PROTOKOLIZMEĐU UPRAVE CARINA REPUBLIKE SRBIJE I FEDERALNE CARINSKE SLUŽBE (RUSKA FEDERACIJA) O RAZMENI PODATKA O CARINSKOJ VREDNOSTI ROBE KOJA SE KREĆE IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I RUSKE FEDERACIJE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 14/2014) |
Uprava carina Republike Srbije i Federalna carinska služba (Ruska Federacija), u daljem tekstu: strane,
imajući u vidu Sporazum između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o saradnji i uzajamnoj pomoći carinskih službi, potpisan 6. novembra 1996. godine, u daljem tekstu: Sporazum,
u nameri da obezbede efikasnu kontrolu prijavljene carinske vrednosti robe koja se kreće između Republike Srbije i Ruske Federacije,
imajući u vidu značaj poboljšanja efektivnosti carinske kontrole robe koja se kreće preko državnih granica strana, a u svrhu obezbeđivanja povoljnih uslova za trgovinu između Republike Srbije i Ruske Federacije,
u cilju borbe protiv izbegavanja plaćanja carinskih dažbina i poreza u celosti
sporazumele su se o sledećem:
Predmet ovog protokola je saradnja i uzajamna pomoć između strana u cilju ispravne procene vrednosti robe koja se izvozi sa područja država strana ili uvozi na njih.
1. Strane dostavljaju jedna drugoj, na zahtev ili samoinicijativno, informacije o carinskoj vrednosti robe u cilju pojednostavljenja carinskih kontrola koje sprovode, i to:
- kopije carinskih deklaracija, faktura, tovarnih i transportnih dokumenata, priloženih prilikom carinjenja, sa pečatom carinskog organa;
- podatke iz elektronskih baza podataka;
- dodatne informacije za proveru carinske vrednosti.
2. U skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, zamoljena strana pruža pomoć drugoj strani kako bi se sprovele mere za sprečavanje nezakonitih aktivnosti i prekršaja tokom postupka kontrole carinske vrednosti robe koja prelazi carinsku granicu, kao i da bi se obezbedila naplata carinskih dažbina i poreza u celosti i potvrdila verodostojnost informacija navedenih u deklaraciji.
U ove svrhe mogu se obaviti radnje kako bi se potvrdili i ispitali finansijski, trgovinski i bankarski izveštaji o određenoj trgovinskoj transakciji koju je izvršio prodavac/proizvođač koji ima sedište u zemlji izvoza.
3. U cilju primene ovog protokola, strane sarađuju u sledećem:
- proučavanje prakse utvrđivanja i kontrole carinske vrednosti tokom kretanja robe, kako bi se povećala efikasnost metoda koje se koriste za utvrđivanje verodostojnosti prijavljenih podataka, kroz stručnu obuku zaposlenih u skladu sa mogućnostima strana;
- razmena otisaka pečata carinskih organa, u slučaju potrebe.
1. Informacije dobijene u skladu sa ovim protokolom ne mogu se koristiti za potrebe koje nisu navedene u ovom protokolu. One se mogu proslediti ili koristiti u druge svrhe, samo ako strana koja je dostavila informaciju za to prethodno da svoju pisanu saglasnost.
2. Svaka informacija koju strana dobije u okviru ovog protokola smatra se poverljivom i primenjuje se isti nivo zaštite i poverljivosti koji se za istu vrstu informacija primenjuje u nacionalnom zakonodavstvu strane molioca. Poverljiva informacija se obeležava na odgovarajući način, a sredstvo na kome se prenosi nosi odgovarajuću oznaku.
3. Carinski organi mogu da koriste informacije i dokumente dobijene na osnovu ovog protokola kao dokaze u sudskim i upravnim postupcima. Korišćenje takvih informacija i dokumenata kao dokaza pred sudom, i njihova dokazna snaga određuju se u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom strane molioca.
Osnov za upućivanje zahteva za dostavu dokumenata i podataka (u daljem tekstu: zahtev) može biti:
a) raspoloživi podaci koji svedoče o mogućem kršenju nacionalnih carinskih propisa strane;
b) nalog za carinsku kontrolu u skladu sa nacionalnim carinskim propisima strana.
1. Zahtevi sačinjeni na osnovu ovog protokola se podnose u pisanom obliku, uz prilaganje svih dokumenata neophodnih za njegovo izvršenje. U hitnim slučajevima, zahtev može biti prihvaćen i elektronskim putem, ali se on mora odmah zvanično potvrditi u pisanom obliku.
