PRAVILNIKO VATROGASNO-SPASILAČKOJ SLUŽBI I VATROGASNO-SPASILAČKOM OBEZBEĐENJU NA AERODROMIMA("Sl. glasnik RS", br. 54/2012 i 122/2014) |
Ovim pravilnikom propisuju se: uslovi za vatrogasno-spasilačku službu ili vatrogasno-spasilačko obezbeđenje na aerodromima koji se koriste za javni avio-prevoz i na opštim aerodromima, uslovi za vatrogasno-spasilačko obezbeđenje na posebnim aerodromima, aerodromima za sopstvene potrebe i helidromima, minimalna oprema i sredstva za gašenje požara i spasavanje, minimalan broj vatrogasno-spasilačkog osoblja i uslovi koje moraju da ispunjavaju lica u vatrogasno-spasilačkoj službi i lica koja vrše vatrogasno-spasilačko obezbeđenje, minimum prostorija, uređaja i instalacija vatrogasno-spasilačke službe, punjenje vazduhoplova gorivom, kao i postupak u slučaju prinudnog sletanja, udesa, ozbiljne nezgode, nezgode i požara na objektu aerodroma ili helidroma.
Preuzimanje međunarodnih vazduhoplovnih standarda i preporučene prakse
Ovim pravilnikom se preuzimaju međunarodni vazduhoplovni standardi i preporučena praksa sadržani u Aneksu 14 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikaška konvencija), Poglavlje 9 i Priručnik o aerodromskim službama (ICAO Dokument broj 9137-AN/898), Deo 1.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeća značenja:
1) aerodrom je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu) na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, fiksnoj priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje ili kretanje vazduhoplova;
2) operater aerodroma ili helidroma je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji koristi aerodrom ili helidrom, registrovan je da pruža aerodromske usluge i ima dozvolu za korišćenje aerodroma ili helidroma koji je upisan u Registar aerodroma Republike Srbije;
3) opšti aerodrom je aerodrom koji se koristi za poletanje i sletanje vazduhoplova u javnom avio-prevozu čija maksimalna masa na poletanju ne prelazi 5.700 kg;
4) posebni aerodrom je aerodrom koji se koristi za sportsko i amatersko letenje;
5) helidrom je aerodrom ili određena površina na zemlji ili objektu namenjena u potpunosti ili delimično za dolaske, odlaske i kretanje helikoptera.
II USLOVI ZA OBEZBEĐENJE ZAŠTITE OD POŽARA
1. Obaveza organizovanja vatrogasno-spasilačke službe i vatrogasno-spasilačkog obezbeđenja
Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma su obavezni da na aerodromu organizuju, u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma, vatrogasno-spasilačku službu ili vatrogasno-spasilačko obezbeđenje, a operater posebnog aerodroma, aerodroma za sopstvene potrebe i operater helidroma su obavezni da na aerodromu odnosno helidromu organizuju vatrogasno-spasilačko obezbeđenje.
Operater aerodroma odnosno helidroma može ugovorom da poveri obavljanje poslova vatrogasno-spasilačke službe, odnosno vatrogasno-spasilačkog obezbeđenja drugoj organizaciji (profesionalne vatrogasne jedinice grada i sl.).
Organizacija kojoj je ugovorom povereno obavljanje poslova vatrogasno-spasilačke službe, odnosno vatrogasno-spasilačkog obezbeđenja mora da ispunjava uslove koji su ovim pravilnikom propisani u pogledu osoblja i njihove obučenosti, vatrogasnih vozila i opreme i sredstava za gašenje požara i spasavanje.
2. Obaveze operatera aerodroma
Operater aerodroma je dužan da organizuje vatrogasno-spasilačku službu ili vatrogasno-spasilačko obezbeđenje na način koji omogućava spasavanje života ljudi, spasavanje materijalnih dobara i sprovođenje mera za zaštitu od požara.
Operater aerodroma za javni avio-prevoz i opšteg aerodroma je dužan da obezbedi:
1) odgovarajući sastav i opremljenost vatrogasno-spasilačke službe;
2) prostorije za smeštaj vatrogasne opreme;
3) mesta za snabdevanje vodom za gašenje požara;
4) sistem veza za obaveštavanje i uzbunjivanje između vatrogasno-spasilačke službe i drugih službi na aerodromu i izvan njega, posebno sistem veza s pružaocem usluga kontrole letenja, službom hitne medicinske pomoći na aerodromu, profesionalnim vatrogasnim jedinicama i vatrogasnim jedinicama Vojske Srbije;
5) blagovremeno uzbunjivanje u slučaju požara, prinudnog sletanja, udesa, ozbiljne nezgode ili nezgode vazduhoplova;
6) pravilnu lokaciju prostorija vatrogasno-spasilačke službe (vatrogasne stanice), opreme i sredstava za zaštitu od požara;
7) mrežu pristupnih puteva u zoni aerodroma;
8) poligon za izvođenje praktičnih vežbi;
9) druge uslove koji su neophodni za efikasne intervencije.
Vatrogasno-spasilačka služba je dužna da sarađuje s pružaocem usluga kontrole letenja, medicinskim obezbeđenjem, službom hitne medicinske pomoći i drugim službama na aerodromu, s profesionalnim vatrogasnim jedinicama i vatrogasnim jedinicama Vojske Srbije.
Vatrogasna kategorija aerodroma
Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz, operater opšteg i posebnog aerodroma je dužan da obezbedi zaštitu od požara na aerodromu, čiji stepen odgovara vatrogasnoj kategoriji aerodroma.
Vatrogasna kategorija aerodroma se određuje prema najvećoj dužini aviona koji normalno koristi aerodrom i širini njegovog trupa, na način prikazan u tabeli broj 1. ovog pravilnika.
Ako prema ukupnoj dužini aviona aerodrom pripada jednoj vatrogasnoj kategoriji, a prema maksimalnoj širini trupa aviona pripada drugoj vatrogasnoj kategoriji, aerodrom se razvrstava u onu vatrogasnu kategoriju koja je viša.
Izuzetno od st. 1-3. ovog člana, ako je broj sletanja i poletanja aviona na osnovu čije dužine i širine trupa je određena vatrogasna kategorija aerodroma manji od 700 u toku tri najopterećenija uzastopna meseca u godini, stepen zaštite od požara može da bude na nivou prve niže vatrogasne kategorije.
