredi više od jednog subjekta kao nadležno telo:
a) jasno se određuje područje nadležnosti svakog nadležnog tela u pogledu odgovornosti i geografskog ograničenja; i
b) uspostavlja se koordinacija između tih subjekata, u okviru njihovih pojedinačnih nadležnosti, kako bi se obezbedio efikasan nadzor nad svim organizacijama i licima koji podležu Uredbi (EZ) br. 216/2008 i pravilima za njeno izvršenje.
3. Države članice obezbeđuju da nadležno telo, odnosno nadležna tela, imaju neophodnu sposobnost da obezbede nadzor nad svim licima i organizacijama koji su obuhvaćeni njihovim programom nadzora, uključujući dovoljne resurse za ispunjenje zahteva iz ove uredbe.
4. Države članice obezbeđuju da osoblje nadležnog tela ne vrši nadzor ako postoji dokaz da bi to moglo dovesti, neposredno ili posredno, do sukoba interesa, a naročito ako je u pitanju porodični ili finansijski interes.
5. Osoblje koga je nadležno telo ovlastilo za obavljanje poslova sertifikacije i/ili nadzora ima pravo na obavljanje najmanje sledećih poslova:
a) pregled evidencija, podataka, procedura i bilo kog drugog materijala koji je relevantan za sprovođenje poslova sertifikacije i/ili nadzora;
b) kopiranje ili uzimanje izvoda iz takvih evidencija, podataka, procedura i drugog materijala;
c) traženje usmenog objašnjenja na licu mesta;
d) pristup relevantnim prostorijama, operativnim mestima ili prevoznim sredstvima;
e) sprovođenje provera, istraga, procena, inspekcije, uključujući inspekcijske preglede na platformi i nenajavljene inspekcije; i
f) sprovođenje ili pokretanje odgovarajućih zakonskih mera, ukoliko je potrebno.
6. Poslovi navedeni u stavu 5. sprovode se u skladu sa zakonskim odredbama države članice.
Član 4
Inspekcijski pregledi na platformi
Inspekcijski pregledi na platformi koji se vrše nad vazduhoplovima operatera nad kojima bezbednosni nadzor vrši druga država članica ili treća zemlja sprovode se u skladu sa Glavom RAMP Aneksa II.
Član 5
1. Operateri koriste vazduhoplove za obavljanje javnog avio-prevoza (u daljem tekstu: CAT) samo na način koji je naveden u aneksima III i IV.
2. CAT operateri su dužni da poštuju odgovarajuće odredbe Aneksa V kada koriste:
a) avione i helikoptere namenjene za:
(i) letove pri kojima se koristi navigacija zasnovana na performansama (PBN);
(ii) letove u skladu sa utvrđenim minimalnim navigacionim performansama (MNPS);
(iii) letove u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM);
(iv) letove u uslovima smanjene vidljivosti (LVO);
b) avione i helikoptere namenjene za transport opasnog tereta (DG);
c) dvomotorne avione namenjene za letove sa produženim doletom (ETOPS) u javnom avio-prevozu;
d) helikoptere namenjene za letove u javnom avio-prevozu koji se obavljaju uz pomoć sistema za noćno osmatranje (NVIS);
e) helikoptere namenjene za obavljanje javnog avio-prevoza uz korišćenje helikopterske dizalice (HHO); i
f) helikoptere namenjene za hitne medicinske letove (HEMS) u javnom avio-prevozu.
Član 6
1. Javni avio-prevoz (CAT) koji započinje i koji se završava na istom aerodromu ili operativnom mestu, a obavlja se avionima sa performansama klase B ili helikopterima koji nisu složeni motorni vazduhoplovi, ne podleže odredbama aneksa III i IV.
Bez obzira na navedeno, on podleže sledećem:
a) za avione, Aneksu III Uredbe (EEZ) br. 3922/91 i povezanim nacionalnim izuzećima koja su izdata na osnovu procena bezbednosnog rizika koje sprovode nadležna tela;
b) za helikoptere, nacionalnim zahtevima.
2. Izuzetno od člana 5. stav 1, vazduhoplov iz člana 4. stav 5. Uredbe (EZ) br. 216/2008 se koristi pod uslovima utvrđenim u Odluci Komisije C (2009) 7633 od 14. oktobra 2009. godine, ako se koristi u javnom avio-prevozu (CAT). O svakoj promeni u korišćenju vazduhoplova koja utiče na uslove utvrđene u navedenoj odluci, Komisija i Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (u daljem tekstu: Agencija) se obaveštavaju pre nego što se ta promena sprovede.
Država članica, izuzev one na koju se odnosi Odluka C (2009) 7633, koja namerava da koristi odstupanje predviđeno u toj odluci, obaveštava o svojoj nameri Komisiju i Agenciju pre nego što primeni odstupanje. Komisija i Agencija procenjuju u kojoj meri promena ili nameravano korišćenje odstupa od uslova iz Odluke C (2009) 7633 ili utiče na prvobitnu bezbednosnu procenu koja je sprovedena u kontekstu te odluke. Ako procena pokaže da promena ili nameravano korišćenje ne odgovara prvobitnoj bezbednosnoj proceni koja je sprovedena na osnovu Odluke C (2009) 7633, ta država članica podnosi novi zahtev za odstupanje, u skladu sa članom 14. stav 6. Uredbe (EZ) br. 216/2008.
3. Izuzetno od člana 5. stav 1, letovi koji su povezani sa uvođenjem ili modifikacijom tipova vazduhoplova, koje obavljaju organizacije za projektovanje ili proizvodnju u okviru svojih nadležnosti, obavljaju se i dalje u skladu sa uslovima koji su određeni u nacionalnim pravima država članica.
4. Bez obzira na član 5, države članice mogu da nastave da zahtevaju posebno odobrenje i dodatne zahteve u pogledu operativnih procedura, opreme, osposobljenosti posade i obuke za letove helikoptera koji se obavljaju iznad vode, u skladu sa svojim nacionalnim pravom. Države članice obaveštavaju Komisiju i Agenciju o dodatnim zahtevima koji se primenjuju na takva posebna odobrenja. Ovi zahtevi ne smeju da budu manje restriktivni od onih koji su navedeni u aneksima III i IV.
5. Izuzetno od CAT.POL.A.300 stav a) iz Aneksa IV, jednomotorni avioni, ako se koriste u javnom avio-prevozu, noću ili u instrumentalnim meteorološkim uslovima (IMC), koriste se pod uslovima određenim u postojećim izuzećima koja su izdale države članice u skladu sa članom 8. stav 2. Uredbe (EEZ) br. 3922/91.
O svakoj promeni u korišćenju ovih aviona, koja utiče na uslove utvrđene u tim izuzećima, Komisija i Agencija se obaveštavaju pre nego što se ta promena sprovede. Komisija i Agencija procenjuju predloženu promenu u skladu sa članom 14. stav 5. Uredbe (EZ) br. 216/2008.
6. Postojeći letovi helikoptera do/od mesta od javnog interesa (PIS) mogu da se obavljaju odstupajući od CAT.POL.H.225 iz Aneksa IV uvek kada veličina mesta od javnog interesa (PIS), okolne prepreke ili helikopter ne dozvoljavaju usklađenost sa zahtevima za letove koji se obavljaju sa performansama klase 1. Ovi letovi se obavljaju pod uslovima koje odrede države članice. Države članice obaveštavaju Komisiju i Agenciju o uslovima koji se primenjuju.
Član 7
1. Sertifikati vazduhoplovnih operatera (AOC) koje su pre primene ove uredbe države članice izdale u skladu sa Uredbom (EEZ) br. 3922/91 operaterima aviona koji obavljaju javni avio-prevoz, smatraju se izdatim u skladu sa ovom uredbom.
Međutim, najkasnije do 28. oktobra 2014. godine:
a) operateri moraju na odgovarajući način da prilagode svoj sistem upravljanja, programe obuke, procedure i priručnike, kako bi ih uskladili sa aneksima III, IV i V, ukoliko je relevantno; i
b) sertifikat vazduhoplovnog operatera (AOC) zamenjuje se sertifikatima izdatim u skladu sa Aneksom II ove uredbe.
2. Sertifikati vazduhoplovnih operatera (AOC) koje su pre primene ove uredbe države članice izdale operaterima helikoptera koji obavljaju javni avio-prevoz zameniće se sertifikatima vazduhoplovnih operatera (AOC) koji su usaglašeni sa ovom uredbom, u skladu sa izveštajem o konverziji koga izrađuje država članica koja je izdala AOC, uz konsultovanje Agencije.
Izveštaj o konverziji opisuje:
a) nacionalne zahteve na osnovu kojih su izdati AOC;
b) obim prava koja su data operaterima;
c) razlike između nacionalnih zahteva na osnovu kojih su izdati sertifikati vazduhoplovnih operatera (AOC) i zahteva sadržanih u aneksima III, IV i V, uz napomenu kako i kada će se od operatera zahtevati da obezbede potpunu saglasnost sa ovim aneksima.
Izveštaj o konverziji obuhvata kopije svih dokumenata koji su potrebni za dokazivanje elemenata navedenih u tač. a)-c), uključujući kopije relevantnih nacionalnih zahteva i procedura.
Ograničenja vremena letenja i radnog vremena podležu sledećem:
a) za avione, članu 8. stav 4. i Poglavlju Q Aneksa III Uredbe (EEZ) br. 3922/91;
b) za helikoptere, nacionalnim zahtevima.
Liste minimalne opreme (MEL) koje je pre primene ove uredbe odobrila država operatera ili država registra, u zavisnosti šta je primenljivo, smatraju se odobrenim u skladu sa ovom uredbom i operateri koji su dobili odobrenje mogu da nastave da ih koriste.
Posle početka primene ove uredbe, svaka promena liste minimalne opreme (MEL) sprovodi se u skladu sa ORO.MLR.105 iz Aneksa III.
1. Ova uredba stupa na snagu trećeg dana od dana objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.
Primenjuje se od 28. oktobra 2012. godine.
2. Izuzetno od drugog podstava stava 1, država članica može da odluči da ne primenjuje odredbe aneksa I-V do 28. oktobra 2014. godine.
Ako država članica koristi tu mogućnost, ona o tome obaveštava Komisiju i Agenciju. U obaveštenju se navode razlozi za takvo odstupanje i njegovo trajanje, kao i program za primenu koji sadrži predviđene aktivnosti i rokove koji se na njih odnose.
DEFINICIJE IZRAZA KOJI SE KORISTE U ANEKSIMA II-V
Za potrebe ove uredbe primenjuju se sledeće definicije:
1) "Raspoloživa dužina prekinutog poletanja (ASDA)" je raspoloživa dužina zaleta za poletanje, uvećana za dužinu produžetka predviđenog za zaustavljanje, ako je dostupnost takvog produžetka za zaustavljanje objavila država na čijoj teritoriji se nalazi aerodrom, pod uslovom da produžetak poletno-sletne staze u datim operativnim uslovima može da podnese masu aviona;
2) "Prihvatljivi načini usaglašavanja (AMC)" su preporučeni standardi koje je usvojila Agencija, kojima se obezbeđuju načini usaglašavanja sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje ove uredbe;
3) "Kontrolna lista za prihvatanje (Acceptance Check List)" je pomoćni dokument koji se koristi pri spoljašnjem pregledu paketa sa opasnim teretom i pratećih dokumenata u cilju provere ispunjenosti neophodnih zahteva;
4) "Odgovarajući aerodrom" označava aerodrom na kojem vazduhoplov može da se koristi, uzimajući u obzir zahtevane performanse vazduhoplova i karakteristike poletno-sletne staze;
5) U svrhu podele putnika:
a) "odrasli" su lica starosti od 12 godina i više;
b) "dete/deca" su lica uzrasta od dve do 12 godina;
c) "odojče" je lice mlađe od dve godine;
6) "Avion" je vazduhoplov pokretan motorom, sa fiksnim krilima, teži od vazduha, koji uzgon u letu ostvaruje dinamičkom reakcijom vazduha na krilima;
7) "Let uz pomoć sistema za noćno osmatranje (NVIS)", u slučaju NVIS letova, označava deo leta koji se obavlja noću, prema pravilnima za vizuelno letenje (VFR), kada član posade koristi naočare za noćno osmatranje (NVG);
8) "Vazduhoplov" je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;
9) "Alternativni načini usaglašavanja" označavaju one načine kojima se predlaže alternativa za postojeće prihvatljive načine usaglašavanja ili one kojima se predlaže nov način postizanja usaglašenosti sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe, za koje ne postoji prihvatljiv način usaglašavanja koji je usvojila Agencija;
10) "Sprečavanje zaleđivanja" označava, u okviru postupaka na zemlji, postupak zaštite od formiranja inja ili leda i nagomilavanja snega na tretiranoj površini vazduhoplova u ograničenom vremenskom periodu (vreme dejstva);
11) "Član kabinske posade" je odgovarajuće osposobljen član posade, koji nije član letačke posade ili tehničke posade, a kome je operater dodelio obavljanje dužnosti u vezi sa bezbednošću putnika i leta tokom korišćenja vazduhoplova;
12) "Prilaz u uslovima kategorije I (CAT I)" je precizni instrumentalni prilaz i sletanje, korišćenjem sistema za instrumentalno sletanje (ILS), mikrotalasnog sistema za sletanje (MLS), GLS (sistem sletanja zasnovan na zemaljski proširenom globalnom navigacionom satelitskom sistemu (GNSS/GBAS)), radara za precizno prilaženje (PAR) ili GNSS, koji koristi satelitski sistem pojačavanja signala (SBAS), sa visinom odluke (DH) koja nije niža od 200 ft i vidljivošću duž poletno-sletne staze (RVR) koja nije manja od 550 m za avione, odnosno 500 m za helikoptere;
13) "Prilaz u uslovima kategorije II (CAT II)" je precizni instrumentalni prilaz i sletanje korišćenjem ILS ili MLS sa:
a) DH ispod 200 ft, ali ne nižom od 100 ft; i
b) RVR koja nije manja od 300 m.
14) "Prilaz u uslovima kategorije IIIA (CAT IIIA)" je precizni instrumentalni prilaz i sletanje korišćenjem ILS ili MLS sa:
a) DH ispod 100 ft; i
b) RVR koja nije manja od 200 m;
15) "Prilaz u uslovima kategorije IIIB (CAT IIIB)" je precizni instrumentalni prilaz i sletanje korišćenjem ILS ili MLS sa:
a) DH ispod 100 ft ili bez DH; i
b) RVR manjom od 200 m, ali ne manjom od 75 m;
16) "Kategorija A koja se odnosi na helikoptere" je helikopter sa više motora koji je projektovan tako da ima mogućnost nezavisnog rada motora i sistema, što je određeno pravilima o plovidbenosti (airworthiness codes) i koji može da se koristi uz upotrebu podataka za poletanje i sletanje u slučaju otkaza kritičnog motora uz obezbeđenu, odgovarajuće određenu površinu i odgovarajuće performanse za bezbedan nastavak leta ili bezbedno prekinuto poletanje;
17) "Kategorija B koja se odnosi na helikoptere" je helikopter sa jednim motorom ili sa više motora, koji ne ispunjava propisane zahteve za kategoriju A. Helikopter kategorije B nema sigurnu mogućnost da nastavi bezbedan let u slučaju otkaza motora, što može da dovede do neplaniranog sletanja;
18) "Sertifikacioni zahtevi (CS)" su tehnički standardi koje je usvojila Agencija, ukazujući na načine kojima se dokazuje usaglašenost sa Uredbom (EZ) 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe, a koje koristi organizacija u svrhu sertifikacije;
19) "Kruženje" je vizuelna faza instrumentalnog prilaza koja ima za cilj da dovede vazduhoplov u poziciju za sletanje na poletno-sletnu stazu, odnosno zonu završnog prilaza i poletanja (FATO), koji nisu odgovarajuće smešteni za prilaz iz pravca;
20) "Predpolje" označava definisan pravougaoni prostor na zemlji ili na vodi pod kontrolom odgovarajuće vlasti, koji je odabran ili pripremljen kao odgovarajući prostor iznad koga avioni mogu da izvedu deo početnog penjanja do određene visine;
21) "Baza oblaka" je visina baze najniže osmotrenog ili prognoziranog elementa oblačnosti u blizini aerodroma ili operativnog mesta ili unutar određenog područja letenja, koja se uobičajeno meri u odnosu na nadmorsku visinu aerodroma ili, u slučaju letova iznad mora, u odnosu na srednji nivo mora;
22) "Podela koda" jeste sporazum na osnovu koga operater koristi svoju oznaku za let koji obavlja drugi operater, prodaje i izdaje putne karte za taj let.
23) "Gusto naseljeno područje" označava, u odnosu na grad, mesto ili naselje, svako područje koje se uglavnom koristi u stambene, poslovne ili rekreativne svrhe;
24) "Kontaminirana poletno-sletna staza" je poletno-sletna staza na kojoj je više od 25% površine, u okviru zahtevane dužine i širine koja se koristi, pokriveno:
a) površinskom vodom dubine veće od 3 mm (0.125 in), lapavicom ili rastresitim snegom, koji odgovaraju dubini vode većoj od 3 mm (0.125 in);
b) utabanim snegom, koji ne može više da ce sabije i koji, pri podizanju, ostaje u komadu ili se lomi u grude (čvrsti sneg); ili
c) ledom, uključujući i vlažan led;
25) "Rezervno gorivo" je gorivo koje se zahteva za slučaj nepredviđenih okolnosti koje mogu da utiču na potrošnju goriva do aerodroma odredišta;
26) "Završni prilaz uz stalno snižavanje (CDFA)" je tehnika koja odgovara postupku stabilnog prilaza za letenje u segmentu završnog prilaza, pri nepreciznom instrumentalnom prilazu, sa stalnim snižavanjem, bez horizontalnog leta, sa apsolutne visine/visine koja je jednaka ili veća od fiksne apsolutne visine/visine završnog prilaza do tačke koja se nalazi približno 15 m (50 ft) iznad praga poletno-sletne staze ili do tačke na kojoj treba započeti ravnanje, u zavisnosti od tipa vazduhoplova;
27) "Preračunata meteorološka vidljivost (CMV)" je vrednost koja odgovara vrednosti RVR, izvedena na osnovu objavljene meteorološke vidljivosti;
28) "Član posade" je lice koga je operater odredio za obavljanje dužnosti u vazduhoplovu;
29) "Kritične faze leta aviona" su zalet za poletanje, uzletna putanja leta, završni prilaz, neuspeli prilaz, sletanje, uključujući i usporavanje i bilo koja druga faza leta koju odredi pilot koji upravlja avionom ili vođa vazduhoplova;
30) "Kritične faze leta helikoptera" su voženje, lebdenje, poletanje, završni prilaz, neuspeli prilaz, sletanje ili druga faza leta koju odredi pilot koji upravlja helikopterom ili vođa vazduhoplova;
31) "Vlažna poletno-sletna staza" je poletno-sletna staza čija površina nije suva, ali na kojoj vlaga ne stvara odsjaj;
32) "Opasan teret (DG) " su predmeti ili supstance koji mogu da izazovu rizik po zdravlje, bezbednost, imovinu ili životnu sredinu, a koji su navedeni u listi opasnog tereta u Tehničkim instrukcijama ili koji su klasifikovani u skladu sa tim instrukcijama;
33) "Udes povezan sa opasnim teretom" je događaj koji je povezan sa prevozom opasnog tereta vazdušnim putem, koji ima za posledicu smrt ili tešku telesnu povredu lica ili prouzrokuje veliku materijalnu štetu;
34) "Nezgoda povezana sa opasnim teretom" je:
a) događaj koji nije udes, povezan sa prevozom opasnog tereta vazdušnim putem, koji ne mora obavezno da nastane u vazduhoplovu, a koji za posledicu ima povredu lica, materijalnu štetu, požar, lom, prosipanje, curenje tečnosti ili radioaktivno zračenje ili drugu pojavu koja ukazuje da nije očuvana celovitost ambalaže;
b) svaki događaj koji je povezan sa prevozom opasnog tereta koji ozbiljno ugrožava vazduhoplov ili lica u njemu;
35) "Odleđivanje" je postupak na zemlji kojim se inje, led, sneg ili lapavica uklanjaju sa vazduhoplova kako bi se obezbedilo da površina vazduhoplova bude očišćena;
36) "Određena tačka posle poletanja (DPATO)" je tačka u fazi poletanja i početnoj fazi penjanja, pre koje helikopter nije u mogućnosti da bezbedno nastavi let u slučaju otkaza kritičnog motora, usled čega može da bude potrebno prinudno sletanje;
37) "Određena tačka pre sletanja (DPBL)" je tačka u fazi prilaza i sletanja posle koje helikopter nije u mogućnosti da bezbedno nastavi let u slučaju otkaza kritičnog motora, usled čega može da bude potrebno prinudno sletanje;
38) "Rastojanje DR" je horizontalna udaljenost koju je helikopter prešao od kraja raspoloživog rastojanja za poletanje;
39) "Ugovor o zakupu vazduhoplova bez posade" je ugovor između subjekata na osnovu koga se vazduhoplov koristi u skladu sa sertifikatom vazduhoplovnog operatera (AOC) zakupca;
40) "Suva operativna masa" je ukupna masa vazduhoplova spremnog za određenu vrstu leta, bez iskoristivog goriva i putnog tereta;
41) "Suva poletno-sletna staza" je staza koja nije vlažna ili kontaminirana i koja obuhvata one čvrste poletno-sletne staze koje su posebno izrađene sa žljebovima ili poroznom podlogom i koje se održavaju tako da omogućavaju efektivno kočenje koje odgovara suvoj poletno-sletnoj stazi, iako je prisutna vlaga;
42) "Uzdignuto područje završnog prilaza i poletanja (uzdignuto FATO)" označava područje završnog prilaza i poletanja (FATO) koje se nalazi najmanje 3 m iznad površine koja ga okružuje;
43) "Alternativni aerodrom na ruti (ERA)" je odgovarajući aerodrom na ruti koji može da bude zahtevan u fazi planiranja leta;
44) "Sistem poboljšane vidljivosti (EVS)" je sistem elektronskog prikaza spoljašnjeg prizora, u realnom vremenu, korišćenjem senzora;
45) "Područje završnog prilaza i poletanja (FATO)" je određeno područje za letove helikoptera, iznad koga se završava faza prilaza za lebdenje ili sletanje, odnosno sa kojeg započinje poletanje. Za helikoptere koji se koriste u performansama klase 1, određeno područje obuhvata raspoloživo područje za prekinuto poletanje.
46) "Praćenje parametara leta (FDM)" je proaktivno korišćenje digitalnih podataka o letu, dobijenih sa obavljenih letova, u cilju unapređenja bezbednosti u vazduhoplovstvu, a ne u svrhu kažnjavanja.
47) "Uređaj za simuliranje leta (FSTD)" je uređaj za obuku koji podrazumeva:
a) za avione: uređaj za potpuno simuliranje leta (FFS), trenažer letenja (FTD), uređaj za vežbanje letačko-navigacionih procedura (FNPT) ili uređaj za osnovnu obuku instrumentalnog letenja (BITD);
b) za helikoptere: uređaj za potpuno simuliranje leta (FFS), trenažer letenja (FTD) ili uređaj za vežbanje letačko-navigacionih procedura (FNPT);
48) "Alternativni aerodrom na ruti radi smanjenja goriva" je alternativni aerodrom na ruti koji je određen radi smanjenja rezervne količine goriva;
49) "GBAS sistem za sletanje (GLS)" označava sistem za prilaz i sletanje koji koristi informacije Globalnog navigacionog satelitskog sistema sa pomoćnim sistemom na zemlji (GNSS/GBAS), radi vođenja vazduhoplova na osnovu njegove bočne i vertikalne GNSS pozicije. Ovaj sistem koristi geometrijsku visinsku odrednicu za nagib prilazne ravni;
50) "Osoblje zemaljskih hitnih službi" je osoblje hitnih službi na zemlji (policajci, vatrogasci i sl.) koje je uključeno u hitan medicinski prevoz helikopterom (HEMS) i čije su dužnosti na bilo koji način povezane sa korišćenjem helikoptera;
51) "Prizemljenje" je formalna zabrana poletanja vazduhoplova i preduzimanje neophodnih mera za zadržavanje vazduhoplova na zemlji;
52) "Elektronski pokazivač podataka na čeonom staklu (HUD)" je sistem prikaza podatka o letu koji omogućava pilotu da uzdignute glave upravlja vazduhoplovom, a pri tom ne ograničava pogled iz letačke kabine ka spoljašnjosti;
53) "Sistem navođenja pri sletanju koji omogućava držanje uzdignute glave (HUDLS)" je celovit sistem koji omogućava pilotu da uzdignute glave upravlja vazduhoplovom tokom prilaza i sletanja i/ili prekinutog prilaza. On obuhvata sve senzore, računare, električna napajanja, indikatore i kontrole;
54) "Helikopter" je vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u vazduhu uglavnom na osnovu aerodinamičke reakcije vazduha na jednom ili više pokretnih rotora na odgovarajućoj vertikalnoj osi;
55) "Član posade pri letovima helikoptera na kojima se koristi dizalica (HHO)" je tehničko osoblje u sastavu posade koje obavlja dodeljene dužnosti u vezi sa korišćenjem dizalice;
56) "Platforma za sletanje/poletanje helikoptera (Helideck)" je područje završnog prilaza i poletanja (FATO) koje se nalazi na plutajućoj ili fiksnoj površini na moru;
57) "Član posade na hitnom medicinskom letu helikopterom (HEMS crew member)" je tehničko osoblje u sastavu posade helikoptera kojim se obavlja hitan medicinski prevoz, radi pružanja pomoći licu koje se nalazi u helikopteru i kome je potrebna hitna medicinska pomoć, kao i radi pomoći pilotu tokom obavljanja zadatka;
58) "Hitan medicinski let helikopterom (HEMS flight)" je let helikoptera koji se obavlja na osnovu odobrenja za obavljanje hitnog medicinskog prevoza, radi pružanje hitne medicinske pomoći, u slučaju kada je neophodan trenutan i hitan prevoz:
a) medicinskog osoblja;
b) sanitetskog materijala (opreme, krvi, organa, lekova); ili
c) bolesnog ili povređenog lica ili drugog neposrednog učesnika;
59) "Operativna baza za hitan medicinski let helikopterom (HEMS operating base)" je aerodrom na kome osoblje i helikopter za hitan medicinski prevoz mogu da budu u stanju pripravnosti;
60) "Operativno mesto za hitan medicinski let helikopterom (HEMS operating site)" je mesto koje je odabrao vođa vazduhoplova tokom hitnog medicinskog leta za korišćenje dizalice, sletanje i poletanje;
61) "Let helikoptera uz korišćenje helikopterske dizalice (HHO let)" je let helikoptera koji ima odobrenje da koristi helikoptersku dizalicu u svrhu prenosa lica i/ili tereta;
62) "Let helikoptera iznad mora uz korišćenje helikopterske dizalice (HHO offshore)" je let helikoptera koji ima odobrenje da koristi helikoptersku dizalicu u svrhu prenosa lica ili tereta sa broda ili objekta, ili na brod ili objekat koji se nalazi u priobalnom području ili na samom moru;
63) "HHO putnik" je lice koje se prenosi helikopterskom dizalicom;
64) "HHO mesto" je određeno područje na kome se obavlja prenos uz korišćenje helikopterske dizalice;
65) "Vreme dejstva (Hold-over time, HoT)" je očekivano vreme u kome će sredstvo za sprečavanje zaleđivanja sprečiti formiranje leda i inja, kao i nagomilavanje snega na tretiranim površinama aviona.
66) "Nepogodna sredina" označava:
a) sredinu u kojoj:
(i) nije moguće obaviti bezbedno prinudno sletanje usled neodgovarajuće površine;
(ii) lica u helikopteru ne mogu biti na odgovarajući način zaštićena od spoljnog uticaja;
(iii) nije moguće bezbedno obaviti traganje i spasavanje usled očekivanog izlaganja riziku; ili
(iv) postoji neprihvatljiv rizik od ugrožavanja lica ili imovine na zemlji.
b) sledeća područja:
(i) za letove iznad vode, područje otvorenog mora, severno od 45N i južno od 45S, koje je odredila nadležna vlast određene države; i
(ii) delove gusto naseljenih područja na kojima nema odgovarajućih površina za bezbedno prinudno sletanje;
67) "Tačka odluke o sletanju (LDP)" je tačka koja se koristi za određivanje mogućnosti sletanja i od koje, ukoliko se na njoj ustanovi otkaz motora, sletanje može da se bezbedno nastavi ili od koje može započeti postupak prekinutog sletanja;
68) "Raspoloživa dužina za sletanje (LDA)" je dužina poletno-sletne staze koju je, kao raspoloživu, odredila nadležna vlast države na čijoj teritoriji se nalazi aerodrom, a koja je pogodna za kretanje aviona po zemlji nakon sletanja;
69) "Kopneni avion" je vazduhoplov sa fiksnim krilima, koji je projektovan za poletanje sa zemlje i sletanje na zemlju, uključujući i amfibije kada se one koriste kao kopneni avioni;
70) "Lokalni let helikopterom" je javni avio-prevoz koji se obavlja danju, helikopterom čija je maksimalna sertifikovana masa na poletanju (MCTOM) veća od 3.175 kg, a maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) iznosi devet ili manje, na rutama na kojima se navođenje vrši pomoću orijentira na zemlji, a koji se obavlja na lokalnom i definisanom geografskom području koje je navedeno u operativnom priručniku;
71) "Postupci u uslovima smanjene vidljivosti (LVP)" su postupci koji se primenjuju na aerodromu, radi bezbednog obavljanja leta, pri prilazu u uslovima nižim od uslova za standardnu kategoriju I, u uslovima koji se razlikuju od uslova za standardnu kategoriju II, u uslovima za kategorije II i III, kao i pri poletanjima u uslovima smanjene vidljivosti;
72) "Poletanje u uslovima smanjene vidljivosti (LVTO)" je poletanje pri kome je vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR) manja od 400 m, ali nije manja od 75 m;
73) "Korišćenje vazduhoplova u uslovima nižim od standardne kategorije I (LTS CAT I)" označava instrumentalni prilaz i sletanje u uslovima kategorije I, sa visinom odluke (DH) za kategoriju I, ali sa vidljivošću duž poletno-sletne staze (RVR) manjom od one koja odgovara visini odluke za kategoriju I, ali ne manjom od 400 m;
74) "Maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC)" označava maksimalan broj putničkih sedišta pojedinog vazduhoplova koji je određen za korišćenje, izuzev sedišta za posadu, a koji je naveden u operativnom priručniku. MOPSC može da bude jednak ili manji od maksimalnog broja sedišta koji je utvrđen u postupku izdavanja potvrde o tipu (TC), dodatne potvrde o tipu (STC) ili u postupku izmene navedenih potvrda, u zavisnosti od operativnih ograničenja;
75) "Medicinski putnik" je medicinsko osoblje u helikopteru koje pruža medicinsku pomoć tokom HEMS leta, uključujući, ali ne ograničavajući se na lekare, medicinske sestre i pomoćno medicinsko osoblje;
76) "Noć" je vremenski period između završetka građanskog sumraka i početka građanskog svitanja ili drugi vremenski period između zalaska i izlaska sunca koji propiše odgovarajuća nadležna vlast određena od države članice;
77) "Naočare za noćno osmatranje (NVG)" su binokularna naprava za pojačavanje intenziteta svetlosti, koja se stavlja na glavu i poboljšava mogućnost vizuelnog kontakta noću sa orijentirima na zemlji;
78) "Sistem za noćno osmatranje (NVIS)" je skup svih elemenata za uspešnu i bezbednu upotrebu NVG tokom korišćenja helikoptera. Sistem obuhvata najmanje: NVG, NVIS osvetljenje, helikopterske komponente, obuku i kontinuiranu plovidbenost;
79) "Pogodna sredina" je sredina u kojoj:
a) je moguće da se bezbedno obavi prinudno sletanje;
b) lica u helikopteru mogu da budu zaštićena od nepovoljnog delovanja spoljnog uticaja; i
c) je traganje i spasavanje obezbeđeno u skladu sa očekivanom izloženošću opasnosti.
U svakom slučaju, oni delovi gusto naseljenih područja koji imaju odgovarajuću površinu za bezbedno prinudno sletanje smatraju se za pogodnu sredinu;
80) "Postupak nepreciznog prilaza (NPA)" označava instrumentalni prilaz sa minimalnom visinom odluke (MDH), odnosno visinom odluke (DH) pri letenju tehnikom završnog prilaza uz stalno snižavanje (CDFA), koje nisu manje od 250 ft i RVR/CMV koja nije manja od 750 m za avione, odnosno 600 m za helikoptere;
81) "Član posade pri NVIS letovima" je tehničko osoblje koje obavlja dodeljene dužnosti u toku NVIS leta;
82) "NVIS let" je let koji se obavlja noću, po vizuelnim meteorološkim uslovima (VMC), sa članovima letačke posade koji koriste NVG u helikopteru koji je odobren za NVIS letove.
83) "Letovi iznad mora" su letovi pri kojima se uobičajeno veći deo leta obavlja iznad površine mora, prema lokacijama na moru ili od lokacija na moru;
84) "Operativno mesto" je mesto, koje nije aerodrom, a koje je odabrao operater, pilot koji upravlja vazduhoplovom ili vođa vazduhoplova, za sletanje, poletanje i/ili prevoz spoljašnjeg tereta.
85) "Let u performansama klase 1" je let pri kome, u slučaju otkaza kritične pogonske grupe, helikopter ima mogućnost da sleti na rastojanju koje odgovara raspoloživoj dužini za zaustavljanje u poletanju ili da bezbedno nastavi let do odgovarajuće površine za sletanje, u zavisnosti od trenutka u kome se kvar desio;
86) "Let u performansama klase 2" je let pri kome, u slučaju otkaza kritične pogonske grupe, helikopter ima mogućnost da bezbedno nastavi let, izuzev ako je otkaz pogonske grupe nastao na početku poletanja ili pri završetku sletanja, kada može doći do prinudnog sletanja;
87) "Let u performansama klase 3" je let pri kome, u slučaju otkaza kritične pogonske grupe u bilo kom trenutku leta, može da dođe do prinudnog sletanja ako se radi o helikopterima sa više pogonskih grupa, odnosno dolazi do prinudnog sletanja ako se radi o helikopteru sa jednom pogonskom grupom;
88) "Operativna kontrola" označava odgovornost za početak, nastavak, završetak leta ili skretanje sa rute u interesu bezbednosti.
89) "Prilaz i sletanje u uslovima koji se razlikuju od uslova za standardnu kategoriju II (OTS CAT II)" je precizni instrumentalni prilaz i sletanje, pri kome se koristi ILS ili MLS kada neka ili sva svetla koja su neophodna za prilaz i sletanje u uslovima kategorije II nisu na raspolaganju i ako je:
a) DH manja od 200 ft, ali ne manja od 100 ft; i
b) RVR najmanje 350 m.
90) "Avion sa performansama klase A" je višemotorni avion na turboelisni pogon, sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet ili maksimalnom masom na poletanju većom od 5.700 kg, kao i svi višemotorni turbomlazni avioni;
91) "Avion sa performansama klase B" je avion na elisni pogon, sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) devet ili manje i maksimalnom masom na poletanju 5.700 kg ili manje;
92) "Avion sa performansama klase C" je avion sa klipnim motorima, sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet ili maksimalnom masom na poletanju većom od 5.700 kg;
93) "Pilot koji upravlja vazduhoplovom (pilot-in-command)" je pilot koji je određen da upravlja vazduhoplovom i koji je odgovoran za bezbedno obavljanje leta. U slučaju javnog avio-prevoza, umesto izraza "pilot koji upravlja vazduhoplovom" koristi se izraz "vođa vazduhoplova" (commander).
94) "Glavno mesto poslovanja" je glavno sedište ili registrovano sedište organizacije u kome se obavljaju glavne finansijske funkcije i operativna kontrola delatnosti na koje se odnosi ova uredba;
95) "Davanje prioriteta inspekcijskom pregledu na platformi" označava posvećenost odgovarajućem delu ukupnog broja inspekcija na platformi koje obavlja nadležna vlast u toku godine, kao što je objašnjeno u Delu-ARO;
96) "Mesto od javnog interesa (PIS)" je mesto koje se koristi isključivo za aktivnosti od javnog interesa;
97) "Inspekcijski pregled na platformi" predstavlja inspekciju vazduhoplova, osposobljenosti letačke i kabinske posade, kao i dokumentacije za let u cilju utvrđivanja usaglašenosti sa propisanim zahtevima;
98) "Rok za otklanjanje neispravnosti" je određeni period u kome vazduhoplov može da se koristi sa neispravnom opremom;
99) "Raspoloživa dužina u slučaju prekinutog poletanja (RTODAH)" označava dužinu završnog prilaza i područja za poletanje koja je objavljena kao raspoloživa i pogodna za helikoptere koji lete u performansama klase 1, kako bi se završilo prekinuto poletanje.
100) "Zahtevana dužina u slučaju prekinutog poletanja (RTODRH)" označava zahtevano horizontalno rastojanje od početka poletanja do tačke potpunog zaustavljanja helikoptera nakon otkaza pogonske grupe i prekida poletanja u tački odluke o poletanju;
101) "Vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR)" je rastojanje sa koga pilot vazduhoplova na centralnoj liniji poletno-sletne staze vidi oznake površine poletno-sletne staze ili svetla koja obeležavaju poletno-sletnu stazu ili njenu centralnu liniju;
102) "Bezbedno prinudno sletanje" je neizbežno sletanje vazduhoplova na kopno ili na vodu, pri čemu se ne očekuje da će doći do povređivanja lica u vazduhoplovu ili na površini na koju se sleće;
103) "Hidroavion" je vazduhoplov sa fiksnim krilima koji je projektovan za poletanje sa vode i sletanje na vodu, uključujući i amfibije kada se one koriste kao hidroavioni;
104) "Odvojene poletno-sletne staze" su poletno-sletne staze na istom aerodromu, koje predstavljaju odvojene površine za sletanje. Ove poletno-sletne staze mogu da se preklapaju ili ukrštaju na takav način da, u slučaju da jedna poletno-sletna ne može da se koristi, to neće sprečiti planirana sletanja i poletanja na drugoj poletno-sletnoj stazi. Svaka poletno-sletna staza mora da ima zasebne prilazne procedure, zasnovane na odvojenim navigacionim sredstvima;
105) "Specijalni VFR let" je VFR let koji je kontrola letenja odobrila da se obavi u kontrolisanoj zoni, u meteorološkim uslovima ispod VMC;
106) "Stabilni prilaz (SAp)" je prilaz koji se izvodi na kontrolisan i odgovarajući način u pogledu konfiguracije aviona, energije i kontrole putanje leta od unapred određene tačke ili apsolutne visine/visine do tačke koja se nalazi 50 ft iznad praga poletno-sletne staze ili tačke u kojoj započinje manevar ravnanja, ako je ta tačka na većoj visini;
107) "Alternativni aerodrom za aerodrom poletanja" je alternativni aerodrom na koji, ako je potrebno, vazduhoplov može da sleti ubrzo posle poletanja, ako nije moguće da to učini na aerodromu sa koga je poleteo;
108) "Tačka donošenja odluke o nastavku poletanja (TDP)" označava tačku koja se koristi za određivanje mogućnosti poletanja, a od koje se, ukoliko je ustanovljen otkaz motora, može prekinuti poletanje ili se poletanje može bezbedno nastaviti;
109) "Raspoloživa dužina za poletanje aviona (TODA)" je dužina koja je na raspolaganju za zalet, uvećana za dužinu pretpolja, ako postoji;
110) "Raspoloživa dužina za poletanje helikoptera (TODAH)" je dužina završnog prilaza i područja za poletanje, kojoj je pridodata odgovarajuća objavljena dužina predpolja, predviđena za helikoptere (ako postoji), kako bi se završilo poletanje;
111) "Zahtevana dužina za poletanje helikoptera (TODRH)" je horizontalno rastojanje od početka poletanja do tačke na kojoj se postižu bezbedna brzina za poletanje (Vtoss), izabrana visina i pozitivan gradijent penjanja, nakon prepoznatog otkaza glavnog motora na tački donošenja odluke o nastavku poletanja (TDP), s preostalim motorima koji rade u okviru odobrenih operativnih ograničenja;
112) "Putanja leta pri poletanju" je vertikalna i horizontalna putanja sa otkazom kritičnog motora, od određene tačke u toku poletanja do visine 1.500 ft iznad površine, za avione, odnosno 1.000 ft iznad površine, za helikoptere;
113) "Masa na poletanju" je masa vazduhoplova, uključujući sav teret i sva lica, na početku poletanja, za helikoptere, odnosno zaleta na poletanju, za avione;
114) "Raspoloživa dužina zaleta u poletanju (TORA)" je dužina poletno-sletne staze čiju je raspoloživost objavila država na čijoj teritoriji se nalazi aerodrom i koja je odgovarajuća za zalet na zemlji pri poletanju aviona;
115) "Tehničko osoblje u sastavu posade" je član posade u javnom avio-prevozu pri HEMS, HHO ili NVIS letovima, koji ne spada u letačku i kabinsku posadu i kome je operater dodelio dužnosti u vazduhoplovu ili na zemlji u svrhu pomoći pilotu tokom HEMS, HHO ili NVIS letova, pri kojima se može zahtevati upotreba posebne opreme u vazduhoplovu.
116) "Tehničke instrukcije (TI)" su poslednje važeće izdanje Tehničkih instrukcija za bezbedan prevoz opasnog tereta vazdušnim putem, uključujući Dodatke i Priloge, koje je odobrila i objavila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva;
117) "Teret koji se prevozi" je ukupna masa putnika, prtljaga, robe i prenosive posebne opreme koja se unosi u vazduhoplov, uključujući i balast;
118) "NVIS let bez pomoćnih sredstava" je, u slučaju NVIS letova, deo VFR leta koji se obavlja noću, kada član posade ne koristi NVG;
119) "Preduzeće (Undertaking)" je svako fizičko ili pravno lice, nezavisno od toga da li stiče dobit ili ne, ili svaki službeni organ, nezavisno od toga da li ima pravnu sposobnost ili ne;
120) "V1 "označava najveću brzinu pri poletanju, pri kojoj je pilot dužan da obavi prvi postupak u cilju zaustavljanja aviona u okviru dužine poletno-sletne staze predviđene za zaustavljanje nakon ubrzavanja aviona. V1, takođe, predstavlja minimalnu brzinu pri poletanju nakon otkaza kritičnog motora pri brzini VEF, pri kojoj pilot može da nastavi poletanje i da dostigne zahtevanu visinu iznad površine za poletanje u okviru dužine poletno-sletne staze predviđene za poletanje;
121) "VEF" je brzina pri kojoj se pretpostavlja da dolazi do otkaza kritičnog motora tokom poletanja;
122) "Vizuelni prilaz" je prilaz pri kome jedan deo ili kompletan postupak instrumentalnog prilaza nije završen, a prilaz se obavlja uz pomoć vizuelnih orijentira na zemlji;
123) "Zakup vazduhoplova sa posadom" označava ugovor između operatera na osnovu koga se vazduhoplov koristi u skladu sa sertifikatom vazduhoplovnog operatera (AOC) zakupodavca.
124) "Vlažna poletno-sletna staza" je poletno-sletna staza čija je površina pokrivena vodom ili drugim sredstvom u količini koja je manja od one koja je propisana za kontaminiranu poletno-sletnu stazu ili kada vlažnost poletno-sletne staze izaziva pojavu refleksije, ali bez većih površina na kojima je zadržana stajaća voda.
ZAHTEVI KOJE MORAJU DA ISPUNE NADLEŽNE VLASTI U OBLASTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA
DEO - ARO
ARO.GEN.005 Oblast primene
Ovaj aneks utvrđuje zahteve u pogledu administrativnih procedura i sistema upravljanja, koje moraju da ispune Agencija i države članice za primenu i sprovođenje Uredbe (EZ) br. 216/2008 i pravila za izvršenje te uredbe koja se odnose na civilni vazdušni saobraćaj.
OPŠTI ZAHTEVI
ODELJAK I
Opšte odredbe
ARO.GEN.115 Dokumentacija za nadzor
Nadležna vlast je dužna da obezbedi zakonske akte, standarde, pravila, tehničke publikacije i druga prateća dokumenta odgovarajućem osoblju, kako bi im omogućila da obavljaju svoje zadatke i da ispunjavaju svoje obaveze.
ARO.GEN.120 Načini usaglašavanja
a) Agencija razvija prihvatljive načine usaglašavanja (AMC) koji mogu da se koriste za postizanje usaglašenosti sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe. Kada se uspostavi usaglašenost sa prihvatljivim načinima usaglašavanja (AMC), onda su ispunjeni i odgovarajući uslovi iz pravila za izvršenje.
b) Za postizanje usaglašenosti sa pravilima za izvršenje mogu da se koriste alternativni načini usaglašavanja.
c) Nadležna vlast mora da uspostavi sistem stalne procene alternativnih načina usaglašavanja koje sama koristi ili koje koriste organizacije ili lica pod njenim nadzorom, kako bi utvrdila usaglašenost sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe.
d) Nadležna vlast procenjuje sve alternativne načine usaglašavanja koje predloži organizacija, u skladu sa ORO.GEN.120 stav b), pregledom dostavljene dokumentacije i, ako smatra da je to neophodno, sprovođenjem inspekcijskog pregleda organizacije.
Ako nadležna vlast proceni da su alternativni načini usaglašavanja u skladu sa pravilima za izvršenje, dužna je da bez odlaganja:
1) obavesti podnosioca zahteva da alternativni način usaglašavanja može da se primeni i, ako je potrebno, shodno tome, da izmeni odobrenje ili sertifikat podnosioca zahteva; i
2) obavesti Agenciju o sadržaju alternativnog načina usaglašavanja, uključujući kopije svih relevantnih dokumenata;
3) informiše druge države članice o prihvaćenim alternativnim načinima usaglašavanja.
e) Ako sama nadležna vlast koristi alternativne načine usaglašavanja radi postizanja usaglašenosti sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe, dužna je:
1) da ih učini dostupnim svim organizacijama i licima nad kojima vrši nadzor; i
2) da bez odlaganja obavesti Agenciju.
Nadležna vlast dostavlja Agenciji potpun opis alternativnih načina usaglašavanja, uključujući sve izmene procedura koje mogu da imaju uticaja, kao i procenu kojom se pokazuje da su ispunjeni zahtevi iz pravila za izvršenje.
ARO.GEN.125 Obaveštavanje Agencije
a) Nadležna vlast je dužna da, bez odlaganja, obavesti Agenciju u slučaju da postoje značajni problemi u primeni Uredbe (EZ) br. 216/2008 i pravila za izvršenje te uredbe.
b) Nadležna vlast je dužna da dostavi Agenciji sve informacije koje su značajne za bezbednost i koje proizilaze iz primljenih izveštaja o događajima.
ARO.GEN.135 Hitno reagovanje na bezbednosni problem
a) Ne dovodeći u pitanje Uputstvo Evropskog parlamenta i Saveta 2003/42/EZ, nadležna vlast je dužna da uspostavi sistem za prikupljanje, analiziranje i prosleđivanje informacija koje se tiču bezbednosti.
b) Agencija je dužna da primeni sistem adekvatne analize svih relevantnih primljenih informacija koje se tiču bezbednosti i da, bez odlaganja, prosledi državama članicama i Komisiji svaku informaciju, uključujući i preporuke i korektivne mere koje treba preduzeti, a koje su neophodne za blagovremeno reagovanje na bezbednosni problem koji se odnosi na proizvode, delove, uređaje, lica ili organizacije koji su predmet Uredbe (EZ) br. 216/2008 i pravila za izvršenje te uredbe.
c) Po prijemu informacije navedene u st. a) i b), nadležna vlast je dužna da preduzme odgovarajuće mere za rešavanje bezbednosnog problema.
d) O preduzetim merama iz stava c) odmah se obaveštavaju sva lica i organizacije koji su obavezni da ih poštuju na osnovu Uredbe (EZ) br. 216/2008 i pravila za izvršenje te uredbe. Nadležna vlast je dužna da o ovim merama obavesti Agenciju, kao i druge države članice, ako je neophodno zajedničko postupanje više država članica.
ODELJAK II
Upravljanje
ARO.GEN.200 Sistem upravljanja
a) Nadležna vlast uspostavlja i održava sistem upravljanja, koji mora da obuhvati najmanje sledeće:
1) dokumentovane politike i procedure kojima opisuje svoju organizaciju, način i metod za postizanje usaglašenosti sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe. Procedure se redovno ažuriraju i služe kao osnovni radni dokumenti nadležne vlasti za sve odgovarajuće zadatke;
2) dovoljan broj osoblja za obavljanje zadataka i izvršavanje dužnosti. Osoblje mora da bude osposobljeno za izvršavanje zadataka koji su mu dodeljeni i mora da ima neophodno znanje, iskustvo, osnovnu obuku i periodičnu obuku, kako bi se obezbedila stalna osposobljenost. Neophodno je da se uspostavi sistem planiranja raspoloživosti osoblja, kako bi se obezbedilo pravilno izvršavanje svih zadataka;
3) odgovarajuću opremu i radni prostor za obavljanje dodeljenih zadataka;
4) funkciju praćenja usaglašenosti sistema upravljanja sa relevantnim zahtevima i praćenja adekvatnosti procedura, uključujući uspostavljanje procesa interne provere i procesa upravljanja bezbednosnim rizicima. Praćenje usaglašenosti obuhvata i sistem povratnih informacija o nalazima utvrđenim tokom interne provere, koje se dostavljaju višem rukovodstvu nadležne vlasti, kako bi se obezbedila primena korektivnih mera, ukoliko su one neophodne; i
5) lice ili grupu lica koji su odgovorni višem rukovodstvu nadležne vlasti za praćenje usaglašenosti.
b) Za svaku oblast delatnosti, uključujući i sistem upravljanja, nadležna vlast imenuje jedno ili više lica koja su odgovorna za rukovođenje odgovarajućim zadacima.
c) Nadležna vlast uspostavlja procedure za učestvovanje u međusobnoj razmeni potrebnih informacija i pružanje pomoći drugim nadležnim vlastima, uključujući i sve nalaze i naknadne mere koje se preduzimaju kao rezultat nadzora lica i organizacija koji obavljaju delatnost na teritoriji države članice, ali koje je ovlastila nadležna vlast druge države članice ili Agencija.
d) Kopije procedura koje se odnose na sistem upravljanja i njihove izmene, stavljaju se na raspolaganje Agenciji za potrebe standardizacije.
ARO.GEN.205 Dodela zadataka kvalifikovanim subjektima
a) Zadatke koji se odnose na početnu sertifikaciju ili stalni nadzor lica i organizacija na koje se odnose Uredba (EZ) br. 216/2008 i pravila za izvršenje te uredbe, države članice mogu da dodele samo kvalifikovanim subjektima. Pri dodeli zadataka, nadležna vlast obezbeđuje:
1) da je uspostavljen sistem za početnu i stalnu procenu da li su kvalifikovani subjekti usaglašeni sa Aneksom V Uredbe (EZ) br. 216/2008.
Ovaj sistem i rezultati procena moraju da budu dokumentovani.
2) da je postignut pisani sporazum sa kvalifikovanim subjektom, koga su obe strane odobrile na odgovarajućem nivou rukovođenja, a u kome su jasno definisani:
(i) zadaci koje treba obaviti;
(ii) izjave, izveštaji i evidencije koje treba obezbediti;
(iii) tehnički uslovi koje treba ispuniti za obavljanje ovih zadataka;
(iv) povezana područja odgovornosti; i
(v) zaštita informacija pribavljenih prilikom vršenja ovih zadataka.
b) Nadležna vlast obezbeđuje da proces interne provere i proces upravljanja bezbednosnim rizikom, koji se zahtevaju shodno ARO.GEN.200 stav a) tačka 4), obuhvataju sve zadatke sertifikacije ili stalnog nadzora koji se obavljaju u njeno ime.
ARO.GEN.210 Promene u sistemu upravljanja
a) Nadležna vlast mora da ima sistem kojim se utvrđuju promene koje utiču na njenu sposobnost da obavlja zadatke i izvršava svoje dužnosti, kako je određeno u Uredbi (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe. Ovaj sistem omogućava nadležnoj vlasti da preduzme odgovarajuće mere kojima se obezbeđuje da njen sistem upravljanja i dalje bude odgovarajući i delotvoran.
b) Nadležna vlast blagovremeno vrši promenu sistema upravljanja, usled bilo koje izmene Uredbe (EZ) br. 216/2008 i pravila za izvršenje te uredbe, kako bi se obezbedila delotvorna primena.
c) Nadležna vlast obaveštava Agenciju o promenama koje utiču na njenu sposobnost da obavlja zadatke i izvršava svoje dužnosti, kako je određeno u Uredbi (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe.
ARO.GEN.220 Vođenje evidencije
a) Nadležna vlast uspostavlja sistem vođenja evidencije koji omogućava odgovarajuće čuvanje, pristup i pouzdanost praćenja:
1) dokumentovanih politika i procedura sistema upravljanja;
2) obuke, osposobljenosti i ovlašćenja njenog osoblja;
3) dodeljenih zadataka, obuhvatajući elemente navedene u ARO.GEN.205, kao i pojedinosti dodeljenih zadataka;
4) procesa sertifikacije i stalnog nadzora sertifikovanih organizacija;
5) detalja o obukama koje su sprovele sertifikovane organizacije i, ako je primenljivo, evidencija koja se odnosi na FSTD koji su korišćeni za takvu obuku;
6) nadzora nad licima i organizacijama koji obavljaju delatnost na teritoriji države članice, ali koji su nadzirani ili sertifikovani od strane nadležne vlasti druge države članice ili Agencije, u skladu sa dogovorom između ovih vlasti;
7) procena i obaveštavanja Agencije o alternativnim načinima usaglašavanja, koje su predložile organizacije koje su predmet sertifikacije, kao i procena alternativnih načina usaglašavanja koje koristi sama nadležna vlast;
8) nalaza, korektivnih mera i datuma okončanja mera;
9) preduzetih prinudnih mera;
10) bezbednosnih informacija i naknadnih mera; i
11) korišćenja odredbi o fleksibilnosti u skladu sa članom 14. Uredbe (EZ) br. 216/2008.
b) Nadležna vlast vodi listu svih sertifikata koje je izdala organizacijama.
c) Evidencija se čuva najmanje onaj period koji je naveden u ovoj uredbi. Ako takva odredba ne postoji, evidencija se čuva najmanje pet godina, u skladu sa odgovarajućim propisom o čuvanju podataka.
ODELJAK III
Nadzor, sertifikacija i preduzimanje zakonskih mera
ARO.GEN.300 Nadzor
a) Nadležna vlast proverava:
1) usaglašenost sa zahtevima koji se primenjuju na organizacije, pre izdavanja sertifikata ili odobrenja organizaciji, u zavisnosti šta je primenljivo;
2) stalnu usaglašenost organizacija koje je sertifikovala sa primenjivim zahtevima;
3) primenu odgovarajućih bezbednosnih mera koje je naložila, kao što je navedeno u ARO.GEN.135 st. c) i d).
b) Ova provera mora da:
1) bude podržana dokumentacijom, koja je posebno namenjena osoblju zaduženom za bezbednosni nadzor, sa uputstvom za izvršenje njihovih zadataka;
2) omogućava uvid relevantnim licima i organizacijama u rezultate bezbednosnog nadzora;
3) bude zasnovana na proverama i inspekcijama, uključujući inspekcije na platformi i nenajavljene inspekcije; i
4) pruži nadležnoj vlasti potrebne dokaze u slučaju kada se zahteva preduzimanje daljih mera, uključujući mere predviđene u ARO.GEN.350 i ARO.GEN.355.
c) Obim nadzora koji je određen u st. a) i b) uzima u obzir rezultate ranije sprovedenih nadzora i prioritete bezbednosti.
d) Ne dovodeći u pitanje nadležnosti država članica i njihove obaveze navedene u ARO.RAMP, obim nadzora nad delatnostima, koje na teritoriji države članice obavljaju lica ili organizacije sa sedištem ili prebivalištem u drugoj državi članici, određuju se na osnovu prioriteta bezbednosti, kao i na osnovu ranije sprovedenih nadzora.
e) Ako delatnost lica ili organizacija uključuje više država članica ili Agenciju, nadležna vlast odgovorna za nadzor iz stava a) može da se saglasi da nadzorne obaveze izvršava nadležna vlast države članice u kojoj se delatnost obavlja ili Agencija. Svako lice ili organizacija, koji su predmet ovakvog sporazuma, obaveštavaju se o postojanju takvog sporazuma i njegovom obimu.
f) Nadležna vlast prikuplja i obrađuje sve informacije koje smatra korisnim za nadzor, uključujući i inspekcije na platformi i nenajavljene inspekcije.
ARO.GEN.305 Program nadzora
a) Nadležna vlast utvrđuje i redovno ažurira program nadzora koji obuhvata nadzorne aktivnosti zahtevane u ARO.GEN.300 i ARO.RAMP.
b) Za organizacije koje sertifikuje nadležna vlast, program nadzora se priprema uzimajući u obzir specifičnu prirodu organizacije, složenost njenih delatnosti, rezultate prethodnih sertifikacija i/ili nadzora koji se zahtevaju u ARO.GEN i ARO.RAMP i zasniva se na proceni povezanih rizika. Za svaki planirani nadzorni ciklus program nadzora mora da obuhvati:
1) provere i inspekcije, uključujući inspekcije na platformi i nenajavljene inspekcije, po potrebi; i
2) sastanke odgovornog rukovodioca i nadležne vlasti, kako bi se obezbedilo uzajamno obaveštavanje o značajnim pitanjima.
c) Za organizacije sertifikovane od strane nadležne vlasti planirani ciklus nadzornih aktivnosti odvija se u periodu koji nije duži od 24 meseca.
Planirani ciklus nadzornih aktivnosti može da bude skraćen ako postoji dokaz da je umanjen nivo bezbednosti organizacije.
Planirani ciklus nadzornih aktivnosti može da se produži na najviše 36 meseci ako je nadležna vlast utvrdila da u toku prethodna 24 meseca:
1) organizacija je pokazala efikasnost u uočavanju opasnosti po bezbednost i u upravljanju povezanim rizicima;
2) organizacija je stalno pokazivala, shodno ORO.GEN.130, da ima potpunu kontrolu nad svim promenama;
3) nije bilo utvrđenih nalaza nivoa 1; i
4) sve korektivne mere su primenjene u roku koji je prihvaćen ili koji je produžila nadležna vlast, na način koji je definisan u ARO.GEN.350 stav d) tačka 2).
Planirani ciklus nadzornih aktivnosti može da bude dalje produžen na najviše 48 meseci ako je, pored gore navedenog, organizacija uspostavila, a nadležna vlast odobrila efikasan sistem stalnog izveštavanja nadležne vlasti o nivou bezbednosti i usaglašenosti organizacije sa propisima.
d) Za imaoce dozvola, sertifikata, ovlašćenja ili potvrda koje je izdala nadležna vlast, program nadzora obuhvata inspekcije, uključujući, po potrebi, i nenajavljene inspekcije.
e) Program nadzora obuhvata i evidenciju o datumima kada su provere, inspekcije i sastanci zakazani, kao i kada su te provere, inspekcije i sastanci obavljeni.
ARO.GEN.310 Postupak prvog izdavanja sertifikata - organizacije
a) Po prijemu zahteva organizacije za prvo izdavanje sertifikata, nadležna vlast proverava usaglašenost organizacije sa primenljivim zahtevima. Pri proveri može se uzeti u obzir i izjava navedena u ORO.AOC.100 stav b).
b) Kada je ustanovila da je organizacija usaglašena sa primenljivim zahtevima, nadležna vlast izdaje sertifikat, kao što je predviđeno u Dodacima I i II. Sertifikat se izdaje sa neograničenim rokom važenja. Prava i obim delatnosti koje je organizacija ovlašćena da vrši, navode se u uslovima odobrenja, koji se daju u prilogu sertifikata.
c) Kako bi organizacija mogla da primeni promene koje ne zahtevaju prethodno odobrenje nadležne vlasti, u skladu sa ORO.GEN.130, ona podnosi nadležnoj vlasti na odobrenje proceduru u kojoj se definiše obim takvih promena, opisuje način sprovođenja promena i obaveštavanja o njima.
ARO.GEN.330 Promene - organizacije
a) Po prijemu zahteva za uvođenje promene za koju je potrebno prethodno odobrenje nadležne vlasti, pre izdavanja odobrenja nadležna vlast utvrđuje da li je organizacija usaglašena sa primenljivim zahtevima.
Nadležna vlast određuje uslove pod kojima organizacija može da obavlja delatnost tokom promene, izuzev ako utvrdi da je potrebno da se sertifikat organizacije suspenduje.
Nakon što se uveri da je organizacija usaglašena sa primenljivim zahtevima, nadležna vlast odobrava promenu.
b) Ne dovodeći u pitanje bilo koje dodatne prinudne mere, ako organizacija primenjuje promene za koje je potrebno prethodno odobrenje, a pri tom nije pribavila odobrenje nadležne vlasti na način koji je propisan u stavu a), nadležna vlast suspenduje, ograničava ili stavlja van snage sertifikat organizacije.
c) Za promene za koje nije potrebno prethodno odobrenje, nadležna vlast procenjuje informacije sadržane u obaveštenju koje je dostavila organizacija, u skladu sa ORO.GEN.130, kako bi se utvrdila usaglašenost sa primenljivim zahtevima. U slučaju neusaglašenosti, nadležna vlast:
1) obaveštava organizaciju o neusaglašenosti i zahteva dalje promene; i
2) u slučaju nalaza nivoa 1 ili nivoa 2, postupa u skladu sa ARO.GEN.350.
ARO.GEN.350. Nalazi i korektivne mere - organizacije
a) Nadležna vlast za nadzor, u skladu sa ARO.GEN.300 stav a), mora da ima sistem za analizu nalaza radi utvrđivanja njihovog uticaja na bezbednost.
b) Nalaz nivoa 1 nadležna vlast izdaje kada je ustanovljena značajna neusaglašenost procedura, priručnika organizacije, uslova odobrenja ili sertifikata, sa primenljivim zahtevima sadržanim u Uredbi (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe, a koja umanjuje bezbednost ili ozbiljno ugrožava bezbednost leta.
Nalaz nivoa 1 utvrđuje se i:
1) ako se nadležnoj vlasti ne omogući pristup objektima organizacije, na način koji je propisan u ORO.GEN.140, u redovno radno vreme i posle dva zahteva upućena u pisanom obliku;
2) ako je sticanje i održavanje važenja sertifikata organizacije izvršeno na osnovu podnetih falsifikovanih dokumenata;
3) ako postoji dokaz o zloupotrebi ili neovlašćenoj upotrebi sertifikata organizacije; i
4) ako ne postoji odgovorni rukovodilac.
c) Nalaz nivoa 2 nadležna vlast utvrđuje kada je ustanovljena neusaglašenost procedura, priručnika organizacije, uslova odobrenja ili sertifikata sa primenljivim zahtevima sadržanim u Uredbi (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe, a koja može da umanji bezbednost ili da ugrozi bezbednost leta.
d) Ako je u toku nadzora ili na drugi način utvrđen nalaz, nadležna vlast je dužna, ne dovodeći u pitanje dodatne mere koje se zahtevaju na osnovu Uredbe (EZ) br. 216/2008 i pravila za izvršenje te uredbe, da pisanim putem obavesti organizaciju o nalazu i da zahteva preduzimanje korektivne mere za utvrđenu neusaglašenost. Ako je potrebno, nadležna vlast obaveštava državu u kojoj je vazduhoplov registrovan.
