UREDBA O METODOLOGIJI VREDNOVANJA ELEMENATA ZA ODREĐIVANJE NAKNADA ZA KORIŠĆENJE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE ("Sl. glasnik RS", br. 122/2014)

Član 1

Ovom uredbom utvrđuje se Metodologija vrednovanja elemenata za određivanje naknada za korišćenje železničke infrastrukture, koja je odštampana uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 2

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o Metodologiji vrednovanja elemenata za utvrđivanje visine naknade za korišćenje železničke infrastrukture, organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja ("Službeni glasnik RS", broj 14/10).

Član 3

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

METODOLOGIJA
VREDNOVANJA ELEMENATA ZA ODREĐIVANJE NAKNADA ZA KORIŠĆENJE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE

 

1. PREDMET

Metodologijom vrednovanja elemenata za određivanje naknada za korišćenje železničke infrastrukture (u daljem tekstu: metodologija) utvrđuje se način vrednovanja elemenata propisanih članom 29. stav 1. Zakona o železnici ("Službeni glasnik RS", broj 45/13 - u daljem tekstu: Zakon).

Za korišćenje železničke infrastrukture, upravljač železničke infrastrukture (u daljem tekstu: upravljač) pruža sledeće pakete usluga:

1) minimalni paket usluga;

2) paket za pristup prugom do službenih objekata i pružanje usluga u službenim objektima;

3) paket za dodatne usluge;

4) paket za prateće usluge.

Predmet metodologije je vrednovanje elemenata za određivanje naknade za minimalni paket usluga i paket za pristup prugom do službenih objekata i pružanje usluga u službenim objektima.

2. METODOLOŠKI PRISTUP

Metodologija se zasniva na principu da prevoznici snose samo opravdane troškove poslovanja upravljača i troškove nastale efikasnim obezbeđivanjem usluga koje korisnici zahtevaju.

Metodologija se zasniva na ekonomskom principu poznatom kao marginalni troškovi plus (MT+), koji se zasniva na marginalnim troškovima uvećanim za dodatak (engl. "mark up"). Navedeni princip omogućava pokrivanje opravdanih troškova koji su nastali prilikom pružanja zahtevanih usluga i pogodan je za tzv. mrežne sisteme (sistemi koji zahtevaju velike kapitalne investicije kao što su telekomunikacije, energetika, prenos prirodnog gasa, drumski i ostali vidovi transporta).

Marginalni troškovi su procenjeni na osnovu varijabilnih troškova koji prema metodologiji obuhvataju:

1) kratkoročne marginalne troškove - habanje pruge, regulisanje saobraćaja vozova i signalizaciju, potrošnju energenata i režijske troškove;

2) troškove obnove i finansijske troškove servisiranja kredita za obnovu infrastrukture.

Elementi na osnovu kojih se utvrđuje naknada su: kategorija pruga (magistralne, regionalne ili lokalne) kojima se voz kreće; korišćenje čvorova; kategorija voza (putnički ili teretni) i tip vuče (elektro ili dizel). Jedinice za obračun naknade su:

1) vozni kilometri;

2) bruto-tonski kilometri.

Naknada ima dvodelnu tarifnu strukturu. Dvodelna struktura naknade obuhvata sledeće komponente:

1) naknadu za minimalni paket usluga;

2) naknadu za korišćenje železničkih čvorova (tranzitiranje, ulaza ili izlaza voza iz čvora i servisiranje vozova u železničkim čvorovima).

