ZAKONO POTVRĐIVANJU UGOVORA O TRGOVINI NAORUŽANJEM("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 14/2014) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Ugovor o trgovini naoružanjem, sačinjen u Njujorku, 28. marta 2013. godine, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Ugovora o trgovini naoružanjem u originalu na engleskom jeziku i prevodu na srpski jezik glasi:
Preambula
Države članice ovog ugovora,
Rukovođene ciljevima i principima Povelje Ujedinjenih nacija,
Podsećajući na član 26. Povelje Ujedinjenih nacija koji ima za cilj podsticanje uspostavljanja i očuvanja mira i bezbednosti u svetu uz što manje rasipanja ljudskih i ekonomskih resursa u svetu na naoružanje,
Ističući potrebu da se spreči i iskoreni nedozvoljena trgovina konvencijalnim naoružanjem i spreči njegovo dospevanje na ilegalno tržište, odnosno da se spreči njegovo nedozvoljeno korišćenje od strane krajnjih korisnika, uključujući za vršenje terorističkih akata,
Uvažavajući legitimne političke, bezbednosne, ekonomske i komercijalne interese država u međunarodnoj trgovini konvencionalnim naoružanjem,
Ponovo potvrđujući suvereno pravo svake države da reguliše i kontroliše konvencionalno naoružanje isključivo u okviru svoje teritorije, u skladu sa svojim pravnim i ustavnim poretkom,
Konstatujući da mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava predstavljaju stubove sistema Ujedinjenih nacija i temelje kolektivne bezbednosti i uviđajući da su razvoj, mir i bezbednost, kao i ljudska prava, međusobno povezani i da se uzajamno jačaju,
Podsećajući na Smernice Komisije za razoružanje Ujedinjenih nacija u vezi sa međunarodnim transferom naoružanja u okviru rezolucije Generalne skupštine 46/36N od 6. decembra 1991. godine,
Konstatujući doprinos Akcionog programa UN za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje svih vidova nedozvoljene trgovine malim i lakim oružjem, kao i Protokola o borbi protiv nedozvoljene proizvodnje i prometa vatrenog oružja, njegovih delova i komponenata, kao i municije, kojim se dopunjuje Konvencija Ujedinjenih nacija o borbi protiv prekograničnog organizovanog kriminala, kao i Međunarodnog mehanizma kojim se državama omogućava da blagovremeno i pouzdano identifikuju i prate tok malog i lakog naoružanja,
Svesne bezbednosnih, socijalnih, ekonomskih i humanitarnih posledica nelegalne i neregulisane trgovine konvencionalnim naoružanjem,
Imajući u vidu da civili, posebno žene i deca, predstavljaju ogromnu većinu stanovništva koje je teško pogođeno oružanim sukobima i oružanim nasiljem,
Uviđajući takođe izazove s kojima su suočene žrtve oružanog sukoba, kao i njihovu potrebu za adekvatnim zbrinjavanjem, rehabilitacijom i socijalnim i ekonomskim uključivanjem,
Ističući da ništa u ovom ugovoru ne sprečava države da održavaju i donose dodatne efikasne mere u cilju daljeg unapređenja predmeta i cilja ovog ugovora,
Imajući u vidu da legitimna trgovina i zakonito vlasništvo, kao i upotreba određenog konvencionalnog naoružanja za rekreativne, kulturne, istorijske i sportske aktivnosti, gde su takva trgovina, vlasništvo i upotreba dozvoljeni odnosno zaštićeni zakonom,
Svesne i uloge koju regionalne organizacije mogu igrati u pružanju pomoći državama članicama, na njihov zahtev, u primeni ovog ugovora,
Potvrđujući dobrovoljnu i aktivnu ulogu koju civilno društvo, uključujući nevladine organizacije i struka mogu imati u podizanju svesti o predmetu i cilju ovog ugovora, kao i podršci njegovoj primeni,