2. Zahtevi iz stava 1. ovog člana sadrže sledeće podatke:
a) naziv strane molioca;
b) predmet i razlog zahteva;
v) što preciznije i sveobuhvatnije podatke o robi koja je predmet zahteva;
g) kraći opis slučaja koji se razmatra.
3. Zahtevi se podnose na službenom jeziku države zamoljene strane ili na engleskom jeziku.
4. Ukoliko zahtev ne ispunjava formalne uslove, zamoljena strana može da zatraži njegovu ispravku ili dopunu, ali se preliminarne radnje mogu preduzeti na osnovu takvog zahteva.
Zahtev se izvršava u roku od mesec dana od dana njegovog prijema, a ukoliko nosi oznaku "hitno" onda najduže u roku od dve nedelje. U tom slučaju, zamoljena strana može kontaktirati stranu molioca, ukoliko su za ispunjenje zahteva potrebne dodatne informacije.
Zamoljena strana odgovara na zahtev i, ukoliko je to potrebno, neposredno dostavlja strani moliocu odgovarajuće materijale i kopije dokumenata overene od strane nadležnih lica (izvršilaca). Istovremeno, potrebno je pozvati se na podatke iz zahteva.
Ukoliko zahtev nije moguće ispuniti u potpunosti ili je to moguće učiniti delimično u okviru uslova predviđenih ovim protokolom, zamoljena strana obaveštava stranu molioca o mogućim uslovima izvršenja zahteva.
Ako zamoljena strana ne raspolaže traženim informacijama, ona preduzima mere za dobijanje istih, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom.
Zamoljena strana upućuje zahtev i odgovarajući materijal strani moliocu, odnosno službeniku koji je potpisao zahtev.
Zamoljena strana u svom odgovoru na zahtev dostavlja:
- dokumente i informacije tražene u zahtevu;
- informacije o proverama i njihove rezultate, ukoliko su izvršene;
- zvanično overene kopije carinskih, trgovinskih, transportnih (prevoznih) i drugih dokumenata u vezi sa zahtevom;
- druge dokumente i informacije koji mogu biti od pomoći strani moliocu pri donošenju odluke.
Ukoliko zamoljena strana ne može da izvrši zahtev zbog razloga koji su van njene kontrole, ona o tome obaveštava stranu molioca, navodeći razlog zbog kog zahtev nije ispunjen.
Odbijanje pružanja informacija na zahtev
Dostavljanje informacija na zahtev se odbija, ukoliko:
a) zahtev ne ispunjava uslove navedene u članu 5. ovog protokola;
b) strana molilac ne dostavi neophodne dodatne informacije u roku od dva meseca od dana kada je upućen zahtev za dopunu informacija neophodnih za izvršenje zahteva;
v) zahtev ne može biti izvršen iz objektivnih razloga koji su van kontrole zamoljene strane;
g) izvršenje zahteva može naneti štetu suverenitetu i nacionalnoj bezbednosti države zamoljene strane, ili nije u skladu nacionalnim zakonodavstvom ili međunarodnim sporazumima države čijoj carinskoj administraciji je zahtev upućen.
Svaki spor koji nastane u vezi sa tumačenjem ili primenom odredaba ovog protokola rešiće se konsultacijama i pregovorima između strana.
Ovaj protokol može da se, uz uzajamnu saglasnost strana, izmeni i dopuni posebnim protokolima. Ti protokoli će se smatrati sastavnim delom ovog protokola.
Stupanje na snagu i prestanak važenja
Ovaj protokol je zaključen na neodređeno vreme.
Ovaj protokol stupa na snagu danom njegovog potpisivanja.
Svaka strana ima pravo da odustane od ovog protokola, dostavivši drugoj strani pisano obaveštenje, najmanje šest meseci pre prestanka važenja ovog protokola.
Sačinjeno u Beogradu, dana 16. oktobra 2014. godine, u dva originalna primerka, na srpskom, ruskom i engleskom jeziku, s tim što svi tekstovi imaju podjednaku važnost. U slučaju neslaganja u tumačenju ovog protokola, merodavan je tekst na engleskom jeziku.
Za Ministarstvo finansija |
|
Za Federalnu carinsku službu (Ruska Federacija) |