Tabela broj 1. Vatrogasne kategorije aerodroma
Vatrogasna |
Ukupna dužina aviona |
Maksimalna širina trupa aviona |
1 |
do 9 m (ne uključujući 9 m) |
2 m |
2 |
9 m do 12 m (ne uključujući 12 m) |
2 m |
3 |
12 m do 18 m (ne uključujući 18 m) |
3 m |
4 |
18 m do 24 m (ne uključujući 24 m) |
4 m |
5 |
24 m do 28 m (ne uključujući 28 m) |
4 m |
6 |
28 m do 39 m (ne uključujući 39 m) |
5 m |
7 |
39 m do 49 m (ne uključujući 49 m) |
5 m |
8 |
49 m do 61 m (ne uključujući 61 m) |
7 m |
9 |
61 m do 76 m (ne uključujući 76 m) |
7 m |
10 |
76 m do 90 m (ne uključujući 90 m) |
8 m |
U periodu kad se očekuje smanjen obim saobraćaja na aerodromu vatrogasna kategorija aerodroma može da se promeni, ali ne sme da bude niža od vatrogasne kategorije koja se određuje prema najvećem avionu koji je planiran da u tom periodu koristi aerodrom, bez obzira na broj njegovih poletanja i sletanja.
3. Vatrogasna kategorija helidroma
Vatrogasna kategorija helidroma se određuje prema ukupnoj dužini helikoptera, koja uključuje i dužinu rotora helikoptera, na sledeći način:
1) vatrogasna kategorija H1 - helidrom koji koriste helikopteri čija dužina je do 15 m, ne uključujući 15 m;
2) vatrogasna kategorija H2 - helidrom koji koriste helikopteri čija dužina je od 15 m do 24 m, ali ne uključujući 24 m;
3) vatrogasna kategorija H3 - helidrom koji koriste helikopteri čija dužina je od 24 m do 35 m.
U periodu kad se na helidromu predviđaju poletanja i sletanja helikoptera čija je dužina kraća od helikoptera prema kojima je određena vatrogasna kategorija helidroma, vatrogasna kategorija helidroma se određuje prema dužini najvećeg helikoptera za koji je planirano da u tom periodu koristi helidrom.
4. Određivanje vatrogasne kategorije
U postupku izdavanja dozvole za korišćenje aerodroma, odnosno helidroma Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat) određuje, na osnovu parametara određenih ovim pravilnikom, vatrogasnu kategoriju aerodroma, odnosno helidroma.
U toku važenja dozvole za korišćenje aerodroma, odnosno helidroma Direktorat prati broj poletanja i sletanja na aerodrom, odnosno helidrom i na osnovu toga može da izmeni vatrogasnu kategoriju.
Izmenu vatrogasne kategorije može od Direktorata da zahteva i operater aerodroma, odnosno helidroma.
Na kraju svake kalendarske godine operater aerodroma, odnosno helidroma je dužan da dostavi Direktoratu podatke o broju izvršenih poletanja i sletanja.
III VATROGASNA VOZILA, VATROGASNA OPREMA, SREDSTVA ZA GAŠENJE POŽARA I OPREMA ZA SPASAVANJE
1. Obaveze operatera aerodroma, odnosno helidroma
U zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma, odnosno helidroma, operater aerodroma, odnosno helidroma je dužan da obezbedi vatrogasna vozila, sredstva za gašenje požara i opremu za spasavanje putnika i posade iz vazduhoplova i za spasavanje drugih lica i materijalnih dobara (u daljem tekstu: oprema za spasavanje), kao i vatrogasnu opremu.
Vatrogasna vozila, vatrogasna oprema, sredstva za gašenje požara i oprema za spasavanje moraju da budu u ispravnom stanju i mogu da se koriste samo u svrhe za koje su namenjeni.
Pod vatrogasnim vozilima, u smislu ovog pravilnika, smatraju se glavna vatrogasna vozila, komandno vatrogasno vozilo i tehnička vozila.
Vatrogasna nadgradnja na vatrogasnim vozilima podleže obaveznom tehničkom pregledu najmanje jednom godišnje u ovlašćenim organizacijama.
Glavno vatrogasno vozilo mora da:
1) ima pogon na svim točkovima;
2) razvija brzinu kretanja od najmanje 100 km/h i za 40 sekundi dostiže brzinu kretanja od 80 km/h, pod punim opterećenjem;
3) bude snabdeveno količinom koncentrata pene dovoljnom za dva kompletna punjenja rezervoara za vodu;
4) ima monitor koji obezbeđuje stepen izbacivanja pene s mogućnošću redukcije stepena izbacivanja sredstava za gašenje požara zavisno od vatrogasne kategorije aerodroma i raspon mlaza koji odgovara najdužem vazduhoplovu koji sleće na aerodrom;
5) ima ugrađena vitla za brzo gašenje požara koja imaju uređaj za regulaciju pritiska, samozaštitu vozila vodom i instalaciju za postavljanje potisnih creva za gašenje požara;
6) bude lako pokretljivo, ima mali radijus okretanja i mogućnost kretanja izvan puteva;
7) ima ugrađen sistem za održavanje vazduha u instalaciji (brza sklopka).
Broj glavnih vatrogasnih vozila
Broj glavnih vatrogasnih vozila na aerodromu se određuje u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma (tabela broj 2. ovog pravilnika), tako da se omogući efikasno rukovođenje i komandovanje akcijom gašenja požara i akcijom spasavanja putnika i posade iz vazduhoplova i drugih lica i materijalnih dobara, taktički nastup i korišćenje sredstava za gašenje požara određenih prema vatrogasnoj kategoriji aerodroma.
Tabela broj 2. Broj glavnih vatrogasnih vozila
Vatrogasna kategorija aerodroma |
Glavno vatrogasno vozilo |
1 |
0 |
2 |
0 |
3 |
1 |
4 |
1 |
5 |
1 |
6 |
2 |
7 |
2 |
8 |
3 |
9 |
3 |
10 |
3 |
Pored glavnih vatrogasnih vozila, aerodromi vatrogasne kategorije od 5 do 10 moraju da imaju i jedno komandno vatrogasno vozilo koje, u pogledu brzine, mora da ispunjava uslove koji su određeni za glavno vatrogasno vozilo.
Komandno vatrogasno vozilo mora da ima opremu i dokumentaciju koji su dati u tabeli broj 3. ovog pravilnika.
Tabela broj 3. Oprema i dokumentacija komandnog vatrogasnog vozila
|
Komada |
Megafon |
1 |
Kodirane karte R 1:5.000 i topografske kodirane karte R 1:25.000 |
po 1 |
Prenosna baterijska lampa |
1 |
Čunj za obeležavanje mesta nesreće |
4 |
Traka za obeležavanje mesta nesreće |
2 |
Priručnik za rad sa opasnim materijama |
1 |
Operativno-taktički plan aerodroma za gašenje požara i spasavanje |
1 |
Opis vazduhoplova s tehničkim crtežima (za svaki tip vazduhoplova koji sleće na aerodrom) |
1 |
Aerodromi vatrogasne kategorije od 4 do 10 moraju da imaju prenosnu vatrogasnu pumpu kapaciteta najmanje 1.200 l/min.