1) U slučaju nalaza nivoa 1 nadležna vlast odmah preduzima meru zabrane ili ograničenja obavljanja delatnosti i, ako je potrebno, meru stavljanja van snage sertifikata ili posebnog odobrenja, njihovo ograničenje ili potpunu ili delimičnu suspenziju, u zavisnosti od obima nalaza nivoa 1, sve dok organizacija uspešno ne preduzme korektivne mere.
2) U slučaju nalaza nivoa 2 nadležna vlast:
(i) odobrava organizaciji rok za sprovođenje korektivnih mera koji odgovara prirodi nalaza, a koji ne može da bude duži od tri meseca. Na kraju ovog perioda, u zavisnosti od prirode nalaza, nadležna vlast može da produži ovaj tromesečni rok pod uslovom da postoji zadovoljavajući plan korektivnih mera koji je odobrila nadležna vlast; i
(ii) procenjuje korektivne mere i plan primene koje je predložila organizacija i prihvata ih ako na osnovu procene zaključi da su odgovarajući za otklanjanje neusaglašenosti.
3) Ako organizacija ne podnese prihvatljiv plan korektivnih mera ili ne primeni korektivne mere u roku koji je nadležna vlast prihvatila ili produžila, nalaz se menja u nalaz nivoa 1 i preduzimaju se mere navedene u stavu d) tačka 1).
4) Nadležna vlast evidentira sve nalaze koje je utvrdila ili o kojima je obaveštena i, ako postoje, sve prinudne mere koje je primenila, kao i sve korektivne mere i datume okončanja mera u vezi sa nalazima.
e) Ne dovodeći u pitanje bilo koje dodatne prinudne mere, ako vlast države članice, postupajući na osnovu ARO.GEN.300 stav d), utvrdi da organizacija koju je sertifikovala nadležna vlast druge države članice ili Agencija nije usaglašena sa primenjivim zahtevima sadržanim u Uredbi (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe, ona o tome obaveštava nadležnu vlast i ukazuje na nivo nalaza.
ARO.GEN.355 Nalazi i preduzimanje zakonskih mera - lica
a) Ako nadležna vlast koja je odgovorna za nadzor u skladu sa ARO.GEN.300 stav a) utvrdi u toku nadzora ili na drugi način, da lice koje je imalac dozvole, sertifikata, ovlašćenja ili potvrde izdate u skladu sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe, nije usaglašeno sa primenljivim zahtevima, nadležna vlast postupa u skladu sa ARA.GEN.355 st. a)-d) iz Aneksa VI (Part - ARA) Uredbe Komisije (EU) br. 290/2012.
b) Ako se u toku nadzora ili na drugi način utvrdi neusaglašenost sa primenjivim zahtevima za lica koja podležu zahtevima iz Uredbe (EZ) br. 216/2008 i pravila za izvršenje te uredbe, a koja nisu imaoci dozvole, sertifikata, ovlašćenja ili potvrde izdate u skladu sa tom uredbom i pravilima za izvršenje te uredbe, nadležna vlast, koja je ustanovila neusaglašenost, preduzima sve neophodne zakonske mere, kako bi se sprečila dalja neusaglašenost.
DELATNOSTI U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
ODELJAK I
Sertifikacija operatera koji obavljaju javni avio-prevoz
ARO.OPS.100 Izdavanje sertifikata vazduhoplovnog operatera
a) Nadležna vlast izdaje sertifikat vazduhoplovnog operatera (AOC) ako je ustanovila da je operater ispunio uslove navedene u ORO.AOC.100.
b) Sertifikat sadrži odgovarajuće operativne specifikacije.
ARO.OPS.105 Sporazumi o podeli koda
Prilikom razmatranja bezbednosnih aspekata sporazuma o podeli koda, koji uključuje operatera iz treće države, nadležna vlast je dužna:
1) nakon provere koju je sproveo operater, shodno ORO.AOC.115, da se uveri da operater iz treće države ispunjava primenljive ICAO standarde;
2) da sarađuje sa nadležnom vlašću države operatera iz treće države, ako je neophodno.
ARO.OPS.110 Ugovori o zakupu
a) Nadležna vlast daje saglasnost na ugovor o zakupu kada je uverena da je operater, koji je sertifikovan u skladu sa Aneksom III (Deo - ORO), usklađen sa:
1) ORO.AOC.110 stav d), za vazduhoplove iz treće države, uzete u zakup bez posade;
2) ORO.AOC.110 stav c), za vazduhoplove uzete u zakup sa posadom od operatera iz treće države;
3) ORO.AOC.110 stav e), za vazduhoplove date u zakup bez posade bilo kom operateru;
4) odgovarajućim zahtevima koji se odnose na kontinuiranu plovidbenost i vazduhoplovne delatnosti, za vazduhoplove uzete u zakup bez posade i registrovane u EU, kao i za vazduhoplove uzete u zakup sa posadom, od operatera iz EU;
b) Saglasnost na ugovor o uzimanju u zakup vazduhoplova sa posadom suspenduje se ili stavlja van snage:
1) ako je AOC zakupodavca ili zakupca suspendovan ili stavljen van snage;
2) ako je zakupodavcu zabranjeno letenje na osnovu Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 2111/2005.
c) Saglasnost na ugovor o uzimanju u zakup vazduhoplova bez posade, suspenduje se ili stavlja van snage ako je suspendovana ili stavljena van snage potvrda o plovidbenosti vazduhoplova.
d) Kada joj je podnet zahtev za izdavanje prethodne saglasnosti na ugovor o davanju vazduhoplova u zakup bez posade, u skladu sa ORO.AOC.110 stav e), nadležna vlast obezbeđuje:
1) pravilnu koordinaciju sa nadležnom vlašću odgovornom za stalni nadzor nad vazduhoplovom, u skladu sa Uredbom Komisije (EZ) br. 2042/2003, ili za korišćenje vazduhoplova, ako nije reč o istoj vlasti;
2) pravovremeno brisanje vazduhoplova iz AOC-a operatera.
ODELJAK II
Odobrenja
ARO.OPS.200 Postupak izdavanja posebnog odobrenja
a) Po prijemu zahteva za izdavanje posebnog odobrenja ili njegove izmene, nadležna vlast razmatra zahtev u skladu sa odgovarajućim zahtevima iz Aneksa V (Deo - SPA) i, ako je potrebno, sprovodi odgovarajuću proveru operatera.
b) Kada je utvrđeno da operater ispunjava primenljive zahteve, nadležna vlast izdaje odobrenje ili vrši njegovu izmenu. Odobrenje se navodi u operativnim specifikacijama, na način naveden u Dodatku II.
ARO.OPS.205 Odobrenje liste minimalne opreme
a) Po prijemu zahteva operatera za izdavanje prvog odobrenja liste minimalne opreme (MEL) ili za njenu izmenu, pre izdavanja odobrenja nadležna vlast razmatra svaku stavku na koju se ona odnosi, kako bi utvrdila usaglašenost sa primenljivim zahtevima.
b) Nadležna vlast odobrava proceduru operatera za produženje primenljivih rokova za otklanjanje neispravnosti kategorija B, C i D, ako operater dokaže da su ispunjeni uslovi navedeni u ORO.MLR.105 stav f) i ako su oni potvrđeni od strane nadležne vlasti.
c) Nadležna vlast odobrava, za svaki pojedinačni slučaj, korišćenje vazduhoplova izvan ograničenja liste minimalne opreme (MEL), ali u okviru glavne liste minimalne opreme (MMEL), ako je operater dokazao ispunjenost uslova navedenih u ORO.MLR.105 i ako su oni potvrđeni od strane nadležne vlasti.
ARO.OPS.210 Određivanje lokalnog područja
Nadležna vlast može da odredi lokalno područje za potrebe ispunjenja zahteva koji se odnose na obuku i proveru letačke posade.
ARO.OPS.215 Odobrenje za korišćenje helikoptera u nepogodnoj sredini koja se nalazi izvan gusto naseljenog područja
a) Država članica određuje područja u kojima helikopter može da se koristi bez osigurane mogućnosti bezbednog prinudnog sletanja, kao što je navedeno u CAT.POL.H.420.
b) Pre izdavanja odobrenja navedenog u CAT.POL.H.420 nadležna vlast razmatra razloge operatera zbog kojih je sprečena upotreba odgovarajućih kriterijuma u pogledu performansi.
ARO.OPS.220 Odobrenje za korišćenje helikoptera do ili iz mesta od javnog interesa
Odobrenje navedeno u CAT.POL.H.225 sadrži listu mesta od javnog interesa koje je odredio operater, a na koja se odobrenje odnosi.
ARO.OPS.225 Odobrenje za letove ka izolovanim aerodromima
Odobrenje koje je navedeno u CAT.OP.MPA.106 sadrži listu aerodroma koje je odredio operater, a na koje se odobrenje odnosi.
INSPEKCIJSKI PREGLEDI NA PLATFORMI KOJI SE OBAVLJAJU NA VAZDUHOPLOVIMA OPERATERA KOJI SU POD REGULATORNIM NADZOROM DRUGE DRŽAVE
ARO.RAMP.005 Oblast primene
Ova glava određuje zahteve koje treba da ispuni nadležna vlast ili Agencija prilikom izvršavanja zadataka i dužnosti koji se odnose na inspekcijski pregled vazduhoplova na platformi, koga koristi operater iz treće države ili vazduhoplova koga koristi operater koji je pod regulatornim nadzorom druge države članice, kada sleti na aerodrom koji se nalazi na teritoriji na kojoj se primenjuju odredbe Ugovora.
ARO.RAMP.100 Opšte odredbe
a) Vazduhoplov, kao i njegova posada, podležu inspekcijskom pregledu u pogledu onih zahteva koji se na njih primenjuju.
b) Pored obavljanja inspekcijskog pregleda na platformi, kao sastavnog dela programa nadzora, ustanovljenog na osnovu ARO.GEN.305, nadležna vlast sprovodi i inspekcijski pregled na platformi onih vazduhoplova za koje se sumnja da ne ispunjavaju primenljive zahteve.
c) Prilikom izrade programa nadzora na osnovu ARO.GEN.305, nadležna vlast utvrđuje godišnji program za sprovođenje inspekcijskih pregleda vazduhoplova na platformi. Ovaj program mora:
1) da se zasniva na metodologiji proračuna kojom se uzimaju u obzir informacije iz prethodnog perioda o broju operatera i prirodi njihove delatnosti, broju njihovog sletanja na aerodrome, kao i bezbednosni rizici; i
2) da omogući nadležnoj vlasti da odredi, kao prioritet, vršenje inspekcijskih pregleda onih vazduhoplova koji se nalaze na listi navedenoj u ARO.RAMP.105 stav a).
d) Ako je neophodno, Agencija obavlja inspekcijske preglede vazduhoplova na platformi, u saradnji sa državom članicom na čijoj teritoriji se vrši inspekcijski pregled, kako bi utvrdila usaglašenost sa primenljivim zahtevima u cilju:
1) obavljanja poslova sertifikacije za koje je Agencija ovlašćena na osnovu Uredbe (EZ) br. 216/2008;
2) standardizacije država članica; ili
3) provere organizacija kako bi se utvrdila usaglašenost sa primenljivim zahtevima u potencijalno nebezbednim situacijama.
ARO.RAMP.105 Kriterijumi za određivanje prioriteta
a) Agencija dostavlja nadležnoj vlasti listu operatera ili vazduhoplova za koje je ustanovljeno da predstavljaju potencijalni rizik, kako bi se odredio prioritet u sprovođenju inspekcijskog pregleda na platformi.
b) Ova lista sadrži:
1) operatere vazduhoplova koji se nalaze na listi na osnovu analize podataka u skladu sa ARO.RAMP.150 stav b) tačka 4);
2) operatere ili vazduhoplove o kojima je Agenciju obavestila Evropska komisija, a koji su određeni na osnovu:
(i) mišljenja Komiteta za vazduhoplovnu bezbednost (ASC) u smislu primene Uredbe (EZ) br. 2111/2005, o neophodnosti naknadnih provera u cilju delotvorne usaglašenosti sa odgovarajućim bezbednosnim standardima, kroz obavljanje inspekcijskog pregleda na platformi; ili
(ii) informacija koje je Evropska komisija pribavila od države članice na osnovu člana 4. stav 3. Uredbe (EZ) br. 2111/2005;
3) vazduhoplove koje, na teritoriji koja podleže odredbama Ugovora, koriste operateri navedeni u Aneksu B liste operatera kojima je zabranjeno letenje na osnovu Uredbe (EZ) br. 2111/2005;
4) vazduhoplove koje koriste operateri koji su sertifikovani u državi koja vrši regulatorni nadzor nad operaterima navedenim u listi iz tačke 3) ovog stava.
5) vazduhoplove koje koriste operateri iz treće države koji prvi put obavljaju letove ka, u ili sa teritorije na koju se odnose odredbe Ugovora, ili čije je ovlašćenje, koje je izdato u skladu sa ART.GEN.205, ograničeno ili obnovljeno posle suspenzije ili stavljanja van snage.
c) Lista se formira u skladu sa procedurom koju je ustanovila Agencija, posle svakog ažuriranja liste Zajednice u kojoj su navedeni operateri kojima je zabranjeno letenje na osnovu Uredbe (EZ) br. 2111/2005, a najmanje jedanput u četiri meseca.
ARO.RAMP.110 Prikupljanje informacija
Nadležna vlast prikuplja i obrađuje sve informacije koje smatra korisnim za obavljanje inspekcijskog pregleda na platformi.
ARO.RAMP.115 Osposobljenost inspektora koji obavljaju inspekcijski pregled na platformi
a) Nadležna vlast i Agencija moraju da imaju osposobljene inspektore koji sprovode inspekcijske preglede na platformi.
b) Inspektori koji obavljaju inspekcijski pregled na platformi moraju da:
1) imaju neophodno obrazovanje iz oblasti vazduhoplovstva i praktično znanje iz one oblasti u kojoj će vršiti inspekcijski nadzor;
2) uspešno završe:
(i) odgovarajuću posebnu teorijsku i praktičnu obuku za jednu ili više sledećih oblasti inspekcijskog nadzora:
A) pilotska kabina;
B) bezbednost putničke kabine;
C) stanje vazduhoplova;
D) teret;
(ii) odgovarajuću obuku na radnom mestu koju sprovodi stariji inspektor za inspekcijski pregled vazduhoplova na platformi, koga je odredila nadležna vlast ili Agencija;
3) održavaju svoju osposobljenost tako što pohađaju periodičnu obuku i obavljaju najmanje 12 inspekcija u periodu od 12 meseci.
c) Obuku navedenu u stavu b) tačka 2) podtačka (i) vrši nadležna vlast ili organizacija za obuku koja je odobrena u skladu sa ARO.RAMP.120 stav a).
d) Agencija izrađuje i održava program obuke i promoviše organizovanje obuka i seminara za inspektore, kako bi se unapredilo razumevanje i jednoobrazna primena odredaba ove glave.
e) Agencija je dužna da omogući i koordinira program razmene inspektora kako bi se inspektorima omogućilo da steknu praktično iskustvo i da učestvuju u usaglašavanju procedura.
ARO.RAMP.120 Odobravanje organizacija za obuku
a) Nadležna vlast odobrava organizaciju za obuku čije je glavno mesto poslovanja na teritoriji te države članice ako utvrdi da organizacija za obuku ispunjava sledeće uslove:
1) da je određen rukovodilac obuke, koji ima odgovarajuće sposobnosti rukovođenja, kako bi se obezbedilo da se obuka sprovodi u skladu sa primenljivim zahtevima;
2) da ima na raspolaganju prostor za sprovođenje obuke i opremu koja odgovara vrsti obuke koju sprovodi;
3) da vrši obuku na osnovu programa koji je utvrdila Agencija, u skladu sa ARO.RAMP.115 stav d);
4) da koristi osposobljene instruktore za obuku.
b) Ako to zahteva nadležna vlast, proveru usklađenosti i trajne usaglašenosti sa zahtevima iz stava a) vrši Agencija.
c) Organizacija za obuku može da bude odobrena za pružanje jedne ili više sledećih vrsta obuke:
1) početna teorijska obuka;
2) početna praktična obuka;
3) periodična obuka.
ARO.RAMP.125 Sprovođenje inspekcijskog pregleda na platformi
a) Inspekcijski pregled na platformi se vrši na standardizovan način, pri čemu se koristi obrazac koji je dat u Dodatku III ili Dodatku IV.
b) Prilikom vršenja inspekcijskog pregleda na platformi inspektori moraju da nastoje da izbegnu neopravdano kašnjenje vazduhoplova koji je predmet inspekcije.
c) Po završetku inspekcijskog pregleda na platformi, vođa vazduhoplova ili, u njegovom odsustvu, drugi član letačke posade ili predstavnik operatera, mora da bude obavešten o rezultatima inspekcijskog pregleda na platformi, koristeći obrazac dat u Dodatku III.
ARO.RAMP.130 Kategorizacija nalaza
Za svaku stavku koja je predmet inspekcije, postoje tri kategorije moguće neusaglašenosti sa primenjivim zahtevima, koje se smatraju nalazima. Nalazi se kategorišu na sledeći način:
1) nalaz kategorije 3 je svaka utvrđena značajna neusaglašenost sa primenjivim zahtevima ili sa uslovima navedenim u sertifikatu, koja ima veliki uticaj na bezbednost;
2) nalaz kategorije 2 je svaka utvrđena neusaglašenost sa primenjivim zahtevima ili sa uslovima navedenim u sertifikatu, koja ima značajan uticaj na bezbednost;
3) nalaz kategorije 1 je svaka utvrđena neusaglašenost sa primenjivim zahtevima ili sa uslovima navedenim u sertifikatu, koja ima manji uticaj na bezbednost.
ARO.RAMP.135 Naknadne mere u vezi sa nalazima
a) Za nalaze kategorije 2 i 3 nadležna vlast ili, po potrebi, Agencija:
1) pisanim putem obaveštava operatera o nalazu, uključujući i zahtev za dostavljanje dokaza o sprovedenim korektivnim merama; i
2) obaveštava nadležnu vlast države operatera ili, ako je potrebno, države u kojoj je vazduhoplov registrovan i koja je izdavalac dozvole letačkog osoblja. Ako je potrebno, nadležna vlast ili Agencija zahtevaju potvrdu njihovog prihvatanja korektivnih mera koje je preduzeo operater u skladu sa ARO.GEN.350 ili ARO.GEN.355.
b) Pored navedenog u stavu a), u slučaju nalaza kategorije 3, nadležna vlast odmah preduzima sledeće hitne mere:
1) ograničava letenje vazduhoplova;
2) zahteva hitne korektivne mere;
3) prizemljuje vazduhoplov u skladu sa ARO.RAMP.140; ili
4) uvodi trenutnu zabranu letenja u skladu sa članom 6. Uredbe (EZ) br. 2111/2005.
c) Kada Agencija utvrdi nalaz kategorije 3, dužna je da od nadležne vlasti države na čiju je teritoriju vazduhoplov sleteo, zahteva da preduzme odgovarajuće mere u skladu sa stavom b).
ARO.RAMP.140 Prizemljenje vazduhoplova
a) U slučaju nalaza kategorije 3, kada se čini da se vazduhoplovom namerava obaviti let ili postoji verovatnoća za to, a operater ili vlasnik vazduhoplova nije sproveo korektivne mere, nadležna vlast je dužna:
1) da obavesti vođu vazduhoplova ili operatera da, do narednog obaveštenja, nije dozvoljeno započinjanje leta vazduhoplova; i
2) da prizemlji vazduhoplov.
b) Nadležna vlast države na čijoj je teritoriji vazduhoplov prizemljen odmah obaveštava nadležnu vlast države operatera i, ako je potrebno, nadležnu vlast države u kojoj je vazduhoplov registrovan, kao i Agenciju, u slučaju da prizemljeni vazduhoplov koristi operater iz treće države.
c) Nadležna vlast je dužna da, u saradnji sa državom operatera ili državom u kojoj je vazduhoplov registrovan, odredi potrebne uslove pod kojima se dozvoljava poletanje vazduhoplova.
d) Ako neusaglašenost ima uticaja na važenje potvrde o plovidbenosti vazduhoplova, nadležna vlast ukida meru prizemljenja ako operater dostavi dokaz:
1) da je ponovo uspostavljena usklađenost sa primenljivim zahtevima;
2) da je pribavio dozvolu za let u skladu sa Uredbom Komisije (EZ) br. 1702/2003, za vazduhoplove registrovane u državi članici;
3) da je pribavio dozvolu za let ili drugi jednako valjani dokument koji je izdala država u kojoj je vazduhoplov registrovan ili država operatera, ako se radi o vazduhoplovu koji je registrovan u trećoj državi, a koga koristi operater iz EU ili operater iz treće države; i
4) da je pribavio, ako je potrebno, odobrenje trećih država preko kojih se let obavlja.
ARO.RAMP.145 Izveštavanje
a) Informacije koje su prikupljene u skladu sa ARO.RAMP.125 stav a) unose se u centralizovanu bazu podataka navedenu u ARO.RAMP.150 stav b) tačka 2), u roku od 21 kalendarskog dana od obavljene inspekcije.
b) Nadležna vlast ili Agencija unose u centralizovanu bazu podataka sve informacije koje mogu da budu od koristi za primenu Uredbe (EZ) br. 216/2008 i pravila za izvršenje te uredbe, kao i za izvršenje zadataka koji su dodeljeni Agenciji ovim Aneksom, uključujući i odgovarajuće informacije navedene u ARO.RAMP.110.
c) Ako informacije navedene u ARO.RAMP.110 ukazuju na postojanje potencijalnog ugrožavanja bezbednosti, te informacije se, bez odlaganja, dostavljaju svim nadležnim vlastima i Agenciji.
d) Ako je informaciju koja se tiče nedostatka vazduhoplova nadležnoj vlasti dostavio pojedinac, iz informacije navedene u ARO.RAMP.110 i ARO.RAMP.125 stav a) izostavljaju se podaci koji mogu da otkriju izvor ove informacije.
ARO.RAMP.150 Zadaci Agencije koji se tiču koordinacije
a) Agencija upravlja i koristi sredstva i procedure potrebne za čuvanje i razmenu:
1) informacija navedenih u ARO.RAMP.145, koristeći obrasce navedene u Dodatku III i Dodatku IV; i
2) informacija koje su dostavile treće države ili međunarodne organizacije sa kojima je EU potpisala odgovarajuće sporazume ili sa kojima je Agencija zaključila odgovarajuće aranžmane u skladu sa članom 27. stav 2. Uredbe (EZ) br. 216/2008.
b) Ovo upravljanje podrazumeva sledeće zadatke:
1) čuvanje podataka pribavljenih od država članica, a koji se tiču bezbednosti u vezi vazduhoplova koji sleću na aerodrome koji se nalaze na teritoriji na kojoj se primenjuju odredbe Ugovora;
2) razvoj, održavanje i stalno ažuriranje centralizovane baze podataka, koja sadrži sve informacije navedene u stavu a) tač. 1) i 2);
3) sprovođenje neophodnih promena i unapređenje baze podataka;
4) analiziranje podataka iz centralizovane baze podataka i drugih odgovarajućih informacija koje se tiču bezbednosti vazduhoplova i operatera i, na osnovu toga:
(i) savetovanje Komisije i nadležne vlasti o hitnim merama ili naknadnim merama;
(ii) prijavljivanje Komisiji i nadležnim vlastima potencijalnih problema koji se tiču bezbednosti;
(iii) predlaganje zajedničkih mera Komisiji i nadležnim vlastima, kada je to potrebno iz razloga bezbednosti, kao i osiguravanje koordinacije tih mera na tehničkom nivou;
5) saradnja sa drugim evropskim institucijama i organima, međunarodnim organizacijama i nadležnim vlastima trećih država u pogledu razmene informacija.
ARO.RAMP.155 Godišnji izveštaj
Agencija priprema i podnosi Komisiji godišnji izveštaj o sistemu inspekcijskog pregleda na platformi, koji sadrži najmanje sledeće podatke:
a) status napretka sistema;
b) status obavljenih inspekcija u toku godine;
c) analizu rezultata obavljenih inspekcija uz navođenje kategorije nalaza;
d) mere sprovedene u toku godine;
e) predloge za dalje unapređenje sistema inspekcijskog pregleda na platformi; i
f) priloge koji sadrže listu obavljenih inspekcija, razvrstanih po državi u kojoj se obavljaju letovi, tipu vazduhoplova, operateru ili kvantitativnoj proceni za svaku stavku.
ARO.RAMP.160 Informisanje javnosti i zaštita podataka
a) Države članice koriste informacije pribavljene na osnovu ARO.RAMP.105 i ARO.RAMP. 145 samo za potrebe Uredbe (EZ) br. 216/2008 i pravila za izvršenje te uredbe, a te informacije moraju da zaštite na odgovarajući način.
b) Agencija objavljuje godišnji izveštaj sa objedinjenim informacijama, koji mora da bude dostupan javnosti, a sadrži analizu informacija pribavljenih u skladu sa ARO.RAMP.145. Izveštaj mora da bude jednostavan i lak za razumevanje, pri čemu se ne sme otkriti izvor informacija.
SERTIFIKAT VAZDUHOPLOVNOG OPERATERA
(Lista ovlašćenja vazduhoplovnog operatera)
Vrsta delatnosti: |
Javni avio-prevoz (CAT) |
o Putnici; |
o Teret |
o Ostalo (1) ....... |
|
|
|
Posebne komercijalne delatnosti (SPO) o (2) ......
5 |
Država operatera (3) |
(5) |
Organ izdavanja (4) |
||
AOC(6) |
Naziv operatera (7) |
Podaci za operativni kontakt: (9) |
|
Poslovni naziv (8) |
Kontakt podaci, na osnovu kojih se, bez nepotrebnog odlaganja, može kontaktirati operativno rukovodstvo, navedeni su ............... (12) |
|
Adresa operatera(10): |
|
|
Telefon (11): |
|
Ovim sertifikatom se potvrđuje da je ............... (13) ovlašćen da obavlja javni avio-prevoz, na način koji je utvrđen u priloženim operativnim specifikacijama, u skladu sa operativnim priručnikom, Aneksom IV Uredbe (EZ) br. 216/2008 i pravilima za njeno sprovođenje. |
||
Datum izdavanja (14): |
Ime i potpis (15): |
|
_______________
(1) Navesti drugi vid transporta.
(2) Navesti vrstu delatnosti, npr. poljoprivreda, građevinarstvo, fotografisanje, premeravanje, osmatranje i izviđanje, reklamiranje.
(3) Zameniti nazivom države operatera.
(4) Zameniti navođenjem nadležne vlasti - izdavaoca.
(5) Popunjava nadležna vlast.
(6) Broj sertifikata koji je izdala nadležna vlast.
(7) Zameniti registrovanim poslovnim imenom operatera.
(8) Skraćeno poslovno ime operatera, ako se razlikuje. Ispred skraćenog poslovnog imena upisati "Dba (skraćenica za "Doing business as" - posluje pod imenom).
(9) Kontakt podaci obuhvataju brojeve telefona i faksa, uključujući pozivni broj države i e-mail adresu (ako postoji) na koje se, bez nepotrebnog odlaganja, može kontaktirati operativno rukovodstvo u vezi sa letačkom delatnošću, plovidbenošću, osposobljenošću letačke i kabinske posade, opasnim teretom i, po potrebi, drugim pitanjima.
(10) Adresa glavnog mesta poslovanja operatera.
(11) Brojevi telefona i faksa glavnog mesta poslovanja operatera, uključujući pozivni broj. Upisati e-mail adresu, ako postoji.
(12) Upisuje se kontrolisani dokument koji se nalazi u vazduhoplovu, u kojem su navedeni svi kontakt podaci, uz navođenje i odgovarajućeg stava ili stranice. Npr. "Kontakt podaci ..... navedeni su u operativnom priručniku, opšte/osnovne odredbe, poglavlje 1.1.1"; ili "..... su navedeni u operativnim specifikacijama, strana 1" ili "..... su navedeni u prilogu ovog dokumenta".
(13) Registrovano poslovno ime operatera.
(14) Datum izdavanja AOC (dan - mesec - godina).
(15) Zvanje, ime i potpis predstavnika nadležne vlasti. Uz to, na AOC se može staviti zvaničan pečat.
EASA FORM 138, 1. izdanje
|
(podležu odobrenim uslovima iz operativnog priručnika) |
||||||
Kontakt podaci izdavaoca Telefon (1): ________________; Faks: ________________; E-mail: ________________ |
||||||
AOC (2) Naziv operatera (3) Datum (4): Potpis: Dba poslovno ime
Operativne specifikacije: |
||||||
Model vazduhoplova (5):
Oznake registracije (6): |
||||||
Komercijalna delatnost o ...... |
||||||
Područje letenja (7):
|
||||||
Posebna ograničenja (8):
|
||||||
Posebna odobrenja: |
Da |
Ne |
Specifikacija (9) |
Napomene |
||
Opasan teret |
|
|
|
|
||
Letenje u uslovima smanjene vidljivosti |
|
|
RVR (11): m |
|
||
Poletanje |
|
|
CAT (10) .... RVR: m DH: ft |
|
||
Prilaz i sletanje |
|
|
|
|
||
Poletanje |
|
|
|
|
||
RVSM (12) o N/A |
|
|
|
|
||
ETOPS (13) o N/A |
|
|
Maksimalno vreme preusmeravanja(14): min |
|
||
Navigacione specifikacije za PBN letove (15) |
|
|
|
(16) |
||
Specifikacija minimalnih navigacionih performansi |
|
|
|
|
||
Letovi helikoptera uz korišćenje sistema za noćno osmatranje |
|
|
|
|
||
Letovi helikoptera uz korišćenje helikopterske dizalice |
|
|
|
|
||
Hitni medicinski letovi helikopterom |
|
|
|
|
||
Obuka kabinske posade (17) |
|
|
|
|
||
Izdavanje dozvole kabinskog osoblja (18) |
|
|
|
|
||
Kontinuirana plovidbenost |
|
|
(19) |
|
||
Ostalo (20) |
|
|
|
|
||
______________
(1) Brojevi telefona i faksa nadležne vlasti, uključujući pozivni broj. Upisati e-mail adresu, ukoliko je dostupna.
(2) Upisati broj sertifikata vazduhoplovnog operatera (AOC).
(3) Upisati naziv operatera i poslovni naziv, ako se razlikuju. Upisati "Dba" ("Doing business as"- posluje pod imenom) pre poslovnog naziva.
(4) Datum izdavanja operativnih specifikacija (dan - mesec - godina) i potpis ovlašćenog lica nadležne vlasti.
(5) Upisati ICAO oznaku proizvođača vazduhoplova, modela i serije, ili glavne serije, ako su serije označene (npr. Boeing-737-3K2 ili Boeing-777-232).
(6) Oznake registracije navode se u operativnoj specifikaciji ili u operativnom priručniku. U drugom slučaju, u odgovarajućoj operativnoj specifikaciji mora da postoji upućivanje na određenu stranicu operativnog priručnika. U slučaju da se na model vazduhoplova ne primenjuju sva posebna odobrenja, oznake registracije vazduhoplova se mogu uneti u kolonu za napomene za odgovarajuća posebna odobrenja.
(7) Lista geografskih područja u kojima je odobreno letenje (geografske koordinate ili specifične rute, oblasti informisanja vazduhoplova u letu ili nacionalne i regionalne granice).
(8) Lista primenljivih posebnih ograničenja (npr. samo VFR, samo danju itd.)
(9) U ovoj koloni navesti najniži kriterijum za svako odobrenje ili vrstu odobrenja (sa odgovarajućim kriterijumom).
(10) Upisati kategoriju preciznog prilaza: CAT I, II, IIIA, IIIB ili IIIC. Upisati minimalnu vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR) u metrima i visinu odluke (DH) u fitima. Za svaku navedenu prilaznu kategoriju koristiti poseban red.
(11) Upisati odobrenu minimalnu RVR za poletanje, u metrima. Za svako odobrenje može se koristiti jedan red, ako su data različita odobrenja.
(12) Polje "nije primenljivo" (N/A) može da se označi samo ako je najviši nivo leta ispod FL 290.
(13) Letovi sa produženim doletom (ETOPS) se trenutno odnosi samo na dvomotorne vazduhoplove. Iz tog razloga, polje "nije primenljivo" (N/A) može da se označi ako model vazduhoplova ima više od dva motora ili manje od dva motora.
(14) Prag udaljenosti može, takođe, da bude naveden (izražen u nautičkim miljama, NM), kao i tip motora.
(15) Navigacija zasnovana na performansama (PBN): jedan red se koristi za svako PBN odobrenje (npr. područje navigacije (RNAV) 10, RNAV 1, zahtevane navigacione performanse (RNP) 4....). sa odgovarajućim ograničenjima ili uslovima navedenim u koloni "Specifikacije'* i/ili "Napomene**.
(16) Ograničenja, uslovi i pravni osnov za operativna odobrenja u vezi sa PBN odobrenjem (npr. (Globalni navigacioni satelitski sistem (GNSS), oprema za merenje udaljenosti DME/inercijalnog referentnog sistema DME/DME/IRU),...).
(17) Odobrenje za sprovođenje obuke i ispita kandidata za sticanje dozvole kabinskog osoblja, na način koji je određen u Aneksu V (Part-CC) Uredbe Komisije (EU) br. 290/2012.
(18) Odobrenje za izdavanje dozvola kabinskom osoblju na način koji je određen u Aneksu V (Part-CC) Uredbe Komisije (EU) br. 290/2012.
(19) Ime lica/organizacije odgovorne za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova i upućivanje na propis kojim se zahteva taj posao, tj. na Aneks 1 (Deo-M), Poglavlje G iz Uredbe Komisije (EZ) br. 2042/2003.
(20) Ovde se mogu uneti druga odobrenja ili podaci, koristeći jedan red (ili više redova) za svako odobrenje (npr. sletanje na kratke poletno-sletne staze, strmi prilazi, letovi helikoptera do/od mesta od javnog interesa, letovi helikoptera iznad nepogodne sredine koja se nalazi u gusto naseljenom području, letovi helikoptera koji nemaju mogućnost bezbednog prinudnog sletanja, letovi sa povećanim bočnim nagibom, najveće rastojanje od odgovarajućeg aerodroma za dvomotorne avione bez ETOPS odobrenja, korišćenje vazduhoplova u nekomercijalne svrhe).
EASA FORM 139 izdanje 1
ZAPISNIK O INSPEKCIJSKOM PREGLEDU NA PLATFORMI
ZAHTEVI KOJE MORAJU DA ISPUNJAVAJU ORGANIZACIJE KOJE OBAVLJAJU VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ
DEO-ORO
ORO.GEN.005 Oblast primene
Ovaj aneks utvrđuje zahteve koje mora da ispuni operater koji obavlja javni avio-prevoz.
OPŠTI ZAHTEVI
ODELJAK I
Opšte odredbe
ORO.GEN.105 Nadležna vlast
U smislu ovog aneksa, nadležna vlast koja vrši nadzor nad operaterima koji podležu sertifikaciji i čije je glavno sedište poslovanja u državi članici, jeste vlast koju je odredila država članica.
ORO.GEN.110 Odgovornosti operatera
a) Operater je odgovoran za korišćenje vazduhoplova u skladu sa Aneksom IV Uredbe (EZ) br. 216/2008, odgovarajućim zahtevima iz ovog aneksa i svojim sertifikatom.
b) Svaki let mora da se obavi u skladu sa odredbama operativnog priručnika.
c) Operater je dužan da utvrdi i održava sistem operativne kontrole nad svim letovima koji se obavljaju pod uslovima navedenim u njegovom sertifikatu.
d) Operater je dužan da obezbedi da vazduhoplovi koje koristi budu opremljeni, a njegove posade osposobljene, u skladu sa zahtevima za područje u kojem obavlja delatnost i vrstu delatnosti.
e) Operater je dužan da obezbedi da su licima koje je odredio ili koja su neposredno uključena u zemaljske i letačke delatnosti data odgovarajuća uputstva, da su ta lica dokazala svoje sposobnosti u vršenju pojedinih dužnosti, kao i da su svesna svojih odgovornosti i povezanosti tih dužnosti sa delatnošću u celini.
f) Operater je dužan da utvrdi procedure i uputstva za bezbedno korišćenje svakog tipa vazduhoplova, u kojima su navedene dužnosti i odgovornosti zemaljskog osoblja i članova posade, za sve vrste delatnosti koje obavlja na zemlji i u letu. Ovim procedurama se ne sme zahtevati od članova posade da vrše bilo koje aktivnosti u kritičnim fazama leta, izuzev onih koje su neophodne za bezbedno korišćenje vazduhoplova.
g) Operater je dužan da obezbedi da osoblje bude upoznato sa obavezom poštovanja zakona, propisa i procedura onih država u kojima se vazduhoplov koristi, a koje su značajne za vršenje njihovih dužnosti.
h) Operater je dužan da za svaki tip vazduhoplova uspostavi sistem listi provere za sve faze leta, namenjene članovima posade, u uobičajenim uslovima, vanrednim uslovima i u slučaju opasnosti, kako bi obezbedio sprovođenje operativnih procedura iz operativnog priručnika. Izgled i upotreba lista provere moraju da uzimaju u obzir ljudski faktor i da budu usklađeni sa važećom dokumentacijom proizvođača vazduhoplova.
i) Operater je dužan da navede procedure za planiranje leta kako bi osigurao bezbedno obavljanje leta, zasnovano na performansama vazduhoplova, drugim operativnim ograničenjima i odgovarajućim očekivanim uslovima na ruti koju sledi, na aerodromima ili operativnim mestima. Ove procedure moraju da budu navedene u operativnom priručniku.
j) Za osoblje za koje se zahteva obuka na osnovu Tehničkih instrukcija operater je dužan da utvrdi i ažurira programe obuke za transport opasnog tereta, koje razmatra i odobrava nadležna vlast. Programi obuke moraju da odgovaraju odgovornostima osoblja koje se obučava.
ORO.GEN.115 Podnošenje zahteva za sticanje sertifikata operatera
a) Podnošenje zahteva za sticanje sertifikata operatera ili za izmenu postojećeg sertifikata vrši se na obrascu i na način koji je odredila nadležna vlast, uzimajući u obzir primenljive zahteve iz Uredbe (EZ) br. 216/2008 i pravila za izvršenje te uredbe.
b) Podnosioci zahteva za prvo izdavanje sertifikata su dužni da dostave nadležnoj vlasti dokumentaciju kojom pokazuju na koji način će ispuniti zahteve sadržane u Uredbi (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe. Ova dokumentacija obuhvata i proceduru kojom operater opisuje način sprovođenja promena koje ne zahtevaju prethodno odobrenje, kao i način obaveštavanja nadležne vlasti o tome.
ORO.GEN.120 Načini usaglašavanja
a) Za postizanje usaglašenosti sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe, operater može da koristi alternativne načine usaglašavanja u odnosu na one koje je usvojila Agencija.
b) Ako operater koji podleže postupku sertifikacije želi da koristi alternativne načine usaglašavanja u odnosu na prihvatljive načine usaglašavanja (AMS) koje je usvojila Agencija za uspostavljanje usaglašenosti sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe, dužan je da dostavi nadležnoj vlasti opis alternativnih načina usaglašavanja, pre nego što ih primeni. Opis mora da obuhvati izmenu relevantnih priručnika ili procedura, kao i procenu kojom se pokazuje da su ispunjeni uslovi navedeni u pravilima za izvršenje.
Operater može da primeni alternativne načine usaglašavanja nakon prethodnog odobrenja nadležne vlasti i prijema obaveštenja, kao što je navedeno u ARO.GEN.120 stav d).
ORO.GEN.125 Uslovi odobrenja i prava operatera
Operater koji poseduje sertifikat operatera je dužan da se pridržava obima primene i prava koji su navedeni u operativnoj specifikaciji, kao sastavnom delu sertifikata operatera.
ORO.GEN.130 Promene
a) Za promene koje utiču na:
1) obim sertifikata ili operativne specifikacije operatera; ili
2) bilo koji deo sistema upravljanja operatera, zahtevanog u ORO.GEN.200 stav a) tačka 1) i stav a) tačka 2),
neophodno je prethodno pribaviti odobrenje nadležne vlasti.
b) Za promene koje zahtevaju prethodno odobrenje u skladu sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe, operater je dužan da podnese zahtev i pribavi odobrenje nadležne vlasti. Zahtev se podnosi pre uvođenja takve promene, kako bi se nadležnoj vlasti omogućilo da utvrdi stalnu usaglašenost sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe i, ako je potrebno, da izmeni sertifikat operatera i odgovarajuće uslove odobrenja koji čine sastavni deo tog sertifikata.
Operater je dužan da nadležnoj vlasti dostavi relevantnu dokumentaciju.
Promena se sprovodi nakon što je dostavljeno formalno odobrenje nadležne vlasti, u skladu sa ARO.GEN.330.
Tokom sprovođenja promena operater je dužan da postupa u skladu sa uslovima koje je propisala nadležna vlast.
c) Promene koje ne zahtevaju prethodno odobrenje se sprovode i o njima se obaveštava nadležna vlast na način koji je određen u proceduri koju je odobrila nadležna vlast, u skladu sa ARO.GEN.310 stav c).
ORO.GEN.135 Važenje sertifikata
a) Sertifikat operatera ostaje na snazi pod uslovom:
1) da operater ostane usaglašen sa odgovarajućim zahtevima iz Uredbe (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe, uzimajući u obzir odredbe koje se odnose na postupanje sa nalazima, kako je navedeno u ORO.GEN.150;
2) da nadležna vlast ima pristup operateru, na način definisan u ORO.GEN.140, kako bi utvrdila stalnu usaglašenost sa odgovarajućim zahtevima iz Uredbe (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe; i
3) da se operater nije odrekao sertifikata ili da sertifikat nije stavljen van snage.
b) Nakon stavljanja sertifikata van snage ili odricanja od sertifikata, sertifikat se odmah vraća nadležnoj vlasti.
ORO.GEN.140 Pristup
a) Za utvrđivanje usaglašenosti sa odgovarajućim zahtevima Uredbe (EZ) br. 216/2008 i pravilima za izvršenje te uredbe, operater je dužan da u svakom trenutku omogući pristup objektima, vazduhoplovima, dokumentaciji, evidencijama, podacima, procedurama i svim ostalim materijalima relevantnim za njegovu delatnost koja je predmet sertifikacije, bilo da je obavlja na osnovu ugovora ili ne, svakom licu koje je ovlastila jedna od nadležnih vlasti:
1) nadležna vlast određena u skladu sa ORO.GEN.105;
2) vlast koja postupa u skladu sa odredbama ARO.GEN.300 stav d), ARO.GEN.300 stav e) ili ARO.RAMP.
b) Pristup vazduhoplovu iz stava a) podrazumeva mogućnost ulaska u vazduhoplov i zadržavanja u vazduhoplovu u toku leta, izuzev kada je, u skladu sa CAT.GEN.MPA.135, iz razloga bezbednosti drugačije odlučio vođa vazduhoplova, ako se radi o pilotskoj kabini.
ORO.GEN.150 Nalazi
Nakon prijema obaveštenja o nalazima, operater je dužan da:
a) utvrdi uzrok neusaglašenosti;
b) odredi plan korektivnih mera; i
c) nadležnoj vlasti, na zadovoljavajući način, prikaže da je primenio korektivne mere, u periodu koji je dogovoren sa nadležnom vlašću, na način određen u ARO.GEN.350 stav d).
ORO.GEN.155 Hitno reagovanje na bezbednosni problem
Operater je dužan da primeni:
a) bezbednosne mere koje je odredila nadležna vlast, u skladu sa ARO.GEN.135 stav c); i
b) odgovarajuće obavezne informacije koje je izdala Agencija, a koje se odnose na bezbednost, uključujući naloge za plovidbenost.
ORO.GEN.160 Izveštavanje o događaju
a) Operater je dužan da o svakom udesu, ozbiljnoj nezgodi i događaju obavesti nadležnu vlast i svaku drugu organizaciju za koju država operatera zahteva da bude informisana, kako je definisano u Uredbi Evropskog parlamenta i Saveta (EU) br. 996/2010 i Uputstvu 2003/42/EZ.
b) Ne dovodeći u pitanje stav a), operater je dužan da obavesti nadležnu vlast i organizaciju odgovornu za projektovanje vazduhoplova o svakoj nezgodi, neispravnosti, tehničkom otkazu, prekoračenju tehničkih ograničenja, događaju koji bi ukazao na netačnost, nekompletnost ili dvosmislenost informacija sadržanih u podacima utvrđenim na osnovu Uredbe Komisije (EZ) br. 1702/2003 ili o drugoj neregularnosti koja je ugrozila ili je mogla da ugrozi bezbedno korišćenje vazduhoplova, a koja nije dovela do udesa ili ozbiljne nezgode.
c) Ne dovodeći u pitanje Uredbu (EU) br. 996/2010, Uputstvo 2003/42/EZ, Uredbu Komisije (EZ) br. 1321/2007 i Uredbu Komisije (EZ) 1330/2007, izveštaji koji se navode u st. a) i b) dostavljaju se u obliku i na način koji je odredila nadležna vlast i moraju da sadrže sve značajne informacije o uslovima koji su poznati operateru.
d) Izveštaji moraju da budu sačinjeni što je pre moguće, a najkasnije u roku od 72 sata od trenutka kada je operater utvrdio uslove na koje se izveštaj odnosi, osim ako izuzetne okolnosti ovo sprečavaju.
e) Ako je potrebno, operater je dužan da izradi naknadni izveštaj u kome navodi detalje mera koje namerava da preduzme kako bi sprečio slične događaje u budućnosti, odmah nakon što se te mere utvrde. Ovaj izveštaj se sačinjava u obliku i na način koji je odredila nadležna vlast.
ODELJAK 2
Upravljanje
ORO.GEN.200 Sistem upravljanja
a) Operater je dužan da utvrdi, primeni i održava sistem upravljanja koji obuhvata:
1) jasno definisane linije odgovornosti i nadležnosti u organizaciji operatera, uključujući neposrednu odgovornost odgovornog rukovodioca u pogledu bezbednosti;
2) opis sveukupne filozofije i principa operatera po pitanju bezbednosti, koji čine politiku bezbednosti;
3) utvrđivanje opasnosti po bezbednost u vazduhoplovstvu, koje proizilaze iz delatnosti operatera, njihovu procenu i upravljanje povezanim rizicima, uključujući preduzimanje mera za umanjenje rizika i proveru njihove efikasnosti;
4) stalnu obuku i osposobljavanje osoblja za obavljanje njihovih zadataka;
5) dokumentaciju svih ključnih procesa sistema upravljanja, uključujući i proces ukazivanja osoblju na njegove odgovornosti, kao i procedure za izmene i dopune ove dokumentacije;
6) funkciju praćenja usaglašenosti operatera sa odgovarajućim zahtevima. Praćenje usaglašenosti obuhvata sistem povratnih informacija o nalazima koje se dostavljaju odgovornom rukovodiocu kako bi se obezbedila efektivna primena korektivnih mera, ukoliko su potrebne; i
7) sve dodatne zahteve koji su navedeni u odgovarajućim glavama ovog aneksa ili drugog primenljivog aneksa.
b) Sistem upravljanja mora da odgovora veličini operatera i prirodi i složenosti njegovih aktivnosti, uzimajući u obzir opasnosti i povezane rizike, svojstvene ovim aktivnostima.
ORO.GEN.205 Ugovorene aktivnosti
a) Ugovorene aktivnosti obuhvataju sve aktivnosti u okviru obima odobrenja operatera, koje obavlja druga organizacija, bilo da je sertifikovana da vrši ove aktivnosti, bilo da, ukoliko nije sertifikovana, obavlja poslove u okviru odobrenja operatera. Operater je dužan da obezbedi da prilikom ugovaranja ili pribavljanja bilo kog dela svojih aktivnosti, ugovorena ili pribavljena usluga ili proizvod ispunjavaju primenljive zahteve.
b) Kada sertifikovani operater ugovara neki deo svojih aktivnosti sa organizacijom koja nije sertifikovana za vršenje tih aktivnosti u skladu sa ovim Delom, ta ugovorena organizacija je dužna da obavlja poslove na osnovu odobrenja operatera. Organizacija koja ugovora aktivnosti je dužna da omogući da nadležna vlast ima pristup organizaciji koja je angažovana, kako bi utvrdila stalnu usaglašenost sa primenjivim zahtevima.
ORO.GEN.210 Zahtevi koji se odnose na osoblje
a) Operater je dužan da imenuje odgovornog rukovodioca, koji ima ovlašćenje da obezbedi finansiranje svih aktivnosti i njihovo sprovođenje u skladu sa primenjivim zahtevima. Odgovorni rukovodilac je odgovoran za utvrđivanje i održavanje efikasnog sistema upravljanja.
b) Operater imenuje lice ili grupu lica koji obezbeđuju da operater ostane usaglašen sa primenljivim zahtevima. Ova lica odgovaraju odgovornom rukovodiocu.
c) Operater mora da raspolaže dovoljnim brojem osposobljenog osoblja za obavljanje planiranih zadataka i aktivnosti u skladu sa primenljivim zahtevima.
d) Operater je dužan da vodi evidenciju o iskustvu, osposobljenosti i obukama, kako bi dokazao usaglašenost sa odredbama iz stava c).
e) Operater je dužan da obezbedi da je osoblje upoznato sa pravilima i procedurama koje se odnose na vršenje njihovih dužnosti.
ORO.GEN.215 Zahtevi koji se odnose na opremu
Operater mora da ima opremu koja mu omogućava obavljanje i upravljanje planiranim zadacima i aktivnostima u skladu sa primenljivim zahtevima.
ORO.GEN.220 Vođenje evidencije
a) Operater je dužan da ustanovi sistem vođenja evidencije koji omogućava odgovarajuće čuvanje i pouzdanost praćenja svih izvršenih aktivnosti i koji obuhvata sve elemente navedene u ORO.GEN.200.
b) Oblik evidencije mora da bude naveden u procedurama operatera.
c) Evidencija se čuva na način koji obezbeđuje zaštitu od oštećenja, izmene ili krađe.
SERTIFIKACIJA VAZDUHOPLOVNOG OPERATERA
ORO.AOC.100 Podnošenje zahteva za sticanje sertifikata vazduhoplovnog operatera
a) Ne dovodeći u pitanje Uredbu Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1008/2008, pre započinjanja komercijalne delatnosti u vazdušnom saobraćaju operater je dužan da podnese zahtev i da stekne sertifikat vazduhoplovnog operatera (AOC), koji izdaje nadležna vlast.
b) Operater je dužan da nadležnoj vlasti dostavi sledeće informacije:
1) zvanični i poslovni naziv, adresu, adresu za dostavljanje pošte podnosioca zahteva;
2) opis predloženih delatnosti, uključujući tip i broj vazduhoplova koje će koristiti;
3) opis sistema upravljanja, uključujući organizacionu strukturu;
4) ime odgovornog rukovodioca;
5) imena odgovornih lica, koja se zahtevaju na osnovu ORO.AOC.135 stav a), zajedno sa njihovim kvalifikacijama i iskustvom; i
6) primerak operativnog priručnika koji se zahteva na osnovu ORO.MLR.100;
7) izjavu da je podnosilac zahteva proverio svu dokumentaciju koja je dostavljena nadležnoj vlasti i da je utvrdio da je ona u skladu sa primenljivim zahtevima.
c) Podnosioci zahteva moraju da nadležnoj vlasti dokažu:
1) da su usaglašeni sa svim primenljivim zahtevima iz Aneksa IV Uredbe (EZ) br. 216/2008, ovog aneksa, Aneksa IV (Deo-CAT) i Aneksa V (Deo-SPA) ove uredbe, prema potrebi;
2) da vazduhoplovi koje koristi imaju potvrdu o plovidbenosti (CofA), u skladu sa Uredbom (EZ) br. 1702/2003; i
3) da su njegova organizacija i rukovodstvo primereni i pravilno usklađeni za obim i područje delatnosti.
ORO.AOC.105 Operativna specifikacija i prava imaoca AOC
Prava operatera, uključujući ona koja ima na osnovu Aneksa V (Deo-SPA), navode se u operativnoj specifikaciji sertifikata.
ORO.AOC.110 Ugovor o zakupu
Svako uzimanje vazduhoplova u zakup
a) Ne dovodeći u pitanje Uredbu (EZ) br. 1008/2008, svaki ugovor o zakupu koji se odnosi na vazduhoplov koga koristi operater koji je sertifikovan u skladu sa ovim delom, podleže prethodnoj saglasnosti nadležne vlasti.
b) Operater koji je sertifikovan u skladu sa ovim delom, može da uzme u zakup vazduhoplov sa posadom samo od operatera kome nije zabranjeno letenje na osnovu Uredbe (EZ) br. 2111/2005.
Uzimanje u zakup vazduhoplova sa posadom
c) Podnosilac zahteva za pribavljanje saglasnosti za uzimanje u zakup vazduhoplova sa posadom od operatera iz treće države, dužan je da dokaže nadležnoj vlasti:
1) da operater iz treće države ima važeći AOC, izdat u skladu sa ICAO Aneksom 6;
2) da su bezbednosni standardi operatera iz treće države, koji se odnose na kontinuiranu plovidbenost i obavljanje delatnosti u vazdušnom saobraćaju, jednaki primenljivim zahtevima sadržanim u Uredbi (EZ) br. 2042/2003, kao i u ovoj uredbi; i
3) da vazduhoplov ima standardnu potvrdu o plovidbenosti (CofA), izdatu u skladu sa ICAO Aneksom 8.
Uzimanje u zakup vazduhoplova bez posade
d) Podnosilac zahteva za pribavljanje saglasnosti za uzimanje u zakup vazduhoplova bez posade koji je registrovan u trećoj državi, dužan je da dokaže nadležnoj vlasti:
1) da postoje operativne potrebe koje ne mogu da budu zadovoljene zakupom vazduhoplova koji je registrovan u EU;
2) da trajanje ugovora o uzimanju u zakup vazduhoplova bez posade ne premašuje sedam meseci u bilo kojih 12 uzastopnih meseci; i
3) da je obezbeđena usaglašenost sa primenljivim zahtevima Uredbe (EZ) br. 2042/2003.
Davanje u zakup vazduhoplova bez posade
e) Operater koji je sertifikovan u skladu sa ovim delom, koji namerava da jedan od svojih vazduhoplova da u zakup bez posade, dužan je da podnese zahtev za prethodnu saglasnost nadležne vlasti. Uz zahtev se dostavlja i primerak nacrta ugovora o zakupu ili opis odredaba zakupa, izuzev finansijskih elemenata, kao i druga odgovarajuća dokumentacija.
Davanje u zakup vazduhoplova sa posadom
f) Pre davanja vazduhoplova u zakup sa posadom, operater koji je sertifikovan u skladu sa ovim delom je dužan da o tome obavesti nadležnu vlast.
ORO.AOC.115 Sporazum o podeli koda
a) Ne dovodeći u pitanje primenljive bezbednosne zahteve koje je EU uspostavila za operatere iz trećih država i vazduhoplove, operater koji je sertifikovan u skladu sa ovim delom može da sa operaterom iz treće države zaključi sporazum o podeli koda samo:
1) ako se uverio da operater iz treće države ispunjava primenljive ICAO standarde; i
2) ako je dostavio nadležnoj vlasti dokumentaciju sa podacima koji omogućavaju nadležnoj vlasti da ispuni zahteve iz ARO.OPS.105.
b) Pri primeni sporazuma o podeli koda, operater je dužan da prati i redovno procenjuje usaglašenost operatera iz treće države sa primenljivim ICAO standardima.
c) Operater koji je sertifikovan u skladu sa ovim delom, ne sme da prodaje i izdaje karte za letove koje obavlja operater iz treće države ako je operateru iz treće države zabranjeno letenje na osnovu Uredbe (EZ) br. 2111/2005 ili ako on nije u stanju da obezbedi usaglašenost sa primenljivim ICAO standardima.
ORO.AOC.120 Odobrenja za sprovođenje obuke kabinskog osoblja i izdavanje dozvole kabinskog osoblja
a) Ako operater namerava da sprovodi obuku koja se zahteva u Aneksu V (Part-CC) Uredbe (EU) br. 290/2012, dužan je da podnese zahtev i pribavi odobrenje nadležne vlasti. U ovu svrhu, podnosilac zahteva je dužan da pokaže usaglašenost sa zahtevima koji se odnose na sprovođenje obuke i na sadržaj obuke, a koji su ustanovljeni u CC.TRA.215 i CC.TRA.220 tog aneksa i dužan je da nadležnoj vlasti dostavi:
1) datum nameravanog početka aktivnosti;
2) lične podatke i kvalifikacije instruktora koji su relevantni za delove obuke koje će sprovoditi;
3) nazive i adrese mesta na kojima će se sprovoditi obuka;
4) opis objekata, načina sprovođenja obuke, priručnika i uređaja koji će biti korišćeni; i
5) odgovarajuće programe obuke, sa sadržajem.
b) Ako država članica donese odluku, u skladu sa ARA.CC.200 Aneksa VI (Part-ARA) Uredbe (EU) br. 290/2012, da odobri operaterima da izdaju dozvole kabinskog osoblja, podnosilac zahteva je dužan da, uz stavke navedene u stavu a):
1) pokaže nadležnoj vlasti da:
(i) njegova organizacija ima mogućnost i odgovornost da obavlja dodeljene poslove;
(ii) da su lica koja sprovode ispite odgovarajuće osposobljena i da nisu u sukobu interesa; i
2) obezbedi procedure i uslove za:
(i) sprovođenje ispita koji se zahteva u CC.TRA.220;
(ii) izdavanje dozvole kabinskog osoblja; i
(iii) dostavljanje nadležnoj vlasti svih odgovarajućih informacija i dokumentacije u vezi sa dozvolama kabinskog osoblja koje će izdavati i njihovim imaocima, za potrebe evidencije, nadzora i zakonskih mera koje sprovodi nadležna vlast.
c) Odobrenja navedena u st. a) i b) navode se u operativnoj specifikaciji.
ORO.AOC.125 Nekomercijalni letovi vazduhoplova koji su navedeni u operativnoj specifikaciji imaoca AOC
Imalac AOC može da u nekomercijalne svrhe koristi vazduhoplove koji se, inače, koriste za javni avio-prevoz, a navedeni su u operativnoj specifikaciji uz AOC, pod uslovom da operater:
a) detaljno opiše takve letove u operativnom priručniku navodeći:
1) primenljive zahteve;
2) sve razlike između operativnih procedura koje se koriste pri obavljanju komercijalnih i nekomercijalnih letova;
3) način na koji je obezbeđeno da je osoblje, koje je uključeno u obavljanje ovih letova, u potpunosti upoznato sa pratećim procedurama;
b) podnese nadležnoj vlasti utvrđene razlike između operativnih procedura navedenih u stavu a) tačka 2), radi sticanja prethodnog odobrenja.
ORO.AOC.130 Praćenje parametara leta - avioni
a) Za avione s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 27.000 kg operater je dužan da utvrdi i održava sistem praćenja parametara leta, koji čini sastavni deo sistema upravljanja.
b) Sistem praćenja parametara leta ne predstavlja osnov za kaznene mere i mora da obezbedi odgovarajuću zaštitu izvora podataka.
ORO.AOC.135 Zahtevi koji se odnose na osoblje
a) U skladu sa ORO.GEN.210 stav b), operater je dužan da odredi lica koja su odgovorna za upravljanje i nadzor u sledećim oblastima:
1) letačke delatnosti;
2) obuke posade;
3) zemaljske delatnosti;
4) kontinuirane plovidbenosti, u skladu sa Uredbom (EZ) br. 2042/2003.
b) Adekvatnost i osposobljenost osoblja
1) Operater je dužan da angažuje dovoljan broj lica za planiranu zemaljsku i letačku delatnost.
2) Osoblje kojem je dodeljeno obavljanje poslova zemaljske ili letačke delatnosti ili koje je neposredno uključeno u obavljanje tih poslova mora da:
(i) bude odgovarajuće obučeno;
(ii) pokaže svoje sposobnosti prilikom vršenja dodeljenih dužnosti; i
(iii) bude svesno svojih odgovornosti i veze između tih dužnosti i ukupne delatnosti operatera.
c) Nadzor nad osobljem
1) Operater je dužan da odredi dovoljan broj lica za vršenje nadzora nad osobljem, uzimajući u obzir strukturu organizacije operatera i ukupan broj angažovanih lica.
2) Dužnosti i odgovornosti lica koje vrše nadzor moraju da budu definisane, kao i da se organizuje sve što je potrebno kako bi se obezbedilo obavljanje njihovih dužnosti.
3) Nadzor nad članovima posade i osobljem koje je uključeno u korišćenje vazduhoplova moraju da vrše lica koja imaju odgovarajuće iskustvo i sposobnosti kako bi se obezbedilo dostizanje standarda navedenih u operativnom priručniku.
ORO.AOC.140 Zahtevi koji se odnose na opremu
U skladu sa ORO.GEN.215, operater je dužan da:
a) koristi odgovarajuću opremu neophodnu za opsluživanje na zemlji da bi omogućio bezbedno opsluživanje letova;
b) obezbedi objekte za operativnu podršku u glavnoj operativnoj bazi, koji odgovaraju području i vrsti letova operatera; i
c) obezbedi da je raspoloživi radni prostor u svakoj operativnoj bazi dovoljan za osoblje čije radnje mogu da utiču na bezbednost letačke delatnosti. Neophodno je uzeti u obzir potrebe zemaljskog osoblja, osoblja nadležnog za operativnu kontrolu, čuvanje i stavljanje na uvid evidencije i potrebe posade pri planiranju leta.
ORO.AOC.150 Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju
a) Operater je dužan da obezbedi izradu priručnika i druge potrebne dokumentacije, kao i njihovih izmena i dopuna.
b) Operater mora da dostavlja operativna uputstva i ostale informacije bez odlaganja.
