ZAKONO KONVENCIJI IZMEĐU KRALJEVINE JUGOSLAVIJE I VELIKE BRITANIJE O UREĐENJU MEĐUSOBNE POMOĆI U VOĐENJU POSTUPKA U GRAĐANSKIM I TRGOVAČKIM STVARIMA KOJE SU U TEČAJU ILI KOJE MOGU BITI U TEČAJU PRED ODNOSNIM SUDSKIM VLASTIMA("Sl. Novine Kraljevine Jugoslavije", br. 116-XXXV/37) |
POTPISANOJ U LONDONU 27 FEBRUARA 1936 GODINE,
koji glasi:
§ 1.
Odobrava se i dobija zakonsku snagu Konvencija između Kraljevine Jugoslavije i Velike Britanije o uređenju međusobne pomoći u vođenju postupka u građanskim i trgovačkim stvarima koje su u tečaju ili koje mogu biti u tečaju pred odnosnim sudskim vlastima, potpisana u Londonu 27 februara 1936 godine, čiji tekst glasi:
KONVENCIJA
IZMEĐU KRALJEVINE JUGOSLAVIJE I VELIKE BRITANIJE O UREĐENJU MEĐUSOBNE POMOĆI U VOĐENJU POSTUPKA U GRAĐANSKIM I TRGOVAČKIM STVARIMA KOJE SU U TEČAJU ILI KOJE MOGU BITI U TEČAJU PRED ODNOSNIM SUDSKIM VLASTIMA
U ime Njegovog Veličanstva Kralja Jugoslavije, Kraljevski Namesnici,
i
Njegovo Veličanstvo Kralj Velike Britanije, Irske i Britanskih prekomorskih Dominiona, Car Indije,
Želeći da urede međusobnu pomoć u vođenju postupka u građanskim i trgovačkim stvarima koje su u tečaju ili koje mogu biti u tečaju pred Njihovim odnosnim sudskim vlastima;
Odlučili su da u tu svrhu sklope Konvenciju i odredili su kao Svoje Punomoćnike:
U ime Njegovog Veličanstva Kralja Jugoslavije, Kraljevski Namesnici:
G. Slavka Grujića, izvanrednog poslanika i punomoćnog Ministra u Londonu, i
G. Milana Kuglera, sudiju Stola sedmorice u Zagrebu; i
Njegovo Veličanstvo Kralj Velike Britanije, Irske i Britanskih prekomorskih Dominiona, Car Indije:
Za Veliku Britaniju i Severnu Irsku:
Right Honourable Anthony Eden, Njegovog Veličanstva Glavnog državnog sekretara za izvanjske poslove;
Koji su, pošto su izmenili svoja punomoćija, nađena u dobroj i propisnoj formi, saglasili se o sledećem:
a) U koliko u ovoj Konvenciji protivno nije izrično ustanovljeno, ona će se primeniti samo na građanske i trgovačke stvari, uključivši i nesporne stvari,
b) U ovoj Konvenciji reči:
(1) "teritorija jedne (ili drug(e) Visoke Strance Ugovornice" imaju se tumačiti (a) u odnosu prema Njegovom Veličanstvu Kralju Velike Britanije, Irske i Britanskih prekomorskih Dominiona, Caru Indije, tako da se pod njima podrazumevaju Engleska i Velska i sve teritorije za koje je ova Konvencija na snazi usled proširenja u smislu člana 17, ili pristupanja u smislu člana 18, a (b) u odnosu prema Njegovom Veličanstvu Kralju Jugoslavije, da se podrazumeva Kraljevina Jugoslavija;
(2) "lica" smatraju se da se odnose na fizička i pravna lica;
(3) "pravna lica" smatraju se da obuhvataju i trgovačka društva, deoničarska društva, zadruge, udruženja i druge korporacije;
(4) "državljani Visoke Strane Ugovornice" smatraju se da obuhvataju i pravna lica ustanovljena ili protokolisana prema zakonima teritorije dotične Visoke Strane Ugovornice;
(5) "državljani jedne (ili druge) Visoke Strane Ugovornice" smatraju se (a) u odnosu prema Njegovom Veličanstvu Kralju Velike Britanije, Irske i Britanskih prekomorskih Dominiona, Caru Indije da se tu podrazumevaju svi podanici Njegovog Veličanstva, ma gde imali prebivalište i sva lica pod Njegovom zaštitom, a (b) u odnosu prema Njegovom Veličanstvu Kralju Jugoslavije, svi državljani Kraljevine Jugoslavije.
