PRAVILNIKO USLOVIMA I NAČINU UNUTRAŠNJE ORGANIZACIJE ZDRAVSTVENIH USTANOVA("Sl. glasnik RS", br. 43/2006 i 126/2014) |
Ovim pravilnikom utvrđuju se uslovi i način unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova.
Uslovi i način unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova utvrđuju se po nivoima zdravstvene delatnosti i vrstama zdravstvenih ustanova.
Organizacione jedinice obrazuju se u zavisnosti od vrste delatnosti zdravstvenih ustanova, obima stručnih poslova, posteljnih i drugih kapaciteta, broja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i drugih uslova.
II ZDRAVSTVENA DELATNOST NA PRIMARNOM NIVOU
U zdravstvenim ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom nivou obrazuju se organizacione jedinice po funkcionalnom principu za pojedine oblasti delatnosti (služba, odeljenje, odsek) i po teritorijalnom principu (ogranak, zdravstvena stanica, zdravstvena ambulanta).
U domu zdravlja i zavodu koji obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou obrazuju se organizacione jedinice po oblastima delatnosti - službe, a u okviru njih odeljenja, odnosno odseci.
Služba se može organizovati za jednu ili više oblasti delatnosti sa najmanje deset zaposlenih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, odeljenje sa najmanje pet i odsek sa najmanje tri zaposlena zdravstvena radnika i zdravstvena saradnika.
Dom zdravlja može obrazovati službe u sledećim oblastima delatnosti:
1) zdravstvena zaštita dece;
2) zdravstvena zaštita školske dece;
3) zdravstvena zaštita žena;
4) zdravstvena zaštita odraslih stanovnika;
5) zdravstvena zaštita radnika;
6) hitna medicinska pomoć;
7) kućno lečenje i nega;
8) polivalentna patronaža;
9) stomatološka zdravstvena zaštita;
10) radiološka dijagnostika;
11) laboratorijska dijagnostika;
12) farmaceutska zdravstvena delatnost;
13) fizikalna medicina i rehabilitacija;
14) stacionar;
15) porodilište.
Dom zdravlja može obrazovati službe za jednu ili više srodnih delatnosti, u skladu sa članom 3. stav 2. ovog pravilnika.
Dom zdravlja u sedištu upravnog okruga i u opštini sa najmanje 8.500 dece predškolskog uzrasta može organizovati u okviru službe za zdravstvenu zaštitu dece odsek - razvojno savetovalište.
Dom zdravlja u sedištu okruga i u opštini sa najmanje 7.000 školske dece uzrasta od deset do 18 godina može organizovati u okviru službe za zdravstvenu zaštitu školske dece odsek - savetovalište za mlade.
Dom zdravlja u sedištu upravnog okruga i gradu Beogradu može organizovati u okviru jedne od službi iz člana 4. tač. 1)–4) ovog pravilnika odsek - centar za preventivne zdravstvene usluge koji povezuje aktivnosti na promociji zdravlja i realizaciji preventivnih programa.
Dom zdravlja u sedištu upravnog okruga i gradu Beogradu može organizovati u okviru službe za zdravstvenu zaštitu odraslih stanovnika odsek - savetovalište za šećernu bolest.
Dom zdravlja koji obavlja specijalističko-konsultativnu delatnost obrazuje službu za specijalističko-konsultativnu delatnost sa odeljenjima, odnosno odsecima za: internu medicinu, pneumoftiziologiju, oftalmologiju, otorinolaringologiju, psihijatriju (zaštita mentalnog zdravlja) i socijalnu medicinu sa informatikom.
Dom zdravlja može obrazovati službu za hemodijalizu ako na teritoriji za koju je osnovan ima preko 30 hronično obolelih pacijenata na programu dijalize i ako je udaljen preko 30 kilometara od zdravstvene ustanove koja ima obezbeđene kapacitete za program dijalize za hronično obolele pacijente.
Dom zdravlja može organizovati pružanje zdravstvenih usluga iz jedne ili više oblasti njegove delatnosti u prostorno izdvojenim organizacionim jedinicama: ogranku doma zdravlja, zdravstvenoj stanici i zdravstvenoj ambulanti.
U ogranku doma zdravlja mogu se obrazovati odeljenja i odseci u okviru službi za oblasti delatnosti iz člana 4. ovog pravilnika.
U zdravstvenoj stanici mogu se obrazovati odeljenja i odseci u okviru službi za oblasti delatnosti iz člana 4. ovog pravilnika.