Operater aerodroma, odnosno helidroma je dužan da obezbedi glavna sredstva za gašenje požara i dopunska sredstva za gašenje požara, prema važećim standardima.
Minimalne količine glavnih i dopunskih sredstava za gašenje požara na aerodromu se određuju u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma (tabela broj 4. ovog pravilnika).
Tabela broj 4. Minimalne količine sredstava za gašenje požara na aerodromu
Vatrogasna kategorija aerodroma |
Glavna sredstva za gašenje požara |
Dopunska sredstva za gašenje požara |
|||
Proteinska pena nivoa A |
Vodena pena koja stvara film ili fluorproteinska pena nivoa B |
Sredstva za suvo gašenje požara |
|||
Voda |
Brzina oslobađanja rastvora pene |
Voda |
Brzina oslobađanja rastvora pene |
||
1 |
0 |
0 |
0 |
0 |
225 |
2 |
0 |
0 |
0 |
0 |
225 |
3 |
1.800 |
1.300 |
1.200 |
900 |
135 |
4 |
3.600 |
2.600 |
2.400 |
1.800 |
135 |
5 |
8.100 |
4.500 |
5.400 |
3.000 |
180 |
6 |
11.800 |
6.000 |
7.900 |
4.000 |
225 |
7 |
18.200 |
7.900 |
12.100 |
5.300 |
225 |
8 |
27.300 |
10.800 |
18.200 |
7.200 |
450 |
9 |
36.400 |
13.500 |
24.300 |
9.000 |
450 |
10 |
48.200 |
16.600 |
32.300 |
11.200 |
450 |
Glavna sredstva za gašenje požara na aerodromu
Glavna sredstva za gašenje požara na aerodromu su:
1) vodena pena koja stvara film;
2) fluorproteinska pena;
3) proteinska pena;
4) kombinacija glavnih sredstava.
Glavna sredstva za gašenje požara moraju da se nalaze na glavnim vatrogasnim vozilima.
Dopunska sredstva za gašenje požara na aerodromu
Dopunsko sredstvo za gašenje požara na aerodromu može da bude suvi hemijski prah (klase B i C).
Dopunska sredstva za gašenje požara moraju da se nalaze na glavnim vatrogasnim vozilima, osim na aerodromima vatrogasne kategorije 1 i 2 kod kojih dopunska sredstva za gašenje požara moraju da se nalaze na lakoj prikolici ili u automobilu.
Pri izboru dopunskih sredstava za gašenje požara koja se koriste s penom, mora da se vodi računa o njihovoj komplementarnosti s penom.
Penilo za dobijanje pene za gašenje požara
Penilo za dobijanje pene za gašenje požara mora da ispunjava zahteve propisane za gašenje požara i da ima uverenje o kvalitetu koje izdaje ovlašćena organizacija.
Ispravnost penila kontroliše organizacija koja je za to ovlašćena, najmanje jednom u pet godina.
Ako se na aerodromima vatrogasne kategorije od 3 do 10 koristi pena koja zadovoljava nivo A, do 30 % vode za pripremu pene može da se zameni dopunskim sredstvom za gašenje požara koje je komplementarno s penom.
Dopunska sredstva za gašenje požara zamenjuju se s vodom po sledećoj proporciji:
1) 1 kg sredstva za suvo gašenje požara = 1,0 l vode za pripremu pene nivoa A;
2) 1 kg sredstva za suvo gašenje požara = 0,66 l vode za pripremu pene nivoa B.
Količina penila u rezervoaru glavnog vatrogasnog vozila mora da bude proporcionalna količini vode u rezervoaru za vodu glavnog vatrogasnog vozila i vrsti penila.
Količina penila u rezervoaru glavnog vatrogasnog vozila mora da bude dovoljna za dva kompletna punjenja rezervoara za vodu glavnog vatrogasnog vozila.
Rezerva sredstava za gašenje požara na aerodromu mora da bude dovoljna za dva uzastopna punjenja rezervoara za penilo glavnih vatrogasnih vozila.
Sredstva za gašenje požara na helidromu
Glavno sredstvo za gašenje požara na helidromu je pena koja zadovoljava nivo B.
Količina vode za pripremu pene i količina dopunskog sredstva za gašenje požara, zavise od vatrogasne kategorije helidroma i lokacije helidroma i određuju se na osnovu podataka iz tab. broj 5. i 6. ovog pravilnika.
Tabela broj 5. Minimalna količina sredstava za gašenje požara za helidrom lociran na zemlji
Kategorija |
Pena nivoa B |
Dopunska sredstva za gašenje požara |
|||
Voda (l) |
Brzina pražnjenja rastvora pene (l/min) |
Sredstva za suvo gašenje |
ili |
ili |
|
H1 |
0 |
0 |
250 |
250 |
500 |
H2 |
1.000 |
500 |
45 |
45 |
90 |
H3 |
1.600 |
800 |
90 |
90 |
180 |
Tabela broj 6. Minimalna količina sredstava za gašenje požara za helidrom lociran na objektu
Kategorija |
Pena nivoa B |
Dopunska sredstva za gašenje požara |
|||
Voda (l) |
Brzina pražnjenja rastvora pene |
Sredstva za suvo gašenje |
ili |
ili |
|
H1 |
2.500 |
250 |
45 |
45 |
90 |
H2 |
5.000 |
500 |
45 |
45 |
90 |
H3 |
8.000 |
800 |
45 |
45 |
90 |
Na helidromu koji je lociran na objektu ili u blizini objekta ne mora da postoji propisana zaliha količine vode ako u blizini helidroma postoji odgovarajući sistem vode pod pritiskom koji ima potrebnu brzinu pražnjenja.
Helidrom vatrogasne kategorije H1 koji je lociran na objektu mora da bude opremljen crevom s mlaznicom i međumešalicom koje može da izbacuje penu brzinom od 250 l/min.
Na helidromu koji je lociran na zemlji dopuštena je zamena predviđene količine vode za pripremu pene dopunskim sredstvima za gašenje požara.
Helidrom vatrogasne kategorije H2 i H3 mora da bude opremljen s dva monitorska uređaja odgovarajuće brzine pražnjenja, locirana tako da pena za gašenje požara može da se koristi na svakom delu helidroma i u svim vremenskim uslovima, pri čemu je mogućnost da se oba monitorska uređaja oštete u slučaju udesa helikoptera minimalna.
4. Minimalna oprema za spasavanje na aerodromu
Aerodrom mora da bude opremljen minimalnom opremom za spasavanje, koja mora da bude smeštena na glavna vatrogasna vozila ili na tehnička vozila.