3. DEFINICIJE

Pojedini izrazi upotrebljeni u metodologiji imaju sledeće značenje:

1) železnička infrastruktura je pruga sa svim pripadajućim objektima, postrojenjima, uređajima i drugo, u funkciji železničkog saobraćaja, kao dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, koju mogu koristiti svi železnički prevoznici pod jednakim uslovima. Železnička infrastruktura obuhvata: donji i gornji stroj pruge, objekte na pruzi, stanične koloseke, telekomunikaciona, signalno-sigurnosna, elektrovučna, elektroenergetska i ostala postrojenja i uređaje na pruzi, opremu pruge, zgrade železničkih službenih mesta i ostale objekte na železničkim službenim mestima, koji su u funkciji organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja, sa zemljištem koje služi tim zgradama, pružni pojas i vazdušni prostor iznad pruge u visini od 12 metara, odnosno 14 metara kod dalekovoda napona preko 220 kV, računajući iznad gornje ivice šine;

2) mreža označava celokupnu železničku infrastrukturu koju poseduje i/ili njome upravlja upravljač infrastrukture;

3) deonica predstavlja prugu ili deo pruge između dve stanice sa homogenom strukturom elemenata u građevinskom smislu i u pogledu tehnike regulisanja saobraćaja, pri čemu se razlikuje od susednih sekcija po kapacitetu i njegovoj iskorišćenosti, prihodima i troškovima, i kao takva predstavlja zasebnu celinu kojom se upravlja u komercijalnom, tehnološkom i tehničkom smislu;

4) železnički čvor je skup stanica, pruga ili delova pruga i rasputnica na mestu gde se ukršta više pruga, koji čine jedan sistem u pogledu funkcionisanja saobraćaja i zahteva jedinstveno upravljanje u komercijalnom, tehnološkom i tehničkom smislu;

5) upravljač železničke infrastrukture je javno preduzeće, drugi oblik preduzeća, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je ovlašćen za upravljanje železničkom infrastrukturom;

6) železnički prevoznik i prevoznik za sopstvene potrebe (u daljem tekstu: prevoznik) je javno preduzeće, drugi oblik preduzeća, drugo pravno lice ili preduzetnik registrovan za obavljanje delatnosti javnog prevoza u železničkom saobraćaju i koje garantuje vuču vozova;

7) Direkcija za železnice je telo nadležno za praćenje i regulisanje železničkog tržišta i uspostavljanje pravične i nediskriminatorske konkurencije i kome se učesnici železničkog tržišta mogu žaliti ako veruju da su nepravedno tretirani, diskriminisani ili na neki drugi način oštećeni, a naročito u pogledu odluka koje je usvojio upravljač infrastrukture ili prevoznik. Direkcija za železnice mora biti nezavisna u pogledu svoje organizacije, odluka o finansiranju, pravne strukture i odlučivanja od bilo kog upravljača infrastrukture ili prevoznika;

8) dodeljivanje kapaciteta (trasa) označava raspodelu kapaciteta železničke infrastrukture ili trasa za vozove koju obavlja upravljač infrastrukture;

9) održavanje železničke infrastrukture podrazumeva identifikaciju i popravku kvarova i defekata elemenata železničke infrastrukture (održavanje, zamena i obnova) kojima se železnička infrastruktura drži u stanju koje osigurava bezbedan, nesmetan, kvalitetan i uredan železnički saobraćaj;

10) obnova podrazumeva veće radove na mreži u cilju održanja projektovanih karakteristika mreže i predstavlja zajednički naziv za istovremeno obavljanje svih radova na rehabilitaciji i rekonstrukciji mreže;

11) marginalni trošak je porast ukupnog troška koji nastaje sa dodatnim kretanjem voza na železničkoj infrastrukturi;

12) varijabilni troškovi su troškovi upravljača infrastrukture koji za dati period i kapacitet infrastrukture zavise od obima saobraćaja na mreži i računaju se kao aproksimacija marginalnih troškova;

13) kratkoročni marginalni troškovi su porast ukupnog troška koji nastaje sa dodatnim kretanjem voza na železničkoj infrastrukturi posmatrano u kraćem vremenskom periodu i čine ga sledeći troškovi: troškovi radne snage, materijala, energenata (električne energije ili dizel goriva), usluge održavanja pruge i signalizacije i režijski troškovi;

14) marginalni troškovi plus (MT+) je princip definisanja naknada putem dodavanja tzv. Dodatka na marginalne troškove;