U zdravstvenoj ambulanti može se obrazovati odsek u okviru službi za oblasti delatnosti iz člana 4. ovog pravilnika.
Apoteka može u svom sastavu imati galensku laboratoriju za izradu galenskih lekova.
U teritorijalno izdvojenim naseljima apoteka može organizovati ogranak apoteke ili jedinicu za izdavanje gotovih lekova.
U zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata mogu se obrazovati organizacione jedinice, i to:
1) služba opšte medicine, ginekologije i stomatologije, koja se obavlja preko izabranog lekara;
2) služba za specijalističko-konsultativnu delatnost sa odeljenjima za: internu medicinu, oftalmologiju, otorinolaringologiju, psihijatriju (zaštita mentalnog zdravlja), fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;
3) služba za medicinsku dijagnostiku (laboratorijska, radiološka i druga dijagnostika);
4) služba za unapređenje i očuvanje zdravlja studenata sa odeljenjem - savetovalištem za prevenciju HIV/SIDA i polno prenosivih infekcija i odsecima za planiranje i razvoj preventivnih programa i evaluaciju zdravstvenog stanja studenata i socijalnu medicinu sa informatikom;
5) stacionar, u skladu sa zakonom.
Zavod može organizovati zdravstvene ambulante u studentskim domovima.
U zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika mogu se obrazovati organizacione jedinice, i to:
1) služba za medicinu rada sa odeljenjima, odnosno odsecima za: obavljanje preventivnih pregleda; fizičko-hemijska i druga merenja radi očuvanja zdravlja zaposlenih u bezbednoj i zdravoj radnoj sredini; sprovođenje mera lične i kolektivne zaštite zaposlenih;
2) služba za opštu medicinu, ginekologiju i stomatologiju, koja se obavlja preko izabranog lekara;
3) služba za specijalističko-konsultativnu delatnost sa odeljenjima, odnosno odsecima za: internu medicinu, psihijatriju (neuropsihijatriju), otorinolaringologiju, oftalmologiju i higijenu rada.
U zavodu za hitnu medicinsku pomoć mogu se obrazovati organizacione jedinice, i to:
1) služba za hitnu medicinsku pomoć kod akutno obolelih i povređenih sa odeljenjima ili odsecima za: prijem i obradu poziva; pružanje usluga na terenu; ambulantno zbrinjavanje urgentnih stanja; farmaceutsku zdravstvenu delatnost i stručno usavršavanje sa informatikom;
2) služba za tehničku podršku: sanitetski prevoz i autoservis.
Radi veće dostupnosti zavod može obrazovati stanice hitne medicinske pomoći u delovima grada.
U zavodu za gerontologiju mogu se obrazovati organizacione jedinice, i to:
1) služba za kućno lečenje, negu i palijativno zbrinjavanje;
2) služba za specijalističko-konsultativnu delatnost sa odeljenjima ili odsecima za: internu medicinu, psihijatriju, neurologiju, fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, laboratorijsku i drugu dijagnostiku, kao i za unapređenje zdravstvene zaštite u oblasti gerijatrije.
U zavodu za stomatologiju mogu se obrazovati organizacione jedinice, i to:
1) služba za dečiju i preventivnu stomatologiju;
2) služba za opštu stomatologiju;
3) služba za specijalističko-konsultativnu delatnost sa odeljenjima ili odsecima za: ortopediju vilica, protetiku, parodontologiju i oralnu medicinu, bolesti zuba sa endodoncijom, oralnu hirurgiju i radiološku dijagnostiku.
U zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu mogu se obrazovati organizacione jedinice, i to:
1) služba za specijalističko-konsultativnu delatnost sa odeljenjima ili odsecima za dijagnostiku i lečenje obolelih od tuberkuloze i drugih plućnih bolesti;
2) služba za organizovanje i sprovođenje mera za sprečavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i epidemiološko praćenje kretanja tuberkuloze i drugih plućnih bolesti;
3) služba za dijagnostiku sa odeljenjima ili odsecima za: laboratorijsku, radiološku i drugu dijagnostiku.
U zavodu za kožno-venerične bolesti mogu se obrazovati organizacione jedinice, i to:
1) služba za specijalističko-konsultativnu delatnost sa odeljenjima ili odsecima za dijagnostiku i lečenje kožnih i polno prenosivih infekcija;
2) služba za organizovanje i sprovođenje mera za sprečavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i epidemiološko praćenje kretanja polno prenosivih infekcija;
3) služba za mikrobiološku i parazitološku dijagnostiku.
