ZAKONO LEGALIZACIJI OBJEKATA("Sl. glasnik RS", br. 95/2013 i 117/2014) |
Ovim zakonom uređuju se uslovi, postupak i način legalizacije objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, uslovi za izdavanje upotrebne dozvole, kao i druga pitanja od značaja za legalizaciju objekata.
Ovaj zakon se ne primenjuje na objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju.
Za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole ne može se naknadno izdati građevinska dozvola ako je objekat:
1) izgrađen, odnosno rekonstruisan na zemljištu nepovoljnom za građenje (klizišta, močvarno tlo i sl.);
2) izgrađen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta;
3) izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes;
4) izgrađen u prvom stepenu zaštite prirodnog dobra, odnosno u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, odnosno radovi na samom kulturnom dobru od izuzetnog značaja ili dobru upisanom u Listu svetske kulturne baštine, izgrađen u zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata infrastrukture posebne namene, odnosno izgrađen, rekonstruisan ili dograđen suprotno propisima o odbrani kojima su propisane posebne obaveze za izgradnju objekata, kao i drugih objekata izgrađenih u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona;
5) izgrađen, odnosno rekonstruisan, u pogledu namene i spratnosti objekta, kao i udaljenja od susednih objekata, protivno uslovima propisanim planskim dokumentom ili odredbama Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju ("Službeni glasnik RS", broj 50/11).
Izuzetno od odredbe stava 1. tač. 5) ovog člana nadležni organ će naknadno izdati građevinsku i upotrebnu dozvolu, ako podnosilac zahteva za legalizaciju priloži overenu saglasnost vlasnika susednog objekta.
Izuzetno od odredbe stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana nadležni organ će naknadno izdati građevinsku i upotrebnu dozvolu, ako podnosilac zahteva za legalizaciju priloži saglasnost upravljača javnog dobra da je predmetni objekat u funkciji javne namene, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.
II USLOVI, NAČIN I POSTUPAK LEGALIZACIJE OBJEKATA
Legalizacija, u smislu ovog zakona, jeste naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno deo objekta koji je izgrađen, odnosno rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole.
Građevinska, odnosno upotrebna dozvola, izdaće se, u skladu sa ovim zakonom, za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Građevinska, odnosno upotrebna dozvola iz stava 1. ovog člana može se izdati i za objekte izgrađene na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta na kojima je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta.
Kad organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da objekat koji se koristi, odnosno objekat čija je izgradnja završena bez građevinske dozvole, odnosno bez odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta ispunjava propisane uslove za građenje i korišćenje, građevinsku i upotrebnu dozvolu može izdati jednim rešenjem.
Građevinska i upotrebna dozvola za stambeni objekat koji se sastoji od više posebnih delova, stambeno poslovni objekat ili poslovni objekat, preko 300 m2 bruto razvijene građevinske površine i koji ispunjava propisane uslove za građenje i korišćenje, izdaće se jednim rešenjem.
Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži specifikaciju posebnih delova objekta.
Naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta za objekat iz stava 1. ovog člana plaćaju vlasnici posebnih fizičkih delova objekta (stanova, poslovnog prostora, garaža i dr.) kroz plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta koja se odnosi na svaki od posebnih fizičkih delova objekta.
Za objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, koji se koristi bez upotrebne dozvole, a prema nalazu komisije koju obrazuje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, ispunjava propisane uslove za korišćenje, organ nadležan za naknadno izdavanje građevinske dozvole izdaće upotrebnu dozvolu u roku od osam dana od dana prijema izveštaja komisije o ispunjenosti uslova za korišćenje objekta.
Nalaz iz stava 1. ovog člana dostavlja se u roku od 30 dana od dana obrazovanja komisije nadležnoj građevinskoj inspekciji.
Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se građevinska dozvola, odnosno odobrenje za izgradnju.
Nadležni organ za izdavanje građevinske dozvole obrazuje komisiju iz stava 1. ovog člana najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Građevinski inspektor će naložiti zabranu korišćenja objekta za koji se utvrdi da ne ispunjava propisane uslove za korišćenje.
