PRAVILAO RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA PRIRODNOG GASA
|
OSNOVNE ODREDBE
Ovim pravilima o radu distributivnog sistema prirodnog gasa (u daljem tekstu: Pravila), JP "Srbijagas" Novi Sad kao operator distributivnog sistema prirodnog gasa (u daljem tekstu: ODS), u skladu sa zakonom u oblasti energetike bliže uređuje:
- način planiranja razvoja distributivnog sistema;
- tehničke uslove za priključenje na distributivni sistem;
- opseg kvaliteta i druge karakteristike prirodnog gasa;
- pravila o merenju sa definisanom potrebnom mernom opremom;
- razmenu podataka sa operatorima povezanih sistema, drugim energetskim subjektima i korisnicima sistema;
- održavanje objekata;
- pristup distributivnom sistemu;
- utvrđivanje i korekciju dnevnih količina prirodnog gasa po korisnicima;
- postupanje u slučaju poremećaja u radu distributivnog sistema;
- i druga pitanja neophodna za rad distributivnog sistema JP "Srbijagas" Novi Sad.
Pojmovi koji se koriste u Pravilima imaju sledeće značenje:
Gasna stanica je stanica opremljena uređajima i opremom za merenje i regulaciju protoka, pritiska i temperature prirodnog gasa, tehnološki spojena sa gasovodom.
Gasni dan je vremenski period od 24 časa koji počinje u 8,00 časova pre podne po centralnom evropskom vremenu bilo kog dana i završava se u 8,00 časova pre podne po centralnom evropskom vremenu sledećeg dana. Prilikom prelaska sa "zimskog vremena" na "letnje vreme" i obrnuto, dan će činiti 23 ili 25 sati, u zavisnosti od slučaja.
Gasni mesec je vremenski period koji počinje u 8,00 časova pre podne po centralnom evropskom vremenu prvog dana kalendarskog meseca i završava se u 8,00 časova pre podne po centralnom evropskom vremenu prvog dana sledećeg kalendarskog meseca.
Gustina je odnos mase i zapremine gasa (Kg/m3) pri temperaturi od 15°C i pritisku od 1.01325 bar.
Distributivna gasna mreža je sistem od više cevovoda koji su spojeni u jednu tehničko-tehnološku celinu koja služi za distribuciju prirodnog gasa maksimalnog radnog pritiska jednakog ili manjeg od 16 bar.
Donja toplotna vrednost (Hd) je količina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jednog kubnog metra suvog gasa na konstantnom pritisku (1,01325 bar, Tn=288,15 K), pri čemu su produkti sagorevanja ohlađeni do temperature iznad tačke rošenja vodene pare, pa se vodena para iz produkata sagorevanja ne kondenzuje. Temperatura od 15°C je referentna temperatura za određivanje toplotne vrednosti. Donja toplotna vrednost je definisana važećim standardom SRPS EN ISO 6976 i izražava se u KJ/m3.
Izlaz je mesto na distributivnom sistemu ODS-a na kojem ODS isporučuje prirodni gas u:
- drugi distributivni sistem;
- objekat krajnjeg kupca priključen na distributivni sistem ODS-a;
- objekat proizvođača prirodnog gasa.
Korisnik sistema je energetski subjekt, proizvođač prirodnog gasa ili krajnji kupac koji je zaključio ugovor o distribuciji prirodnog gasa sa ODS-om.
Krajnji kupac sa malom potrošnjom je krajnji kupac čiji je objekat priključen na distributivnu gasnu mrežu ODS-a radnog pritiska p < 6 bar i čiji je maksimalni kapacitet mernog uređaja manji ili jednak 10 m3/čas.
Kućna merno-regulaciona stanica/set je skup tipizirane, odnosno standardizovane opreme, uređaja i materijala, ispitan od strane isporučioca.
Merna stanica je skup tipizirane, odnosno standardizovane opreme, uređaja i materijala, ispitan od strane isporučioca.
Merno-regulaciona stanica je skup tipizirane, odnosno standardizovane opreme, uređaja i materijala, ispitan od strane isporučioca.
Molski procenat je procenat količine supstance koja sadrži toliko molekula koliko ima atoma u 12 grama ugljenikovog izotopa S12.
Neutralna cena prirodnog gasa je cena po kojoj je operator transportnog sistema nabavio prirodni gas za potrebe balansiranja, a koja se utvrđuje i objavljuje za svaki gasni mesec.
Prirodni gas označava ugljovodonike ili smešu ugljovodonika i drugih gasova (najvećim delom metana) koji je na temperaturi od 15°C i na apsolutnom pritisku od 1.01325 bar pretežno u gasovitom stanju.
Radni dan je vremenski period koji počinje u 8,00 časova pre podne po centralnom evropskom vremenu bilo kog dana osim subote, nedelje ili državnog praznika završava se u 8,00 časova pre podne po centralnom evropskom vremenu sledećeg dana.
Regulaciona stanica je skup tipizirane, odnosno standardizovane opreme, uređaja i materijala, ispitan od strane isporučioca.
Relativna gustina prirodnog gasa je odnos gustine prirodnog gasa i gustine vazduha pri jednakim uslovima temperature i pritiska, odnosno pri temperaturi od 15°C i pritisku od 1.01325 bar.
Svedeni kubni metar (Sm3) označava proteklu zapreminu prirodnog gasa koja se izražava u zapreminskoj jedinici Sm3, donje toplotne vrednosti od 33.338,35 kJ/m3, pri temperaturi sagorevanja od 15°C i temperaturi merenja zapremine od 15°C i pritisku od 1.01325 bar (1 Sm3= 33,33835 MJ).
Standardni kubni metar (m3) označava količinu prirodnog gasa izraženu nestandardnim uslovima, pri temperaturi od 15°C i pritisku od 1.01325 bar, prema SRPS EN ISO 14532.
Ulaz je mesto na distributivnom sistemu na kojem ODS preuzima prirodni gas:
- iz transportnog sistema;
- iz drugog distributivnog sistema;
- od proizvođača prirodnog gasa.
Wobbe indeks donji označava donju toplotnu vrednost podeljenu kvadratnim korenom relativne gustine.
GMRS - glavna merno-regulaciona stanica;
DGM - Distributivna gasna mreža;
KMRS - kućni merno-regulacioni set;
MRS - merno-regulaciona stanica;
MS - merna stanica;
NCG - neutralna cena prirodnog gasa;
ODS - operator distributivnog sistema prirodnog gasa;
OTS - operator transportnog sistema prirodnog gasa;
PGH - procesni gasni hromatograf;
RS - regulaciona stanica;
UTS - udaljena telemetrijska stanica.
AGA - American Gas Association (Američka asocijacija za gas);
DIN - Deutsches Institut für Normung (Nemački institut za standardizaciju);
DVGW - Deutsche Vereinigung des Gas - und Wasserfaches (Nemačko udruženje za gas i vodu);
E-mail - Electronic mail (elektronska pošta);
ISO - International Organization for Standardization (Međunarodna organizacija za standardizaciju);
SCADA - Supervisory Control and Data Acquisition (Sistem za upravljanje i prikupljanje podataka).
NAČIN PLANIRANJA RAZVOJA DISTRIBUTIVNOG SISTEMA
2.1. ODS donosi petogodišnji plan razvoja distributivnog sistema (u daljem tekstu: Plan razvoja) u skladu sa zakonom koji uređuje oblast energetike, Strategijom razvoja energetike Republike Srbije, Programom ostvarivanja ove strategije, Nacionalnim akcionim planovima za utvrđivanja razvojnih ciljeva i mera za njihovo ostvarivanje, Energetskim bilansom i drugim aktima koji su od značaja za planiranje razvoja distributivnog sistema prirodnog gasa JP "Srbijagas" Novi Sad (u daljem tekstu: Sistem).