Za obavljanje nemedicinskih poslova u zdravstvenim ustanovama na primarnom nivou obrazuju se organizacione jedinice, i to:
1) služba za pravne i ekonomsko-finansijske poslove;
2) služba za tehničke i druge slične poslove.
U okviru službe iz stava 1. tačka 1) ovog člana mogu se obrazovati odeljenja ili odseci za: pravne poslove, poslove interne kontrole i finansijske poslove.
U okviru službe iz stava 1. tačka 2) ovog člana mogu se obrazovati odeljenja ili odseci za: održavanje objekata, opreme i vozila, usluge vešeraja, grejanja, transporta i dr.
III ZDRAVSTVENA DELATNOST NA SEKUNDARNOM NIVOU
U opštoj bolnici obrazuju se organizacione jedinice - sektori i službe, a u okviru njih odeljenja, odseci i kabineti.
Sektor je funkcionalna i organizaciona celina stacionarne i specijalističko-konsultativne delatnosti za više specijalističkih grana medicine.
Služba je funkcionalna i organizaciona celina stacionarne i specijalističko-konsultativne delatnosti u okviru jedne specijalističke grane medicine.
Služba se može organizovati sa najmanje 20 zaposlenih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.
Odeljenje i odsek su delovi službe u okviru kojih se obavlja stručno zaokruženi sadržaj aktivnosti na nivou stacionarne ili polikliničke delatnosti, a kabinet je deo službe gde se pružaju dijagnostičko-terapijske usluge za hospitalizovane i ambulantne pacijente.
Odeljenje se može organizovati sa najmanje deset, odsek sa šest, a kabinet sa tri zaposlena zdravstvena radnika i zdravstvena saradnika.
Radi racionalne organizacije rada zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, kao i nemedicinskog kadra, kapaciteta operacionog bloka, medicinske opreme i bolničkih postelja, u opštoj bolnici obrazuju se sektori i službe, i to:
1) sektor za internističke grane medicine sa službama ili odeljenjima za: internu medicinu, pneumoftiziologiju, neurologiju, infektivne i kožne bolesti;
2) sektor za hirurške grane medicine sa službama ili odeljenjima za: opštu hirurgiju, ortopediju sa traumatologijom, urologiju, otorinolaringologiju i oftalmologiju;
3) služba za pedijatriju;
4) služba za ginekologiju i akušerstvo;
5) služba za psihijatriju;
6) služba za produženo lečenje i negu.
Opšta bolnica osnovana za teritoriju jedne opštine, odnosno opšta bolnica kojoj gravitira manje od 50.000 stanovnika, može obrazovati službe koje objedinjavaju stacionarnu i specijalističko-konsultativnu delatnost iz interne medicine, opšte hirurgije, pedijatrije, ginekologije i akušerstva.
Za pružanje zdravstvenih usluga za ambulantno i stacionarno lečene pacijente i za obavljanje zajedničkih medicinskih poslova, u opštoj bolnici obrazuju se organizacione jedinice, i to:
1) odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja;
2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;
3) služba ili odeljenje za anesteziju sa reanimatologijom;
4) dnevne bolnice za dijagnostiku i terapijski tretman (dijaliza, hemoterapija, hirurške intervencije, opservacije, tretman psihijatrijskih bolesnika i dr.);
5) služba ili odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;
6) služba za laboratorijsku, radiološku, patološko-anatomsku i drugu dijagnostiku;
7) služba za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka);
8) služba, odnosno odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim produktima.
U stacionarnom delu opšte bolnice obrazuju se bolnička odeljenja za: standarno lečenje i negu, poluintenzivno lečenje i negu i intenzivno lečenje i negu.
Bolničko odeljenje za standardno lečenje i negu ima 24 do 40 bolničkih postelja, izuzev u pedijatriji, akušerstvu i za infektivne bolesti, gde broj postelja može biti manji.
Bolničko odeljenje za poluintenzivno lečenje i negu ima 12 do 16 bolničkih postelja.
Bolničko odeljenje za intenzivno lečenje i negu ima najmanje šest bolničkih postelja, a kada se organizuje za više srodnih oblasti bolničke delatnosti može imati do 12 postelja.
U opštoj bolnici u sedištu upravnog okruga i u opštoj bolnici sa najmanje 500 bolničkih postelja može se obrazovati zajedničko bolničko odeljenje za intenzivno lečenje i negu (centralna jedinica). Određeni broj postelja u ovoj jedinici namenjen je zbrinjavanju pacijenata sa oštećenjem dva ili više organskih sistema kojima je potrebna mehanička potpora disanju i invazivno hemodinamsko praćenje.