PRIRUČNICI, KNJIGE I EVIDENCIJE
ORO.MLR.100 Operativni priručnik - opšte odredbe
a) Operater je dužan da izradi operativni priručnik (OM), na način naveden u tački 8.b Aneksa IV Uredbe (EZ) br. 216/2008.
b) Sadržaj operativnog priručnika mora da odražava zahteve propisane ovim aneksom, Aneksom IV (Deo-CAT) i Aneksom V (Deo-SPA), prema potrebi, i ne sme da bude u suprotnosti sa uslovima navedenim u operativnoj specifikaciji uz sertifikat vazduhoplovnog operatera (AOC).
c) Operativni priručnik može da se sastoji iz više delova.
d) Operativno osoblje mora da ima jednostavan pristup onim delovima operativnog priručnika koji se odnose na njegove dužnosti.
e) Operativni priručnik mora da bude ažuran. Osoblje mora da bude upoznato sa izmenama operativnog priručnika koje se odnose na njegove dužnosti.
f) Svaki član posade mora da ima lični primerak delova operativnog priručnika koji se odnose na njegove dužnosti. Imalac operativnog priručnika ili njegovih odgovarajućih delova je odgovoran za njegovo ažuriranje u pogledu izmena i dopuna koje mu dostavi operater.
g) Operater koji je imalac AOC:
1) u pogledu izmena za koje se zahteva prethodno obaveštavanje, u skladu sa ORO.GEN.115 stav b) i ORO.GEN.130 stav c), dužan je da dostavi nadležnoj vlasti planirane izmene pre njihovog stupanja na snagu; i
2) u pogledu izmena procedura koje su u vezi sa sticanjem prethodnog odobrenja, u skladu sa ORO.GEN.130, dužan je da pribavi odobrenje pre nego što izmene stupe na snagu.
h) Izuzetno od stava g), ako je u interesu bezbednosti neophodna hitna izmena i dopuna operativnog priručnika, ona može da bude objavljena i primenjena odmah, pod uslovom da je operater podneo zahtev za neophodno odobrenje.
i) Operater je dužan da u operativni priručnik unese izmene i dopune koje zahteva nadležna vlast.
j) Operater mora da obezbedi da podaci preuzeti iz odobrenih dokumenata, uključujući i sve njihove izmene, budu odgovarajuće prikazani u operativnom priručniku. Ovo ne sprečava operatera da u operativnom priručniku navede strože podatke i procedure.
k) Operater je dužan da obezbedi da osoblje razume jezik na kome su napisani oni delovi operativnog priručnika koji se odnose na dužnosti i odgovornosti osoblja. Sadržaj operativnog priručnika mora da bude u obliku koji se može lako koristiti, uzimajući u obzir ljudske mogućnosti i ograničenja.
ORO.MLR.101 Struktura operativnog priručnika
Osnovnu strukturu operativnog priručnika čine:
a) Deo A: Opšti/Osnovni deo, koji obuhvata operativnu politiku, uputstva i procedure koje nisu u vezi sa tipom vazduhoplova;
b) Deo B: Operativni aspekti vazduhoplova, koji obuhvata uputstva i procedure za određeni tip vazduhoplova, uključujući razlike između tipova/klasa, varijanti ili pojedinačnih vazduhoplova koje koristi operater;
c) Deo C: Korišćenje vazduhoplova u javnom avio-prevozu, koji obuhvata uputstva i informacije o rutama/ulogama/područjima i aerodromima/operativnim mestima;
d) Deo D: Obuka, koji obuhvata uputstva za obuku lica čiji poslovi utiču na bezbedno korišćenje vazduhoplova.
ORO.MLR.105 Lista minimalne opreme
a) Lista minimalne opreme (MEL) se izrađuje u skladu sa tačkom 8.a.3. Aneksa IV Uredbe (EZ) br. 216/2008, na osnovu glavne liste minimalne opreme (MMEL), kako je određeno u podacima ustanovljenim u skladu sa Uredbom Komisije (EZ) 1702/2003.
b) Listu minimalne opreme (MEL) i svaku njenu izmenu odobrava nadležna vlast.
c) Operater je dužan da posle svake izmene glavne liste minimalne opreme (MMEL) u prihvatljivom roku izmeni listu minimalne opreme (MEL), ako je ta izmena za njega relevantna.
d) Pored spiska opreme, lista minimalne opreme (MEL) sadrži:
1) uvod, uključujući uputstvo i definicije za letačku posadu i lica koja obavljaju poslove održavanja vazduhoplova, a koja koriste listu minimalne opreme (MEL);
2) podatak o izmeni glavne liste minimalne opreme (MMEL), na osnovu koje je izrađena lista minimalne opreme (MEL) i podatak o izmeni liste minimalne opreme (MEL);
3) obim, delokrug i svrhu liste minimalne opreme (MEL).
e) Operater je dužan da:
1) utvrdi rokove za otklanjanje neispravnosti instrumenata, dela opreme ili funkcije koji su navedeni u listi minimalne opreme (MEL). Rok za otklanjanje neispravnosti koji je naveden u listi minimalne opreme (MEL) ne sme da bude duži od roka za otklanjanje neispravnosti koji je naveden u glavnoj listi minimalne opreme (MMEL);
2) utvrdi efikasan program otklanjanja neispravnosti;
3) koristi vazduhoplov posle isteka roka za otklanjanje neispravnosti koji je naveden u listi minimalne opreme (MEL) samo ako je:
(i) neispravnost otklonjena; ili
(ii) rok za otklanjanje neispravnosti produžen u skladu sa navedenim u stavu f).
f) Pod uslovom da je nadležna vlast izdala odobrenje, operater može da primeni proceduru kojom se jednokratno produžava rok za otklanjanje neispravnosti kategorije B, C i D, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) produženje roka za otklanjanje neispravnosti mora da bude u okviru roka iz glavne liste minimalne opreme (MMEL) za tip vazduhoplova;
2) produženje roka za otklanjanje neispravnosti može da iznosi kao rok naveden u listi minimalne opreme (MEL);
3) produženje roka za otklanjanje neispravnosti opreme se ne koristi kao uobičajen način za otklanjanje neispravnosti opreme navedene u listi minimalne opreme (MEL), već samo u slučaju događaja koji su van kontrole operatera, a koji sprečavaju otklanjanje neispravnosti;
4) ako je operater utvrdio posebne dužnosti i odgovornosti za kontrolu produženja rokova za otklanjanje neispravnosti;
5) ako je nadležna vlast obaveštena o svakom produženju primenljivih rokova za otklanjanje neispravnosti; i
6) ako je utvrđen plan za otklanjanje neispravnosti u najkraćem roku.
g) Operater je dužan da u listi minimalne opreme (MEL) uputi na operativne procedure i procedure održavanja koje je utvrdio uzimajući u obzir operativne procedure i procedure održavanja na koje upućuje glavna lista minimalne opreme (MMEL). Ove procedure čine deo priručnika operatera ili deo liste minimalne opreme (MEL).
h) Operater je dužan da izmeni operativne procedure i procedure održavanja na koje upućuje lista minimalne opreme (MEL) posle svake primenljive izmene u operativnim procedurama i procedurama održavanja na koje upućuje glavna lista minimalne opreme (MMEL).
i) Ukoliko nije drugačije navedeno u listi minimalne opreme (MEL), operater je dužan da primeni:
1) operativne procedure na koje upućuje lista minimalne opreme (MEL) ako planira da koristi i/ili ako koristi vazduhoplov sa neispravnom opremom; i
2) procedure održavanja na koje upućuje lista minimalne opreme (MEL), pre korišćenja vazduhoplova sa neispravnom opremom.
j) Pod uslovom da je u svakom pojedinačnom slučaju nadležna vlast izdala odobrenje, operater može da koristi vazduhoplov sa neispravnim instrumentima, delovima opreme ili neispravnim funkcijama van ograničenja navedenih u listi minimalne opreme (MEL), ali u okviru ograničenja navedenih u glavnoj listi minimalne opreme (MMEL), ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da se na predmetne instrumente, delove opreme ili funkcije odnosi glavna lista minimalne opreme (MMEL), na način koji je definisan u podacima utvrđenim u skladu sa Uredbom (EZ) br. 1702/2003;
2) da se izdato odobrenje ne koristi kao uobičajeni postupak kojim se omogućava korišćenje vazduhoplova van okvira odobrene liste minimalne opreme (MEL), već samo u slučaju događaja koji su van kontrole operatera, a koji sprečavaju usaglašenost sa listom minimalne opreme (MEL);
3) da je operater utvrdio posebne dužnosti i odgovornosti za kontrolu korišćenja vazduhoplova na osnovu izdatog odobrenja; i
4) da je utvrđen plan za otklanjanje neispravnosti instrumenata, delova opreme ili funkcija ili ponovnog korišćenja vazduhoplova u okviru ograničenja liste minimalne opreme (MEL) odmah kada to bude moguće.
ORO.MLR.110 Putna knjiga
Podaci o vazduhoplovu, njegovoj posadi i svakom letu ili seriji letova čuvaju se u obliku putne knjige ili drugog odgovarajućeg dokumenta.
ORO.MLR.115 Čuvanje evidencije
a) Evidencije o aktivnostima koje su navedene u ORO.GEN.200 čuvaju se najmanje pet godina.
b) Podaci koji su korišćeni za pripremu i izvršenje leta, kao i sa njima povezani izveštaji, čuvaju se tri meseca, i to:
1) operativni plan leta, ako je primenljiv;
2) hitna vazduhoplovna obaveštenja (NOTAM) za određenu rutu i dokumentacija koja je korišćena za potrebe vazduhoplovnog informisanja (AIS), ako ju je pripremio operater;
3) dokumentacija o masi i položaju težišta;
4) obaveštenje o posebnom teretu, uključujući i pisanu informaciju namenjenu vođi vazduhoplova/pilotu koji upravlja vazduhoplovom o opasnom teretu koji se prevozi;
5) putna knjiga ili drugi odgovarajući dokument; i
6) izveštaji sa leta u kojima su navedeni podaci o događaju ili pojavi za koje vođa vazduhoplova/pilot koji upravlja vazduhoplovom smatra da je neophodno da ih prijavi ili zabeleži;
c) Evidencija koja se odnosi na osoblje čuva se u sledećim rokovima:
Dozvola letačkog i kabinskog osoblja |
Sve dok član posade koristi prava iz dozvole za potrebe operatera vazduhoplova |
Podaci o obuci, proveri i osposobljenosti člana posade |
3 godine |
Evidencija o skorašnjem iskustvu člana posade |
15 meseci |
Odgovarajuća osposobljenost za rute, aerodrome/zadatke i područja letenja |
3 godine |
Obuka iz oblasti prevoza opasnog tereta, prema potrebi |
3 godine |
Evidencija o obuci/osposobljenosti drugih lica za koje se zahteva program obuke |
Evidencija o poslednje dve obuke |
d) Operater je dužan da:
1) vodi evidenciju o svim obukama, proverama i osposobljenosti svakog člana posade, kako je propisano u Delu - ORO; i
2) da učini ove evidencije dostupnim, na zahtev člana posade.
e) Operater je dužan da u rokovima navedenim u stavu c) čuva informacije koje su korišćene za pripremu i izvršenje leta, kao i evidenciju o obuci osoblja, čak i u slučaju da operater prestane da bude korisnik vazduhoplova ili poslodavac članu posade.
f) Ako član posade postane član posade drugog operatera, operater je dužan da omogući drugom operateru uvid u evidenciju o članu posade, poštujući rokove propisane u stavu c).
OBEZBEĐIVANJE
ORO.SEC.100.A Obezbeđivanje pilotske kabine
a) Ako avion ima vrata pilotske kabine, ona moraju da imaju mogućnost zaključavanja i mora da postoji način kojim kabinska posada obaveštava letačku posadu u slučaju sumnjivih aktivnosti ili narušavanja obezbeđivanja u kabini.
b) Avioni sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 45.500 kg ili sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od 60, koji se koriste za javni avio-prevoz putnika, moraju da imaju odobrena vrata pilotske kabine, koje je moguće zaključati i otključati sa svakog pilotskog sedišta i koja su projektovana tako da ispune primenljive zahteve plovidbenosti.
c) U svim avionima koji imaju vrata pilotske kabine u skladu sa stavom b):
1) ova vrata moraju da budu zatvorena pre početka rada motora u svrhu poletanja i moraju da ostanu zatvorena kada to zahteva procedura za obezbeđivanje ili vođa vazduhoplova, sve do prestanka rada motora nakon sletanja, osim ako je neophodno da ovlašćena lica uđu ili izađu, u skladu sa nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu; i
2) sa svakog pilotskog sedišta mora da se obezbedi nadgledanje celokupnog prostora izvan pilotske kabine, kako bi se utvrdio identitet lica koje traži ulazak i kako bi se uočilo sumnjivo ponašanje ili potencijalna opasnost.
ORO.SEC.100.N Obezbeđivanje pilotske kabine
Ako su u helikopteru koji se koristi za prevoz putnika ugrađena vrata pilotske kabine, ona moraju da imaju mogućnost zaključavanja sa unutrašnje strane, kako bi se sprečio neovlašćeni pristup pilotskoj kabini.
LETAČKA POSADA
ORO.FC.005 Obim primene
Ova glava sadrži zahteve koje mora da ispuni operater koji obavlja javni avio-prevoz, a koji se odnose na obuku, iskustvo i osposobljenost letačke posade.
ORO.FC.100 Sastav letačke posade
a) Sastav i broj članova letačke posade na predviđenim mestima za posadu ne sme da bude manji od minimalnog broja navedenog u priručniku za upravljanje vazduhoplovom ili u operativnim ograničenjima propisanim za vazduhoplov.
b) Letačka posada obuhvata i dodatne članove letačke posade ako to zahteva vrsta leta i ne sme da ima manji broj članova nego što je predviđeno u operativnom priručniku.
c) Članovi letačke posade moraju da imaju dozvolu i ovlašćenje koji su izdati ili prihvaćeni u skladu sa Uredbom Komisije (EU) br. 1178/2011 i koji odgovaraju dužnostima koje su im dodeljene.
d) Član letačke posade može u toku leta da bude oslobođen dužnosti koje obavlja za komandama i zamenjen drugim odgovarajuće osposobljenim članom letačke posade.
e) U slučaju angažovanja članova letačke posade koji rade honorarno ili sa nepunim radnim vremenom, operater je dužan da se uveri da su ispunjeni svi primenljivi zahtevi iz ove glave, kao i odgovarajućih delova Aneksa I (Part-FCL) Uredbe (EU) br. 1178/2011, uključujući i uslove koji se odnose na skorašnje iskustvo, uzimajući pri tome u obzir sve poslove koje je član letačke posade obavljao kod drugog operatera, kako bi posebno odredio:
1) ukupan broj tipova ili varijanti vazduhoplova u kojima je obavljao dužnosti; i
2) primenljivo ograničenje u pogledu vremena letenja, radnog vremena i vremena odmora.
ORO.FC.105 Određivanje vođe vazduhoplova/pilota koji upravlja vazduhoplovom
a) U skladu sa tačkom 8.e Aneksa IV Uredbe (EZ) br. 216/2008, jednog pilota u okviru letačke posade, osposobljenog za poslove pilota koji upravlja vazduhoplovom, u skladu sa Aneksom I (Part-FCL) Uredbe (EU) br. 1178/2011, operater mora da odredi za vođu vazduhoplova / pilota koji upravlja vazduhoplovom.
b) Za vođu vazduhoplova/pilota koji upravlja vazduhoplovom operater može da odredi samo onog člana letačke posade koji ima:
1) najmanje onaj nivo iskustva koji je naveden u operativnom priručniku;
2) odgovarajuće znanje o rutama ili područjima u kojima leti i znanje o aerodromima, uključujući i alternativne aerodrome, sredstva i procedure koji se koriste;
3) u slučaju letova sa višečlanom posadom, završenu obuku za vođu vazduhoplova koju sprovodi operater, ukoliko se unapređuje od zvanja kopilota u zvanje pilota koji upravlja vazduhoplovom/vođe vazduhoplova.
c) Pilot koji upravlja vazduhoplovom/vođa vazduhoplova ili pilot kome može da bude dodeljeno obavljanje leta mora da obavi početnu obuku za upoznavanje sa rutama ili područjima letenja i aerodromima, sredstvima i procedurama koji se koriste. Ovo znanje o rutama/područjima i aerodromima se održava obavljanjem najmanje jednog leta na toj ruti, području ili aerodromu u periodu od 12 meseci.
d) U slučaju aviona sa performansama klase B koji se koriste u javnom avio-prevozu, po pravilima za vizuelno letenje danju, ne primenjuju se odredbe stava c).
ORO.FC.110 Inženjer letač
Ako je avion projektovan tako da ima predviđeno odvojeno mesto za inženjera letača, letačka posada mora da obuhvati i jednog člana posade koji je odgovarajuće osposobljen u skladu sa primenljivim nacionalnim propisima.
ORO.FC.115 Obuka za unapređenje rada posade (CRM)
a) Pre nego što počne da obavlja letačku dužnost, član letačke posade mora da završi obuku za unapređenje rada posade (CRM), primerenu njegovoj dužnosti, kako je navedeno u operativnom priručniku.
b) Elementi obuke za unapređenje rada posade (CRM) su sastavni deo obuke za tip ili klasu vazduhoplova, periodične obuke i obuke za vođu vazduhoplova.
ORO.FC.120 Prelazna obuka koju sprovodi operater
a) Da bi obavljao letačku dužnost u avionu ili helikopteru, član letačke posade mora da završi prelaznu obuku koju sprovodi operater pre nego što započne letenje bez nadzora na liniji:
1) ako prelazi na vazduhoplov za koji se zahteva novo ovlašćenje za tip, odnosno klasu;
2) kada započinje rad kod operatera.
b) Prelazna obuka koju sprovodi operater obuhvata i obuku o opremi koja je ugrađena u vazduhoplov, ako je to relevantno za ulogu člana letačke posade.
ORO.FC.125 Obuka za razlike i obuka za upoznavanje
a) Članovi letačke posade moraju da završe obuku za razlike ili obuku za upoznavanje, ako se to zahteva Aneksom I (Part-FCL) Uredbe (EU) br. 1178/2011 i ako promena opreme ili procedura za tipove ili varijante vazduhoplova koji se koriste zahteva sticanje dodatnog znanja.
b) U operativnom priručniku se navodi kada je potrebno obaviti obuku za razlike ili obuku za upoznavanje.
ORO.FC.130 Periodična obuka i provera
a) Član letačke posade svake godine obavlja periodičnu letačku obuku i obuku na zemlji, koja odgovara tipu ili varijanti vazduhoplova na kojem obavlja letačku dužnost, uključujući i obuku o upotrebi i mestu na kome je smeštena oprema koja se koristi u slučaju opasnosti i bezbednosna oprema koja se nalazi u vazduhoplovu.
b) Član letačke posade podleže periodičnoj proveri, kako bi pokazao osposobljenost za sprovođenje uobičajenih postupaka, vanrednih postupaka i postupaka u slučaju opasnosti.
ORO.FC.135 Osposobljenost pilota za obavljanje dužnosti sa bilo kog pilotskog sedišta
Članovi letačke posade kojima može biti dodeljeno obavljanje dužnosti sa bilo kog pilotskog sedišta moraju da završe odgovarajuću obuku i proveru, kako je navedeno u operativnom priručniku.
ORO.FC.140 Letenje na više tipova ili varijanti vazduhoplova
a) Članovi letačke posade koji obavljaju letačku dužnost na više tipova ili varijanti vazduhoplova moraju da ispune zahteve navedene u ovoj glavi, za svaki tip ili varijantu vazduhoplova, osim ako je mogućnost priznavanja olakšica, koje se odnose na obuku, proveru i skorašnje iskustvo, predviđena u podacima ustanovljenim u skladu sa Uredbom Komisije (EZ) br. 1702/2003, za odgovarajuće tipove ili varijante vazduhoplova.
b) Odgovarajuće procedure i/ili operativna ograničenja za letenje na više tipova ili varijanti vazduhoplova navode se u operativnom priručniku.
ORO.FC.145 Sprovođenje obuke
a) Obuka zahtevana u ovoj glavi se sprovodi:
1) po planu i programu obuke koje je utvrdio operater u operativnom priručniku;
2) od strane odgovarajuće osposobljenog osoblja. U slučaju obuke u letu ili obuke na uređaju za simuliranje leta i odgovarajuće provere, osoblje koje vrši obuku i sprovodi proveru mora da bude osposobljeno u skladu sa Aneksom I (Part-FCL) Uredbe (EU) br. 1178/2011.
b) Prilikom utvrđivanja plana i programa obuke, operater mora da uzme u obzir obavezne elemente za odgovarajući tip vazduhoplova, kako je određeno u podacima ustanovljenim u skladu sa Uredbom Komisije (EZ) br. 1702/2003.
c) Program i sadržaj obuke i provere, kao i upotrebu svakog pojedinačnog uređaja za simuliranje leta (FSTD) odobrava nadležna vlast.
d) Uređaj za simuliranje leta (FSTD) mora, u što većoj meri, da odgovara vazduhoplovu kojeg koristi operater. Razlike između uređaja za simuliranje leta (FSTD) i vazduhoplova moraju da budu opisane i predstavljene u toku informisanja ili obuke, u zavisnosti šta je odgovarajuće.
e) Operater je dužan da utvrdi sistem za praćenje izmena uređaja za simuliranje leta (FSTD) i da obezbedi da izvršene izmene ne utiču na adekvatnost programa obuke.
ORO.FC.200 Sastav letačke posade
a) U sastavu letačke posade ne sme da bude više od jednog člana posade bez potrebnog iskustva.
b) Vođa vazduhoplova može da poveri obavljanje leta drugom pilotu koji je osposobljen u skladu sa Aneksom I (Part-FCL) Uredbe (EU) br. 1178/2011, pod uslovom da su ispunjeni zahtevi iz ORO.FC.105 stav b) tačka 1), stav b) tačka 2) i stav c).
c) Posebni zahtevi za avione koji lete po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili koji lete noću.
1) Za turboelisne avione sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od 9 i za sve turbomlazne avione, minimalnu letačku posadu čine dva pilota.
2) Za avione koji nisu navedeni u stavu c) tačka 1), minimalnu letačku posadu čine dva pilota, izuzev ako su ispunjeni zahtevi iz ORO.FC.202, u kom slučaju posadu može da čini jedan pilot.
d) Posebni zahtevi za letove helikoptera.
1) Za letove helikoptera sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od 9, koji lete po pravilima za instrumentalno letove (IFR), kao i za sve letove helikoptera sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od 19:
(i) minimalnu letačku posadu čine dva pilota; i
(ii) vođa vazduhoplova mora da ima dozvolu transportnog pilota helikoptera (ATPL(H)) sa ovlašćenjem za instrumentalno letenje, koja je izdata u skladu sa Aneksom I (Part-FCL) Uredbe (EU) br. 1178/2011.
2) Letovi na koje se ne odnosi stav d) tačka 1) mogu da se obave sa jednim pilotom, po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili noću, ako su ispunjeni uslovi navedeni u ORO.FC.202.
ORO.FC.A.201 Oslobađanje od dužnosti članova letačke posade u toku leta
a) Vođa vazduhoplova može da poveri obavljanje leta:
1) drugom odgovarajuće osposobljenom vođi vazduhoplova; ili
2) za letove isključivo iznad nivoa leta (FL) 200, pilotu koji ispunjava najmanje sledeće uslove:
(i) poseduje dozvolu transportnog pilota (ATPL);
(ii) ima završenu prelaznu obuku i proveru, uključujući i obuku za tip, u skladu sa ORO.FC.220;
(iii) ima završenu periodičnu obuku i proveru, u skladu sa ORO.FC.230 i ORO.FC.240;
(iv) osposobljen je za rute/područja i aerodrome, u skladu sa ORO.FC.105.
b) Kopilota može da zameni:
1) drugi odgovarajuće osposobljeni pilot;
2) za letove isključivo iznad nivoa leta (FL) 200, kopilot sa pravom letenja u fazi krstarenja, koji ispunjava najmanje sledeće uslove:
(i) ima važeću dozvolu profesionalnog pilota (CPL) sa ovlašćenjem za instrumentalno letenje;
(ii) ima završenu prelaznu obuku i proveru, uključujući i obuku za tip, u skladu sa ORO.FC.220, izuzev zahteva koji se odnose na deo obuke za poletanje i sletanje; i
(iii) ima završenu periodičnu obuku i proveru, u skladu sa ORO.FC.230, izuzev zahteva koji se odnose na deo obuke za poletanje i sletanje.
c) Inženjera letača može u toku leta da zameni član posade koji je odgovarajuće osposobljen u skladu sa primenljivim nacionalnim propisima.
ORO.FC.202 Letovi koji se obavljaju sa jednim pilotom po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili noću
Za obavljanje leta po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili noću sa minimalnom letačkom posadom koju čini jedan pilot, na način koji je predviđen u ORO.FC.200 stav c) tačka 2) i stav d) tačka 2), potrebno je ispuniti sledeće uslove:
a) Operater je dužan da u operativnom priručniku navede programe prelazne i periodične obuke namenjene pilotima, koji sadrže dodatne zahteve za letove koji se obavljaju sa jednim pilotom. Pilot mora da završi obuku u pogledu procedura operatera, koje se odnose na:
1) upravljanje radom motora i postupanje u slučaju opasnosti;
2) upotrebu listi provere za uobičajene situacije, vanredne situacije i situacije u slučaju opasnosti;
3) komunikaciju sa kontrolom letenja (ATC);
4) postupke odlaska i prilaza;
5) upravljanje radom autopilota, ukoliko on postoji;
6) korišćenje pojednostavljene dokumentacije u toku leta; i
7) unapređenje rada posade, u slučaju leta sa jednim pilotom.
b) Periodične provere koje su propisane u ORO.FC.230 sprovode se u uslovima prilagođenim letovima koji se obavljaju sa jednim pilotom, na odgovarajućem tipu ili klasi vazduhoplova, u sredini koja odgovara vrsti leta.
c) Za letenje avionom, po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), pilot mora da ostvari:
1) najmanje 50 sati letenja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), na odgovarajućem tipu ili klasi aviona, od čega 10 sati u ulozi vođe vazduhoplova; i
2) u toku prethodnih 90 dana na odgovarajućoj klasi ili tipu aviona:
(i) 5 letova po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), uključujući 3 instrumentalna prilaza u uslovima koji odgovaraju letu koji se obavlja sa jednim pilotom; ili
(ii) proveru instrumentalnog prilaza po pravilima za instrumentalno letenje (IFR).
d) Za letenje avionom noću, pilot mora da ostvari:
1) najmanje 15 sati noćnog letenja, koji mogu da se uračunaju u 50 sati leta po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) iz stava c) tačka 1); i
2) u toku prethodnih 90 dana na odgovarajućoj klasi ili tipu aviona:
(i) 3 poletanja i sletanja noću, u uslovima koji odgovaraju letu koji se obavlja sa jednim pilotom; ili
(ii) proveru noćnog poletanja i sletanja.
e) Za letenje helikopterom, po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), pilot mora da ostvari:
1) ukupan nalet od 25 sati po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), u odgovarajućoj sredini u kojoj se obavlja let; i
2) 25 sati naleta u ulozi jednog pilota na određenom tipu helikoptera, koji je odobren za letenje sa jednim pilotom po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), od čega 10 sati može da bude obavljeno pod nadzorom, uključujući 5 sektora letenja pod nadzorom, na liniji, po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), uz upotrebu procedura za letenje sa jednim pilotom; i
3) u toku prethodnih 90 dana:
(i) 5 letova po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) u ulozi jednog pilota, uključujući 3 instrumentalna prilaza obavljena helikopterom koji je odobren za ove svrhe; ili
(ii) proveru instrumentalnog prilaza po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), u ulozi jednog pilota na odgovarajućem tipu helikoptera, trenažeru letenja (FTD) ili uređaju za potpuno simuliranje letenja (FFS).
ORO.FC.205 Obuka za vođu vazduhoplova
a) Za letove avionom i helikopterom, obuka za vođu vazduhoplova obuhvata:
1) obuku na uređaju za simuliranje letenja (FSTD), koja podrazumeva praktičnu obuku na liniji (LOFT) i/ili obuku u letu;
2) proveru stručnosti u ulozi vođe vazduhoplova, koju vrši operater;
3) obuku o dužnostima vođe vazduhoplova;
4) obuku na liniji u ulozi vođe vazduhoplova pod nadzorom, u trajanju od:
(i) 10 sektora, ako je reč o avionima; i
(ii) 10 sati, uključujući najmanje 10 sektora, ako je reč o helikopterima.
5) proveru na liniji u ulozi vođe vazduhoplova i pokazivanje odgovarajućeg znanja o rutama ili područjima letenja, aerodromima, uključujući i alternativne aerodrome, sredstvima i procedurama koji se koriste; i
6) obuku za unapređenje rada posade.
ORO.FC.215 Osnovna obuka za unapređenje rada posade (CRM) koju sprovodi operater
a) Član letačke posade mora da završi osnovnu obuku za unapređenje rada posade (CRM) pre nego što započne letenje bez nadzora na liniji.
b) Osnovnu obuku za unapređenje rada posade (CRM) vrši najmanje jedan odgovarajuće osposobljeni predavač za unapređenje rada posade, kome za pojedine specifične oblasti, mogu pomagati stručna lica za te oblasti.
c) Ako član letačke posade nije prethodno završio teorijsku obuku iz oblasti ljudskog faktora u nivou koji se zahteva za sticanje dozvole transportnog pilota (ATPL), obavezan je da, pre osnovne obuke za unapređenje rada posade ili uz ovu obuku, završi teorijsku obuku iz ljudskih mogućnosti i ograničenja, koju sprovodi operater po programu obuke za sticanje dozvole transportnog pilota, kako je navedeno u Aneksu I (Part-FCL) Uredbe (EU) br. 1178/2011.
ORO.FC.220 Prelazna obuka i provera
a) Obuka za unapređenje rada posade (CRM) je sastavni deo prelazne obuke koju sprovodi operater.
b) Po započinjanju prelazne obuke, članu letačke posade se ne smeju dodeliti letačke dužnosti na drugom tipu ili klasi vazduhoplova, sve do završetka obuke ili njene obustave. Članovima posade koji lete samo na avionima sa performansama klase B mogu da budu dodeljene letačke dužnosti na drugim tipovima aviona sa performansama klase B, u toku prelazne obuke, onoliko koliko je to neophodno za obavljanje saobraćaja.
c) Trajanje prelazne obuke člana letačke posade koju sprovodi operater određuje se na osnovu standarda koji se odnose na osposobljenost i iskustvo, a koji su navedeni u operativnom priručniku, uzimajući u obzir prethodne obuke i iskustvo.
d) Član letačke posade mora da završi:
1) proveru stručnosti koju sprovodi operater i obuku i proveru u vezi bezbednosne opreme i opreme koja se koristi u slučaju opasnosti, pre započinjanja letenja pod nadzorom na liniji (LIFUS); i
2) proveru na liniji nakon završetka letenja na liniji pod nadzorom. Za avione sa performansama klase B, letenje pod nadzorom na liniji (LIFUS) se može obaviti na bilo kom avionu odgovarajuće klase.
e) U slučaju aviona, piloti koji imaju stečeno ovlašćenje za letenje na tipu aviona na osnovu obuke sprovedene samo na simulatoru (ZFTT) moraju da:
1) započnu letenje pod nadzorom na liniji najkasnije 21 dan od završetka praktičnog ispita ili nakon odgovarajuće obuke koju je sproveo operater. Sadržaj ove obuke navodi se u operativnom priručniku.
2) obave 6 poletanja i sletanja na uređaju za simuliranje leta (FSTD) najkasnije 21 dan od završetka praktičnog ispita, pod nadzorom instruktora za tip aviona (TRI(A)) koji sedi na drugom pilotskom sedištu. Broj poletanja i sletanja može da bude umanjen ako su određene olakšice u podacima dobijenim na osnovu Uredbe (EZ) br. 1702/2003. Ako se ova poletanja i sletanja ne obave u roku od 21 dana, operater je dužan da sprovede obuku za obnovu znanja. Sadržaj ove obuke navodi se u operativnom priručniku.
3) obave prva četiri poletanja i sletanja pri letenju pod nadzorom na liniji (LIFUS) u avionu, pod nadzorom instruktora za tip aviona (TRI(A)). Broj poletanja i sletanja može da bude umanjen ako su određene olakšice u podacima dobijenim na osnovu Uredbe (EZ) br. 1702/2003.
ORO.FC.230 Periodična obuka i provera
a) Svaki član letačke posade mora da završi periodičnu obuku i proveru koja odgovara tipu ili varijanti vazduhoplova na kome leti.
b) Provera stručnosti koju sprovodi operater
1) Svaki član letačke posade mora da završi proveru stručnosti koju sprovodi operater u uobičajenom sastavu posade, kako bi pokazao osposobljenost za vršenje uobičajenih postupaka, vanrednih postupaka i postupaka u slučaju opasnosti.
2) Ako član letačke posade obavlja letove po pravilima za instrumentalno letenje, provera stručnosti koju sprovodi operater se vrši bez spoljnih vizuelnih orijentira, ako je to odgovarajuće.
3) Period važenja provere stručnosti koju sprovodi operater je 6 kalendarskih meseci. Za letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje, avionima sa performansama klase B, tokom sezone koja nije duža od 8 uzastopnih meseci, dovoljno je obaviti jednu proveru stručnosti koju sprovodi operater. Provera stručnosti mora da se obavi pre nego što se započne obavljanje javnog avio-prevoza.
4) Član letačke posade koji obavlja letove danju, duž ruta na kojima se navođenje obavlja po vizuelnim orijentirima na zemlji, helikopterom koji nije složeni motorni vazduhoplov, može da obavi proveru stručnosti koju sprovodi operater na samo jednom od odgovarajućih tipova za koje poseduje ovlašćenje. Provera stručnosti koju sprovodi operater obavlja se svaki put na onom tipu helikoptera koji najduže nije bio korišćen za proveru stručnosti. Odgovarajući tipovi helikoptera, koji se mogu grupisati za potrebe provere stručnosti koju sprovodi operater, navode se u operativnom priručniku.
5) Izuzetno od ORO.FC.145 stav a) tačka 2), za letove helikoptera koji nisu složeni motorni, koji se obavljaju danju, duž ruta na kojima se navođenje obavlja po vizuelnim orijentirima na zemlji i za letove aviona sa performansama klase B, proveru može da vrši odgovarajuće osposobljeni vođa vazduhoplova koga je odredio operater, a koji je obučen za primenu načela unapređenja rada posade (CRM) i za ocenu CRM veština. Operater je dužan da obavesti nadležnu vlast o licima koje je odredio.
c) Provera na liniji
1) Član letačke posade mora da završi proveru na liniji koja se obavlja u vazduhoplovu, kako bi pokazao osposobljenost za obavljanje uobičajenih letova na liniji, koji su opisani u operativnom priručniku. Period važenja provere na liniji je 12 kalendarskih meseci.
2) Izuzetno od ORO.FC.145 stav a) tačka 2), provere na liniji može da vrši odgovarajuće osposobljen vođa vazduhoplova, koga je odredio operater i koji je obučen za primenu načela unapređenja rada posade (CRM) i za ocenu CRM veština.
d) Obuka i provera u vezi bezbednosne opreme i opreme koja se koristi u slučaju opasnosti
Član letačke posade mora da završi obuku i proveru o mestu na kome je smeštena i upotrebi kompletne bezbednosne opreme i opreme koja se koristi u slučaju opasnosti, a koja se nalazi u vazduhoplovu. Period važenja provere u vezi bezbednosne opreme i opreme koja se koristi u slučaju opasnosti je 12 kalendarskih meseci.
e) Obuka za unapređenje rada posade (CRM)
1) Elementi obuke za unapređenje rada posade (CRM) su sastavni deo svih odgovarajućih faza prelazne obuke.
2) Član letačke posade mora da pohađa posebnu modularnu obuku za unapređenje rada posade (CRM). Sve važne teme obuke za unapređenje rada posade (CRM) moraju da budu raspoređene što ravnomernije i obrađene u periodu od tri godine.
f) Član letačke posade mora najmanje svakih 12 kalendarskih meseci da pohađa obuku na zemlji i letačku obuku koja može da se obavi na uređaju za simuliranje leta (FSTD) ili u vazduhoplovu, ili kombinovano.
g) Period važenja iz stava b) tačka 3), st. c) i d) se računa od kraja onog meseca u kome je provera sprovedena.
h) Ako su zahtevane obuke i provere sprovedene u poslednja 3 meseca perioda važenja prethodne obuke, novi period važenja se računa od datuma isticanja važenja prethodne obuke.
ORO.FC.235 Osposobljenost pilota za letenje sa bilo kojeg pilotskog sedišta
a) Vođa vazduhoplova čije dužnosti zahtevaju obavljanje leta sa bilo kojeg pilotskog sedišta i obavljanje dužnosti kopilota ili vođa vazduhoplova koji sprovodi obuku ili proveru, mora da završi dodatnu obuku i proveru, kao što je navedeno u operativnom priručniku. Provera može da se sprovede zajedno sa proverom stručnosti koju vrši operater, a koja je propisana u ORO.FC.230 stav b).
b) Dodatna obuka i provera moraju da obuhvate najmanje sledeće:
1) otkaz motora u toku poletanja;
2) prilaz i neuspeli prilaz sa otkazom jednog motora; i
3) sletanje sa otkazom jednog motora.
c) U slučaju helikoptera, vođa vazduhoplova mora da završi proveru stručnosti naizmenično sa levog i sa desnog sedišta, pod uslovom da pri kombinovanoj proveri stručnosti za ovlašćenje za letenje na tipu i proveri stručnosti koju sprovodi operater, vođa vazduhoplova završava svoju obuku ili proveru sa sedišta na kome uobičajeno sedi.
d) Prilikom obuke o postupcima u slučaju otkaza motora, koja se sprovodi u vazduhoplovu, otkaz motora mora da bude simuliran.
e) Pri obavljanju leta sa sedišta predviđenog za kopilota, provere navedene u ORO.FC.230 za letenje sa sedišta vođe vazduhoplova moraju da budu važeće i ažurne.
f) Pilot koji zamenjuje vođu vazduhoplova mora, istovremeno sa proverom stručnosti koju sprovodi operater, a koja je propisana u ORO.FC.230 stav b), da pokaže i uvežbanost u sprovođenju postupaka i procedura koji ne spadaju u njegove uobičajene dužnosti i odgovornosti. Ako ne postoje značajne razlike u postupcima koji se obavljaju sa levog i desnog sedišta, vežba može da bude obavljena sa bilo kojeg sedišta.
g) Pilot koji nije vođa vazduhoplova, a obavlja dužnosti sa sedišta namenjenog za vođu vazduhoplova, mora istovremeno sa proverom stručnosti koju sprovodi operater i koja je navedena u ORO.FC.230 stav b) da pokaže uvežbanost u sprovođenju postupaka i procedura za koje je odgovoran vođa vazduhoplova koji ima ulogu pilota koji prati obavljanje leta. Ako ne postoje značajne razlike u postupcima koji se obavljaju sa levog ili desnog sedišta, vežba može da bude obavljena sa bilo kojeg sedišta.
ORO.FC.240 Letenje na više tipova ili varijanti vazduhoplova
a) Procedure ili operativna ograničenja za letenje na više tipova ili varijanti vazduhoplova, koji su navedeni u operativnom priručniku i koje je odobrila nadležna vlast, obuhvataju:
1) minimalno iskustvo članova letačke posade;
2) minimalno iskustvo na jednom tipu ili varijanti vazduhoplova stečeno pre započinjanja obuke za letenje na drugom tipu i varijanti;
3) postupak kojim se član letačke posade, koji je osposobljen za jedan tip ili varijantu vazduhoplova, obučava i osposobljava za drugi tip ili varijantu; i
4) sve primenljive zahteve koji se odnose na skorašnje iskustvo za svaki tip ili varijantu vazduhoplova.
b) Ako član letačke posade leti i helikopterom i avionom, letenje mora da bude ograničeno samo na jedan tip aviona i jedan tip helikoptera.
c) Stav a) se ne primenjuje na letove koji se obavljaju avionima sa performansama klase B, ako je reč o klasi aviona sa klipnim motorima koja zahteva jednog pilota, a let se obavlja danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR). Stav b) se ne primenjuje na letove koji se obavljaju avionima sa performansama klase B, ako je reč o klasi aviona sa klipnim motorima koja zahteva jednog pilota.
ORO.FC.A.245 Alternativni program obuke i osposobljavanja
a) Operater aviona koji poseduje odgovarajuće iskustvo može alternativnim programom obuke i osposobljavanja (ATQP), koji je odobrila nadležna vlast, da zameni jedan ili više zahteva koji se odnose na obuku i proveru letačke posade:
1) SPA.LVO.120 u delu obuke i osposobljavanja letačke posade;
2) prelaznu obuku i provere;
3) obuku za razlike i obuku za upoznavanje;
4) obuku za vođu vazduhoplova;
5) periodičnu obuku i proveru; i
6) obuku za letenje na više tipova ili varijanti aviona.
b) Alternativni program obuke i osposobljavanja (ATQP) sadrži obuku i proveru kojima se uspostavlja i održava najmanje onaj nivo stručnosti koji se stiče primenom ORO.FC.220 i ORO.FC.230. Pre izdavanja odobrenja nadležne vlasti za primenu alternativnog programa obuke i osposobljavanja (ATQP) mora se dokazati nivo osposobljenosti i stručnosti letačke posade.
c) Operater koji podnosi zahtev za odobrenje alternativnog programa obuke i osposobljavanja (ATQP), dužan je da nadležnoj vlasti dostavi plan primene, uključujući i opis nivoa osposobljenosti i stručnosti letačke posade koji treba da se postigne.
d) Uz provere koje se zahtevaju u ORO.FC.230 i FCL.060 Aneksa I (Part-FCL) Uredbe (EU) br. 1178/2011, svaki član letačke posade mora da završi procenu na liniji (LOE), koja se sprovodi na uređaju za simuliranje leta (FSTD). Period važenja procene na liniji (LOE) je 12 kalendarskih meseci. Period važenja se računa od kraja meseca u kome je provera sprovedena. Ako je procena na liniji (LOE) sprovedena u poslednja tri meseca perioda važenja, novi period važenja se računa od datuma isteka prethodnog perioda važenja.
e) Posle dve godine primene odobrenog alternativnog programa obuke i osposobljavanja (ATQP) operater može, ako odobri nadležna vlast, da produži period važenja provera koji je naveden u ORO.FC.230, i to:
1) za proveru stručnosti koju sprovodi operater, na 12 kalendarskih meseci. Period važenja se računa od kraja meseca kada je provera sprovedena. Ako je provera sprovedena u poslednja tri meseca perioda važenja, novi period važenja se računa od datuma isteka prethodnog perioda važenja.
2) za proveru na liniji, na 24 kalendarska meseca. Period važenja se računa od kraja meseca kada je provera sprovedena. Ako je provera sprovedena u poslednjih šest meseci perioda važenja, novi period važenja se računa od datuma isteka prethodnog perioda važenja.
3) za proveru u vezi bezbednosne opreme i opreme koja se koristi u slučaju opasnosti, na 24 kalendarska meseca. Ako je provera sprovedena u poslednjih šest meseci perioda važenja, novi period važenja se računa od datuma isteka prethodnog perioda važenja.
ORO.FC.A.250 Vođa vazduhoplova sa dozvolom profesionalnog pilota aviona (CPL(A))
a) Imalac dozvole profesionalnog pilota aviona (CPL(A)) sme da obavlja dužnosti vođe vazduhoplova u javnom avio-prevozu u avionu predviđenom za jednog pilota:
1) kada prevozi putnike letom koji se obavlja po pravilima za vizuelno letenje (VFR), izvan poluprečnika od 50 NM (90 km) od aerodroma polaska, ako ima najmanje 500 sati naleta na avionima ili ima važeće ovlašćenje za instrumentalno letenje; ili
2) kada leti na višemotornom tipu aviona, po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), ako ima najmanje 700 sati naleta na avionima, od čega 400 sati mora da bude u ulozi vođe vazduhoplova. U pomenuti nalet mora da se uračuna 100 sati leta po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) i 40 sati leta višemotornim avionima. Navedenih 400 sati leta u ulozi vođe vazduhoplova može da bude zamenjeno vremenom leta ostvarenim u ulozi kopilota ako je u operativnom priručniku utvrđen sistem višečlane posade, pri čemu se dva sata leta u ulozi kopilota smatra kao jedan sat leta u ulozi vođe vazduhoplova.
b) Stav a) tačka 1) se ne primenjuje na letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR), avionima sa performansama klase B.
ORO.FC.H.250 Vođa vazduhoplova sa dozvolom profesionalnog pilota helikoptera (CPL(H))
a) Imalac dozvole profesionalnog pilota helikoptera (CPL(H)) sme da obavlja dužnosti vođe vazduhoplova u javnom avio-prevozu u helikopteru predviđenim za jednog pilota:
1) kada leti po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), ako ima najmanje 700 sati ukupnog naleta ostvarenog na helikopterima, od čega 300 sati mora da bude u ulozi vođe vazduhoplova. U pomenuti nalet mora da se uračuna 100 sati leta po pravilima za instrumentalno letenje (IFR). Navedenih 300 sati leta u ulozi vođe vazduhoplova može da bude zamenjeno vremenom leta ostvarenim u ulozi kopilota ako je u operativnom priručniku utvrđen sistem višečlane posade, pri čemu se dva sata leta u ulozi kopilota smatra kao jedan sat leta u ulozi vođe vazduhoplova;
2) kada leti noću, u uslovima meteorološke vidljivosti (VMC), ako ima:
(i) važeće ovlašćenje za instrumentalno letenje; ili
(ii) 300 sati naleta na helikopterima, od čega 100 sati ostvarenih u ulozi vođe vazduhoplova i 10 sati noćnog leta u ulozi pilota koji obavlja let.
KABINSKA POSADA
ORO.CC.005 Obim primene
U ovoj glavi se utvrđuju zahtevi koje je dužan da ispuni operater koji obavlja delatnost vazduhoplovima sa kabinskom posadom.
ODELJAK 1
Opšti zahtevi
ORO.CC.100 Broj i sastav kabinske posade
a) Broj i sastav kabinske posade određuje se u skladu sa tačkom 7.a Aneksa IV Uredbe (EZ) br. 216/2008, uzimajući u obzir operativne faktore ili okolnosti za određeni let koji treba da se obavi. Za letove vazduhoplova koji imaju maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) veći od 19 mora da bude određen najmanje jedan član kabinske posade, ako se prevozi jedan ili više putnika.
b) Za ispunjavanje zahteva iz stava a), minimalni broj članova kabinske posade mora da bude veći:
1) od broja članova kabinske posade koji je utvrđen u postupku sertifikacije vazduhoplova, u skladu sa sertifikacionim zahtevima, u zavisnosti od konfiguracije kabine vazduhoplova koju koristi operater; ili
2) ako broj članova kabinske posade nije utvrđen na osnovu tačke 1) ovog stava, broj članova kabinske posade koji je utvrđen u postupku sertifikacije vazduhoplova za najveći sertifikovani broj putničkih sedišta može da se umanji za po jednog člana na svakih 50 sedišta manje u kabini u odnosu na najveći sertifikovani broj putničkih sedišta; ili
3) od jednog člana kabinske posade na svakih 50 ili ostatak do 50 ugrađenih putničkih sedišta u istoj kabini vazduhoplova koga koristi operater.
c) Za letove za koje je predviđena višečlana kabinska posade, operater određuje jednog člana kabinske posade koji je odgovoran pilotu koji upravlja vazduhoplovom/vođi vazduhoplova.
ORO.CC.110 Uslovi za dodelu dužnosti
a) Članu kabinske posade mogu da se dodele dužnosti u vazduhoplovu:
1) ako ima najmanje 18 godina;
2) ako je u skladu sa Aneksom IV (Part-MED) Uredbe (EU) br. 1178/2011 ocenjen kao fizički i mentalno sposoban za bezbedno obavljanje dužnosti i izvršavanje obaveza; i
3) ako je uspešno završio sve primenljive obuke i provere koje su propisane u ovoj glavi, kao i ako je osposobljen da obavlja dodeljene dužnosti u skladu sa procedurama navedenim u operativnom priručniku.
b) Pre dodele dužnosti članu kabinske posade koji radi honorarno ili sa nepunim radnim vremenom, operater je dužan da utvrdi da li su ispunjeni svi zahtevi iz ove glave, uzimajući u obzir sve poslove koje je član kabinske posade obavljao kod drugog operatera, kako bi utvrdio:
1) ukupan broj tipova ili varijanti vazduhoplova u kojima je obavljao dužnosti; i
2) primenjivo ograničenje u pogledu vremena letenja, radnog vremena i vremena odmora.
c) Aktivni članovi kabinske posade, kao i njihove dužnosti u vezi sa bezbednošću putnika i leta, moraju da budu jasno predstavljeni putnicima.
ORO.CC.115 Sprovođenje obuka i provera
a) Operater utvrđuje plan i program za svaku vrstu obuke, u skladu sa primenljivim zahtevima iz ove glave i Aneksa V (Part-CC) Uredbe (EU) br. 290/2012, kada je to odgovarajuće, kako bi obuhvatio dužnosti i odgovornosti koje izvršavaju članovi kabinske posade.
b) Svaka obuka obuhvata teorijsku i praktičnu nastavu, koja se sprovodi individualno ili grupno, u zavisnosti od teme koja se obrađuje, kako bi članovi kabinske posade postigli i održavali odgovarajući nivo stručnosti, u skladu sa ovom glavom.
c) Svaka obuka mora da bude:
1) sprovedena na definisan i realističan način; i
2) sprovedena od strane lica koja su odgovarajuće osposobljena za oblast koja se obrađuje.
d) U toku ili odmah nakon završetka svih obuka zahtevanih u ovoj glavi, član kabinske posade podleže proveri iz svih elemenata odgovarajućeg programa obuke, osim iz obuke za unapređenje rada posade (CRM). Provere vrše lica koja su odgovarajuće osposobljena da utvrde da li je član kabinske posade postigao i da li održava zahtevani nivo stručnosti.
e) Obuku za unapređenje rada posade (CRM) i nastavu iz CRM modula, ukoliko je to primenljivo, sprovodi instruktor za unapređenje rada posade (CRM), za kabinsku posadu. Ako su elementi obuke za unapređenje rada posade (CRM) sastavni delovi drugih obuka, instruktor za unapređenje rada posade (CRM), za kabinsku posadu, rukovodi definisanjem i primenom nastavnog plana.
ORO.CC.120 Osnovna obuka
a) Novi polaznik, koji još uvek ne poseduje važeću dozvolu kabinskog osoblja izdatu u skladu sa Aneksom V (Part-CC) Uredbe (EU) br. 290/2012, obavezan je da:
1) završi osnovnu obuku, kako je definisano u CC.TRA.220 navedenog Aneksa; i
2) položi odgovarajući ispit pre započinjanja druge obuke koja se zahteva u ovoj glavi.
b) Elementi programa osnovne obuke mogu se kombinovati sa obukom za prvi tip vazduhoplova i sa prelaznom obukom koju sprovodi operater, pod uslovom da su ispunjeni zahtevi iz CC.TRA.220, kao i da su svi ti elementi evidentirani kao elementi osnovne obuke u evidenciji o obuci kabinske posade.
ORO.CC.125 Obuka za određeni tip vazduhoplova i prelazna obuka koju sprovodi operater
a) Svaki član kabinske posade mora da završi odgovarajuću obuku za određeni tip vazduhoplova, prelaznu obuku koju sprovodi operater, kao i odgovarajuće provere:
1) pre nego što ga operater prvi put odredi da obavlja dužnosti člana kabinske posade ili
2) pre nego što mu operater dodeli obavljanje dužnosti na drugom tipu vazduhoplova.
b) Prilikom utvrđivanja plana i programa obuke za određeni tip vazduhoplova i prelazne obuke, operater je dužan da obuhvati, ako je moguće, obavezne elemente za odgovarajući tip koji su navedeni u podacima ustanovljenim u skladu sa Uredbom (EZ) br. 1702/2003.
c) Program obuke za određeni tip vazduhoplova obuhvata:
1) obuku i praksu na odgovarajućim uređajima za obuku ili na vazduhoplovu; i
2) najmanje sledeće elemente obuke za određeni tip vazduhoplova:
(i) opis vazduhoplova koji je relevantan za dužnosti kabinske posade;
(ii) bezbednosnu opremu i ugrađene sisteme koji su relevantni za dužnosti kabinske posade;
(iii) rukovanje i stvarno otvaranje, od strane svakog člana kabinske posade, svakog tipa ili varijante vrata ili izlaza koji se koriste u uobičajenim okolnostima i vrata ili izlaza za slučaj opasnosti, u uobičajenom režimu rada i u režimu rada slučaju opasnosti;
(iv) demonstraciju korišćenja drugih izlaza, uključujući prozore u pilotskoj kabini;
(v) opremu za zaštitu od vatre i dima, ako je ugrađena;
(vi) obuku za evakuaciju uz primenu tobogana, ako su ugrađeni; i
(vii) korišćenje sedišta, sistema za vezivanje i sistema za snabdevanje kiseonikom, u slučaju onesposobljenosti pilota.
d) Prelazna obuka koju sprovodi operater za svaki tip vazduhoplova koji koristi mora da:
1) obuhvati obuku i praksu na odgovarajućim uređajima za obuku ili na vazduhoplovu;
2) za članove kabinske posade kojima operater prvi put dodeljuje dužnosti - obuhvati obuku iz uobičajenih postupaka koje primenjuje operater;
3) obuhvati najmanje sledeće specifične elemente obuke za određeni tip vazduhoplova na kojem će obavljati dužnosti:
(i) opis konfiguracije kabine;
(ii) mesto na kome je smeštena, uzimanje i upotrebu prenosive bezbednosne opreme i opreme koja se koristi u slučaju opasnosti, a nalazi se u vazduhoplovu;
(iii) sve uobičajene postupke i postupke u slučaju opasnosti;
(iv) postupanje sa putnicima i kontrolu nad grupom putnika;
(v) obuku za postupanje u slučaju vatre i dima, uključujući korišćenje opreme za gašenje vatre i zaštitne opreme, koja odgovara onoj opremi koja se nalazi u vazduhoplovu;
(vi) postupke evakuacije;
(vii) postupke u slučaju onesposobljenosti pilota;
(viii) odgovarajuće zahteve i postupke iz oblasti obezbeđivanja; i
(ix) obuku za unapređenje rada posade.
ORO.CC.130 Obuka za razlike
a) Uz obuku navedenu u ORO.CC.125, član kabinske posade mora da završi odgovarajuću obuku i proveru koja obuhvata sve razlike, pre nego što mu budu dodeljene dužnosti na:
1) varijanti onog tipa vazduhoplova na kojem obavlja dužnosti; ili
2) na tipu ili varijanti vazduhoplova na kojem obavlja dužnosti, ali koji se razlikuje u pogledu:
(i) bezbednosne opreme;
(ii) mesta na kome je smeštena bezbednosna oprema i oprema koja se koristi u slučaju opasnosti; ili
(iii) uobičajenih postupaka i postupaka u slučaju opasnosti.
b) Program obuke za razlike mora da:
1) bude određen, po potrebi, na osnovu upoređivanja programa obuka koje je završio član kabinske posade, u skladu sa ORO.CC.125 st. c) i d), za odgovarajući tip vazduhoplova; i
2) obuhvati obuku i praksu na odgovarajućem uređaju za obuku ili na vazduhoplovu, u zavisnosti od delova obuke za razlike koji se sprovode.
c) Prilikom utvrđivanja plana i programa obuke za razlike za varijantu tipa vazduhoplova koji koristi, operater je dužan da obuhvati, ako je primenljivo, obavezne elemente za odgovarajući tip vazduhoplova ili njegove varijante, kako je određeno u podacima ustanovljenim u skladu sa Uredbom Komisije (EZ) br. 1702/2003.
ORO.CC.135 Upoznavanje
Posle završetka obuke za određeni tip vazduhoplova i prelazne obuke operatera za određeni tip vazduhoplova, član kabinske posade mora, pod nadzorom, da završi odgovarajuće upoznavanje sa tipom vazduhoplova na kome će obavljati dužnosti, pre nego što postane jedan od članova minimalnog broja kabinske posade, koji je određen u skladu sa ORO.CC.100.
ORO.CC.140 Periodična obuka
a) Svaki član kabinske posade dužan je da završi godišnju periodičnu obuku i proveru.
b) Periodična obuka obuhvata aktivnosti koje se dodeljuju svakom članu kabinske posade pri uobičajenim postupcima i postupcima u slučaju opasnosti, kao i vežbe koje su relevantne za tip i/ili varijantu vazduhoplova na kojima obavlja dužnosti.
c) Elementi obuke za određeni tip vazduhoplova:
1) Periodična obuka sadrži godišnje pokazne vežbe koje obavlja svaki član kabinske posade, kojima se prikazuje korišćenje svakog tipa ili varijante vrata i izlaza koji se koriste u uobičajenim okolnostima i za evakuaciju putnika u slučaju opasnosti.
2) Periodična obuka, u razmacima od najviše tri godine, dodatno obuhvata:
(i) obuku koja se sprovodi na uređaju za obuku ili na vazduhoplovu, a odnosi se na rukovanje i stvarno otvaranje, od strane svakog člana kabinske posade, svakog tipa ili varijante izlaza koji se koriste u uobičajenim okolnostima i u slučaju opasnosti, u uobičajenom režimu rada i režimu rada u slučaju opasnosti.
(ii) obuku na uređaju za obuku ili na vazduhoplovu, a odnosi se na stvarno rukovanje sigurnosnim vratima pilotske kabine, koje vrši svaki član kabinske posade, u uobičajenom režimu rada i režimu rada u slučaju opasnosti i rukovanje sedištem i sistemom za vezivanje, kao i praktičnu demonstraciju korišćenja opreme za snabdevanje kiseonikom u slučaju onesposobljenosti pilota;
(iii) demonstraciju upotrebe svih drugih izlaza, uključujući i prozore u pilotskoj kabini; i
(iv) demonstraciju upotrebe čamaca ili tobogana - čamaca, ako su ugrađeni u vazduhoplov.
d) Posebni elementi obuke operatera:
1) Godišnja periodična obuka obuhvata:
(i) za svakog člana kabinske posade:
(A) mesto na kome je smeštena i rukovanje ugrađenom bezbednosnom opremom i opremom koja se koristi u slučaju opasnosti, a koja je ugrađena ili se nalazi u vazduhoplovu; i
(B) navlačenje prsluka za spasavanje, upotrebu prenosive opreme za kiseonik i zaštitne opreme za disanje (PBE);
(ii) smeštaj stvari u putničkoj kabini;
(iii) postupanje u slučaju kontaminacije površine vazduhoplova;
(iv) postupke u slučaju opasnosti;
(v) postupke evakuacije;
(vi) pregled nezgoda i udesa;
(vii) unapređenje rada posade;
(viii) aspekte vazduhoplovne medicine i prve pomoći, uključujući odgovarajuću opremu;
(ix) postupke obezbeđivanja.
2) Periodična obuka, u razmacima od najviše tri godine, dodatno sadrži:
(i) upotrebu pirotehničkih sredstava (stvarnih ili onih koji su namenjeni za obuku);
(ii) praktičnu demonstraciju upotrebe listi provere koje koriste članovi letačke posade;
(iii) realnu i praktičnu obuku za korišćenje opreme za gašenje požara koja odgovara onoj koja se nalazi u vazduhoplovu, uključujući i korišćenje zaštitne odeće; i
(iv) za svakog člana kabinske posade:
(A) gašenje vatre koja je karakteristična za požare u unutrašnjosti vazduhoplova; i
(B) navlačenje i upotreba zaštitne opreme za disanje (PBE) u zatvorenom prostoru u kome se simulira ispunjenost dimom.
e) Periodi važenja:
1) Period važenja godišnje periodične obuke je 12 kalendarskih meseci, računajući od kraja meseca u kome je sprovedena provera;
2) Ako su periodična obuka i provera iz stava a) sprovedene u poslednja 3 kalendarska meseca važenja, novi period važenja se računa od dana isteka prethodnog perioda važenja;
3) Za dodatne elemente obuke koji se sprovode svake tri godine, a koji su navedeni u stavu c) tačka 2) i stavu d) tačka 2), period važenja je 36 kalendarskih meseci, računajući od kraja meseca kada je sprovedena provera.
ORO.CC.145 Obuka za obnovu znanja
a) Ako član kabinske posade u toku prethodnih 6 meseci važenja poslednje odgovarajuće obuke i provere:
1) nije obavljao letačke dužnosti, dužan je da pre nego što mu ponovo budu dodeljene dužnosti, završi obuku za obnovu znanja i proveru za svaki tip vazduhoplova na kome leti; ili
2) nije obavljao letačke dužnosti na određenom tipu vazduhoplova, dužan je da pre nego što mu ponovo budu dodeljene dužnosti, završi za taj tip vazduhoplova:
(i) obuku za obnovu znanja i proveru; ili
(ii) dva leta u cilju upoznavanja, u skladu sa ORO.CC.135.
b) Program obuke za obnovu znanja za svaki tip vazduhoplova obuhvata najmanje:
1) postupke u slučaju opasnosti;
2) postupke za evakuaciju;
3) rukovanje i stvarno otvaranje, koje obavlja svaki član kabinske posade, svakog tipa ili varijante izlaza koji se koriste u uobičajenim okolnostima i izlaza za slučaj opasnosti, kao i vrata pilotske kabine, u uobičajenom režimu rada ili u režimu rada u slučaju opasnosti;
4) demonstraciju korišćenja drugih izlaza, uključujući prozore u pilotskoj kabini; i
5) mesto na kome je smeštena i rukovanje odgovarajućom bezbednosnom opremom i opremom koja se koristi u slučaju opasnosti, a koja je ugrađena ili se nalazi u vazduhoplovu.
c) Operater može da odluči da obuku za obnovu znanja zameni periodičnom obukom ukoliko član kabinske posade započinje ponovo da obavlja letačke dužnosti u toku važenja poslednje periodične obuke i provere. Ako je period važenja istekao, obuka za obnovu znanja može da bude zamenjena jedino obukom za određeni tip vazduhoplova i prelaznom obukom koju sprovodi operater, a koja je navedena u ORO.CC.125.
ODELJAK 2
Dodatni zahtevi za obavljanje javnog avio-prevoza
ORO.CC.200 Stariji član kabinske posade
a) Ako kabinska posada mora da bude višečlana, ona mora da obuhvati i starijeg člana kabinske posade, koga određuje operater.
b) Za starijeg člana kabinske posade operater može da odredi samo onog člana kabinske posade:
1) koji ima najmanje godinu dana radnog iskustva kao član kabinske posade; i
2) koji je uspešno završio obuku za starijeg člana kabinske posade i odgovarajuću proveru.
c) Obuka za starijeg člana kabinske posade obuhvata dužnosti i odgovornosti starijeg člana kabinske posade, uključujući:
1) informisanje pre leta;
2) saradnja sa članovima posade;
3) pregled zahteva operatera i propisa;
4) izveštavanje o udesima i nezgodama;
5) ljudski faktor i unapređenje rada posade (CRM) i
6) ograničenje radnog vremena i vremena letenja, kao i zahteve u pogledu odmora.
d) Stariji član kabinske posade odgovoran je vođi vazduhoplova za obavljanje i koordinaciju uobičajenih postupaka i postupaka u slučaju opasnosti koji su navedeni u operativnom priručniku, uključujući, u svrhu bezbednosti i obezbeđivanja, i prekid obavljanja onih poslova koji nemaju uticaja na bezbednost.
e) Operater je dužan da utvrdi postupke za izbor člana kabinske posade koji, po svojim kvalifikacijama, može da preuzme ulogu starijeg člana kabinske posade ako određeni stariji član kabinske posade postane nesposoban za rad. O izmenama utvrđenih postupaka obaveštava se vazduhoplovna vlast.