Konstatujući da regulisanje međunarodne trgovine konvencionalnim naoružanjem i sprečavanje njegovog preusmeravanja ne treba da ometa međunarodnu saradnju i legitimnu trgovinu sredstvima, opremom i tehnologijom u miroljubive svrhe,
Ističući da je poželjno postići opšte prihvatanje ovog ugovora,
Rešene da deluju u skladu sa sledećim principima;
Principi
- Prirodno pravo svih država na individualnu i kolektivnu samoodbranu, kako je predviđeno članom 51. Povelje Ujedinjenih nacija;
- Rešavanje međunarodnih sporova mirnim putem, ne ugrožavajući time međunarodni mir, bezbednost i pravdu, shodno članu 2(3) Povelje Ujedinjenih nacija;
- Uzdržavajući se od pretnje silom odnosno upotrebe sile u međunarodnim odnosima protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države, ili na bilo koji način koji nije u skladu sa ciljevima Ujedinjenih nacija, shodno članu 2(4) Povelje Ujedinjenih nacija;
- Nemešanje u pitanja koja suštinski podležu unutrašnjoj jurisdikciji bilo koje države, shodno članu 2 (7) Povelje Ujedinjenih nacija;
- Poštovanje i obezbeđivanje poštovanja međunarodnog humanitarnog prava u skladu, između ostalog, sa Ženevskim konvencijama iz 1949. godine, kao i poštovanje i obezbeđivanje poštovanja ljudskih prava, u skladu, između ostalog, sa Poveljom Ujedinjenih nacija i Opštom deklaracijom o ljudskim pravima;
- Odgovornost svih država da, u skladu sa svojim međunarodnim obavezama, efikasno regulišu međunarodnu trgovinu konvencionalnim naoružanjem, sprečavaju njegovo preusmeravanje, kao i da je primarna odgovornost svih država da uspostavljaju i primenjuju svoj sistem unutrašnje kontrole;
- Poštovanje legitimnog interesa država da nabavljaju konvencionalno naoružanje radi realizovanja svog prava na samoodbranu i za mirovne operacije; kao i da proizvode, izvoze, uvoze i vrše transfer konvencionalnog naoružanja;
- Primena ovog ugovora na dosledan i objektivan način, bez diskriminacije.
Saglasile su se o sledećem:
Cilj ovog ugovora je:
- uspostavljanje najviših mogućih zajedničkih međunarodnih standarda u cilju regulisanja ili boljeg regulisanja međunarodne trgovine konvencionalnim naoružanjem;
- sprečavanje i iskorenjivanje nedozvoljene trgovine konvencionalnim naoružanjem i sprečavanje njegovog preusmeravanja;
u cilju:
- doprinosa svetskom i regionalnom miru, bezbednosti i stabilnosti;
- ublažavanja ljudske patnje;
- unapređenja saradnje, transparentnosti i odgovornog delovanja država članica u međunarodnoj trgovini konvencionalnim naoružanjem, jačajući time poverenje među njima.
Kategorije na koje se Ugovor primenjuje
1. Ovaj ugovor se primenjuje na sve vrste konvencionalnog naoružanja u okviru sledećih kategorija:
(a) borbenih tenkova;
(b) oklopnih borbenih vozila;
(v) artiljerijskih sistema velikog kalibra;
(g) borbenih vazduhoplova;
(d) jurišnih helikoptera;
(đ) ratnih brodova;
(e) raketnih projektila i lansera; i
(ž) malokalibarskog i lakog naoružanja.
2. Za svrhe ovog ugovora, poslovi međunarodne trgovine obuhvataju izvoz, uvoz, tranzit, pretovar i posredovanje (u daljem tekstu: transfer),
3. Ovaj ugovor se ne odnosi na međunarodni transfer konvencionalnog naoružanja od strane i u ime neke države članice za sopstvene potrebe pod uslovom da konvencionalno naoružanje ostane u vlasništvu te države članice.
Svaka država članica uspostavlja i održava nacionalni sistem kontrole u cilju uređenja izvoza municije koja se ispaljuje, lansira, izbacuje ili polaže iz konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1), i primenjuje odredbe čl. 6. i 7. pre odobravanja izvoza takve municije.