2.2. Ciljevi donošenja Plana razvoja su: povećanje sigurnosti isporuke i razvoj Sistema u skladu sa realno iskazanim potrebama za priključenje proizvođača i kupaca i obezbeđenje novih povezivanja sa transportnim ili drugim distributivnim sistemom.
2.3. ODS jednom godišnje do kraja septembra donosi Plan razvoja koji objavljuje na svojoj internet stranici.
2.4. Energetski subjekti, proizvođači prirodnog gasa i krajnji kupci dostavljaju ODS-u potrebne podatke za izradu Plana razvoja kako bi ODS mogao da ispuni obavezu iz zakona koji uređuje oblast energetike, a koja se odnosi na planiranja razvoja i održavanja Sistema i njegovo usklađivanje sa planovima razvoja povezanih sistema.
Podatke potrebne za izradu Plana razvoja ODS zahteva do kraja februara, a navedeni subjekti su dužni da ih ODS-u dostave do kraja marta.
2.5. Za potrebe izrade Plana razvoja subjekti iz tačke 2.4. na zahtev ODS-a dostavljaju trogodišnju procenu:
- maksimalne dnevne predaje i procenu prosečne mesečne predaje prirodnog gasa čija se predaja planira na svakom mestu ulaza u Sistem;
- maksimalne dnevne isporuke i procenu prosečne mesečne isporuke prirodnog gasa čija se isporuka planira na svakom pojedinačnom mestu izlaza iz Sistema na kojima je maksimalna časovna potrošnja krajnjeg kupca iz rešenja o odobrenju za priključenje veća ili jednaka 500 m3/h, kao i na svakom mestu izlaza koji je mesto povezivanja sa drugim distributivnim sistemom;
- maksimalne dnevne isporuke i procenu prosečne mesečne isporuke prirodnog gasa zbirno za izlaze iz sistema gde je maksimalna časovna potrošnja iz rešenja o odobrenju za priključenje manja od 500 m3/h, i druge podatke koje ODS zahteva.
2.6. ODS za potrebe izrade Plana razvoja, pored podataka iz tačke 2.5., koristi i istorijske podatke o preuzetim i isporučenim količinama prirodnog gasa na ulazima i izlazima iz tačke 2.5. Pravila, kao i podatke iz drugih izvora.
2.7. Energetski subjekti, proizvođači prirodnog gasa i krajnji kupci koji na zahtev ODS-a dostavljaju podatke imaju pravo da podatke označe kao poverljive, u kom slučaju ODS sa njima postupa saglasno poglavlju 13. Pravila.
2.8. ODS prilikom izrade Plana razvoja koristi podatke o zahtevima za priključenje na Sistem koji su odbijeni zbog nepostojanja tehničkih uslova za priključenje kao i zahteve za davanje tehničkih uslova za povezivanje energetskih objekata na Sistem.
2.9. Plan razvoja Sistema naročito sadrži:
- planske pretpostavke (prognozirane potrebe za prirodnim gasom i proizvodnja prirodnog gasa);
- rezultate analiza postojećeg stanja objekata, opreme i rada Sistema (starost objekata, neraspoloživost pojedinih elemenata Sistema, uočena zagušenja i evidentirani pogonski događaji);
- listu objekata Sistema, po godinama, koje je potrebno izgraditi, rekonstruisati ili dograditi, sa podacima o potrebnim finansijskim sredstvima;
- plan razvoja prateće infrastrukture distributivnog sistema (sistem telekomunikacija, sistem daljinskog nadzora i drugo).
TEHNIČKI USLOVI ZA PRIKLJUČENJE NA SISTEM
3.1.1. ODS odobrava priključenje na Sistem rešenjem koje donosi u upravnom postupku na zahtev krajnjeg kupca ili proizvođača prirodnog gasa.
3.1.2. Objekat krajnjeg kupca ili proizvođača prirodnog gasa priključuje se na Sistem u skladu sa tehničkim uslovima koje je ODS utvrdio u rešenju kojim odobrava priključenje objekta na Sistem.
ODS-a utvrđuje tehničke uslove za priključenje u skladu sa zakonom koji uređuje oblast energetike (u daljem tekstu: Zakon), propisima donetim u skladu sa Zakonom, tehničkim i drugim propisima i u skladu sa tač. 3.2.-3.3.7. i tač. 4.4.2.-4.4.4.1. ovih Pravila.
3.1.3. Zahtev za izdavanje odobrenja za priključenje, koji proizvođač prirodnog gasa i krajnji kupac podnose ODS-u, sadrži podatke i dokaze utvrđene propisom kojim se uređuju uslovi isporuke prirodnog gasa.
Obrazac zahteva za izdavanje odobrenja za priključenje sa spiskom propisanih dokaza koji se uz zahtev prilažu ODS objavljuje na svojoj internet stranici.
3.1.4. Kada podnosilac zahteva traži da u vlastitoj režiji pribavi tehničku dokumentaciju za potrebe izgradnje priključka, dužan je da po izradi, a pre pribavljanja dokumenta potrebnog za izgradnju priključka, dostavi ODS-u radi utvrđivanja njene usklađenosti sa tehničkim uslovima izdatim od strane ODS-a.
3.1.5. ODS na zahtev krajnjeg kupca ili proizvođača prirodnog gasa izvršava rešenje o odobrenju za priključenje donošenjem posebnog akta kojim se dozvoljava puštanje prirodnog gasa u objekat, nakon što utvrdi ispunjenost uslova utvrđenih u Zakonu, propisu koji uređuje uslove isporuke prirodnog gasa kao i u rešenju o odobrenju za priključenje.
3.1.6. Tehnički uslovi koje je ODS dao u fazi izrade planskih dokumenata u skladu sa propisima kojima se uređuje planiranje i izgradnja objekata, obavezujući su za ODS prilikom izdavanja odobrenja za priključenje, osim ukoliko u trenutku donošenja rešenja kojim se odobrava priključenje nema značajnih promena ulaznih podataka koji su korišćeni za izradu navedenih tehničkih uslova.
3.1.7. ODS i investitor drugog distributivnog sistema koji se povezuje na Sistem ODS-a zaključuju ugovor o povezivanju u skladu sa Zakonom, kojim ugovaraju tehničke uslove povezivanja sistema, mesto povezivanja, način merenja isporučenog prirodnog gasa i stvarne troškove povezivanja dva sistema.
3.1.8. ODS obustavlja isporuku prirodnog gasa ukoliko je bez prethodnog obaveštavanja ODS-a došlo do promene uslova korišćenja prirodnog gasa u priključenom objektu za koje se, u skladu sa Zakonom i propisom kojim se uređuju uslovi isporuke prirodnog gasa, ne zahteva izdavanje odobrenja za priključenje ili je došlo do promena na unutrašnjoj gasnoj instalaciji, a promenama se bitno menja uticaj objekta na rad Sistema ili ugrožava sigurnost i bezbednost imovine i lica.
3.1.9. Na zahtev subjekta koji namerava da izgradi energetski objekat za koji se u skladu sa Zakonom pribavlja energetska dozvola, ODS daje mišljenje o uslovima i mogućnostima povezivanja/priključenja energetskog objekta na Sistem. Obrazac zahteva za davanje mišljenja ODS objavljuje na svojoj internet stranici.
3.1.10. Tehničke uslove za povezivanje drugog sistema za distribuciju prirodnog gasa sa Sistemom, utvrđuje ODS na zahtev investitora drugog distributivnog sistema.
3.1.11. Tehnički uslovi za povezivanje sistema utvrđuju se shodnom primenom odredbi koje uređuju tehničke uslove za priključenje iz poglavlja 3. Pravila i njihova svrha je stvaranje neophodnih uslova za normalan rad Sistema.
3.2. Tehnički uslovi za priključenje
3.2.1.1. U zavisnosti od radnog pritiska u distributivnim mrežama koje čine Sistem, razlikujemo priključenje na:
- distributivnu mrežu pritiska p<6 bar;
- distributivnu mrežu pritiska 6 bar ≤ p ≤16 bar.