U specijalnoj bolnici obrazuju se organizacione jedinice - službe i odeljenja, a u okviru njih odseci i kabineti, pod uslovima i na način utvrđen u članu 18. st. 3-6. ovog pravilnika.
a) Specijalna bolnica za akutna stanja i oboljenja
Specijalna bolnica za akutna stanja i oboljenja obrazuje organizacione jedinice za oblast za koju je osnovana pod uslovima i na način utvrđen za opštu bolnicu u čl. 18-22. ovog pravilnika.
b) Specijalna bolnica za hronična oboljenja
Specijalna bolnica za hronična internistička i neuromuskularna oboljenja u delatnosti za koju je osnovana obrazuje organizacione jedinice, i to:
1) bolnička odeljenja;
2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;
3) odeljenje za laboratorijsku i drugu dijagnostiku;
4) odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka).
U stacionarnom delu specijalne bolnice obrazuju se bolnička odeljenja sa 30 do 60 postelja.
v) Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti
Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti obrazuje organizacione jedinice, i to:
1) bolnička odeljenja;
2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;
3) dnevne bolnice za tretman psihijatrijskih bolesnika;
4) odeljenje za laboratorijsku i drugu dijagnostiku;
5) odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka).
U stacionarnom delu bolnice obrazuju se bolnička odeljenja sa 40 do 80 postelja.
g) Specijalna bolnica za rehabilitaciju
Specijalna bolnica za rehabilitaciju obrazuje organizacione jedinice, i to:
1) bolnička odeljenja za lečenje i rehabilitaciju;
2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede i dijagnostičku obradu;
3) odeljenja za terapijski i rehabilitacioni tretman (kineziterapija, elektroterapija, termo i hidro terapija i dr.);
4) odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka).
U specijalnoj bolnici za rehabilitaciju nepokretnih i ograničeno pokretnih pacijenata obrazuju se bolnička odeljenja, kapaciteta do 30 postelja, u kojima se obezbeđuju prostorni i drugi uslovi za negu i pružanje rehabilitacionih i terapijskih usluga u skladu sa potrebama ove kategorije pacijenata.
Za obavljanje nemedicinskih poslova u zdravstvenim ustanovama na sekundarnom nivou formiraju se organizacione jedinice, i to:
1) služba za pravne i ekonomsko-finansijske poslove;
2) služba za tehničke i druge slične poslove.
U okviru službe iz stava 1. tačka 1) ovog člana mogu se obrazovati odeljenja ili odseci za: pravne poslove, poslove interne kontrole i finansijske poslove.
U okviru službe iz stava 1. tačka 2) ovog člana mogu se obrazovati odeljenja ili odseci za: održavanje objekata, opreme i vozila, ishrane, usluge vešeraja, grejanja, transporta i dr.
IV ZDRAVSTVENA DELATNOST NA TERCIJARNOM NIVOU
U klinici, u zavisnosti od vrste delatnosti i posteljnih kapaciteta, obrazuju se organizacione jedinice - službe koje objedinjavaju visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost za pojedine uže specijalnosti u određenoj oblasti medicine, odnosno stomatologije.
U okviru službe formiraju se odeljenja, odseci i kabineti.
Odeljenje se može organizovati sa najmanje deset, odsek sa šest, a kabinet sa tri zaposlena zdravstvena radnika i zdravstvena saradnika.
U stacionarnom delu klinike obrazuju se klinička odeljenja: za standardno lečenje i negu sa 20 do 30 bolničkih postelja, za poluintezivno lečenje i negu sa 12 do 16 bolničkih postelja i za intenzivno lečenje i negu sa šest do 12 bolničkih postelja.
Za pružanje zdravstvenih usluga za ambulantno i stacionarno lečene pacijente, kao i za obavljanje zajedničkih medicinskih poslova, u klinici se obrazuju organizacione jedinice, i to:
1) odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja;
2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;
3) odeljenje za dijagnostičku obradu i prijem pacijenata upućenih na bolničko lečenje;
4) služba ili odeljenje za anesteziju sa reanimatologijom;
5) dnevna bolnica;
6) služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;
7) služba za laboratorijsku, radiološku, patološko-anatomsku i drugu dijagnostiku;
8) služba ili odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka);
9) služba ili odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim produktima;
10) služba za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost;
11) služba za organizaciju, planiranje, evaluaciju i medicinsku informatiku.