Svaka država članica uspostavlja i održava svoj nacionalni sistem kontrole u cilju uređenja izvoza delova i komponenti kada se izvoz vrši u obliku kojim se obezbeđuje sposobnost sklapanja konvencionalnog oružja u smislu člana 2 (1) i primenjuju odredbe čl. 6. i 7. pre odobravanja izvoza takvih delova i komponenti.
1. Svaka država članica primenjuje ovaj ugovor dosledno, objektivno i bez diskriminacije, rukovodeći se principima navedenim u ovom ugovoru.
2. Svaka država članica uspostavlja i održava svoj nacionalni sistem kontrole, uključujući i nacionalnu kontrolnu listu u cilju sprovođenja odredaba ovog ugovora.
3. Svaka država članica se podstiče da odredbe ovog ugovora primenjuje na najširi raspon konvencionalnog naoružanja. Nacionalne definicije bilo koje od kategorija obuhvaćenih članom 2 (1) (a) do (e) ne smeju da idu ispod opisa korišćenog u Registru konvencionalnog naoružanja UN u vreme stupanja na snagu ovog ugovora. Što se tiče kategorije obuhvaćene članom 2 (1) (ž), nacionalne definicije ne smeju ići ispod opisa korišćenih u odgovarajućim instrumentima UN u vreme stupanja na snagu ovog ugovora.
4. Svaka država članica, u skladu sa svojim unutrašnjim zakonodavstvom, dostavlja svoju nacionalnu kontrolnu listu Sekretarijatu koji je stavlja na uvid ostalim državama članicama. Države članice se podstiču da svoje kontrolne liste stave na uvid javnosti.
5. Svaka država članica preduzima one mere koje su neophodne za sprovođenje odredaba ovog ugovora i određuje nadležne nacionalne organe u cilju obezbeđenja efikasnog i transparentnog nacionalnog kontrolnog sistema kojim se uređuje transfer konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1) kao i proizvoda obuhvaćenih čl. 3. i
6. Svaka država članica utvrđuje jedno ili više nacionalnih tela za kontakt u cilju razmene informacija o pitanjima vezanim za primenu ovog ugovora. Svaka država članica obaveštava Sekretarijat, formiran na osnovu člana 18, o svojem nacionalnom telu/svojim nacionalnim telima za kontakt i stalno ažurira tu informaciju.
1. Država članica ne sme da odobri bilo kakav transfer konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1) ili proizvoda obuhvaćenih članom 3, odnosno članom 4, ako je to u suprotnosti sa njenim obavezama u skladu sa merama koje je doneo Savet bezbednosti UN postupajući shodno Glavi VII Povelje UN, posebno u vezi sa embargom na oružje.
2. Država članica ne sme da odobri bilo kakav transfer konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1) ili proizvoda obuhvaćenih članom 3, odnosno članom 4, ako je to u suprotnosti sa njenim međunarodnim obavezama u toj oblasti prema međunarodnim sporazumima čija je članica, posebno onim sporazumima koji se odnose na transfer, odnosno nedozvoljenu trgovinu konvencionalnim naoružanjem.
3. Država članica ne sme da odobri bilo kakav transfer konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1) ili proizvoda obuhvaćenih članom 3, odnosno članom 4, ako u vreme izdavanja odobrenja ima saznanja da će oružje, odnosno ti proizvodi biti korišćeni za vršenje genocida, zločina protiv čovečnosti, teških povreda Ženevskih konvencija iz 1949. godine, napade usmerene protiv civilnih objekata, odnosno civila koji su zaštićeni kao takvi, odnosno drugih ratnih zločina definisanih međunarodnim sporazumima čija je ona članica.