3.2.1.2. Na distributivnu mrežu pritiska 6 bar ≤ p ≤16 bar, ODS priključuje objekte čiji su merni uređaji maksimalnog kapaciteta najmanje 100 m3/h.
3.2.1.3. U zavisnosti od radnog pritiska mreže na koju se objekat priključuje, maksimalnog kapaciteta mernog uređaja, načina priključenja i broja mernih uređaja koji se postavljaju u jednom objektu i povezuju sa jednim regulacionim uređajem, ODS obezbeđuje priključenje izgradnjom priključka koji može biti:
- tipski priključak je priključak na distributivnu mrežu (polietilensku ili čeličnu) pritiska p<6 bar sa kućnim merno regulacionim setom (KMRS) maksimalnog kapaciteta ne većeg od 10 m3/h, u koji se ugrađuje tipizirana, odnosno standardizovana oprema, uređaji i materijali i pri čijoj se izgradnji izvode standardni radovi;
- individualni priključak je priključak na distributivnu mrežu pritiska 6 bar ≤ p ≤16 bar i na distributivnu mrežu pritiska p<6 bar sa maksimalnim kapacitetom merno-regulacione stanice (MRS) iznad 10 m3/h i ne ispunjava uslove za tipski ili grupni priključak;
- grupni priključak je priključak višespratnog objekta kolektivne stanogradnje na distributivnu mrežu radnog pritiska p<6 bar. Ovaj priključak se gradi od najbližeg mesta na distributivnoj mreži do regulacionog uređaja za objekat u celini i dalje od regulacionog uređaja ka dva ili više kućnih mernih setova.
3.2.1.4. Priključak objekta krajnjeg kupca/proizvođača prirodnog gasa se sastoji od priključnog voda i gasne stanice. Gasne stanice mogu biti merno regulacione stanice (u daljem tekstu: MRS), merne stanice (u daljem tekstu: MS), regulacione stanice (u daljem tekstu: RS) i kućne merno-regulacione stanice/setovi (KMRS).
3.2.1.5. Tehničkim uslovima ODS na jedinstven način određuje minimalne zahteve projektovanja i izvođenja priključnog voda i gasne stanice čime se obezbeđuje sigurna i pouzdana distribucija prirodnog gasa i kvalitetno održavanje Sistema.
3.2.1.6. Za tehničke uslove koji nisu utvrđeni obavezujućim nacionalnim standardima i Pravilima, ODS se može pozvati na međunarodne standarde izdate od ISO (International Organization for Standardization), nemačke nacionalne standarde izdate od DIN (Deutsches Institut für Normung) i nemačka tehnička pravila izdata od DVGW (Deutsche Vereinigung des Gas - und Wasserfaches).
3.2.2. Postavljanje priključnog voda
3.2.2.1. Priključnim vodom smatra se gasovod od čeličnih cevi radnog pritiska do 16 bar i polietilenskih cevi za razvod gasa, radnog pritiska do 4 bar, koji počinje mereno trasom priključnog voda od neposredno najbliže tačke na postojećem sistemu u kojoj je priključenje objekta tehnički i pravno moguće a završava se glavnim zapornim cevnim zatvaračem ispred gasne stanice za objekat krajnjeg kupca/proizvođača prirodnog gasa.
3.2.2.2. Postavljanje priključnog voda kao i minimalna rastojanja od objekata utvrđuju se propisom koji uređuju tehničke uslove i normative za bezbednu distribuciju cevovodima.
3.2.3. Postavljanje gasnih stanica
3.2.3.1. Gasne stanice mogu biti na otvorenom prostoru, na objektima, u zidanom objektu ili u metalnoj kućici, pri čemu se:
- gasne stanice za tipski priključak izvode kao KMRS;
- gasne stanice za individualni priključak izvode kao MRS;
- gasne stanice za grupni priključak izvode kao kombinacija RS i MS.
3.2.3.2. Lokacije gasnih stanica kao i minimalna rastojanja od objekata i instalacija utvrđuju se propisom koji uređuje tehničke uslove i normative za bezbednu distribuciju cevovodima.
3.2.3.3. Gasne stanice se sastoje od:
- cevi, cevnih spojeva i standardnih fitinga;
- zapornih organa;
- filtera za gas;
- izolacionih prirubnica ili komada;
- regulacione i sigurnosne opreme;
- merne opreme.
3.2.3.3.1. Cevi i cevni spojevi i standardni fitinzi
3.2.3.3.1.1. Za izgradnju gasovoda i merno-regulacionih stanica upotrebljavaju se šavne i bešavne cevi prema standardima SRPS C.B5.221, SRPS C.B5.225, ISO, DIN, API, EN 10216 ili EN 10217.
3.2.3.3.1.2 Maksimalna brzina strujanja prirodnog gasa u cevima i na prirubnicama zaporne armature ne sme biti veća od 22 m/s na ulazu u gasnu stanicu i 20 m/s na izlazu iz gasne stanice, a na prirubnicama blok ventila i kontrolnih ventila ne sme biti veća od 50 m/s.
3.2.3.3.1.3. Spojevi cevi sa opremom po pravilu su prirubnički, osim za dimenzije zaključno sa DN 50 (2"), ali samo za pritiske do 4 bar.
3.2.3.3.2. Zaporni organi
3.2.3.3.2.1. Protivpožarni zaporni organi su brzozatvarajući zaporni organi. To su protivpožarne slavine i to kuglaste slavine sa punim otvorom.
3.2.3.3.2.2. Sve protivpožarne slavine se posebno vidno obeležavaju na terenu i štite od neovlašćenog rukovanja.
3.2.3.3.2.3. Zaporni organi na ispusnim (drenažnim) vodovima iz filtera ne smeju se spajati u jedan vod.
3.2.3.3.2.4. Osnovna navojna armatura se koristi na nadzemnim delovima najviše do dimenzije DN 50, a za veće dimenzije se koristi prirubnička ili zavarna armatura. Ovaj zahtev ne važi za armaturu za instrumentaciju.
3.2.3.3.2.5. Za zaporne organe instrumentalnih i impulsnih vodova koriste se slavine sa navojem ili igličasti ventili sa NPT navojem.
3.2.3.3.3. Oprema za prečišćavanje prirodnog gasa - filteri
3.2.3.3.3.1. Filter ima uložak sa stepenom prečišćavanja 98% čestica većih od 5µm i poklopac sa prirubničkom vijčanom vezom.
3.2.3.3.3.2. Filter može da ima priključak za manometar diferencijalnog pritiska.
3.2.3.3.4. Izolaciona prirubnica ili izolacioni komad
3.2.3.3.4.1. U elektroprovodljivi metalni deo gasne stanice ugrađuje se izolaciona prirubnica ili izolacioni komad.
3.2.3.3.4.2. Izolacioni komadi (izolacione prirubnice) se ugrađuju tako da omoguće efikasan rad katodne zaštite čeličnih podzemnih gasovoda i zaštitu od prenapona.
3.2.3.3.4.3. Na ulaznom i izlaznom gasovodu, ispred i iza gasne stanice, postavljaju se izolacioni komadi za podzemnu ugradnju ili izolacione prirubnice za nadzemnu ugradnju. Izolacione prirubnice su premoštene katodnim odvodnicima prenapona u smeru ka uzemljivaču. Katodni odvodnici prenapona su u odgovarajućem stepenu protiveksplozivne zaštite.
3.2.3.3.4.4. Izolacioni komad ili prirubnica može se izostaviti na izlaznom gasovodu iz gasne stanice ako je dužina podzemnog, potencijalno katodno štićenog, čeličnog dela izlaznog gasovoda manja od 5 m i nakon toga podzemni izlazni gasovod prelazi u nadzemni ili u polietilenski gasovod.