15) dodatak (engl. "mark up") je komponenta naknade za korišćenje infrastrukture koji u ovoj metodologiji predstavlja procentualno povećanje varijabilnih jediničnih troškova, koje se uvodi samo ako je bez posledica po konkurentnost, odnosno samo ako tržište može da ga podnese;

16) troškovi habanja pruge predstavljaju troškove koji su rezultat fizičkog trošenja elemenata pruge nastalih usled kretanja vozova;

17) troškovi regulisanja saobraćaja vozova su troškovi koji nastaju kao posledica aktivnosti na regulisanju saobraćaja vozova i upotrebe signalizacije;

18) fiksni trošak železničke infrastrukture su troškovi upravljača infrastrukture koji za dati period i kapacitet infrastrukture ne zavise od obima saobraćaja na mreži;

19) minimalni paket usluga predstavlja najmanju grupu usluga koja se koristi kod realizacije kretanja voza na železničkoj infrastrukturi i obuhvata: obradu zahteva za dodelu trase voza, korišćenje infrastrukture na glavnom prolaznom koloseku, upravljanje kretanjem vozova uključujući signalizaciju, propise, sistem za operativno praćenje i komunikaciju i pružanje informacija o kretanju voza, obezbeđivanje svih ostalih informacija neophodnih da se primeni ili upravlja saobraćajem dodeljeni kapacitet;

20) opravdani trošak obuhvata troškove efikasne mreže i efikasnog upravljanja infrastrukturom. Efikasna mreža podrazumeva da su svi delovi mreže dobro iskorišćeni tokom cele godine a efikasno upravljanje infrastrukturom podrazumeva usklađivanje kvaliteta mreže i održavanja zahtevima korisnika;

21) operativni troškovi predstavljaju ukupne troškove koji nastaju kretanjem voza na železničkoj infrastrukturi i čine ih troškovi: materijala, radne snage, usluga održavanja pruge i signalizacije, administrativni i režijski troškovi.

4. MODEL VREDNOVANJA ELEMENATA

Model vrednovanja elemenata za određivanje naknada zasniva se na principu "marginalnih troškova plus" (MT+) i predstavljen je dvodelnom strukturom naknade.

Model naknade primenjuje se na izračunavanje naknade za određeni voz, odnosno pored izračunavanja naknade za određeni voz, on omogućava modeliranje budućih strategija poslovanja upravljača.

Model naknade za korišćenje infrastrukture se primarno zasniva na modelu alokacije troškova. U njemu su inkorporirani model mreže i model saobraćaja.

1) Marginalni troškovi

Marginalni troškovi plus (MT+) podrazumevaju marginalne troškove uvećane za dodatak u skladu sa metodologijom. Oni obuhvataju troškove habanja pruge nastale direktnim kretanjem vozova, troškove regulisanja saobraćaja vozova i signalizacije, troškove planiranja reda vožnje i administrativne troškove obrade zahteva, troškove potrošnje energenata (električne energije i dizel goriva), troškove obnove infrastrukture i finansijske troškove vezane za obnovu.

Marginalni troškovi za metodologiju su procenjeni kao varijabilni troškovi upravljača i utvrđivaće se na osnovu ponderisanja troškova upravljača iz prethodne godine za svaku narednu godinu.

Dodatak je određen kao procenat kojim se uvećava jedinični varijabilni trošak u zavisnosti od kategorije vozova i vrste vuče. Ovi troškovi su alocirani na osnovu modela mreže i modela saobraćaja.

2) Model mreže

Model mreže železničke infrastrukture se sastoji iz dva tipa elemenata - železničkih pruga i železničkih čvorova.

Železničke pruge su kategorizovane prema Uredbi o kategorizaciji železničkih pruga ("Službeni glasnik RS", broj 115/13) prema kojoj postoje sledeće kategorije pruga: (1) magistralne, (2) regionalne, (3) lokalne i (4) manipulativne pruge. U skladu sa definicijama pojma sekcije, čvora i potrebama modela, mreža je dekomponovana na 52 deonice pruga i šest čvorova.

Spisak čvorova na mreži sa njihovim graničnim stanicama dat je u sledećoj tabeli.