1. Ako izvoz nije zabranjen članom 6, svaka država članica izvoznica, pre nego što izda odobrenje za izvoz konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1), odnosno proizvoda obuhvaćenih članom 3, odnosno članom 4, u skladu sa svojom nadležnošću i nacionalnim kontrolnim sistemom, objektivno i bez diskriminacije, vodeći računa o relevantnim faktorima, uključujući i podatke koje dostavlja država uvoznica shodno članu 8 (1), vrši ocenu potencijala konvencionalnog naoružanja, odnosno proizvoda da:
(a) doprinesu, odnosno ugroze mir i bezbednost;
(b) može biti korišćeno za:
(i) vršenje, odnosno olakšavanje vršenja teške povrede međunarodnog humanitarnog prava;
(ii) vršenje, odnosno olakšavanje vršenja teške povrede međunarodnog prava ljudskih prava;
(iii) vršenje, odnosno olakšavanje vršenja nekog akta koji predstavlja krivično delo prema međunarodnim konvencijama, odnosno protokolima koji se odnose na terorizam čija je članica država izvoznica; ili
(iv) vršenje, odnosno olakšavanje vršenja nekog akta koji predstavlja krivično delo prema međunarodnim konvencijama odnosno protokolima koji se odnose na prekogranični organizovani kriminal čija je članica država izvoznica.
2. Država članica izvoznica razmatra i da li bi se nekim merama mogli ublažiti rizici navedeni u tačkama (a), odnosno (b) stava 1, kao što su mere jačanja poverenja, odnosno zajednički izrađeni i usaglašeni programi država izvoznica i država uvoznica.
3. U slučaju da, po izvršenoj proceni i razmatranju raspoloživih mera ublažavanja, država članica izvoznica utvrdi da postoji prekomerni rizik od bilo kakvih negativnih posledica iz stava 1, država članica izvoznica neće odobriti takav izvoz.
4. Prilikom vršenja procene država članica izvoznica uzima u obzir i rizik od konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1), odnosno proizvoda obuhvaćenih članom 3, odnosno članom 4. koji se koriste za vršenje, odnosno olakšavanje vršenja teških dela rodno zasnovanog nasilja, odnosno nasilja nad ženama i decom.
5. Svaka država članica izvoznica preduzima mere da sva odobrenja izvoza konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1), odnosno proizvoda obuhvaćenih članom 3, odnosno članom 4. budu detaljna i izdata pre izvoza.
6. Svaka država članica izvoznica, na zahtev, stavlja na uvid relevantne podatke o predmetnom odobrenju državi članici uvoznici, kao i državama članicama tranzita, odnosno pretovara, u skladu sa svojim nacionalnim zakonima, praksom odnosno politikom.
7. U slučaju da, po izdavanju odobrenja, neka država članica izvoznica dođe u posed novih relevantnih podataka, ona se podstiče da preispita izdato odobrenje pošto obavi konsultacije, po potrebi, sa državom uvoznicom.
1. Svaka država članica uvoznica preduzima mere za obezbeđenje odgovarajućih i relevantnih podataka, na zahtev, u skladu sa svojim nacionalnim zakonima, državi članici izvoznici kako bi pomogla državi članici izvoznici da izvrši nacionalnu izvoznu procenu u skladu sa članom 7. Takve mere mogu da uključe i dokumentaciju o krajnjem korišćenju, odnosno krajnjem korisniku.
2. Svaka država članica uvoznica preduzima mere koje joj omogućavaju da uredi, tamo gde je to potrebno, u okviru svoje jurisdikcije, uvoz konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1). Takve mere mogu da obuhvate i režime uvoza.
3. Svaka država članica uvoznica može da zatraži informacije od države članice izvoznice o eventualnim izvoznim dozvolama koje su u toku ili koje su izdate u onim slučajevima kada je država članica uvoznica i zemlja krajnje destinacije.
Svaka država članica preduzima odgovarajuće mere u cilju regulisanja, gde je to potrebno i izvodljivo, tranzita, odnosno pretovara u okviru svoje nadležnosti konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1) preko svoje teritorije u skladu sa međunarodnim pravom u ovoj oblasti.
Svaka država članica preduzima mere, u skladu sa svojim nacionalnim zakonima, da reguliše posredovanje u okviru svoje nadležnosti u oblasti konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1). Takve mere mogu obuhvatiti i zahtev da se posrednici registruju, odnosno pribave pismeno odobrenje za bavljenje posredničkim poslovima.
1. Svaka država članica uključena u transfer konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1) preduzima mere u cilju sprečavanje njegovog preusmeravanja.