3.2.3.3.4.5. Izolacioni komad može biti konstruktivno spojen sa glavnim zapornim cevnim zatvaračem. Kod kućnih gasnih priključaka od polietilenskih cevi sa prelaskom na metalni uvod, izolacioni komad se postavlja kao pasivna zaštita od korozije. Ako se izolacioni komad ugrađuje u zgradu, mora biti otporan na povišena termička opterećenja i označen sa "GT".
3.2.3.3.5. Regulaciona i sigurnosna oprema
3.2.3.3.5.1. Regulaciona linija na gasnoj stanici sadrži:
- zaporne organe na početku i kraju regulacione linije;
- sigurnosni - prekidni (blok) ventil;
- regulator pritiska;
- sigurnosni odušni ventil minimalnog kapaciteta 1% od maksimalne propusne moći regulatora pritiska;
- slavinu za rasterećenje ispred sigurnosnog brzozatvarajućeg ventila. Slavina se ugrađuje kada na sigurnosnom brzozatvarajućem ventilu ne postoji bajpas za izjednačenje pritiska;
- minimalni broj navarnih komada na cevi iza regulatora pritiska. Dva navarna komada služe za priključenje impulsnih vodova regulatora i blok ventila, a treći za priključenje manometra.
3.2.3.3.5.2. Sigurnosni odušni ventil se ne stavlja na gasni kolektor.
3.2.3.3.5.3. Protivpovratna klapna na izlaznom delu regulacione linije ugrađuje se kada je dinamika isporuke prirodnog gasa na gasnoj stanici takva da izaziva velike i nagle oscilacije pritiska u izlaznom gasovodu iza gasne stanice.
3.2.3.3.5.4. Protivpovratna klapna se ne stavlja na KMRS.
3.2.3.3.6. Merna oprema
3.2.3.3.6.1. Tehnički uslovi priključenja koji se odnose na uslove u pogledu merne opreme za merenje prirodnog gasa bliže su uređeni u Poglavlju 4.
3.2.3.3.6.2. Bliži tehnički uslovi za projektovanje i postavljanje gasnih stanica i opreme utvrđeni su u tački 3.3. Pravila.
3.3. Konfiguracija gasne stanice
3.3.1. Konfiguracija gasne stanice za tipski priključak - KMRS
3.3.1.1. KMRS ima jednu regulacionu i mernu liniju koja je radna i kapacitet je 100% gasne stanice.
3.3.1.2. U sastav KMRS ulaze sledeći elementi:
- izolacioni komad (može biti integrisan sa gasnom slavinom), koji mora biti u skladu sa SRPSM.E3.509 (DIN 3389);
- filter sa mogućnošću čišćenja uloška bez demontaže elemenata seta (npr. Y-filter ili ravni filter), koji mora biti u skladu sa SRPSM.E3.571;
- regulator pritiska, koji mora biti u skladu sa SRPSM.E.3.379 (DIN 3380), grupe RG 5, ZG 10. Sigurnosni prekidni i sigurnosni ispusni ventili moraju biti u skladu sa SRPSM.E.3.381 (DIN 3381), grupe AG 5. Ovi uređaji mogu biti integrisani u okviru regulatora pritiska;
- merač zapremine gasa, koji mora biti u skladu sa SRPSL.H2.100 (odnosno DIN 3374),
- spojni elementi (navojni fitinzi) od čelika ili temper-liva, koji moraju biti u skladu sa SRPSM.B6.850 ili SRPSM.B6.505 (DIN 2980 ili DIN 2950);
- zaptivke materijala mora da budu od materijala otpornog na ugljovodonike.
3.3.1.3. Merna oprema na gasnim stanicama se postavlja nakon redukcije pritiska.
3.3.1.4. Svi elementi KMRS za ugradnju na zgrade moraju imati povećanu toplotnu otpornost "t" ili se moraju zaštititi građevinski, odnosno zapornim uređajem sa termičkim isključivanjem.
3.3.2. Konfiguracija gasne stanice za individualni priključak - MRS
3.3.2.1. Gasna stanica ima dve regulacione linije od kojih je jedna radna i jedna rezervna, obe kapaciteta 100% gasne stanice ili tri regulacione linije - dve radne i jedna rezervna, svaka kapaciteta po 50%.
3.3.2.2. Merna oprema na gasnim stanicama se postavlja nakon redukcije pritiska.
3.3.2.3. Na bajpasu gasnih stanica obavezna je ugradnja dva zaporna organa sa ugrađenom blindom predviđenom za blombiranje.
3.3.2.4. Gasna stanica ima merno-regulacionu liniju za redukovanu potrošnju, kada postoji duži vremenski interval u kome je odnos između nominalne i redukovane potrošnje ≥ 20/1. Merilo protoka za redukovanu potrošnju se bira tako da se maksimalni protok preklapa sa minimalnim protokom merila za nominalnu potrošnju i to najmanje za 0,2Qmax merila za redukovanu potrošnju.
3.3.2.5. Na gasnoj stanici na koju su priključeni krajnji kupci koji tokom godine kontinualno troše prirodni gas i koji imaju zastoj samo prilikom planskog remonta tehnoloških postrojenja, potrebno je predvideti tri merne linije i to dva merila koji obuhvataju 60% Qmax i jedno merilo koje obuhvata 40% Qmax.
3.3.3. Konfiguracija gasne stanice za grupni priključak - RS i MS
3.3.3.1. Regulaciona stanica može biti izvedena kao jednolinijska ili dvolinijska. Kod dvolinijske regulacione stanice jedna linija je radna, a druga je rezervna, obe kapaciteta 100% gasne stanice.
3.3.3.2. Regulaciona stanica mora da zadovolji potrebe objekta kolektivne stanogradnje u celini.
3.3.3.3. Merna stanica ima jednu mernu liniju koja je radna, kapaciteta 100% gasne stanice.
3.3.4. Tehnički uslovi za projektovanje i postavljanje opreme i uređaja
3.3.4.1. Međusobno rastojanje cevi i opreme u gasnoj stanici, kao i odstojanja od zidova i krova određuje se tako da obezbede nesmetan pregled i servisiranje opreme i uređaja.
3.3.4.2. Gasne stanice imaju horizontalne paralelne regulacione i merne linije, s tim što osa regulacione, sigurnosne i merne opreme ne sme biti na većoj visini od 1,2 m. Osni razmak između linija ne sme biti manji od 0,8 m + jedna polovina prečnika cevi iza prvog zapornog organa na regulacionoj liniji, odnosno 0,8 m + jedna polovina prečnika cevi iza prvog zapornog organa na mernoj liniji.
3.3.4.3. Gasna stanica u metalnoj kućici se projektuje i izvodi sa vratima u celoj dužini stanice sa leve i desne strane gledajući u pravcu strujanja prirodnog gasa.
3.3.4.4. Gasna stanica u zidanom objektu se projektuje i izvodi tako da se zid objekta nalazi na razdaljini ne manjoj od 1,2 m + jedna polovina prečnika cevi iza prvog zapornog organa na regulacionoj liniji, odnosno 1,2 m + jedna polovina prečnika cevi iza prvog zapornog organa na mernoj liniji.
3.3.4.5. Merna oprema se postavlja tako da se obezbedi nesmetano očitavanje mernih veličina i zamena merne opreme i uložaka filtera. Horizontalna osa merila protoka ne sme biti na većoj visini od 1,2 m.
3.3.4.6. Za svu opremu koja je teža od 25 kg neophodno je predvideti nosač na koji se može okačiti podesna dizalica za remont. Ovo se naročito odnosi na montažu i demontažu filterskih uložaka, regulatora pritiska, blok ventila i merila protoka prirodnog gasa. Tamo gde to nije moguće, projektom treba predvideti pristup pokretnom dizalicom radi servisa i montaže.
3.3.5.1. Gasne stanice u pogledu buke moraju ispunjavati uslove utvrđene propisima o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini, kao i lokalnim urbanističkim propisima.