Rešenje o zabrani korišćenja objekta iz stava 1. ovog člana, građevinski inspektor će doneti u roku od osam dana od dana dostavljanja nalaza komisije iz člana 8. stav 1. ovog zakona.
Građevinsku dozvolu za legalizaciju objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno upotrebnu dozvolu za objekte koji se koriste bez upotrebne dozvole izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadležni organ).
Organi iz stava 1. ovog člana nadležni su za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za legalizaciju onih objekata za čiju izgradnju su prema zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata ovlašćeni da izdaju građevinsku dozvolu.
Ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, na rešavanje po žalbi na rešenje koje se donosi na osnovu ovog zakona, shodno će se primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.
Legalizacija objekta u smislu ovog zakona vrši se po zahtevu koji sadrži:
1) geodetski snimak;
2) projekat izvedenog objekta u tri primerka;
3) dokaz o pravu korišćenja, svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu;
4) dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta;
5) dokaz o uplati administrativne takse.
Projekat izvedenog objekta se izrađuje za potrebe legalizacije objekta i naknadnog pribavljanja građevinske dozvole.
Projekat izvedenog objekta za potrebe legalizacije sadrži naročito:
1) situaciono rešenje;
2) postojeće stanje sa visinskim kotama građevinske parcele, položajem susednih katastarskih parcela i objekata i nazivima okolnih ulica;
3) nivelaciono rešenje sa prikazom spoljnih dimenzija objekta;
4) tehnički izveštaj;
5) potpis i overu odgovornog projektanta;
6) saglasnost podnosioca zahteva na projekat izvedenog objekta;
7) izgled objekta sa prikazanim visinama venca i najviše tačke krovne konstrukcije;
8) osnovu svih etaža u pogodnoj razmeri;
9) karakteristične podužne i poprečne preseke kroz objekat u pogodnoj razmeri;
10) potrebne izglede objekta u pogodnoj razmeri;
11) specifikaciju posebnih fizičkih delova objekta (numeracija, namena, neto korisna površina svakog posebnog dela objekta, naziv etaže na kojoj se nalazi);
12) blok šemu instalacija sa načinom priključenja na spoljnu mrežu;
13) izjavu o stepenu izgrađenosti i upotrebljivosti objekta.
Stepen izgrađenosti objekta obuhvata naročito: izvedene grube građevinske radove sa formiranim konstruktivnim sklopom, odnosno podatke da objekat poseduje noseće elemente.
Posebna vrsta projekta izvedenog objekta za potrebe legalizacije izrađuje se za: porodične stambene objekte do 300 m2 bruto razvijene građevinske površine, stambene objekte preko 300 m2 bruto razvijene građevinske površine, stambeno poslovne objekte, poslovne objekte, proizvodne objekte i objekte niskogradnje.
Projekat izvedenog objekta za potrebe legalizacije porodičnog stambenog objekta do 300 m2 bruto razvijene građevinske površine sadrži naročito:
1) osnove i karakteristične preseke objekta;
2) tehnički izveštaj;
3) potpis i overu odgovornog projektanta;
4) saglasnost podnosioca zahteva na projekat izvedenog objekta.
Projekat izvedenog objekta za potrebe legalizacije za stambene objekte preko 300 m2 bruto razvijene građevinske površine, stambeno poslovne objekte i proizvodne objekte sadrži:
1) situaciono rešenje;
2) postojeće stanje sa visinskim kotama građevinske parcele, položajem susednih katastarskih parcela i objekata i nazivima okolnih ulica;
3) nivelaciono rešenje sa prikazom spoljnih dimenzija objekta;
4) tehnički izveštaj;
5) potpis i overu odgovornog projektanta;
6) saglasnost podnosioca zahteva na projekat izvedenog objekta;
7) osnove i karakteristične preseke objekta;
8) izgled objekta sa prikazanim visinama venca i najviše tačke krovne konstrukcije;
9) osnovu svih etaža u pogodnoj razmeri;
10) karakteristične podužne i poprečne preseke kroz objekat u pogodnoj razmeri;
11) potrebne izglede objekta u pogodnoj razmeri;
12) specifikacija posebnih fizičkih delova objekta (numeracija, namena, neto korisna površina svakog posebnog dela objekta, naziv etaže na kojoj se nalazi);
13) blok šemu instalacija sa načinom priključenja na spoljnu mrežu;
14) izjavu o stepenu izgrađenosti i upotrebljivosti objekta.