2. Država članica izvoznica nastoji da spreči preusmeravanje transfera konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1) preko svog nacionalnog sistema kontrole, uspostavljenog u skladu sa članom 5 (2), procenjujući rizik od preusmeravanja izvoza i razmatrajući uspostavljanje mera ublažavanja, kao što su mere za izgradnju poverenja ili zajednički izrađeni i usaglašeni programi država izvoznica i uvoznica. Ostale preventivne mere mogu biti, gde je to moguće: analiziranje strana uključenih u izvoz, zahtevanje dodatne dokumentacije, uverenja, garancija, neodobravanje izvoza ili druge odgovarajuće mere.
3. Države članice uvoza, tranzita, pretovara i izvoza sarađuju i razmenjuju informacije, u skladu sa svojim nacionalnim zakonima, gde je to moguće i izvodljivo, u cilju smanjenja rizika od preusmeravanja transfera konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1).
4. Ako država članica otkrije da je došlo do preusmeravanja transfera konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1), ta država članica preduzima odgovarajuće mere, u skladu sa svojim nacionalnim zakonima i u skladu sa međunarodnim pravom, u cilju rešavanja takvog preusmeravanja. Takve mere mogu obuhvatiti upozoravanje potencijalno pogođenih država članica, ispitivanje preusmerenih isporuka takvog konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1), i preduzimanje mera praćenja putem istrage i sprovođenja zakona.
5. U cilju boljeg razumevanja i sprečavanja preusmeravanja transfera konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1), države članice se podstiču na međusobnu razmenu relevantnih informacija o efikasnim merama za rešavanje takvog preusmeravanja. Takve informacije mogu da obuhvate podatke o ilegalnim aktivnostima, uključujući korupciju, međunarodne puteve ilegalne trgovine, ilegalne posrednike, izvore ilegalnog snabdevanja, metode sakrivanja, zajednička mesta otpreme, odnosno destinacije koje koriste organizovane grupe koje se bave preusmeravanjem.
6. Države članice se podstiču na podnošenje izveštaja drugim državama članicama, preko Sekretarijata, o preduzetim merama u rešavanju preusmeravanja transfera konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1).
1. Svaka država članica treba da vodi evidenciju, u skladu sa svojim nacionalnim zakonima i propisima, o izdavanju izvoznih dozvola ili stvarno realizovanog izvoza konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1).
2. Svaka država članica se podstiče na vođenje evidencije konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1) čiji se transfer vrši na njenoj teritoriji, kao krajnjoj destinaciji, odnosno za koje je izdato odobrenje o tranzitu odnosno pretovaru na teritoriji koja je pod njenom jurisdikcijom.
3. Svaka država članica se podstiče da uključi u tu evidenciju: količinu, vrednost, model/tip, odobrene međunarodne transfere konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1), konvencionalno naoružanje čiji je transfer stvarno realizovan, podatke o državi(ama) izvoznici(ama), državi(ama) uvoznici(ama), državi(ama) tranzita i pretovara, i krajnje korisnike, po potrebi.
4. Evidencija se čuva najmanje deset godina.
1. Svaka država članica, u prvoj godini po stupanju na snagu ovog ugovora u odnosu na nju, u skladu sa članom 22, obezbeđuje inicijalni izveštaj Sekretarijatu o merama koje se preduzimaju u cilju sprovođenja ovog ugovora, uključujući i nacionalne zakone, nacionalne kontrolne liste i druge propise i administrativne mere. Svaka država članica izveštava Sekretarijat o eventualnim novim merama koje se preduzimaju u cilju sprovođenja ovog ugovora, po potrebi. Izveštaje Sekretarijat dostavlja na uvid i distribuira državama članicama.
2. Države članice se podstiču da izveštavaju druge države članice, preko Sekretarijata, o merama koje su dokazano efikasne u rešavanju preusmeravanja transfera konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1).