Minimalna oprema za spasavanje je navedena u tabeli broj 7. ovog pravilnika.
Tabela broj 7. Minimalna oprema za spasavanje
Redni |
Naziv opreme za spasavanje |
Vatrogasna kategorija aerodroma |
|||||
1-2 |
3-5 |
6-7 |
8-10 |
||||
1. |
Ručni ključ, sa promenljivim otvorom |
1 |
1 |
1 |
1 |
||
2. |
Spasilačko-vatrogasna sekira, velika |
- |
1 |
1 |
1 |
||
3. |
Spasilačko-vatrogasna sekira, mala |
1 |
2 |
4 |
4 |
||
4. |
Motorna prenosna testera, 61 cm |
1 |
1 |
1 |
1 |
||
5. |
Ćuskija, 95 cm |
1 |
1 |
1 |
1 |
||
6. |
Ćuskija, 1,65 cm |
- |
- |
1 |
1 |
||
7. |
Sekač |
- |
1 |
1 |
1 |
||
8. |
Ručna baterijska lampa |
2 |
3 |
4 |
8 |
||
9. |
Čekić, težine 1,8 kg |
- |
1 |
1 |
1 |
||
10. |
Kuka |
1 |
1 |
2 |
3 |
||
11. |
Električna prenosna testera za rezanje metala, komplet |
1 |
1 |
1 |
1 |
||
12. |
Vatrootporna ponjava |
1 |
1 |
2 |
3 |
||
13. |
Lestve rastegače, odgovarajuće dužine za najveću visinu vazduhoplova na aerodromu |
1 |
1 |
2 |
3 |
||
14. |
Čelično uže, dužine 15 m |
1 |
1 |
2 |
3 |
||
15. |
Čelično uže, dužine 30 m |
1 |
1 |
2 |
3 |
||
16. |
Ručne makaze za sečenje metala, dužine 17,8 cm |
1 |
1 |
1 |
1 |
||
17. |
Velike ručne makaze za sečenje metala, čija dužina sečiva je 25 cm |
1 |
1 |
1 |
1 |
||
18. |
Garnitura viljuškastih i okastih ključeva, od 8 mm do 32 mm |
1 |
1 |
1 |
1 |
||
19. |
Makaze za lim od materijala koji ne varniči |
1 |
1 |
1 |
1 |
||
20. |
Podmetači za točkove, visine 15 cm |
- |
- |
1 |
1 |
||
21. |
Podmetači za točkove, visine 10 cm |
1 |
1 |
1 |
1 |
||
22. |
Hidraulične makaze za rezanje metala |
1 |
1 |
1 |
2 |
||
23. |
Nož za sečenje sigurnosnog pojasa |
1 |
2 |
3 |
4 |
||
24. |
Vatrootporne rukavice za zaštitu (izuzev ako ih ne poseduje svaki vatrogasac) |
2 |
3 |
4 |
8 |
||
25. |
Izolacioni aparat s rezervnom bocom |
- |
Jedan komplet za svakog profesionalnog vatrogasca u smeni, izuzev za dežurnog telefonistu |
||||
26. |
Kiseonički inhalator |
- |
1 |
1 |
1 |
||
27. |
Hidraulični ili pneumatski komplet za razvaljivanje |
- |
1 |
1 |
1 |
||
28. |
Torbica kompleta prve pomoći |
1 |
1 |
2 |
3 |
||
29. |
Cirada (nepromočivo platno) |
1 |
1 |
2 |
3 |
||
30. |
Ventilator za ventilaciju i hlađenje vazduhoplova |
- |
1 |
2 |
3 |
||
31. |
Zaštitno radno odelo (jakna, pantalone, cipele, čizme, rukavice i vatrogasni šlem) |
- |
Jedan komplet za svakog profesionalnog vatrogasca u smeni |
||||
32. |
Nosila |
1 |
2 |
2 |
2 |
||
33. |
Prenosni agregat za proizvodnju električne energije od 2,5 kW do 5 kW, 220/380 V |
- |
- |
1 |
1 |
||
34. |
Reflektor od 1.000 W, s kablovima dužine 50 m (ako se letenje odvija noću) |
2 |
3 |
4 |
4 |
||
Jedno od glavnih vatrogasnih vozila i jedno od tehničkih vozila mora da ima ugrađeno vitlo sa čeličnim užetom debljine 15 mm i dužine 50 m sa odgovarajućom kukom na kraju ili samo odgovarajuću vučnu kuku za vuču sajlom.
Profesionalni vatrogasci i pomoćno osoblje koje učestvuje u gašenju požara moraju da imaju ličnu zaštitnu opremu i zaštitna odela za prilaz vatri, vatrogasni šlem sa štitnikom, vatrogasne čizme i rukavice.
Zaštitno odelo za prilaz vatri može da bude kombinezon ili kombinacija jakne i pantalona.
Zaštitna odela za prilaz vatri moraju da imaju stepen zaštite od toplotnog zračenja 3 w/cm2 u trajanju od dva minuta, odnosno 8 w/cm2 u trajanju od jednog minuta.
Oprema i sredstva za gašenje požara van vremena otvorenosti aerodroma
Aerodrom za javni avio-prevoz koji je otvoren radi bezbednosti vazdušnog saobraćaja van vremena otvorenosti, mora u tom periodu da bude opremljen minimalnom opremom i sredstvima za gašenje požara koja su propisana ovim pravilnikom za vatrogasnu kategoriju 6.
Minimalna oprema za spasavanje na helidromu
Helidrom mora da bude opremljen sledećom opremom za spasavanje: ručne makaze za sečenje metala, dve velike vatrogasne sekire, dve čelične poluge, alat za razvaljivanje, dva krampa i dve spasilačko-vatrogasne sekire.
Minimalna oprema za spasavanje na helidromu koji je lociran na objektu može da se čuva u neposrednoj blizini helidroma.
Oprema za spasavanje na aerodromu i helidromu može da se prevozi glavnim, odnosno tehničkim vatrogasnim vozilom ili kontejnerskim načinom.
IV OSOBLJE VATROGASNO-SPASILAČKE SLUŽBE
1. Sastav vatrogasno-spasilačke službe na aerodromu
Vatrogasno-spasilačku službu na aerodromu čine profesionalni vatrogasci i pomoćno osoblje, a na aerodromima vatrogasne kategorije od 5 do 10 mora da postoje i rukovodilac vatrogasno-spasilačke službe, komandir vatrogasne jedinice i dežurni telefonista.