II. - DOSTAVLJANJE SUDSKIH I VANSUDSKIH AKATA
(a) Ako se sudska ili vansudska akta izdana na teritoriji jedne od Visokih Strana Ugovornica imaju na traženje sudske vlasti sa te teritorije dostaviti licima na teritoriji druge Visoke Strane Ugovornice, takva akta mogu se dostaviti adresatu makakvog bio državljanstva, na koji god od načina predviđenih u članovima 3 i 4 u svima slučajevima gde bi takav način dostavljanja bio priznat po zakonima zemlje molilje.
(b) U delu II ove Konvencije izraz "zemlja molilja" znači zemlju od koje proističu akta koja se imaju dostaviti, a izraz "zamoljena zemlja" znači zemlju u kojoj se dostavljanje akata ima izvršiti.
(a) Molba za dostavljanje treba da bude upravljena i otposlana od diplomatskog ili konsularnog agenta koji radi za zemlju molilju nadležnoj vlasti zamoljene zemlje, moleći tu vlast da nastoji da se dotični akt dostavi.
(b) Molba za dostavljanje treba da bude sastavljena na jeziku zamoljene zemlje a treba da sadrži imena i zanimanje stranaka, ime, zanimanje i adresu adresata i prirodu akta koji se ima dostaviti, i treba da bude priložen akt koji se ima dostaviti ili u duplikatu ili da bude propraćen overenim prepisom.
(c) Akt koji se ima dostaviti treba da bude sastavljen ili na jeziku zamoljene države, ili mora biti propraćen prevodom na tome jeziku u duplikatu. Takav prevod treba da bude overen od diplomatskog ili konsularnog agenta koji radi za zemlju molilju.
(d) Molbe za dostavljanje moraju biti upravljene i otposlane:
U Engleskoj Senior Master'u of the Supreme Court of Judicature,
U Jugoslaviji Ministarstvu pravde.
Ako vlast kojoj je priposlana molba za dostavljanje ne bi bila nadležna da izvrši dostavu, ona će (izuzevši u slučajevima u kojima je izvršenje uskraćeno u smislu odeljka (f) ovoga člana) iz vlastite pobude uputiti molbu nadležnoj vlasti zamoljene zemlje.
(e) Dostavu će izvršiti nadležna vlast zamoljene zemlje koja će dostaviti akt na način propisan zakonima te zemlje za dostavljanje sličnih akata, osim ako bi u molbi za dostavljanje bila izražena želja za neki naročiti način dostavljanja, dostavljanje će se izvršiti na taj način ukoliko to ne bi bilo u protivnosti sa zakonima te zemlje.
(f) Izvršenje molbe za dostavljanje, propisno učinjene prema gornjim odredbama ovoga člana, neće se moći uskratiti, osim ako (1) autentičnost molbe za dostavljanje nije ustanovljena, ili (2) Visoka Strana Ugovornica na čijoj bi se teritoriji dostava imala izvršiti, smatra da bi to bilo na uštrb njenom suverenitetu ili njenoj bezbednosti.
(g) U svakom slučaju kada molba za dostavljanje nije izvršena od vlasti kojoj je bila poslana, potonja će odmah izvestiti diplomatskog ili konsularnog agenta koji je molbu otposlao, navodeći razlog zbog koga je izvršenje molbe bilo uskraćeno, ili pak nadležnu vlast kojoj je molba bila upućena.
(h) Vlast koja je izvršila molbu za dostavljanje izdaće svedodžbu (- akt) koja potvrđuje dostavu ili navodi razlog koji ju je sprečio i pokazuje fakat, način i datum takve izvršene ili pokušane dostave, te će pomenutu svedodžbu priposlati diplomatskom ili konsularnom agentu koji je otposlao molbu za dostavljanje. Svedodžbu o dostavi ili o pokušanoj dostavi treba staviti na jedan od duplikata akta ili na overen prepis ili njima pripojiti.
(a) Dostavljanje može biti izvršeno bez molbe vlastima zamoljene zemlje ili bez njihovog posredovanja na jedan od sledećih načina:
(1) Preko diplomatskog ili konsularnog agenta koji radi za zemlju molilju;
(2) Preko pošte.