U institutu, u zavisnosti od delatnosti i posteljnih kapaciteta, obrazuju se organizacione jedinice - klinike odnosno službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja, odseci i kabineti.
Klinika, odnosno služba objedinjava stacionarnu i specijalističko-konsultativnu delatnost za određenu granu medicine.
U stacionarnom delu instituta obrazuju se klinička odeljenja: za standardno lečenje i negu sa 20 do 30 bolničkih postelja, za poluintezivno lečenje i negu sa 12 do 16 bolničkih postelja i za intenzivno lečenje i negu sa šest do 12 bolničkih postelja.
Za pružanje zdravstvenih usluga za ambulantno i stacionarno lečene pacijente i za obavljanje zajedničkih medicinskih poslova u institutu obrazuju se organizacione jedinice, i to:
1) odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja;
2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;
3) odeljenje za dijagnostičku obradu i prijem pacijenata upućenih na bolničko lečenje;
4) služba ili odeljenje za anesteziju sa reanimatologijom;
5) dnevna bolnica;
6) služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;
7) služba za laboratorijsku, radiološku, patološko-anatomsku i drugu dijagnostiku;
8) služba ili odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka);
9) služba ili odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim produktima;
10) služba za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost;
11) služba za organizaciju, planiranje, evaluaciju i medicinsku informatiku.
U kliničko-bolničkom centru, u zavisnosti od delatnosti i posteljnih kapaciteta, obrazuju se organizacione jedinice: klinike, bolnice odnosno službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja, odseci i kabineti.
Klinika, bolnica, odnosno služba objedinjava stacionarnu i specijalističko-konsultativnu delatnost za određenu granu medicine.
U stacionarnom delu kliničko-bolničkog centra obrazuju se bolnička i klinička odeljenja za standardno lečenje i negu sa 20 do 30 bolničkih postelja i odeljenja: za poluintenzivno lečenje i negu sa 12 do 16 bolničkih postelja i za intenzivno lečenje i negu sa šest do 12 bolničkih postelja.
Za pružanje zdravstvenih usluga za ambulantno i stacionarno lečene pacijente i za obavljanje zajedničkih medicinskih poslova u kliničko-bolničkom centru obrazuju se organizacione jedinice, i to:
1) odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja;
2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;
3) odeljenje za dijagnostičku obradu i prijem pacijenata upućenih na bolničko lečenje;
4) služba ili odeljenje za anesteziju sa reanimatologijom;
5) dnevna bolnica;
6) služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;
7) služba za laboratorijsku, radiološku, patološko-anatomsku i drugu dijagnostiku;
8) služba ili odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka);
9) služba ili odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim produktima;
10) služba za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost;
11) služba za organizaciju, planiranje, evaluaciju i medicinsku informatiku.
U kliničkom centru za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice: klinike, centri i službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja, odseci i kabineti.
Klinika, odnosno služba objedinjava stacionarnu i specijalističko-konsultativnu delatnost za određenu granu medicine.
Centar objedinjava delatnost više kliničkih disciplina, a može biti obrazovan i za jednu usko specijalizovanu dijagnostičku ili terapijsku delatnost klinike.
U stacionarnom delu kliničkog centra obrazuju se klinička odeljenja: za standardno lečenje i negu sa 20 do 30 bolničkih postelja, za poluintenzivno lečenje i negu sa 12 do 16 bolničkih postelja i za intenzivno lečenje i negu sa šest do 12 bolničkih postelja.
Za pružanje zdravstvenih usluga za ambulantno i stacionarno lečene pacijente i za obavljanje zajedničkih medicinskih poslova jedne ili više klinika, na nivou kliničkog centra obrazuju se organizacione jedinice, i to:
1) centar, služba ili odeljenje za prijem i zbrinjavanje hitnih stanja (urgentni centar);
2) služba ili odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;
3) služba ili odeljenje za dijagnostičku obradu i prijem pacijenata upućenih na bolničko lečenje;
4) služba ili odeljenje za anesteziju sa reanimatologijom;
5) služba ili odeljenje za dijagnostički i terapijski tretman u okviru dnevne bolnice;
6) služba ili odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;
7) služba ili odeljenje za laboratorijsku, radiološku, patološko-anatomsku i drugu dijagnostiku;
8) služba ili odeljenje za kliničku farmakologiju;
9) služba ili odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka);
10) služba ili odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim produktima;
11) služba ili odeljenje za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost;
12) služba ili odeljenje za organizaciju, planiranje, evaluaciju i medicinsku informatiku.