Profesionalni vatrogasac mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima najmanje srednju stručnu spremu;
2) da je u centru za obuku koji je ovlašćen od strane Direktorata završio obuku za obavljanje poslova profesionalnog vatrogasca, položio ispit i stekao potvrdu o obučenosti;
3) da nije stariji od 30 godina (kad prvi put zasniva radni odnos u okviru vatrogasno-spasilačke službe na aerodromu);
4) da poseduje vozačku dozvolu "C" kategorije (ako obavlja poslove vozača vatrogasnog vozila).
Pomoćno osoblje su zaposleni radnici aerodroma koji za vreme otvorenosti aerodroma obavljaju i druge poslove na aerodromu, a po potrebi, u vanrednim situacijama na aerodromu, pružaju pomoć profesionalnim vatrogascima u gašenju požara i spasavanju ili učestvuju u gašenju požara i spasavanju putnika i članova posade vazduhoplova.
Pomoćno osoblje mora, u centru za obuku koji je ovlašćen od strane Direktorata, da završi obuku za obavljanje poslova pomoćnog osoblja, položi ispit i stekne potvrdu o obučenosti.
Rukovodilac vatrogasno-spasilačke službe, komandir vatrogasne jedinice i dežurni telefonista
Rukovodilac vatrogasno-spasilačke službe mora da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne, odnosno stručne oblasti zaštite od požara na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje od četiri godine, kao i odgovarajuće radno iskustvo na poslovima zaštite od požara na aerodromima.
Komandir vatrogasne jedinice mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima stečeno visoko obrazovanje oblasti tehničko-tehnoloških nauka na studijama najmanje prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine;
2) da je u centru za obuku, koji je ovlašćen od strane Direktorata, završio obuku za obavljanje poslova profesionalnog vatrogasca, položio ispit i stekao potvrdu o obučenosti;
3) da ima odgovarajuće radno iskustvo na poslovima zaštite od požara na aerodromima;
4) da je u centru za obuku koji je ovlašćen od strane Direktorata završio obuku za obavljanje poslova komandira vatrogasne jedinice i položio ispit.
Dežurni telefonista je profesionalni vatrogasac koji obavlja poslove koordinacije i povezivanja između rukovodioca vatrogasno-spasilačke službe, aerodromske kontrole letenja, aerodromskih službi koje se angažuju u gašenju i spasavanju i vatrogasnih jedinica koje su određene da pružaju pomoć u slučaju vanredne situacije.
Broj vatrogasno-spasilačkog osoblja na aerodromu
Za vreme otvorenosti aerodroma, operater aerodroma je dužan da obezbedi odgovarajući broj vatrogasno-spasilačkog osoblja, koji zavisi od vatrogasne kategorije aerodroma, i to:
1) na aerodromu vatrogasne kategorije 1 - dva pripadnika pomoćnog osoblja;
2) na aerodromu vatrogasne kategorije 2 - tri pripadnika pomoćnog osoblja;
3) na aerodromu vatrogasne kategorije 3 - jedan profesionalni vatrogasac (koji ujedno i vozač vatrogasnog vozila) i tri pripadnika pomoćnog osoblja;
4) na aerodromu vatrogasne kategorije 4 - dva profesionalna vatrogasca (koji su ujedno i vozači vatrogasnih vozila) i tri pripadnika pomoćnog osoblja;
5) na aerodromu vatrogasne kategorije 5 - pet profesionalnih vatrogasaca (od kojih je jedan komandir odeljenja/smene, a trojica su vozači vatrogasnih vozila) i četiri pripadnika pomoćnog osoblja;
6) na aerodromu vatrogasne kategorije 6 - sedam profesionalnih vatrogasaca (od kojih je jedan komandir odeljenja/smene, a trojica su vozači vatrogasnih vozila) i četiri pripadnika pomoćnog osoblja;
7) na aerodromu vatrogasne kategorije 7 - devet profesionalnih vatrogasaca (od kojih je jedan komandir odeljenja/smene, a trojica su vozači vatrogasnih vozila) i osam pripadnika pomoćnog osoblja;
8) na aerodromu vatrogasne kategorije 8 - dvanaest profesionalnih vatrogasaca (od kojih je jedan komandir odeljenja/smene, a četvorica su vozači vatrogasnih vozila) i osam pripadnika pomoćnog osoblja;
9) na aerodromu vatrogasne kategorije 9 - četrnaest profesionalnih vatrogasaca (od kojih je jedan komandir odeljenja/smene, a četvorica su vozači vatrogasnih vozila) i dvanaest pripadnika pomoćnog osoblja;
10) na aerodromu vatrogasne kategorije 10 - šesnaest profesionalnih vatrogasaca (od kojih je jedan komandir odeljenja/smene, a četvorica su vozači vatrogasnih vozila) i četrnaest pripadnika pomoćnog osoblja.
2. Vatrogasno-spasilačko osoblje na helidromu
Operater helidroma mora da obezbedi najmanje jedno lice koje je u centru za obuku, koji je ovlašćen od strane Direktorata, završilo obuku za obavljanje poslova pomoćnog osoblja, položilo ispit i steklo potvrdu o obučenosti.
Lice iz stava 1. ovog člana je dužno da se stara da helidrom bude obezbeđen sredstvima i opremom za gašenje požara i spasavanje koji su propisani ovim pravilnikom, da se stara da ona uvek budu u ispravnom stanju i da prisustvuje poletanju i sletanju helikoptera.
V PROSTORIJE, UREĐAJI I INSTALACIJE VATROGASNO-SPASILAČKE SLUŽBE
Vatrogasna stanica za vatrogasnu-spasilačku službu na aerodromu mora da bude locirana tako da omogući vreme odziva iz člana 62. st. 2. i 3. ovog pravilnika i da vatrogasna vozila imaju direktan i slobodan pristup na poletno-sletne staze, manevarske površine i platforme, uz minimalan broj kretanja.
Ako vatrogasno-spasilačka služba ne može da postigne propisano vreme odziva, aerodrom mora da ima satelitsku vatrogasnu stanicu.
Vatrogasne stanice moraju da budu priključene na sistem rezervnog napajanja električnom energijom.
Vatrogasna stanica se sastoji od: garaže za vatrogasna vozila, magacina za rezervne delove i sredstava za gašenje požara, prostorije za smeštaj osoblja vatrogasne službe, prostorije za održavanje kondicije osoblja vatrogasne službe s minimumom opreme, učionice i osmatračkog mesta.
Garaža za vatrogasna vozila mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima vrata koja su postavljena prema platformi aerodroma, odnosno prema manevarskim površinama, koja se otvaraju dovoljno brzo da omoguće izlazak vatrogasnim vozilima za najviše 20 sekundi;
2) da je zimi temperatura u garaži najmanje 7°C, a ako je temperatura niža od 7°C, vatrogasna vozila koja imaju rezervoar za vodu moraju da imaju ugrađene električne grejače za zagrevanje vode;
3) da ima ispravljač i priključak za punjenje akumulatora na vatrogasnim vozilima;
4) da ima priključak za održavanje vazduha u instalaciji vatrogasnih vozila;
5) da ima sistem za odvođenje izduvnih gasova iz vatrogasnih vozila.