3.3.5.2. Projekti gasne stanice kapaciteta većeg od 30.000 m3/h moraju imati posebno obrađen proračun buke i mere zaštite za snižavanje nivoa buke.
3.3.6.1. Sva nadzemna mašinska oprema i armatura, kao i ostale metalne mase (npr. nosači) u stanici, moraju se propisno uzemljiti. Uzemljenje u gasnoj stanici se izvodi preko najmanje dva nezavisna izvoda, izvedenih na suprotnim stranama stanice. Na izvodima se izvode merno-rastavni spojevi.
3.3.6.2. Traka za uzemljenje povezuje se navarivanjem na metalne nosače gasne stanice ukoliko su u galvanskom spoju sa mašinskom opremom stanice. Traka se navarivanjem povezuje na prirubnice ukoliko nosači nisu predviđeni. Navarivanje na cev je dozvoljeno samo u slučajevima uzemljenja zavarnih protivožarnih slavina bez prirubnica. Traka se postavlja tako da omogući nesmetani rad u gasnoj stanici.
3.3.6.3. Nadzemni protivpožarni zaporni organi se uzemljuju, vodeći računa o sistemu katodne zaštite gasovoda.
3.3.6.4. U stanici i šahtovima je obavezno izvođenje izjednačenja potencijala (ekvipotencijalizacija). Premošćavanje prirubničkih spojeva se izvodi zupčastim podloškama ispod glave i navrtke jednog istog zavrtnja. Mesta montaže ovih podloški moraju biti vidno označene crvenom bojom. Dozvoljeno je i premošćenje upotrebom bakarnog užeta i pocinkovane trake odgovarajućeg preseka. Navojni spojevi kod kojih se koristi izolaciono zaptivno sredstvo, premošćuju se provodnicima P-Y 6 mm2 ili P/F-Y 6 mm2, preko odgovarajućih obujmica.
3.3.6.5. Kod privremene ili trajne demontaže opreme u gasnoj stanici izvodi se premošćenje krajeva opreme na mestu demontirane opreme.
3.3.6.6. Na gasnim stanicama se sprovode mere zaštite od atmosferskog pražnjenja u skladu sa propisima koji uređuju ovu oblast.
3.3.6.7. Odušne cevi, kao najviši delovi gasnih stanica, se povezuju sa ispusnim sistemom. Ovo povezivanje se izvodi na mestu najbližem ulasku cevi u objekat.
3.3.7.1. Odorizacija prirodnog gasa je obavezna u javnoj distribuciji prirodnog gasa namenjenog za isporuku u domaćinstvima odnosno distributivnim sistemima (p<6 bar), (SRPS H.F1.001).
3.3.7.2. Za gasne stanice kapaciteta 3.000 m3/h i većeg ugrađuje se odorizator sa dozir-pumpom (automatska odorizacija). Za gasne stanice kapaciteta manjeg od 3.000 m3/h dozvoljena je ugradnja apsorpcionih odorizatora. Apsorpcioni odorizatori moraju imati rezervoar ukopan u sloj peska u betonskom koritu, radi efikasnijeg rada i veće bezbednosti.
3.3.7.3. Ako se iza GMRS, MRS i MS ugrađuje polietilenski gasovod, ugrađuje se automatska odorizacija (odorizatori sa pumpom za doziranje).
3.3.7.4. Sredstvo za odorizaciju je merkaptan ili tetrahidrotiofen (THT).
3.3.7.5. Kod industrijskih potrošača koji se snabdevaju direktno sa distributivnog sistema srednjeg pritiska (6≤ p ≤16 bar), koji nije odorisan, ugrađuju se apsorpcioni odorizatori ili stabilni javljači (detektori) prirodnog gasa za potrebe laboratorija, fabričkih restorana - kuhinja, odnosno na mestima gde povremeno ili stalno boravi veći broj ljudi.
MERENJE I ZAHTEVI U POGLEDU MERNE OPREME
4.1.1. Merenje prirodnog gasa je proces utvrđivanja protekle zapremine, sastava, kvaliteta, temperature prirodnog gasa i atmosferskog pritiska na ulazu/izlazu.
4.1.2. Protekla zapremina prirodnog gasa obračunava se u standardnim kubnim metrima. Isporučena energija prirodnog gasa preračunava se na donju toplotnu vrednost i iskazuje se u svedenim kubnim metrima.
4.2. Upotreba podataka dobijenih merenjem
4.2.1. Podaci dobijeni merenjem se koriste za:
- utvrđivanje dnevnih količina prirodnog gasa preuzetih na svim ulazima i isporučenih na svim izlazima;
- utvrđivanje dnevnih količina prirodnog gasa po korisnicima na svakom pojedinačnom ulazu/izlazu;
- ispostavljanje računa za pristup distributivnom sistemu za prirodni gas;
- izračunavanje sopstvene potrošnje i gubitaka prirodnog gasa na Sistemu;
- dostavljanje podataka operatorima povezanog sistema;
- izradu izveštaja;
- prognozu potrošnje prirodnog gasa na izlazima i drugo.
4.3.1. Merni intervali mogu biti:
- satni;
- dnevni;
- obračunski period.
4.3.2. Minimum merenih ili izračunatih podataka za satni merni interval obuhvata sledeće:
- proteklu zapreminu prirodnog gasa u radnim uslovima;
- proteklu zapreminu prirodnog gasa u standardnim uslovima;
- prosečni pritisak prirodnog gasa;
- prosečnu temperaturu prirodnog gasa.
4.3.3. Minimum merenih i izračunatih podataka za dnevni merni interval i obračunski period obuhvata sledeće:
- proteklu zapreminu prirodnog gasa u radnim uslovima;
- proteklu zapreminu prirodnog gasa u standardnim uslovima;
- prosečni pritisak prirodnog gasa;
- prosečnu temperaturu prirodnog gasa.
4.4.1.1. Merenje protekle zapremine prirodnog gasa se vrši kontinuirano pomoću merila čije su karakteristike u skladu sa zakonom koji uređuje oblast metrologije, propisima donetim u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima koji utvrđuju tehničke zahteve za mernu opremu.
4.4.1.2. Merni uređaji moraju da imaju Rešenje o odobrenju tipa.
4.4.1.3. Merna oprema može biti:
- primarna;
- sekundarna;
- tercijarna.
Primarna merna oprema su merila sa turbinom, merila sa rotacionim klipovima, ultrazvučna merila i merila sa mehovima.
4.4.2.1. Merila sa turbinom i merila sa rotacionim klipovima
4.4.2.1.1. Merenje protekle zapremine prirodnog gasa sa merilima sa turbinom i rotacionim klipovima se vrši u skladu sa pravilnikom koji propisuje metrološke uslove za protočna merila za zapreminu gasa.
4.4.2.1.2. Dozvoljena relativna greška pri merenju ovim merilima mora biti u granicama propisanim od strane nadležnog organa za mere i dragocene metale tako da iznosi:
± 2% za Qmin ≤ Q <Qt
± 1% za Qt ≤ Q ≤ Qmax
gde je:
Qt - tačka preloma dozvoljene granice relativne greške pokazivanja merila i zavisi od veličine i opsega merila saglasno pravilniku koji propisuje metrološke uslove za protočna merila za zapreminu gasa.
4.4.2.2. Ultrazvučna merila protoka prirodnog gasa
4.4.2.2.1. Ultrazvučna merila protoka prirodnog gasa se sastoje od mernog tela i najmanje četiri para mernih senzora.
4.4.2.2.2. Merenje protekle zapremine prirodnog gasa sa ultrazvučnim merilima vrši se po sledećim propisima i standardima:
- ISO 17089;
- AGA 9, Measurement of Gas by Multipath Ultrasonic Meters, 1998;
- BS7965, The Selection, Instalation, Operation and Calibration of Diagonal Path Transit Time Ultrasonic Flow Meters for Industrial Gas Applications, 2000.