Projekat izvedenog objekta za potrebe legalizacije objekata komunalne infrastrukture ili podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta, pored sadržine propisane u članu 13. ovog zakona, sadrži i druge podatke koji su karakteristični za tu vrstu objekata (izvod iz katastra podzemnih instalacija, snimak trase postojećeg voda i dr.).
Projekat izvedenog objekta za potrebe legalizacije objekata niskogradnje, pored sadržine propisane u članu 13. ovog zakona, sadrži i druge podatke koji su karakteristični za tu vrstu objekata (podužni profil, karakteristične poprečne profile, ostale prikaze u zavisnosti od vrste projekta).
Dokumentaciju propisanu ovim zakonom, na osnovu pismenog ovlašćenja vlasnika objekta, može obezbediti jedinica lokalne samouprave. Ugovor o uređivanju međusobnih odnosa u pogledu pribavljanja propisane dokumentacije zaključuje se između jedinice lokalne samouprave i vlasnika, a bliže uslove u vezi sadržine ugovora, troškova i načina plaćanja uređuje jedinica lokalne samouprave opštim aktom koji donosi u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje: uslove na osnovu kojih se utvrđuju objekti iz člana 3. ovog zakona; način izrade i sadržinu projekta izvedenog objekta propisan za postupak legalizacije, posebne vrste projekata izvedenog objekta; stepen izgrađenosti objekta; sadržinu i način izdavanja građevinske i upotrebne dozvole za objekte koji su predmet legalizacije.
Ministar nadležan za poslove građevinarstva podzakonski akt iz stava 1. ovog člana doneće u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Kada je predmet legalizacije nadziđivanje, pretvaranje zajedničkih prostorija zgrade u stan ili poslovni prostor ili pripajanje zajedničkih prostorija susednom stanu, kao dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima prilaže se ugovor zaključen u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje održavanje stambenih zgrada.
Ako je pravo svojine na objektu, odnosno građevinskom zemljištu upisano u skladu sa zakonom kojim se uređuju posebni uslovi za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, kao dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima prilaže se overena kopija rešenja o upisu prava svojine.
Kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, smatra se:
1) za objekat izgrađen na zemljištu u svojini drugog lica pravosnažna sudska presuda kojom je utvrđeno pravo svojine na zemljištu, koju vlasnik pribavi u skladu sa propisima o svojinskim odnosima;
2) za objekat izgrađen na građevinskom zemljištu - ugovor o prenosu prava korišćenja, odnosno kupovini zemljišta koji je zaključen do 13. maja 2003. godine i overen od strane nadležnog suda između tadašnjeg korisnika i podnosioca zahteva;
3) ugovor o kupovini objekta ili objekta u izgradnji overen od strane nadležnog suda, između vlasnika odnosno korisnika i podnosioca zahteva;
4) ugovor o suinvestiranju izgradnje objekta overen od strane nadležnog suda, između vlasnika odnosno korisnika i podnosioca zahteva;
5) pravosnažno rešenje o nasleđivanju;
6) pravosnažno rešenje o statusnoj promeni privrednog društva iz koga se na nesporan način može utvrditi pravni kontinuitet podnosioca zahteva.
Nadležni organ, po izvršenoj proveri ispunjenosti uslova iz čl. 3. i 5. ovog zakona, utvrđuje da li je uz zahtev podneta propisana dokumentacija, odnosno svi dokazi propisani ovim zakonom, i o tome obaveštava podnosioca zahteva. Rok za obaveštavanje podnosioca zahteva je 30 dana, pisanim putem.
Dokaz o uređivanju međusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište dostavlja se kada vlasnik bespravno izgrađenog objekta od nadležnog organa dobije obaveštenje o mogućnosti legalizacije.