3. Svaka država članica dostavlja jednom godišnje Sekretarijatu do 31. maja izveštaj za prethodnu kalendarsku godinu o ovlašćenom ili stvarno realizovanom izvozu i uvozu konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1). Izveštaje Sekretarijat dostavlja na uvid i distribuira državama članicama. Izveštaj koji se podnosi Sekretarijatu može da sadrži iste podatke koje je ta država članica dostavila prema relevantnim okvirima Ujedinjenih nacija, uključujući UN Registar klasičnog naoružanja. Izveštaji mogu izuzeti komercijalno osetljive, odnosno nacionalne bezbednosne podatke.
Svaka država članica preduzima odgovarajuće mere radi sprovođenja nacionalnih zakona i propisa kojima se sprovode odredbe ovog ugovora.
1. Države članice međusobno sarađuju, u skladu sa svojim bezbednosnim interesima i nacionalnim zakonima, u cilju efikasne primene ovog ugovora.
2. Države članice se podstiču da unapređuju međunarodnu saradnju, uključujući razmenu informacija o pitanjima od zajedničkog interesa u vezi sa sprovođenjem i primenom ovog ugovora u skladu sa svojim bezbednosnim interesima i nacionalnim zakonima.
3. Države članice se podstiču na konsultacije o pitanjima od zajedničkog interesa i na razmenu informacija, po potrebi, u cilju podrške sprovođenju ovog ugovora.
4. Države članice se podstiču na saradnju, u skladu sa svojim nacionalnim zakonima, kako bi pomogle unutrašnju primenu odredaba ovog ugovora, i kroz razmenu informacija u pogledu nezakonitih aktivnosti i aktera a u cilju sprečavanja i eliminisanja preusmeravanja konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1).
5. Države članice će, tamo gde je zajednički dogovoreno i u skladu sa svojim nacionalnim zakonima, pružiti jedna drugoj najveću moguću pomoć u istrazi, krivičnom gonjenju i sudskim postupcima u vezi sa nepoštovanjem nacionalnih mera utvrđenih u skladu sa ovim ugovorom.
6. Države članice se podstiču na preduzimanje nacionalnih mera i na međusobnu saradnju kako bi se sprečilo da transfer konvencionalnog naoružanja u smislu člana 2 (1) tako postane predmet koruptivnih radnji.
7. Države članice se podstiču na razmenu iskustava i informacija o poukama koje su izvučene u vezi sa bilo kojim aspektom ovog ugovora.
1. U primeni ovog ugovora, svaka država članica može da zatraži pomoć, uključujući pravnu ili zakonodavnu pomoć, izgradnju institucionalnih kapaciteta, kao i tehničku, materijalnu odnosno finansijsku pomoć. Takva pomoć može obuhvatiti upravljanje zalihama, razoružanje, demobilizaciju i programe reintegracije, model zakonodavstva i efikasne prakse za implementaciju. Svaka država članica koja je u poziciji da to uradi treba, na zahtev, da pruži takvu pomoć.
2. Svaka država članica može tražiti, ponuditi ili dobiti pomoć preko, između ostalog, Ujedinjenih nacija, međunarodnih, regionalnih, subregionalnih ili nacionalnih organizacija, nevladinih organizacija, ili na bilateralnoj osnovi.
3. Države članice će osnovati dobrovoljni fond za pomoć državama članicama koje traže međunarodnu pomoć za sprovođenje ovog ugovora. Svaka država članica se podstiče da opredeli sredstva za taj fond.
1. Konferenciju država članica organizuje privremeni sekretarijat, osnovan u skladu sa članom 18, najkasnije godinu dana od stupanja na snagu ovog ugovora, a nakon toga u roku koji odredi Konferencija država članica.
2. Konferencija država članica donosi svoj poslovnik o radu konsenzusom na svojoj prvoj sednici.
3. Konferencija država članica usvaja svoja finansijska pravila, reguliše finansiranje eventualnih pomoćnih tela koja može formirati, kao i finansijske odredbe o funkcionisanju Sekretarijata. Konferencija država članica na svakom redovnom zasedanju usvaja budžet za finansijski period do sledećeg redovnog zasedanja.