4.4.2.2.3. Dozvoljena relativna greška pri merenju ultrazvučnim merilom mora biti u granicama propisanim od strane nadležnog organa za mere i dragocene metale tako da iznosi:
± 2% za Qmin ≤ Q <Qt
± 1% za Qt ≤ Q ≤ Qmax
gde je:
Qt - tačka preloma dozvoljene granice relativne greške pokazivanja merila koja zavisi od veličine i opsega merila, saglasno pravilniku o metrološkim uslovima za protočna merila za zapreminu gasa.
4.4.2.3. Merilo sa mehovima
4.4.2.3.1. Merilo sa mehovima je zapreminsko merilo protoka koristi se u domaćinstvima i kod krajnjih kupaca sa velikim oscilovanjem potrošnje prirodnog gasa. Za pokretanje mehova i mehanizma koristi se energija prirodnog gasa.
4.4.2.3.2. Merenje protekle zapremine prirodnog gasa sa merilom sa mehovima vrši se po sledećim propisima i standardima:
- SRPSL.H2.100;
- DIN 3374.
4.4.2.3.3. Dozvoljena relativna greška pri merenju merilom sa mehovima mora biti u granicama propisanim od strane nadležnog organa za mere i dragocene metale tako da iznosi:
± 3% za protoke Qmin ≤ Q< 0,1 Qmax;
± 1,5% za protoke 0,1 Qmin ≤ Q ≤ Qmax.
4.4.3. Sekundarna merna oprema
4.4.3.1. Sekundarna merna oprema su: merni pretvarači diferencijalnog, relativnog i apsolutnog pritiska i merni pretvarači temperature ili mogu biti sastavni deo računara protoka (korektora).
4.4.4. Tercijarna merna oprema
4.4.4.1. Korektor
4.4.4.1.1. Korektor je merna oprema sa odgovarajućim programom, koji prima podatke iz primarnih i sekundarnih uređaja i izračunava proteklu zapreminu na standardnim uslovima, uzimajući u obzir sastav prirodnog gasa čije su vrednosti unete u korektor kao srednja vrednost iz prethodnog perioda.
4.4.4.1.2. Pri izračunavanju protekle zapremine prirodnog gasa na standardnim uslovima koristi se faktor kompresibilnosti utvrđen na osnovu sastava prirodnog gasa.
4.4.4.1.3. Program korektora mora da omogući:
- lako konfigurisanje i praćenje rada korektora;
- arhiviranje svih procesnih i računatih veličina, događaja i alarma po mernim intervalima.
4.4.4.1.4. Izvedba korektora mora da ispuni sledeće zahteve:
- da je izrađen u odgovarajućoj Ex izvedbi prema stepenu mehaničke zaštite IP 66 u slučaju rada korektora u zoni opasnosti 1 i 2;
- da ima eksterno napajanje 24V DC.
4.4.4.1.5. Komunikaciona oprema korektora mora da ispuni sledeće zahteve:
- komunikacioni interfejs za lokalni pristup uređaju radi konfigurisanja i preuzimanja podataka;
- komunikacioni interfejs prema udaljenom HOST-u:
- standardni komunikacioni protokoli (Modbus RTU in TCP, Enron, DSfG-B).
4.4.4.1.6. Dozvoljena relativna greška korektora mora biti u granicama propisanim od strane nadležnog organa za mere i dragocene metale tako da iznosi ± 1%.
4.5. Kriterijumi za izbor merne opreme i mernih linija u zavisnosti od položaja mernog mesta u Sistemu i karakteristika potrošnje krajnjeg kupca
4.5.1. U zavisnosti od položaja mernog mesta u Sistemu, ODS utvrđuje kriterijume za izbor merne opreme na ulazu od proizvođača prirodnog gasa ili biogasa i izlazu kod krajnjeg kupca i povezanog distributivnog sistema.
4.5.2. Na ulazu se ugrađuju merila sa turbinom, ultrazvučna merila ili merila sa rotacionim klipovima.
4.5.3. Na izlazu se ugrađuju merila prema protoku prirodnog gasa:
- za protoke manje od 10 m3/h na radnim uslovima merila sa mehovima i temperaturnim kompenzatorom;
- za protoke veće od 10 m3/h, a manje od 65 m3/h na radnim uslovima merila sa mehovima i temperatunim kompenzatorom i merila sa rotacionim klipovima;
- za protoke veće od 65 m3/h, a manje od 400 m3/h na radnim uslovima merila sa rotacionim klipovima;
- za protoke veće od 400 m3/h, a manje od 40.000 m3/h na radnim uslovima merila sa turbinom;
- za protoke veće od 40.000 m3/h na radnim uslovima merila sa turbinom ili ultrazvučna merila.
4.5.4. U zavisnosti od protoka prirodnog gasa na ulazu/izlazu određuje se potreban broj mernih linija.
4.5.5. Broj mernih linija na ulazu/izlazu se određuje u zavisnosti od oscilacija protoka prirodnog gasa i maksimalne dnevne količine prirodnog gasa na sledeći način:
- ako jedno merilo može da pokrije čitav opseg merenja protoka prirodnog gasa, onda se ugrađuje jedna merna linija;
- ako jedno merilo ne može da pokrije čitav opseg merenja protoka prirodnog gasa, onda se ugrađuju dve ili po potrebi više mernih linija različitog opsega merenja;
- kod stanica sa maksimalnim dnevnim protokom većim od 0.5 mil. m3/dan obavezno se ugrađuje rezervna linija;
- kod stanica sa maksimalnim dnevnim protokom manjim od 0.5 mil. m3/dan ugrađuje se rezervna linija kada se proceni da je to neophodno za Sistem.
4.5.6. U gasne stanice sa maksimalnom časovnom potrošnjom većom od 500 m3/h ili preko milion m3 godišnje ugrađuje se oprema za automatsko prikupljanje i obradu podataka o potrošnji prirodnog gasa sa intervalom 24 časa ili kraćim.
4.5.7. U gasne stanice instalisanog kapaciteta većeg od 5000 m3/h ugrađuju se oprema za daljinski prenos podataka kojim se obezbeđuju podaci o:
- merenju protoka prirodnog gasa;
- statusu položaja (otvoreno/zatvoreno) ulazne protivpožarne slavine ispred gasne stanice;
- ulaznom pritisku u gasnu stanicu - priključak za transmiter;
- temperaturi iza svakog merila protoka i na izlazu iz stanice;
- izlaznom pritisku iz gasne stanice.
4.6. Ispitivanje i kontrola merne opreme
4.6.1. Ispitivanje merne opreme na Sistemu, pre ugradnje i tokom rada, vrše predstavnici ovlašćene metrološke laboratorije koja ispunjava propisane uslove i poseduje rešenje izdato od strane ovlašćene institucije.
4.6.2. Ispitivanje merne opreme se vrši u laboratorijskim uslovima, osim merne blende koja se ispituju na terenu u radnim uslovima.
4.6.3. Merna oprema se može koristiti u komercijalne svrhe samo u slučaju kada je žigosana od strane nadležne institucije.
4.6.4. Vremenski interval periodičnog overavanja merila je propisan pravilnikom koji utvrđuje vrstu merila za koja je obavezno overavanje.
4.6.5. Ispitivanje merne opreme može biti i češće od propisanog, a sve u cilju provere ispravnosti rada merne opreme.
4.6.6. U slučaju merne opreme DN 200 (8") i veće, ispitivanje se vrši jednom godišnje.
4.6.7. Vanredno ispitivanje merne opreme može se izvršiti i na zahtev korisnika u bilo kom trenutku. Troškove vanrednog ispitivanja snosi korisnik ili ODS u zavisnosti od rezultata ispitivanja. Vanredna kontrola mernog uređaja se vrši najkasnije 10 dana po podnošenju zahteva. Zahtev za kontrolu mogu podneti ODS, snabdevač, krajnji kupac.