Red. br.	ČVOR	GRANIČNE STANICE ČVORA
1.	BEOGRAD	Batajnica, Resnik, Jajinci, Ovča
2.	SUBOTICA	državna granica, Naumovićevo, Palić, Šebešić, Subotica Teretna, Subotica Fabrika
3.	NOVI SAD	Petrovaradin, Sajlovo
4.	LAPOVO	Lapovo Varoš, Lapovo, Batočina
5.	NIŠ	Trupale, Crveni Krst, Ćele Kula, Međurovo
6.	PANČEVO	Pančevo Glavna, Rasputnica 2a, Pančevo Varoš, Pančevo Vojlovica

Radi utvrđivanja visine naknade, kretanje vozova u čvorovima svrstano je u dve kategorije: ulazno-izlazne i tranzitne vožnje vozova.

3) Model saobraćaja

Model saobraćaja se sastoji od modela teretnog i modela putničkog saobraćaja.

Modeli teretnog i putničkog saobraćaja su definisani da bi se odredio broj voznih i brutotonskih kilometara na svakoj deonici magistralne, regionalne i lokalne pruge, kao i broj teretnih i vozova za prevoz putnika koji prolaze i zaustavljaju se u svakom od šest čvorova.

Osnovni ulazni podaci za model teretnog saobraćaja čine statistički podaci vezani za teretni saobraćaj koji pokazuju dnevni broj teretnih vozova na svakoj pojedinačnoj pruzi i broj teretnih vozova koji prolaze ili opslužuju se u svakom od šest čvorova.

Osnovni ulazni podaci vezani za model putničkog saobraćaja čine podaci o planiranim vozovima za prevoz putnika tj. polazne i krajnje stanice svakog voza, kao i dnevni broj vozova na datim relacijama saobraćanja.

U oba modela je napravljena razlika između vozova sa elektro i dizel vučom.

5. NAČIN PRORAČUNA PREMA VRSTAMA USLUGA

Kategorije usluga koje upravljač pruža prevoznicima na mreži obuhvataju:

- Kategoriju I: Minimalni paket usluga;

- Kategoriju IIa: Pristup prugom službenim objektima;

- Kategoriju IIb: Pružanje usluga u službenim objektima;

- Kategoriju III: Pružanje dodatnih usluga u službenim objektima;

- Kategoriju IV: Pružanje pratećih usluga u službenim objektima.

U skladu sa navedenim upravljač pruža prevoznicima na mreži usluge koje su date u Prilogu, koji je odštampan uz metodologiju i čini njen sastavni deo.

1) Sadržaj pojedinih vrsta usluga

(1) Usluge u okviru minimalnog paketa usluga (kategorija I)

U okviru minimalnog paketa usluga korišćenja železničke infrastrukture upravljač pruža sledeće usluge:

- upravljanje zahtevima za kapacitetom;

- korišćenje infrastrukture na glavnom prolaznom koloseku;

- upravljanje kretanjem vozova uključujući signalizaciju, propise, sistem za operativno praćenje i komunikaciju i pružanje informacija o kretanju voza;

- obezbeđivanje svih ostalih informacija neophodnih za upravljanje saobraćajem za dodeljen kapacitet.

Naknada za ovu grupu usluga odražava korišćenje infrastrukture i posledica je troškova prolaska vozova po prugama. Naknada se utvrđuje u funkciji kategorije pruge (magistralne, regionalne ili lokalne), kategorije vozova i tipa vuče. Jedinice za obračun naknade su:

- vozni kilometri;

- bruto-tonski kilometri.

Ova kategorija usluga se ostvaruje prilikom kretanja svakog voza i njen proračun se reguliše metodologijom. Vrednosti pojedinih elemenata utvrđuje upravljač i objavljuje u Izjavi o mreži za svaku godinu.