ORO.CC.205 Smanjenje broja članova kabinske posade za vreme postupaka na zemlji i u slučaju nepredviđenih okolnosti
a) Ako se u vazduhoplovu nalaze putnici, u putničkoj kabini mora da bude prisutan minimalni broj članova kabinske posade koji je propisan u ORO.CC.100.
b) Ako su ispunjeni uslovi navedeni u stavu c), ovaj broj može da bude umanjen:
1) u toku uobičajenih postupaka na zemlji, izuzev u toku točenja ili istakanja goriva kada se vazduhoplov nalazi na parking poziciji; ili
2) u slučaju nepredviđenih okolnosti, ako je smanjen broj putnika na letu. U ovom slučaju, posle završetka leta podnosi se izveštaj nadležnoj vlasti.
c) Uslovi:
1) u operativnom priručniku moraju da budu određeni postupci kojima se postiže isti nivo bezbednosti sa smanjenim brojem članova kabinske posade, naročito u slučaju evakuacije putnika;
2) smanjeni broj članova kabinske posade uključuje starijeg člana kabinske posade, u skladu sa ORO.CC.200;
3) na svakih 50 putnika ili dela od 50 putnika, u istoj kabini vazduhoplova, zahteva se prisustvo najmanje jednog člana kabinske posade; i
4) pri uobičajenim postupcima na zemlji, ako se radi o vazduhoplovu za koji se zahteva višečlana kabinska posada, broj koji je određen u skladu sa stavom c) tačka 3) uvećava se za po jednog člana kabinske posade za svaki par izlaza u slučaju opasnosti koji se nalaze u nivou poda putničke kabine.
ORO.CC.210 Dodatni uslovi za dodeljivanje dužnosti
Članovima kabinske posade mogu da budu dodeljene dužnosti i oni mogu da ih izvršavaju na određenom tipu ili varijanti vazduhoplova samo ako:
a) imaju važeću dozvolu kabinskog osoblja, izdatu u skladu sa Aneksom V (Part-CC) Uredbe (EU) br. 290/2012;
b) su stručno osposobljeni za tip ili varijantu, u skladu sa ovom glavom;
c) ispunjavaju druge primenjive zahteve iz ove glave i Aneksa IV (Deo-CAT); i
d) nose uniformu člana kabinske posade koju je odredio operater.
ORO.CC.215 Programi obuke i provere i odgovarajuća dokumentacija
a) Program i sadržaj obuke i provere, koji se zahtevaju ovom glavom, odobrava nadležna vlast i oni se navode u operativnom priručniku.
b) Nakon što član kabinske posade uspešno završi obuku i odgovarajuću proveru, operater je dužan da:
1) ažurira evidenciju o obavljenim obukama tog člana kabinske posade, u skladu sa ORO.MLR.115; i
2) dostavi članu kabinske posade listu sa ažuriranim rokovima važenja obuka i provera, koje se odnose na tip vazduhoplova ili varijantu vazduhoplova za koje je član kabinske posade osposobljen da leti.
ORO.CC.250 Letenje na više tipova ili varijanti vazduhoplova
a) Članu kabinske posade ne sme da se dodeli izvršavanje dužnosti na više od tri tipa vazduhoplova, osim uz odobrenje nadležne vlasti, kada članu kabinske posade može da bude dodeljeno izvršavanje dužnosti i na četvrtom tipu vazduhoplova, pod uslovom da su kod najmanje dva od tih tipova:
1) bezbednosna oprema, oprema za slučaj opasnosti, uobičajeni postupci i postupci u slučaju opasnosti, koji su specifični za određeni tip vazduhoplova, slični; i
2) uobičajeni postupci i postupci u slučaju opasnosti, koji ne zavise od tipa vazduhoplova, isti.
b) Za primenu stava a) i za obuku i osposobljavanje kabinske posade, operater je dužan da:
1) svaki vazduhoplov utvrdi kao tip ili varijantu uzimajući u obzir odgovarajuće podatke utvrđene na osnovu Uredbe (EZ) br. 1702/2003 za odgovarajući tip ili varijantu vazduhoplova, kada su ti podaci na raspolaganju; i
2) utvrdi varijante tipa vazduhoplova koje se smatraju različitim tipom, ako one nisu slične u pogledu:
(i) upotrebe izlaza u slučaju opasnosti;
(ii) mesta na kome je smeštena i vrste prenosive bezbednosne opreme i opreme za slučaj opasnosti;
(iii) postupaka u slučaju opasnosti, za određeni tip vazduhoplova.
ORO.CC.255 Letovi koji se obavljaju sa jednim članom kabinske posade
a) Operater je dužan da izvrši izbor, radno angažuje, izvrši obuku i proveri stručnost članova kabinske posade kojima se dodeljuju dužnosti na letovima koji se obavljaju sa jednim članom kabinske posade, u skladu sa kriterijumima koji se primenjuju na ovu vrstu letova.
b) Članovima kabinske posade koji nemaju prethodno iskustvo na letovima koji se obavljaju sa jednim članom kabinske posade može da bude dodeljeno obavljanje dužnosti na takvim letovima nakon što:
1) završe obuku iz stava c), uz ostale zahtevane obuke i provere iz ove glave;
2) uspešno završe proveru kojom se potvrđuje njihova stručnost za izvršavanje dužnosti i odgovornosti, u skladu sa postupcima navedenim u operativnom priručniku; i
3) na odgovarajućem tipu vazduhoplova obave letove za upoznavanje u trajanju od najmanje 20 sati i 15 sektora, pod nadzorom člana kabinske posade sa odgovarajućim iskustvom.
c) Dodatna obuka obuhvata, uz poseban osvrt na letove koji se obavljaju sa jednim članom kabinske posade, sledeće elemente:
1) odgovornost vođi vazduhoplova za obavljanje uobičajenih postupaka i postupaka u slučaju opasnosti;
2) značaj koordinacije i komunikacije sa letačkom posadom, naročito prilikom ophođenja sa putnicima koji su neprimerenog ponašanja i onima koji remete red;
3) pregled zahteva operatera i propisa;
4) dokumentaciju;
5) izveštavanje o udesima i nezgodama; i
6) ograničenje radnog vremena i vremena letenja, kao i zahteve u pogledu odmora.
TEHNIČKO OSOBLJE U SASTAVU POSADE PRI HEMS, HHO ILI NVIS LETOVIMA
ORO.TC.100 Obim primene
Ova glava sadrži zahteve koje mora da ispuni operater kada koristi vazduhoplov u kome se nalazi tehničko osoblje u sastavu posade, u javnom avio-prevozu za potrebe hitnih medicinskih letova (HEMS), letova uz korišćenje sistema za noćno osmatranje (NVIS) i letova helikoptera uz korišćenje helikopterske dizalice (HHO).
ORO.TC.105 Uslovi za dodelu dužnosti
a) Članovima tehničkog osoblja u sastavu posade u javnom avio-prevozu, pri NVIS, HEMS i HHO letovima, dodeljuje se dužnost samo:
1) ako imaju najmanje 18 godina;
2) ako su fizički i psihički sposobni da bezbedno izvršavaju dodeljene dužnosti i odgovornosti;
3) ako su završili zahtevane obuke za obavljanje dodeljenih dužnosti, koje su navedene u ovoj glavi; i
4) ako su provere pokazale da su sposobni za izvršenje svih dodeljenih dužnosti, u skladu sa postupcima navedenim u operativnom priručniku.
b) Pre dodele dužnosti članovima tehničkog osoblja u sastavu posade koji su samozaposleni i/ili rade honorarno ili sa nepunim radnim vremenom, operater je dužan da, uzimajući u obzir sve usluge koje član tehničkog osoblja obavlja kod drugog operatera, utvrdi da su ispunjeni primenljivi zahtevi iz ove glave, kako bi odredio:
1) ukupan broj tipova i varijanti vazduhoplova na kojima su leteli; i
2) primenljive zahteve u pogledu ograničenja radnog vremena i vremena letenja, kao i zahteve u pogledu odmora.
ORO.TC.110 Obuka i provera
a) Operater je dužan da utvrdi program obuke, u skladu sa primenljivim zahtevima iz ove glave, kako bi obuhvatio sve dužnosti i odgovornosti koje izvršava član tehničkog osoblja u sastavu posade.
b) Posle završetka osnovne obuke, prelazne obuke koju sprovodi operater, obuke za razlike i periodične obuke, član tehničkog osoblja podleže proveri kako bi pokazao osposobljenost u obavljanju uobičajenih postupaka i postupaka u slučaju opasnosti.
c) Obuku i proveru sprovode odgovarajuće osposobljena lica, koja imaju iskustvo u oblasti za koju vrše obuku. Operater je dužan da obavesti nadležnu vlast o licima koja sprovode provere.
ORO.TC.115 Osnovna obuka
Pre započinjanja prelazne obuke koju sprovodi operater, član tehničkog osoblja u sastavu posade je dužan da završi osnovnu obuku koja obuhvata:
a) opšte teorijsko znanje o vazduhoplovstvu i vazduhoplovnim propisima, uključujući sve elemente povezane sa dužnostima i odgovornostima tehničkog osoblja u sastavu posade;
b) obuku u vezi vatre i dima;
c) obuku za preživljavanje na zemlji i u vodi, koja odgovara vrsti letova i području u kome se obavlja let;
d) vazduhoplovnu medicinu i prvu pomoć; i
e) komunikaciju i odgovarajuće delove CRM obuke, navedene u ORO.FC.115 i ORO.FC.215.
ORO.TC.120 Prelazna obuka koju sprovodi operater
Član tehničkog osoblja u sastavu posade mora da završi:
a) prelaznu obuku koju sprovodi operater, koja obuhvata odgovarajuće delove CRM obuke:
1) pre nego što mu operater prvi put dodeli dužnosti člana tehničkog osoblja u sastavu posade; ili
2) kada počinje da obavlja dužnosti na drugom tipu ili klasi vazduhoplova, ako se razlikuju oprema i postupci koji su navedeni u stavu b).
b) Prelazna obuka koju sprovodi operater obuhvata:
1) mesto na kome je smeštena i rukovanje bezbednosnom opremom i opremom za preživljavanje koja se nalazi u vazduhoplovu;
2) postupke u uobičajenim okolnostima i postupke u slučaju opasnosti; i
3) obuku u pogledu opreme koja se nalazi u vazduhoplovu i koja se koristi za obavljanje dužnosti u vazduhoplovu ili na zemlji, a čijim korišćenjem se pomaže pilotu u obavljanju HEMS, HHO i NVIS letova.
ORO.TC.125 Obuka za razlike
a) Član tehničkog osoblja u sastavu posade mora da završi obuku za razlike prilikom promene opreme ili postupaka na tipovima ili varijantama vazduhoplova na kojima trenutno leti.
b) Operater je dužan da navede u operativnom priručniku kada su potrebne obuke za razlike.
ORO.TC.130 Letovi za upoznavanje
Nakon završetka prelazne obuke koju sprovodi operater, član tehničkog osoblja u sastavu posade mora da obavi letove za upoznavanje, pre nego što bude određen za člana tehničkog osoblja u sastavu posade pri HEMS, HHO i NVIS letovima.
ORO.TC.135 Periodična obuka
a) Član tehničkog osoblja u sastavu posade je dužan da svakih 12 meseci završi periodičnu obuku koja odgovara tipu ili klasi vazduhoplova i opremi koju koristi. Elementi CRM obuke moraju da budu uključeni u odgovarajuće faze periodične obuke.
b) Periodična obuka obuhvata teorijsku obuku, praktičnu obuku i praksu.
ORO.TC.140 Obuka za obnovu znanja
a) Član tehničkog osoblja u sastavu posade koji nije obavljao dužnosti u prethodnih 6 meseci, dužan je da završi obuku za obnovu znanja, koja je navedena u operativnom priručniku.
b) Član tehničkog osoblja u sastavu posade koji u prethodnih 6 meseci nije obavljao letačke dužnosti na određenom tipu ili klasi vazduhoplova dužan je da, pre ponovnog dodeljivanja dužnosti na tom tipu ili klasi vazduhoplova, završi:
1) obuku za obnovu znanja za tip ili klasu vazduhoplova; ili
2) let od dva sektora u cilju upoznavanja, na tipu ili klasi vazduhoplova.
JAVNI AVIO-PREVOZ
DEO-CAT
OPŠTI ZAHTEVI
CAT.GEN.100 Nadležna vlast
Nadležna vlast je vlast koju je odredila država članica u kojoj operater ima glavno sedište poslovanja.
ODELJAK 1
Vazduhoplovi na motorni pogon
CAT.GEN.MPA.100 Odgovornost posade
a) Član posade je odgovoran za pravilno obavljanje svojih dužnosti:
1) koje se odnose na bezbednost vazduhoplova i lica u njemu; i
2) koje su propisane u uputstvima i procedurama iz operativnog priručnika.
b) Član posade je dužan:
1) da obavesti vođu vazduhoplova o svakom nedostatku, kvaru, neispravnosti ili oštećenju za koje smatra da mogu da imaju uticaja na plovidbenost ili bezbedno korišćenje vazduhoplova, uključujući i sisteme koji se koriste u slučaju opasnosti, ako to prethodno nije učinio drugi član posade;
2) da obavesti vođu vazduhoplova o nezgodi koja je ugrozila ili je mogla da ugrozi bezbednost letenja, ako to prethodno nije učinio drugi član posade;
3) da se pridržava odgovarajućih zahteva iz operaterovog programa za prijavljivanje događaja;
4) da se pridržava ograničenja koja se odnose na vreme letenja, radno vreme, kao i zahteva u pogledu odmora, koji se primenjuju na aktivnosti koje obavlja;
5) prilikom obavljanja dužnosti kod više operatera:
(i) da vodi ličnu evidenciju o vremenu letenja, radnom vremenu i vremenu odmora, na način koji je određen u primenljivim zahtevima FTL;
(ii) da dostavi svakom operateru podatke koji su potrebni za planiranje aktivnosti u skladu sa primenjivim zahtevima FTL.
c) Član posade ne sme da obavlja dužnosti u vazduhoplovu:
1) ako je pod uticajem psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili ako nije sposoban usled povrede, umora, uticaja lekova, bolesti ili drugih sličnih uzroka;
2) sve dok ne prođe dovoljno vremena posle ronjenja na velikim dubinama ili posle davanja krvi;
3) ako ne ispunjava uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti;
4) ako sumnja u svoju sposobnost da izvrši dodeljene dužnosti; ili
5) ako zna ili sumnja da je umoran, kao što je navedeno u tački 7.f. Aneksa IV Uredbe (EZ) br. 216/2008 ili se na drugi način ne oseća sposobnim, u meri koja može da ugrozi let.
CAT.GEN.MPA.105 Odgovornost vođe vazduhoplova
a) Pored ispunjenja zahteva iz CAT.GEN.MPA.100, vođa vazduhoplova:
1) odgovoran je za bezbednost članova posade, putnika i tereta u vazduhoplovu, od trenutka kada vođa vazduhoplova uđe u vazduhoplov do trenutka kada napusti vazduhoplov na kraju leta;
2) odgovoran je za korišćenje i bezbednost vazduhoplova:
(i) ako je reč o avionima, od trenutka kada je avion prvi put spreman da se pokrene u cilju voženja pre poletanja, do trenutka konačnog zaustavljanja na kraju leta i gašenja motora koji su korišćeni kao osnovna pogonska grupa;
(ii) ako je reč o helikopterima, posle pokretanja rotora.
3) ima pravo da izdaje naredbe i preduzima sve odgovarajuće mere kako bi osigurao bezbednost vazduhoplova, lica i imovine koje prevozi, u skladu sa tačkom 7.c. Aneksa IV Uredbe (EZ) br. 216/2008;
4) ima pravo da iskrca svako lice ili da istovari teret koji prevozi, a koji može da predstavlja potencijalnu opasnost po bezbednost vazduhoplova ili lica u njemu;
5) ne sme da dozvoli da se vazduhoplovom prevozi lice koje je pod uticajem alkohola ili narkotika u meri koja može da predstavlja opasnost po bezbednost vazduhoplova i lica u njemu;
6) ima pravo da odbije prevoz nepoželjnih lica, deportovanih lica ili lica koja su zakonito lišena slobode ako prevoz ovih lica može da poveća rizik po bezbednost vazduhoplova i lica u njemu;
7) dužan je da obezbedi da putnici budu informisani gde se nalaze izlazi za brzo napuštanje vazduhoplova u slučaju opasnosti, kao i o mestu na kome se nalazi i načinu na koji se koristi odgovarajuća bezbednosna oprema i oprema u slučaju opasnosti;
8) dužan je da primeni operativne procedure i liste provere u skladu sa operativnim priručnikom;
9) ne sme da dozvoli članu posade da vrši bilo koju aktivnost u toku kritičnih faza leta, izuzev dužnosti u vezi sa bezbednim korišćenjem vazduhoplova;
10) u pogledu uređaja za snimanje parametara leta dužan je da obezbedi:
(i) da uređaj ne bude onesposobljen ili isključen tokom leta; i
(ii) da u slučaju udesa ili nezgode koja se obavezno prijavljuje:
(A) parametri iz uređaja ne budu namerno obrisani;
(B) uređaj bude isključen odmah nakon završetka leta; i
(C) uređaj bude ponovo uključen samo uz saglasnost organa koji vrši istraživanje.
11) dužan je da donese odluku o prihvatanju vazduhoplova sa neispravnostima u skladu sa listom odstupanja od konfiguracije (CDL) ili listom minimalne opreme (MEL);
12) dužan je da obezbedi da se obavi pretpoletni pregled, u skladu sa zahtevima Aneksa I (Deo-M) Uredbe (EZ) br. 2042/2003;
13) mora da se uveri da odgovarajuća oprema koja se koristi za slučaj opasnosti bude lako dostupna za trenutnu upotrebu.
b) Vođa vazduhoplova ili pilot kome je povereno obavljanje leta dužan je da, u vanrednim situacijama koje zahtevaju trenutno odlučivanje i postupanje, preduzme bilo koju meru koju smatra potrebnom u datim okolnostima, u skladu sa tačkom 7.d. Aneksa IV Uredbe (EZ) br. 216/2008. U tim slučajevima može, u interesu bezbednosti, da odstupi od pravila, operativnih procedura i postupaka.
c) Ako je u toku leta vazduhoplovom izvršen manevar kao odgovor na indikaciju uređaja za sprečavanje sudara u vazduhu (ACAS) o obaveznom vertikalnom razdvajanju (RA), vođa vazduhoplova je dužan da podnese ACAS izveštaj nadležnoj vlasti.
d) Opasnosti od ptica i udari ptica:
1) Ako uoči moguću opasnost od ptica, vođa vazduhoplova je dužan da o tome obavesti jedinicu pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju (ATC) čim to omogući obim posla letačke posade.
2) Ako vazduhoplov pretrpi udar ptice koji je prouzrokovao značajno oštećenje vazduhoplova ili gubitak ili prestanak rada bilo koje bitne funkcije, vođa vazduhoplova je dužan da posle sletanja podnese pismeni izveštaj o udaru ptica nadležnoj vlasti.
CAT.GEN.MPA.110 Pravo vođe vazduhoplova
Operater je dužan da preduzme odgovarajuće mere kako bi obezbedio da sva lica koja se prevoze vazduhoplovom poštuju sva zakonita naređenja koja je izrekao vođa vazduhoplova u svrhu očuvanja bezbednosti vazduhoplova, lica i imovine koji se prevoze.
CAT.GEN.MPA.115 Osoblje ili članovi posade u putničkoj kabini vazduhoplova koji ne čine kabinsku posadu
U pogledu osoblja ili članova posade koji ne čine aktivnu kabinsku posadu koja obavlja svoje dužnosti u putničkoj kabini vazduhoplova, operater je dužan da obezbedi:
a) da ih putnici ne mešaju sa aktivnim članovima kabinske posade;
b) da ne zauzimaju sedište predviđeno za člana kabinske posade; i
c) da ne ometaju aktivnog člana kabinske posade u obavljanju dužnosti.
CAT.GEN.MPA.120 Zajednički jezik
Operater je dužan da obezbedi da svi članovi posade mogu da se sporazumevaju na zajedničkom jeziku.
CAT.GEN.MPA.125 Voženje aviona
Operater je dužan da obezbedi da se voženje aviona po površini aerodroma koja je predviđena za kretanje aviona vrši samo ako je lice za komandama:
a) odgovarajuće osposobljeni pilot; ili
b) lice koje je odredio operater i koje je:
1) obučeno za voženje aviona;
2) obučeno za korišćenje radio-stanice;
3) upoznato sa izgledom aerodroma, putevima koji se koriste za kretanje, znacima, oznakama, svetlima, signalima i instrukcijama kontrole letenja (ATC), značenjima izraza i procedurama;
4) sposobno da ispuni zahtevane operativne standarde za bezbedno kretanje aviona po aerodromu.
CAT.GEN.MPA.130 Pokretanje rotora - helikopteri
Rotor helikoptera, u svrhu leta, može da pokrene samo odgovarajuće osposobljeni pilot za komandama.
CAT.GEN.MPA.135 Pristup pilotskoj kabini
a) Operater je dužan da obezbedi da se licu koje nije član letačke posade određen za obavljanje leta ne dozvoli pristup i boravak u pilotskoj kabini, osim:
1) ako je to lice aktivni član posade;
2) ako je to lice predstavnik nadležne vlasti ili istražnog organa, ukoliko obavlja svoje zvanične dužnosti; ili
3) ako je to dozvoljeno i sprovodi se u skladu sa uputstvima iz operativnog priručnika.
b) Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da:
1) pristup pilotskoj kabini ne izaziva ometanje ili mešanje u obavljanje leta; i
2) sva lica koja se prevoze u pilotskoj kabini budu upoznata sa odgovarajućim bezbednosnim procedurama.
c) Vođa vazduhoplova donosi konačnu odluku o pristupu pilotskoj kabini.
CAT.GEN.MPA.140 Prenosivi elektronski uređaji
Operater je dužan da spreči da se u vazduhoplovu koriste prenosivi elektronski uređaji (PED) koji bi mogli negativno da utiču na rad avionskih sistema i opreme i mora da preduzme sve odgovarajuće mere kojima se preventivno sprečava njihova upotreba.
CAT.GEN.MPA.145 Podaci o opremi koja se koristi u slučaju opasnosti i opremi za preživljavanje koja se nalazi u vazduhoplovu
Operater je dužan da obezbedi da su liste koje sadrže informacije o opremi koja se koristi u slučaju opasnosti i opremi za preživljavanje koja se nalazi u svim njegovim vazduhoplovima, uvek na raspolaganju radi trenutnog obaveštavanja spasilačko-koordinacionih centara (RCC).
CAT.GEN.MPA.150 Prinudno sletanje na vodu - avioni
Operater može da koristi avion koji ima više od 30 putničkih sedišta na letovima iznad vode, na rastojanju od kopna pogodnog za sletanje u slučaju opasnosti koje je veće od rastojanja koje odgovara letu od 120 minuta pri brzini krstarenja ili 400 nautičkih milja, u zavisnosti šta je kraće, samo ako avion ispunjava uslove za prinudno sletanje na vodu propisane važećim pravilima o plovidbenosti.
CAT.GEN.MPA.155 Prevoz vojnog naoružanja i bojeve municije
a) Operater može da prevozi vojno naoružanje i bojevu municiju vazdušnim putem samo ako je pribavio odobrenje svih država čiji vazdušni prostor namerava da koristi za let.
b) Nakon pribavljanja odobrenja, operater je dužan da obezbedi da vojno naoružanje i bojeva municija budu:
1) smešteni u vazduhoplovu na mestu koje nije dostupno putnicima tokom leta; i
2) ispražnjeni, ukoliko se radi o vatrenom oružju.
c) Operater je dužan da obezbedi da, pre početka leta, vođa vazduhoplova bude obavešten o detaljima i mestu u vazduhoplovu na kome je smešteno vojno naoružanje i bojeva municija koji se prevoze.
CAT.GEN.MPA.160 Prevoz sportskog oružja i municije
a) Operater je dužan da preduzme sve raspoložive mere kojima se obezbeđuje da sportsko oružje, koje je planirano za prevoz, bude prijavljeno operateru.
b) Operater koji je prihvatio da preveze sportsko oružje dužan je da obezbedi da je ono:
1) smešteno u vazduhoplovu na mestu koje nije dostupno putnicima tokom leta; i
2) ispražnjeno, ukoliko se radi o vatrenom oružju ili drugom oružju koje može da se napuni municijom.
c) Municija za sportsko oružje može da se prevozi u predatom putničkom prtljagu pod određenim ograničenjima, u skladu sa Tehničkim instrukcijama.
CAT.GEN.MPA.161 Prevoz sportskog oružja i municije - olakšice
Izuzetno od odredbe CAT.GEN.MPA.160 stav b), u helikopterima sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) od 3.175 kg ili manjom, koji se koriste danju i na rutama na kojima se letenje obavlja pomoću orijentira na zemlji, sportsko oružje može da se smesti i na mesto dostupno tokom leta, pod uslovom da je operater obezbedio odgovarajuće procedure i pod uslovom da je njegovo smeštanje na mesto koje nije dostupno tokom leta nepraktično.
CAT.GEN.MPA.165 Način prevoza lica
Operater je dužan da preduzme sve mere da se u toku leta nijedno lice ne nalazi u delu vazduhoplova koji nije namenjen za smeštaj lica, izuzev ako vođa vazduhoplova to privremeno dozvoli:
a) u svrhu preduzimanja mera neophodnih za bezbednost vazduhoplova, lica, životinja ili tereta u njemu; ili
b) radi pristupa delu vazduhoplova u kome se prevozi roba ili oprema, a koji je projektovan tako da mu lica mogu pristupiti u toku leta.
CAT.GEN.MPA.170 Alkohol i narkotici
Operater je dužan da preduzme sve raspoložive mere kako bi sprečio ulazak u vazduhoplov i boravak u vazduhoplovu lica koje je pod uticajem alkohola ili narkotika u meri zbog koje bi moglo da ugrozi bezbednost vazduhoplova i lica u njemu.
CAT.GEN.MPA.175 Ugrožavanje bezbednosti
Operater je dužan da preduzme sve raspoložive mere kako bi sprečio da neko lice, usled nehata ili nemarnosti, izvrši činjenje ili propusti da izvrši činjenje kojim bi:
a) dovelo u opasnost vazduhoplov ili lica u njemu; ili
b) prouzrokovalo ili omogućilo da vazduhoplov ugrozi bilo koje lice ili imovinu.
CAT.GEN.MPA.180 Dokumenti, priručnici i informacije koji se nalaze u vazduhoplovu
a) Izuzev ako nije drugačije propisano, u vazduhoplovu u toku leta moraju da se nalaze originalni primerci ili kopije sledećih dokumenata, priručnika i informacija:
1) priručnik za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ili drugi odgovarajući dokument;
2) original uverenja o registraciji vazduhoplova;
3) original potvrde o plovidbenosti (CofA);
4) potvrda o buci, uključujući i prevod na engleski jezik, ako ju je izdala vlast nadležna za izdavanje potvrde o buci;
5) overena kopija sertifikata vazduhoplovnog operatera (AOC);
6) operativne specifikacije koje odgovaraju tipu vazduhoplova, izdate uz AOC;
7) original dozvole za rad radio-stanice, ako je to primenljivo;
8) polisa osiguranja od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima;
9) putna knjiga vazduhoplova ili drugi odgovarajući dokument;
10) tehnička knjiga vazduhoplova, u skladu sa Aneksom I (Deo-M) Uredbe (EZ) br. 2042/2003;
11) podaci iz podnetog ATS plana leta, ako je to primenljivo;
12) važeće i odgovarajuće vazduhoplovne karte za planiranu rutu i sve prateće rute na koje je moguće da let bude preusmeren;
13) informacije o postupcima i vizuelnim signalima koje koriste vazduhoplov - presretač i presretnuti vazduhoplov;
14) informacije o službama traganja i spasavanja za područje nameravanog leta, koje moraju da budu lako dostupne u pilotskoj kabini;
15) važeći delovi operativnog priručnika koji se odnose na dužnosti članova posade i koji moraju da budu lako dostupni članovima posade;
16) lista minimalne opreme (MEL);
17) odgovarajuća hitna vazduhoplovna obaveštenja (NOTAM) i dokumentacija koju obezbeđuje služba vazduhoplovnog informisanja (AIS);
18) odgovarajući meteorološki podaci;
19) tovarni list i/ili spisak putnika, ako je primenljivo;
20) dokumentacija o masi i položaju težišta;
21) operativni plan leta, ako je primenljivo;
22) obaveštenje o posebnim kategorijama putnika (SCP) i posebnom teretu, ako je primenljivo; i
23) druga dokumentacija koja može da bude potrebna za let ili koju zahtevaju države iznad kojih se obavlja let.
b) Izuzetno od stava a), za letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR), vazduhoplovom koji ne spada u složene motorne vazduhoplove, koji za poletanje i sletanje koristi isti aerodrom ili operativno mesto u toku 24 sata, ili koji leti u lokalnom području koje je navedeno u operativnom priručniku, sledeća dokumenta i podaci mogu da se čuvaju na aerodromu ili na operativnom mestu:
1) potvrda o buci;
2) dozvola za rad radio-stanice;
3) putna knjiga vazduhoplova ili drugi odgovarajući dokument;
4) tehnička knjiga vazduhoplova;
5) NOTAM i dokumentacija koju obezbeđuje služba vazduhoplovnog informisanja (AIS);
6) meteorološki podaci;
7) obaveštenje o posebnim kategorijama putnika (SCP) i posebnom teretu, ako je primenljivo; i
8) dokumentacija o masi i položaju težišta.
c) Izuzetno od stava a), u slučaju gubitka ili krađe dokumenata navedenih u stavu a) tač. 2)-8), let se može nastaviti do krajnjeg odredišta ili mesta gde je moguće izvršiti zamenu dokumenata.
CAT.GEN.MPA.185 Informacije koje se čuvaju na zemlji
a) Operater je dužan da obezbedi da se najmanje u toku trajanja leta ili serije letova:
1) informacije koje se odnose na let i koje odgovaraju vrsti leta čuvaju na zemlji;
2) informacije čuvaju dok se ne napravi njihova kopija na mestu na kojem će biti arhivirane, ili, ako je to neizvodljivo
3) iste informacije nalaze u vazduhoplovu, u kontejneru koji je otporan na plamen.
b) Informacije iz stava a) obuhvataju:
1) kopiju operativnog plana leta, ako je primenljivo;
2) kopije odgovarajućih delova tehničke knjige vazduhoplova;
3) NOTAM dokumentaciju koja odgovara ruti, ako je izdaje operater;
4) dokumentaciju o masi i položaju težišta, ako se zahteva; i
5) obaveštenje o posebnom teretu.
CAT.GEN.MPA.190 Dostavljanje dokumentacije i evidencije
Vođa vazduhoplova je dužan da, u razumnom roku nakon što to zahteva ovlašćeno lice nadležne vlasti, dostavi dokumentaciju koja mora da se nalazi u vazduhoplovu.
CAT.GEN.MPA.195 Čuvanje, izrada i korišćenje podataka snimljenih uređajem za snimanje parametara leta
a) Nakon udesa ili nezgode koja je predmet obaveznog prijavljivanja, operater vazduhoplova je dužan da 60 dana čuva originalno snimljene podatke, izuzev ako vlast nadležna za istraživanje ne naloži drugačije.
b) Operater je dužan da vrši provere ispravnosti rada i procene podataka koji su snimljeni uređajem za snimanje parametara leta (FDR), uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) i uređajem za prenos podataka, kako bi obezbedio stalnu ispravnost ovih uređaja.
c) Operater je dužan da čuva podatke snimljene u toku rada FDR, kako je zahtevano u CAT.IDE.A.190 i CAT.IDE.H.190, osim u slučaju testiranja i održavanja FDR, kada se u toku testiranja mogu izbrisati najstariji snimljeni podaci u trajanju do jednog sata;
d) Operater je dužan da čuva i održava ažurnom dokumentaciju koja sadrži informacije neophodne za pretvaranje neobrađenih podataka dobijenih iz FDR u parametre izražene u tehničkim jedinicama;
e) Operater je dužan da stavi na raspolaganje sve sačuvane podatke snimljene uređajem za snimanje parametara leta, ukoliko tako odredi nadležna vlast.
f) Ne dovodeći u pitanje Uredbu Evropskog parlamenta i Saveta (EU) br. 996/2010:
1) podaci zabeleženi uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini ne mogu da se koriste u druge svrhe, osim za istraživanje udesa ili nezgoda koje su predmet obaveznog prijavljivanja, izuzev uz pristanak svih članova posade i osoblja koje obavlja poslove održavanja, a na koje se podaci odnose;
2) podaci snimljeni uređajem za snimanje parametara leta ili uređajem za prenos podataka ne mogu da se koriste u druge svrhe, osim za istraživanje udesa ili nezgoda koje su predmet obaveznog prijavljivanja, izuzev:
(i) ako te podatke koristi operater isključivo za potrebe plovidbenosti ili održavanja vazduhoplova; ili
(ii) ako su uklonjeni svi podaci koji mogu da ukažu na identitet; ili
(iii) ako se objavljuju u skladu sa postupcima o zaštiti podataka i informacija.
CAT.GEN.MPA.200 Transport opasnog tereta
a) Ako nije drugačije propisano u ovom aneksu, transport opasnog tereta vazdušnim putem vrši se u skladu sa poslednjom izmenom Aneksa 18 Čikaške konvencije, dopunjenim Tehničkim instrukcijama za siguran transport opasnog tereta vazdušnim putem (ICAO doc. 9284-AN/905), uključujući njegove dodatke, priloge ili ispravke.
b) Opasan teret može da transportuje samo operater koji ima odobrenje izdato u skladu sa Aneksom V (Deo-SPA), Glava G, izuzev ako:
1) opasan teret nije predmet Tehničkih instrukcija u skladu sa Delom 1 ovih instrukcija; ili
2) opasan teret nose putnici ili članovi posade ili je on smešten u prtljagu, u skladu sa Delom 8 Tehničkih instrukcija.
c) Operater je dužan da propiše procedure kojima obezbeđuje sprovođenje potrebnih mera za sprečavanje nehotičnog unosa opasnog tereta u vazduhoplov.
d) Operater je dužan da obezbedi osoblju podatke potrebne za obavljanje dužnosti, kako je zahtevano u Tehničkim instrukcijama.
e) Operater je dužan da, u skladu sa Tehničkim instrukcijama, bez odlaganja obavesti nadležnu vlast i odgovarajuću vlast države u kojoj se događaj desio:
1) o svakom udesu ili nezgodi koji su povezani sa opasnim teretom;
2) o otkrivanju neprijavljenog ili pogrešno prijavljenog opasnog tereta u robi ili pošti; ili
3) o otkrivanju opasnog tereta kod putnika ili članova posade, ili u njihovom prtljagu, ukoliko to nije skladu sa Delom 8 Tehničkih instrukcija.
f) Operater je dužan da obavesti putnike o opasnom teretu u skladu sa Tehničkim instrukcijama.
g) Operater je dužan da na mestima na kojima se vrši prihvat robe obezbedi obaveštenja sa informacijama o transportu opasnog tereta, kako je zahtevano u Tehničkim instrukcijama.
OPERATIVNE PROCEDURE
ODELJAK 1
Vazduhoplovi na motorni pogon
CAT.OP.MPA.100 Korišćenje usluga u vazdušnom saobraćaju
a) Operater je dužan da obezbedi:
1) da se za sve letove koriste usluge u vazdušnom saobraćaju (ATS) koje odgovaraju vazdušnom prostoru i primenljivim pravilima letenja, uvek kada su dostupne;
2) da operativna uputstva u toku leta koja podrazumevaju promenu ATS plana leta, budu koordinirana sa odgovarajućom ATS jedinicom pre nego što se proslede vazduhoplovu, ako je to izvodljivo.
b) Izuzetno od stava a), korišćenje usluga u vazdušnom saobraćaju nije obavezno, osim ako to nalažu zahtevi vazdušnog prostora u slučaju:
1) letova aviona koji nije složeni motorni avion, koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje;
2) letova helikoptera čija je maksimalna sertifikovana masa na poletanju (MCTOM) 3.175 kg ili manja, koji leti danju, duž ruta na kojima se leti pomoću vizuelnih orijentira na zemlji; ili
3) lokalnih letova koji se vrše helikopterom,
pod uslovom da su obezbeđene usluge traganja i spasavanja.
CAT.OP.MPA.105 Korišćenje aerodroma i operativnih mesta
a) Operater je dužan da koristi samo aerodrome i operativna mesta koja odgovaraju tipu vazduhoplova i vrsti letova koje obavlja.
b) Operativna mesta mogu da koriste samo:
1) avioni koji ne spadaju u složene motorne avione; i
2) helikopteri.
CAT.OP.MPA.106 Korišćenje izolovanih aerodroma - avioni
a) Korišćenje izolovanog aerodroma, kao aerodroma odredišta za avione, dozvoljeno je ako je to prethodno odobrila nadležna vlast;
b) Aerodrom se smatra izolovanim ako je potrebna količina goriva za let do odgovarajućeg alternativnog aerodroma za aerodrom odredišta, koja je uvećana za završnu količinu rezervnog goriva, veća od:
1) količine goriva potrebne za let u trajanju od 45 minuta, uvećane za 15 procenata u odnosu na planirano vreme krstarenja ili za let od 2 sata, u zavisnosti šta je kraće, za avione sa klipnim motorima; ili
2) količine goriva potrebne za let u trajanju od 2 sata pri standardnoj potrošnji goriva tokom krstarenja iznad aerodroma odredišta, uključujući završnu količinu rezervnog goriva, za avione sa mlaznim motorima.
CAT.OP.MPA.107 Odgovarajući aerodrom
Operater smatra aerodrom odgovarajućim ako je, u očekivano vreme njegovog korišćenja, aerodrom raspoloživ za upotrebu i opremljen svim potrebnim uslugama, kao što su: usluge u vazdušnom saobraćaju, odgovarajuće osvetljenje, sredstva za komunikaciju, izveštavanje o vremenu, navigaciona sredstva i hitne službe.
CAT.OP.MPA.110 Operativni minimumi aerodroma
a) Operater je dužan da odredi operativne minimume za svaki aerodrom sa koga poleće, aerodrom odredišta ili alternativni aerodrom koga planira da koristi. Operativni minimumi ne mogu da budu niži od minimuma koje je odredila država u kojoj se nalazi aerodrom, izuzev ako je ta država posebno odobrila upotrebu nižih minimuma. Operativnim minimumima mora da bude pridodato svako povećanje koje odredi nadležna vlast.
b) Upotreba elektronskog pokazivača podataka na čeonom staklu (HUD), sistema navođenja pri sletanju koji omogućava držanje uzdignute glave (HUDSL) ili sistema poboljšane vidljivosti (EVS) dozvoljava da se vazduhoplov koristi pri manjoj vidljivosti od one koja je određena kao operativni minimum aerodroma, ako je to odobreno u skladu sa SPA.LVO.
c) Prilikom određivanja operativnih minimuma aerodroma, operater je dužan da uzme u obzir:
1) tip, performanse i karakteristike upravljanja vazduhoplovom;
2) sastav, stručnost i iskustvo letačke posade;
3) dimenzije i karakteristike poletno-sletne staze ili područja završnog prilaza i poletanja (FATO) koji mogu da budu odabrani za korišćenje;
4) podatak o tome da li su dostupna i odgovarajuća vizuelna i nevizuelna sredstva na zemlji i karakteristike tih sredstava;
5) navigacionu opremu vazduhoplova ili opremu za kontrolu putanje leta u toku poletanja, prilaza, ravnanja, sletanja, završetka zaokreta i neuspelog prilaza;
6) mogućnost izbegavanja prepreka u području prilaza, neuspelog prilaza i penjanja, koje je neophodno da bi se izvršile procedure za nastavak leta;
7) nadmorsku/relativnu visinu za izbegavanje prepreka pri postupku instrumentalnog prilaza;
8) način utvrđivanja i izveštavanja o meteorološkim uslovima; i
9) tehniku leta koja se koristi tokom završnog prilaza.
d) Operater je dužan da u operativnom priručniku navede način određivanja operativnih minimuma aerodroma.
e) Minimumi za posebnu proceduru prilaza i sletanja mogu da se koriste:
1) ako je ispravna oprema na zemlji koja je prikazana na karti i koja je potrebna za planiranu proceduru;
2) ako su ispravni sistemi vazduhoplova koji su potrebni za izvođenje određene vrste prilaza;
3) ako su ispunjeni zahtevi u pogledu performansi vazduhoplova; i
4) ako je posada odgovarajuće osposobljena.
CAT.OP.MPA.115 Tehnike prilaza - avioni
a) Prilazi moraju da se obavljaju kao stabilni prilazi, osim ako je za određeni prilaz i određenu poletno-sletnu stazu drugačije odobrila nadležna vlast.
b) Neprecizni prilazi
1) Neprecizni prilazi moraju da se obavljaju tehnikom završnog prilaza uz stalno snižavanje (CDFA).
2) Izuzetno od tačke 1), za određenu kombinaciju prilaza/poletno-sletne staze mogu da se koriste druge tehnike prilaza ako je to odobrila nadležna vlast. U ovim slučajevima primenljiva minimalna vrednost vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR):
(i) povećava se za 200 m za avione kategorija A i B, odnosno za 400 m za avione kategorije C i D; ili
(ii) određuje se i redovno ažurira od strane nadležne vlasti, uzimajući u obzir prethodno iskustvo operatera, programe obuke i osposobljenost članova letačke posade, ako se radi o aerodromima za koje postoji javni interes za obavljanje saobraćaja, a ne može da se primeni CDFA tehnika.
CAT.OP.MPA.120 Prilaz korišćenjem helikopterskog radara (ARA) za letove iznad vode - helikopteri
a) ARA se koristi:
1) ako radar omogućava navođenje po pravcu kojim se obezbeđuje izbegavanje prepreka; i
2) ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:
(i) minimalna relativna visina snižavanja (MDH) je određena pomoću radio-visinomera; ili
(ii) primenjena je minimalna nadmorska visina snižavanja (MDA), uvećana za odgovarajuću vrednost.
b) Prilazi ARA na platforme i pokretna plovila vrši se samo pri letovima sa višečlanom posadom.
c) Područje u kome se donosi odluka mora da omogućava odgovarajuće izbegavanje prepreka prilikom neuspelog prilaza na svako odredište za koje je planirano korišćenje ARA.
d) Prilaz se nastavlja van područja u kome se donosi odluka ili ispod MDA/H samo ako je odredište na vidiku.
e) Za letove sa jednočlanom posadom, MDA/H i područje u kome se donosi odluka se uvećavaju za određenu vrednost.
CAT.OP.MPA.125 Procedure instrumentalnog odlaska i prilaza
a) Operater je dužan da primenjuje procedure instrumentalnog odlaska i prilaza koje je utvrdila država u kojoj se nalazi aerodrom.
b) Izuzetno od stava a), vođa vazduhoplova može da prihvati instrukciju kontrole letenja da odstupi od objavljene rute predviđene za odlazak ili prilaz, ako su uzeti u obzir kriterijumi za izbegavanje prepreka, kao i uslovi u kojima se obavlja let. U svakom slučaju, završni prilaz se obavlja vizuelno ili u skladu sa utvrđenom procedurom instrumentalnog prilaza.
c) Izuzetno od stava a), operater može da koristi procedure koje se razlikuju od onih navedenih u stavu a), ako je te procedure prethodno odobrila država u kojoj se aerodrom nalazi i ako su one navedene u operativnom priručniku.
CAT.OP.MPA.130 Procedure za smanjenje buke - avioni
a) Uzimajući u obzir potrebu da se buka aviona svede na minimum, operater je dužan da utvrdi odgovarajuće operativne procedure odlaska i dolaska/prilaza za svaki tip aviona, izuzev ako se radi o VFR letovima aviona koji nisu složeni motorni avioni.
b) Procedure moraju:
1) da osiguraju da bezbednost ima prioritet u odnosu na smanjenje buke; i
2) da budu jednostavne, bezbedne za korišćenje i ne zahtevaju značajno povećanje radnog angažovanja posade u kritičnim fazama leta.
CAT.OP.MPA.131 Procedure za smanjenje buke - helikopteri
a) Operater je dužan da obezbedi da procedure poletanja i sletanja uzimaju u obzir potrebu da se buka helikoptera svede na minimum.
b) Procedure moraju:
1) da osiguraju da bezbednost ima prioritet u odnosu na smanjenje buke; i
2) da budu jednostavne, bezbedne za korišćenje i ne zahtevaju značajno povećanje radnog angažovanja posade u kritičnim fazama leta.
CAT.OP.MPA.135 Rute i područja letenja - opšte odredbe
a) Operater je dužan da obezbedi da se letovi obavljaju samo duž ruta i u područjima za koje su ispunjeni sledeći uslovi:
1) obezbeđena je odgovarajuća oprema na zemlji i usluge, uključujući meteorološke usluge, koje odgovaraju planiranim letovima;
2) performanse vazduhoplova su odgovarajuće za ispunjenje zahteva u pogledu minimalne visine leta;
3) oprema vazduhoplova ispunjava minimalne zahteve za planirani let;
4) dostupne su odgovarajuće karte i mape.
b) Operater je dužan da obezbedi da se letovi obavljaju u skladu sa ograničenjima koja važe za rutu ili područje letenja koje je odredila nadležna vlast.
c) Uslovi navedeni u stavu a) tačka 1) se ne primenjuju na VFR letove koji se obavljaju danju, vazduhoplovom koji nije složeni motorni, a koji odlazi sa i dolazi na isti aerodrom ili operativno mesto.
CAT.OP.MPA.136 Rute i područja letenja - jednomotorni avioni
Operater je dužan da obezbedi da se letovi jednomotornih aviona obavljaju samo na rutama ili područjima koji raspolažu površinama na koje avion može bezbedno prinudno da sleti.
CAT.OP.MPA.137 Rute i područja letenja - helikopteri
Operater je dužan da obezbedi:
a) da su za helikoptere koji lete u performansama klase 3 dostupne površine koje omogućavaju bezbedno prinudno sletanje, izuzev ako helikopter ima odobrenje da se koristi u skladu sa CAT.POL.H.420;
b) da su za helikoptere koji lete u performansama klase 3 i vrše "obalski tranzit", u operativnom priručniku sadržane procedure koje obezbeđuju da širina koridora duž obale i oprema u helikopteru odgovaraju trenutnim uslovima.
CAT.OP.MPA.140 Maksimalna udaljenost od odgovarajućeg aerodroma za dvomotorne avione bez ETOPS odobrenja
a) Ako nema odobrenje nadležne vlasti izdato u skladu sa Aneksom V (Deo-SPA), Glava F, operater ne sme da koristi dvomotorni avion na ruti koja sadrži tačku koja je od odgovarajućeg aerodroma, u standardnim uslovima mirne atmosfere, udaljena više od:
1) za avione sa performansama klase A koji imaju:
(i) maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) 20 ili više; ili
(ii) maksimalnu masu na poletanju 45.360 kg ili više,
rastojanja koje odgovara letu od 60 minuta pri brzini krstarenja sa jednim neispravnim motorom (OEI), određenoj u skladu sa stavom b);
2) za avione sa performansama klase A sa:
(i) MOPSC 19 ili manje; i
(ii) maksimalnom masom na poletanju 45.360 kg ili manje,
rastojanja koje odgovara letu od 120 minuta ili, ako odobri nadležna vlast, do 180 minuta za turbomlazne avione, pri brzini krstarenja sa jednim neispravnim motorom (OEI), određenoj u skladu sa stavom b);
3) za avione sa performansama klase B ili C:
(i) rastojanja koje odgovara letu od 120 minuta pri brzini krstarenja sa jednim neispravnim motorom (OEI), određenoj u skladu sa stavom b); ili
(ii) 300 nautičkih milja, u zavisnosti šta je kraće.
b) Operater je dužan da odredi brzinu za izračunavanje maksimalnog rastojanja do odgovarajućeg aerodroma za svaki tip ili varijantu dvomotornog aviona koga koristi, koja ne sme da bude veća od VMO (maksimalne operativne brzine), a koja je zasnovana na stvarnoj brzini koju avion može da održava sa jednim neispravnim motorom.
c) Operater je dužan da za svaki tip ili varijantu aviona u operativnom priručniku navede sledeće podatke:
1) određenu OEI brzinu krstarenja; i
2) određeno maksimalno rastojanje od odgovarajućeg aerodroma.
d) Za sticanje odobrenja navedenog u stavu a) tačka 2), operater je dužan da pruži dokaz:
1) da kombinacija avion/motor, koju namerava da koristi, ima potvrdu o tipu i odobrenje pouzdanosti za korišćenje u slučaju produženog doleta dvomotornog aviona (ETOPS);
2) da je primenio sve propisane uslove kojima obezbeđuje da se avion i njegovi motori održavaju na način kojim se ispunjavaju neophodni kriterijumi pouzdanosti; i
3) da su letačka posada i ostalo operativno osoblje, koji obavljaju poslove povezane sa ovim letovima, obučeni i odgovarajuće osposobljeni.
CAT.OP.MPA.145 Određivanje minimalnih visina leta
a) Za sve delove rute na kojima će se obavljati let, operater je dužan da odredi:
1) minimalne visine leta koje obezbeđuju propisano nadvišavanje terena, uzimajući u obzir zahteve navedene u Glavi C; i
2) način na koji letačka posada određuje ove visine.
b) Način određivanja minimalnih visina leta odobrava nadležna vlast.
c) U slučaju kada se minimalne visine leta koje je odredio operater razlikuju od minimalnih visina leta koje je odredila država preko čije teritorije se preleće, primenjuju se veće vrednosti.
CAT.OP.MPA.150 Politika planiranja goriva
a) Operater je dužan da utvrdi politiku planiranja goriva za potrebe planiranja leta, kao i ponovnog planiranja u toku leta, kako bi se obezbedila potrebna količina goriva za planirani let, koja obuhvata i rezervnu količinu goriva potrebnu za odstupanja od planiranog leta. Politiku planiranja goriva i njene izmene prethodno odobrava nadležna vlast.
b) Operater je dužan da obezbedi da planiranje leta bude zasnovano na:
1) procedurama navedenim u operativnom priručniku i:
(i) podacima dobijenim od proizvođača vazduhoplova; ili
(ii) važećim podacima za određeni vazduhoplov koji su dobijeni primenom sistema praćenja potrošnje goriva;
i
2) operativnim uslovima pod kojima se let obavlja, uključujući:
(i) podatke o potrošnji goriva za taj vazduhoplov;
(ii) predviđene mase;
(iii) očekivane meteorološke uslove;
(iv) procedure i ograničenja pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi.
c) Operater je dužan da pre leta izvrši proračun goriva koje može da iskoristi u toku leta, a koje obuhvata:
1) gorivo za voženje;
2) putno gorivo;
3) rezervu goriva koja se sastoji od:
(i) rutne rezerve goriva;
(ii) goriva za let do alternativnog aerodroma, ako se zahteva alternativni aerodrom za aerodrom odredišta;
(iii) završne rezerve goriva; i
(iv) dodatnog goriva, ako je ono potrebno za vrstu leta; i
4) posebno dodato gorivo, ako to zahteva vođa vazduhoplova.
d) Operater je dužan da obezbedi da procedura za izračunavanje potrošnje goriva u letu, koje je potrebno za nastavak leta na neplaniranoj ruti ili ka neplaniranom odredištu, obuhvata:
1) putno gorivo za preostali deo leta; i
2) rezervu goriva koja se sastoji od:
(i) rutne rezerve goriva;
(ii) goriva za let do alternativnog aerodroma, ako se zahteva alternativni aerodrom za aerodrom odredišta;
(iii) završne rezerve goriva;
(iv) dodatnog goriva, ako je ono potrebno za vrstu leta; i
3) posebno dodato gorivo, ako to zahteva vođa vazduhoplova.
CAT.OP.MPA.151 Politika planiranja goriva - olakšice
a) Izuzetno od CAT.OP.MPA.150 st. b)-d), za letove aviona sa performansama klase B operater je dužan da obezbedi da proračun goriva pre leta, koje može da iskoristi u toku leta, obuhvata:
(i) gorivo za voženje, ako je ono značajno;
(ii) putno gorivo;
(iii) rezervu goriva koja se sastoji od:
(A) rutne rezerve koja iznosi najmanje 5% od planiranog putnog goriva ili, u slučaju izračunavanja potrošnje goriva u letu, 5% od putnog goriva potrebnog za preostali deo leta; i
(B) završne rezerve goriva potrebne za dodatnih 45 minuta leta za avione sa klipnim motorima ili 30 minuta za avione sa mlaznim motorima;
(iv) goriva za let do alternativnog aerodroma za aerodrom odredišta, preko odredišta, ukoliko se zahteva alternativni aerodrom za aerodrom odredišta; i
(v) posebnog dodatog goriva, ukoliko to zahteva vođa vazduhoplova.
b) Izuzetno od CAT.OP.MPA.150 st. b)-d), za helikoptere čija MCTOM iznosi 3.175 kg ili manje, koji obavljaju letove danju, duž ruta na kojima se navođenje vrši pomoću vizuelnih orijentira na zemlji, kao i za lokalne letove helikopterom, politika planiranja goriva mora da obezbedi da, nakon završetka leta ili serije letova, količina završne rezerve goriva ne sme da bude manja od količine goriva potrebne za:
1) 30 minuta leta pri normalnoj brzini krstarenja; ili
2) 20 minuta leta pri normalnoj brzini krstarenja, ako se helikopter koristi u području na kojem su, kao mera predostrožnosti, stalno obezbeđena odgovarajuća mesta na koja helikopter može da sleti.
CAT.OP.MPA.155 Prevoz posebnih kategorija putnika (SCP)
a) Lica kojima su potrebni posebni uslovi, pomoć ili sredstva u toku leta smatraju se posebnim kategorijama putnika (SCP) i obuhvataju najmanje:
1) lica sa smanjenom pokretljivošću (PRM) pod kojima se, ne dovodeći u pitanje Uredbu (EZ) br. 1107/2006, smatraju lica čija je pokretljivost smanjena usled fizičke nesposobnosti, čulne ili lokomotorne, trajne ili privremene, mentalne nesposobnosti ili oštećenja, bilo kog drugog uzroka nesposobnosti ili starosti;
2) odojčad i decu bez pratnje; i
3) deportovana lica, nepoželjna lica i lica koja su zakonito lišena slobode.
b) Posebne kategorije putnika (SCP) prevoze se pod uslovima kojima se garantuje bezbednost vazduhoplova i lica u njemu, u skladu sa procedurama koje je propisao operater;
c) Posebne kategorije putnika ne smeju da budu smeštene niti da zauzimaju sedišta koja omogućavaju direktan pristup izlazima u slučaju opasnosti ili tamo gde njihovo prisustvo može da:
1) ometa članove posade prilikom obavljanja dužnosti;
2) sprečava pristup opremi koja se koristi u slučaju opasnosti; ili
3) ometa hitnu evakuaciju iz vazduhoplova;
d) Vođa vazduhoplova mora da bude unapred pismeno obavešten o prevozu posebnih kategorija putnika (SCP).
CAT.OP.MPA.160 Smeštaj prtljaga i robe
Operater je dužan da propiše procedure kojima obezbeđuje:
a) da se u putničku kabinu vazduhoplova unosi samo onaj ručni prtljag koji može odgovarajuće da se smesti i obezbedi; i
b) da sav prtljag i roba koji se prevoze i koji mogu, ako nisu pravilno smešteni, da izazovu povredu ili oštećenje ili onemoguće pristup prolazima ili izlazima, budu smešteni na način kojim se sprečava njihovo pomeranje.
CAT.OP.MPA.165 Smeštaj putnika
Operater je dužan da propiše procedure kojima se obezbeđuje da putnici budu smešteni tako da u slučaju hitne evakuacije mogu da pomognu i da ne ometaju evakuaciju iz vazduhoplova.
CAT.OP.MPA.170 Informisanje putnika
Operater je dužan da obezbedi da su putnicima:
a) data obaveštenja i pokazani postupci koji se tiču bezbednosti na način koji olakšava primenu procedura u slučaju opasnosti; i
b) data pisana uputstva na kojima je slikovito prikazana upotreba izlaza i opreme koja se koristi u slučaju opasnosti, a koja je namenjena da je koriste putnici.
CAT.OP.MPA.175 Priprema leta
a) Operativni plan leta popunjava se za svaki planirani let i zasniva se na performansama vazduhoplova, drugim operativnim ograničenjima, očekivanim uslovima na ruti kojom se leti i uslovima na određenim aerodromima/operativnim mestima.
b) Vođa vazduhoplova ne sme da započne let, izuzev ako se uverio:
1) da su ispunjeni svi zahtevi navedeni u tački 2.a.3 Aneksa IV Uredbe (EZ) br. 216/2008, koji se odnose na plovidbenost i registraciju vazduhoplova, instrumente i opremu, masu i položaj težišta (CG), prtljag i robu i operativna ograničenja vazduhoplova;
2) da se vazduhoplov ne koristi u suprotnosti sa listom odstupanja od konfiguracije (CDL);
3) da su dostupni delovi operativnog priručnika koji su potrebni za obavljanje leta;
4) da se u vazduhoplovu nalazi dokumentacija, dodatne informacije i obrasci koji, u skladu sa CAT.GEN.MPA.180, moraju da budu dostupni;
5) da su dostupne važeće mape, karte i ostala prateća dokumentacija ili drugi jednako valjani podaci, koji se odnose na planirani let vazduhoplova, uključujući odstupanje od tog plana koje se realno može očekivati;
6) da su oprema na zemlji i usluge potrebne za planirani let, dostupne i odgovarajuće;
7) da su za planirani let ispunjeni uslovi navedeni u operativnom priručniku, koji se odnose na gorivo, mazivo, kiseonik, minimalne bezbedne visine, operativne minimume aerodroma i raspoloživost alternativnih aerodroma, ako je to potrebno; i
8) da mogu da se ispoštuju sva dodatna operativna ograničenja.
c) Izuzetno od stava a), operativni plan leta nije potreban za letove koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje (VFR):
1) vazduhoplova koji nisu složeni motorni vazduhoplovi, koji poleću ili sleću na isti aerodrom ili operativno mesto; ili
2) helikoptera sa MCTOM od 3.175 kg ili manje, koji lete danju, na rutama na kojima se navođenje vrši pomoću vizuelnih orijentira na zemlji, u lokalnom području koje je navedeno u operativnom priručniku.
CAT.OP.MPA.180 Izbor aerodroma - avioni
a) Ako usled meteoroloških razloga ili performansi aviona nije moguće da se polazni aerodrom koristi kao alternativni aerodrom za aerodrom poletanja, operater je dužan da odredi drugi odgovarajući alternativni aerodrom za aerodrom poletanja, koji nije udaljen od aerodroma poletanja više od:
1) za dvomotorne avione:
(i) rastojanja koje odgovara jednom satu leta pri OEI brzini krstarenja navedenoj u AFM, zasnovanoj na stvarnoj masi aviona na poletanju, u standardnim uslovima mirne atmosfere;
(ii) rastojanja koje odgovara ETOPS vremenu, odobrenom u skladu sa Aneksom V (Deo-SPA), Glava F, uzimajući u obzir ograničenja iz MEL liste, do najviše dva sata pri OEI brzini krstarenja navedenoj u AFM, zasnovanoj na stvarnoj masi aviona, u standardnim uslovima mirne atmosfere;
2) za avione sa tri ili četiri motora - rastojanja koje odgovara letu od dva sata pri OEI brzini krstarenja navedenoj u AFM, zasnovanoj na stvarnoj masi aviona, u standardnim uslovima mirne atmosfere.
Ako AFM ne sadrži podatak o OEI brzini krstarenja, za proračun se koristi brzina kojom se postiže da ostali motori budu podešeni na maksimalnu kontinuiranu snagu.
b) Operater je dužan da odredi najmanje jedan alternativni aerodrom za aerodrom odredišta za svaki let koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), osim ako je aerodrom odredišta izolovani aerodrom ili:
1) ako trajanje planiranog leta od poletanja do sletanja ili preostalo trajanje leta do aerodroma odredišta, u slučaju planiranja tokom leta u skladu sa CAT.OP.MPA.150 stav d), ne prelazi 6 sati; i
2) ako su na aerodromu odredišta na raspolaganju i mogu da se koriste dve odvojene poletno-sletne staze i ako meteorološki izveštaji i/ili prognoze za aerodrom odredišta ukazuju da će u periodu od sat vremena pre do sat vremena posle predviđenog vremena dolaska na aerodrom odredišta, baza oblaka biti najmanje 2.000 ft ili visina kruženja +500 ft, u zavisnosti šta je veće od navedenog, kao i da će vidljivost na zemlji biti najmanje 5 km.
c) Operater je dužan da odredi dva alternativna aerodroma za aerodrom odredišta ako:
1) odgovarajući meteorološki izveštaji i/ili prognoze za aerodrom odredišta ukazuju da će u toku perioda koji započinje sat vremena pre, a završava se sat vremena posle očekivanog vremena dolaska, vremenski uslovi biti ispod primenljivog planiranog minimuma; ili
2) nisu dostupne meteorološke informacije.
d) Potrebne alternativne aerodrome operater navodi u operativnom planu leta.
CAT.OP.MPA.181 Izbor aerodroma i operativnih mesta - helikopteri
a) Za letove koji se obavljaju u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC), vođa vazduhoplova je dužan da odredi alternativni aerodrom za aerodrom poletanja, koji se nalazi na rastojanju do jednog sata leta pri normalnoj brzini krstarenja, ako iz meteoroloških razloga nije moguć povratak na mesto polaska.
b) Za let koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili po pravilima za vizuelno letenje (VFR) kada se navođenje vrši pomoću vizuelnih orijentira na zemlji, vođa vazduhoplova je dužan da u operativnom planu leta navede najmanje jedan alternativni aerodrom za aerodrom odredišta, izuzev:
1) ako se aerodrom odredišta nalazi na obali, a helikopter prilazi sa mora;
2) ako su za let ka bilo kom drugom odredišnom aerodromu koji se nalazi na kopnu trajanje leta i preovlađujući meteorološki uslovi takvi da su, u očekivano vreme dolaska na mesto planiranog sletanja, prilaz i sletanje mogući u meteorološkim uslovima za vizuelno letenje (VMC); ili
3) ako je mesto planiranog sletanja izolovano i nije moguć let do alternacije; u ovom slučaju, mora da bude određena tačka sa koje nema povratka (PNR).
c) Operater je dužan da odredi dva alternativna aerodroma za aerodrom odredišta ako:
1) odgovarajući meteorološki izveštaji i/ili prognoze za aerodrom odredišta ukazuju da će u toku perioda koji započinje sat vremena pre, a završava se sat vremena posle očekivanog vremena dolaska, vremenski uslovi biti ispod primenljivog planiranog minimuma; ili
2) nisu dostupne meteorološke informacije za aerodrom odredišta.
d) Operater može da za aerodrom odredišta odredi alternativni aerodrom koji se nalazi van obale ako primeni sledeće kriterijume:
1) za aerodrom odredišta može da se koristi alternativni aerodrom koji se nalazi van obale samo posle tačke sa koje nema povratka (PNR). Do ove tačke, alternativni aerodrom mora da se nalazi na obali;
2) postoji mogućnost sletanja na alternativni aerodrom sa jednim neispravnim motorom (OEI);
3) ako je moguće, mora da bude obezbeđena platforma. Dimenzije, konfiguracija i izbegavanje prepreka pojedinačnih platformi za poletanje, odnosno sletanje helikoptera ili drugih mesta, moraju da budu procenjene kako bi se odredila mogućnost njihovog korišćenja kao alternativnog aerodroma za svaki tip helikoptera koji se koristi;
4) odredi vremenske minimume, uzimajući u obzir tačnost i pouzdanost meteoroloških informacija;
5) MEL lista mora da sadrži posebne odredbe za ovakve letove; i
6) alternativni aerodrom van obale može da bude odabran samo ako je operater propisao procedure u operativnom priručniku.
e) Potrebne alternativne aerodrome operater navodi u operativnom planu leta.