4.6.8. Kontrolu merne opreme vrši ODS neposredno na Sistemu najmanje jednom godišnje i u slučaju sumnje u ispravnost pristupiće se postupku ispitivanja.
4.6.9. U postupku kontrole merne opreme sprovode se aktivnosti kontrole važnosti i neoštećenosti žigova i plombi, vizuelni pregled mehaničke oštećenosti i ispravnosti rada merne opreme, upisivanje podataka sa mernog mesta (serijski brojevi, proizvođač, tip i godina proizvodnje mernih uređaja, oznake žigova i sl.), i njihovo upoređivanje sa postojećim podacima i drugo.
4.7.1.1. ODS vodi bazu mernih podataka koju čini baza podataka o obračunskom mernom mestu, baza podataka o mernoj opremi, kao i bazu mernih podataka o izmerenim veličinama.
4.7.1.2. ODS vodi bazu podataka o obračunskim mernim mestima na izlazima koji su mesta isporuke prirodnog gasa u objekte krajnjeg kupca.
Baza podataka o obračunskim mernim mestima sadrži:
1) identifikacionu oznaku svakog pojedinačnog obračunskog mernog mesta koje je mesto predaje prirodnog gasa u objekat krajnjeg kupca;
2) identifikacione podatke o krajnjem kupcu prirodnog gasa čiji je objekat priključen na sistem (ime i prezime, adresa/poslovno ime, sedište i dr.);
3) oznaku statusa u kojem se nalazi krajnji kupac (obustava/zaštićeni kupac prirodnog gasa i drugi statusi u smislu propisa);
4) identifikacioni broj snabdevača kada krajnji kupac nije korisnik sistema;
5) podatke o važećem ugovoru o distribuciji i to:
- broj ugovora o distribuciji;
- trajanje ugovora;
6) maksimalna dnevna potrošnja prirodnog gasa registrovana u prethodnoj kalendarskoj godini;
7) oznaka kategorije i grupe u koju se mesto isporuke razvrstava saglasno metodologiji za određivanje cene pristupa sistemu za distribuciju prirodnog gasa;
8) oznaka da li je postupak promene snabdevača u toku;
9) druge podatke.
4.7.1.3. Baza podataka o mernoj opremi sadrži:
- naziv ulaza/izlaza preko kojeg se prirodni gas preuzima/isporučuje;
- naziv korisnika;
- broj mernih linija;
- broj regulacionih linija.
4.7.1.4. Baza podataka o mernoj opremi sadrži i specifikaciju merne opreme po svakoj mernoj liniji koja sadrži sledeće podatke:
- jedinstveni fabrički broj;
- naziv proizvođača;
- tip merila, vrsta/model;
- klasa pritiska;
- mesto ugradnje;
- godina proizvodnje;
- godina baždarenja;
- informacija o postojanju plombe.
4.7.1.5. U bazi mernih podataka evidentiraju se vrednosti prikupljene sa merne opreme, i to:
- stanje brojila;
- radni pritisak;
- radna temperatura.
4.7.1.6. Baza mernih podataka se ažurira za svaki obračunski period.
4.7.2.1. Validacija podataka je provera mernih podataka koju vrši ODS pre njihovog unosa u bazu mernih podataka.
4.7.2.2. Svrha validacije mernih podataka je da se utvrdi da li su prikupljeni podaci potpuni i realni.
4.7.2.3. Prilikom validacije upoređuju se obračunate količine prirodnog gasa izračunate preko korektora i merila. Ako je razlika veća od 2% vrši se dodatna provera.
4.7.2.4. Prilikom validacije dobijeni podaci se upoređuju sa podacima iz prethodnog obračunskog perioda, kao i sa podacima za isti obračunski period u prethodnim godinama.
4.7.3.1. Korekcija podataka na ulazu
4.7.3.1.1. ODS koriguje nevalidne merne podatke na osnovu procene količina, u slučaju kada uređaj nije merio količine prirodnog gasa u određenom periodu ili je registrovanje bilo nepotpuno.
4.7.3.1.2. Procena količina (paušal) se vrši prema sledećem redosledu, a na osnovu:
- podataka sa primarne i sekundarne merne opreme sa UTS-a ili rezervne merne opreme, ako su za takvo merno mesto raspoloživi podaci;
- podataka sa internih atestiranih merila protoka prirodnog gasa;
- prosečno preuzetih količina prirodnog gasa u prethodnim periodima, uzimajući u obzir karakter potrošnje;
- normativa i evidencije proizvodnih jedinica, radnih časova ili drugih pokazatelja operatora povezanog sistema na ulazu.
4.7.3.1.3. Procena količina (paušal) se vrši najduže za period od 90 dana od dana ispostavljanja obračuna.
4.7.3.2. Korekcija podataka na izlazu
4.7.3.2.1. ODS koriguje nevalidne merne podatke na osnovu procene količina u slučaju kada uređaj nije merio količine prirodnog gasa, ili je registrovanje bilo nepotpuno, kao i u drugim slučajevima utvrđenim propisom koji uređuje opšte uslove isporuke prirodnog gasa,
4.7.3.2.2. Procena količina (paušal) se vrši prema sledećem redosledu, a na osnovu:
- podataka sa primarne i sekundarne merne opreme sa UTS-a ili rezervne merne opreme, ako su za takvo merno mesto raspoloživi podaci;
- podataka sa internih atestiranih merila krajnjih kupaca, odnosno na osnovu merenja kojima raspolaže operator povezanog sistema na izlazu;
- prosečne isporuke količine prirodnog gasa u prethodnim periodima, uzimajući u obzir karakter potrošnje;
- normativa potrošnje i evidencije proizvodnih jedinica, radnih časova ili drugih pokazatelja krajnjih kupaca;
- uporedne analize trenda isporuke prirodnog gasa za izlaze sličnih karakteristika.
4.7.3.2.3. Ukoliko se tokom ispitivanja i kontrole merne opreme utvrdi da je merenje, odnosno registrovanje mernih podataka bilo netačno, merni podaci će se zameniti u bazi podataka na osnovu analize raspoloživih podataka od dana nastanka neispravnosti i paušala utvrđenog na način propisan u 4.7.3.2.2. ODS će obavestiti operatora povezanog sistema ili krajnjeg kupca o korigovanim mernim podacima. Takođe će biti izvršena ispravka obračuna usluge distribucije između ODS-a i Korisnika.
4.7.3.2.4. Procena količina (paušal) se vrši najduže za period od 90 dana od dana ispostavljanja obračuna.
4.8. Pravo pristupa mernim podacima
4.8.1. ODS je dužan da korisniku, odnosno krajnjem kupcu omogući uvid u merne podatke sa izlaza na kojem ODS isporučuje prirodni gas na način da ne bude narušena poverljivost podataka drugih korisnika.
4.9. Merna oprema za utvrđivanje kvaliteta prirodnog gasa
4.9.1.1. Za određivanje kvaliteta prirodnog gasa koriste se gasni hromatografi.
4.9.1.2. Na ulazima iz transportnog i povezanog distributivnog sistema, ODS koristi podatke o kvalitetu prirodnog gasa koje je obezbedio operator transportnog sistema.
4.9.1.3. Na ulazima na kojima se priključuje proizvođač prirodnog gasa koji isporučuje prirodni gas u Sistem, ugrađuje se PGH.
4.9.1.4. ODS vrši ručno uzorkovanje prirodnog gasa na mestima na kojima se ne primenjuju rezultati PGH. Redovno uzorkovanje se vrši najmanje 2 (dva) puta u toku gasnog meseca, a vanredno u slučaju poremećaja i po zahtevu korisnika.