4. Konferencija država članica:
(a) razmatra primenu ovog ugovora, uključujući i razvoj situacije u oblasti konvencionalnog naoružanja;
(b) razmatra i usvaja preporuke za implementaciju i funkcionisanje ovog ugovora, posebno promociju njegove univerzalnosti;
(v) razmatra izmene i dopune ovog ugovora u skladu sa članom 20;
(g) razmatra pitanja koja proističu iz tumačenja ovog ugovora;
(d) razmatra i odlučuje o zadacima i budžetu Sekretarijata;
(đ) razmatra formiranje eventualnih pomoćnih tela koja mogu biti potrebna radi poboljšanja funkcionisanja ovog ugovora, i
(e) obavlja i druge funkcije u skladu sa ovim ugovorom.
5. Vanredni sastanci Konferencije država članica održavaju se u vremenskim rokovima kako to Konferencija država članica smatra neophodnim, ili na pismeni zahtev bilo koje države članice, pod uslovom da je taj zahtev podržalo najmanje dve trećine država članica.
1. Ovim ugovorom se formira Sekretarijat koji će pružati pomoć državama članicama u efikasnoj primeni ovog ugovora. Do održavanja prvog sastanka Konferencije država članica, privremeni sekretarijat će biti zadužen za obavljanje administrativnih poslova predviđenih ovim ugovorom.
2. Sekretarijat će biti adekvatno kadrovski popunjen. Osoblje Sekretarijata će posedovati neophodnu stručnost kako bi Sekretarijat mogao efikasno da obavlja zadatke predviđene u tački 3.
3. Sekretarijat polaže račun državama članicama. U okviru minimalnog opisa zadataka i poslova, Sekretarijat će imati sledeća zaduženja:
(a) prijem, obezbeđivanje uvida i distribucija izveštaja u skladu sa mandatom iz ovog ugovora;
(b) formiranje i stavljanje na uvid državama članicama liste nacionalnih organa za kontakt;
(v) posredovanje u usklađivanju ponuda i zahteva za pomoć u cilju sprovođenja Ugovora i unapređenje međunarodne saradnje, na zahtev;
(g) olakšavanje rada Konferencije država članica, uključujući organizovanje i obezbeđivanje neophodnih usluga za potrebe skupova predviđenih ovim ugovorom; i
(d) obavljanje drugih zadataka i poslova na osnovu odluka konferencija država članica.
1. Države članice se međusobno konsultuju i, na osnovu uzajamne saglasnosti, sarađuju u cilju rešavanja svakog spora koji među njima nastane u vezi sa tumačenjem, odnosno primenom ovog ugovora, uključujući putem pregovora, posredovanjem, mirenjem, sudskim rešavanjem spora, odnosno drugim miroljubivim sredstvima.
2. Strane mogu, na osnovu uzajamne saglasnosti, pristupiti arbitraži u cilju rešavanja bilo kog spora koji nastane među njima u vezi sa pitanjima koja se tiču tumačenja, odnosno primene ovog ugovora.
1. Šest godina po stupanju na snagu ovog ugovora, svaka država članica može da predloži izmene ovog ugovora. Nakon toga, predložene izmene i dopune mogu se razmotriti isključivo na Konferenciji država članica svake treće godine.
2. Bilo koji predlog izmena i dopuna ovog ugovora mora se podneti u pismenom obliku Sekretarijatu koji ga dostavlja svim državama članicama najkasnije 180 dana pre održavanja sledećeg sastanka Konferencije država članica na kojoj mogu da se razmotre izmene i dopune, u skladu sa tačkom 1. Izmena se razmatra na sledećoj Konferenciji država članica na kojoj se mogu razmotriti izmene i dopune u skladu sa tačkom 1. ako, najkasnije 120 dana pre njegovog dostavljanja od strane Sekretarijata, većina država članica obavesti Sekretarijat da podržavaju razmatranje predloga.
3. Države članice će se maksimalno truditi da postignu konsenzus o svakoj izmeni i dopuni. Ako se iscrpe sve mogućnosti za postizanje konsenzusa i ne dođe do saglasnosti, ta izmena, kao poslednje sredstvo, će biti usvojena tročetvrtinskom većinom glasova država članica koje prisustvuju i izjašnjavaju se na sastanku Konferencije država članica. Za potrebe ovog člana, pod državama članicama koje su prisutne i glasaju podrazumevaju se države članice koje su prisutne i glasaju za odnosno protiv. Depozitar dostavlja svaku usvojenu izmenu i dopunu svim državama članicama.