Korisna površina garaže mora da omogući smeštaj svih vatrogasnih vozila, a prostor ispred garaže mora da bude stalno slobodan.
Poligon za izvođenje praktičnih vežbi
Aerodromi koji se koriste za javni avio-prevoz i opšti aerodromi moraju da imaju poligon za izvođenje praktičnih vežbi osoblja vatrogasno-spasilačke službe, koji se nalazi na području aerodroma.
Poligon mora da ima rashodovani avion ili autobus i jedan ili više bazena za paljenje goriva i vežbanje gašenja požara.
Aerodromi koji se koriste za javni avio-prevoz i opšti aerodromi moraju da raspolažu neophodnom količinom vode za gašenje požara na vazduhoplovu i na njegovom objektu, čiji izvor može da se nalazi pored platforme, pristanišne zgrade, hangara ili drugih objekata koji služe za smeštaj aerodromskih službi.
Na aerodromima koji se koriste za javni avio-prevoz i opštim aerodromima mora da postoji spoljna hidrantska mreža za gašenje požara.
Cevi razvodnog cevovoda u spoljnoj hidrantskoj mreži i cevi za svaki hidrant moraju da imaju prečnik prema proračunu, koji nije manji od 100 mm.
Pritisak vode u spoljnoj hidrantskoj mreži određuje se proračunom, zavisno od minimalnog protoka vode propisanog za određenu vatrogasnu kategoriju aerodroma i visinu objekta koji se štiti, ali ne sme da bude manji od 5 bar.
Ako spoljna hidrantska mreža ima dovoljnu količinu vode, a pritisak vode u njoj ne ispunjava uslov propisan u stavu 3. ovog pravilnika, na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz mora da se ugradi uređaj za povećanje pritiska vode, čiji napor pumpe odgovara potrebama pri pritisku koji na mostu platforme iznosi najmanje 5 bar.
Aerodromi koji se koriste za javni avio-prevoz i opšti aerodromi moraju da imaju rezervoar za vodu čiji kapacitet omogućava dva uzastopna punjenja glavnih vatrogasnih vozila.
Rezervoar za vodu postavlja se tako da ne ometa saobraćaj na površini za kretanje u zoni aerodroma.
Utakanje vode iz rezervoara za vodu u glavno vatrogasno vozilo vrši se odgovarajućom opremom (pumpa), a ako nje nema, glavna vatrogasna vozila moraju da imaju ugrađene pumpe za utakanje vode.
Kapacitet pumpi za utakanje vode u glavno vatrogasno vozilo mora da bude takav da omogućava brzo punjenje, odnosno održavanje odgovarajućeg kontinuiteta za nabacivanje sredstva za gašenje požara i ne može da bude manji od 3.000 l/min.
Prilazni putevi do hidranta i rezervoara
Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma je dužan da obezbedi prilazne puteve do hidranta, odnosno rezervoara za vodu.
Sistem za komunikaciju i uzbunjivanje
Radi efikasne intervencije, vatrogasno-spasilačka služba mora da ima sistem za komunikaciju i uzbunjivanje, koji uključuje:
1) direktnu vezu između vatrogasno-spasilačke službe i pružaoca usluge kontrole letenja radi omogućavanja brzog raspoređivanja vatrogasnih vozila u slučaju udesa, ozbiljne nezgode i nezgode vazduhoplova;
2) dvosmernu radio-vezu između vatrogasnih vozila i pružaoca usluge kontrole letenja, tako da se dogovori mogu vršiti i u toku njihovog kretanja, kao i radio-vezu između vatrogasne stanice i vatrogasnih vozila i radio-vezu između svakog vatrogasca u smeni;
3) telefonsku vezu vatrogasno-spasilačke službe sa pružaocem usluge kontrole letenja, službama na aerodromu i okolnim vatrogasnim jedinicama;
4) zvono ili sirenu za uzbunjivanje.
Prevozni i prenosni aparati za gašenje požara
Na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz i opštem aerodromu vatrogasne kategorije od 3 do 10, između svake pozicije na kojoj se nalazi vazduhoplov, mora da se nalazi najmanje jedan prevozni aparat za gašenje požara, kapaciteta punjenja najmanje 50 kg suvog praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara.
Na svakom aerodromu vatrogasne kategorije 1 i 2, između svake pozicije na kojoj se nalazi vazduhoplov, mora da se nalazi najmanje jedan prenosni aparat za gašenje požara, punjenja najmanje 9 kg suvog praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara.
VI PUNJENJE VAZDUHOPLOVA GORIVOM
1. Opšte i posebne mere zaštite kod punjenja vazduhoplova gorivom
Vazduhoplov sme da se puni gorivom na aerodromu samo ako se prethodno utvrdi da su preduzete sledeće opšte i posebne mere zaštite od požara:
1) da je auto-cisterna spojena s vazduhoplovom kablom za izjednačavanje potencijala;
2) da je auto-cisterna postavljena tako da ne ometa prilaz vatrogasnim vozilima, da ne ometa odlazak vazduhoplova koji se nalazi u vanrednoj situaciji i da ne ometa evakuaciju iz vazduhoplova u slučaju požara;
3) da se motor auto-cisterne ne nalazi ispod krila vazduhoplova.
Druga vozila koja služe opsluživanju vazduhoplova ne smeju da se nalaze ispod krila vazduhoplova niti da ometaju prilaz vatrogasnim vozilima.
Ako se vazduhoplov puni avionskim benzinom, pored mera koje su propisane u stavu 1. ovog člana, auto-cisterna i druga vozila koja opslužuju vazduhoplov moraju da imaju hvatač varnica na izduvnoj cevi.
Punjenje vazduhoplova gorivom se mora odmah prekinuti ako se otkrije prisustvo gorivih para u vazduhoplovu ili ako nastanu druge opasnosti.
Punjenje vazduhoplova gorivom u toku ukrcavanja i iskrcavanja putnika
Na aerodromu koji se koristi za javni avio prevoz zabranjeno je punjenje i pražnjenje vazduhoplova gorivom u toku ukrcavanja i iskrcavanja putnika ili kada se putnici nalaze u vazduhoplovu, ako se punjenje ili pražnjenje vazduhoplova vrši sa avionskim benzinom (Avgas) ili sa mlaznim gorivom široke frakcije (benzinskog tipa - Wide Cut) ili njihovom mešavinom.