(b) Sva akta dostavljena na način predviđen pod (1) u prethodnom odeljku moraju biti ili sastavljena na jeziku zamoljene zemlje ili propraćena prevodom na tome jeziku overenom kako je to propisano u članu 3 (c) izuzevši ako je adresat državljanin Visoke Strane Ugovornice sa čije je teritorije akt potekao.
(c) Visoke Strane Ugovornice slažu se da je takođe u načelu poželjno da bi se naređenja odeljka (b) ovoga člana primenila na akta dostavljena na način predviđen pod (2) odeljka (a) ovoga člana. Bez obzira na to, ako u njihovim odnosnim teritorijama nema nikakvih zakonskih propisa koji bi činili obaveznim prevođenje u takvim slučajevima, Visoke Strane Ugovornice ne primaju nikakvu obavezu u tome pogledu.
(d) Podrazumeva se da će pitanje pravovaljanosti neke dostave izvršene upotrebom jednog od načina na koji se odnosi odeljak (a) ovoga člana ostati stvar slobodne ocene dotičnog suda Visokih Strana ugovornica u saglasnosti sa svojim zakonima.
(a) U onim slučajevima u kojima su akta bila dostavljena prema naređenjima člana 3, Visoka Strana Ugovornica čiji je diplomatski ili konsularni agent upravio molbu za dostavljanje, naknadiće drugoj Visokoj strani Ugovornici troškove i izdatke koji se po zakonu zamoljene zemlje imaju platiti licu postavljenom da izvrši dostavljanje, kao i troškove i izdatke koji su nastali izvršenjem dostave na neki naročiti način. Ovi troškovi i izdaci ne smeju biti veći od onih koji su obično dozvoljeni u sudovima zamoljene zemlje.
(b) Naknadu ovih troškova i izdataka tražiće nadležna vlast koja je izvršila dostavu od diplomatskog ili konsularnog agenta koji je upravio molbu u času kada mu šilje svedodžbu prema odredbi člana 3 (h).
(c) Izuzevši gore propisano, nijedna Visoka Strana Ugovornica nema da plati drugoj nikakve takse makakve vrste zbog dostavljanja nekog akta.
(a) Ako sudska vlast sa teritorije jedne od Visokih Strana Ugovornica traži izvođenje dokaza na teritoriji druge Visoke Strane Ugovornice, takav se dokaz može izvoditi, makakvog državljanstva bile stranke ili svedoci, na jedan od načina propisanih u članovima 7 ili 8.
(b) U delu III ove Konvencije izraz:
(1) "Izvođenje dokaza" smatra se da obuhvata uzimanje izjava od tužioca, tuženika, veštaka, ili nekog drugog lica pod zakletvom ili na drugi način: zaklinjanje tužioca, tuženika, veštaka, ili drugog nekog lica obzirom na neki pravni postupak i podnošenje identifikacija i ispitivanje isprava, uzoraka ili drugih stvari.
(2) "Svedok" smatra se da obuhvata svako lice čije se svedočenje traži u smislu gore navedenog.
(3) "Zemlja molilja" smatra se da znači zemlju čije sudske vlasti traže dokaz, a "zamoljena zemlja" zemlju u kojoj se dokaz ima izvesti.
(a) Sudska vlast zemlje molilje može da se prema zakonskim propisima svoje zemlje obrati molbenim pismom nadležnoj vlasti zamoljene zemlje, moleći tu vlast da izvede dokaz.
(b) Molbeno pismo treba da je sastavljeno na jeziku zamoljene zemlje ili da je propraćeno prevodom na tome jeziku. Ovakav prevod treba da je overen od diplomatskog ili konsularnog agenta koji radi za zemlju molilju. Molbeno pismo treba da sadrži prirodu postupka za koji se traži dokaz, dajući sva potrebna obaveštenja u vezi s tim, imena stranaka u toj stvari, i imena, zanimanje i adresu svedoka. Ono treba da je ili (1) propraćeno spiskom pitanja koja se imaju postaviti svedoku ili svedocima, ili, obzirom na prirodu slučaja, opisom isprava, uzoraka ili drugih stvari koje se imaju podneti, identifikovati, ili ispitati i prevodom od toga overenim na način koji je ovde propisan, ili (2) treba da zamoli nadležnu vlast da dozvoli da takva pitanja budu stavljena viva voce kako će to stranke ili njihovi zastupnici želeti da stave.
(c) Molbena pisma treba da se dostave:
U Engleskoj preko Jugoslovenskog diplomatskog ili konsularnog agenta Senior Masteru of the Supreme Court of Judicature.