CAT.OP.MPA.185 Minimumi za planiranje IFR letova - avioni
a) Minimumi za planiranje alternativnog aerodroma za aerodrom poletanja
Operater je dužan da, kao alternativni aerodrom za aerodrom poletanja, odabere samo onaj aerodrom za koji odgovarajući meteorološki izveštaji i/ili prognoze ukazuju da će, u periodu koji započinje jedan sat pre i završava se jedan sat posle očekivanog vremena dolaska na aerodrom, vremenski uslovi biti na primenljivom minimumu za planiranje ili iznad primenljivog minimuma, koji je naveden u CAT.OP.MPA.110. Ako je jedini mogući način prilaza neprecizan prilaz (NPA) ili se radi o kružnom prilazu, potrebno je uzeti u obzir i bazu oblaka. Sva ograničenja koja se odnose na letenje sa jednim neispravnim motorom (OEI) moraju da budu uzeta u obzir.
b) Minimum za planiranje aerodroma odredišta, izuzev ako je on izolovan
Operater bira aerodrom odredišta samo:
1) ako meteorološki izveštaji i/ili prognoze ukazuju da će u periodu koji započinje jedan sat pre i završava se jedan sat posle očekivanog vremena dolaska na aerodrom, vremenski uslovi biti na primenljivom minimumu za planiranje ili iznad primenljivog minimuma, i:
(i) da će RVR/vidljivost (VIS) biti u skladu sa CAT.OP.MPA.110; i
(ii) da će baza oblaka biti na minimalnoj visini donošenja odluke (MDH) ili iznad nje, ako je reč o nepreciznom prilazu (NPA) ili kružnom prilazu;
ili
2) ako su odabrana dva alternativna aerodroma za aerodrom odredišta.
c) Minimumi za planiranje alternativnog aerodroma za aerodrom odredišta, izolovanog aerodroma, alternativnog aerodroma na ruti radi smanjenja goriva (fuel ERA), alternativnog aerodroma na ruti (ERA)
Operater bira aerodrom za jednu od navedenih namena samo ako meteorološki izveštaji i/ili prognoze ukazuju da će, u toku perioda koji započinje jedan sat pre i završava se jedan sat posle očekivanog vremena dolaska na aerodrom, vremenski uslovi biti na minimumu za planiranje ili iznad minimuma za planiranje koji je naveden u Tabeli 1.
Tabela 1
Minimumi za planiranje
Alternativni aerodrom za aerodrom odredišta, izolovani aerodrom odredišta, alternativni aerodrom na ruti radi smanjenja količine goriva (fuel ERA) i alternativni aerodrom na ruti (ERA)
Vrsta prilaza |
Minimum za planiranje |
CAT II i III |
CAT I RVR |
CAT I |
NPA RVR/VIS |
NPA |
NPA RVR/VIS + 1.000 m |
Kružni prilaz |
Kružni prilaz |
CAT.OP.MPA.186 Minimumi za planiranje IFR letova - helikopteri
a) Minimum za planiranje alternativnih aerodroma za aerodrom poletanja
Kao alternativni aerodrom za aerodrom poletanja operater bira samo aerodrom ili mesto za sletanje za koje meteorološki izveštaji i/ili prognoze ukazuju da će u periodu koji započinje jedan sat pre i završava se jedan sat posle očekivanog vremena dolaska na alternativni aerodrom za aerodrom poletanja, vremenski uslovi biti na primenljivom minimumu za sletanje koji je određen na osnovu CAT.OP.MPA.110 ili iznad tog minimuma. Ako je neprecizan prilaz (NPA) jedini mogući način prilaza, u obzir se uzima i baza oblaka. Sva ograničenja koja se odnose na letenje sa jednim neispravnim motorom (OEI) moraju da budu uzeta u obzir.
b) Minimumi za planiranje aerodroma odredišta i alternativnog aerodroma za aerodrom odredišta
Operater bira aerodrom odredišta ili alternativni aerodrom za aerodrom odredišta samo ako meteorološki izveštaji i/ili prognoze ukazuju da će, u toku perioda koji započinje jedan sat pre i završava se jedan sat posle očekivanog vremena dolaska na aerodrom ili operativno mesto, vremenski uslovi biti na minimumu za planiranje ili iznad njega, i to:
1) osim navedenog u CAT.OP.MPA.181 stav d), minimum za planiranje aerodroma odredišta je:
(i) RVR/vidljivost (VIS) u skladu sa CAT.OP.MPA.110; i
(ii) za neprecizni prilaz (NPA), baza oblaka na MDH ili iznad;
2) minimumi za planiranje alternativnog aerodroma za aerodrom odredišta su navedeni u Tabeli 1.
Tabela 1
Minimumi za planiranje alternativnog aerodroma za aerodrom odredišta
Vrsta prilaza |
Minimum za planiranje |
CAT II i III |
CAT I RVR |
CAT I |
CAT I + 200 ft/vidljivost 400 m |
NPA |
NPA RVR/VIS + 400 m |
CAT.OP.MPA.190 Podnošenje ATS plana leta
a) Ako pravila letenja ne zahtevaju podnošenje ATS plana leta, odgovarajuće informacije moraju da budu na raspolaganju u cilju pokretanja službi za uzbunjivanje, ako je to potrebno.
b) Prilikom obavljanja letova sa mesta na kojem nije moguće podneti ATS plan leta, vođa vazduhoplova ili operater je dužan da prosledi ATS plan leta u što kraćem roku posle poletanja.
CAT.OP.MPA.195 Punjenje i istakanje goriva dok se putnici ukrcavaju, iskrcavaju ili se nalaze u vazduhoplovu
a) Dok se putnici ukrcavaju, iskrcavaju ili se nalaze u vazduhoplovu, vazduhoplov ne sme da se puni "Avgas" ili "wide-cut" gorivima, niti ova goriva ili njihova mešavina smeju da se istaču iz vazduhoplova.
b) Za ostale vrste goriva potrebno je preduzeti mere predostrožnosti, uključujući i prisustvo odgovarajuće osposobljenog osoblja u vazduhoplovu, koje je spremno da započne i izvede evakuaciju vazduhoplova na najpraktičniji i najbrži način.
CAT.OP.MPA.200 Punjenje/istakanje "wide-cut" goriva
Punjenje/istakanje wide-cut goriva vrši se samo ako operater propiše odgovarajuće procedure, uzimajući u obzir visok rizik korišćenja "wide-cut" vrste goriva.
CAT.OP.MPA.205 Guranje i vuča aviona
Procedure za guranje i vuču, koje je propisao operater, moraju da budu usklađene sa utvrđenim vazduhoplovnim standardima i procedurama.
CAT.OP.MPA.210 Članovi posade na svojim radnim mestima
a) Članovi letačke posade
1) U toku poletanja i sletanja, svaki član letačke posade koji obavlja dužnost u letačkoj kabini mora da bude na svom radnom mestu;
2) U toku ostalih faza leta, član letačke posade koji obavlja dužnost u letačkoj kabini dužan je da bude na svom radnom mestu, izuzev ako je neophodno da bude odsutan zbog obavljanja drugih dužnosti koje su u vezi sa letom ili usled fizioloških potreba, pod uslovom da sve vreme najmanje jedan odgovarajuće osposobljeni pilot mora da ostane za komandama vazduhoplova;
3) U toku svih faza leta, član letačke posade koji obavlja dužnost u letačkoj kabini mora da bude u pripravnosti. Ukoliko se uoči izostanak pripravnosti, potrebno je da se preduzmu odgovarajuće protivmere. Ako se pojavi neočekivani umor, vođa vazduhoplova može da organizuje primenu postupka kontrolisanog odmora, ukoliko radne obaveze to dopuštaju. Kontrolisani odmor ne uračunava se u odmor prilikom obračuna ograničenja vremena leta i ne sme da se koristi kao razlog za produženje radnog vremena.
b) Članovi kabinske posade
U kritičnim fazama leta, kabinska posada mora da se nalazi na predviđenim mestima i ne sme da obavlja aktivnosti koje nisu u vezi sa bezbednim korišćenjem vazduhoplova.
CAT.OP.MPA.215 Upotreba slušalica - avioni
a) Svaki član letačke posade koji obavlja dužnost u letačkoj kabini dužan je da nosi slušalice sa mikrofonom ili drugo odgovarajuće sredstvo. Slušalice se koriste kao osnovno sredstvo za glasovnu komunikaciju sa ATS:
1) na zemlji:
(i) prilikom primanja ATS odobrenja za odlazak putem glasovne komunikacije;
(ii) tokom rada motora;
2) u letu:
(i) ispod prelazne visine; ili
(ii) 10.000 ft, u zavisnosti koja je vrednost veća;
i
3) kada vođa vazduhoplova to smatra potrebnim.
b) Pod uslovima navedenim u stavu a), mikrofon ili drugo odgovarajuće sredstvo mora da bude u položaju koji dozvoljava dvostranu radio-komunikaciju.
CAT.OP.MPA.216 Upotreba slušalica - helikopteri
Član letačke posade koji obavlja dužnost u letačkoj kabini dužan je da nosi slušalice sa mikrofonom ili drugo odgovarajuće sredstvo i da ga koristi kao osnovno sredstvo za komunikaciju sa ATS.
CAT.OP.MPA.220 Pomoćna sredstva za evakuaciju u slučaju opasnosti
Operater je dužan da propiše procedure kojima obezbeđuje da pre voženja, poletanja i sletanja, ako je to bezbedno i primereno, budu spremna za upotrebu pomoćna sredstva za evakuaciju u slučaju opasnosti, koja se automatski aktiviraju.
CAT.OP.MPA.225 Sedišta, sigurnosni pojasevi i sistemi za vezivanje
a) Članovi posade
1) U toku poletanja i sletanja, kao i uvek kada vođa vazduhoplova tako odluči u interesu bezbednosti, član posade mora da bude odgovarajuće vezan svim sigurnosnim pojasevima i sistemima za vezivanje koji su mu na raspolaganju.
2) U toku ostalih faza leta, član letačke posade u letačkoj kabini mora da bude odgovarajuće vezan sigurnosnim pojasom dok se nalazi na svom mestu.
b) Putnici
1) Pre poletanja, sletanja, u toku voženja, kao i uvek kada je to neophodno u interesu bezbednosti, vođa vazduhoplova mora da se uveri da je svaki putnik u vazduhoplovu na sedištu ili na ležaju, pravilno vezan sigurnosnim pojasom ili sistemom vezivanja.
2) Operater je dužan da odredi sedišta u vazduhoplovu na kojima je dozvoljeno sedenje više lica. Vođa vazduhoplova mora da se uveri da na jednom sedištu ne sme sedeti više lica, osim ako se radi o jednoj odrasloj osobi i jednom odojčetu, koje je odgovarajuće osigurano dodatnim pojasom ili drugim sistemom za vezivanje.
CAT.OP.MPA.230 Obezbeđenje putničke kabine i bifea
a) Operater je dužan da propiše procedure kojima obezbeđuje da pre voženja, poletanja i sletanja, svi izlazi i prolazi za evakuaciju budu prohodni.
b) Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da pre poletanja i sletanja, kao i uvek kada je to neophodno u interesu bezbednosti, sva oprema i prtljag budu pravilno obezbeđeni.
CAT.OP.MPA.235 Prsluci za spasavanje - helikopteri
Operater je dužan da propiše procedure kojima obezbeđuje da se za letove helikoptera u performansama klase 3, koji se obavljaju iznad vode, prilikom odlučivanja da li prsluke za spasavanje treba da nose sva lica u helikopteru, uzmu u obzir trajanje leta i uslovi pod kojima se let obavlja.
CAT.OP.MPA.240 Pušenje u vazduhoplovu
Vođa vazduhoplova ne sme da dozvoli pušenje u vazduhoplovu:
a) ako to smatra neophodnim u interesu bezbednosti;
b) u toku punjenja i istakanja goriva;
c) kada je vazduhoplov na zemlji, osim ako je operater propisao procedure za smanjenje rizika u toku korišćenja vazduhoplova na zemlji;
d) izvan prostora određenog za pušenje, kao ni u prolazu ili toaletu;
e) u robnim odeljcima i/ili drugom prostoru u kojima se nalazi roba koja nije smeštena u kontejnere otporne na plamen ili pokrivena pokrivačem otpornim na plamen; i
f) u onim delovima putničke kabine u koje se dovodi kiseonik.
CAT.OP.MPA.245 Meteorološki uslovi - svi vazduhoplovi
a) Na letovima koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje (IFR letovima) vođa vazduhoplova:
1) započinje poletanje; ili
2) nastavlja let posle tačke od koje se primenjuje izmenjeni ATS plan leta u slučaju izmene plana u toku leta,
samo ako dostupne informacije ukazuju da su u vreme dolaska na aerodrom odredišta i/ili alternativni aerodrom očekivani vremenski uslovi na planiranom minimumu ili iznad njega.
b) Na letovima koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) vođa vazduhoplova može da nastavi let ka planiranom aerodromu odredišta samo ako poslednje dostupne informacije ukazuju da će u očekivano vreme dolaska vremenski uslovi na aerodromu odredišta ili barem jednom alternativnom aerodromu biti na primenljivom aerodromskom operativnom minimumu ili iznad njega.
c) Na letovima koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje (VFR) vođa vazduhoplova može da započne poletanje samo ako odgovarajući vremenski izveštaji i/ili prognoze ukazuju da su meteorološki uslovi na delu rute kojom se leti po pravilima za vizuelno letenje, u odgovarajućem vremenu, na primenljivom minimumu za letenje po pravilima za vizuelno letenje ili iznad njega.
CAT.OP.MPA.246 Meteorološki uslovi - avioni
Kao dodatak odredbama navedenim u CAT.OP.MPA.245, na letovima koji se obavljaju avionom, po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), vođa vazduhoplova sme da nastavi let posle:
a) tačke odluke, ako koristi proceduru smanjenja rutne rezervne goriva (RCF); ili
b) unapred određene tačke, ako koristi proceduru prethodno određene tačke (PDP), kada su mu dostupne informacije koje ukazuju da su u trenutku dolaska na aerodrom odredišta i/ili zahtevani alternativni aerodrom očekivani vremenski uslovi na primenjivom aerodromskom operativnom minimumu ili iznad njega.
CAT.OP.MPA.247 Meteorološki uslovi - helikopteri
Kao dodatak odredbama navedenim u CAT.OP.MPA.245:
a) pri letovima helikoptera koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje (VFR), iznad vode, bez kopna u vidokrugu, vođa vazduhoplova može da započne poletanje samo ako odgovarajući vremenski izveštaji i/ili prognoze ukazuju da će baza oblaka biti iznad 600 ft danju, odnosno 1.200 ft noću.
b) Izuzetno od stava a), ako se leti između helikopterskih platformi koje se nalaze u vazdušnom prostoru klase G, pri čemu je sektor iznad vode manji od 10 NM, letovi koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje (VFR) mogu da se obavljaju uz sledeća ograničenja ili povoljnije uslove:
Tabela 1
Minimumi za letenje između helikopterskih platformi koje se nalaze u vazdušnom prostoru klase G
|
Dan |
Noć |
||
|
Visina(*) |
Vidljivost |
Visina(*) |
Vidljivost |
Jedan pilot |
300 ft |
3 km |
500 ft |
5 km |
Dva pilota |
300 ft |
2 km(**) |
500 ft |
5 km(***) |
(*) |
Baza oblaka mora da bude takva da omogućava let na navedenoj visini, ispod oblaka i bez oblaka. |
(**) |
Helikopteri mogu da lete ako je vidljivost u toku leta do 800 m, pod uslovom da su stalno vidljivi aerodrom odredišta ili međustruktura. |
(***) |
Helikopteri mogu da lete ako je vidljivost u toku leta do 1.500 m, pod uslovom da su stalno vidljivi aerodrom odredišta ili međustruktura. |
c) Letovi helikoptera ka helikopterskoj platformi ili izdignutoj FATO, obavljaju se kada je objavljena srednja brzina vetra na helikopterskoj platformi ili izdignutoj FATO manja od 60 kt.
CAT.OP.MPA.250 Led i druge naslage - postupci na zemlji
a) Operater je dužan da utvrdi postupke koji se primenjuju na zemlji za odleđivanje, sprečavanje zaleđivanja i pregled vazduhoplova, ako je to neophodno za bezbedno korišćenje vazduhoplova.
b) Vođa vazduhoplova može da započne poletanje samo ako je vazduhoplov očišćen od svih naslaga koje mogu nepovoljno da utiču na performanse i mogućnost upravljanja vazduhoplovom, osim u slučajevima navedenim u stavu a) i u skladu sa uslovima iz priručnika za upravljanje vazduhoplovom (AFM).
CAT.OP.MPA.255 Led i druge naslage - postupci u toku leta
a) Operater je dužan da utvrdi postupke za letove u očekivanim ili stvarnim uslovima zaleđivanja.
b) Vođa vazduhoplova može da započne let ili da namerno leti u očekivanim ili stvarnim uslovima zaleđivanja samo ako je vazduhoplov sertifikovan i opremljen za takve letove.
c) Ako zaleđivanje prevazilazi onaj intenzitet zaleđivanja za koji je vazduhoplov sertifikovan ili ako se vazduhoplov, koji nije sertifikovan za letenje u poznatim uslovima zaleđivanja, nađe u takvim okolnostima, vođa vazduhoplova mora, bez odlaganja, promenom nivoa leta i/ili rute da napusti oblast u kojoj postoje uslovi zaleđivanja i, ako je potrebno, proglasi vanrednu situaciju ATS.
CAT.OP.MPA.260 Zalihe goriva i maziva
Vođa vazduhoplova može da započne ili da nastavi let u slučaju promene plana leta u toku leta samo ako je siguran da se u vazduhoplovu nalazi najmanje ona količina iskoristivog planiranog goriva i maziva koja je potrebna za bezbedan završetak leta, uzimajući u obzir očekivane operativne uslove.
CAT.OP.MPA.265 Uslovi za poletanje
Pre započinjanja poletanja, vođa vazduhoplova je dužan da se uveri:
a) da vremenski uslovi na aerodromu ili operativnom mestu i uslovi na poletno-sletnoj stazi ili FATO, koju namerava da koristi, prema informacijama koje su mu dostupne, neće sprečiti bezbedno poletanje i odlazak; i
b) da će biti ispunjeni utvrđeni aerodromski operativni minimumi.
CAT.OP.MPA.270 Minimalne visine leta
Vođa vazduhoplova ili pilot kome je povereno obavljanje leta ne sme da leti ispod određenih minimalnih visina leta, izuzev:
a) ako je to potrebno za poletanje i sletanje; ili
b) ako je snižavanje visine u skladu sa procedurama koje je odobrila nadležna vlast.
CAT.OP.MPA.275 Simuliranje vanrednih situacija u toku leta
Operater je dužan da obezbedi da se prilikom prevoza putnika ili robe ne smeju simulirati:
a) vanredne situacije i opasne situacije koje zahtevaju primenu postupaka u slučaju vanredne situacije i postupaka u slučaju opasnosti; ili
b) letovi koji se obavljaju u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC), uz primenu veštačkih sredstava.
CAT.OP.MPA.280 Upravljanje gorivom u toku leta - avioni
Operater je dužan da utvrdi proceduru za proveru količine goriva u letu i upravljanje gorivom u toku leta, u skladu sa sledećim kriterijumima.
a) Provera količine goriva u letu
1) Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da se provera količine goriva u letu vrši u jednakim vremenskim intervalima. Preostala količina iskoristivog goriva mora da bude zabeležena i procenjena:
(i) upoređivanjem stvarne potrošnje goriva sa planiranom potrošnjom;
(ii) proverom da li je preostala količina iskoristivog goriva dovoljna za završetak leta u skladu sa stavom b); i
(iii) određivanjem očekivane količine preostalog iskoristivog goriva po dolasku na aerodrom odredišta.
2) Relevantni podaci o gorivu moraju da budu evidentirani.
b) Upravljanje gorivom u letu
1) Let mora da se obavi tako da, prilikom dolaska na aerodrom odredišta, očekivana količina preostalog iskoristivog goriva ne bude manja od:
(i) zahtevane količine goriva za let do alternativnog aerodroma, uvećane za završnu rezervu goriva;
(ii) završne rezerve goriva, ukoliko se ne zahteva alternativni aerodrom.
2) Ako se proverom količine goriva u letu utvrdi da će, nakon dolaska na aerodrom odredišta, očekivana količina preostalog iskoristivog goriva biti manja od:
(i) zahtevane količine goriva za let do alternativnog aerodroma, uvećane za završnu rezervu goriva, vođa vazduhoplova mora da uzme u obzir saobraćaj i operativne uslove koji preovlađuju na aerodromu odredišta, alternativnom aerodromu za aerodrom odredišta i na bilo kom drugom odgovarajućem aerodromu, ako odluči da nastavi let ka aerodromu odredišta ili da skrene sa rute kako bi obavio bezbedno sletanje sa količinom goriva koja nije manja od završne rezerve goriva; ili
(ii) završne rezerve goriva, ako se ne zahteva alternativni aerodromom - vođa vazduhoplova mora da preduzme odgovarajuće postupke i da nastavi let ka odgovarajućem aerodromu, kako bi obavio bezbedno sletanje sa količinom goriva koja nije manja od završne rezerve goriva.
3) Vođa vazduhoplova je dužan da proglasi opasnost ako je proračunata količina iskoristivog goriva na sletanju na najbliži odgovarajući aerodrom na koji se može bezbedno sleteti, manja od završne rezerve goriva.
4) Dodatni uslovi za posebne postupke
(i) Za nastavak leta koji se obavlja primenom RCF procedure ka aerodromu odredišta 1, vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da preostala količina iskoristivog goriva u tački odluke obuhvata najmanje zbir:
(A) putnog goriva od tačke odluke do aerodroma odredišta 1;
(B) rutne rezerve u iznosu od 5% od putnog goriva od tačke odluke do aerodroma odredišta 1;
(C) goriva za let do alternativnog aerodroma za aerodrom odredišta 1, ako se zahteva alternativni aerodrom za aerodrom odredišta 1; i
(D) završne rezerve goriva.
(ii) Za nastavak leta koji se obavlja primenom PDP procedure ka aerodromu odredišta, vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da preostala količina iskoristivog goriva na unapred određenoj tački (PDP) obuhvata najmanje zbir:
(A) putnog goriva od unapred određene tačke (PDP) do aerodroma odredišta;
(B) rutne rezerve od unapred određene tačke (PDP) do aerodroma odredišta; i
(C) dodatnog goriva.
CAT.OP.MPA.281 Upravljanje gorivom u toku leta - helikopteri
a) Operater je dužan da utvrdi proceduru kako bi obezbedio da se sprovodi provera količine goriva u toku letu i upravljanje gorivom.
b) Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da preostala količina iskoristivog goriva u letu ne bude manja od goriva koje je potrebno za let do aerodroma ili operativnog mesta na kome može da se obavi bezbedno sletanje, a da preostane završna rezerva goriva.
c) Vođa vazduhoplova je dužan da proglasi opasnost ako je stvarna količina goriva u helikopteru manja od završne rezerve goriva.
CAT.OP.MPA.285 Upotreba dodatnog kiseonika
Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da članovi letačke posade koji obavljaju dužnosti vezane za bezbedno obavljanje leta, u toku leta neprekidno koriste dodatni kiseonik ako visina kabine vazduhoplova prelazi 10.000 ft u periodu dužem od 30 minuta, kao i uvek kada visina kabine vazduhoplova prelazi 13.000 ft.
CAT.OP.MPA.290 Opažanje blizine zemlje
Ako član letačke posade ili sistem za upozorenje o blizini zemlje otkriju neprimerenu blizinu zemlje, pilot koji obavlja let mora odmah da preduzme potrebne korektivne mere za uspostavljanje bezbednih uslova leta.
CAT.OP.MPA.295 Upotreba sistema za izbegavanje sudara (ACAS)
Operater je dužan da utvrdi operativne procedure i program obuke ako se u vazduhoplovu nalazi i koristi ugrađen ACAS uređaj. Ako se koristi ACAS II, procedure i obuka moraju da budu u skladu sa Uredbom Komisije (EU) br. 1332/2011.
CAT.OP.MPA.300 Uslovi za prilaz i sletanje
Pre započinjanja prilaza radi sletanja, vođa vazduhoplova je dužan da se uveri, na osnovu podataka koji su mu na raspolaganju, da vreme na aerodromu i uslovi na poletno-sletnoj stazi ili FATO koju namerava da koristi, neće sprečiti bezbedan prilaz, sletanje ili postupak neuspelog prilaza, uzimajući u obzir podatke o performansama vazduhoplova iz operativnog priručnika.
CAT.OP.MPA.305 Započinjanje i nastavak prilaza
a) Vođa vazduhoplova ili pilot koji obavlja let, može da započne instrumentalni prilaz bez obzira na objavljenu vidljivost duž poletno-sletne staze, odnosno vidljivost (RVR/VIS).
b) Ako je objavljena vidljivost duž poletno-sletne staze, odnosno vidljivost (RVR/VIS), manja od primenjivog minimuma, prilaz ne sme da se nastavi:
1) ispod 1.000 ft iznad aerodroma; ili
2) u završni deo prilaza u slučaju kada je visina odluke (DA/H) ili minimalna visina odluke (MDA/H) veća od 1.000 ft iznad aerodroma.
c) Ako podatak o vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR) nije dostupan, vrednost vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR) se dobija preračunavanjem objavljene vidljivosti.
d) Ako nakon preleta 1.000 ft iznad aerodroma, objavljena vidljivost duž poletno-sletne staze, odnosno vidljivost (RVR/VIS) opadne ispod primenljivog minimuma, prilaz može da bude nastavljen do visine odluke (DA/H) ili minimalne visine odluke (MDA/H).
e) Prilaz može da se nastavi ispod visine odluke (DA/H) ili minimalne visine odluke (MDA/H) i sletanje može da se završi ako su na visini odluke (DA/H) ili minimalnoj visini odluke (MDA/H) uočeni i stalno vidljivi vizuelni orijentiri koji odgovaraju vrsti prilaza i poletno-sletnoj stazi planiranoj za korišćenje.
f) U zoni dodira uvek se proverava vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR). Ako je objavljena i odgovarajuća, vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR) na srednjoj tački i na kraju staze, takođe, mora da bude proveravana. Minimalna vrednost vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR) na srednjoj tački mora da bude 125 m ili vrednost vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR) koja se zahteva za zonu dodira, ako je ona manja, dok na kraju staze mora da iznosi 75 m. Za vazduhoplove koji su opremljeni sistemom za upravljanje ili kontrolu zaustavljanja, minimalna vrednost vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR) za srednju tačku mora da iznosi 75 m.
CAT.OP.MPA.310 Operativne procedure - visina preleta praga poletno-sletne staze - avioni
Operater je dužan da utvrdi operativne procedure koje omogućavaju da avion, pri preciznom prilazu, preleti prag staze na bezbednoj visini, u konfiguraciji i u položaju za sletanje.
CAT.OP.MPA.315 Izveštavanje o časovima leta - helikopteri
Operater je dužan da nadležnoj vlasti omogući uvid u ostvarene časove leta za svaki helikopter koji je koristio tokom prethodne kalendarske godine.
CAT.OP.MPA.320 Kategorije vazduhoplova
a) Kategorije vazduhoplova se određuju na osnovu brzine na pragu poletno-sletne staze (VAT) koja je jednaka brzini gubitka uzgona (VSO) pomnoženoj sa 1,3 ili brzini gubitka uzgona pri normalnom ubrzanju sile zemljine teže (VS1G) pomnoženoj sa 1,23, u konfiguraciji za sletanje pri maksimalnoj sertifikovanoj masi za sletanje. Ako su na raspolaganju i VSO i VS1G, za određivanje VAT se koristi veća vrednost.
b) Koriste se kategorije vazduhoplova koje su navedene u sledećoj tabeli:
Tabela 1
Kategorije vazduhoplova koje odgovaraju vrednostima VAT
Kategorija vazduhoplova |
VAT |
A |
Manja od 91 kt |
B |
Od 91 do 120 kt |
C |
Od 121 do 140 kt |
D |
Od 141 do 165 kt |
E |
Od 166 do 210 kt |
c) Konfiguracija za sletanje koja se mora uzeti u obzir navodi se u operativnom priručniku.
d) Operater može da koristi i manje vrednosti mase na sletanju za određivanje VAT ako to odobri nadležna vlast. Ova manja masa na sletanju mora da predstavlja stalnu vrednost, nezavisnu od promenljivih uslova tokom svakodnevnih letova.
PERFORMANSE I OPERATIVNA OGRANIČENJA VAZDUHOPLOVA
ODELJAK 1
Avioni
PODODELJAK 1
Opšti zahtevi
CAT.POL.A.100 Klase performansi
a) Avion mora da se koristi u skladu sa primenljivim zahtevima koji se odnose na klasu performansi.
b) Ako nije moguće u potpunosti ispuniti primenljive zahteve iz ovog odeljka zbog specifičnih konstruktivnih rešenja, operater je dužan da primeni odobrene standarde performansi kojima se obezbeđuje nivo bezbednosti koji odgovara nivou bezbednosti koji se postiže primenom odgovarajućeg pododeljka.
CAT.POL.A.105 Opšte odredbe
a) Masa aviona:
1) na početku poletanja; ili
2) u slučaju ponovnog planiranja u toku leta, u tački od koje se primenjuje izmenjeni operativni plan leta,
ne sme da bude veća od mase pri kojoj se mogu ispuniti zahtevi odgovarajućeg poglavlja za let koji se obavlja. Mogu se dopustiti odstupanja za očekivano smanjenje mase tokom trajanja leta i ispuštanja goriva.
b) Odobreni podaci o performansama koji su sadržani u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) koriste se za određivanje usklađenosti sa zahtevima odgovarajućeg pododeljka, dopunjeni, po potrebi, drugim podacima, kao što je propisano u odgovarajućem pododeljku. Operater je dužan da u operativnom priručniku navede podatke koje koristi. Kada se primenjuju faktori koji su propisani u odgovarajućem pododeljku, mogu se uvažiti bilo koji operativni faktori koji već predstavljaju sastavni deo podataka o performansama u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM), kako bi se izbegla njihova dvostruka primena.
c) Neophodno je uzeti u obzir konfiguraciju aviona, uticaj okoline i rad sistema koji imaju nepovoljan uticaj na performanse aviona.
d) Za potrebe određivanja performansi, vlažna poletno-sletna staza, izuzev travnate poletno-sletne staze, može se smatrati suvom.
e) Operater je dužan da uzme u obzir preciznost karata pri proceni zahteva za poletanje koji su sadržani u odgovarajućim pododeljcima.
PODODELJAK 2
Performanse klase A
CAT.POL.A.200 Opšte odredbe
a) Odobreni podaci o performansama koji su sadržani u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) dopunjavaju se, po potrebi, drugim podacima u slučaju da odobreni podaci iz priručnika za upravljanje vazduhoplovom (AFM) nisu dovoljni za:
1) uzimanje u obzir opravdano očekivanih nepovoljnih operativnih uslova, kao što su poletanje i sletanje na kontaminiranu poletno-sletnu stazu; i
2) uzimanje u obzir otkaza motora u svim fazama leta.
b) U slučaju mokre i kontaminirane poletno-sletne staze, koriste se podaci o performansama u skladu sa primenljivim standardima za sertifikaciju velikih aviona ili drugim odgovarajućim zahtevima.
c) Korišćenje drugih podataka iz stava a) i ekvivalentnih zahteva iz stava b) navodi se u operativnom priručniku.
CAT.POL.A.205 Poletanje
a) Masa na poletanju ne sme da prelazi maksimalnu dozvoljenu masu na poletanju koja je navedena u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) za visinu po pritisku i temperaturu okoline aerodroma sa koga poleće.
b) Pri određivanju maksimalne dozvoljene mase na poletanju moraju da se ispune sledeći zahtevi:
1) dužina zaustavljanja u poletanju ne sme da bude veća od raspoložive dužine prekinutog poletanja (ASDA);
2) dužina za poletanje ne sme da bude veća od raspoložive dužine za poletanje, pri čemu dužina predpolja ne sme da prelazi polovinu raspoložive dužine zaleta u poletanju (TORA);
3) dužina zaleta u poletanju ne sme da bude veća od raspoložive dužine zaleta u poletanju (TORA);
4) za prekinuto poletanje ili nastavak poletanja mora da se koristi jedinstvena vrednost brzine V1; i
5) na vlažnoj ili kontaminiranoj poletno-sletnoj stazi, masa na poletanju ne sme da bude veća od dozvoljene mase na poletanju sa suve poletno-sletne staze, pod istim uslovima.
c) Za ispunjenje uslova propisanih u stavu b), uzima se u obzir sledeće:
1) visina po pritisku na aerodromu;
2) temperatura na aerodromu;
3) stanje i vrsta površine poletno-sletne staze;
4) nagib poletno-sletne staze u smeru poletanja;
5) najviše do 50% objavljene čeone komponente vetra i najmanje 150% od objavljene leđne komponente vetra; i
6) gubitak u dužini poletno-sletne staze, ako postoji, usled poravnavanja aviona pre poletanja.
CAT.POL.A.210 Izbegavanje prepreka u poletanju
a) Čista putanja leta aviona pri poletanju se određuje tako da avion izbegne sve prepreke sa vertikalnim rastojanjem od najmanje 35 ft ili horizontalnim rastojanjem od najmanje 90 m koje je uvećano za vrednost od 0,125 x D, pri čemu D predstavlja horizontalno rastojanje koje je avion prešao od kraja raspoložive dužine za poletanje (TODA) ili od kraja dužine poletanja, ako je zaokret planiran pre kraja raspoložive dužine za poletanje (TODA). Za avione sa rasponom krila manjim od 60 m može da se koristi horizontalno izbegavanje prepreka na rastojanju koje odgovara polovini raspona krila aviona, uvećanom za 60 m, kao i za vrednost 0,125 x D.
b) Za ispunjenje uslova propisanih u stavu a):
1) u obzir se uzima sledeće:
(i) masa aviona na početku zaleta pri poletanju;
(ii) visina po pritisku na aerodromu;
(iii) temperatura okoline na aerodromu; i
(iv) najviše 50% objavljene čeone komponente vetra i najmanje 150% od objavljene leđne komponente vetra.
2) Promena putanje nije dozvoljena do tačke na kojoj je čista putanja leta dostigla visinu jednaku polovini raspona krila, s tim da ne sme biti manja od 50 ft iznad nadmorske visine kraja raspoložive dužine zaleta u poletanju (TORA). Posle toga, sve do visine od 400 ft pretpostavlja se da bočni nagib aviona nije veći od 15°. Iznad visine od 400 ft može se planirati bočni nagib veći od 15°, ali ne veći od 25°.
3) Na delu čiste putanje leta u poletanju na kojem se avion naginje više od 15°, moraju se izbeći sve prepreke na horizontalnom rastojanju navedenom u stavu a), stavu b) tačka 6) i stavu b) tačka 7), sa vertikalnim rastojanjem od najmanje 50 ft.
4) Letovi pri kojima se primenjuje povećani ugao bočnog nagiba do 20° na visinama od 200 ft do 400 ft, ili do 30° na visinama iznad 400 ft, obavljaju se u skladu sa CAT.POL.A.240.
5) Neophodno je uzeti u obzir uticaj bočnog nagiba aviona na operativne brzine i putanju leta, uključujući i uvećanje rastojanja koje je nastalo kao rezultat povećanih operativnih brzina.
6) U slučaju kada planirana putanja leta ne zahteva promenu putanje za više od 15°, operater ne mora da uzme u obzir prepreke koje su bočno udaljene više od:
(i) 300 m, ako je pilot u stanju da održava zahtevanu navigacijsku preciznost u području u kome može biti prepreka; ili
(ii) 600 m, za letove u drugim uslovima.
7) U slučaju kada planirana putanja leta zahteva promenu putanje za više od 15°, operater ne mora da uzme u obzir one prepreke koje su bočno udaljene više od:
(i) 600 m, ako je pilot u stanju da održava zahtevanu navigacijsku preciznost u području u kome može biti prepreka; ili
(ii) 900 m, za letove u drugim uslovima.
c) Operater je dužan da propiše procedure za nepredviđene situacije kako bi ispunio zahteve iz st. a) i b) i kako bi obezbedio korišćenje bezbedne rute izbegavajući prepreke i omogućio da avion ispunjava zahteve na ruti iz CAT.POL.A.215 ili da sleti na aerodrom polaska ili na alternativni aerodrom za aerodrom poletanja.
CAT.POL.A.215 Otkaz jednog motora na ruti (OEI)
a) Podaci iz priručnika za upravljanje vazduhoplovom (AFM) o čistoj putanji leta pri otkazu jednog motora na ruti, koji odgovaraju očekivanim meteorološkim uslovima za let, moraju da omoguće da se u svim tačkama na ruti ispune uslovi navedeni u st. b) ili c). Čista putanja leta mora da ima pozitivan gradijent na 1.500 ft iznad aerodroma na kojem bi trebalo da se izvrši sletanje nakon otkaza motora. U meteorološkim uslovima koji zahtevaju rad sistema za zaštitu od zaleđivanja, mora da se uzme u obzir uticaj njihove upotrebe na čistu putanju leta.
b) Gradijent čiste putanje leta mora da bude pozitivan na najmanje 1.000 ft iznad svih terena i prepreka duž rute na rastojanju od 9,3 km (5 NM) sa obe strane planirane putanje.
c) Čista putanja leta mora da omogući avionu da nastavi let sa visine krstarenja do aerodroma gde može da sleti u skladu sa uslovima navedenim u CAT.POL.A.225 ili CAT.POL.A.230, u zavisnosti šta je odgovarajuće. Čista putanja leta mora vertikalno, za najmanje 2.000 ft, da nadvisi teren i prepreke duž rute u okviru rastojanja od 9,3 km (5 NM) sa svake strane planirane putanje, u skladu sa sledećim:
1) pretpostavlja se da do otkaza motora dolazi u najkritičnijoj tački duž rute;
2) uzet je u obzir uticaj vetra na putanju leta;
3) ispuštanje goriva u vazduhu je dozvoljeno do količine koja omogućava dolazak do aerodroma sa propisanom rezervom goriva, ako se primenjuje procedura za bezbedan nastavak leta; i
4) aerodrom, na koji je predviđeno sletanje aviona nakon otkaza motora, mora da ispunjava sledeće uslove:
(i) ispunjeni su zahtevi u pogledu performansi za očekivanu masu pri sletanju;
(ii) vremenski izveštaji i/ili prognoze, kao i izveštaji o stanju na površinama, ukazuju da u očekivano vreme sletanje može da se obavi bezbedno.
d) Ako navigaciona preciznost ne ispunjava barem zahteve predviđene za navigacionu performansu 5 (RNP5), operater je dužan da uveća rastojanje navedeno u st. b) i c) na 18,5 km (10 NM).
CAT.POL.A.220 Otkaz dva motora na ruti kod aviona sa tri ili više motora
a) Avion sa tri ili više motora, pri brzini krstarenja velikog doleta, sa svim motorima u radu i na standardnoj temperaturi u mirnoj atmosferi, ne sme ni u jednoj tački planirane putanje da bude udaljen više od 90 minuta leta od aerodroma koji ispunjava uslove performansi za očekivanu masu sletanja, osim ako ispunjava uslove navedene u st. b)-f).
b) Podaci o čistoj putanji leta pri otkazu dva motora moraju da budu takvi da omoguće nastavak leta u očekivanim meteorološkim uslovima, od tačke gde se pretpostavlja istovremeni otkaz dva motora do aerodroma na koji je moguće sleteti i potpuno zaustaviti avion, koristeći propisanu proceduru za sletanje sa otkazom dva motora. Čista putanja leta mora da bude takva da omogućava da se za najmanje 2.000 ft nadvisi teren i prepreke duž rute, na rastojanju od 9,3 km (5 NM) sa obe strane planirane putanje. Na visinama i u meteorološkim uslovima koji zahtevaju korišćenje sistema za zaštitu od zaleđivanja, njihov uticaj na podatke o čistoj putanji leta mora da bude uzet u obzir. Ako navigaciona preciznost ne ispunjava barem uslove za RNP5, operater je dužan da uveća pomenuto rastojanje na 18,5 km (10 NM).
c) Pretpostavlja se da do otkaza dva motora dolazi u najkritičnijoj tački rute u kojoj je, pri brzini krstarenja velikog doleta, sa svim motorima u radu, na standardnoj temperaturi u mirnoj atmosferi, avion udaljen više od 90 minuta leta od aerodroma koji ispunjava zahteve u pogledu performansi koje se primenjuju za očekivanu masu na sletanju.
d) Čista putanja leta mora da bude takva da obezbedi pozitivan gradijent na 1.500 ft iznad aerodroma na koji je predviđeno sletanje nakon otkaza dva motora.
e) Ispuštanje goriva u vazduhu je dozvoljeno do količine koja omogućava dolazak do aerodroma sa propisanom rezervom goriva, ako se primenjuje procedura za bezbedan nastavak leta.
f) Očekivana masa aviona u tački u kojoj se predviđa otkaz dva motora ne sme da bude manja od mase koja obuhvata dovoljno goriva za nastavak leta do aerodroma na koji se očekuje sletanje, s tim da na aerodrom avion doleti na visini od najmanje 1.500 ft neposredno iznad područja za sletanje i nakon toga da leti na toj visini 15 minuta.
CAT.POL.A.225 Sletanje na aerodrom odredišta i na alternativni aerodrom
a) Masa aviona na sletanju, određena u skladu sa CAT.POL.A.105 stav a), ne sme da bude veća od maksimalne mase na sletanju određene za nadmorsku visinu i očekivanu temperaturu okoline, u očekivano vreme sletanja na aerodrom odredišta i na alternativni aerodrom.
CAT.POL.A.230 Sletanje na suvu poletno-sletnu stazu
a) Masa aviona na sletanju, određena u skladu sa CAT.POL.A.105 stav a), u očekivano vreme sletanja na aerodrom odredišta ili bilo koji alternativni aerodrom, mora da bude takva da omogućava sletanje aviona sa visine od 50 ft iznad praga poletno-sletne staze, sa potpunim zaustavljanjem:
1) za avione sa mlaznim motorima - u okviru 60% od raspoložive dužine za sletanje (LDA); i
2) za avione sa turboelisnim motorima - u okviru 70% LDA.
b) Za strme prilaze operater je dužan da koristi podatke o dužini potrebnoj za sletanje, faktorisane u skladu sa stavom a), pri čemu visina zaslona mora da bude manja od 60 ft, ali ne manja od 35 ft i mora da ispunjava uslove navedene u CAT.POL.A.245.
c) Za sletanje na kratke poletno-sletne staze operater je dužan da koristi podatke o dužini za sletanje, faktorisane u skladu sa stavom a), kao i da ispunjava uslove navedene u CAT.POL.A.250.
d) Za određivanje mase na sletanju, operater je dužan da uzme u obzir:
1) nadmorsku visinu aerodroma;
2) najviše 50% od čeone komponente vetra ili najmanje 150% od leđne komponente vetra; i
3) nagib poletno-sletne staze u smeru sletanja, ako je on veći od ± 2 %.
e) Pri otpremi aviona potrebno je uzeti u obzir:
1) da će avion sleteti na najpovoljniju poletno-sletnu stazu u uslovima mirne atmosfere; i
2) da će avion sleteti na poletno-sletnu stazu koja će mu najverovatnije biti dodeljena za sletanje, uzimajući u obzir očekivani smer i brzinu vetra, karakteristike opsluživanja aviona na zemlji i druge uslove, kao što su raspoloživost sredstava koja se koriste za sletanje i karakteristike terena.
f) Ako operater nije u mogućnosti da ispuni uslove iz stava e) tačka 1) za aerodrom odredišta koji ima jednu poletno-sletnu stazu, gde sletanje zavisi od određene komponente vetra, avion može da bude otpremljen ako su određena dva alternativna aerodroma koja omogućavaju primenu odredaba iz st. a)-e). Pre početka prilaza u cilju sletanja na aerodrom odredišta, vođa vazduhoplova je dužan da proveri da li se sletanje može obaviti u skladu sa uslovima navedenim u st. a)-d) i CAT.POL.A.225.
g) Ako operater ne može da ispuni zahteve iz stava e) tačka 2) za aerodrom odredišta, avion se može otpremiti ako je određen alternativni aerodrom koji omogućava da se u potpunosti ispune uslovi navedeni u stavovima a)-e).
CAT.POL.A.235 Sletanje na vlažne i kontaminirane poletno-sletne staze
a) Ako odgovarajući meteorološki izveštaji i/ili prognoze ukazuju da bi poletno-sletna staza u očekivano vreme dolaska mogla da bude vlažna, raspoloživa dužina za sletanje (LDA) mora da iznosi najmanje 115% od zahtevane dužine za sletanje, određene u skladu sa CAT.POL.A.230.
b) Ako odgovarajući meteorološki izveštaji i/ili prognoze ukazuju da bi poletno-sletna staza u očekivano vreme dolaska mogla da bude kontaminirana, raspoloživa dužina za sletanje (LDA) mora da bude najmanje jednaka dužini za sletanje određenoj u skladu sa stavom a), ili najmanje 115% od dužine za sletanje određene u skladu sa odobrenim podacima dužine za sletanje na kontaminiranu stazu ili drugim ekvivalentnim podacima, u zavisnosti koja je od ovih vrednosti veća. Ako primenjuje ekvivalentne podatke o dužini na sletanje, operater je dužan da ih navede u operativnom priručniku.
c) Na vlažnoj poletno-sletnoj stazi može da se koristi dužina za sletanje koja je manja od one koja se zahteva u stavu a), ali koja nije manja od one koja se zahteva u CAT.POL.A.230 stav a), ako priručnik za upravljanje vazduhoplovom (AFM) sadrži posebne dodatne podatke o dužini sletanja na vlažne poletno-sletne staze.
d) Na posebno pripremljenoj kontaminiranoj poletno-sletnoj stazi može da se koristi dužina za sletanje koja je manja od dužine koja se zahteva u stavu b), ali koja nije manja od dužine koja se zahteva u CAT.POL.A.230 stav a), ako priručnik za upravljanje vazduhoplovom (AFM) sadrži posebne dodatne podatke o dužini sletanja na kontaminirane poletno-sletne staze.
e) Za potrebe st. b), c) i d), shodno se primenjuje uslov naveden u CAT.POL.A.230, izuzev CAT.POL.A.230 stav a) koji se ne primenjuje na stav b).
CAT.POL.A.240 Odobrenje za korišćenje povećanih uglova bočnog nagiba
a) Za korišćenje povećanih uglova bočnog nagiba neophodno je prethodno odobrenje nadležne vlasti.
b) Za pribavljanje odobrenja operater je dužan da podnese dokaz da su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da priručnik za upravljanje vazduhoplovom (AFM) sadrži odobrene podatke za zahtevano povećanje operativne brzine i podatke koji omogućavaju izradu putanje leta, uzimajući u obzir povećane uglove bočnog nagiba i brzine;
2) da je za navigacijsku preciznost na raspolaganju vizuelno vođenje;
3) da su za svaku poletno-sletnu stazu navedeni meteorološki minimumi i ograničenja brzine vetra; i
4) da letačka posada poseduje odgovarajuće znanje o ruti kojom će leteti i o procedurama koje će koristiti, u skladu sa ORO.OPS.FC.
CAT.POL.A.245 Odobrenje za korišćenje strmih prilaza
a) Za strme prilaze koji se obavljaju pod uglom ravni poniranja od 4,5° ili pod većim uglom i visinom zaslona koja je niža od 60 ft, ali koja nije niža od 35 ft, potrebno je pribaviti prethodno odobrenje nadležne vlasti.
b) Za pribavljanje odobrenja operater je dužan da podnese dokaz da su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da su u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) navedeni najveći odobreni ugao ravni poniranja i druga ograničenja, postupci za strme prilaze u uobičajenim situacijama, vanrednim situacijama i situacijama u slučaju opasnosti, kao i izmene podataka o dužini poletno-sletne staze u slučaju primene strmih prilaza;
2) za svaki aerodrom na kome se primenjuje postupak strmog prilaza:
(i) da je na raspolaganju odgovarajući referentni sistem ravni poniranja koji ima najmanje vizuelni sistem pokazivanja linije poniranja;
(ii) da su navedeni meteorološki minimumi; i
(iii) da je uzeto u obzir sledeće:
(A) položaj prepreka;
(B) vrsta reference za liniju poniranja i vođenja na poletno-sletnu stazu;
(C) minimalni zahtevani vizuelni orijentiri pri dostizanju visine odluke (DH) i minimalne visine odluke (MDA);
(D) oprema koja se koristi u avionu;
(E) osposobljenost pilota i posebno poznavanje aerodroma;
(F) ograničenja i procedure navedene u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM); i
(G) kriterijumi za neuspeli prilaz.
CAT.POL.A.250 Odobrenje za sletanje na kratke poletno-sletne staze
a) Za sletanje na kratke poletno-sletne staze potrebno je prethodno odobrenje nadležne vlasti.
b) Za pribavljanje odobrenja operater je dužan da podnese dokaz da su ispunjeni sledeći uslovi:
1) dužina koja se koristi za proračun dozvoljene mase na sletanju može da se sastoji od upotrebljive dužine objavljenog bezbednosnog područja, uvećane za objavljenu raspoloživu dužinu za sletanje (LDA);
2) da je država na čijoj teritoriji se nalazi aerodrom ustanovila javni interes i operativnu potrebu za ovakvim letovima, bilo zbog izdvojenosti aerodroma ili zbog fizičkih ograničenja koja se odnose na produženje poletno-sletne staze;
3) da vertikalna udaljenost između linije pilotovog oka i linije najnižeg dela točkova, dok je avion na normalnoj ravni poniranja, ne prelazi 3 m;
4) da vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR/VIS) nije manja od 1.500 m, kao i da su ograničenja koja se odnose na vetar navedena u operativnom priručniku;
5) da su navedeni i ispunjeni uslovi koji se odnose na minimalno iskustvo pilota, obuku i posebno upoznavanje sa aerodromom;
6) da visina prelaska iznad početka upotrebljive dužine objavljenog bezbednosnog područja iznosi 50 ft;
7) da je upotreba objavljenog bezbednosnog područja odobrena od strane države na čijoj teritoriji se nalazi aerodrom;
8) da upotrebljiva dužina za sletanje objavljenog bezbednosnog područja ne prelazi 90 m;
9) da širina objavljenog bezbednosnog područja nije manja od dvostruke širine poletno-sletne staze ili dvostrukog raspona krila, u zavisnosti šta je veće, u odnosu na produženu središnju liniju poletno-sletne staze;
10) da objavljeno bezbednosno područje nema prepreke ili ulegnuća koji mogu da ugroze avion, kao i da nije dozvoljeno prisustvo pokretnih objekata u objavljenom bezbednosnom području dok se poletno-sletna staza koristi za letove sa sletanjem na kratku poletno-sletnu stazu;
11) da nagib objavljenog bezbednosnog područja nije veći od 5% u smeru naviše i od 2% u smeru naniže, u odnosu na pravac sletanja; i
12) dodatni uslovi, ako ih je odredila nadležna vlast, uzimajući u obzir karakteristike tipa aviona, orografske karakteristike područja prilaza, raspoloživa prilazna sredstva, kao i postupke pri neuspelom prilazu/prekinutom sletanju.
PODODELJAK 3
Performanse klase B
CAT.POL.A.300 Opšte odredbe
a) Operater ne sme da koristi jednomotorni avion:
1) noću; ili
2) u instrumentalnim meteorološkim uslovima (IMC), osim za specijalne VFR letove.
b) Operater je dužan da dvomotorne avione koji ne ispunjavaju uslove za penjanje navedene u CAT.POL.A.340 smatra kao jednomotorne avione.
CAT.POL.A.305 Poletanje
a) Masa na poletanju ne sme da bude veća od maksimalne dozvoljene mase na poletanju koja je navedena u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) za visinu po pritisku i temperaturu okoline aerodroma sa koga se poleće.
b) Osnovna dužina za poletanje koja je navedena u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ne sme da premaši:
1) raspoloživu dužinu zaleta u poletanju (TORA) kada se pomnoži sa koeficijentom 1,25; ili
2) kada je na raspolaganju produžetak za zaustavljanje i/ili predpolje:
(i) raspoloživu dužinu zaleta u poletanju (TORA);
(ii) raspoloživu dužinu za poletanje aviona (TODA) kada se pomnoži sa koeficijentom 1,15; ili
(iii) raspoloživu dužinu prekinutog poletanja (ASDA) kada se pomnoži sa koeficijentom 1,3.
c) Pri ispunjavanju zahteva navedenih u stavu b) mora se uzeti u obzir:
1) masa aviona na početku zaleta pri poletanju;
2) visina po pritisku na aerodromu;
3) temperatura okoline aerodroma;
4) stanje i vrsta površine poletno-sletne staze;
5) nagib poletno-sletne staze u smeru poletanja; i
6) najviše 50% od prijavljene čeone komponente vetra ili najmanje 150% od prijavljene leđne komponente vetra.
CAT.POL.A.310 Izbegavanje prepreka u poletanju - višemotorni avioni
a) Putanja leta pri poletanju aviona sa dva ili više motora određuje se tako da avion izbegne sve prepreke sa vertikalnim rastojanjem od najmanje 50 ft ili horizontalnim rastojanjem od najmanje 90 m koje je uvećano za vrednost 0,125 x D, pri čemu D predstavlja horizontalno rastojanje koje je avion prešao od kraja raspoložive dužine za poletanje (TODA) ili od kraja dužine poletanja, ako je zaokret planiran pre kraja raspoložive dužine za poletanje (TODA), osim u slučajevima navedenim u st. b) i c). Za avione sa rasponom krila manjim od 60 m može da se koristi horizontalno izbegavanje prepreka na rastojanju koje je jednako zbiru polovine raspona krila i 60 m, uvećanom za vrednost 0,125 x D. Pretpostavke koje se moraju uzeti u obzir su:
1) da putanja leta u poletanju počinje na visini od 50 ft iznad površine na kraju dužine za poletanje koja se zahteva u CAT.POL.A.305 stav b) i da se završava na visini od 1.500 ft iznad površine;
2) da avion nije bočno nagnut sve dok ne dostigne visinu od 50 ft iznad površine i da posle toga ugao nagiba ne prelazi 15°;
3) da do otkaza kritičnog motora dolazi u tački putanje leta u poletanju sa svim motorima u radu, gde se očekuje da vizuelni orijentiri za izbegavanje prepreka neće više biti vidljivi;
4) da je gradijent putanje leta u poletanju, od visine 50 ft do visine na kojoj se pretpostavlja da će doći do otkaza motora, jednak prosečnom gradijentu sa svim motorima u radu tokom penjanja i prelaza na konfiguraciju za let na ruti, pomnoženom sa koeficijentom 0,77; i
5) da je gradijent putanje leta u poletanju, od visine dostignute u skladu sa stavom a) tačka 4) do kraja putanje leta u poletanju, jednak gradijentu penjanja na ruti sa otkazom jednog motora, navedenom u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM).
b) U slučajevima kada planirana putanja leta ne zahteva promenu putanje za više od 15°, operater ne mora da uzme u obzir one prepreke koje su bočno udaljene više od:
1) 300 m, ako se let obavlja u uslovima koji dopuštaju vizuelno navođenje ili ako su dostupna navigaciona sredstva koja omogućavaju pilotu da održava planiranu putanju leta sa istom preciznošću; ili
2) 600 m, za letove u svim drugim uslovima.
c) U slučajevima kada planirana putanja leta zahteva promenu putanje za više od 15°, operater ne mora da uzme u obzir one prepreke koje su bočno udaljene više od:
1) 600 m, za letove u uslovima koji dozvoljavaju vizuelno navođenje; ili
2) 900 m, za letove u svim drugim uslovima.
d) Pri ispunjavanju zahteva navedenih u stavovima a)-c), mora se uzeti u obzir:
1) masa aviona na početku zaleta pri poletanju;
2) visina po pritisku na aerodromu;
3) temperatura okoline aerodroma; i
4) najviše 50% od prijavljene čeone komponente vetra ili najmanje 150% od prijavljene leđne komponente vetra.
CAT.POL.A.315 Letenje na ruti - višemotorni avioni
a) U očekivanim meteorološkim uslovima za let, u slučaju otkaza jednog motora, sa preostalim motorima u radu, pri maksimalnoj kontinuiranoj snazi, avion mora da bude u stanju da nastavi let na odgovarajućim minimalnim visinama za bezbedno obavljanje leta ili većim visinama koje su navedene u operativnom priručniku, do tačke koja se nalazi na visini 1.000 ft iznad aerodroma, u kojoj mogu da se ispune uslovi u pogledu performansi.
b) Pretpostavlja se da u tački otkaza motora:
1) avion ne leti na visini većoj od one na kojoj je brzina penjanja jednaka 300 ft u minuti, sa svim motorima u radu, pri navedenoj maksimalnoj kontinuiranoj snazi; i
2) predviđeni gradijent na ruti sa otkazom jednog motora (OEI) je jednak ukupnom gradijentu poniranja ili penjanja, u zavisnosti šta je primenljivo, koji je uvećan gradijentom 0,5% ili umanjen gradijentom 0,5%.
CAT.POL.A.320 Letenje na ruti - jednomotorni avioni
a) U očekivanim meteorološkim uslovima za let i u slučaju otkaza motora, avion mora da ima mogućnost da doleti do mesta gde može da obavi bezbedno prinudno sletanje.
b) Pretpostavlja se da u tački otkaza motora:
1) avion ne leti na visini koja premašuje visinu na kojoj je brzina penjanja jednaka 300 ft u minuti, pri maksimalnoj kontinuiranoj snazi rada motora; i
2) gradijent na ruti je jednak ukupnom gradijentu poniranja, uvećanom za gradijent 0,5%.
CAT.POL.A.325 Sletanje - aerodrom odredišta i alternativni aerodromi
Masa aviona na sletanju, koja je određena u skladu sa CAT.POL.A.105 stav a), ne sme da prelazi maksimalnu masu na sletanju koja je određena za nadmorsku visinu i očekivanu temperaturu okoline aerodroma odredišta i alternativnog aerodroma u očekivano vreme sletanja.
CAT.POL.A.330 Sletanje - suva poletno-sletna staza
a) Masa aviona na sletanju, koja je određena u skladu sa CAT.POL.A.105 stav a), u očekivano vreme sletanja na aerodrom odredišta ili bilo koji alternativni aerodrom mora da omogući sletanje sa potpunim zaustavljanjem od tačke koja se nalazi na visini od 50 ft iznad praga poletno-sletne staze, u okviru 70% od raspoložive dužine za sletanje (LDA), uzimajući pri tom u obzir:
1) nadmorsku visinu aerodroma;
2) najviše 50% od čeone komponente vetra ili najmanje 150% od leđne komponente vetra;
3) stanje i vrstu površine poletno-sletne staze; i
4) nagib poletno-sletne staze u smeru sletanja.
b) Za strme prilaze operater je dužan da koristi podatke o dužini potrebnoj za sletanje, faktorisane u skladu sa stavom a), pri čemu visina zaslona mora da bude manja od 60 ft, ali ne manja od 35 ft i mora da ispunjava uslove navedene u CAT.POL.A.345.
c) Za sletanje na kratke poletno-sletne staze operater je dužan da koristi podatke o dužini za sletanje, faktorisane u skladu sa stavom a), kao i da ispunjava uslove navedene u CAT.POL.A.350.
d) Pri otpremi aviona u skladu sa st. a)-c), pretpostavlja se:
1) da će avion sleteti na najpovoljniju poletno-sletnu stazu u uslovima mirne atmosfere; i
2) da će avion sleteti na poletno-sletnu stazu koja će mu najverovatnije biti dodeljena za sletanje, uzimajući u obzir očekivani smer i brzinu vetra, karakteristike upravljanja avionom na zemlji i druge uslove, kao što su raspoloživost sredstava koja se koriste za sletanje i karakteristike terena.
e) Ako operater nije u mogućnosti da ispuni uslove iz stava d) tačka 2) za aerodrom odredišta, avion može da se otpremi samo ako je određen alternativni aerodrom koji omogućava da se u potpunosti ispune uslovi navedeni u st. a)-d).
CAT.POL.A.335 Sletanje - vlažne i kontaminirane poletno-sletne staze
a) Ako odgovarajući meteorološki izveštaji i/ili prognoze ukazuju da bi poletno-sletna staza u očekivano vreme dolaska mogla da bude vlažna, raspoloživa dužina za sletanje (LDA) mora da bude jednaka ili veća od zahtevane dužine za sletanje, koja je određena na osnovu CAT.POL.A.330 i pomnožena sa koeficijentom 1,15.
b) Ako odgovarajući meteorološki izveštaji i/ili prognoze ukazuju da bi poletno-sletna staza u očekivano vreme dolaska mogla da bude kontaminirana, dužina za sletanje ne sme da bude veća od raspoložive dužine za sletanje (LDA). Operater je dužan da u operativnom priručniku navede podatke o dužini za sletanje koje primenjuje.
c) Dužina za sletanje na vlažnu poletno-sletnu stazu koja je kraća od one koja se zahteva u stavu a), ali nije kraća od one koja se zahteva u CAT.POL.A.330 stav a), može da se koristi ako priručnik za upravljanje vazduhoplovom (AFM) sadrži posebne dodatne podatke o dužini sletanja na vlažne poletno-sletne staze.
CAT.POL.A.340 Zahtevi za penjanje u poletanju i sletanju
Operater koji koristi dvomotorni avion mora da ispuni sledeće uslove za penjanje u poletanju i sletanju.
a) Penjanje pri poletanju
1) Svi motori u radu
(i) Stabilni gradijent penjanja posle poletanja mora da iznosi najmanje 4%:
(A) sa snagom za poletanje na svakom motoru;
(B) sa izvučenim stajnim trapom, osim ako se stajni trap može uvući za manje od 7 sekundi, kada se može pretpostaviti da je uvučen;
(C) sa zakrilcima u položajima za poletanje; i
(D) sa brzinom penjanja koja ne sme da bude manja od sledećih vrednosti: 1,1 Vmc (minimalna brzina upravljivosti na zemlji ili u njenoj blizini) i 1,2 VS1 (brzina gubitka uzgona ili minimalna brzina ustaljenog leta u konfiguraciji za sletanje).