Ako uz zahtev nisu podneti svi dokazi propisani ovim zakonom, nadležni organ je dužan da u roku od 30 dana obavesti podnosioca zahteva i zatraži da se dokumentacija dopuni u roku koji ne može biti duži od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako u roku, koji ne može biti duži od godinu dana i šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, podnosilac zahteva ne dostavi dokumentaciju potrebnu za utvrđivanje mogućnosti legalizacije, nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev.
Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana može se podneti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana koji je donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni organ autonomne pokrajine, nije dozvoljena žalba, ali se u roku od 30 dana od dana urednog uručenja može tužbom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnažno okončanom postupku, zaključak iz stava 1. ovog člana dostavlja se nadležnoj građevinskoj inspekciji.
Kada nadležni organ utvrdi da je uz zahtev podneta sva propisana dokumentacija i dokazi, pristupa odlučivanju o mogućnosti legalizacije, u skladu sa ovim zakonom.
Ako nadležni organ utvrdi da ne postoji mogućnost legalizacije, rešenjem će odbiti zahtev.
Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja, a ako je rešenje donelo nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može se tužbom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnažno okončanom postupku, rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se bez odlaganja nadležnoj građevinskoj inspekciji.
Ako nadležni organ utvrdi da postoji mogućnost legalizacije, obaveštava podnosioca zahteva da u roku od 30 dana od dana dostavljanja obaveštenja dostavi dokaz o podnošenju zahteva za uređivanje međusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište.
Po dostavljanju dokaza da su uređeni međusobni odnosi sa organom, odnosno organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište, nadležni organ u roku od 15 dana izdaje rešenje o građevinskoj dozvoli.
Ako nadležni organ utvrdi da bespravno izgrađeni objekat ispunjava propisane uslove za građenje i korišćenje, građevinsku i upotrebnu dozvolu može izdati jednim rešenjem.
Protiv rešenja iz st. 2. i 3. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana, a ako je rešenje donelo nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može se tužbom pokrenuti upravni spor.
Pravnosnažno rešenje iz st. 2. i 3. ovog člana predstavlja osnov za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
Ako podnosilac zahteva ne dostavi dokaz iz člana 25. stav 1. ovog zakona u propisanom roku, nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev.
Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dostavljanja, a ako je zaključak donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, može se tužbom pokrenuti upravni spor.
Po pravnosnažno okončanom postupku, zaključak iz stava 1. ovog člana dostavlja se bez odlaganja nadležnoj građevinskoj inspekciji.
Nadležni organ uručuje dva primerka rešenja iz člana 25. ovog zakona podnosiocu zahteva, a jedan primerak dostavlja nadležnoj građevinskoj inspekciji.
Jedan primerak rešenja i dokumentaciju na osnovu koje je izdato rešenje zadržava nadležni organ.
Nadležni organ vodi službenu evidenciju o izdatim rešenjima iz člana 25. ovog zakona, a spisak izdatih rešenja se objavljuje i u elektronskom obliku i dostupan je za javnost i putem interneta.
III NAKNADA ZA UREĐIVANJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA
Vlasnik objekta izgrađenog bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju plaća naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta.
Visina naknade za uređivanje građevinskog zemljišta utvrđuje se na osnovu sledećih kriterijuma: stepena komunalne opremljenosti, godišnjih programa za uređivanje građevinskog zemljišta, urbanističke zone, namene i površine objekta.
Jedinica lokalne samouprave propisuje merila za obračun visine naknade za uređivanje građevinskog zemljišta na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana.
Jedinica lokalne samouprave može da propiše umanjenje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta za vlasnika bespravno izgrađenog porodičnog stambenog objekta ili stana u stambenoj zgradi, koji je izgradnjom ili kupovinom trajno rešavao svoje stambeno pitanje i ako on ili članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost za stanovanje, ako je vlasnik porodičnog stambenog objekta invalid, samohrani roditelj ili korisnik socijalne pomoći.