U Jugoslaviji preko Britanskog konsularnog agenta Ministarstvu pravde.
U slučaju da vlast kojoj je dostavljeno molbeno pismo ne bi bila nadležna da ga izvrši, ona će (izuzevši u slučajevima u kojima je izvršenje uskraćeno u smislu odeljka (f) ovog člana) iz vlastite pobude uputiti molbeno pismo nadležnoj vlasti zamoljene zemlje.
(d) Nadležna vlast zamoljene zemlje ima izvršiti molbeno pismo i izvoditi traženi dokaz upotrebom istih prinudnih mera i istog postupka koji se primenjuje pri izvršenju molbenih pisama ili odredaba koje potiču od vlasti njene vlastite zemlje, osim ako je u molbenom pismu izražena želja da se postupi po nekom naročitom postupku, po takvom naročitom postupku postupiće se u koliko to ne bi bilo u protivnosti sa zakonima zamoljene zemlje.
(e) Diplomatski ili konsularni agent koji je poslao molbeno pismo, izvestiće se, ako on to želi, o vremenu kada će se i o mestu gde će se voditi postupak, da bi mogao izvestiti zainteresovanu stranku ili stranke kojima će biti dozvoljeno da prisustvuju lično ili, ako one to žele, da budu zastupljene predstavnicima koji imaju pravo da pristupe sudovima bilo zemlje molilje bilo zamoljene zemlje.
(f) Izvršenje molbenog pisma koje je sačinjeno prema gornjim propisima ovog člana moći će se uskratiti jedino:
(1) Ako autentičnost molbenog pisma nije ustanovljena;
(2) Ako u zamoljenoj zemlji izvršenje dotičnog molbenog pisma ne ulazi u delokrug rada sudske vlasti;
(3) Ako Visoka Strana Ugovornica na čijoj bi se teritoriji molbeno pismo imalo izvršiti smatra da bi to bilo na uštrb njenom suverenitetu ili njenoj bezbednosti.
(g) U svakom onom slučaju gde molbeno pismo nije izvršeno od vlasti kojoj je upućeno, potonja će odmah izvestiti diplomatskog ili konsularnog agenta koji joj je molbeno pismo uputio, navodeći razloge zbog kojih je izvršenje molbenog pisma bilo uskraćeno, ili pak nadležnu vlast kojoj je molbeno pismo bilo upućeno.
(h) Ako je molbeno pismo bilo izvršeno, nadležna vlast kojoj je isto bilo priposlano ili upućeno otposlaće diplomatskom ili konsularnom agentu preko kojeg joj je molbeno pismo bilo priposlato, potrebne isprave u potvrdu njegovog izvršenja.
(a) Dokaz će takođe moći izvoditi bez molbe vlastima zamoljene zemlje ili njihovog posredovanja i diplomatski ili konsularni agent u toj zemlji koji radi za zemlju molilju postavljen u tu svrhu od suda zemlje molilje.
(b) Agent tako postavljen da izvodi dokaz može umoliti lica imenovana od suda koji ga je postavio da dođu pred njega i da dadu dokaz. On može izvoditi sve vrste dokaza koji nisu protivni zakonima zamoljene zemlje. Prisustvo i davanje dokaza pred takvim agentom biće potpuno dragovoljno i nikakva prinudna sredstva nemaju se primeniti.
(c) Molbe za pristupanje koje su izdane od takvog agenta imaju biti sastavljene na jeziku zamoljene zemlje ili propraćene prevodom na tome jeziku, osim ako je adresat državljanin Visoke Strane Ugovornice za čiju se sudsku vlast traži dokaz.
(d) Dokaz se može izvoditi prema postupku koji je priznat po zakonu zemlje molilje, i stranke će imati pravo da prisustvuju lično ili da budu zastupane predstavnicima koji imaju pravo da pristupe sudovima bilo zemlje molilje bilo zamoljene zemlje.
Činjenica da nije uspeo pokušaj da se izvede dokaz na način opisan u članu 8 iz razloga što neki svedok nije hteo da pristupi ili da svedoči, ne isključuje naknadnu molbu učinjenu prema članu 7.