2) Otkaz jednog motora
(i) Stabilni gradijent penjanja na visini 400 ft iznad površine za poletanje mora da bude merljivo pozitivan sa:
(A) otkazom kritičnog motora kada je elisa u položaju minimalnog otpora;
(B) preostalim motorom u režimu snage za poletanje;
(C) uvučenim stajnim trapom;
(D) zakrilcima u položajima za poletanje; i
(E) brzinom penjanja jednakoj onoj koja je postignuta na 50 ft.
(ii) Stabilni gradijent penjanja ne sme da bude manji od 0,75% na visini od 1.500 ft iznad površine poletanja sa:
(A) otkazom kritičnog motora, kada je elisa u položaju minimalnog otpora;
(B) radom preostalog motora sa snagom koja nije veća od najveće kontinuirane snage;
(C) uvučenim stajnim trapom;
(D) uvučenim zakrilcima; i
(E) brzinom penjanja koja nije manja od 1,2 VS1.
b) Penjanje pri sletanju
1) Svi motori u radu
(i) Stabilni gradijent penjanja mora da bude najmanje 2,5% sa:
(A) snagom ili potiskom, ne većim od onih koji su na raspolaganju 8 sekundi posle početka pomeranja komandi za snagu motora iz položaja najmanje snage u letu;
(B) izvučenim stajnim trapom;
(C) zakrilcima u položaju za sletanje; i
(D) brzinom penjanja koja je jednaka VREF (referentna brzina sletanja).
2) Otkaz jednog motora
(i) Stabilni gradijent penjanja ne sme da bude manji od 0,75% na visini 1.500 ft iznad površine za sletanje sa:
(A) otkazom kritičnog motora kada je elisa u položaju minimalnog otpora;
(B) radom preostalog motora sa snagom koja nije veća od najveće kontinuirane snage;
(C) uvučenim stajnim trapom;
(D) uvučenim zakrilcima; i
(E) brzinom penjanja koja nije manja od 1,2 VS1.
CAT.POL.A.345 Odobrenje za strme prilaze
a) Za strme prilaze koji se obavljaju pod uglom ravni poniranja od 4,5° ili većim uglom i visinom zaslona koja je niža od 60 ft, ali koja nije niža od 35 ft, potrebno je pribaviti prethodno odobrenje nadležne vlasti.
b) Za pribavljanje odobrenja operater je dužan da podnese dokaz da su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da su u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) navedeni najveći odobreni ugao ravni poniranja i druga ograničenja, postupci za strme prilaze u uobičajenim situacijama, vanrednim situacijama i situacijama u slučaju opasnosti, kao i izmene podataka o dužini poletno-sletne staze u slučaju primene strmih prilaza; i
2) za svaki aerodrom na kome se primenjuje postupak strmog prilaza:
(i) da je na raspolaganju odgovarajući referentni sistem ravni poniranja koji ima najmanje vizuelni sistem pokazivanja linije poniranja;
(ii) da su navedeni meteorološki minimumi; i
(iii) da su uzeti u obzir:
(A) položaj prepreka;
(B) vrsta reference za liniju poniranja i vođenja na poletno-sletnu stazu;
(C) minimalni zahtevani vizuelni orijentiri pri dostizanju visine donošenja odluke (DH) i minimalne nadmorske visine poniranja (MDA);
(D) oprema koja se koristi u avionu;
(E) osposobljenost pilota i posebno poznavanje aerodroma;
(F) ograničenja i procedure koji su navedeni u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM); i
(G) kriterijumi za neuspeli prilaz.
CAT.POL.A.350 Odobrenje za sletanje na kratke poletno-sletne staze
a) Za sletanje na kratke poletno-sletne staze neophodno je prethodno odobrenje nadležne vlasti.
b) Za pribavljanje odobrenja operater je dužan da podnese dokaz da su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da dužina koja se koristi za proračun dozvoljene mase na sletanju može da se sastoji od upotrebljive dužine objavljenog bezbednosnog područja, uvećane za objavljenu raspoloživu dužinu za sletanje (LDA);
2) da je upotrebu objavljenog bezbednosnog područja odobrila država na čijoj teritoriji se nalazi aerodrom;
3) da objavljeno bezbednosno područje nema prepreke ili ulegnuća koji mogu da ugroze avion, kao i da nije dozvoljeno prisustvo pokretnih objekata u objavljenom bezbednosnom području dok se poletno-sletna staza koristi za letove sa sletanjem na kratku poletno-sletnu stazu;
4) da nagib objavljenog bezbednosnog područja nije veći od 5% u smeru naviše i od 2% u smeru naniže, u odnosu na pravac sletanja;
5) da upotrebljiva dužina za sletanje objavljenog bezbednosnog područja ne prelazi 90 m;
6) da širina objavljenog bezbednosnog područja nije manja od dvostruke širine poletno-sletne staze u odnosu na produženu središnju liniju poletno-sletne staze;
7) da visina prelaska iznad početka upotrebljive dužine objavljenog bezbednosnog područja ne bude manja od 50 ft;
8) da su određeni meteorološki minimumi za svaku poletno-sletnu stazu koja se koristi i da oni nisu manji od minimalnih vrednosti za letenje po pravilima vizuelnog letenja (VFR) ili za neprecizan prilaz, u zavisnosti koja od ovih vrednosti je veća;
9) da su navedeni i ispunjeni uslovi koji se odnose na minimalno iskustvo pilota, obuku i posebno upoznavanje sa aerodromom;
10) ispunjenost dodatnih uslova, ako ih je odredila nadležna vlast, uzimajući u obzir karakteristike tipa aviona, orografske karakteristike područja prilaza, raspoloživa prilazna sredstva, kao i uzimanje u obzir postupaka pri neuspelom prilazu/prekinutom sletanju.
PODODELJAK 4
Performanse klase C
CAT.POL.A.400 Poletanje
a) Masa na poletanju ne sme da bude veća od maksimalne dozvoljene mase na poletanju koja je navedena u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) za visinu po pritisku na aerodromu i temperaturu okoline aerodroma odlaska.
b) Za avione čiji priručnik za upravljanje vazduhoplovom (AFM) sadrži podatke o dužini poletno-sletne staze potrebne za poletanje, a koji ne obuhvataju otkaz motora, zahtevana dužina od početka zaleta za poletanje do dostizanja visine od 50 ft iznad površine, sa svim motorima u radu, pri maksimalnoj snazi za poletanje, pomnožena sa:
1) 1,33 za avione sa dva motora;
2) 1,25 za avione sa tri motora; ili
3) 1,18 za avione sa četiri motora,
ne sme da prelazi raspoloživu dužinu zaleta u poletanju (TORA) na aerodromu sa kojeg se obavlja poletanje.
c) Za avione čiji priručnik za upravljanje vazduhoplovom (AFM) sadrži podatke o dužini poletno-sletne staze potrebne za poletanje, koji obuhvataju otkaz motora, sledeći zahtevi moraju da budu ispunjeni na način koji predviđa priručnik za upravljanje vazduhoplovom (AFM):
1) dužina zaustavljanja u poletanju ne sme da bude veća od raspoložive dužine prekinutog poletanja (ASDA);
2) dužina za poletanje ne sme da bude veća od raspoložive dužine za poletanje (TODA), sa dužinom predpolja koja ne sme da prelazi polovinu raspoložive dužine zaleta u poletanju (TORA);
3) dužina zaleta u poletanju ne sme da bude veća od raspoložive dužine zaleta u poletanju (TORA);
4) za prekinuto poletanje ili nastavak poletanja mora da se koristi jedinstvena vrednost brzine V1; i
5) na vlažnoj ili kontaminiranoj poletno-sletnoj stazi, masa na poletanju ne sme da bude veća od dozvoljene mase na poletanju sa suve poletno-sletne staze, pod istim uslovima.
d) U obzir se uzima sledeće:
1) visina po pritisku na aerodromu;
2) temperatura okoline aerodroma;
3) stanje i vrsta površine poletno-sletne staze;
4) nagib poletno-sletne staze u smeru poletanja;
5) najviše 50% objavljene čeone komponente vetra i najmanje 150% objavljene leđne komponente vetra; i
6) gubitak u dužini poletno-sletne staze, ako postoji, usled poravnavanja aviona pre poletanja.
CAT.POL.A.405 Izbegavanje prepreka u poletanju
a) Putanja leta pri poletanju sa otkazom jednog motora određuje se tako da avion izbegne sve prepreke sa vertikalnim rastojanjem od najmanje 50 ft, uvećanim za vrednost 0,01 x D, ili horizontalnim rastojanjem od najmanje 90 m, uvećanim za vrednost 0,125 x D, pri čemu D predstavlja horizontalnu razdaljinu koju je avion prešao od kraja raspoložive dužine za poletanje (TODA). Za avione sa rasponom krila manjim od 60 m može se koristiti horizontalno rastojanje za izbegavanje prepreka koje je jednako zbiru polovine raspona krila i 60 m, uvećano za vrednost 0,125 x D.
b) Putanja leta u poletanju počinje na visini od 50 ft iznad površine, na kraju dužine poletanja koja se zahteva u CAT.POL.A.405 stav b) ili c), u zavisnosti šta je primenljivo, i završava se na visini od 1.500 ft iznad površine;
c) Za ispunjenje uslova propisanih u stavu a), uzima se u obzir sledeće:
1) masa aviona na početku zaleta pri poletanju;
2) visina po pritisku na aerodromu;
3) temperatura okoline aerodroma; i
4) najviše 50% objavljene čeone komponente vetra i najmanje 150% objavljene leđne komponente vetra.
d) Promena putanje nije dozvoljena do tačke na putanji leta pri poletanju, gde je dostignuta visina od 50 ft iznad površine. Nakon toga, sve do visine od 400 ft pretpostavlja se da bočni nagib aviona nije veći od 15°. Iznad visine od 400 ft može se planirati bočni nagib veći od 15°, ali ne veći od 25°. Mora da se uzme u obzir uticaj ugla nagiba aviona na operativne brzine i putanju leta, uključujući i povećanje razdaljine koja je rezultat povećane operativne brzine.
e) U slučaju kada planirana putanja leta ne zahteva promenu putanje za više od 15°, operater ne mora da uzme u obzir prepreke koje su bočno udaljene više od:
1) 300 m, ako pilot može da održava zahtevanu navigacijsku preciznost u području u kome može biti prepreka; ili
2) 600 m za letove u drugim uslovima.
f) U slučajevima kod kojih planirana putanja leta zahteva promenu putanje za više od 15°, operater ne mora da uzme u obzir one prepreke koje su bočno udaljene više od:
1) 600 m, ako pilot može da održava zahtevanu navigacijsku preciznost u području u kome može da bude prepreka; ili
2) 900 m, za letove u drugim uslovima.
g) Operater je dužan da propiše procedure za nepredviđene situacije kako bi ispunio zahteve propisane u st. a)-f) i kako bi obezbedio korišćenje bezbedne rute izbegavajući prepreke i omogućio da avion ispunjava zahteve na ruti iz CAT.POL.A.410 ili da sleti na aerodrom poletanja ili alternativni aerodrom za aerodrom poletanja.
CAT.POL.A.410 Letenje na ruti - svi motori u radu
a) U očekivanim meteorološkim uslovima za let, na bilo kojoj tački na ruti ili na bilo kojoj tački planiranog odstupanja sa rute, avion mora da bude u stanju da obavi penjanje od najmanje 300 ft u minuti sa svim motorima u radu, pri maksimalnoj kontinuiranoj snazi određenoj za:
1) minimalnu nadmorsku visinu za bezbedan let na svakom delu rute na kojoj se leti ili na svakom planiranom skretanju sa rute, navedenu ili izračunatu na osnovu podataka iz operativnog priručnika za odgovarajući avion; i
2) minimalnu nadmorsku visinu potrebnu za ispunjavanje uslova navedenih u CAT.POL.A.415 i 420, u zavisnosti šta je primenljivo.
CAT.POL.A.415 Otkaz jednog motora na ruti (OEI)
a) U očekivanim meteorološkim uslovima za let, u slučaju otkaza jednog motora na bilo kojoj tački na ruti ili planiranog skretanja sa rute, dok preostali motor ili motori rade pri maksimalnoj kontinuiranoj snazi, avion mora da bude u stanju da nastavi let sa visine krstarenja do aerodroma na koji može da sleti u skladu sa CAT.POL.A.430 ili CAT.POL.A.435, u zavisnosti šta je primenljivo. Avion mora da izbegne prepreke u okviru rastojanja od 9,3 km (5 NM) sa svake strane planirane putanje, sa vertikalnim rastojanjem koje iznosi najmanje:
1) 1.000 ft, ako je brzina penjanja jednaka nuli ili je veća; ili
2) 2.000 ft, ako je brzina penjanja manja od nule.
b) Putanja leta mora da ima pozitivan nagib na visini od 450 m (1.500 ft) iznad aerodroma na koji se očekuje sletanje posle otkaza jednog motora.
c) Smatra se da je raspoloživa brzina penjanja aviona za 150 ft u minuti manja od određene ukupne brzine penjanja.
d) Rastojanje navedeno u stavu a) mora da se uveća na 18,5 km (10 NM) ako navigaciona preciznost ne ispunjava uslove za RNP5.
e) Izbacivanje goriva u toku leta je dozvoljeno do količine koja omogućava dolazak do aerodroma sa propisanom rezervom goriva, ako se primenjuje procedura za bezbedan nastavak leta.
CAT.POL.A.420 Otkaz dva motora na ruti kod aviona sa tri ili više motora
a) Avion sa tri ili više motora, pri brzini krstarenja velikog doleta i na standardnoj temperaturi u mirnoj atmosferi, ni na jednoj tački tokom planirane putanje, sa svim motorima u radu, ne sme da bude udaljen više od 90 minuta leta od aerodroma koji ispunjava uslove performansi za očekivanu masu sletanja, osim ako ispunjava uslove navedene u st. b)-e).
b) Putanja leta aviona sa dva neispravna motora mora da bude takva da u očekivanim meteorološkim uslovima, izbegavajući sve prepreke koje se nalaze u okviru 9,3 km (5 NM) sa svake strane planirane putanje i sa vertikalnim rastojanjem od najmanje 2.000 ft, avion nastavi let do aerodroma koji ispunjava zahteve u pogledu performansi u zavisnosti od očekivane mase na sletanju.
c) Pretpostavlja se da će dva motora da otkažu u najkritičnijoj tački dela rute kada je, sa svim motorima u radu, pri brzini krstarenja velikog doleta i na standardnoj temperaturi u mirnoj atmosferi, avion udaljen više od 90 minuta leta od aerodroma koji ispunjava zahteve u pogledu performansi u zavisnosti od očekivane mase na sletanju.
d) Očekivana masa aviona u tački u kojoj se pretpostavlja otkaz dva motora ne sme da bude manja od mase koja obuhvata dovoljnu količinu goriva za nastavak leta do aerodroma na koji se očekuje sletanje aviona i za dolazak na njega na visini od najmanje 450 m (1.500 ft) neposredno iznad područja za sletanje i 15 minuta leta na toj visini.
e) Smatra se da je raspoloživa brzina penjanja aviona za 150 ft u minuti manja od one koja je navedena.
f) Rastojanje navedeno u stavu b) mora da se uveća na 18,5 km (10 NM) ako navigaciona preciznost ne ispunjava uslove za RNP5.
g) Izbacivanje goriva u letu je dozvoljeno do količine koja omogućava dolazak do aerodroma sa propisanom rezervom goriva, ako se primenjuje procedura za bezbedan nastavak leta.
CAT.POL.A.425 Sletanje na aerodrom odredišta i alternativni aerodrom
Masa aviona na sletanju, koja je određena u skladu sa CAT.POL.A.105 stav a), ne sme da prelazi maksimalnu dozvoljenu masu na sletanju navedenu u priručniku za upravljanje avionom (AFM), koja odgovara nadmorskoj visini aerodroma i, ako je to predviđeno u priručniku za upravljanje avionom, očekivanoj temperaturi okoline aerodroma odredišta i alternativnog aerodroma u predviđeno vreme sletanja.
CAT.POL.A.430 Sletanje na suvu poletno-sletnu stazu
a) Masa aviona na sletanju, određena u skladu sa CAT.POL.A.105 stav a), u očekivano vreme sletanja na aerodrom odredišta ili bilo koji alternativni aerodrom, mora da omogući sletanje i potpuno zaustavljanje aviona na rastojanju koje iznosi najviše 70% od raspoložive dužine za sletanje, sa visine od 50 ft iznad praga poletno-sletne staze, uzimajući u obzir:
1) nadmorsku visinu aerodroma;
2) najviše 50% čeone komponente vetra ili najmanje 150% leđne komponente vetra;
3) vrstu površine poletno-sletne staze; i
4) nagib poletno-sletne staze u smeru sletanja.
b) Za otpremu aviona pretpostavka je:
1) da će avion da sleti na najpovoljniju poletno-sletnu stazu u uslovima mirne atmosfere; i
2) da će avion da sleti na poletno-sletnu stazu za koju postoji najveća verovatnoća da će biti dodeljena za sletanje, uzimajući u obzir verovatnu brzinu i pravac vetra, karakteristike upravljanja avionom na zemlji i druge uslove, kao što su sredstva koja se koriste za sletanje i karakteristike terena.
c) Ako operater nije u mogućnosti da ispuni uslove iz stava b) tačka 2) za aerodrom odredišta, avion može da se otpremi samo ako alternativni aerodrom koga je odredio operater omogućava ispunjenje uslova iz st. a) i b).
CAT.POL.A.435 Sletanje na vlažne i kontaminirane poletno-sletne staze
a) Ako odgovarajući meteorološki izveštaji i/ili prognoze ukazuju da poletno-sletna staza u očekivano vreme dolaska aviona može da bude vlažna, raspoloživa dužina za sletanje mora da bude jednaka ili veća od zahtevane dužine za sletanje, koja je određena u skladu sa CAT.POL.A.430 i pomnožena sa koeficijentom 1,15.
b) Ako odgovarajući meteorološki izveštaji i/ili prognoze ukazuju da poletno-sletna staza u očekivano vreme dolaska može da bude kontaminirana, dužina za sletanje ne sme da premaši raspoloživu dužinu za sletanje. Operater je dužan da u operativnom priručniku navede podatke o dužini za sletanje koje primenjuje.
ODELJAK 2
Helikopteri
PODODELJAK 1
Opšti zahtevi
CAT.POL.H.100 Oblast primene
a) Helikopteri se koriste u skladu sa primenljivim zahtevima za klase performansi.
b) Helikopteri se koriste u klasi performanse 1:
1) ako se koriste do/od aerodroma ili operativnih mesta koja se nalaze u gusto naseljenoj, nepogodnoj sredini, izuzev ako se koriste do/od mesta od javnog interesa (PIS) u skladu sa CAT.POL.H.225; ili
2) ako je maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) veći od 19, izuzev ako se koriste do/od helidroma u klasi performanse 2, na osnovu odobrenja koje je izdato u skladu sa CAT.POL.H.305.
c) Helikopteri sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) manjim od 19, ali većim od devet, koriste se u klasi performanse 1 ili 2, izuzev ako je drugačije propisano u stavu b).
d) Helikopteri sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) devet ili manje, koriste se u klasi performanse 1, 2 ili 3, izuzev ako je drugačije propisano u stavu b).
CAT.POL.H.105 Opšte odredbe
a) Masa helikoptera:
1) na početku poletanja; ili
2) u slučaju promene plana u toku leta, u tački od koje se primenjuje izmenjeni operativni plan leta,
ne sme da bude veća od mase pri kojoj mogu da se ispune primenljivi zahtevi ovog odeljka za let koji se obavlja, uzimajući u obzir očekivano smanjenje mase do koga dolazi u toku trajanja leta i usled izbacivanja goriva u letu, koje je predviđeno odgovarajućim zahtevom.
b) Odobreni podaci o performansama koji su sadržani u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM), dopunjeni, po potrebi, drugim podacima, kao što je propisano u relevantnom zahtevu, koriste se da bi se utvrdila usaglašenost sa zahtevima iz ovog odeljka. Operater je dužan da takve druge podatke navede u operativnom priručniku. Prilikom primene koeficijenata propisanih u ovom odeljku, mogu da se uzmu u obzir bilo koji operativni koeficijenti koji su sastavni deo podataka o performansama u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM), kako bi se izbegla dvostruka primena koeficijenata.
c) Za postizanje usaglašenosti sa zahtevima iz ovog odeljka, uzimaju se u obzir sledeći parametri:
1) masa helikoptera;
2) konfiguracija helikoptera;
3) uslovi sredine, a naročito:
(i) visina po pritisku i temperatura;
(ii) vetar:
(A) za poletanje, putanju leta u poletanju i uslove sletanja, uračunava se najviše 50% od bilo koje prijavljene stabilne čeone komponente vetra od 5 kt ili više, izuzev u slučajevima propisanim u tački (C);
(B) ako je poletanje i sletanje sa leđnom komponentom vetra dozvoljeno priručnikom za upravljanje vazduhoplovom (AFM), kao i u svim slučajevima kada se radi o putanji leta u poletanju, uzima se u obzir najmanje 150% od bilo koje prijavljene leđne komponente vetra; i
(C) ako precizna oprema za određivanje brzine i pravca vetra omogućava tačno merenje brzine vetra iznad tačke poletanja i sletanja, operater može da ustanovi komponente vetra koje premašuju 50%, pod uslovom da dokaže nadležnoj vlasti da blizina FATO i unapređenje tačnosti opreme za određivanje brzine i pravca vetra obezbeđuju jednak nivo bezbednosti;
4) operativne tehnike; i
5) korišćenje nekog od sistema koji ima nepovoljan uticaj na performanse.
CAT.POL.H.110 Uzimanje u obzir prepreka
a) Za ispunjenje zahteva koji se odnose na izbegavanje prepreka, na putanji leta u poletanju ili putanji leta usled neuspelog prilaza, prepreka koja se nalazi van FATO se uzima u obzir ako njena bočna udaljenost od najbliže tačke na površini ispod planirane putanje leta nije veća od:
1) Za letove koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje:
(i) polovine minimalne širine definisane u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ili, ako minimalna širina nije definisana, "0,75 x D", pri čemu je D najveća dimenzija helikoptera kada se rotor okreće;
(ii) uvećane za veću od sledećih vrednosti: "0,25 x D" ili "3 m";
(iii) uvećane za:
(A) 0,10 x rastojanje DR, za letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR) ili
(B) 0,15 x rastojanje DR, za letove koji se obavljaju noću, po pravilima za vizuelno letenje (VFR).
2) Za letove koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje (IFR):
(i) "1,5 D" ili 30 m, u zavisnosti šta je veće, uvećano za:
(A) 0,10 x udaljenost DR, za letove koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) sa preciznim navođenjem kursa;
(B) 0,15 x rastojanje DR, za letove koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) sa standardnim navođenjem kursa; ili
(C) 0,30 x rastojanje DR, za letove koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) bez navođenja kursa.
(ii) Pri razmatranju putanje leta usled neuspelog prilaza, odstupanje od područja u kome se uzimaju u obzir prepreke se primenjuje samo posle kraja raspoložive dužine poletno-sletne staze.
3) Za letove kod kojih se započinjanje poletanja obavlja vizuelno, a potom se u prelaznoj tački prelazi na letenje po pravilima za instrumentalno letenje (IFR/IMC), zahtevi iz tačke 1) ovog stava se primenjuju do prelazne tačke, a zahtevi iz tačke 2) ovog stava se primenjuju posle prelazne tačke. Prelazna tačka ne sme da se nalazi pre kraja zahtevane dužine za poletanje helikoptera (TODRH) ako se helikopter koristi u performansama klase 1 ili pre određene tačke posle poletanja (DPATO) ako se koristi u performansama klase 2.
b) Za poletanje pri kome se koristi rezervni postupak ili postupak bočnog prelaza, kako bi se odredili zahtevi koji se odnose na izbegavanje prepreka, prepreka koja se nalazi u rezervnom području ili području bočnog prelaza se uzima u obzir ako bočno rastojanje od najbliže tačke na površini ispod planirane putanje leta nije veće od:
1) polovine minimalne širine definisane u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ili, ako minimalna širina nije definisana, "0,75 x D";
2) uvećane za: "0,25 x D"ili "3 m", u zavisnosti koja je vrednost veća;
3) uvećane za:
(i) 0,10 x rastojanje koje je helikopter preleteo od kraja FATO, za letove koji se obavljaju danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR); ili
(ii) 0,15 x rastojanje koje je helikopter preleteo od kraja FATO, za letove koji se obavljaju noću, po pravilima za vizuelno letenje (VFR).
c) Prepreke se mogu zanemariti ako se nalaze izvan područja koje iznosi:
1) 7 x poluprečnik rotora (R), za letove koji se obavljaju danju, ako postoji uverenost da se navigacijska preciznost može postići navođenjem prema odgovarajućim vizuelnim orijentirima u toku penjanja;
2) 10 x R, za letove koji se obavljaju noću, ako postoji uverenost da se navigacijska preciznost može postići navođenjem prema odgovarajućim vizuelnim orijentirima u toku penjanja;
3) 300 m, ako se navigacijska preciznost može postići odgovarajućim navigacionim sredstvima; ili
4) 900 m, u svim ostalim slučajevima.
PODODELJAK 2
Performanse klase 1
CAT.POL.H.200 Opšte odredbe
Helikopteri koji se koriste u performansama klase 1 moraju da budu sertifikovani kao helikopteri kategorije A ili druge odgovarajuće kategorije koju odredi Agencija.
CAT.POL.A.205 Poletanje
a) Masa na poletanju ne sme da bude veća od maksimalne dozvoljene mase na poletanju koja je navedena u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) za postupak koji se koristi.
b) Masa na poletanju mora da bude takva da:
1) omogućava prekid poletanja i sletanja na FATO ako je uočen otkaz kritičnog motora u tački donošenja odluke o poletanju (TDP) ili pre te tačke;
2) potrebna dužina za prekinuto poletanje helikoptera (RTODRH) ne premašuje raspoloživu dužinu za prekinuto poletanje helikoptera (RTODAH); i
3) potrebna dužina za poletanje helikoptera (TODRH) ne premašuje raspoloživu dužinu za poletanje helikoptera (TODAH).
4) Izuzetno od stava b) tačka 3), potrebna dužina za poletanje helikoptera (TODRH) može da premaši raspoloživu dužinu za poletanje (TODAH) ako helikopter, pri uočenom otkazu kritičnog motora u tački donošenja odluke o poletanju (TDP), nadvišava sve prepreke do kraja potrebne dužine za poletanje helikoptera (TODRH) za najmanje 10,7 m (35 ft), ukoliko nastavlja poletanje.
c) Za ispunjenje zahteva iz st. a) i b), uzimaju se u obzir odgovarajući parametri navedeni u CAT.POL.H.105 stav c) za aerodrom ili operativno mesto polaska.
d) Deo poletanja do tačke donošenja odluke o poletanju (TDP), uključujući i TDP, mora da se obavi sa površinom u vidokrugu, tako da se može obaviti prekinuto poletanje.
e) Za poletanje pri kome se koristi procedura kretanja unazad ili bočnog pomeranja, ako se uoči otkaz kritičnog motora u tački donošenja odluke o poletanju (TDP) ili pre TDP, sve prepreke koje se nalaze u prostoru kretanja unazad ili bočnog pomeranja moraju da se izbegnu za odgovarajuće rastojanje.
CAT.POL.H.210 Putanja leta u poletanju
a) Od kraja potrebne dužine za poletanje helikoptera (TODRH), sa otkazom kritičnog motora uočenim u tački donošenja odluke o poletanju (TDP):
1) masa na poletanju mora da bude takva da putanja leta u poletanju nadvišava sve prepreke koje se nalaze na putanji penjanja, za najmanje 10,7 m (35 ft), za letove koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje (VFR), odnosno 10,7 m (35 ft) + 0,01 x rastojanje DR, za letove koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), pri čemu se uzimaju u obzir samo one prepreke koje su navedene u CAT.POL.H.110.
2) Ako se pravac menja za više od 15°, uzima se u obzir uticaj bočnog nagiba na sposobnost helikoptera da ispuni zahteve za izbegavanje prepreka. Zaokret ne sme da započne pre dostizanja visine od 61 m (200 ft) iznad površine poletanja, osim ako to nije deo odobrene procedure iz priručnika za upravljanje vazduhoplovom (AFM).
b) Za ispunjenje zahteva iz stava a), uzimaju se u obzir odgovarajući parametri za aerodrom ili operativno mesto polaska, koji su navedeni u CAT.POL.H.105 stav c).
CAT.POL.H.215 Otkaz kritičnog motora na ruti
a) Masa helikoptera i putanja leta u svim tačkama na ruti, uz otkaz kritičnog motora u očekivanim meteorološkim uslovima za let, mora da omogući ispunjenje zahteva iz tač. 1), 2) ili 3):
1) Ako je planirano da se let u nekom trenutku obavi bez površine u vidokrugu, masa helikoptera mora da omogućava brzinu penjanja od najmanje 50 ft u minuti, uz otkaz kritičnog motora na nadmorskoj visini od najmanje 300 m (1.000 ft) ili, ako se radi o planinskim područjima, od najmanje 600 m (2.000 ft) iznad svih terena i prepreka duž rute u okviru 9,3 km (5 NM) sa obe strane planirane putanje.
2) Ako je planirano da se let obavi bez površine u vidokrugu, putanja leta mora da omogućava helikopteru nastavak leta od visine krstarenja do visine koja iznosi 300 m (1.000 ft) iznad mesta za sletanje, ako sletanje može da se obavi u skladu sa CAT.POL.H.220. Putanja leta mora da nadvišava za najmanje 300 m (1.000 ft) ili, ako se radi o planinskom području, za najmanje 600 m (2.000 ft), sav teren i prepreke na ruti u okviru 9,3 km (5 NM) sa obe strane planirane putanje, pri čemu mogu da se koriste tehnike poniranja.
3) Ako je planirano da se let obavi u meteorološkim uslovima za vizuelno letenje (VMC) sa površinom u vidokrugu, putanja leta mora da omogućava nastavak leta od visine krstarenja do visine koja iznosi 300 m (1.000 ft) iznad mesta za sletanje, na kome se sletanje može obaviti u skladu sa CAT.POL.H.220, a da se pri tom ni u jednom trenutku ne leti ispod odgovarajuće minimalne visine letenja, uzimajući u obzir prepreke u okviru 900 m sa obe strane rute.
b) Za ispunjenje zahteva navedenih u stavu a) tačka 2) ili stavu a) tačka 3):
1) potrebno je pretpostaviti da do otkaza kritičnog motora dolazi na najkritičnijoj tački rute;
2) potrebno je uzeti u obzir uticaj vetra na putanju leta;
3) izbacivanje goriva se planira samo do količine koja omogućava dolazak do aerodroma ili operativnog mesta sa propisanom rezervom goriva, uz primenu bezbednosne procedure; i
4) izbacivanje goriva se ne planira ispod 1.000 ft iznad terena.
c) ako navigacijska preciznost ne može da se postigne tokom 95% od ukupnog vremena letenja, rastojanje navedeno u stavu a) tačka 1) i stavu a) tačka 2) se povećava na 18,5 km (10 NM).
CAT.POL.H.220 Sletanje
a) U očekivano vreme sletanja masa helikoptera na sletanju ne sme da bude veća od maksimalne dozvoljene mase koja je navedena u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) za postupak koji se koristi.
b) U slučaju otkaza kritičnog motora uočenog u bilo kojoj tački pre tačke donošenja odluke o sletanju (LDP) ili u toj tački, helikopter može da sleti i da se zaustavi u području završnog prilaza i poletanja (FATO) ili može da odustane od sletanja nadvišujući sve prepreke na putanji leta za 10,7 m (35 ft), pri čemu se u obzir uzimaju samo one prepreke koje su navedene u CAT.POL.H.l10.
c) U slučaju otkaza kritičnog motora uočenog u bilo kojoj tački posle tačke donošenja odluke o sletanju (LDP) ili u toj tački, helikopter može:
1) da nastavi let izbegavajući sve prepreke na prilaznoj putanji; i
2) da sleti i zaustavi se u području završnog prilaza i poletanja (FATO).
d) Za ispunjenje zahteva iz st. a)-c), potrebno je uzeti u obzir odgovarajuće parametre navedene u CAT.POL.H.105 stav c) za očekivano vreme sletanja na aerodrom odredišta ili operativno mesto ili bilo koju alternaciju, ako se ona zahteva.
e) Deo sletanja od tačke donošenja odluke o sletanju (LDP) do dodira sa tlom se obavlja uz vizuelni kontakt sa površinom na koju se sleće.
CAT.POL.H.225 Letenje helikoptera do/od mesta od javnog interesa (PIS)
a) Letovi do/od mesta od javnog interesa (PIS) mogu da se obave u performansama klase 2, iako nisu ispunjeni zahtevi iz CAT.POL.H.310 stav b) ili CAT.POL.H.325 stav b), ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:
1) mesto od javnog interesa (PIS) je korišćeno pre 1. jula 2002;
2) veličina mesta od javnog interesa (PIS) ili sredina u kojoj se nalaze prepreke ne dozvoljava primenu performansi klase 1;
3) letenje se obavlja helikopterom čiji maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) iznosi 6 ili manje;
4) operater ispunjava zahteve navedene u CAT.POL.H.305 stav b) tačka 2) i stav b) tačka 3);
5) masa helikoptera ne premašuje maksimalnu masu navedenu u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) za gradijent penjanja od 8% u uslovima mirne atmosfere, pri odgovarajućoj bezbednoj brzini pri poletanju (Vtoss) sa otkazom kritičnog motora, a ostalim motorima u radu sa odgovarajućom snagom; i
6) operater je pribavio prethodno odobrenje nadležne vlasti. Ako se letovi obavljaju na teritoriji druge države članice, operater je dužan da prethodno pribavi odobrenje od nadležne vlasti te države.
b) Posebne procedure koje se odnose na mesto od javnog interesa (PIS) navode se u operativnom priručniku, kako bi se smanjio period u kome može da dođe do opasnosti po lica u helikopteru i lica na zemlji u slučaju otkaza motora u toku poletanja i sletanja.
c) Za svako mesto od javnog interesa (PIS) operativni priručnik mora da sadrži: dijagram ili označenu fotografiju na kojima su prikazani glavni aspekti, dimenzije, neslaganje sa zahtevima performanse klase 1, glavni rizici i plan za nepredviđene situacije ukoliko dođe do nezgode.
PODODELJAK 3
Performanse klase 2
CAT.POL.H.300 Opšte odredbe
Helikopteri koji se koriste u performansama klase 2 moraju da budu sertifikovani kao helikopteri kategorije A ili druge odgovarajuće kategorije koju odredi Agencija.
CAT.POL.H.305 Letovi bez mogućnosti bezbednog prinudnog sletanja
a) Letovi bez mogućnosti bezbednog prinudnog sletanja u fazi poletanja ili sletanja se obavljaju ako je operater pribavio odobrenje nadležne vlasti.
b) Da bi pribavio i zadržao odobrenje operater mora da:
1) izvrši procenu rizika, navodeći:
(i) tip helikoptera; i
(ii) vrstu letova;
2) primeni sledeće:
(i) da postigne i održava standarde u vezi sa modifikacijama helikoptera/motora koje je propisao proizvođač;
(ii) da sprovede preventivne postupke održavanja koje je preporučio proizvođač helikoptera ili motora;
(iii) da u operativnom priručniku propiše postupke poletanja i sletanja ako oni nisu navedeni u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM);
(iv) da odredi obuku za letačku posadu; i
(v) ustanovi sistem izveštavanja proizvođača u vezi sa gubitkom snage, gašenjem motora ili događajima koji se tiču kvarova na motoru;
i
3) uspostavi sistem za praćenje upotrebe (UMS).
CAT.POL.H.310 Poletanje
a) Masa helikoptera ne sme da premaši maksimalnu dozvoljenu masu određenu za brzinu penjanja od 150 ft/min na 300 m (1.000 ft) iznad aerodroma ili operativnog mesta, sa otkazom kritičnog motora i ostalim motorima u radu sa odgovarajućom snagom.
b) Za letove koji nisu navedeni u CAT.POL.H.305, poletanje se obavlja tako da je moguće obaviti bezbedno prinudno sletanje do tačke sa koje je moguće nastaviti bezbedan let.
c) Za letove koji se obavljaju u skladu sa CAT.POL.H.305, pored zahteva iz stava a):
1) masa na poletanju ne sme da premaši maksimalnu dozvoljenu masu navedenu u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM), pri lebdenju bez uticaja blizine zemlje sa svim motorima u radu (AEO OGE) sa odgovarajućom snagom, u mirnoj atmosferi; ili
2) za letove koji se obavljaju sa platforme za poletanje/sletanje helikoptera:
(i) helikopterom koji ima maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) veći od 19; ili
(ii) drugim helikopterom koji se koristi sa platforme za poletanje/sletanje helikoptera koja se nalazi u nepogodnoj sredini,
masa na sletanju mora da uzme u obzir: postupak; sletanje van ivice platforme i poniranje prilagođeno visini platforme za poletanje/sletanje helikoptera sa otkazom kritičnog motora i preostalim motorima u radu sa odgovarajućom snagom.
d) Za ispunjenje zahteva navedenih u st. a)-c), uzimaju se u obzir odgovarajući parametri za mesto polaska koji su navedeni u CAT.POL.H.l05 stav c).
e) Deo poletanja koji prethodi ispunjenju uslova navedenih u CAT.POL.H.315 obavlja se uz vizuelni kontakt sa površinom.
CAT.POL.H.315 Putanja leta pri poletanju
Zahtevi navedeni u CAT.POL.H.210 stav a) tačka 1), stav a) tačka 2) i stav b) moraju da budu ispunjeni od određene tačke posle poletanja kada nije bezbedno nastaviti let u slučaju otkaza motora (DPATO) ili, kao druga mogućnost, od tačke koja se nalazi do 200 ft iznad površine za poletanje, sa otkazom kritičnog motora.
CAT.POL.H.320 Otkaz kritičnog motora na ruti
Mora da bude ispunjen zahtev naveden u CAT.POL.H.215.
CAT.POL.H.325 Sletanje
a) Masa na sletanju u očekivano vreme sletanja ne sme da premaši maksimalnu dozvoljenu masu određenu za brzinu penjanja od 150 ft/min na 300 m (1.000 ft) iznad aerodroma ili operativnog mesta, sa otkazom kritičnog motora i ostalim motorima u radu sa odgovarajućom snagom.
b) Ako kritični motor otkaže u bilo kojoj tački prilazne putanje:
1) može se prekinuti sletanje, uz ispunjenje uslova navedenih u CAT.POL.H.315; ili
2) za letove koji nisu navedeni u CAT.POL.H.305, helikopter može da obavi bezbedno prinudno sletanje.
c) Za letove koji se obavljaju u skladu sa CAT.POL.H.305, pored zahteva iz stava a):
1) masa na sletanju ne sme da premašuje maksimalnu dozvoljenu masu navedenu u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM), pri lebdenju bez uticaja blizine zemlje sa svim motorima u radu (AEO OGE) sa odgovarajućom snagom, u mirnoj atmosferi; ili
2) za letove koji se obavljaju prema platformi za poletanje/sletanje helikoptera:
(i) sa helikopterom čiji je maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) veći od 19; ili
(ii) drugim helikopterom koji se koristi prema platformi za poletanje/sletanje helikoptera, koja se nalazi u nepogodnoj sredini,
masa na sletanju mora da uzme u obzir postupak i poniranje prilagođeno visini platforme za poletanje/sletanje helikoptera, sa otkazom kritičnog motora i preostalim motorima u radu sa odgovarajućom snagom.
d) Za ispunjenje zahteva navedenih u st. a)-c), uzimaju se u obzir odgovarajući parametri navedeni u CAT.POL.H.l05 stav c) za aerodrom odredišta ili bilo koju alternaciju, ako se ona zahteva.
e) Deo sletanja nakon kojeg zahtev naveden u stavu b) tačka 1) ne može da bude ispunjen, obavlja se uz vizuelni kontakt sa površinom.
PODODELJAK 4
Performanse klase 3
CAT.POL.H.400 Opšte odredbe
a) Helikopteri koji se koriste u performansama klase 3 moraju da budu sertifikovani kao helikopteri kategorije A ili druge odgovarajuće kategorije koju odredi Agencija, ili kao helikopteri kategorije B.
b) Letovi se obavljaju u pogodnoj sredini, izuzev:
1) kada se letovi obavljaju u skladu sa CAT.POL.H.420; ili
2) za faze poletanja i sletanja, kada se letovi obavljaju u skladu sa stavom c).
c) Pod uslovom da operater poseduje odobrenje izdato u skladu sa CAT.POL.H.305, letovi mogu da se obavljaju do/od aerodroma ili operativnog mesta koji se nalaze van gusto naseljene nepogodne sredine bez mogućnosti za bezbedno prinudno sletanje:
1) u toku poletanja, pre dostizanja Vy (brzina za najveću brzinu penjanja) ili 200 ft iznad površine za poletanje; ili
2) u toku sletanja, ispod 200 ft iznad površine na koju se sleće.
Letovi se ne obavljaju:
1) ukoliko površina nije u vidokrugu;
2) noću;
3) kada je baza oblaka niža od 600 ft; ili
4) kada je vidljivost manja od 800 m.
CAT.POL.H.405 Poletanje
a) Masa helikoptera na poletanju mora da bude manja od:
1) maksimalne sertifikovane mase na poletanju (MCTOM); ili
2) maksimalne dozvoljene mase na poletanju određene za lebdenje sa uticajem blizine zemlje, sa svim motorima u radu podešenim na snagu za poletanje ili, ako su uslovi takvi da lebdenje sa uticajem blizine zemlje verovatno neće biti moguće, mase na poletanju određene za lebdenje bez uticaja blizine zemlje sa svim motorima u radu podešenim na snagu za poletanje.
b) U slučaju otkaza motora helikopter mora da ima mogućnost da obavi bezbedno prinudno sletanje, izuzev u slučajevima navedenim u CAT.POL.H.400 stav b).
CAT.POL.H.410 Letenje na ruti
a) Helikopter mora da ima mogućnost da, sa svim motorima u radu podešenim na maksimalnu stalnu snagu, nastavi let duž planirane rute ili da izvrši planirano skretanje tako da nijedna tačka na toj ruti ne bude ispod odgovarajuće minimalne visine leta.
b) U slučaju otkaza motora helikopter mora da ima mogućnost da obavi bezbedno prinudno sletanje, izuzev u slučajevima propisanim u CAT.POL.H.420.
CAT.POL.H.415 Sletanje
a) Masa helikoptera na sletanju u očekivano vreme sletanja mora da bude manja od:
1) maksimalne sertifikovane mase na sletanju; ili
2) maksimalne dozvoljene mase na sletanju određene za lebdenje sa uticajem blizine zemlje, sa svim motorima u radu podešenim na snagu za poletanje ili, ako su uslovi takvi da lebdenje sa uticajem blizine zemlje verovatno neće biti moguće, mase na sletanju određene za lebdenje bez uticaja blizine zemlje sa svim motorima u radu podešenim na snagu za poletanje.
b) U slučaju otkaza motora helikopter mora da ima mogućnost da obavi bezbedno prinudno sletanje, izuzev u slučajevima navedenim u CAT.POL.H.400 stav b).
CAT.POL.H.420 Letovi helikoptera iznad nepogodne sredine koja se nalazi van gusto naseljenog područja
a) Letovi helikoptera koji imaju pogonsku grupu sa turbinom i maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) šest ili manje, a koji se obavljaju iznad nepogodne sredine koja nije gusto naseljena, bez mogućnosti za bezbedno prinudno sletanje, mogu da se vrše samo ako operater ima odobrenje nadležne vlasti, nakon što je izvršio procenu rizika. Pre obavljanja ovih letova u drugoj državi članici operater mora da pribavi odobrenje nadležne vlasti te države.
b) Da bi pribavio i zadržao takvo odobrenje operater:
1) mora da obavlja letove samo u područjima i pod uslovima navedenim u odobrenju;
2) ne sme da obavlja letove koristeći HEMS odobrenje;
3) mora da dokaže da ograničenja helikoptera ili druge opravdavajuće okolnosti sprečavaju primenu odgovarajućih kriterijuma performansi; i
4) mora da poseduje odobrenje izdato u skladu sa CAT.POL.H.305 stav b).
c) Izuzetno od CAT.IDE.H.240, ovi letovi mogu da se obave bez korišćenja opreme za dodatni kiseonik, pod uslovom da visina kabine ne premašuje 10.000 ft u periodu koji je duži od 30 minuta i pod uslovom da ni u jednom trenutku ne premašuje visinu po pritisku od 13.000 ft.
ODELJAK 3
Masa i težište
PODODELJAK 1
Vazduhoplov na motorni pogon
CAT.POL.MAB.100 Masa i težište, utovar
a) U toku bilo koje faze korišćenja vazduhoplova, utovar, masa i centar težišta (CG) vazduhoplova moraju da budu u skladu sa ograničenjima navedenim u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ili u operativnom priručniku, ako su u njemu navedeni stroži zahtevi.
b) Operater je dužan da odredi masu i centar težišta svakog vazduhoplova stvarnim merenjem mase pre prve upotrebe vazduhoplova, a nakon toga u intervalima od četiri godine, ako se koriste individualne mase vazduhoplova, odnosno devet godina, ako se koristi masa za flotu vazduhoplova. Ukupni uticaj modifikacija i popravki na masu i težište moraju da budu uzeti u obzir i uredno dokumentovani. Vazduhoplovi moraju da se ponovo izmere ako uticaj modifikacija na masu i težište nije tačno poznat.
c) Merenje mase vrši proizvođač vazduhoplova ili odobrena organizacija za održavanje.
d) Operater je dužan da merenjem ili upotrebom standardne vrednosti za masu utvrdi masu svih operativnih stavki i članova posade koji čine suvu operativnu masu vazduhoplova. Uticaj njihovog položaja na položaj težišta vazduhoplova, takođe, mora da bude određen.
e) Operater je dužan da odredi masu ukrcanog tereta, uključujući i balast, stvarnim merenjem ili određujući masu ukrcanog tereta, primenjujući standardne vrednosti za masu putnika i prtljag.
f) Pored standardne vrednosti za masu putnika i prtljag, operater može da koristi standardne vrednosti mase i za drugi teret, ako dokaže nadležnoj vlasti da taj teret ima uvek istu masu ili da se njegova masa kreće u navedenim granicama.
g) Operater je dužan da odredi masu ukrcanog goriva koristeći stvarnu gustinu goriva ili, ako ona nije poznata, gustinu goriva izračunatu na način naveden u operativnom priručniku.
h) Operater je dužan da obezbedi:
1) da se utovar vazduhoplova vrši pod nadzorom osposobljenih lica; i
2) da je utovar ukrcanog tereta u skladu sa podacima koji su korišćeni za proračun mase i težišta vazduhoplova.
i) Operater je dužan da poštuje dodatna strukturna ograničenja kao što su: ograničenja jačine poda, maksimalno opterećenje po dužnom metru, maksimalna masa po robnom odeljku i maksimalno ograničenje broja sedišta. Pored toga, za helikoptere operater mora da uzme u obzir promene opterećenja do kojih dolazi u toku leta.
j) Operater je dužan da navede u operativnom priručniku principe i metode u vezi sa utovarom i načinom za određivanje mase i težišta koji omogućavaju ispunjenje uslova iz st. a)-i), uzimajući u obzir sve vrste planiranih letova.
CAT.POL.MAB.105 Podaci i dokumentacija za određivanje mase i težišta
a) Operater je dužan da utvrdi podatke o masi i težištu i da izradi dokumentaciju o masi i položaju težišta pre svakog leta, navodeći teret i njegov raspored u vazduhoplovu. Dokumentacija o masi i položaju težišta mora da omogući vođi vazduhoplova da utvrdi da su teret i njegov raspored takvi da ne premašuju ograničenja koja se odnose na masu i težište vazduhoplova. Dokumentacija o masi i položaju težišta mora da sadrži sledeće podatke:
1) registarsku oznaku i tip vazduhoplova;
2) oznaku, broj i datum leta;
3) ime vođe vazduhoplova;
4) ime lica koje je pripremilo dokument;
5) suvu operativnu masu i odgovarajući položaj težišta (CG) vazduhoplova;
(i) za avione sa performansama klase B i helikoptere, položaj težišta (CG) ne mora da se navodi u dokumentaciji o masi i položaju težišta ako je, na primer, raspored tereta u skladu sa prethodno izračunatom tabelom za položaj težišta vazduhoplova ili je moguće prikazati da za planirano korišćenje ovih vazduhoplova može da se obezbedi pravilan položaj težišta, bez obzira koliko iznosi stvarni teret;
6) masu goriva na poletanju i masu putnog goriva;
7) masu drugih potrošnih sredstava, osim goriva, ako se ona primenjuju;
8) sastav tereta, uključujući putnike, prtljag, teret i balast;
9) masu na poletanju, masu na sletanju i masu vazduhoplova bez goriva;
10) odgovarajuće položaje težišta (CG);
11) granične vrednosti mase i položaja težišta.
Navedeni podaci moraju da budu dostupni u dokumentima za pripremu leta ili u sistemu za izračunavanje mase i položaja težišta. Neki od ovih podataka mogu da budu sadržani i u drugim dokumentima koji su lako dostupni za upotrebu.
b) Ako se podaci i dokumentacija o masi i položaju težišta izrađuju primenom kompjuterskog sistema za izračunavanje mase i položaja težišta, operater je dužan da proveri celovitost izlaznih podataka.
c) Lice koje nadgleda utovar vazduhoplova je dužno da svojeručnim potpisom ili na drugi odgovarajući način potvrdi da su teret i njegov raspored u skladu sa dokumentacijom o masi i položaju težišta koja je data vođi vazduhoplova. Vođa vazduhoplova svojeručnim potpisom ili na drugi odgovarajući način potvrđuje da prihvata navedenu dokumentaciju.
d) Operater je dužan da utvrdi proceduru za postupanje u slučaju promene tereta u poslednjem trenutku kako bi obezbedio:
1) da svaka promena u poslednjem trenutku, nastala nakon završetka izrade dokumentacije o masi i položaju težišta, bude predočena vođi vazduhoplova i uneta u dokumentaciju koja se koristi za pripremu leta, a koja sadrži dokument o masi i položaju težišta;
2) da je navedena najveća dozvoljena promena broja putnika ili tereta nastala u poslednjem trenutku; i
3) da nova dokumentacija o masi i položaju težišta bude pripremljena ako su premašene maksimalne dozvoljene vrednosti.
e) Operater je dužan da pribavi odobrenje nadležne vlasti ako želi da u vazduhoplovu koristi integrisani kompjuterski sistem za izračunavanje mase i položaja težišta ili samostalni kompjuterski sistem za izračunavanje mase i položaja težišta, kao primarni izvor podataka za otpremu vazduhoplova. Operater je dužan da pokaže tačnost i pouzdanost tog sistema.
INSTRUMENTI, PODACI, OPREMA
ODELJAK 1
Avioni
CAT.IDE.A.100 Instrumenti i oprema - opšte odredbe
a) Instrumenti i oprema koji se zahtevaju u ovoj glavi moraju da budu odobreni u skladu sa Uredbom (EZ) br. 1702/2003, osim sledećih stavki:
1) rezervni osigurači;
2) prenosive baterijske lampe;
3) precizni merač vremena;
4) držač karte;
5) kompleti prve pomoći;
6) komplet za hitnu medicinsku pomoć;
7) megafoni;
8) oprema za preživljavanje i signalizaciju;
9) sidra za more i oprema za privezivanje; i
10) sigurnosni pojasevi za decu.
b) Instrumenti i oprema koji se ne zahtevaju u ovoj glavi, niti moraju da budu odobreni u skladu sa Uredbom (EZ) br. 1702/2003, moraju da ispunjavaju sledeće uslove ako se nalaze u avionu u toku leta:
1) letačka posada ne sme da koristi podatke koji se očitavaju sa ovih instrumenata, opreme ili njihovih dodataka u cilju ispunjavanja zahteva iz Aneksa I Uredbe br. 216/2008 ili zahteva sadržanih u CAT.IDE.A.330, CAT.IDE.A.335, CAT.IDE.A.340 i CAT.IDE.A.345; i
2) instrumenti i oprema ne smeju da imaju uticaja na plovidbenost aviona, čak i u slučaju njihovog otkaza ili kvara.
c) Ako opremu koristi jedan član letačke posade sa svog mesta u toku leta, mora da bude omogućena njena laka upotreba sa tog mesta. Ako se zahteva da istu opremu koristi više članova letačke posade, ta oprema mora da bude ugrađena tako da se može lako upotrebiti sa svakog mesta sa kojeg je predviđena njena upotreba.
d) Instrumenti koje može da koristi svaki član letačke posade moraju da budu postavljeni tako da dozvoljavaju članu letačke posade da može sa svog mesta lako da vidi njihove pokazatelje, uz najmanje moguće skretanje od položaja i pravca gledanja u odnosu na smer leta.
e) Zahtevana oprema za slučaj opasnosti mora da bude lako dostupna za trenutnu upotrebu.
CAT.IDE.A.105 Minimalna oprema za let
Let ne sme da započne ako nedostaje ili ako je neispravan bilo koji instrument aviona, deo opreme ili neka njihova funkcija za planirani let, izuzev:
a) ako se avion koristi u skladu sa listom minimalne opreme (MEL) operatera; ili
b) ako je operater pribavio odobrenje nadležne vlasti da koristi avion u okviru glavne liste minimalne opreme (MMEL).
CAT.IDE.A.110 Rezervni električni osigurači
a) U avionu moraju da se nalaze rezervni električni osigurači one jačine koja je potrebna za zatvaranje strujnog kola, u cilju zamene onih osigurača koji se mogu zameniti u toku leta.
b) Broj rezervnih osigurača koje je potrebno nositi mora da bude veći od:
1) 10% od broja osigurača svake jačine; ili
2) 3 osigurača svake jačine.
CAT.IDE.A.115 Operativna svetla
a) Avion koji se koristi danju mora da bude opremljen sa:
1) sistemom svetala za sprečavanje sudara;
2) rasvetom koja se napaja iz električnog sistema aviona kako bi se obezbedilo odgovarajuće osvetljenje svih instrumenata i opreme potrebne za bezbedno korišćenje aviona;
3) rasvetom koja se napaja iz električnog sistema aviona kako bi se obezbedilo osvetljenje putničke kabine; i
4) nezavisnom prenosivom baterijskom lampom za svakog zahtevanog člana posade, koja je lako dostupna sa mesta na kome sedi;
b) Avioni koji se koriste noću moraju dodatno da budu opremljeni sa:
1) navigacionim/pozicionim svetlima;
2) dva svetla za sletanje ili jednim svetlom koje se napaja iz dva odvojena izvora; i
3) svetlima koja su u skladu sa međunarodnim propisima za sprečavanje sudara na moru, ako je u pitanju hidroavion.
CAT.IDE.A.120 Oprema za čišćenje vetrobranskog stakla
Avioni sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) koja je veća od 5.700 kg moraju da, za svako pilotsko sedište, budu opremljeni sredstvom pomoću koga se vetrobransko staklo održava čistim za vreme padavina.
CAT.IDE.A.125 Korišćenje aviona danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR) - letački i navigacioni instrumenti i pripadajuća oprema
a) Avion koji se koristi danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR), mora da ima sledeću opremu koja je dostupna sa svakog pilotskog sedišta:
1) uređaj za merenje i prikaz:
(i) magnetnog pravca;
(ii) vremena u satima, minutima i sekundama;
(iii) visine po pritisku;
(iv) indicirane brzine;
(v) vertikalne brzine;
(vi) zaokreta i klizanja;
(vii) uzdužnog položaja;
(viii) smera;
(ix) spoljne temperature vazduha;
(x) Mahovog broja, ako se ograničenja brzine izražavaju Mahovim brojem.
2) pokazatelj koji ukazuje kada zahtevani letački instrumenti nisu odgovarajuće napajani električnom energijom.
b) Kada su za let potrebna dva pilota, tada drugom pilotu moraju da budu dostupni dodatni odvojeni instrumenti za prikaz:
1) visine po pritisku;
2) indicirane brzine;
3) vertikalne brzine;
4) zaokreta i klizanja;
5) uzdužnog položaja; i
6) smera.
c) Uređaj za sprečavanje kvara sistema za pokazivanje brzine usled kondenzacije ili zaleđivanja mora da se nalazi u:
1) avionima sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 5.700 kg ili sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet; i
2) avionima kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. aprila 1999. godine ili kasnije.
d) Jednomotorni avioni kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata pre 22. maja 1995. godine su izuzeti od zahteva navedenih u stavu a) tačka 1) podtačka (vi), stavu a) tačka 1) podtačka (vii), stavu a) tačka 1) podtačka (viii) i stavu a) tačka 1) podtačka (ix), ako je za postizanje usklađenosti neophodna naknadna ugradnja.
CAT.IDE.A.130 Korišćenje aviona noću ili po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) - letački i navigacioni instrumenti i pripadajuća oprema
Avioni koji se koriste po pravilima za vizuelno letenje (VFR) noću ili po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) moraju da imaju sledeću opremu dostupnu sa mesta pilota:
a) uređaj za merenje i prikaz:
1) magnetnog pravca;
2) vremena u satima, minutima i sekundama;
3) indicirane brzine;
4) vertikalne brzine;
5) zaokreta i klizanja, ili samo klizanja u slučaju aviona opremljenih pomoćnim uređajem za merenje i prikaz uzdužnog položaja;
6) uzdužnog položaja;
7) stabilizovanog smera;
8) spoljne temperature vazduha;
9) Mahovog broja, ako se ograničenja brzine izražavaju Mahovim brojem;
b) dva uređaja za merenje i prikaz visine po pritisku;
c) pokazatelj koji ukazuje kada zahtevani letački instrumenti nisu odgovarajuće napajani električnom energijom;
d) sredstvo za sprečavanje kvara sistema za pokazivanje brzine usled kondenzacije i zaleđivanja, koji je naveden u stavu a) tačka 3) i stavu h) tačka 2);
e) sredstvo za upozoravanje letačke posade o kvaru uređaja koji su navedeni u stavu d) za avione:
1) kojima je pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. aprila 1998. godine ili kasnije ili
2) kojima je pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata pre 1. aprila 1998. godine, a imaju maksimalnu sertifikovanu masu na poletanju (MCTOM) veću od 5.700 kg i imaju maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) veći od devet;
f) dva nezavisna sistema za merenje statičkog pritiska, osim za avione na elisni pogon sa MCTOM 5.700 kg ili manje;
g) jedan sistem za merenje statičkog pritiska i jednim rezervnim izvorom podataka o statičkom pritisku, za avione na elisni pogon sa MCTOM 5.700 kg ili manje;
h) ako su za let potrebna dva pilota, tada drugom pilotu moraju da budu dostupni posebni uređaji koji prikazuju:
1) visinu po pritisku;
2) indiciranu brzinu;
3) vertikalnu brzinu;
4) zaokrete i klizanja;
5) uzdužni položaj; i
6) stabilizovani smer.
i) rezervni uređaj za merenje i prikaz uzdužnog položaja koji može da se koristi sa svakog pilotskog mesta, za avione sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 5.700 kg ili sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet:
1) koji se neprekidno napaja u toku uobičajenog korišćenja i koji se, u slučaju potpunog otkaza uobičajenog električnog sistema, napaja iz nezavisnog izvora električne energije, odvojenog od uobičajenog električnog sistema;
2) koji osigurava pouzdan rad za najmanje 30 minuta nakon potpunog otkaza uobičajenog električnog sistema, uzimajući u obzir i ostala opterećenja sistema napajanja koji se koristi u slučaju opasnosti, kao i operativne postupke;
3) koji radi nezavisno od svakog drugog sredstva za merenje i prikazivanje uzdužnog položaja;
4) koji se automatski uključuje nakon potpunog otkaza uobičajenog električnog sistema;
5) koji je na odgovarajući način osvetljen tokom svih faza korišćenja, osim za avione sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) od 5.700 kg ili manje, koji su već registrovani u državi članici na dan 1. aprila 1995. godine i opremljeni pomoćnim pokazivačem uzdužnog položaja, postavljenim na levu stranu instrument table;
6) koji jasno ukazuje letačkoj posadi da se pomoćni pokazivač uzdužnog položaja napaja iz sistema napajanja koji se koristi u slučaju opasnosti; i
7) koji u slučaju kada pomoćni pokazivač uzdužnog položaja ima sopstveni izvor napajanja, sadrži i dodatni indikator, na samom instrumentu ili na instrument tabli, kada se koristi ovaj izvor napajanja;
j) držač karte, koji se nalazi na mestu koje omogućava lako očitavanje karte i na kojem se ona može osvetliti u slučaju korišćenja noću.
CAT.IDE.A.135 Dodatna oprema za avione sa jednim pilotom, koji se koriste po pravilima za instrumentalno letenje (IFR)
Avioni sa jednim pilotom, koji se koriste po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), moraju da budu opremljeni autopilotom kojim se barem održavaju visina i smer.
CAT.IDE.A.140 Sistem za upozoravanje na promenu visine
a) Sledeći avioni moraju da budu opremljeni sistemom za upozoravanje na promenu visine:
1) avioni na turbo-elisni pogon sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 5.700 kg ili sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet; i
2) avioni sa turbo-mlaznim motorima.
b) Sistem za upozoravanje na promenu visine mora da bude takav da:
1) upozori letačku posadu da se avion približava prethodno odabranoj visini leta; i
2) barem zvučnim signalom upozori letačku posadu u slučaju da avion odstupi od prethodno odabrane visine leta.
c) Izuzetno od stava a), avioni sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) od 5.700 kg ili manjom, sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet, kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata pre 1. aprila 1972. godine, a koji su bili registrovani u državi članici na dan 1. aprila 1995. godine, ne moraju da imaju sistem za upozoravanje na promenu visine.
CAT.IDE.A.150 Sistem za upozoravanje na opasno približavanje zemlji (TAWS)
a) Avioni sa turbinskim pogonom, sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 5.700 kg ili sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet, moraju da imaju sistem za upozoravanje na opasno približavanje zemlji (TAWS) koji ispunjava uslove za klasu A opreme, kao što je navedeno u prihvaćenom standardu.
b) Avioni sa klipnim motorom, sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 5.700 kg ili sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet, moraju da imaju sistem za upozoravanje na opasno približavanje zemlji (TAWS) koji ispunjava uslove za klasu B opreme, kao što je navedeno u prihvaćenom standardu.
CAT.IDE.A.155 Sistem za izbegavanje sudara u vazduhu (ACAS)
Izuzev ako je drugačije propisano Uredbom (EU) br. 1332/2011, avioni sa turbinskim pogonom koji imaju maksimalnu sertifikovanu masu na poletanju (MCTOM) veću od 5.700 kg ili koji imaju maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) veći od 19, moraju da imaju ugrađen sistem ACAS II.
CAT.IDE.A.160 Oprema aviona za uočavanje vremenskih uslova
Sledeći avioni moraju da imaju opremu za uočavanje vremenskih uslova ako lete noću ili u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC), u područjima u kojima se na ruti može očekivati pojava oluje sa grmljavinom ili drugi potencijalno opasni vremenski uslovi koji mogu da se uoče pomoću ove opreme:
a) avioni sa kabinom pod pritiskom;
b) avioni sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 5.700 kg, čija kabina nije pod pritiskom; i
c) avioni sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet, čija kabina nije pod pritiskom.