Punjenje ili pražnjenje vazduhoplova mlaznim gorivom široke frakcije (benzinskog tipa - Wide Cut) dozvoljeno je samo ako operator aerodroma, na osnovu procene rizika, utvrdi odgovarajuće postupke.
Postupke iz stava 2. ovog člana odobrava Direktorat.
Na aerodromu koji se koristi za javni avio prevoz, u toku ukrcavanja i iskrcavanja putnika ili kada se putnici nalaze u vazduhoplovu dozvoljeno je punjenje ili pražnjenje ostalih vrsta goriva, uz prethodno obaveštavanje vatrogasno-spasilačke službe.
Operater aerodroma obavezan je da, na osnovu procene rizika, utvrdi odgovarajuće postupke pri korišćenju ovih goriva.
Postupke iz stava 2. ovog člana odobrava Direktorat.
Vazduhoplov ne može da se puni gorivom ako su u zoni aerodroma osmotreni grmljavinski oblaci, i to u krugu poluprečnika do 8 km od referentne tačke aerodroma.
Ako su osmotreni grmljavinski oblaci u okolini aerodroma, i to u pojasu širine poluprečnika od 8 km do 16 km od referentne tačke aerodroma, punjenje goriva se vrši uz pojačane mere opreznosti (smanjenje brzine punjenja goriva i sl).
Meteorološke službe na aerodromu dostavljaju informaciju o osmotrenim grmljavinskim oblacima nadležnoj službi aerodroma, koja o tome obaveštava službe za punjenje vazduhoplova gorivom i izriče zabranu punjenja goriva.
Zabrane koje su na snazi za vreme punjenja vazduhoplova gorivom
Za vreme punjenja vazduhoplova gorivom u zonama opasnosti zabranjeno je:
1) držanje otvorenog plamena;
2) rad sa otvorenim plamenom (zavarivanje i sl) i užarenim predmetima;
3) pušenje i upotreba sredstava za paljenje (upaljači, šibice i sl);
4) rad sa alatom koji varniči;
5) startovanje vozila i drugih pomoćnih električnih postrojenja, dok se punjenje ne završi;
6) postavljanje nadzemnih električnih vodova, bez obzira na napon;
7) rad motora auto-cisterne za vreme utakanja, pretakanja ili istakanja zapaljivih tečnosti, ako auto-cisterna na izduvnim cevima nema hvatač varnica, a vazduhoplov se puni avionskim benzinom, izuzev ako se motor auto-cisterne upotrebljava za pogon pumpi ili drugih uređaja za pretakanje goriva.
8) (brisana)
Cevovodi, cevni spojevi, armature i oprema za punjenje moraju da se održavaju i da budu zaštićeni od oštećenja i nekontrolisanog isticanja zapaljive tečnosti.
Mere bezbednosti u slučaju curenja ili prosipanja veće količine goriva
Ako se pri punjenju vazduhoplova gorivom primeti curenje goriva ili se gorivo prospe moraju da se preduzmu sledeće mere bezbednosti:
1) momentalno obustavljanje operacije punjenja;
2) lice koje nadgleda opsluživanje vazduhoplova na platformi (supervajzer) i posada vazduhoplova moraju da budu odmah upozoreni;
3) zemaljski agregat za napajanje i drugi uređaji ili električni motori opreme u zoni opsluživanja gorivom moraju da se ugase;
4) zemaljsko osoblje mora da napusti zonu opsluživanja gorivom;
5) vatrogasno-spasilačka služba mora da bude upozorena;
6) ako je jedan od motora vazduhoplova u radu, mora odmah da se ugasi;
7) ako se proceni da je potrebno, vazduhoplov mora da se prevuče na bezbedniju poziciju;
8) prosuto gorivo mora da se odstrani;
9) sredstva za brisanje i čišćenje se, posle upotrebe, stavljaju u posebne hermetički zatvorene kante, koje moraju da se prevoze odvojeno od drugih otpadaka.
2. Osoblje koje puni vazduhoplov gorivom
Lica koja pune ili pretaču gorivo moraju da imaju potvrdu o obučenosti za rukovaoca rada s gorivom na aerodromu, kojom se dokazuje da su obučena za sigurno rukovanje uređajima za punjenje i pretakanje goriva, opremom i sredstvima za gašenje požara.
Lica koja pune ili pretaču gorivo moraju da na sebi nose antistatik odeću i obuću.
Oprema za zaštitu od požara koja se koristi kod pretakanja goriva mora svakodnevno da se vizuelno pregleda.
3. Oprema auto-cisterne iz koje se vazduhoplov puni gorivom
Auto-cisterna iz koje se vazduhoplov puni gorivom mora da ima:
1) kabl za pražnjenje statičnog elektriciteta kojim se ona povezuje s vazduhoplovom radi izjednačavanja statičkog potencijala;
2) vozački alat i dizalicu za auto-cisternu;
3) lestve od materijala koji ne varniči, bez metalnih zakivaka, s gumenim navlakama na delu koji se naslanja na vazduhoplov i gumenim potkovicama;
4) najmanje dva aparata za gašenje požara, od kojih jedan za gašenje požara na motoru auto-cisterne, a drugi za gašenje požara na tovaru auto-cisterne, koja su tako napunjena da omogućavaju efikasno gašenje požara s obzirom na količinu i osobine goriva;
5) dve ručne baterijske lampe sa bleskajućim ili stalnim svetlom narandžaste boje, koje se vidi sa udaljenosti od najmanje 150 m;
6) dve zastavice za označavanje vozila kojima se prevozi gorivo;
7) vatrootpornu ponjavu i odgovarajuću količinu pamučne tkanine za brisanje goriva prosutog po vazduhoplovu.
Pored svakog telefonskog aparata na aerodromu mora da bude vidno istaknut broj telefona vatrogasno-spasilačke službe na aerodromu.
Na svakom izlazu iz pristanišne zgrade, koji je određen za izlaz putnika na platformu, moraju da budu istaknuti uočljivi natpisi ili znaci o zabrani pušenja.
4. Prilazni putevi za vatrogasna vozila
Zavisno od položaja aerodroma i topografskih uslova, na aerodromu moraju da postoje prilazni putevi za vatrogasna vozila (naročito u pravcu poletno-sletne staze) koji su povezani sa lokalnim putevima, kako bi se postiglo vreme odziva iz člana 62. st. 2. i 3. ovog pravilnika, pri čemu posebna pažnja mora da se posveti pristupima do 1.000 m od praga poletno-sletne staze.
Ako na aerodromu postoji ograda, ona mora da ima prolaze koji se lako i brzo otvaraju.
Radi što efikasnije intervencije, vatrogasno-spasilačka služba na aerodromu mora da ima kartu sa ucrtanim putevima i preprekama u zoni aerodroma veličine 6 km x 9 km.