(a) Ako je dokaz izvođen na način predviđen u članu 7, Visoka Strana Ugovornica čija je sudska vlast upravila molbeno pismo nadoknadiće drugoj Visokoj Strani Ugovornici sve izdatke koji su nastali kod nadležne vlasti ove potonje u izvršenju te molbe i to sve troškove i izdatke plative svedocima, veštacima, tumačima, ili prevodiocima, troškove da se postigne pristup svedoka koji nisu dragovoljno došli i troškove i izdatke plative svakome licu kome je takva vlast naložila da radi u slučajevima gde zakon zamoljene zemlje dozvoljava da se to čini i sve troškove i izdatke koji su nastali usled naročitog postupka koji je bio zatražen i po kome se postupilo. Ovi izdaci treba da budu takvi kakvi su obično dozvoljeni u sličnim slučajevima pred sudovima zamoljene zemlje.
(b) Naknadu ovih troškova treba da traži nadležna vlast koja je izvršila molbeno pismo od diplomatskog ili konsularnog agenta koji ga je priposlao kada mu pošalje isprave, koje dokazuju da je ono izvršeno kako je to predviđeno u članu 7 (h).
(c) Izuzevši ono što je gore određeno nikakve takse bilo kakve vrste nema jedna Visoka Strana Ugovornica platiti drugoj u vezi sa izvođenjem dokaza.
IV. - PROPISI KOJI SE ODNOSE NA JEDNAKOST U POSTUPANJU U SUDSKIM STVARIMA
Zakonska zaštita i pristup sudovima
(a) Državljani jedne Visoke Strane Ugovornice uživaće na teritoriji druge ista prava u pogledu zakonske zaštite ličnosti i svojine i imaće slobodan pristup sudovima radi traženja ili odbrane svojih prava pod istim uslovima (uključivši plative takse i troškove) kao i državljanin potonje Visoke Strane Ugovornice.
(b) Ovaj član primeniće se podjednako na krivične kao i na građanske i trgovačke stvari.
Obezbeđenje parničnih troškova
(a) Državljani jedne Visoke Strane Ugovornice koji prebivaju na teritoriji druge gde je postupak u tečaju ne smeju biti prinuđeni da daju obezbeđenje za parnične troškove ili sudske takse u slučaju gde državljani takve druge Visoke Strane Ugovornice ne bi pod sličnim okolnostima bili na to prinuđeni.
(b) Državljani jedne Visoke Strane Ugovornice koji prebivaju izvan teritorije druge gde je postupak u tečaju neće biti prinuđeni da daju obezbeđenje za parnične troškove ili sudske takse u slučaju kada oni poseduju u toj teritoriji "nepokretnu imovinu" ili drugu imovinu koja nije lako prenosiva a koja je imovina dovoljna za pokriće ovih troškova i taksa.
(c) Podrazumeva se da je tumačenje izraza "nepokretna imovina" i "imovina koja nije lako prenosiva" stvar koja spada u isključivu nadležnost dotičnih sudova Visokih Strana Ugovornica.
(a) Državljani jedne Visoke Strane Ugovornice uživaće na teritoriji druge Visoke Strane Ugovornice u pogledu siromaškog prava potpunu jednakost u postupanju sa državljanima potonje Visoke Strane Ugovornice.
(b) Odredbe ovoga člana primenjuju se podjednako na krivične kao i na građanske i trgovačke stvari, ali ne primenjuju se na pravna lica.
(a) Državljani jedne Visoke Strane Ugovornice neće podležati na teritoriji druge Visoke Strane Ugovornice pritvoru kao sredstvu za izvršenje zbog dugova ili kao preventivnom sredstvu u slučaju u kome državljani druge Visoke Strane Ugovornice ne bi tome podležali.
(b) Odredbe ovog člana ne primenjuju se na pravna lica.
Makakve teškoće koje bi mogle nastati u vezi sa primenom ove konvencije urediće se diplomatskim putem.
Ova konvencija čiji će engleski i jugoslovenski tekstovi biti podjednako autentični podvrgnuće se ratifikaciji. Ratifikacione isprave izmeniće se u Beogradu. Konvencija će stupiti na snagu dva meseca od dana koga su izmenjene ratifikacione isprave i ostaće u važnosti tri godine od dana kada je stupila na snagu. Ako nijedna od Visokih Strana Ugovornica ne bi saopštila drugoj diplomatskim putem najmanje šest meseci pre isteka ovoga roka od tri godine svoju nameru da obustavi važenje Konvencije, ona će ostati u važnosti do isteka od šest meseci od dana koga bude jedna Visoka Strana Ugovornica saopštila da se obustavi njeno važenje.