CAT.IDE.A.165 Dodatna oprema za letove koji se obavljaju noću, u uslovima zaleđivanja
a) Avioni koji se koriste noću, u očekivanim ili stvarnim uslovima zaleđivanja, moraju da imaju opremu za osvetljavanje ili otkrivanje naslaga leda.
b) Oprema za osvetljavanje naslaga leda ne sme da izaziva odsjaj ili refleksiju koji mogu da umanje sposobnost posade za obavljanje njihovih dužnosti.
CAT.IDE.A.170 Sistem interfona za članove letačke posade
Avioni sa višečlanom letačkom posadom moraju da imaju sistem interfona za članove letačke posade, uključujući slušalice i mikrofone za svakog člana letačke posade.
CAT.IDE.A.175 Sistem interfona za članove posade
Avioni sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 15.000 kg ili sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od 19 moraju da imaju sistem interfona za članove posade aviona, izuzev ako je reč o avionima kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata pre 1. aprila 1965. godine i koji su bili registrovani u državi članici na dan 1. aprila 1995. godine.
CAT.IDE.A.180 Sistem za obaveštavanje putnika
Avioni sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od 19 moraju da imaju sistem za obaveštavanje putnika.
CAT.IDE.A.185 Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini
a) Sledeći avioni moraju da imaju uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR):
1) avioni sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 5.700 kg; i
2) avioni sa više motora sa turbinom, sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) od 5.700 kg ili manjom, sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet i kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. januara 1990. godine ili kasnije.
b) Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) mora da ima mogućnost da čuva snimljeni zvuk najmanje:
1) poslednja 2 sata, za avione navedene u stavu a) tačka 1), ako je pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. aprila 1998. godine ili kasnije;
2) poslednjih 30 minuta, za avione navedene stavu a) tačka 1), ako je pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata pre 1. aprila 1998. godine; ili
3) poslednjih 30 minuta za avione navedene u stavu a) tačka 2).
c) Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) uz vreme snimanja beleži i:
1) glasovnu komunikaciju poslatu ili primljenu radio-vezom u pilotskoj kabini;
2) glasovnu komunikaciju članova letačke posade preko sistema interfona i sistema za obaveštavanje putnika, ako je ugrađen;
3) zvuke iz pilotske kabine, neprekidno, uključujući:
(i) za avione kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. aprila 1998. godine ili kasnije, zvučne signale primljene iz svakog mikrofona u kabini ili mikrofona iz maske;
(ii) za avione navedene u stavu a) tačka 2), kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata pre 1. aprila 1998. godine, zvučne signale primljene iz svakog mikrofona u kabini ili mikrofona iz maske, kada je to moguće; i
4) glas ili zvučni signal identifikacije navigacionog ili prilaznog sredstva, koji se dobija posredstvom slušalica ili zvučnika.
d) Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) započinje snimanje pre nego što se avion pokrene sopstvenim pogonom i snima do kraja leta, kada avion prestane da se kreće sopstvenim pogonom. Pored navedenog, kod aviona kojima je pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. aprila 1998. godine ili kasnije, uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) automatski započinje snimanje pre nego što se avion pokrene sopstvenim pogonom i neprekidno snima do kraja leta, kada avion prestane da se kreće sopstvenim pogonom.
e) Pored navedenog u stavu d), u zavisnosti od mogućnosti napajanja električnom energijom, uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) započinje snimanje što je pre moguće, već u toku provere pilotske kabine pre početka rada motora na početku leta i snima sve do završne provere pilotske kabine na kraju leta, po prestanku rada motora, u slučaju:
1) aviona navedenih u stavu a) tačka 1), kojima je pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata posle 1. aprila 1998. godine; ili
2) aviona navedenih u stavu a) tačka 2).
f) Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) sadrži napravu koja pomaže njegovom pronalaženju u vodi.
CAT.IDE.A.190 Uređaj za snimanje podataka o letu
a) Sledeći avioni moraju da imaju uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) koji primenjuje digitalnu metodu snimanja i čuvanja podataka i koji ima mogućnost brze pretrage podataka iz memorije:
1) avioni sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 5.700 kg kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. juna 1990. godine ili kasnije;
2) višemotorni avioni na turbinski pogon sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 5.700 kg kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata pre 1. juna 1990. godine;
3) višemotorni avioni na turbinski pogon sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) od 5.700 kg ili manjom, sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet, kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. aprila 1998. godine ili kasnije.
b) Uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) snima:
1) vreme, visinu, brzinu, normalno ubrzanje i smer i mora da ima mogućnost da čuva snimljene podatke najmanje poslednjih 25 sati, za avione navedene u stavu a) tačka 2), sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) manjom od 27.000 kg;
2) parametre koji su potrebni za tačno utvrđivanje putanje leta aviona, brzine, uzdužnog položaja, snage motora i konfiguracije uređaja koji daju uzgon i otpor i mora da ima mogućnost da čuva snimljene podatke najmanje poslednjih 25 sati, za avione navedene u stavu a) tačka 1), sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) manjom od 27.000 kg i kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata pre 1. januara 2016. godine;
3) parametre neophodne za tačno utvrđivanje putanje leta aviona, brzine, uzdužnog položaja, snage motora, konfiguracijskih i operativnih karakteristika aviona i mora da ima mogućnost da čuva podatke najmanje poslednjih 25 sati za avione navedene u stavu a) tačka 1) i stavu a) tačka 2), sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 27.000 kg i kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata pre 1. januara 2016. godine;
4) parametre neophodne za tačno utvrđivanje putanje leta aviona, brzine, uzdužnog položaja, snage motora i konfiguracije uređaja koji daju uzgon i otpor i mora da ima mogućnost da čuva snimljene podatke najmanje poslednjih 10 sati za avione navedene u stavu a) tačka 3), kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata pre 1. januara 2016. godine;
5) parametre neophodne za tačno utvrđivanje putanje leta aviona, brzine, uzdužnog položaja, snage motora, konfiguracijskih i operativnih karakteristika aviona i mora da ima mogućnost da čuva snimljene podatke najmanje poslednjih 25 sati za avione navedene u stavu a) tačka 1) i stavu a) tačka 3), kojima se prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdaje 1. januara 2016. godine ili kasnije.
c) Podaci se dobijaju iz izvora u avionu koji omogućavaju preciznu povezanost sa informacijama koje su prikazane letačkoj posadi.
d) Uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) započinje snimanje podataka pre nego što se avion pokrene sopstvenim pogonom i prestaje sa snimanjem kada avion prestane da se kreće sopstvenim pogonom. Pored toga, kod aviona kojima je pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. aprila 1998. godine ili kasnije, uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) automatski započinje snimanje pre nego što se avion pokrene sopstvenim pogonom i automatski prestaje sa snimanjem kada avion prestane da se kreće sopstvenim pogonom.
e) Uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) aviona sadrži napravu koja pomaže njegovom pronalaženju u vodi.
CAT.IDE.A.195 Snimanje podataka sa veze za prenos podataka
a) Avioni kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 8. aprila 2014. godine ili kasnije, koji imaju mogućnost komunikacije preko veze za prenos podataka i koji moraju da budu opremljeni uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) moraju da, kada je to moguće, na tom uređaju snimaju:
1) primljene i predate poruke razmenjene preko veze za prenos podataka između pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju i aviona, uključujući poruke koje se odnose na:
(i) uspostavljanje veze preko veze za prenos podataka;
(ii) komunikaciju između kontrolora i pilota;
(iii) ciljano praćenje;
(iv) podatke o letu;
(v) praćenje prenosa podataka iz aviona, koliko je to moguće s obzirom na strukturu sistema;
(vi) operativne kontrolne podatke aviona, koliko je to moguće s obzirom na strukturu sistema; i
(vii) grafički prikaz, koliko je to moguće s obzirom na strukturu sistema;
2) podatke koji omogućavaju vezu sa bilo kojim drugim evidencijama koje su povezane sa komunikacijom ostvarenom preko veze za prenos podataka i koje se čuvaju van aviona; i
3) podatke o vremenu i prioritetu poruka poslatih i primljenih preko veze za prenos podataka, uzimajući u obzir strukturu sistema.
b) Uređaj za snimanje mora da koristi digitalni metod snimanja i čuvanja podataka i informacija, kao i metod pretraživanja tih podataka. Metod snimanja mora da omogućava upoređivanje podataka sa podacima koji su snimljeni na zemlji.
c) Uređaj za snimanje mora da ima mogućnost čuvanja snimljenih podataka najmanje onoliko vremena koliko je propisano u CAT.IDE.A.l85 za uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR).
d) Uređaj mora da sadrži napravu koja pomaže njegovom pronalaženju u vodi.
e) Zahtevi koji se primenjuju na početak i prestanak rada uređaja za snimanje su identični zahtevima koji se primenjuju na početak i prestanak rada uređaja za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR), koji su navedeni u CAT.IDE.A.185 st. d) i e).
CAT.IDE.A.200 Kombinovani uređaj za snimanje
Ispunjenost zahteva o uređajima za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) i za snimanje podataka o letu aviona (FDR) može da se postigne sa:
a) jednim kombinovanim uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini i snimanje podataka o letu, ako se radi o avionima za koje se zahteva da budu opremljeni uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) ili uređajem za snimanje podataka o letu (FDR);
b) jednim kombinovanim uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini i snimanje podataka o letu, ako se radi o avionima sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) od 5.700 kg ili manjom masom i za koje se zahteva da budu opremljeni uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) i uređajem za snimanje podataka o letu (FDR); ili
c) dva kombinovana uređaja za snimanje zvuka u pilotskoj kabini i snimanje podataka o letu, ako se radi o avionima sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 5.700 kg i koji moraju da budu opremljeni uređajem za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) i uređajem za snimanje podataka o letu (FDR).
CAT.IDE.A.205 Sedišta, sigurnosni pojasevi na sedištima, sistemi za vezivanje i sigurnosni pojasevi za decu
a) Avioni moraju da budu opremljeni sa:
1) sedištem ili ležajem za svako lice u avionu starosnog uzrasta od 24 meseca ili više;
2) sigurnosnim pojasom na svakom putničkom sedištu i pojasevima za svaki ležaj, izuzev u slučajevima navedenim u tački 3);
3) sigurnosnim pojasom sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela za svako putničko sedište i sigurnosnim pojasom za svaki ležaj, za avione sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) manjom od 5.700 kg i maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) manjim od devet, posle 8. aprila 2015. godine;
4) sigurnosnim pojasevima za decu (CRD) za svako lice u avionu mlađe od 24 meseca;
5) sigurnosnim pojasom sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela i dodatkom za automatsku zaštitu tela u slučaju naglog kočenja:
(i) na svim sedištima za članove letačke posade i svim sedištima koja se nalaze pored pilotskog sedišta;
(ii) na svakom sedištu u pilotskoj kabini predviđenom za posmatrača;
6) sigurnosnim pojasom sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela na svakom sedištu predviđenom za sedenje minimalnog broja članova kabinske posade.
b) Sigurnosni pojas sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela mora da ima:
1) samo jednu tačku otpuštanja;
2) na sedištima za letačku posadu, sedištima koja se nalaze pored pilotskog sedišta i na sedištima koja su predviđena za sedenje minimalnog broja članova kabinske posade - dva kosa ramena pojasa i sigurnosni pojas, koji se mogu koristiti zasebno.
CAT.IDE.A.210 Oznaka za obavezno vezivanje sigurnosnog pojasa i oznaka zabrane pušenja
Avioni u kojima sva putnička sedišta nisu vidljiva sa sedišta na kojima sedi letačka posada, moraju da imaju sredstvo kojim se putnicima i članovima kabinske posade ukazuje na obavezu vezivanja sigurnosnih pojaseva i na zabranu pušenja.
CAT.IDE.A.215 Unutrašnja vrata i zavese
Avioni moraju da budu opremljeni sa:
a) vratima između putničke i pilotske kabine sa natpisom "samo za posadu" i sistemom zaključavanja, kako bi se sprečilo da ih putnici otvaraju bez dozvole člana letačke posade, ako je reč o avionima sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od 19;
b) lako dostupnim sredstvom za otvaranje svih vrata koja odvajaju putničku kabinu od ostalih odeljaka u kojima se nalaze izlazi za slučaj opasnosti;
c) sredstvom kojim se osigurava otvoreni položaj vrata ili zavesa koji razdvajaju putničku kabinu od ostalog prostora koji služi za prilaz izlazu za slučaj opasnosti, sa svakog putničkog sedišta;
d) nalepnicom na svim unutrašnjim vratima ili pored zavese kroz koje se prilazi izlazu u slučaju opasnosti namenjenom za putnike, a koja ukazuje da ta vrata ili zavese moraju da budu otvorena u toku poletanja i sletanja; i
e) sredstvom kojim svaki član posade može da otključa sva vrata koja su uobičajeno dostupna putnicima i koja putnici mogu da zaključaju.
CAT.IDE.A.220 Komplet prve pomoći
a) Avioni moraju da imaju komplete prve pomoći, u skladu sa Tabelom 1.
Tabela 1
Broj potrebnih kompleta prve pomoći
Broj ugrađenih putničkih sedišta |
Broj potrebnih kompleta prve pomoći |
0-100 |
1 |
101-200 |
2 |
201-300 |
3 |
301-400 |
4 |
401-500 |
5 |
501 ili više |
6 |
b) Kompleti prve pomoći moraju da budu:
1) lako dostupni za upotrebu; i
2) redovno dopunjavani.
CAT.IDE.A.225 Komplet za hitnu medicinsku pomoć
a) Avioni sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od 30 moraju da imaju komplet za hitnu medicinsku pomoć ako je bilo koja tačka planirane rute udaljena više od 60 minuta leta, pri normalnoj brzini krstarenja, od aerodroma na kome se može očekivati da je na raspolaganju odgovarajuća stručna medicinska pomoć.
b) Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi da davanje lekova vrše samo odgovarajuće osposobljena lica.
c) Komplet za hitnu medicinsku pomoć iz stava a) mora da bude:
1) zaštićen od prašine i vlage;
2) smešten tako da mu se ne može neovlašćeno pristupiti; i
3) redovno dopunjavan.
CAT.IDE.A.230 Kiseonik za prvu pomoć
a) Avioni koji imaju kabinu pod pritiskom, a koji se koriste na visinama iznad 25.000 ft, za letove kod kojih se zahteva kabinska posada, moraju da imaju zalihe nerazređenog kiseonika za potrebe putnika kojima, iz fizioloških razloga, može biti potreban kiseonik posle pada pritiska u kabini.
b) Zaliha kiseonika iz stava a) izračunava se tako što se koristi prosečan protok kiseonika od najmanje 3 l, pri standardnoj temperaturi, vlažnosti i pritisku po minutu, po osobi. Ako se kabina nalazi na visinama koje su veće od 8.000 ft, ali nisu veće od 15.000 ft, zaliha kiseonika mora da bude dovoljna za ostatak leta nakon pada pritiska u kabini za najmanje 2% putnika koji se nalaze u kabini, ali ni u kom slučaju za manje od jedne osobe.
c) U avionu mora da se nalazi dovoljan broj razdelnih jedinica, ali ni u kom slučaju manje od dve, s mehanizmom koji kabinskom osoblju omogućava korišćenje zaliha kiseonika.
d) Oprema za davanje kiseonika za prvu pomoć mora da omogućava protok do svakog korisnika od najmanje 4 l, pri standardnoj temperaturi, vlažnosti i pritisku, po minutu.
CAT.IDE.A.235 Dodatni kiseonik za avione čija je kabina pod pritiskom
a) Ako se avioni čija je kabina pod pritiskom koriste na visini po pritisku iznad 10.000 ft, moraju da imaju opremu za skladištenje i dovod dodatnog kiseonika, u skladu sa Tabelom 1.
b) Ako se avioni čija je kabina pod pritiskom koriste na visini po pritisku iznad 25.000 ft moraju da imaju:
1) maske za kiseonik za članove letačke posade, pogodne za brzu upotrebu;
2) dovoljan broj priključaka i maski ili prenosnih jedinica kiseonika sa maskama, koji su ravnomerno raspoređeni u putničkoj kabini, kako bi se osigurala trenutna dostupnost kiseonika svakom neophodnom članu kabinske posade;
3) jedinicu za dovod kiseonika priključenu na depoe sa kiseonikom, odmah dostupnu svakom članu kabinske posade, dodatnim članovima posade i licima koja sede na putničkim sedištima, bez obzira na to gde sede; i
4) uređaj koji upozorava letačku posadu o svakom gubitku pritiska.
c) U avionima čija je kabina pod pritiskom, kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata posle 8. novembra 1998. godine i koji se koriste na visini po pritisku iznad 25.000 ft ili se koriste na visini po pritisku od 25.000 ft ili nižoj visini, pod uslovima koji im ne dozvoljavaju da se za 4 minuta bezbedno spuste na visinu od 13.000 ft, jedinice za dovod kiseonika navedene u stavu b) tačka 3) moraju da se se automatski aktiviraju.
d) Ukupan broj jedinica za dovod kiseonika i maski iz stava b) tačka 3) i stava c) mora da bude veći od broja sedišta za najmanje 10%. Dodatni broj jedinica mora da bude ravnomerno raspoređen u putničkoj kabini.
e) Izuzetno od stava a), količina kiseonika neophodna za članove kabinske posade, dodatne članove posade i putnike, u slučaju aviona koji nisu sertifikovani za letenje na visini po pritisku iznad 25.000 ft, može da se umanji na količinu kiseonika koja je potrebna za sve vreme leta na visini po pritisku između 10.000 ft i 13.000 ft, za sve neophodne članove kabinske posade i za najmanje 10% putnika, ako se avion može bezbedno spustiti za 4 minuta sa bilo koje tačke na ruti na visinu po pritisku od 13.000 ft.
f) Neophodna minimalna količina kiseonika navedena u Tabeli 1, red 1, tačka b) podtačka 1) i u redu 2, obuhvata potrebnu količinu kiseonika za poniranje sa stalnom brzinom snižavanja sa maksimalne sertifikovane visine na kojoj avion može da se koristi do visine po pritisku od 10.000 ft za 10 minuta, a nakon koje sledi 20 minuta leta na visini po pritisku od 10.000 ft.
g) Neophodna minimalna količina kiseonika, navedena u Tabeli 1, red 1, tačka b) podtačka 2), obuhvata potrebnu količinu kiseonika za poniranje sa stalnom brzinom snižavanja sa maksimalne sertifikovane visine na kojoj avion može da se koristi do visine po pritisku od 10.000 ft za 10 minuta, a nakon koje sledi 110 minuta leta na visini po pritisku od 10.000 ft.
h) Neophodna minimalna količina kiseonika, navedena u Tabeli 1, red 3, obuhvata potrebnu količinu kiseonika za poniranje sa stalnom brzinom snižavanja sa maksimalne sertifikovane visine na kojoj avion može da se koristi do visine po pritisku od 15.000 ft za 10 minuta.
Tabela 1
Neophodna minimalna količina kiseonika za avione čija je kabina pod pritiskom
Za snabdevanje: |
Trajanje leta i visina po pritisku na kojoj se nalazi kabina aviona |
1. Lica koja sede u pilotskoj kabini, na sedištima za letačku posadu, koja su na dužnosti |
a) Sve vreme leta na visini po pritisku preko 13.000 ft. |
2. Neophodnih članova kabinske posade |
a) Sve vreme leta na visini po pritisku preko 13.000 ft, ali ne manje od količine kiseonika potrebne za 30 minuta leta. |
3. 100% putnika * |
Sve vreme leta na visinama po pritisku preko 15.000 ft, ali ni u kom slučaju manje od količine kiseonika potrebne za 10 minuta. |
4. 30% putnika * |
Sve vreme leta na visini po pritisku između 14.000 ft i 15.000 ft. |
5. 10% putnika * |
Preostali deo leta na visini po pritisku između 10.000 ft i 14.000 ft, nakon početnih 30 minuta leta na ovoj visini. |
* Broj putnika iz Tabele 1 se odnosi na broj ukrcanih putnika, uključujući lica mlađa od 24 meseca.
CAT.IDE.A.240 Dodatni kiseonik za avione sa kabinom koja nije pod pritiskom
Ako se avioni sa kabinom koja nije pod pritiskom koriste na visini po pritisku iznad 10.000 ft moraju da imaju opremu za skladištenje i dovod dodatnog kiseonika, u skladu sa Tabelom 1.
Tabela 1
Neophodna minimalna količina kiseonika za avione sa kabinom koja nije pod pritiskom
Za snabdevanje: |
Trajanje leta i visina na kojoj se nalazi kabina |
1. Lica koja sede u pilotskoj kabini, na sedištima za letačku posadu, koja su na dužnosti i za članove posade koji pomažu članovima letačke posade u vršenju njihovih dužnosti |
Sve vreme leta na visini po pritisku preko 10.000 ft. |
2. Neophodnih članova kabinske posade |
Sve vreme leta na visini po pritisku preko 13.000 ft i svaki period duži od 30 minuta na visini po pritisku između 10.000 ft i 13.000 ft. |
3. Dodatnih članova posade i 100% putnika (*) |
Sve vreme leta na visini po pritisku preko 13.000 ft. |
4. 10% putnika (*) |
Sve vreme leta, nakon 30 minuta na visini po pritisku između 10.000 ft i 13.000 ft.
|
(*) Broj putnika iz Tabele 1 se odnosi na broj ukrcanih putnika, uključujući lica mlađa od 24 meseca.
CAT.IDE.A.245 Zaštitna oprema za disanje koju koristi posada
a) Avioni čija je kabina pod pritiskom, kao i avioni čija kabina nije pod pritiskom, a imaju maksimalnu sertifikovanu masu na poletanju (MCTOM) veću od 5.700 kg ili imaju maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) veći od 19, moraju da imaju zaštitnu opremu za disanje (PBE) koju koristi posada, a koja štiti oči, nos i usta i najmanje 15 minuta obezbeđuje:
1) kiseonik svakom članu letačke posade na dužnosti u pilotskoj kabini;
2) gas za disanje za neophodne članove kabinske posade u neposrednoj blizini njihovog dodeljenog mesta; i
3) gas za disanje iz prenosive zaštitne opreme za disanje (PBE) za jednog člana letačke posade, u neposrednoj blizini njegovog dodeljenog mesta, za avione sa višečlanom letačkom posadom koji nemaju kabinsku posadu.
b) Zaštitna oprema za disanje (PBE) koju koristi letačka posada mora da bude ugrađena u pilotsku kabinu i da bude dostupna za trenutnu upotrebu od strane svakog neophodnog člana letačke posade kada se on nalazi na svom radnom mestu.
c) Zaštitna oprema za disanje (PBE) koju koristi kabinska posada mora da bude ugrađena u neposrednoj blizini radnog mesta neophodnog člana kabinske posade.
d) Avioni moraju da imaju dodatnu prenosivu zaštitnu opremu za disanje (PBE), smeštenu uz aparat za gašenje požara koji je naveden u CAT.IDE.A.250 ili pored ulaza u odeljak za smeštaj tereta, ako je aparat za gašenje požara smešten u tom odeljku.
e) Upotreba zaštitne opreme za disanje (PBE) ne sme da ometa korišćenje komunikacionih sredstava navedenih u CAT.IDE.A.170, CAT.IDE.A.175, CAT.IDE.A.270 i CAT.IDE.A.330.
CAT.IDE.A.250 Ručni aparati za gašenje požara
a) U pilotskoj kabini aviona mora da se nalazi najmanje jedan ručni aparat za gašenje požara.
b) Najmanje jedan ručni aparat za gašenje požara mora da se nalazi ili da bude lako dostupan za korišćenje u svakom bifeu izvan glavne putničke kabine.
c) Najmanje jedan ručni aparat za gašenje požara mora da bude dostupan za upotrebu u svakom odeljku klase A ili klase B za smeštaj robe ili prtljaga ili u svakom odeljku klase E za smeštaj robe, koji je dostupan članovima posade u toku leta.
d) Vrsta i količina sredstava za gašenje požara za neophodne aparate za gašenje požara mora da bude primerena vrsti vatre koja se može pojaviti u odeljku u kojem se predviđa korišćenje aparata za gašenje i mora, u najvećoj meri, da umanji opasnost od koncentracije otrovnih gasova u odeljcima u kojima se nalaze lica.
e) Avioni moraju da imaju najmanje onaj broj ručnih aparata za gašenje požara koji je naveden u Tabeli 1, a koji su lako dostupni za upotrebu u svakoj putničkoj kabini.
Tabela 1
Broj ručnih aparata za gašenje požara
Maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) |
Broj aparata za gašenje požara |
7-30 |
1 |
31-60 |
2 |
61-200 |
3 |
201-300 |
4 |
301-400 |
5 |
401-500 |
6 |
501-600 |
7 |
601 ili više |
8 |
CAT.IDE.A.255 Sekira i gvozdena poluga
a) Avioni sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 5.700 kg ili sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet, moraju da imaju najmanje jednu sekiru ili gvozdenu polugu u pilotskoj kabini.
b) Avioni sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od 200 moraju da imaju dodatnu sekiru ili gvozdenu polugu u zadnjem bifeu ili u njegovoj blizini.
c) Sekire i gvozdene poluge u putničkoj kabini ne smeju da budu vidljive putnicima.
CAT.IDE.A.260 Označavanje mesta za prodor
Ako su na trupu aviona označena mesta pogodna za prodor spasilačkih ekipa u avion u slučaju opasnosti, ona se moraju obeležiti na način prikazan na slici 1.
Slika 1
Označavanje mesta za prodor
CAT.IDE.A.265 Sredstva za evakuaciju u slučaju opasnosti
a) Avioni sa izlazima za putnike u slučaju opasnosti, čiji se prag nalazi na visini većoj od 1,83 m (6 ft) od zemlje, moraju da na svakom takvom izlazu budu opremljeni sredstvom koje omogućava putnicima i posadi da se bezbedno spuste na zemlju u slučaju opasnosti.
b) Izuzetno od stava a), takva sredstva nisu neophodna za izlaze preko krila ako se predviđeno mesto na strukturi aviona, na kome se završava put za izlaz u slučaju opasnosti, nalazi na visini koja je manja od 1,83 m (6 ft) od zemlje, kada se avion nalazi na zemlji sa izvučenim stajnim trapom i zakrilcima u položaju za poletanje ili sletanje, u zavisnosti od toga koji je položaj zakrilaca na većoj visini od zemlje.
c) Avioni koji moraju da imaju poseban izlaz za letačku posadu u slučaju opasnosti, sa najnižom tačkom izlaza na visini većoj od 1,83 m (6 ft) od zemlje, moraju da imaju sredstvo koje služi kao pomoć letačkoj posadi da se bezbedno spusti na zemlju u slučaju opasnosti.
d) Visina navedena u stavu a) ili stavu c) meri se:
1) sa izvučenim stajnim trapom; i
2) ako je reč o avionima sa potvrdom o tipu koja je izdata nakon 31. marta 2000. godine, posle loma ili nemogućnosti izvlačenja jedne ili više nogu stajnog trapa.
CAT.IDE.A.270 Megafoni
Avioni sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od 60 i sa najmanje jednim ukrcanim putnikom moraju da imaju sledeći broj prenosivih megafona koji se napajaju iz baterije, a koji su lako dostupni članovima posade tokom evakuacije u slučaju opasnosti:
a) za svaku putničku kabinu:
Tabela 1
Broj megafona
Broj putničkih sedišta |
Broj megafona |
61 do 99 |
1 |
100 ili više |
2 |
b) najmanje jednim megafonom, za avione koji imaju više putničkih kabina, u svim slučajevima kada je ukupni broj putničkih sedišta veći od 60.
CAT.IDE.A.275 Svetla i oznake za slučaj opasnosti
a) Avioni sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet moraju da imaju svetlo za slučaj opasnosti koje ima zaseban izvor napajanja električnom energijom, kako bi se olakšala evakuacija iz aviona.
b) Kod aviona sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od 19, svetlo za slučaj opasnosti iz stava a) čine:
1) izvori opšteg osvetljenja kabine;
2) unutrašnje osvetljenje koje se nalazi na podu, u neposrednoj blizini izlaza za slučaj opasnosti;
3) svetleće oznake izlaza za slučaj opasnosti i znaci za lociranje izlaza;
4) spoljno osvetljenje na svim izlazima za slučaj opasnosti koji se nalaze na krilima i na izlazima na kojima su neophodna sredstva sa spuštanje putnika, ako je reč o avionima koji se koriste noću, a za koje je zahtev za izdavanje potvrde o tipu ili drugog odgovarajućeg dokumenta podnet pre 1. maja 1972. godine;
5) spoljno osvetljenje na svim izlazima za slučaj opasnosti, ako je reč o avionima koji se koriste noću, a za koje je zahtev za izdavanje potvrde o tipu ili drugog odgovarajućeg dokumenta podnet posle 30. aprila 1972. godine; i
6) sistem označavanja puta za evakuaciju, koji se nalazi u putničkoj kabini, ako je reč o avionima za koje je potvrda o tipu prvi put izdata 31. decembra 1957. godine ili kasnije.
c) Kod aviona sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) 19 ili manje, za koje je potvrda o tipu izdata na osnovu pravila plovidbenosti propisanih od strane Agencije, osvetljenje izlaza za slučaj opasnosti navedeno u stavu a) mora da obuhvati i opremu navedenu u stavu b) tač. 1)-3).
d) Kod aviona sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) 19 ili manje, a za koje potvrda o tipu nije izdata na osnovu pravila plovidbenosti propisanih od strane Agencije, osvetljenje izlaza za slučaj opasnosti navedeno u stavu a) mora da obuhvati opremu navedenu u stavu b) tačka 1).
e) Avioni sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) devet ili manje, moraju da imaju izvor opšteg osvetljenja kabine, kako bi se olakšala evakuacija iz aviona.
CAT.IDE.A.280 Predajnik za određivanje mesta nesreće (ELT)
a) Avioni sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od 19 moraju da imaju najmanje:
1) dva predajnika za određivanje mesta nesreće (ELT), od kojih jedan mora da bude automatski, u slučaju aviona kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata posle 1. jula 2008. godine; ili
2) jedan automatski predajnik za određivanje mesta nesreće (ELT) ili dva predajnika bilo kog tipa, u slučaju aviona kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. jula 2008. godine ili pre tog datuma.
b) Avioni sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) 19 ili manje, moraju da imaju najmanje:
1) jedan automatski predajnik za određivanje mesta nesreće (ELT), u slučaju aviona kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata posle 1. jula 2008. godine; ili
2) jedan predajnik za određivanje mesta nesreće (ELT) bilo kog tipa, u slučaju aviona kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. jula 2008. godine ili pre tog datuma.
c) Svaki tip predajnika za određivanje mesta nesreće (ELT) mora da ima mogućnost da neprekidno šalje signal na frekvenciji 121.5 MHz i 406 MHz.
CAT.IDE.A.285 Let iznad vode
a) Sledeći avioni moraju da imaju prsluk za spasavanje za svako lice u avionu ili sličnu opremu za plutanje za svako lice u avionu mlađe od 24 meseca, koji su smešteni tako da budu lako dostupni sa sedišta ili ležaja lica za koje su namenjeni:
1) avioni namenjeni za sletanje na kopno, a koji lete iznad vode na udaljenosti većoj od 50 nautičkih milja od kopna ili koji poleću ili sleću na aerodrom čija se prilazna ili odlazna putanja nalazi iznad vode tako da postoji mogućnost sletanja na vodu; i
2) hidroavioni koji lete iznad vode.
b) Prsluk za spasavanje ili slična individualna oprema za plutanje mora da ima električno osvetljenje, radi lakšeg uočavanja lica.
c) Hidroavioni koji lete iznad vode moraju da imaju:
1) sidro i ostalu opremu neophodnu da bi se olakšalo privezivanje, sidrenje ili manevrisanje hidroaviona na vodi, koja je prikladna veličini, težini i karakteristikama aviona; i
2) opremu za proizvođenje zvučnih signala, kao što je propisano međunarodnim propisima za sprečavanje sudara na moru, ako je to primenljivo.
d) Avioni koji lete iznad vode na udaljenosti od kopna koje je pogodno za prinudno sletanje, koja je veća od one koja odgovara:
1) rastojanju koje avion preleti za 120 minuta pri brzini krstarenja ili 400 NM, u zavisnosti od toga šta je manje, za avione koji mogu da nastave let do aerodroma sa otkazom kritičnog motora, sa bilo koje tačke na ruti ili planiranog skretanja sa rute; ili
2) za sve ostale avione, rastojanju koje avion preleti za 30 minuta pri brzini krstarenja ili 100 NM, u zavisnosti od toga šta je manje,
moraju da imaju opremu navedenu u stavu e).
e) Avioni koji ispunjavaju uslove navedene u stavu d) moraju da imaju sledeću opremu:
1) dovoljno čamaca za spasavanje za sva lica u avionu, koji su smešteni tako da se mogu lako koristiti u slučaju opasnosti i koji moraju da budu odgovarajuće veličine da prime sve preživele u slučaju gubitka jednog od čamaca najvećeg kapaciteta;
2) svetlo za određivanje položaja preživelih u svakom čamcu za spasavanje;
3) opremu za spasavanje sa sredstvom za održavanje u životu, primerenu vrsti leta; i
4) najmanje 2 predajnika za određivanje mesta nesreće (ELT(S)).
CAT.IDE.A.305 Oprema za preživljavanje
a) Avioni koji lete iznad područja u kojima je traganje i spasavanje izuzetno otežano, moraju da imaju:
1) opremu koja emituje signal u slučaju opasnosti;
2) najmanje jedan predajnik za određivanje mesta nesreće (ELT(S)); i
3) dodatnu opremu za preživljavanje za rutu na kojoj se leti, uzimajući u obzir broj lica u avionu.
b) Dodatna oprema za preživljavanje koja je navedena u stavu a) tačka 3) nije neophodna ako avion:
1) ostaje na rastojanju od područja u kome traganje i spasavanje nije izuzetno otežano, a koje odgovara:
(i) rastojanju koje avion preleti za 120 minuta, pri brzini krstarenja sa otkazom jednog motora (OEI) - za avione koji mogu da nastave let do aerodroma sa otkazom kritičnog motora, sa bilo koje tačke rute ili planiranog skretanja sa rute; ili
(ii) rastojanju koje avion preleti za 30 minuta pri brzini krstarenja, za sve ostale avione;
2) ostaje na rastojanju od područja na kome se može obaviti prinudno sletanje, koje nije veće od rastojanja koje odgovara letu od 90 minuta pri brzini krstarenja, za avione koji su sertifikovani u skladu sa primenljivim standardima plovidbenosti.
CAT.IDE.A.325 Slušalice
a) Avioni moraju da imaju slušalice sa ugrađenim mikrofonom ili mikrofonom koji se nosi oko vrata ili drugim odgovarajućim uređajem, za svakog člana letačke posade na njihovom mestu u pilotskoj kabini.
b) Avioni koji lete po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili noću moraju da na panelu za manuelnu kontrolu visine i nagiba aviona imaju taster za aktiviranje predajnika, za svakog člana letačke posade.
CAT.IDE.A.330 Radio-komunikaciona oprema
a) Avioni moraju da imaju radio-komunikacionu opremu u skladu sa primenljivim zahtevima vazdušnog prostora.
b) Radio-komunikaciona oprema mora da omogućava komunikaciju na vazduhoplovnoj frekvenciji za slučaj opasnosti od 121.5 MHz.
CAT.IDE.A.335 Panel sa audio selektorom
Avioni koji lete po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) moraju da imaju panel sa audio selektorom koji može da koristi svaki član letačke posade sa svog mesta.
CAT.IDE.A.340 Radio oprema za letove koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje (VFR) na rutama po kojima se leti prema vizuelnim orijentirima na zemlji
Avioni koji lete po pravilima za vizuelno letenje (VFR) na rutama po kojima se leti prema vizuelnim orijentirima na zemlji, moraju da imaju radio-komunikacionu opremu koja u uobičajenim uslovima prostiranja radio-signala mora da omogućava:
a) komunikaciju sa odgovarajućim stanicama na zemlji;
b) komunikaciju sa odgovarajućim stanicama za kontrolu leta iz bilo koje tačke u kontrolisanom vazdušnom prostoru u kome su letovi predviđeni; i
c) primanje meteoroloških informacija.
CAT.IDE.A.345 Komunikaciona i navigaciona oprema za letove koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili po pravilima za vizuelno letenje (VFR) na rutama na kojima ne može da se leti prema vizuelnim orijentirima na zemlji
a) Avioni koji lete po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili po pravilima za vizuelno letenje (VFR) na rutama na kojima ne može da se leti prema vizuelnim orijentirima na zemlji moraju da imaju radio-komunikacionu i navigacionu opremu, u skladu sa primenljivim zahtevima vazdušnog prostora.
b) Radio-komunikacionu opremu čine najmanje dva nezavisna radio-komunikaciona sistema, neophodna u uobičajenim okolnostima za komunikaciju sa odgovarajućim stanicama na zemlji, sa bilo koje tačke na ruti, uključujući i skretanje sa rute.
c) Izuzetno od stava b), avioni koji lete na kratkim letovima u vazdušnom prostoru Severnog Atlantika po specifikacijama o minimalnim navigacionim performansama (NAT MNPS), ali koji ne preleću Severni Atlantik, moraju da imaju najmanje jedan komunikacioni sistem velikog dometa, ako su za taj vazdušni prostor objavljene drugačije procedure.
d) Avioni moraju da imaju dovoljnu navigacionu opremu, kako bi se obezbedilo da u slučaju otkaza jednog dela opreme u bilo kojoj fazi leta, preostali deo opreme omogućava bezbednu navigaciju u skladu sa planom leta.
e) Avioni koji se koriste na letovima kod kojih se očekuje sletanje u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC) moraju da imaju odgovarajuću opremu koja omogućava navođenje do određene tačke od koje se obavlja vizuelno sletanje za svaki aerodrom na koji se očekuje sletanje u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC) i za svaki određeni alternativni aerodrom.
CAT.IDE.A.350 Transponder
Avioni moraju da imaju transponder sekundarnog nadzornog radara (SSR) za izveštavanje o visini po pritisku i bilo kojom drugom karakteristikom sekundarnog nadzornog radara (SSR) koja je neophodna za rutu na kojoj se leti.
CAT.IDE.A.355 Upravljanje elektronskim podacima za navigaciju
a) Operater je dužan da koristi isključivo proizvode elektronskih podataka za navigaciju koji podržavaju rad navigacionog softvera i koji ispunjavaju standarde o celovitosti podataka, koji odgovaraju nameravanom korišćenju.
b) Ako proizvodi elektronskih podataka za navigaciju podržavaju rad navigacionog softvera neophodnog za let za koji je potrebno odobrenje navedeno u Aneksu V (Deo-SPA), operater je dužan da dokaže nadležnoj vlasti da primenjeni proces i dobijeni podaci ispunjavaju standarde o celovitosti podataka koji odgovaraju nameravanom korišćenju.
c) Operater je dužan da stalno prati celovitost primenjenog procesa i podataka, neposredno ili prateći usklađenost pružalaca usluga, kao trećih lica.
d) Operater je dužan da obezbedi pravovremeni unos i slanje važećih i nepromenjenih elektronskih podataka za navigaciju svim avionima kojima su ti podaci neophodni.
ODELJAK 2
Helikopteri
CAT.IDE.H.100 Instrumenti i oprema - opšte odredbe
a) Instrumenti i oprema koji se zahtevaju u ovoj glavi moraju da budu odobreni u skladu sa Uredbom (EZ) br. 1702/2003, izuzev sledećih stavki:
1) rezervni osigurači;
2) prenosive baterijske lampe;
3) precizni merač vremena;
4) držač karte;
5) komplet prve pomoći;
6) megafoni;
7) oprema za preživljavanje i signalizaciju;
8) sidra za more i oprema za privezivanje; i
9) sigurnosni pojasevi za decu.
b) Instrumenti i oprema koji se ne zahtevaju u ovoj glavi, niti moraju da budu odobreni u skladu sa Uredbom (EZ) br. 1702/2003, ako se nalaze u helikopteru u toku leta moraju da ispunjavaju sledeće uslove:
1) letačka posada ne sme da koristi podatke koji se očitavaju sa ovih instrumenata, opreme ili njihovih dodataka u cilju ispunjavanja zahteva iz Aneksa I Uredbe (EZ) br. 216/2008 ili zahteva sadržanih u CAT.IDE.H.330, CAT.IDE.H.335, CAT.IDE.H.340 i CAT.IDE.H.345; i
2) instrumenti i oprema ne smeju da utiču na plovidbenost helikoptera, čak i u slučaju njihovog otkaza ili kvara.
c) Ako opremu koristi jedan član letačke posade dok sedi na svom mestu u toku leta, mora da bude omogućena njena laka upotreba sa tog mesta. Ako se zahteva da istu opremu koristi više članova letačke posade, ta oprema mora da bude ugrađena tako da se može lako upotrebiti sa svakog mesta sa kojeg je predviđena njena upotreba.
d) Oni instrumenti koje može da koristi svaki član letačke posade moraju da budu postavljeni tako da dozvoljavaju članu letačke posade da može sa svog mesta lako da vidi njihove pokazatelje, uz najmanje moguće skretanje od položaja i pravca gledanja u odnosu na smer leta.
e) Sva zahtevana oprema za slučaj opasnosti mora da bude lako dostupna za trenutnu upotrebu.
CAT.IDE.H.105 Minimalna oprema za let
Let ne sme da započne ako nedostaje ili ako je neispravan bilo koji instrument helikoptera, deo opreme ili neka njihova funkcija za planirani let, izuzev:
a) ako se helikopter koristi u skladu sa listom minimalne opreme (MEL) operatera; ili
b) ako je operater pribavio odobrenje nadležne vlasti da koristi helikopter u okviru glavne liste minimalne opreme (MMEL).
CAT.IDE.H.115 Operativna svetla
a) Helikopteri koji se koriste danju, po pravilima za vizualno letenje (VFR), moraju da imaju sistem svetala za sprečavanje sudara.
b) Helikopteri koji se koriste noću ili po pravilima za instrumentalno letenje moraju, pored opreme navedene u stavu a), da budu dodatno opremljeni sa:
1) rasvetom koja se napaja iz električnog sistema helikoptera kako bi se obezbedilo odgovarajuće osvetljenje svih instrumenata i opreme neophodne za bezbedno korišćenje helikoptera;
2) rasvetom koja se napaja iz električnog sistema helikoptera kako bi se obezbedilo osvetljenje odeljaka za smeštaj putnika;
3) nezavisnom prenosivom baterijskom lampom za svakog zahtevanog člana posade, koja je lako dostupna sa mesta na kome sedi;
4) navigacionim/pozicionim svetlima;
5) dva svetla za sletanje, od kojih je najmanje jedno podesivo u toku leta, kako bi se osvetlilo tlo ispred i ispod helikoptera i tlo sa obe strane helikoptera; i
6) svetlima koja su u skladu sa međunarodnim propisima za sprečavanje sudara na moru, ako je u pitanju amfibija.
CAT.IDE.H.125 Korišćenje helikoptera danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR) - letački i navigacioni instrumenti i pripadajuća oprema
a) Helikopteri koji se koriste danju, po pravilima za vizuelno letenje (VFR), moraju da imaju sledeću opremu dostupnu sa pilotskog sedišta:
1) uređaj za merenje i prikaz:
(i) magnetnog pravca;
(ii) vremena u satima, minutima i sekundama;
(iii) visine po pritisku;
(iv) indicirane brzine;
(v) vertikalne brzine;
(vi) klizanja;
(vii) spoljne temperature;
2) uređaj koji ukazuje kada zahtevani letački instrumenti nisu odgovarajuće napajani električnom energijom.
b) Kada se za obavljanje leta zahtevaju dva pilota, tada drugom pilotu moraju da budu dostupni dodatni odvojeni instrumenti za prikaz:
1) visine po pritisku;
2) indicirane brzine;
3) vertikalne brzine; i
4) klizanja.
c) Helikopteri sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 3.175 kg ili svaki helikopter koji se koristi iznad vode, bez kopna na vidiku, ili kada je vidljivost manja od 1.500 m, moraju da imaju sredstva za merenje i prikaz:
1) uzdužnog položaja; i
2) smera.
d) U helikopterima sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 3.175 kg ili sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet mora da se nalazi uređaj za sprečavanje kvara sistema za pokazivanje brzine usled kondenzacije ili zaleđivanja.
CAT.IDE.H.130 Korišćenje helikoptera noću ili po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) - letački i navigacioni instrumenti i pripadajuća oprema
Helikopteri koji se koriste po pravilima za vizuelno letenje (VFR) noću ili po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) moraju da imaju sledeću opremu dostupnu sa mesta pilota:
a) uređaj za merenje i prikaz:
1) magnetnog pravca;
2) vremena u satima, minutima i sekundama;
3) indicirane brzine;
4) vertikalne brzine;
5) klizanja;
6) uzdužnog položaja;
7) stabilizovanog smera;
8) spoljne temperature vazduha.
b) dva uređaja za merenje i prikaz visine po pritisku. U slučaju helikoptera kojima upravlja jedan pilot, noću, po pravilima za vizuelno letenje, jedan uređaj za merenje visine po pritisku može da bude zamenjen radio-visinomerom;
c) uređaj koji ukazuje kada zahtevani letački instrumenti nisu odgovarajuće napajani električnom energijom;
d) sredstvo za sprečavanje kvara sistema za pokazivanje brzine usled kondenzacije i zaleđivanja, koji je naveden u stavu a) tačka 3) i stavu h) tačka 2);
e) sredstvo za upozoravanje letačke posade o kvaru uređaja koji su navedeni u stavu d) za helikoptere:
1) kojima je pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. avgusta 1999. godine ili kasnije; ili
2) kojima je pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata pre 1. avgusta 1999. godine, a imaju maksimalnu sertifikovanu masu na poletanju (MCTOM) veću od 3.175 kg i maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) veći od devet;
f) rezervni uređaj za merenje i prikaz uzdužnog položaja:
1) koji se neprekidno napaja u toku uobičajenog korišćenja i koji se, u slučaju potpunog otkaza normalnog električnog sistema, napaja iz nezavisnog izvora električne energije, odvojenog od normalnog električnog sistema;
2) koji radi nezavisno od svakog drugog sredstva za merenje i prikazivanje uzdužnog položaja;
3) koji može da se koristi sa svakog pilotskog mesta;
4) koji se automatski uključuje nakon potpunog otkaza uobičajenog električnog sistema;
5) koji osigurava pouzdan rad od najmanje 30 minuta ili vreme koje je potrebno za letenje do odgovarajućeg alternativnog mesta za sletanje, kada se koristi iznad nepogodnog terena ili iznad vode, u zavisnosti koje vreme je duže, nakon potpunog otkaza uobičajenog električnog sistema, uzimajući u obzir i ostala opterećenja sistema napajanja koji se koristi u slučaju opasnosti i operativne postupke;
6) koji je odgovarajuće osvetljen tokom svih faza korišćenja; i
7) koji je povezan sa uređajem koji upozorava letačku posadu da se napajanje vrši iz unapred određenog izvora napajanja, uključujući i upozorenje da se napaja iz sistema napajanja koji se koristi u slučaju opasnosti;
g) rezervni izvor statičkog pritiska za uređaj za merenje visine, brzine leta i vertikalne brzine;
h) ako su za korišćenje helikoptera potrebna dva pilota, zasebni uređaj koji drugom pilotu pokazuje:
1) visinu po pritisku;
2) indiciranu brzinu;
3) vertikalnu brzinu;
4) klizanje;
5) uzdužni položaj; i
6) stabilizovani smer;
i) držač karte koji se nalazi na mestu koje omogućava lako očitavanje karte i na kojem se ona može osvetliti u slučaju korišćenja noću, za let koji se obavlja po pravilima za instrumentalno letenje (IFR).
CAT.IDE.H.135 Dodatna oprema za helikoptere sa jednim pilotom koji se koriste po pravilima za instrumentalno letenje (IFR)
Helikopteri sa jednim pilotom, koji se koriste po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), moraju da imaju autopilota kojim se barem održavaju visina i smer.
CAT.IDE.H.145 Radio-visinomeri
a) Helikopteri koji lete iznad vode moraju da imaju radio-visinomer koji može da emituje zvučno upozorenje ispod unapred određene visine i vizuelno upozorenje na visini koju odabere pilot, ako se let obavlja:
1) bez kopna na vidiku;
2) pri vidljivosti manjoj od 1.500 m;
3) noću; ili
4) na rastojanju od kopna koje odgovara letu u trajanju od 3 minuta pri normalnoj brzini krstarenja.
CAT.IDE.H.160 Oprema helikoptera za otkrivanje vremenskih uslova
Helikopteri sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet, ukoliko se koriste noću ili po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), moraju da imaju opremu za uočavanje vremenskih uslova ako važeći meteorološki izveštaji ukazuju da se na ruti može očekivati pojava oluje sa grmljavinom i drugi potencijalno opasni vremenski uslovi, koji se mogu uočiti pomoću ove opreme.
CAT.IDE.H.165 Dodatna oprema za letove koji se obavljaju noću, u uslovima zaleđivanja
a) Helikopteri koji se koriste noću, u očekivanim ili stvarnim uslovima zaleđivanja, moraju da imaju opremu za osvetljavanje ili otkrivanje naslaga leda.
b) Oprema za osvetljavanje naslaga leda ne sme da izaziva odsjaj ili refleksiju koji mogu da umanje sposobnost posade za obavljanje njihovih dužnosti.
CAT.IDE.H.170 Sistem interfona za članove letačke posade
Helikopteri sa višečlanom letačkom posadom moraju da imaju sistem interfona za članove letačke posade, uključujući slušalice i mikrofone za svakog člana letačke posade.
CAT.IDE.H.175 Sistem interfona za članove posade
Helikopteri moraju da imaju sistem interfona za članove posade kada se u njima, pored letačke posade, nalaze i drugi članovi posade.
CAT.IDE.H.180 Sistem za obaveštavanje putnika
a) Helikopteri sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet moraju da imaju sistem za obaveštavanje putnika, osim u slučajevima navedenim u stavu b).
b) Izuzetno od stava a), helikopteri sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet, ali manjim od 20, izuzeti su obaveze da imaju sistem za obaveštavanje putnika:
1) ako je helikopter projektovan tako da nema pregradu između pilota i putnika; i
2) ako operater može da pokaže da se tokom leta glas pilota jasno i razumljivo čuje na svim putničkim sedištima.
CAT.IDE.H.185 Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini
a) Sledeći tipovi helikoptera moraju da imaju uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR):
1) helikopteri sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 7.000 kg; i
2) helikopteri sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 3.175 kg, kojima je prva individualna potvrda o plovidbenosti izdata 1. januara 1987. godine ili kasnije.
b) Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) mora da čuva snimljene podatke najmanje:
1) poslednja 2 sata, za helikoptere navedene u stavu a) tačka 1) i stavu a) tačka 2) ako im se prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdaje 1. januara 2016. godine ili kasnije;
2) poslednjih sat vremena, za helikoptere navedene u stavu a) tačka 1), ako im je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. avgusta 1999. godine ili posle tog datuma, ali ne kasnije od 1. januara 2016. godine;
3) poslednjih 30 minuta za helikoptere navedene u stavu a) tačka 1), ako im je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata pre 1. avgusta 1999. godine; ili
4) poslednjih 30 minuta, za helikoptere navedene u stavu a) tačka 2), ako im je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata pre 1. januara 2016. godine.
c) Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) uz vreme snimanja beleži i:
1) glasovnu komunikaciju poslatu ili primljenu radio-vezom u pilotskoj kabini;
2) glasovnu komunikaciju članova letačke posade preko sistema interfona i sistema za obaveštavanje putnika, ako je ugrađen;
3) zvuke iz pilotske kabine, neprekidno, uključujući:
(i) za helikoptere kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. avgusta 1999. godine ili kasnije, zvučne signale primljene iz mikrofona svakog člana posade;
(ii) za helikoptere kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata pre 1. avgusta 1999. godine, zvučne signale primljene iz mikrofona svakog člana posade, kada je to moguće;
4) glas ili zvučni signal identifikacije navigacionog ili prilaznog sredstva, koji je dobijen iz slušalica ili zvučnika.
d) Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) započinje snimanje pre nego što se helikopter pokrene sopstvenim pogonom i snima do kraja leta, kada helikopter prestane da se kreće sopstvenim pogonom.
e) Pored navedenog u stavu d), za helikoptere iz stava a) tačka 2) kojima je pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1 avgusta 1999. godine ili kasnije:
1) uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) automatski započinje snimanje pre nego što se helikopter pokrene sopstvenim pogonom i snima do kraja leta, kada helikopter više nije u mogućnosti da se pokreće sopstvenim pogonom; i
2) u zavisnosti od mogućnosti napajanja električnom energijom, uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) započinje snimanje što je pre moguće, već u toku provere pilotske kabine pre početka rada motora na početku leta i snima sve do završne provere pilotske kabine na kraju leta, po prestanku rada motora.
f) Uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) sadrži napravu koja pomaže njegovom pronalaženju u vodi.
CAT.IDE.H.190 Uređaj za snimanje podataka o letu
a) Sledeći helikopteri moraju da imaju uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) koji primenjuje digitalnu metodu snimanja i čuvanja podataka i koji ima mogućnost brze pretrage podataka iz memorije:
1) helikopteri sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 3.175 kg, kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. avgusta 1999. godine ili kasnije;
2) helikopteri sa maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju (MCTOM) većom od 7.000 kg, ili sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od devet, kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. januara 1989. godine ili posle tog datuma, ali pre 1. avgusta 1999. godine.
b) Uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) snima parametre neophodne za tačno utvrđivanje:
1) putanje leta, brzine, uzdužnog položaja, snage motora, konfiguracije i operativnih karakteristika i mora da ima mogućnost da čuva snimljene podatke najmanje poslednjih 10 sati, za helikoptere navedene u stavu a) tačka 1) kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. januara 2016. godine ili kasnije;
2) putanje leta, brzine, uzdužnog položaja, snage motora, operativnih karakteristika i mora da ima mogućnost da čuva snimljene podatke najmanje poslednjih 8 sati, za helikoptere navedene u stavu a) tačka 1), kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata pre 1. januara 2016. godine; ili
3) putanje leta, brzine, uzdužnog položaja, snage motora, operativnih karakteristika i mora da ima mogućnost da čuva snimljene podatke najmanje poslednjih 5 sati, za helikoptere navedene u stavu a) tačka 2).
c) Podaci se dobijaju iz izvora u helikopteru koji omogućavaju preciznu povezanost sa informacijama koje su prikazane letačkoj posadi.
d) Uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) automatski započinje snimanje podataka pre nego što se helikopter pokrene sopstvenim pogonom i automatski prestaje sa snimanjem kada helikopter prestane da ima mogućnost da se kreće sopstvenim pogonom.
e) Uređaj za snimanje podataka o letu (FDR) sadrži napravu koja pomaže njegovom pronalaženju u vodi.
CAT.IDE.H.195 Snimanje podataka sa veze za prenos podataka
a) Helikopteri kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 8. aprila 2014. godine ili kasnije, koji imaju mogućnost komunikacije preko veze za prenos podataka i koji moraju da imaju uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) moraju da, kada je to moguće, na tom uređaju snimaju:
1) primljene i predate poruke razmenjene preko veze za prenos podataka između pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju i helikoptera, uključujući poruke koje se odnose na:
(i) uspostavljanje veze preko veze za prenos podataka;
(ii) komunikaciju između kontrolora i pilota;
(iii) ciljano praćenje;
(iv) podatke o letu;
(v) praćenje prenosa iz vazduhoplova, koliko je to moguće s obzirom na strukturu sistema;
(vi) operativne kontrolne podatke vazduhoplova, koliko je to moguće s obzirom na strukturu sistema; i
(vii) grafički prikaz, koliko je to moguće s obzirom na strukturu sistema;
2) podatke koji omogućavaju vezu sa bilo kojim drugim evidencijama koje su povezane sa komunikacijom ostvarenom preko veze za prenos podataka i koji se čuvaju van helikoptera; i
3) podatke o vremenu i prioritetu poruka poslatih i primljenih preko veze za prenos podataka, uzimajući u obzir strukturu sistema.
b) Uređaj za snimanje mora da koristi digitalni metod snimanja i čuvanja podataka i informacija, kao i metod brzog pretraživanja tih podataka. Metod snimanja mora da omogućava upoređivanje podataka sa podacima koji su snimljeni na zemlji.
c) Uređaj za snimanje mora da čuva snimljene podatke najmanje onoliko vremena koliko je propisano u CAT.IDE.H.185 za uređaj za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR).
d) Uređaj mora da sadrži napravu koja pomaže njegovom pronalaženju u vodi.
e) Zahtevi koji se primenjuju na početak i prestanak rada uređaja za snimanje su identični zahtevima koji se primenjuju na početak i prestanak rada uređaja za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) koji su navedeni u CAT.IDE.H. 185 st. d) i e).
CAT.IDE.H.200 Kombinovani uređaj za snimanje podataka o letu i zvuka u pilotskoj kabini
Ispunjenje zahteva o uređajima za snimanje zvuka u pilotskoj kabini (CVR) i snimanje podataka o letu (FDR) može da se postigne jednim kombinovanim uređajem za snimanje.
CAT.IDE.H.205 Sedišta, sigurnosti pojasevi na sedištima, sistemi za vezivanje i sigurnosni pojasevi za decu
a) Helikopteri moraju da imaju:
1) sedište ili ležaj za svako lice u helikopteru starosnog uzrasta od 24 meseca ili više;
2) sigurnosni pojas na svakom putničkom sedištu i pojasevima za svaki ležaj;
3) za helikoptere kojima je prva pojedinačna potvrda o plovidbenosti izdata 1. avgusta 1999. godine ili kasnije, sigurnosni pojas sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela na svakom putničkom sedištu za svakog putnika starosnog uzrasta od 24 meseca ili više;
4) sigurnosne pojaseve za decu (CRD) za svako lice u helikopteru mlađe od 24 meseca;
5) sigurnosni pojas sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela i dodatkom za automatsku zaštitu tela u slučaju naglog kočenja, za svako sedište namenjeno članovima letačke posade; i
6) sigurnosni pojas sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela na sedištima koja su predviđena za sedenje minimalnog broja članova kabinske posade.
b) Sigurnosni pojas sa sistemom za vezivanje gornjeg dela tela mora da ima:
1) samo jednu tačku otpuštanja; i
2) na sedištima za letačku posadu i na sedištima koja su predviđena za sedenje minimalnog broja članova kabinske posade - dva kosa ramena pojasa i sigurnosni pojas koji se mogu koristiti zasebno.
CAT.IDE.H.210 Oznaka za obavezno vezivanje sigurnosnog pojasa i oznaka zabrane pušenja
Helikopteri u kojima sva putnička sedišta nisu vidljiva sa sedišta na kojima sedi letačka posada, moraju da imaju sredstvo kojim se putnicima i članovima kabinske posade ukazuje na obavezu vezivanja sigurnosnih pojaseva i na zabranu pušenja.
CAT.IDE.H.220 Kompleti prve pomoći
a) Helikopteri moraju da imaju najmanje jedan komplet prve pomoći.
b) Kompleti prve pomoći moraju da budu:
1) lako dostupni za upotrebu; i
2) redovno dopunjavani.
CAT.IDE.H.240 Dodatni kiseonik za helikoptere sa kabinom koja nije pod pritiskom
Ako se helikopteri sa kabinom koja nije pod pritiskom koriste na visini po pritisku iznad 10.000 ft, moraju da imaju opremu kojom se obezbeđuje skladištenje i dovod kiseonika, u skladu sa sledećim tabelama.
Tabela 1
Neophodna minimalna količina kiseonika za složene helikoptere sa kabinom koja nije pod pritiskom
Za snabdevanje |
Trajanje leta i visina na kojoj se nalazi kabina |
1) Lica koja sede u pilotskoj kabini, na sedištima za letačku posadu, koja su na dužnosti i za članove posade koji pomažu članovima letačke posade u vršenju njihovih dužnosti |
Sve vreme leta na visini po pritisku preko 10.000 ft. |
2) Neophodnih članova kabinske posade |
Sve vreme leta na visini po pritisku preko 13.000 ft i svaki period duži od 30 minuta na visini po pritisku između 10.000 ft i 13.000 ft. |
3) Dodatnih članova posade i 100% putnika (*) |
Sve vreme leta na visini po pritisku preko 13.000 ft. |
4) 10% putnika (*) |
Sve vreme leta, nakon 30 minuta na visini po pritisku između 10.000 ft i 13.000 ft. |
(*) Broj putnika iz Tabele 1 označava broj ukrcanih putnika, uključujući lica mlađa od 24 meseca.
Tabela 2
Neophodna minimalna količina kiseonika za helikoptere koji nisu složeni i čija kabina nije pod pritiskom
Za snabdevanje |
Trajanje leta i visina na kojoj se nalazi kabina |
1) Lica koja sede u pilotskoj kabini, na sedištima za letačku posadu, koja su na dužnosti, za članove posade koji pomažu članovima letačke posade u vršenju njihovih dužnosti i za neophodne članove kabinske posade |
Sve vreme leta na visini po pritisku preko 13.000 ft i svaki period duži od 30 minuta na visini po pritisku između 10.000 ft i 13.000 ft. |
2) Dodatnih članova posade i 100% putnika (*) |
Sve vreme leta na visini po pritisku preko 13.000 ft. |
3) 10% putnika (*) |
Sve vreme leta, nakon 30 minuta na visini po pritisku između 10.000 ft i 13.000 ft. |
(*) Broj putnika iz Tabele 2 označava broj ukrcanih putnika, uključujući lica mlađa od 24 meseca.
CAT.IDE.H.250 Ručni aparati za gašenje požara
a) U pilotskoj kabini helikoptera mora da se nalazi najmanje jedan ručni aparat za gašenje požara.
b) Najmanje jedan ručni aparat za gašenje požara mora da se nalazi ili da bude lako dostupan za korišćenje u svakom bifeu izvan glavne kabine za smeštaj putnika.
c) Najmanje jedan ručni aparat za gašenje požara mora da bude dostupan za upotrebu u svakom odeljku za smeštaj robe, koji je dostupan članovima posade u toku leta.
d) Vrsta i količina sredstava za gašenje požara u neophodnim aparatima za gašenje požara mora da bude primerena vrsti vatre koja se može pojaviti u odeljku u kojem se predviđa korišćenje aparata za gašenje i mora, u najvećoj meri, da umanji opasnost od koncentracije otrovnih gasova u odeljcima u kojima se nalaze lica.
e) Helikopter mora da ima najmanje onaj broj ručnih aparata za gašenje požara koji je naveden u Tabeli 1, a koji su lako dostupni za upotrebu u svakom odeljku za smeštaj putnika.
Tabela 1
Broj ručnih aparata za gašenje požara
Maksimalni broj raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) |
Broj aparata za gašenje požara |
7-30 |
1 |
31-60 |
2 |
61-200 |
3 |
CAT.IDE.H.260 Označavanje mesta za prodor
Ako su na trupu helikoptera označena mesta pogodna za prodor spasilačkih ekipa u helikopter u slučaju opasnosti, ona moraju da se obeleže na način prikazan na slici 1.