Karta aerodroma i zone aerodroma
Aerodrom mora da ima ažurnu kodiranu topografsku kartu aerodroma, koja obuhvata zonu oko aerodroma u poluprečniku od 8 km od referentne tačke aerodroma i u razmeri 1:25.000, kao i kodiranu kartu zone aerodroma u razmeri 1:5.000.
Na kodiranoj karti razmere 1:5.000 moraju da se naznače objekti, instalacije, prilazni putevi, prepreke i drugi podaci značajni za rad vatrogasno-spasilačke službe i vatrogasno-spasilačkog obezbeđenja, s pisanim uputstvom o načinu korišćenja karte.
Kodirana topografska karta aerodroma i kodirana karta zone aerodroma, sa uputstvom o načinu njihovog korišćenja, moraju da se nalaze u prostoriji vatrogasno-spasilačke službe, prostoriji jedinice kontrole letenja, ambulanti za hitnu medicinsku pomoć i u svim vatrogasnim i sanitetskim vozilima i moraju da se ažuriraju svake godine.
Kodirana topografska karta aerodroma i uputstvo o načinu njenog korišćenja dostavljaju se okolnim vatrogasnim jedinicama.
Taktički planovi gašenja i opisi vazduhoplova
Vatrogasno-spasilačka služba na aerodromu mora da ima razrađene taktičke planove pretpostavljenih intervencija gašenja požara i spasavanja u teškim uslovima, sadejstva s drugim vatrogasnim jedinicama, službom hitne medicinske pomoći, tehničkim službama, kao i način rukovođenja.
U prostorijama vatrogasno-spasilačke službe na aerodromu moraju da se nalaze opisi vazduhoplova s tehničkim crtežima u kojima su naznačeni podaci koji su važni za gašenje požara i spasavanje.
VII POSTUPAK KOD PRINUDNOG SLETANJA, UDESA, OZBILJNE NEZGODE ILI NEZGODE NA AERODROMU
Obaveštavanje o prinudnom sletanju, udesu, ozbiljnoj nezgodi ili nezgodi vazduhoplova i sadržaj obaveštenja
Pružalac usluga kontrole letenja dužan je da odmah obavesti vatrogasno-spasilačku službu o prinudnom sletanju, udesu, ozbiljnoj nezgodi ili nezgodi vazduhoplova.
U slučaju prinudnog sletanja vazduhoplova obaveštenje mora da sadrži sledeće podatke:
1) uzrok prinudnog sletanja;
2) tip vazduhoplova;
3) vreme sletanja vazduhoplova;
4) pravac sletanja vazduhoplova;
5) broj putnika i posade vazduhoplova;
6) količinu goriva i maziva u vazduhoplovu.
U slučaju udesa, ozbiljne nezgode ili nezgode vazduhoplova obaveštenje mora da sadrži sledeće podatke:
1) tip vazduhoplova;
2) broj putnika i članova posade vazduhoplova;
3) mesto udesa, ozbilje nezgode ili nezgode vazduhoplova prema kodiranoj karti.
Ako se u vazduhoplovu nalazi opasna materija, u slučaju prinudnog sletanja, udesa, ozbiljne nezgode ili nezgode vazduhoplova, pored podataka iz stava 2. odnosno 3. ovog člana, obaveštenje mora da sadrži sledeće podatke:
1) tačan naziv opasne materije;
2) UN broj opasne materije ili ID broj;
3) klasu i potklasu opasnosti, a za klasu 1 (eksplozivi) grupu kompatibilnosti;
4) dodatnu opasnost;
5) količinu opasne materije;
6) mesto u vazduhoplovu na kome se opasna materija nalazi.
Izlazak na mesto prinudnog sletanja, udesa, ozbiljne nezgode ili nezgode vazduhoplova
Kad vatrogasno-spasilačka služba ili vatrogasno-spasilačko obezbeđenje primi obaveštenje o prinudnom sletanju, udesu, ozbiljnoj nezgodi ili nezgodi vazduhoplova, osoblje u smeni je dužno da, bez odlaganja, izađe na mesto prinudnog sletanja, udesa, ozbiljne nezgode ili nezgode vazduhoplova sa opremom za spasavanje iz člana 27. ovog pravilnika i sredstvima za gašenje požara lociranim na vatrogasnim vozilima ili prikolici.
Osoblje vatrogasno-spasilačke službe je dužno da u roku od 20 sekundi od davanja znaka za uzbunu izađe iz garaže sa propisanom opremom za spasavanje i sredstvima za gašenje požara lociranim na vatrogasnim vozilima.
Vatrogasno-spasilačka služba je dužna da u roku od dva, ali ne više od tri minuta, od znaka za uzbunu, stigne na bilo koji deo poletno-sletne staze ili manevarske površine aerodroma, a vatrogasno vozilo koje je prvo stiglo je dužno da postigne 50 % brzine izbacivanja pene u količini navedenoj u tabeli broj 4. ovog pravilnika, za vatrogasnu kategoriju aerodroma.
Provera postupaka i vremena odziva vatrogasno-spasilačke službe vrši se najmanje jednom mesečno, a vežba kompletne vatrogasno-spasilačke službe najmanje jednom u dve godine, prema operativno-taktičkom planu aerodroma ili prema planu za vanredne situacije na aerodromu.
Dežurni telefonista vatrogasno-spasilačke službe koji primi obaveštenje o udesu, ozbiljnoj nezgodi, nezgodi ili prinudnom sletanju vazduhoplova je dužan da:
1) odmah da znak za uzbunu, sirenom u dežurani ili na drugi prigodan način (npr. glasom);
2) odmah obavesti službu hitne medicinske pomoći na aerodromu i službu Direktorata nadležnu za traganje i spasavanje;
3) odmah po dobijenom nalogu rukovodioca akcije gašenja požara i spasavanja obavesti najbliže medicinske službe i obližnje vatrogasne jedinice;
4) bez odlaganja preduzme mere propisane opštim aktom o organizaciji, radu i postupanju vatrogasno-spasilačke službe.
Dežurni telefonista vatrogasno-spasilačke službe vodi dnevnik o primljenim obaveštenjima iz stava 1. ovog člana, u koji upisuje dan i vreme prijema obaveštenja, zonu u kodiranoj karti rejona aerodroma i ime lica od kojeg je primio obaveštenje.
U slučaju požara i drugih nezgoda na posebnom aerodromu ili helidromu svi zaposleni na aerodromu odnosno helidromu su dužni da, na poziv rukovodioca akcije gašenja požara i spasavanja, učestvuju u gašenju požara i spasavanju lica i materijalnih dobara.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o vatrogasno-spasilačkoj službi i obezbeđenju na aerodromima ("Službeni glasnik RS", broj 93/09).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".