4. Izmena i dopuna usvojena u skladu sa tačkom 3. stupa na snagu u odnosu na svaku državu članicu koja je deponovala svoj instrument o prihvatanju te izmene i dopune devedeset dana od datuma deponovanja kod depozitara instrumenta o prihvatanju od strane većine država članica u vreme usvajanja te izmene i dopune. Nakon toga, ta izmena i dopuna stupa na snagu u odnosu na bilo koju preostalu državu članicu devedeset dana od datuma deponovanja njenog instrumenta o prihvatanju te izmene i dopune.
Potpisivanje, ratifikacija, prihvatanje, potvrđivanje odnosno pristupanje
1. Ovaj ugovor je otvoren za potpisivanje svim državama u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku počev od 3. juna 2013. godine do njegovog stupanja na snagu.
2. Ovaj ugovor podleže ratifikaciji, prihvatanju, odnosno potvrđivanju od strane svake države potpisnice.
3. Po stupanju na snagu ovaj ugovor će biti otvoren za pristupanje svakoj državi koja ga nije potpisala.
4. Instrumenti o ratifikaciji, prihvatanju, potvrđivanju, odnosno pristupanju se deponuju kod depozitara.
1. Ovaj ugovor stupa na snagu devedeset dana od datuma deponovanja pedesetog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, odnosno potvrđivanju kod depozitara.
2. U odnosu na državu koja je deponovala svoj instrument o ratifikaciji, prihvatanju, potvrđivanju, odnosno pristupanju nakon stupanja na snagu Ugovora, ovaj ugovor stupa na snagu u odnosu na nju devedeset dana od datuma deponovanja njenog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, potvrđivanju, odnosno pristupanju.
Svaka država, u vreme potpisivanja, odnosno deponovanja svog instrumenta o ratifikaciji, prihvatanju, potvrđivanju, odnosno pristupanju, može da izjavi da će privremeno primenjivati čl. 6. i 7. do stupanja na snagu ovog ugovora u odnosu na tu državu.
1. Ovaj ugovor ima neograničeno trajanje.
2. U vršenju svog nacionalnog suvereniteta svaka država članica ima pravo da se povuče iz ovog ugovora. Obaveštenje o povlačenju dostavlja depozitaru koji o tome obaveštava sve druge države članice. Obaveštenje o povlačenju može da sadrži i objašnjenje o razlozima za povlačenje. Obaveštenje o povlačenju stupa na snagu devedeset dana po prijemu obaveštenja o povlačenju od strane depozitara, osim u slučaju da se u obaveštenju o povlačenju ne navodi neki kasniji datum.
3. Država se povlačenjem ne oslobađa obaveza iz ovog ugovora dok je bila njegova članica, uključujući i finansijske obaveze koje su se eventualno nagomilale.
1. U vreme potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja, potvrđivanja, odnosno pristupanja, svaka država može da izjavi rezerve, osim ako su te rezerve nespojive sa predmetom i ciljem ovog ugovora.
2. Država članica može da povuče svoju rezervu u bilo koje vreme tako što će o tome uputiti obaveštenje depozitaru.
Odnos prema drugim međunarodnim sporazumima
1. Primenom ovog ugovora se ne prejudiciraju obaveze koje su države članice preuzele u postojećim, odnosno budućim međunarodnim sporazumima čije su članice, ako su te obaveze u skladu sa ovim ugovorom.
2. Ovaj ugovor se ne može navesti kao razlog za poništenje sporazuma o odbrambenoj saradnji koje su zaključile države članice ovog ugovora.
Depozitar ovog ugovora je generalni sekretar Ujedinjenih nacija.
Original teksta ovog ugovora čije su verzije na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku jednako verodostojne, deponovan je kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
SAČINJENO U NJUJORKU ovog dvadeset osmog dana marta dve hiljade i trinaeste godine.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".