(a) Ova Konvencija ne važi ipso facto za Škotsku, Severnu Irsku, Ostrva u Lamanšu i za Ostrvo Man, niti za ma koju koloniju, prekomorsku teritoriju ili Protektorat Njegovog Veličanstva Kralja Velike Britanije, Irske i Britanskih prekomorskih Dominiona, Cara Indije, niti za ma koju teritoriju pod Njegovim Suverenitetom, niti za ma koju Mandatornu teritoriju nad kojom se mandat izvršuje od Njegove Vlade u Ujedinjenoj Kraljevini, ali Njegovo Veličanstvo može u svako doba dok je ova Konvencija u smislu člana 16 na snazi, notifikacijom danom preko Njegovog Ministra u Beogradu proširiti dejstvo Konvencije na makoju od gore pomenulih teritorija.
(b) Ovakva notifikacija treba da naznači vlasti na dotičnoj teritoriji kojima će se priposlati molbe za dostavljanje u smislu člana 3, ili molbena pisma u smislu člana 7, i jezik na kome se imaju činiti saopštenja i prevodi. Dan koga će tako proširenje stupiti na snagu biće dva meseca od dana notifikacije.
(c) Svaka od Visokih Strana Ugovornica moći će u svako doba po isteku od tri godine otkada je proširenje ove Konvencije stupilo na snagu za makoju teritoriju pomenutu u odeljku (a) ovoga člana obustaviti dejstvo takvog proširenja šestomesečnim otkazom učinjenim diplomatskim putem.
(d) Obustavljanje dejstva Konvencije (- otkaz) prema članu 16 u koliko nije drukčije izričito utanačeno između obe Visoke Strane Ugovornice, obustaviće ipso facto njeno dejstvo naspram svih teritorija na koje je bila proširena prema odeljku (a) ovoga člana.
(a) Visoke Strane Ugovornice saglasne su da Njegovo Veličanstvo Kralj Velike Britanije, Irske i prekomorskih Britanskih Dominiona, Car Indije, može u svako doba dok je ova Konvencija na snazi, ili prema članu 16, ili po sili pristupanja prema ovome članu notifikacijom danom diplomatskim putem pristupiti ovoj Konvenciji odnosno makoga drugog Člana Britanskog Komonvelta Naroda čija bi Vlada želela da se takav pristup izvrši, pretpostavljajući da se nikakva notifikacija za pristupanje ne može dati u ono doba kada je Njegovo Veličanstvo Kralj Jugoslavije dalo otkaz za sve teritorije Njegovog Veličanstva na koje se Konvencija primenjuje. Naređenja člana 17 (b) valja primeniti na ovakvu notifikaciju. Svako takvo pristupanje stupiće na snagu dva meseca od dana njegove notifikacije.
(b) Iza isteka od tri godine od dana stupanja na snagu makoga pristupanja prema odeljku (a) ovoga člana moći će svaka od Visokih Strana Ugovornica šestomesečnim otkazom, učinjenim diplomatskim putem, obustaviti primenu Konvencije za makoju zemlju odnosno kojoj je dana notifikacija o pristupanju. Obustavljanje dejstva (otkaz) Konvencije prema članu 16 ne prouzrokuje obustavljanje njenog dejstva zama koju takvu zemlju.
(c) Svaka notifikacija pristupanja prema odeljku (a) ovoga člana može obuhvatiti svaku zavisnu ili mandatornu teritoriju pod upravom Vlade te zemlje odnosno koje je takva notifikacija o pristupanju dana, a svako otkazivanje odnosno takve zemlje prema odeljku (b) primeniće se na svaku zavisnu ili mandatornu teritoriju koja je bila uključena u notifikaciji o pristupanju u odnosu na tu zemlju.
U potvrdu čega potpisani su potpisali ovu Konvenciju u engleskom i jugoslovenskom tekstu i pridali svoje pečate.
Rađeno u duplikatu u Londonu dana 27 februara 1936 god.
(M. P.) |
Slavko Grujić, s. r. |
(M. P.) |
Milan Kugler, s. r. |
(M. P.) |
Antoni Idi, s. r. |
§ 2.
Ovaj Zakon stupa na snagu kad ga Kraljevski Namesnici potpišu i kad se obnaroduje u "Službenim novinama", a obaveznu silu dobija shodno članu 16 Konvencije.
Preporučujemo Našem Ministru pravde da ovaj Zakon obnaroduje, svima Našim Ministrima da se o izvršenju njegovom staraju, vlastima zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.