Slika 1
Označavanje mesta za prodor
CAT.IDE.H.270 Megafoni
Helikopteri sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od 19 moraju da imaju jedan prenosivi megafon koji se napaja iz baterije, koji je lako dostupan članovima posade tokom evakuacije u slučaju opasnosti.
CAT.IDE.H.275 Svetla i oznake za slučaj opasnosti
a) Helikopteri sa maksimalnim brojem raspoloživih putničkih sedišta (MOPSC) većim od 19 moraju da imaju:
1) svetlo za slučaj opasnosti, koje ima zaseban izvor napajanja električnom energijom, kako bi se obezbedilo opšte osvetljenje kabine i olakšala evakuacija iz helikoptera; i
2) svetleće oznake izlaza za slučaj opasnosti i znake za lociranje izlaza, vidljive po dnevnoj svetlosti i u mraku.
b) Helikopteri moraju da imaju oznake izlaza za slučaj opasnosti, vidljive po dnevnoj svetlosti i u mraku, ako se koriste:
1) u performansama klase 1 ili 2 na letovima iznad vode, na rastojanju od kopna koje odgovara letu dužem od 10 minuta pri uobičajenoj brzini krstarenja; ili
2) u performansama klase 3 na letovima iznad vode, na rastojanju koje odgovara letu dužem od 3 minuta pri uobičajenoj brzini krstarenja.
CAT.IDE.H.280 Predajnik za određivanje mesta nesreće (ELT)
a) Helikopteri moraju da imaju najmanje jedan automatski predajnik za određivanje mesta nesreće (ELT).
b) Helikopteri koji lete u performansama klase 1 ili 2, koji se koriste za aktivnosti van kopna, na letovima iznad vode u nepogodnoj sredini i na rastojanju od kopna koje odgovara letu dužem od 10 minuta pri uobičajenoj brzini krstarenja, moraju da imaju predajnik za određivanje mesta nesreće koji se automatski aktivira (ELT(AD)).
c) Svaki tip predajnika za određivanje mesta nesreće (ELT) mora da ima mogućnost da neprekidno šalje signal na frekvenciji 121.5 MHz i 406 MHz.
CAT.IDE.H.290 Prsluci za spasavanje
a) Helikopteri moraju da imaju prsluk za spasavanje za svako lice u helikopteru ili sličnu opremu za plutanje za svako lice u helikopteru mlađe od 24 meseca, koji su smešteni tako da budu lako dostupni sa sedišta ili ležaja lica kome su namenjeni, ako se helikopter koristi:
1) u performansama klase 1 ili 2, na letovima iznad vode, na rastojanju od kopna koje odgovara letu dužem od 10 minuta pri uobičajenoj brzini krstarenja;
2) u performansama klase 3, na letovima iznad vode, na rastojanju koje je veće od rastojanja koje helikopter preleti usled autorotacije;
3) u performansama klase 2 ili 3, prilikom poletanja ili sletanja na aerodrom ili operativno mesto na kome je putanja leta iznad vode u toku poletanja ili prilaza.
b) Svaki prsluk za spasavanje ili slična oprema za plutanje mora da ima električno sredstvo za osvetljenje, radi lakšeg uočavanja lica.
CAT.IDE.H.295 Odela za preživljavanje za posadu
Svaki član posade mora da nosi odelo za preživljavanje ako se helikopter koristi:
a) u performansama klase 1 ili 2, na letu iznad vode, u cilju obezbeđivanja podrške aktivnostima sa obale, na udaljenosti od kopna koja odgovara letu dužem od 10 minuta pri uobičajenoj brzini krstarenja, kada meteorološki izveštaji ili prognoze, koji su dostupni vođi vazduhoplova, ukazuju da će temperatura mora biti manja od 10°C u toku leta ili ako se procenjuje da je vreme potrebno za spasavanje duže od procenjenog vremena za preživljavanje; ili
b) u performansama klase 3, na letu iznad vode, na udaljenosti od kopna većoj od autorotacionog rastojanja ili rastojanja potrebnog za obavljanje bezbednog prinudnog sletanja, ako meteorološki izveštaji ili prognoze, koji su dostupni vođi vazduhoplova, ukazuju da će temperatura mora biti manja od 10°C u toku leta.
CAT.IDE.H.300 Čamci za spasavanje, predajnici za određivanje mesta nesreće (ELT) za preživljavanje i oprema za preživljavanje na produženim letovima iznad vode
Helikopteri koji se koriste:
a) u performansama klase 1 ili 2, na letovima iznad vode, na udaljenosti od kopna koja odgovara letu dužem od 10 minuta pri uobičajenoj brzini krstarenja,
b) u performansama klase 3, na letovima iznad vode, na udaljenosti od kopna koja odgovara letu dužem od 3 minuta pri uobičajenoj brzini krstarenja,
moraju da imaju:
1) najmanje jedan čamac za spasavanje odgovarajućeg kapaciteta koji nije manji od maksimalnog broja lica u helikopteru, a koji je smešten tako da bude spreman za upotrebu u slučaju opasnosti, ako je reč o helikopterima koji prevoze manje od 12 lica;
2) najmanje dva čamca za spasavanje, koji su smešteni tako da budu spremni za upotrebu u slučaju opasnosti i koji su zajedno dovoljni da prime sva lica koja se mogu prevoziti u helikopteru, a u slučaju gubitka jednog od njih, preostali čamac mora da ima kapacitet dovoljan da podnese dodatno opterećenje nastalo usled smeštaja svih lica iz helikoptera, ako je reč o helikopterima koji prevoze više od 11 lica;
3) najmanje jedan predajnik za određivanje mesta nesreće (ELT) za preživljavanje (ELT(S)), za svaki zahtevani čamac za spasavanje; i
4) opremu za spasavanje, uključujući sredstva za održavanje u životu, koja odgovara nameravanom letu.
CAT.IDE.H.305 Oprema za preživljavanje
Helikopteri koji lete iznad područja u kojima je traganje i spasavanje izuzetno otežano, moraju da imaju:
a) opremu koja emituje signal u slučaju opasnosti;
b) najmanje jedan predajnik za određivanje mesta nesreće (ELT(S)); i
c) dodatnu opremu za preživljavanje za rutu na kojoj se leti, uzimajući u obzir broj lica u avionu.
CAT.IDE.H.310 Dodatni zahtevi za helikoptere koji lete udaljeni od kopna, u nepovoljnim pomorskim oblastima
Helikopteri koji lete udaljeni od kopna, u nepovoljnim pomorskim oblastima, na udaljenosti od kopna koja odgovara letu dužem od 10 minuta pri uobičajenoj brzini krstarenja, moraju da ispunjavaju sledeće uslove:
a) Ako meteorološki izveštaj ili prognoze, koji su dostupni vođi vazduhoplova, ukazuju da će u vreme obavljanja leta temperatura mora biti niža od 10 stepeni ili ako se procenjuje da je vreme potrebno za spasavanje duže od procenjenog vremena za preživljavanje ili ako je planirano da se let obavi noću, sva lica u helikopteru moraju da nose odela za preživljavanje.
b) Čamci za spasavanje koji se nalaze u helikopteru u skladu sa CAT.IDE.H.300, moraju da budu postavljeni tako da se mogu koristiti u morskim uslovima u pogledu kojih su procenjene karakteristike helikoptera za sletanje na vodu, plutanje i ravnotežu, kako bi bile u skladu sa sertifikacionim zahtevima za sletanje na vodu.
c) Helikopter mora da ima sistem osvetljenja za slučaj opasnosti, sa nezavisnim izvorom napajanja kojim se obezbeđuje opšta osvetljenost kabine, kako bi se olakšala evakuacija iz helikoptera.
d) Izlazi za slučaj opasnosti, uključujući i izlaze za slučaj opasnosti koji su namenjeni posadi, kao i sredstva za njihovo otvaranje, moraju da budu vidno označeni za usmeravanje lica koja koriste izlaze po dnevnoj svetlosti ili u mraku. Ove oznake moraju da budu uočljive i ukoliko dođe do prevrtanja helikoptera i potapanja kabine.
e) Vrata koja ne mogu da se odbace i koja su određena kao izlaz u slučaju opasnosti prilikom prinudnog sletanja na vodu, moraju da imaju sredstvo za njihovo zadržavanje u otvorenom položaju do maksimuma koji se zahteva pri ocenjivanju za prinudno sletanje na vodu i plutanje, kako ne bi ometala izlaz lica iz helikoptera, u svim uslovima na moru.
f) Vrata, prozori ili drugi otvori u putničkoj kabini, koji su ocenjeni kao pogodni za izlaz pod vodom, moraju da budu opremljeni tako da se mogu koristiti u slučaju opasnosti.
g) Pojasevi za spasavanje moraju da se nose sve vreme, osim ukoliko putnik ili član posade ima na sebi jednodelno odelo za preživljavanje koje ispunjava sve zahteve odela za preživljavanje i pojasa za spasavanje.
CAT.IDE.H.315 Helikopteri koji su sertifikovani za korišćenje na vodi - dopunska oprema
Helikopteri koji su sertifikovani za korišćenje na vodi moraju da imaju:
a) sidro ili drugu opremu koja je potrebna da bi se olakšalo privezivanje, sidrenje ili manevrisanje helikoptera na vodi, a koji odgovaraju veličini, težini i upravljačkim karakteristikama tog helikoptera; i
b) opremu koja proizvodi zvučne signale propisane međunarodnim propisima za sprečavanje sudara na moru, ako su primenljivi.
CAT.IDE.H.320 Svi helikopteri na letovima iznad vode - prinudno sletanje na vodu
a) Helikopteri moraju da budu projektovani za sletanje na vodu ili sertifikovani za prinudno sletanje na vodu, u skladu sa odgovarajućim pravilima plovidbenosti, ako se koriste u performansama klase 1 ili 2, na letovima iznad vode, u nepogodnoj sredini, na udaljenosti od kopna koja odgovara letu dužem od 10 minuta pri uobičajenoj brzini krstarenja.
b) Helikopteri moraju da budu projektovani za sletanje na vodu ili sertifikovani za prinudno sletanje na vodu, u skladu sa odgovarajućim pravilima plovidbenosti ili opremljeni sa opremom za plutanje po vodi u slučaju opasnosti, ako se koriste:
1) u performansama klase 1 ili 2, na letovima iznad vode, u pogodnoj sredini, na udaljenosti od kopna koja odgovara letu dužem od 10 minuta pri uobičajenoj brzini krstarenja;
2) u performansama klase 2, kada poleću ili sleću iznad vode, osim u slučaju kada se koriste za pružanje hitne medicinske pomoći (HEMS) sa mesta pružanja hitne medicinske pomoći (HEMS) u gusto naseljenoj sredini kada se, u cilju smanjenja izloženosti, sletanje ili poletanje odvija iznad vode;
3) u performansama klase 3, na letovima iznad vode, na udaljenosti od kopna koja je veća od rastojanja sa koga se može obaviti bezbedno prinudno sletanje.
CAT.IDE.H.325 Slušalice
Ako je potreban sistem za radio-komunikaciju i/ili radio-navigacioni sistem, helikopteri moraju da imaju slušalice sa mikrofonom ili drugi odgovarajući uređaj, kao i taster za aktiviranje predajnika na letačkim komandama za svakog zahtevanog pilota i/ili člana posade na radnom mestu.
CAT.IDE.H.330 Radio-komunikaciona oprema
a) Helikopteri moraju da imaju radio-komunikacionu opremu u skladu sa primenljivim zahtevima vazdušnog prostora.
b) Radio-komunikaciona oprema mora da omogućava komunikaciju na vazduhoplovnoj frekvenciji za slučaj opasnosti od 121.5 MHz.
CAT.IDE.H.335 Panel sa audio selektorom
Helikopteri koji lete po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) moraju da imaju panel sa audio selektorom koji može da koristi svaki član letačke posade sa svog mesta.
CAT.IDE.H.340 Radio-oprema za letove koji se obavljaju po pravilima za vizuelno letenje (VFR) na rutama na kojima se leti prema vizuelnim orijentirima na zemlji
Helikopteri koji lete po pravilima za vizuelno letenje (VFR) na rutama na kojima se leti prema vizuelnim orijentirima na zemlji, moraju da imaju radio-komunikacionu opremu koja u uobičajenim uslovima prostiranja radio-signala mora da omogućava:
a) komunikaciju sa odgovarajućim stanicama na zemlji;
b) komunikaciju sa odgovarajućim stanicama za kontrolu leta iz bilo koje tačke u kontrolisanom vazdušnom prostoru u kome su letovi predviđeni; i
c) primanje meteoroloških informacija.
CAT.IDE.H.345 Komunikaciona i navigaciona oprema za letove koji se obavljaju po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili po pravilima za vizuelno letenje (VFR) na rutama na kojima ne može da se leti prema vizuelnim orijentirima na zemlji
a) Helikopteri koji lete po pravilima za instrumentalno letenje (IFR) ili po pravilima za vizuelno letenje (VFR), na rutama na kojima ne može da se leti prema vizuelnim orijentirima na zemlji, moraju da imaju radio-komunikacionu i navigacionu opremu, u skladu sa primenljivim zahtevima vazdušnog prostora.
b) Radio-komunikacionu opremu čine najmanje dva nezavisna radio-komunikaciona sistema, neophodna u uobičajenim okolnostima za komunikaciju sa odgovarajućim stanicama na zemlji, sa bilo koje tačke na ruti, uključujući i skretanje sa rute.
c) Helikopteri moraju da imaju dovoljnu navigacionu opremu, kako bi se obezbedilo da u slučaju otkaza jednog dela opreme u bilo kojoj fazi leta, preostali deo opreme omogućava bezbednu navigaciju u skladu sa planom leta.
d) Helikopteri koji se koriste na letovima kod kojih se očekuje sletanje u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC), moraju da imaju odgovarajuću opremu koja omogućava navođenje do određene tačke od koje se obavlja vizuelno sletanje za svaki aerodrom na koji se očekuje sletanje u meteorološkim uslovima za instrumentalno letenje (IMC) i za svaki određeni alternativni aerodrom.
CAT.IDE.H.350 Transponder
Helikopteri moraju da imaju transponder sekundarnog nadzornog radara (SSR) za izveštavanje o visini po pritisku i bilo koju drugu karakteristiku sekundarnog nadzornog radara (SSR) koja je neophodna za rutu na kojoj se leti.
POSEBNA ODOBRENJA
DEO-SPA
OPŠTI ZAHTEVI
SPA.GEN.100 Nadležna vlast
Nadležna vlast za izdavanje posebnog odobrenja operaterima koji obavljaju javni avio-prevoz jeste nadležna vlast države članice u kojoj operater ima svoje glavno mesto poslovanja.
SPA.GEN.105 Zahtev za izdavanje posebnog odobrenja
a) Operater koji prvi put podnosi zahtev za izdavanje posebnog odobrenja podnosi nadležnoj vlasti dokumentaciju propisanu u odgovarajućoj glavi ovog aneksa, uključujući i sledeće podatke:
1) naziv podnosioca zahteva, adresu i adresu za dostavu pošte;
2) opis delatnosti koju namerava da obavlja.
b) Operater je dužan da nadležnoj vlasti podnese isprave kojima dokazuje:
1) usklađenost sa zahtevima navedenim u odgovarajućoj glavi ovog aneksa; i
2) da su uzeti u obzir odgovarajući elementi, sadržani u podacima ustanovljenim u skladu sa Uredbom 1702/2003.
c) Operater je dužan da čuva evidenciju koja se odnosi na stavke iz st. a) i b) sve vreme obavljanja delatnosti za koju je potrebno posebno odobrenje ili, ako je primenljivo, u skladu sa odredbama sadržanim u Aneksu III (Deo-ORO).
SPA.GEN.110 Prava operatera kome je izdato posebno odobrenje
Odobreni obim aktivnosti operatera koji ima sertifikat vazduhoplovnog operatera (AOC) mora da bude dokumentovan i naveden u operativnoj specifikaciji AOC.
SPA.GEN.115 Izmene posebnog odobrenja
Ako izmene utiču na uslove pod kojima je izdato posebno odobrenje, operater je dužan da nadležnoj vlasti dostavi odgovarajuću dokumentaciju i pribavi prethodno odobrenje za obavljanje delatnosti.
SPA.GEN.120 Stalno važenje posebnog odobrenja
Posebna odobrenja se izdaju na neodređeno vreme i važe sve dok je operater usaglašen sa zahtevima koji se odnose na posebno odobrenje, uzimajući u obzir odgovarajuće elemente sadržane u podacima ustanovljenim u skladu sa Uredbom 1702/2003.
LETOVI NA OSNOVU NAVIGACIJE ZASNOVANE NA MOGUĆNOSTIMA VAZDUHOPLOVA (PBN)
SPA.PBN.100 Letovi na osnovu navigacije zasnovane na mogućnostima vazduhoplova (PBN)
Vazduhoplov može da leti u određenom vazdušnom prostoru, na rutama ili u skladu sa ustanovljenim procedurama za letenje na osnovu navigacije zasnovane na mogućnostima vazduhoplova (PBN), samo ako operater ima odobrenje nadležne vlasti da obavlja ovakve letove. Za letove koji se obavljaju u vazdušnom prostoru u kome se zahteva prostorna navigacija 5 (RNAV 5 (osnovna prostorna navigacija B-RNAV)) nije potrebno posebno odobrenje.
SPA.PBN.105 Operativno odobrenje za letove na osnovu navigacije zasnovane na mogućnostima vazduhoplova (PBN)
Kako bi od nadležne vlasti pribavio operativno odobrenje za letove na osnovu navigacije zasnovane na mogućnostima vazduhoplova (PBN), operater je dužan da dostavi dokaz:
a) da poseduje ovlašćenje u pogledu plovidbenosti za RNAV sistem;
b) da je utvrdio program obuke za članove letačke posade koji obavljaju ove letove; i
c) da je utvrdio operativne procedure koje obuhvataju:
1) obaveznu opremu, uključujući operativna ograničenja i odgovarajuće stavke u listi minimalne ispravnosti opreme (MEL);
2) zahteve u pogledu sastava letačke posade i iskustva;
3) uobičajene procedure;
4) procedure za slučaj nepredviđenih okolnosti;
5) praćenje i izveštavanje o nezgodama; i
6) upravljanje navigacionim bazom podataka.
LETENJE U VAZDUŠNOM PROSTORU SA UTVRĐENIM MINIMALNIM NAVIGACIONIM PERFORMANSAMA (MNPS)
SPA.MNPS.100 Letenje u vazdušnom prostoru sa utvrđenim minimalnim navigacionim performansama (MNPS)
U određenom vazdušnom prostoru za koji su utvrđene minimalne navigacione performanse (MNPS), vazduhoplov može da leti u skladu sa dodatnim regionalnim procedurama u kojima su definisane minimalne navigacione performanse samo ako je operater pribavio odobrenje nadležne vlasti za obavljanje ovih letova.
SPA.MNPS.105 Operativno odobrenje za letenje u vazdušnom prostoru sa utvrđenim minimalnim navigacionim performansama (MNPS)
Kako bi od nadležne vlasti pribavio operativno odobrenje za letenje u vazdušnom prostoru sa utvrđenim minimalnim navigacionim performansama (MNPS), operater je dužan da dostavi dokaz:
a) da navigaciona oprema ispunjava zahteve koji se odnose na performanse;
b) da su navigacioni ekrani, indikatori i komande vidljivi i da ih može koristiti svaki pilot sa svakog pilotskog sedišta;
c) da je utvrdio program obuke za članove letačke posade koji obavljaju ove letove; i
d) da je utvrdio operativne procedure koje obuhvataju:
1) obaveznu opremu, uključujući njena operativna ograničenja i odgovarajuće stavke u listi minimalne ispravnosti opreme (MEL);
2) zahteve u pogledu sastava letačke posade i iskustva;
3) uobičajene procedure;
4) procedure za slučaj nepredviđenih okolnosti, uključujući one koje su određene od strane nadležne vlasti koja je odgovorna za taj vazdušni prostor; i
5) praćenje i izveštavanje o nezgodama.
LETENJE U VAZDUŠNOM PROSTORU SA SMANJENIM MINIMUMIMA VERTIKALNOG RAZDVAJANJA (RVSM)
SPA.RVSM.100 Letenje u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM)
U vazdušnom prostoru u kome su minimumi vertikalnog razdvajanja smanjeni na 300 m (1.000 ft), a koji se primenjuju između nivoa leta (FL) 290 i FL 410, uključujući i ove nivoe leta, vazduhoplov sme da leti samo ako je operater pribavio odobrenje od nadležne vlasti za obavljanje ovih letova.
SPA.RVSM.105 Operativno odobrenje za letenje u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM)
Za pribavljanje operativnog odobrenja od nadležne vlasti za letenje u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM), operater mora da podnese dokaz:
a) da poseduje ovlašćenje u pogledu plovidbenosti za letenje u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM);
b) da je utvrdio procedure za praćenje i izveštavanje o greškama u održavanju visine;
c) da je utvrdio program obuke za članove letačke posade koji obavljaju ove letove; i
d) da je utvrdio operativne procedure koje obuhvataju:
1) obaveznu opremu, uključujući i operativna ograničenja i odgovarajuće stavke u listi minimalne ispravnosti opreme (MEL);
2) zahteve u pogledu sastava letačke posade i iskustva;
3) planiranje leta;
4) postupke pre leta;
5) postupke pre ulaska u vazdušni prostor sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja;
6) postupke u toku leta;
7) postupke nakon leta;
8) izveštavanje o nezgodama; i
9) specifične, regionalne operativne procedure.
SPA.RVSM.110 Zahtevi u pogledu opreme za letenje u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM)
Vazduhoplov koji leti u vazdušnom prostoru sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM) mora da ima:
a) dva nezavisna sistema za merenje visine;
b) sistem za upozoravanje o odstupanju od zadate visine;
c) automatski sistem za kontrolu visine;
d) sekundarni nadzorni radar (SSR) sa sistemom izveštavanja o visini, koji može da bude povezan sa sistemom za merenje visine, ako se koristi za kontrolu visine.
SPA.RVSM.115 Greške u održavanju visine pri letovima koji se obavljaju sa smanjenim minimumima vertikalnog razdvajanja (RVSM)
a) Operater mora da prijavi zabeležene ili saopštene greške u vezi sa održavanjem visine, koje su nastale kao rezultat neispravnosti rada opreme vazduhoplova ili su operativne prirode, a koje su jednake ili veće od:
1) ukupne vertikalne greške (TVE), koja je ± 90 m (± 300 ft);
2) greške sistema za merenje visine (ASE), koja je ± 75 m (± 245 ft); i
3) greške u odstupanju od zadate visine leta (AAD), koja je ± 90 m (± 300 ft).
b) Izveštaji o takvim događajima se moraju dostaviti nadležnoj vlasti u roku od 72 sata. Izveštaji moraju da obuhvate početnu analizu uzročnih faktora i mere koje će se preduzeti da se spreči ponavljanje ovakvih događaja.
c) Kada evidentira grešku u održavanju visine ili o njoj bude obavešten, operater mora odmah da reaguje kako bi se otklonili uzroci koji su doveli do greške i mora da dostavi naknadne izveštaje, ako to zahteva nadležna vlast.
LETOVI U USLOVIMA SMANJENE VIDLJIVOSTI (LVO)
SPA.LVO.100 Letovi u uslovima smanjene vidljivosti (LVO)
Operater može da obavlja sledeće vrste letova u uslovima smanjene vidljivosti (LVO) samo ako je pribavio odobrenje nadležne vlasti za:
a) poletanje u uslovima smanjene vidljivosti (LVTO);
b) letenje u uslovima koji su niži od uslova za standardnu kategoriju I (LTS CAT I);
c) letenje u uslovima standardne kategorije II (CAT II);
d) letenje u uslovima koji su drugačiji od uslova za standardnu kategoriju II (OTS CAT II);
e) letenje u uslovima standardne kategorije III (CAT III); i
f) letenje uz korišćenje poboljšanog vizuelnog sistema (EVS) za koji se primenjuju operativne olakšice u cilju smanjenja minimalne vrednosti vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR), ali najviše do jedne trećine objavljene vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR).
SPA.LVO.105 Odobrenje za letenje u uslovima smanjene vidljivosti
Kako bi pribavio odobrenje nadležne vlasti za letenje u uslovima smanjene vidljivosti, operater mora da pokaže usklađenost sa zahtevima iz ove glave.
SPA.LVO.110 Opšti operativni zahtevi
a) Operater može da obavlja letove u uslovima koji su niži od uslova za standardnu kategoriju I (LTS CAT I) samo:
1) ako je svaki vazduhoplov koji se koristi sertifikovan za letenje u CAT II; i
2) ako se prilaz obavlja:
(i) korišćenjem auto-pilota, u cilju automatskog sletanja, koji mora da bude odobren za prilaz u uslovima CAT IIIA: ili
(ii) korišćenjem odobrenog HUDLS sistema najmanje 150 ft iznad praga poletno-sletne staze.
b) Operater može da obavlja prilaz u uslovima CAT II, OTS CAT II ili CAT III samo:
1) ako je svaki vazduhoplov, koji se koristi, sertifikovan za letenje sa visinom odluke (DH) nižom od 200 ft ili bez visine odluke (DH), kao i ako je opremljen u skladu sa primenljivim zahtevima plovidbenosti;
2) ako je ustanovljen i ako se održava sistem za beleženje uspešnih i neuspešnih prilaza i/ili automatskog sletanja, u cilju praćenja sveukupne bezbednosti obavljanja letova;
3) ako se visina odluke (DH) određuje radio-visinomerom;
4) ako se letačka posada sastoji od najmanje dva pilota;
5) ako se sve izgovorene visine, koje su niže od 200 ft računajući od nadmorske visine praga aerodroma, određuju radio-visinomerom.
c) Operater može da obavlja prilaz koristeći EVS samo:
1) ako je EVS sertifikovan u svrhe navedene u ovoj glavi i ako kombinuje senzor infracrvene svetlosti za prikaz slike i podatke o letu prikazane na elektronskom pokazivaču podataka na čeonom staklu (HUD);
2) ako letačku posadu čine najmanje dva pilota, u slučaju prilaza koji se obavljaju pri vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR) manjom od 550 m;
3) ako su, za letove u uslovima CAT I, prirodni vizuelni orijentiri, koji označavaju poletno-sletnu stazu, uočljivi najmanje sa 100 ft iznad nadmorske visine praga aerodroma;
4) ako su, za prilaz uz upotrebu procedure za vertikalno navođenje (APV) i neprecizni prilaz (NPA), pri kojima se primenjuje završni prilaz uz stalno snižavanje (CDFA), prirodni vizuelni orijentiri, koji označavaju poletno-sletnu stazu, uočljivi najmanje sa 200 ft iznad nadmorske visine praga aerodroma i ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(i) prilaz se vrši uz upotrebu odobrenog moda za vertikalno navođenje;
(ii) deo prilaza od završne tačke prilaza (FAF) do praga poletno-sletne staze je pravolinijski, a razlika između kursa za finalni prilaz i centralne linije poletno-sletne staze nije veća od 2°;
(iii) putanja završnog prilaza je objavljena i nije pod uglom većim od 3,7°;
(iv) bočna komponenta vetra nije veća od maksimalne bočne komponente vetra, utvrđene prilikom sertifikacije EVS.
SPA.LVO.115 Zahtevi koji se odnose na aerodrome
a) Operater ne sme da koristi aerodrom u uslovima smanjene vidljivosti (LVO) ako je vidljivost manja od 800 m, izuzev u slučaju:
1) da je država, u kojoj se aerodrom nalazi, odobrila da se aerodrom koristi u uslovima smanjene vidljivosti; i
2) da su utvrđene procedure za postupanje u uslovima smanjene vidljivosti (LVP).
b) Ako operater odabere aerodrom gde se ne koristi izraz LVP, dužan je da se uveri da postoje druge odgovarajuće procedure, koje ispunjavaju zahteve u pogledu postupanja u uslovima smanjene vidljivosti (LVP) na tom aerodromu. Ova situacija mora da bude jasno navedena u operativnom priručniku ili u priručniku koji sadrži procedure, uključujući i uputstvo letačkoj posadi za određivanje da li su na snazi odgovarajući postupci u uslovima smanjene vidljivosti.
SPA.LVO.120 Obuka i osposobljenost letačkog osoblja
Pre započinjanja letenja u uslovima smanjene vidljivosti (LVO), operater je dužan da obezbedi:
a) da svaki član letačke posade:
1) ispuni zahteve iz operativnog priručnika koji se odnose na obuku i proveru, uključujući i obuku na uređaju za simuliranje leta (FSTD), za korišćenje vazduhoplova pri graničnim vrednostima vidljivosti duž poletno-sletne staze/vidljivosti (RVR/VIS) (vidljivost) i visine odluke (DH) koja odgovara vrsti leta i tipu vazduhoplova;
2) bude osposobljen u skladu sa standardima navedenim u operativnom priručniku;
b) da su obuka i provera izvršene u skladu sa detaljnim programom obuke.
SPA.LVO.125 Operativne procedure
a) Operater je dužan da ustanovi procedure i uputstva koji se koriste za postupanje u uslovima smanjene vidljivosti (LVO). Ove procedure i uputstva se navode u operativnom priručniku ili priručniku koji sadrži procedure, a sadrže dužnosti letačke posade u toku taksiranja, poletanja, prilaza, ravnanja, sletanja, održavanja pravca i neuspelog prilaza, ako je to odgovarajuće.
b) Pre započinjanja letenja u uslovima smanjene vidljivosti (LVO), vođa vazduhoplova/pilot koji upravlja vazduhoplovom dužan je da se uveri:
1) da je status vizuelnih i nevizuelnih sredstava dovoljan;
2) da se primenjuju odgovarajuće procedure za postupanje u uslovima smanjene vidljivosti (LVP) na osnovu informacija dobijenih od pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS);
3) da su članovi letačke posade odgovarajuće osposobljeni.
SPA.LVO.130 Minimalna oprema
a) Minimalnu opremu koja, u skladu sa priručnikom za upravljanje vazduhoplovom (AFM) ili drugim odobrenim dokumentom, mora da bude ispravna na početku primene postupaka u uslovima smanjene vidljivosti (LVO), operater navodi u operativnom priručniku ili posebnom priručniku koji sadrži procedure, u zavisnosti od toga koji se od ovih priručnika koristi.
b) Vođa vazduhoplova/pilot koji upravlja vazduhoplovom dužan je da se uveri da stanje vazduhoplova i relevantnih sistema vazduhoplova odgovara posebnostima leta koji se obavlja.
LETOVI DVOMOTORNIH AVIONA SA PRODUŽENIM DOLETOM (ETOPS)
SPA.ETOPS.100 Letovi dvomotornih aviona sa produženim doletom (ETOPS)
U javnom avio-prevozu dvomotorni avioni mogu da lete preko praga granične vrednosti rastojanja određenog u skladu sa CAT.OP.MPA.140 samo ako operater ima operativno odobrenje za obavljanje letova dvomotornim avionima sa produženim doletom (ETOPS), koje je izdala nadležna vlast.
SPA.ETOPS.105 ETOPS operativno odobrenje
Za pribavljanje ETOPS operativnog odobrenja od nadležne vlasti, operater je dužan da podnese dokaz:
a) da za kombinaciju avion/motor poseduje odobrenje projekta tipa i pouzdanosti za ETOPS, za planirane letove;
b) da je utvrdio program obuke za članove letačke posade i drugo operativno osoblje koje je angažovano za ove letove, kao i da su članovi letačke posade i drugo operativno osoblje koje je angažovano za ove letove, odgovarajuće osposobljeni za obavljanje tih letova;
c) da su organizacija operatera i njegovo iskustvo odgovarajući, kako bi podržali nameravane letove;
d) da je ustanovio operativne procedure.
SPA.ETOPS.110 Alternativni aerodrom na ruti za potrebe ETOPS letova
a) Alternativni aerodrom na ruti za potrebe ETOPS letova smatra se odgovarajućim ako je dostupan u očekivano vreme korišćenja i ako je opremljen neophodnim pratećim uslugama, kao što su usluge u vazdušnom saobraćaju (ATS), dovoljna rasveta, sredstva za komunikaciju, meteorološko izveštavanje, navigaciona sredstva i hitne službe, kao i ako ima na raspolaganju najmanje jedan postupak instrumentalnog prilaza.
b) Pre obavljanja ETOPS leta, operater je dužan da se uveri da je alternativni aerodrom na ruti za potrebe ETOPS letova dostupan i da se nalazi u okviru vremena koje je odobreno operateru za obavljanje ETOPS letova ili u okviru vremena zasnovanog na ispravnosti opreme, navedene u MEL listi, u zavisnosti koje od ovih vremena je kraće.
c) Operater je dužan da navede alternativni aerodrom na ruti za potrebe ETOPS letova u operativnom planu leta i u planu leta koji podnosi pružaocu usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS).
SPA.ETOPS.115 Minimumi za planiranje alternativnog aerodroma na ruti za potrebe ETOPS letova
a) Operater može da odredi aerodrom kao alternativni aerodrom na ruti za potrebe ETOPS letova samo ako odgovarajući meteorološki izveštaji ili prognoze ili njihova kombinacija, ukazuju da će između očekivanog vremena sletanja i sat vremena nakon krajnjeg mogućeg vremena sletanja, uslovi na tom aerodromu biti na ili iznad planiranih minimuma, kojima su pridodate odgovarajuće vrednosti iz Tabele 1.
b) Operater je dužan da u operativnom priručniku navede metod za određivanje operativnih minimuma za alternativne aerodrome na ruti za potrebe obavljanja ETOPS letova.
Tabela 1
Minimumi za planiranje alternativnog aerodroma na ruti za potrebe ETOPS letova
Tip prilaza |
Minimum za planiranje |
Precizni prilaz |
DA/H + 200 ft RVR/VIS + 800 m (*) |
Neprecizni prilaz ili kružni prilaz |
MDA/H + 400 ft (*) RVR/VIS + 1.500 m |
(*) VIS: vidljivost; MDA/H: minimalna visina odluke pri snižavanju
TRANSPORT OPASNOG TERETA
SPA.DG.100 Transport opasnog tereta
Izuzev u slučajevima navedenim u Aneksu IV (Deo-CAT), operater može da transportuje opasan teret vazdušnim putem samo ako poseduje odobrenje nadležne vlasti.
SPA.DG.105 Odobrenje za transport opasnog tereta
Za sticanje odobrenja za transport opasnog tereta, operater je dužan u skladu sa Tehničkim instrukcijama:
a) da utvrdi i održava program obuke za angažovano osoblje i da pokaže nadležnoj vlasti da je osoblje završilo odgovarajuću obuku;
b) u cilju osiguranja bezbednog rukovanja opasnim teretom u svim fazama transporta vazdušnim putem, da utvrdi operativne procedure koje sadrže informacije i uputstva o:
1) opredeljenju operatera u pogledu transporta opasnog tereta;
2) zahtevima za prihvatanje, rukovanje, utovar, smeštaj i razdvajanje opasnog tereta;
3) merama koje treba preduzeti u slučaju udesa ili nezgode vazduhoplova, kada se njime prevozi opasni teret;
4) reagovanju na opasnu situaciju povezanu sa opasnim teretom;
5) uklanjanju svake moguće kontaminacije;
6) dužnostima angažovanog osoblja, naročito onog koje učestvuje u opsluživanju na zemlji i opsluživanju vazduhoplova;
7) proveri oštećenja, curenja ili kontaminacije; i
8) izveštavanje o udesima i nezgodama povezanim sa opasnim teretom.
SPA.DG.110 Informacije i dokumentacija o opasnom teretu
Operater je dužan da u skladu sa Tehničkim instrukcijama:
a) obezbedi pisanu informaciju vođi vazduhoplova/pilotu koji upravlja vazduhoplovom:
1) o opasnom teretu koji se prevozi vazduhoplovom;
2) o postupanju pri reagovanju na opasnosti nastale u toku leta;
b) koristi kontrolnu listu za prihvatanje;
c) obezbedi da opasan teret prati zahtevana transportna dokumentacija za transport opasnog tereta, koju su sačinila lica koja šalju opasan teret na prevoz vazdušnim putem, izuzev u slučajevima kada su informacije podnete elektronskim putem;
d) u slučajevima kada se dokument o transportu opasnog tereta prilaže u pisanoj formi, obezbedi da kopija tog dokumenta ostane na zemlji, uz mogućnost da joj se pristupi u razumnom vremenskom periodu, pre nego što teret stigne do krajnjeg odredišta;
e) obezbedi da se kopija informacija datih vođi vazduhoplova/pilotu koji upravlja vazduhoplovom, čuva na zemlji i da je ta kopija ili informacija koju ona sadrži, lako dostupna na aerodromu poslednjeg odlaska i prvog sledećeg planiranog dolaska, sve do završetka leta na koji se informacije odnose;
f) čuva kontrolnu listu za prihvatanje, transportnu dokumentaciju i informacije date vođi vazduhoplova/pilotu koji upravlja vazduhoplovom najmanje 3 meseca posle završetka leta;
g) čuva evidenciju o obuci osoblja najmanje 3 godine.
LETOVI HELIKOPTERA SA SISTEMOM ZA NOĆNO OSMATRANJE
SPA.NVIS.100 Letovi sa sistemom za noćno osmatranje (NVIS)
a) Helikopteri mogu da lete noću, po pravilima za vizuelno letenje (VFR), sa sistemom za noćno osmatranje (NVIS), ako operater poseduje odobrenje nadležne vlasti.
b) Za sticanje odobrenja nadležne vlasti operater je dužan da:
1) obavlja javni avio-prevoz (CAT) i ima sertifikat vazduhoplovnog operatera za obavljanje javnog avio-prevoza (CAT AOC), u skladu sa Aneksom III (Deo-ORO);
2) dokaže nadležnoj vlasti:
(i) usklađenost sa primenljivim zahtevima iz ove glave; i
(ii) uspešnu integraciju svih elemenata sistema za noćno osmatranje (NVIS).
SPA.NVIS.110 Zahtevi koji se odnose na opremu za obavljanje letova sa sistemom za noćno osmatranje (NVIS)
a) Pre započinjanja letova sa sistemom za noćno osmatranje (NVIS), helikopter i sva pridodata oprema za noćno osmatranje (NVIS) moraju da poseduju odgovarajuće odobrenje plovidbenosti, u skladu sa Uredbom (EZ) br. 1702/2003.
b) Radio-visinomer. Helikopter mora da ima radio-visinomer koji može da emituje zvučno upozorenje ispod unapred određene visine, kao i zvučno i vizuelno upozorenje na visinama koje je odredio pilot, a koje je jasno uočljivo u toku svih faza leta pri kome se koristi sistem za noćno osmatranje (NVIS).
c) Osvetljenje vazduhoplova koje odgovara NVIS letovima. Kako bi se ublažio smanjeni periferni vid i usled potrebe da se poboljša svesnost o situaciji, potrebno je obezbediti sledeće:
1) reflektore na instrument tabli koji odgovaraju NVIS letovima i koji, ako su instalirani, mogu da osvetle sve važne instrumente za letenje;
2) korisna svetla odgovarajuća za NVIS;
3) prenosive baterijske lampe, odgovarajuće za NVIS; i
4) sredstva za uklanjanje ili gašenje unutrašnjih svetala koja nisu odgovarajuća za NVIS.
d) Dodatna NVIS oprema. Potrebno je obezbediti sledeću dodatnu NVIS opremu:
1) rezervni ili sporedni izvor napajanja za naočare za noćno osmatranje (NVG);
2) kacigu sa odgovarajućim NVG dodacima.
e) Sve zahtevane naočare za noćno osmatranje (NVG) na NVIS letovima moraju da budu istog tipa, generacije i modela.
f) Kontinuirana plovidbenost
1) Procedure za kontinuiranu plovidbenost moraju da sadrže informacije za obavljanje održavanja i provere NVIS opreme koja je ugrađena u helikopter i obuhvataju najmanje sledeće:
(i) vetrobransko staklo i prozorske površine helikoptera;
(ii) NVIS osvetljenje;
(iii) naočare za noćno osmatranje (NVG);
(iv) bilo koju drugu dodatnu opremu koja podržava NVIS letove.
2) Svaka naknadna modifikacija ili održavanje vazduhoplova mora da bude u skladu sa odobrenjem plovidbenosti za obavljanje NVIS letova.
SPA.NVIS.120 NVIS operativni minimum
a) Letovi ne mogu da se obavljaju ispod minimuma vremenskih uslova za VFR noćno letenje.
b) Operater je dužan da utvrdi minimalnu prelaznu visinu od koje se nastavlja let pri promeni sa leta ili na let koji se obavlja uz pomoćna sredstva.
SPA.NVIS.130 Zahtevi koji se odnose na posadu koja obavlja NVIS letove
a) Izbor. Operater je dužan da utvrdi kriterijum za izbor članova posade za obavljanje NVIS zadataka.
b) Iskustvo. Pre početka obuke vođa vazduhoplova mora da ima minimalno iskustvo od najmanje 20 sati letenja noću, po pravilima VFR, koje je obavio kao pilot koji upravlja helikopterom ili kao vođa vazduhoplova
c) Operativna obuka. Piloti moraju da završe operativnu obuku u vezi procedura za obavljanje NVIS letova koje su navedene u operativnom priručniku.
d) Skorašnje iskustvo. Piloti i tehničko osoblje pri NVIS letovima moraju da obave tri NVIS leta u poslednjih 90 dana. Skorašnje iskustvo može da se ponovo stekne obavljanjem trenažnog leta helikoptera ili obukom na odobrenom uređaju za potpuno simuliranje letenja (FFS), koja uključuje elemente obuke navedene u stavu f) tačka 1).
e) Sastav posade. Minimalan broj članova posade mora da bude veći od:
1) broja navedenog u priručniku za upravljanje vazduhoplovom (AFM);
2) broja potrebnog za obavljanje osnovne aktivnosti;
3) broja navedenog u operativnom odobrenju za obavljanje NVIS letova.
f) Obuka i provera posade
1) Obuka i provera se vrše u skladu sa detaljnim planom i programom obuke koji je odobrila nadležna vlast i koji je naveden u operativnom priručniku.
2) Članovi posade
(i) Programi obuke posade moraju da: unaprede znanje potrebno za NVIS radnu sredinu i opremu; unaprede usklađenost rada posade; obuhvate mere za smanjenje rizika pri uslovima u kojima je smanjena vidljivost, kao i da obuhvate uobičajene postupke i postupke u slučaju opasnosti pri NVIS letovima.
(ii) Mere navedene u stavu f) tačka 2) podtačka (i) treba da budu procenjene tokom:
(A) provere stručnosti za noćne uslove leta; i
(B) provere na liniji.
SPA.NVIS.140 Informacije i dokumentacija
Operater je dužan da obezbedi da, kao sastavni deo analize rizika i procesa upravljanja, rizici koji su povezani sa NVIS okruženjem, budu svedeni na najmanju meru, navodeći u operativnom priručniku: izbor, sastav i obuku posada; nivoe opreme i kriterijume za otpremu helikoptera, operativne procedure i minimume u vezi uobičajenih i najčešćih vanrednih postupaka i njihovo ublažavanje.
LET HELIKOPTERA UZ KORIŠĆENJE HELIKOPTERSKE DIZALICE
SPA.HHO.100 Let helikoptera uz korišćenje helikopterske dizalice (HHO)
a) Helikopteri mogu da se koriste za potrebe javnog avio-prevoza, uz korišćenje helikopterske dizalice, samo ako operater poseduje odobrenje nadležne vlasti.
b) Za sticanje odobrenja nadležne vlasti, operater je dužan da:
1) obavlja javni avio-prevoz (CAT) i ima CAT AOC, u skladu sa Aneksom III (Deo-ORO);
2) dokaže nadležnoj vlasti usklađenost sa zahtevima iz ove glave.
SPA.HHO.110 Zahtevi koji se odnose na opremu potrebnu za letove na kojima se koristi helikopterska dizalica (HHO)
a) Ugradnja u helikopter celokupne opreme potrebne za obavljanje HHO letova, uključujući i radio-opremu koja ispunjava uslove navedene u SPA.HHO.115, kao i svih narednih modifikacija, mora da ima odobrenje plovidbenosti koje odgovara njihovoj planiranoj funkciji. Pomoćna oprema mora da bude projektovana i testirana prema odgovarajućem standardu, na način kako to zahteva nadležna vlast.
b) Uputstva za održavanje opreme i sistema koji se koriste za HHO letove utvrđuje operater, u skladu sa zahtevima proizvođača i navodi ih u programu održavanja helikoptera, koji se zahteva na osnovu Uredbe (EZ) br. 2042/2003.
SPA.HHO.115 Komunikacija pri HHO letovima
Sa organizacijom za čije se potrebe obavlja HHO let neophodno je da bude uspostavljena dvosmerna radio-veza i, ako je moguće, drugi način komunikacije sa zemaljskim osobljem koje se nalazi na HHO lokaciji, u slučaju:
a) dnevnih i noćnih letova koji se obavljaju na moru; i
b) noćnih letova koji se obavljaju iznad kopna, osim u slučaju HHO letova koji se obavljaju sa operativnog mesta predviđenog za pružanje hitne medicinske pomoći (HEMS).
SPA.HHO.125 Zahtevi koji se odnose na performanse za HHO letove
Izuzev za HHO letove koji se obavljaju sa operativnog mesta predviđenog za HEMS letove, helikopter koji se koristi za HHO let treba da bude u mogućnosti da prevaziđe situaciju nastalu usled otkaza kritičnog motora sa preostalim motorima u radu, podešenim na odgovarajuću snagu, bez rizika po lica/teret, treća lica ili imovinu.
SPA.HHO.130 Zahtevi koji se odnose na posadu pri HHO letovima
a) Izbor. Operater je dužan da ustanovi kriterijum za izbor članova letačke posade za obavljanje HHO zadatka, uzimajući u obzir njihovo prethodno iskustvo.
b) Iskustvo. Minimalno iskustvo vođe vazduhoplova koji obavlja HHO letove ne sme da bude manje od:
1) u slučaju letova koji se obavljaju na moru:
(i) 1.000 sati naleta kao pilot koji upravlja helikopterom/vođa vazduhoplova ili 1.000 sati naleta kao kopilot pri HHO letovima, od čega 200 sati u ulozi pilota koji upravlja helikopterom pod nadzorom; i
(ii) 50 ciklusa obavljenih na moru, od čega 20 ciklusa moraju da budu obavljeni noću, ako se vrše noćni letovi, pri čemu se pod ciklusom podrazumeva jedno spuštanje i podizanje kuke dizalice.
2) u slučaju letova koji se obavljaju iznad kopna:
(i) 500 sati naleta kao pilot koji upravlja vazduhoplovom/vođa vazduhoplova, ili 500 sati kao kopilot pri HHO letovima, od čega 100 sati u ulozi pilota koji upravlja helikopterom pod nadzorom;
(ii) 200 sati operativnog helikopterskog iskustva, stečenog u operativnoj sredini koja je slična sredini u kojoj će se obavljati planirani letovi; i
(iii) 50 ciklusa, od čega 20 ciklusa moraju da budu obavljeni noću, ako se vrše noćni letovi.
c) Operativna obuka i iskustvo. Potrebno je uspešno završiti operativnu obuku u skladu sa HHO procedurama sadržanim u operativnom priručniku i imati odgovarajuće iskustvo u ulozi i sredini u kojima se obavljaju HHO letovi.
d) Skorašnje iskustvo. Piloti i članovi posade pri HHO letovima moraju, u poslednjih 90 dana, da ostvare:
1) ako se letovi obavljaju danju: bilo koju kombinaciju od 3 dnevna ili noćna ciklusa, pri čemu svaki od njih mora da obuhvati prelaz sa ili na lebdenje;
2) ako se letovi obavljaju noću: tri noćna ciklusa, od čega svaki mora da obuhvati prelaz sa ili na lebdenje.
e) Sastav posade. Minimalna posada za dnevne ili noćne letove mora da bude navedena u operativnom priručniku. Minimalna posada zavisi od tipa helikoptera, vremenskih uslova, vrste zadatka i, u slučaju letova koji se obavljaju na moru, od sredine u kojoj se nalazi HHO lokacija, od stanja mora i kretanja plovila. U svakom slučaju, minimalni broj članova posade čini najmanje jedan pilot i jedan član HHO posade.
f) Obuka i provera
1) Obuka i provera se vrše u skladu sa detaljnim planom i programom obuke koje je odobrila nadležna vlast i koji su navedeni u operativnom priručniku.
2) Članovi posade
(i) Programi obuke posade treba da: unaprede znanje o HHO radnoj sredini i opremi; unaprede usklađenost rada posade i da obuhvate mere za smanjenje rizika koji su povezani sa uobičajenim postupcima i postupcima u slučaju opasnosti pri HHO i statičkim pražnjenjima.
(ii) Mere navedene u stavu f) tačka 2) podtačka (i) treba da budu procenjene prilikom provere stručnosti pri dnevnim vizuelnim meteorološkim uslovima (VMC) ili prilikom provere stručnosti pri noćnim vizuelnim meteorološkim uslovima (VMC), ako operater obavlja noćne HHO letove.
SPA.HHO.135 Informisanje putnika pri HHO letovima
Pre obavljanja HHO leta ili serije letova, HHO putnici moraju da budu informisani i upozoreni o opasnostima pražnjenja statičkog elektriciteta, kao i o drugim opasnostima pri HHO letovima.
SPA.HHO.140 Informacije i dokumentacija
a) Operater je dužan da obezbedi da, kao sastavni deo analize rizika i procesa upravljanja, rizici koji su povezani sa HHO radnom sredinom budu svedeni na najmanju meru navodeći u operativnom priručniku: izbor, sastav i obuku posada; nivoe opreme i kriterijume za otpremu, operativne procedure i minimume u vezi uobičajenih i najčešćih vanrednih postupaka i njihovo ublažavanje.
b) Odgovarajući delovi operativnog priručnika moraju da budu dostupni organizaciji za čije se potrebe obavljaju HHO letovi.
HITAN MEDICINSKI PREVOZ HELIKOPTEROM
SPA.HEMS.100 Hitan medicinski prevoz helikopterom (HEMS)
a) Helikopteri mogu da se koriste za hitan medicinski prevoz (HEMS) samo ako operater ima odobrenje nadležne vlasti.
b) Za sticanje odobrenja nadležne vlasti, operater je dužan da:
1) obavlja javni avio-prevoz (CAT) i ima CAT AOC, u skladu sa Aneksom III (Deo-ORO); i
2) dokaže nadležnoj vlasti usklađenost sa zahtevima iz ove glave.
SPA.HEMS.110 Oprema koja je potrebna za HEMS letove
Ugradnja celokupne opreme namenjene za hitan medicinski prevoz helikopterom, kao i svih narednih modifikacija i, ako je potrebno, njena upotreba, moraju da budu odobreni u skladu sa Uredbom (EZ) br. 1702/2003.
SPA.HEMS.115 Komunikacija
Uz zahteve navedene u CAT.IDE.H, helikopteri koji se koriste za HEMS letove moraju da imaju komunikacionu opremu koja ima mogućnost uspostavljanja dvosmerne komunikacije sa organizacijom za čije se potrebe obavlja HEMS let i, ako je moguće, sa osobljem zemaljskih hitnih službi.
SPA.HEMS.120 Operativni minimum za HEMS letove
a) HEMS letovi koji se obavljaju u performansama klase 1 i 2 moraju da, za otpremu i krstarenje, ispunjavaju vremenske minimume iz Tabele 1. U slučaju da se u toku faze krstarenja vremenski uslovi spuste ispod minimuma za bazu oblaka ili vidljivost, sadržanih u tabeli, helikopteri koji su sertifikovani za letove samo u uslovima vizuelne meteorološke vidljivosti (VMC) moraju da obustave let ili da se vrate u bazu. Helikopteri koji su opremljeni i sertifikovani za letenje u instrumentalnim meteorološkim uslovima (IMC) moraju da obustave let, da se vrate u bazu ili da podese letenje po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), pod uslovom da je letačka posada odgovarajuće osposobljena.
Tabela 1
Operativni minimum za HEMS letove
2 pilota |
1 pilot |
||
DAN |
|||
Baza oblaka |
Vidljivost |
Baza oblaka |
Vidljivost |
500 ft i više |
Kako je određeno u primenljivim minimumima za VFR letove, za odgovarajući vazdušni prostor |
500 ft i više |
Kako je određeno u primenljivim minimumima za VFR letove, za odgovarajući vazdušni prostor |
499 - 400 ft |
1.000 m(*) |
499-400 ft |
2.000 m |
399 - 300 ft |
2.000 m |
399-300 ft |
3.000 m |
NOĆ |
|||
Baza oblaka |
Vidljivost |
Baza oblaka |
Vidljivost |
1.200 ft (**) |
2.500 m |
1.200 ft (**) |
3.000 m |
(*) |
U toku faze krstarenja vidljivost može da se smanji na 800 m, u kratkim periodima kada se vidi površina zemlje, ako se helikopterom upravlja brzinom koja omogućava blagovremeno opažanje svih prepreka, kako bi se izbegao sudar. |
(**) |
U toku faze krstarenja baza oblaka može da bude snižena na 1.000 ft u kratkim periodima. |
b) Vremenski uslovi za otpremu i fazu krstarenja HEMS leta koji se obavlja u performansama klase 3 moraju da budu: baza oblaka od 600 ft i vidljivost od 1.500 m. Vidljivost može da bude smanjena na 800 m u kratkim periodima kada se vidi površina zemlje, ako se helikopterom upravlja sa brzinom koja omogućava uočavanje svih prepreka i izbegavanje sudara.
SPA.HEMS.125 Zahtevi koji se odnose na performanse za HEMS letove
a) Letovi koji se obavljaju u performansama klase 3 ne smeju se vršiti iznad nepogodne sredine.
b) Poletanje i sletanje
1) Helikopteri koji se koriste u zoni finalnog prilaženja i poletanja (FATO) pri bolnicama koje se nalaze u gusto naseljenim, nepogodnim sredinama i koja se upotrebljava kao HEMS operativna baza, koriste se u performansama klase 1.
2) Helikopteri koji se koriste u zoni finalnog prilaženja i poletanja (FATO) pri bolnicama koje se nalaze u gusto naseljenim, nepogodnim sredinama, koja ne predstavlja HEMS operativnu bazu, koriste se u performansama klase 1, izuzev ako operater ima odobrenje izdato u skladu sa CAT.POL.H.225.
3) Helikopteri koji lete sa ili ka HEMS operativnog mesta, koje se nalazi u nepogodnoj sredini, koriste se u performansama klase 2 i izuzeti su od obaveze posedovanja odobrenja koje se zahteva u CAT.POL.H.305 stav a), pod uslovom da je obezbeđena usklađenost sa CAT.POL.H.305 stav b) tačka 2) i stav b) tačka 3).
4) Dimenzije HEMS operativnog mesta moraju da budu takve da omogućavaju odgovarajuće izbegavanje prepreka. Za noćne letove ovo mesto mora da bude osvetljeno kako bi se obezbedilo da mesto i prepreke budu uočljivi.
SPA.HEMS.130 Zahtevi koji se odnose na posadu
a) Izbor. Operater je dužan da ustanovi kriterijum za izbor članova letačke posade za obavljanje HEMS zadataka, uzimajući u obzir njihovo prethodno iskustvo.
b) Iskustvo. Minimalno iskustvo vođe vazduhoplova koji obavlja HEMS letove ne sme da bude manje od:
1) jedne od dve navedene stavke:
(i) 1.000 sati naleta kao pilot koji upravlja vazduhoplovom/vođa vazduhoplova, od čega 500 sati u ulozi pilota koji upravlja vazduhoplovom/vođe vazduhoplova na helikopteru; ili
(ii) 1.000 sati naleta kao kopilot pri HEMS letovima, od čega 500 sati u ulozi pilota koji upravlja vazduhoplovom pod nadzorom i 100 sati u ulozi pilota koji upravlja vazduhoplovom/vođe vazduhoplova na helikopteru;
2) 500 sati operativnog iskustva na helikopterima, stečenog u operativnoj sredini koja je slična sredini u kojoj će se obavljati planirani letovi; i
3) za pilote angažovane u noćnim letovima, 20 sati naleta noću, u vizuelnim meteorološkim uslovima (VMC), u ulozi pilota koji upravlja vazduhoplovom/vođe vazduhoplova.
c) Operativna obuka. Potrebno je uspešno završiti operativnu obuku u skladu sa HEMS procedurama sadržanim u operativnom priručniku.
d) Skorašnje iskustvo. Piloti koji obavljaju HEMS letove moraju da u poslednjih 6 meseci obave najmanje tridesetominutni let u helikopteru, koristeći isključivo instrumente ili na uređaju za simuliranje leta (FSTD).
e) Sastav posade
1) Dnevni let. Minimalnu posadu za dnevni let čine pilot i jedan član HEMS tehničkog osoblja.
(i) Ovaj sastav posade može da se svede na jednog pilota:
(A) ako se na HEMS operativnom mestu od vođe vazduhoplova zahteva da donese dodatni medicinski materijal. U tom slučaju, HEMS tehničko osoblje može da ostane da pruži pomoć bolesnim ili povređenim licima dok vođa vazduhoplova obavlja ovaj let;
(B) ako nakon dolaska na HEMS operativno mesto, postavljanje nosila onemogućava da HEMS tehničko osoblje zauzme prednje sedište; ili
(C) ako je za vreme leta potrebno da HEMS tehničko osoblje pomaže medicinskom osoblju u toku leta.
(ii) U slučajevima opisanim pod (i), operativni minimum mora da bude određen na osnovu primenljivih zahteva za vazdušni prostor. U ovom slučaju se ne primenjuje operativni minimum za HEMS letove koji je sadržan u Tabeli 1 u SPA.HEMS.120.
(iii) Samo u slučajevima navedenim pod (i)(A) vođa vazduhoplova može da sleti na HEMS operativno mesto bez tehničkog osoblja koje mu asistira sa prednjeg sedišta.
2) Noćni let. Minimalnu posadu za noćne letove čine:
(i) dva pilota; ili
(ii) jedan pilot i jedan član HEMS tehničkog osoblja u određenim geografskim područjima koje je naveo operater u operativnom priručniku, uzimajući u obzir sledeće:
(A) odgovarajuće orijentire na zemlji;
(B) sistem za praćenje leta za vreme trajanja HEMS misije;
(C) pouzdanost uređaja za meteorološko izveštavanje;
(D) listu minimalne opreme za HEMS letove;
(E) kontinuitet koncepta posade;
(F) minimalnu osposobljenost posade, osnovnu i periodičnu obuku;
(G) operativne procedure, uključujući koordinaciju posade;
(H) minimalne meteorološke uslove; i
(I) dodatna razmatranja usled specifičnih lokalnih uslova.
b) Obuke i provere posade
1) Obuka i provera se vrše u skladu sa detaljnim planom i programom obuke koji je odobrila nadležna vlast i koji je naveden u operativnom priručniku.
2) Članovi posade
(i) Programi obuke posade treba da unaprede znanje o HEMS radnoj sredini i opremi; unaprede usklađenost rada posade; obuhvate mere za smanjenje rizika koji su povezani sa letom pri prelasku u uslove smanjene vidljivosti, izbor HEMS operativnih mesta, profila prilaza i odlazaka.
(ii) Mere navedene u stavu f) tačka 2) podtačka (i) moraju da budu procenjene u toku:
(A) provere stručnosti za dnevne letove, u vizuelnim meteorološkim uslovima (VMC) ili provere stručnosti za noćne letove u vizuelnim meteorološkim uslovima (VMC), ako operater obavlja noćne HEMS letove; i
(B) provere na liniji.
SPA.HEMS.135 Informisanje medicinskog osoblja i drugih lica pri HEMS letovima
a) Medicinsko osoblje. Pre svakog HEMS leta ili serije letova, medicinsko osoblje mora da bude upoznato sa HEMS radnom sredinom i opremom, kako bi moglo da koristi medicinsku opremu koja se nalazi u helikopteru i opremu koja se koristi u slučaju opasnosti i da učestvuje u uobičajenim postupcima ulaska i izlaska, kao i u postupcima u slučaju opasnosti.
b) Osoblje zemaljskih hitnih službi. Operater treba da sprovede sve mere kako bi bio siguran da je osoblje zemaljskih hitnih službi upoznato sa HEMS radnom sredinom i opremom, kao i rizicima koji su povezani sa postupcima na zemlji na HEMS operativnom mestu.
c) Pacijent. Izuzetno od CAT.OP.MPA.170, informisanje se vrši samo ako zdravstveno stanje pacijenta to dozvoljava.
SPA.HEMS.140 Informacije i dokumentacija
a) Operater je dužan da obezbedi da, kao sastavni deo analize rizika i procesa upravljanja, rizici koji su povezani sa HEMS radnom sredinom budu svedeni na najmanju meru, navodeći u operativnom priručniku: izbor, sastav i obuku posade; nivoe opreme i kriterijume za otpremu; operativne procedure i minimume u vezi uobičajenih i najčešćih vanrednih postupaka i njihovo ublažavanje.
b) Odgovarajući delovi operativnog priručnika moraju da budu dostupni organizaciji za čije se potrebe obavljaju HEMS letovi.
SPA.HEMS.145 Oprema operativne baze koja se koristi za HEMS letove
a) Ako je potrebno da članovi posade budu u pripravnosti sa vremenom reakcije manjim od 45 minuta, potrebno je da im se obezbedi odgovarajući smeštaj u neposrednoj blizini svake operativne baze.
b) U svakoj operativnoj bazi pilotima mora da se obezbedi mogućnost pribavljanja važećih meteoroloških informacija i prognoza, kao i zadovoljavajuća komunikacija sa odgovarajućim jedinicama pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS). Odgovarajuća sredstva moraju da budu na raspolaganju za planiranje svih zadataka.
SPA.HEMS.150 Snabdevanje gorivom
a) Kada se HEMS misija obavlja po pravilima za vizuelno letenje (VFR) u lokalnom i definisanom geografskom području, može se primeniti uobičajeno planiranje goriva, ako operater utvrdi završnu rezervu goriva kojom se obezbeđuje da, po okončanju misije, preostala količina goriva ne bude manja od količine goriva koja je potrebna za:
1) 30 minuta leta pri uobičajenim uslovima krstarenja; ili
2) 20 minuta pri uobičajenoj brzini krstarenja, ako se let obavlja u području u kome je neprekidno dostupno odgovarajuće mesto za sletanje.
SPA.HEMS.155 Punjenje goriva sa putnicima koji se ukrcavaju, iskrcavaju ili se nalaze u helikopteru
Kada vođa vazduhoplova smatra da je neophodno dopuniti gorivo dok su putnici u helikopteru, to se može obaviti ako su rotori zaustavljeni ili ako rade, pod uslovom da su ispunjeni sledeći uslovi:
a) vrata na strani helikoptera gde se toči gorivo moraju da budu zatvorena;
b) vrata na strani helikoptera gde se ne toči gorivo moraju da budu otvorena, ako meteorološki uslovi to dozvoljavaju;
c) sredstva za gašenje požara odgovarajućeg kapaciteta moraju da budu u položaju koji omogućava trenutnu upotrebu u slučaju požara; i
d) dovoljno osoblja mora da bude na raspolaganju da odmah iznese pacijenta iz helikoptera u slučaju požara.