Za obavljanje nemedicinskih poslova u zdravstvenim ustanovama na tercijarnom nivou obrazuju se organizacione jedinice - službe pod uslovima i na način utvrđen u članu 28. ovog pravilnika.
V ZDRAVSTVENA DELATNOST KOJA SE OBAVLJA NA VIŠE NIVOA
U zdravstvenim ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost na više nivoa zdravstvene zaštite obrazuju se organizacione jedinice - centri, odnosno službe, a u okviru njih odeljenja i odseci.
Centar, odnosno služba može se organizovati za jednu ili više delatnosti sa najmanje deset zaposlenih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, odeljenje sa najmanje pet i odsek sa najmanje tri zaposlena zdravstvena radnika i zdravstvena saradnika.
U zavodu za javno zdravlje za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - centri, a u okviru njih odeljenja i odseci.
Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se centri, i to:
1) centar za promociju zdravlja;
2) centar za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite;
3) centar za informatiku i biostatistiku u zdravstvu;
4) centar za kontrolu i prevenciju bolesti;
5) centar za higijenu i humanu ekologiju;
6) centar za mikrobiologiju.
U Zavodu za transfuziju krvi za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.
Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:
1) služba za prikupljanje krvi, testiranje, proizvodnju produkata od krvi i dijagnostičkih sredstava;
2) služba za laboratorijsku i drugu dijagnostiku;
3) služba za kliničku transfuziologiju, terapijske usluge i distribuciju krvi i produkata od krvi;
4) služba za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta.
U zavodu za medicinu rada za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - centri, a u okviru njih obrazuju se službe, odeljenja i odseci.
Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:
1) centar za unapređenje medicine rada;
2) centar za dijagnostiku i lečenje profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom;
3) centar za radiološku zaštitu;
4) centar za higijenu rada i epidemiologiju.
Zavod obrazuje stacionarno odeljenje za profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom.
U zavodu za sudsku medicinu za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.
Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:
1) služba za obdukcijsku, citološku i drugu dijagnostiku i veštačenje;
2) služba za toksikološku dijagnostiku;
3) služba za indentifikaciju očinstva, bioloških i drugih tragova.
Zavod za virusologiju, vakcine i serume
U zavodu za virusologiju, vakcine i serume za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.
Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:
1) služba za proizvodnju vakcina za bakterijske i virusološke bolesti;
2) služba za proizvodnju dijagnostičkih preparata (bakteriološke podloge, antibiogrami);
3) služba za laboratorijsku dijagnostiku (serološka, bakteriološka, alergološka i imunološka);
4) služba za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta.
U zavodu za antirabičnu zaštitu za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.
Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:
1) služba za prevenciju i sprečavanje širenja besnila i drugih zaraznih bolesti;
2) služba za mikrobiološku i drugu dijagnostiku;
3) služba za istraživanje i praćenje kretanja besnila i drugih zoonoza;
4) služba za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta.
Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju
U zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.
Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:
1) služba za ambulantno-polikliničku zdravstvenu zaštitu;
2) služba za dijagnostiku, habilitaciju i rehabilitaciju;
3) služba za istraživanje, organizaciju, kontrolu i unapređenje kvaliteta.
Zavod obrazuje stacionarno odeljenje za rehabilitaciju psihofizioloških poremećaja i govornu patologiju.
Zavod za biocide i medicinsku ekologiju
U zavodu za biocide i medicinsku ekologiju za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.
Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:
1) služba za preventivne aktivnosti u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti;
2) služba za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju;
3) služba za biocide i programe medicinske ekologije.
Za obavljanje nemedicinskih poslova u zdravstvenim ustanovama koje obavljaju delatnost na više nivoa zdravstvene zaštite obrazuju se organizacione jedinice, i to:
1) služba za pravne i ekonomsko-finansijske poslove;
2) služba za tehničke i druge slične poslove.
U okviru službe iz stava 1. tačka 1) ovog člana mogu se obrazovati odeljenja ili odseci za: pravne poslove, poslove interne kontrole i finansijske poslove.
U okviru službe iz stava 1. tačka 2) ovog člana mogu se obrazovati odeljenja ili odseci za: održavanje objekata, opreme i vozila, usluge vešeraja, grejanja, transporta i dr.
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Pravilnika o dopuni
Pravilnika o uslovima i načinu unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova
("Sl. glasnik RS", br. 126/2014)
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".