(2) Usluge pristupa prugom do službenih objekata i servisnih postrojenja (kategorija IIa)

Usluge prava pristupa prugom i/ili kolosecima do službenih objekata i servisnih postrojenja usluge kategorije IIa pruža upravljač i podrazumeva pristup sledećim službenim objektima i servisnim postrojenjima:

- objektima za snabdevanjem gorivom;

- putničkim stanicama, staničnim zgradama i drugim objektima;

- teretnim terminalima;

- ranžirnim stanicama;

- objektima za formiranje vozova;

- kolosecima za gariranje;

- ostalim tehničkim objektima za održavanje.

Prema metodologiji kao i definisanom modelu mreže, paket usluga kategorije IIa predstavlja usluge korišćenja infrastrukturnih kapaciteta u čvoru kao i habanje koloseka prilikom korišćenja istih. Ove usluge pruža upravljač.

Način proračuna cene koštanja usluga iz ove kategorije određen je metodologijom. Vrednost pojedinih elemenata u obrascu za određivanje cene usluge utvrđuje upravljač i objavljuje u Izjavi o mreži za svaku godinu.

(3) Usluge u službenim objektima i servisnim postrojenjima (kategorija IIb)

Pružalac usluga u službenim objektima i servisnim postrojenjima pružaju upravljač i železnički prevoznik biće definisan u Izjavi o mreži.

Po osnovu vlasništva upravljač pruža uslugu u sledećim službenim objektima i servisnim postrojenjima:

- postrojenja i oprema za snabdevanje električnom energijom za struju vuče;

- putničke stanice.

Vrste usluga u putničkim stanicama kao i usluge korišćenja objekata i postrojenja za snabdevanje električnom energijom za struju vuče na mreži "Železnice Srbije" a.d. i njihove cene utvrdiće upravljač i objaviti u Izjavi o mreži.

Usluge u službenim objektima i servisnim postrojenjima u okviru paketa usluga IIb, prema ovoj metodologiji i definisanom modelu mreže, podrazumevaju usluge servisiranja teretnih vozova i vozova za prevoz putnika u čvorovima. Pod uslugama servisiranja, u smislu metodologije, podrazumevaju se usluge tehničko-kolske službe na pregledanju vozova, održavanju kola, vozila za železničke svrhe i mehanizacije.

Ostale usluge iz ove kategorije pruža prevoznik po osnovu vlasništva nad sredstvima za manevarski rad i drugim sredstvima neophodnim za pružanje usluga u odgovarajućim službenim objektima. To su sledeće usluge:

- manevrisanja i druge usluge u objektima za snabdevanjem gorivom;

- manevrisanja i druge usluge u teretnim terminalima;

- ranžiranja i druge usluge u ranžirnim stanicama;

- formiranja vozova u ranžirnim i deoničkim stanicama;

- manevrisanja i druge usluge na kolosecima za održavanje voznih sredstava;

- manevrisanja i druge usluge u tehničkim objektima koji zahtevaju dostavu i izvlačenje železničkih kola;

- manevrisanja na kolosecima za gariranje.

Za pružene usluge prevoznik je dužan da sa pružaocem usluga zaključi poseban ugovor i plati naknadu za pruženu uslugu u skladu sa odredbama tog ugovora.

(4) Dodatne usluge (kategorija III)

Pružalac dodatnih usluga biće definisan Izjavom o mreži. U dodatne usluge spadaju:

- snabdevanje strujom za vuču;

- kontrola transporta opasnih tereta;

- usluge kod saobraćaja vozova sa naročitim pošiljkama;

- ostale dodatne usluge.

Postojanje, način proračuna i pružanja usluge snabdevanja strujom za vuču na mreži utvrdiće upravljač i objaviti u Izjavi o mreži.

Kontrola transporta opasnih tereta za svaki pojedinačni prevoz se definiše između upravljača i prevoznika u zavisnosti od specifikacije potrebnih usluga. Specifikaciju usluga i cene upravljač će objaviti u Izjavi o mreži.

Usluge kod saobraćaja vozova sa naročitim pošiljkama obuhvataju analizu zahteva za trasom i dodelu trase za periode kraće od onih definisanih u godišnjem redu vožnje. Za svaki pojedinačni voz upravljač i prevoznik definišu obim i specifikaciju potrebnih usluga. Specifikaciju usluga i cene kod prevoza naročitih pošiljaka će odrediti upravljač i objaviti u Izjavi o mreži.