Porodičnim domaćinstvom u smislu stava 1. ovog člana smatraju se lica koja sa vlasnikom objekta izgrađenog bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju žive u zajedničkom domaćinstvu (bračni drug ili lice koje sa vlasnikom objekta živi u vanbračnoj zajednici, deca rođena u braku ili van braka, usvojena ili pastorčad i druga lica koja je vlasnik objekta ili njegov bračni drug dužan da po zakonu izdržava a koja sa njim stanuju u istom stanu, odnosno porodičnoj stambenoj zgradi).
Jedinica lokalne samouprave može da propiše umanjenje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta za vlasnike objekta izgrađenog bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju koji su izvršili opremanje građevinskog zemljišta sopstvenim sredstvima ili sredstvima mesnog samodoprinosa, srazmerno učešću u opremanju.
Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta može se izvršiti jednokratnom uplatom ili se može platiti na jednake mesečne rate na period koji ne može biti duži od 20 godina.
Jedinica lokalne samouprave dužna je da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese opšti akt kojim će bliže urediti merila za određivanje visine naknade, uslove pod kojima se može ostvariti pravo na umanjenje naknade, kao i uslove i način plaćanja te naknade.
Rušenje objekata koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dorađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće se izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije.
Građevinski inspektor će doneti bez odlaganja rešenje o rušenju objekta ako rešenje o rušenju nije doneto i ako utvrdi da se objekat radi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole posle stupanja na snagu ovog zakona.
Vlasnici objekata koji su podneli zahteve u skladu sa ovim zakonom koji nisu pravnosnažno rešeni, a na kojima je pričinjena šteta usled zemljotresa, poplava, klizišta, požara ili drugih elementarnih nepogoda, mogu preduzeti neophodne radove u cilju zaštite objekata od daljeg propadanja i nastaviti postupak legalizacije.
Pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju, stiču se uslovi za rušenje objekta, odnosno njegovog dela.
Pravnosnažni akt iz stava 1. ovog člana nadležni organ bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana dostavlja građevinskoj inspekciji.
Građevinski inspektor je dužan da odmah po prijemu akta iz stava 1. ovog člana, a najkasnije u roku od tri dana, donese rešenje o rušenju objekta, odnosno dela objekta, ako takvo rešenje nije doneto.
V PRIKLJUČENJE NA INFRASTRUKTURU
Objekat koji je izgrađen do dana stupanja na snagu ovog zakona može privremeno, do pravosnažnog okončanja postupka legalizacije, biti priključen na elektroenergetsku, gasnu i mrežu elektronskih komunikacija, ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.
Ako objekat iz stava 1. ovog člana ne bude legalizovan u skladu sa ovim zakonom, građevinski inspektor je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana po dobijanju akta iz člana 34. ovog zakona, primerak tog akta dostavi javnom komunalnom preduzeću ili privrednom društvu koje je privremeno priključilo objekat na svoju mrežu, odnosno infrastrukturu.
Javno komunalno preduzeće ili privredno društvo dužno je da po prijemu akta iz stava 2. ovog člana, bez odlaganja, isključi objekat sa mreže odnosno infrastrukture na koju je privremeno priključen u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup javno komunalno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice, koje po prijemu akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju ne isključi objekat sa mreže odnosno infrastrukture na koju je privremeno priključen (član 35).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u javnom preduzeću, privrednom društvu ili drugom pravnom licu, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.
Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako:
1) ne izda upotrebnu dozvolu u propisanom roku (član 8);
2) ne naloži zabranu korišćenja objekta u propisanom roku za koji se utvrdi da ne ispunjava propisane uslove za korišćenje (član 9);
3) ne donese rešenje u propisanom roku o rušenju objekta, odnosno dela objekta (član 34);
4) ne dostavi u propisanom roku akt kojim se odbacuje ili odbija zahtev za legalizaciju (član 34).
Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći kazna zatvora do 30 dana.
Nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.
Ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, na inspekcijski nadzor shodno će se primenjivati odredbe zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Postupci za legalizaciju započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona po zahtevima koji su podneti do 11. marta 2010. godine a koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.
Postupak legalizacije pokreće se po zahtevu vlasnika bespravno izgrađenog objekta, odnosno njegovog dela, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zahtevi i prijave za legalizaciju podneti do 11. marta 2010. godine, smatraju se zahtevima u smislu ovog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".