Ostale dodatne usluge, prevoznicima obezbeđuje pružalac usluga i obuhvataju sledeće:

- predgrevanje vozova za prevoz putnika;

- snabdevanje gorivom;

- manevrisanje;

- snabdevanje vodom;

- uklanjanje otpadnih materija iz sanitarnih prostorija u vozu.

Za sve dodatne usluge, potrebno je da prevoznik sa Direkcijom za prevoz "Železnice Srbije" a.d. definiše obim, specifikaciju i naknadu za potrebne usluge.

(5) Prateće usluge (kategorija IV)

Prateće usluge uključuju sledeće:

- pristup telekomunikacionoj mreži;

- pružanje dodatnih informacija;

- tehnički pregled voznih sredstava.

Upravljač pruža prevoznicima uslugu pristupa telekomunikacionoj mreži. Prevoznik sa upravljačem definiše obim i specifikaciju potrebnih usluga.

Upravljač pruža sledeće informacije prevoznicima o:

- obuci i polaganju testova koje nalažu interna pravila upravljača;

- programu obavezne obuke iz pojedinih oblasti koji nalažu interna pravila upravljača;

- dostavljanju grafikona reda vožnje;

- obezbeđivanju pristupa Izjavi o mreži putem interneta ili dostava papirne kopije;

- dostavi izvoda iz domaće regulative od značaja za železnički transport ili drugih dokumenata.

Za sve dodatne informacije prevoznik sa upravljačem definiše obim i specifikaciju potrebnih usluga.

Upravljač vrši pregled svih voznih sredstava koji saobraćaju na mreži u cilju zaštite bezbednosti saobraćaja. Obim i specifikacija ovih usluga se definišu u okviru Ugovora o korišćenju infrastrukture, kao i procedure u slučajevima kada se kao posledica tehničkog pregleda otkrije kvar na voznom sredstvu.

2) Obrasci za vrednovanje elemenata za proračun naknade

(1) Naknada za minimalni paket usluga (kategorija I)

Naknada za minimalni paket usluga (NKI) se utvrđuje prema sledećoj formuli:

gde je:

i - Kategorija pruge (1 = magistralne, 2 = regionalne, 3 = lokalne)

j - Kategorija vozova (vozovi za prevoz putnika, teretni vozovi)

k - Vrsta vuče (dizel, elektro)

- naknada za korišćenje infrastrukturnih kapaciteta za minimalni paket usluga u funkciji od kategorije pruge (i), kategorije voza (j) i vrste vuče (k)

- broj voznih kilometara na mreži u funkciji od kategorije pruge (i), kategorije voza (j) i vrste vuče (k)

- naknada po jednom voznom kilometru u funkciji od kategorije pruge (i), kategorije voza (j) i vrste vuče (k)

- faktor u zavisnosti od kategorije voza (visina faktora je u zavisnosti od uticaja kategorije voza na visinu troškova održavanja infrastrukture ili od primenjene strategije razvoja segmenta železničkog tržišta)

- naknada za habanje pruge i koloseka prilikom prolaska vozova u funkciji od kategorije pruge (i) i kategorije voza (j)

- broj bruto-tonskih kilometara na mreži u funkciji od kategorije pruge (i) i kategorije voza (j)

- naknada po jednom bruto-tonskom kilometru u funkciji od kategorije pruge (i) i kategorije voza (j)

(2) Naknada za korišćenje železničkih čvorova (kategorije usluga IIa i IIb)

Naknada za korišćenje infrastrukture kada vozovi počinju i završavaju vožnju u čvoru, odnosno tranzitiraju železničke čvorove (NKIIa) kao i za servisiranje vozova u železničkim čvorovima (NKIIb) se utvrđuje na sledeći način:

NKII = NKIIa + NKIIb

gde je:

l - Čvor (Subotica (1), Novi Sad (2), Beograd (3), Lapovo (4), Niš (5), Pančevo (6))

m - Kategorija vozova (vozovi za prevoz putnika, teretni vozovi)

n - Vrsta vuče (dizel, elektro)

- naknada za korišćenje infrastrukturnih kapaciteta u čvoru za paket usluga IIa u funkciji od čvora (l), kategorije voza (m) i vrste vuče (n)

- broj vozova u čvoru u funkciji od čvora (l), kategorije voza (m) i vrste vuče (n)

- naknada po jednom vozu korišćenih infrastrukturnih kapaciteta u čvoru u funkciji od čvora (l), kategorije voza (m) i vrste vuče (n)

- naknada za habanje pruge i koloseka prilikom korišćenja infrastrukturnih kapaciteta u čvoru za paket usluga IIa u funkciji od čvora (l) i kategorije voza (m)

- broj bruto-tonskih kilometara u čvoru u funkciji od čvora (l) i kategorije voza (m)

- naknada po jednom bruto-tonskom kilometru u čvoru u funkciji od čvora (l) i kategorije voza (m)

- naknada za pružanje usluga "servisiranja" vozova u čvoru za paket usluga IIb u funkciji od čvora (l) i kategorije voza (m)

- broj vozova kojima je pružena usluga (koji su "servisirani") u čvoru, u funkciji od čvora (l) i kategorije voza (m)

- naknada po jednom vozu "servisiranom" u čvoru u funkciji od čvora (l) i kategorije voza (m)

 

Prilog

TABELA: VRSTA USLUGA PO KATEGORIJAMA I NOSIOCIMA USLUGA

 

KATEGORIJA I	KATEGORIJA II		KATEGORIJA III	KATEGORIJA IV
MINIMALNI PAKET PRISTUPA	a) PRISTUP PRUGOM I KOLOSECIMA DO SLUŽBENIH OBJEKATA I SERVISNIH POSTROJENJA	b) USLUGE U SLUŽBENIM OBJEKTIMA I SERVISNIM POSTROJENJIMA	DODATNE USLUGE	POMOĆNE USLUGE
- Upravljanje zahtevima za kapacitetom infrastrukture	- Pristup kolosecima sa postrojenjima za punjenje gorivom	- Upotreba opreme za snabdevanje električnom energijom, gde je to moguće	- Struja vuče	- Pristup telekomunikacionoj mreži
- Pravo da se koristi dodeljeni kapacitet	- Pristup kolosecima u putničkim stanicama, staničnim zgradama i drugim objektima	- Postrojenja za punjenje gorivom	Predgrejavanje vozova za prevoz putnika	- Davanje dodatnih informacija
- Upotreba pruga, skretnica i čvorova	- Pristup kolosecima za teretne terminale	- Putničke stanice, stanične zgrade i drugi objekti	- Snabdevanje gorivom, manevrisanje i dr. usluge koje se pružaju u objektima	- Tehnički pregled voznih sredstava
- Upravljanje kretanjem vozova i dobijanje informacije o kretanju vozova	- Pristup kolosecima u ranžirnim stanicama	- Teretni terminali	- Prilagođeni ugovor i za kontrolu prevoza opasne robe
- Ostale informacije neophodne da se obavlja saobraćaj za dodeljeni kapacitet	- Pristup objektima za formiranje vozova	- Ranžirne stanice	- Prilagođeni ugovor i za pomoć u saobraćaju vanrednih vozova (uključuje pomoć u saobraćaju vozova sa naročitim pošiljkama)
	- Pristup kolosečnoj grupi za gariranje	- Objekti za formiranje vozova
	- Pristup kolosecima za održavanje i drugim tehničkim postrojenjima	- Kolosečne grupe za gariranje
		- Održavanje i druga tehnička postrojenja
- USLUGU PRUŽA UPRAVLJAČ		- USLUGU PRUŽA UPRAVLJAČ I ŽELEZNIČKI PREVOZNIK	- PRUŽALAC USLUGE BIĆE DEFINISAN IZJAVOM O MREŽI