4.9.1.5. ODS dostavlja Korisniku izveštaj o kvalitetu prirodnog gasa izdat od strane akreditovane laboratorije.
USAGLAŠAVANJE POSLOVA I RAZMENA PODATAKA SA OPERATORIMA POVEZANOG SISTEMA
5.1. Sporazum o radnom režimu na ulazu u Sistem
5.1.1. Sistem povezanog operatora i proizvođača prirodnog gasa koji je povezan, odnosno priključen u tački ulaza u Sistem ODS-a sastoji se od cevovoda, postrojenja, pomoćnih rezervoara, posuda pod pritiskom, sistema katodne zaštite, armature, merno-regulacione opreme, sistema za daljinski nadzor, telekomunikacione mreže za potrebe daljinskog nadzora i drugih uređaja i opreme, kojima upravlja operator povezanog transportnog sistema, operator povezanog distributivnog sistema, odnosno proizvođač prirodnog gasa.
5.1.2. ODS i operator povezanog sistema, odnosno proizvođač prirodnog gasa, zaključuju sporazum o radnom režimu kojim međusobno usaglašavaju režime upravljanja i rada sistema i uređuju druga pitanja od značaja za pouzdano preuzimanje i distribuciju prirodnog gasa.
Sporazum o radnom režimu sadrži naročito:
- specifikaciju opreme i uređaja na mestu povezivanja dva sistema, odnosno mestu priključenja objekta proizvođača i bliže određenje lokacije ulaza;
- tehničke zahteve za razmenu signala i uslove pristupa signalima za upravljanje;
- način i rokove razmene mernih podataka na mestu primopredaje i drugih podataka od značaja za pouzdano preuzimanje i distribuciju prirodnog gasa;
- zahteve u pogledu maksimalnog časovnog protoka, minimalnog i maksimalnog radnog pritiska na mestu primopredaje koje je ulaz u Sistem;
- saglasnost ugovornih strana za pristup ovlašćenih lica ODS-a uređajima i opremi za potrebe očitavanja mernih podataka, uzorkovanja, kontrole ispravnosti uređaja i opreme od značaja za pouzdanu primopredaju gasa na ulazu u Sistem ODS-a;
- obaveza zaštite komercijalno osetljivih podataka;
- način obaveštavanja i postupanja za slučaj nastanka poremećaja rada povezanih sistema i u drugim vanrednim situacijama;
- i druge uslove od značaja za pouzdanu distribuciju prirodnog gasa.
5.1.3. Odredbe sporazuma o radnom režimu se mogu razlikovati za različite ulaze.
5.1.4. ODS na zahtev korisnika obezbeđuje uvid u pojedine odredbe sporazuma o radnom režimu.
5.2. Sporazum o radnom režimu na izlazu iz Sistema
5.2.1. Sistem operatora povezanog sistema koji je povezan u tački izlaza iz Sistema ODS-a sastoji se od cevovoda, postrojenja, pomoćnih rezervoara, posuda pod pritiskom, sistema katodne zaštite, armature, merno-regulacione opreme, sistema za daljinski nadzor, telekomunikacione mreže za potrebe daljinskog nadzora i drugih uređaja i opreme kojima upravlja operator povezanog distributivnog sistema.
5.2.2. ODS i operator povezanog distributivnog sistema zaključuju sporazum o radnom režimu kojim međusobno usaglašavaju režime rada i uređuju druga pitanja od značaja za pouzdanu distribuciju i isporuku prirodnog gasa.
Izuzetno, ODS može zaključiti sporazum o radnom režimu i sa krajnjim kupcem čiji su objekti priključeni na Sistem ODS-a.
Sporazum o radnom režimu sadrži naročito:
- specifikaciju opreme i uređaja na mestu povezivanja dva sistema, odnosno mestu priključenja objekta krajnjeg kupca i bliže određenje lokacije izlaza;
- tehničke zahteve za razmenu signala i uslove pristupa signalima za upravljanje;
- način i rokove obaveštavanja o količinama, načinu i rokovima razmene mernih podataka na mestu primopredaje i drugih podataka od značaja za pouzdanu distribuciju i isporuku prirodnog gasa;
- zahteve u pogledu maksimalnog časovnog protoka, minimalnog i maksimalnog radnog pritiska propisanog na mestu isporuke koje je izlaz sa Sistema;
- način pristupa ovlašćenih lica uređajima i opremi za potrebe očitavanja mernih podataka, uzorkovanja, kontrole ispravnosti uređaja i opreme na izlazu iz Sistema ODS-a;
- obaveza zaštite komercijalno osetljivih podataka;
- način obaveštavanja i postupanja za slučaj nastanka poremećaja u radu povezanih sistema i u drugim vanrednim situacijama;
- i druge uslove od značaja za pouzdanu distribuciju i isporuku prirodnog gasa.
5.2.3. Odredbe sporazuma o radnom režimu mogu se razlikovati za različite izlaze.
5.2.4. ODS na zahtev korisnika obezbeđuje uvid u pojedine odredbe sporazuma o radnom režimu.
ODRŽAVANJE
6.1. ODS sačinjava Program održavanja tako da radovi na održavanju utiču na uslugu distribucije u što je moguće manjoj meri, odnosno održavanje se planira tako da izazove najmanje moguće umanjenje kapaciteta na ulazu/izlazu sa Sistema.
6.2. ODS donosi Program održavanja za period 1. jul tekuće do 30. juna naredne godine.
6.3. ODS će obavestiti sve korisnike i operatore povezanih distributivnih sistema na koje mogu uticati radovi predviđeni Programom održavanja o planiranom periodu kada je moguće da zbog održavanja isporuka prirodnog gasa bude prekinuta ili umanjena. ODS će obaveštenje dostaviti najkasnije do 31. marta tekuće godine.
6.4. Korisnici i operatori povezanih distributivnih sistema kojima je ODS dostavio obaveštenje mogu ODS-u dostaviti predlog alternativnih perioda za izvođenje radova na održavanju najkasnije do 20. aprila.
6.5. ODS usvaja Program održavanja najkasnije do 1. maja, uzimajući u obzir, koliko je to moguće, predloge korisnika i operatora povezanih distributivnih sistema.
6.6. Program održavanja sadrži radove koji utiču na smanjenje kapaciteta ili koji uzrokuju prekid isporuke prirodnog gasa, a obuhvataju izvođenje radova na priključenju na Sistem, ispitivanje, popravku, zamenu, ponovno puštanje u rad, razvoj i proširenje Sistema, kao i pripremno-završne radove potrebne za održavanje.
6.7. ODS na svojoj internet stranici objavljuje Program održavanja za narednu godinu.
6.8. Program održavanja sadrži:
- lokaciju ulaza/izlaza na koje će uticati planirano održavanje;
- vremenski period u kojem će kapaciteti na ulazu/izlazu biti umanjeni zbog održavanja;
- nivo umanjenja raspoloživog kapaciteta;
- opis radova koji će biti izvršeni.
6.9. Kada ODS izmeni Program održavanja dužan je da o tome obavesti korisnika, odnosno operatore povezanih distributivnih sistema kroz izmenu Programa održavanja, objavljenu na internet stranici ODS-a i direktno elektronskom poštom u roku ne kraćem od 30 dana od:
- planiranog početka radova, ukoliko se radovi vrše posle datuma predviđenog Programom održavanja;
- početka radova, ukoliko se radovi vrše pre datuma predviđenog Programom održavanja.
6.10. ODS je dužan da 5 (pet) radnih dana pre početka radova na održavanju obavesti korisnika, odnosno operatora povezanog distributivnog sistema o početku radova. Korisnik sistema je dužan da blagovremeno obavesti krajnje kupce priključene na distributivni sistem kada će kapaciteti na izlazu prema tim krajnjim kupcima biti prekinuti ili umanjeni i da kopiju obaveštenja pošalje ODS-u.
6.11. ODS evidentira broj i trajanje prekida i ograničenja kapaciteta za svaki ulaz/izlaz. Za ulaz/izlaz na kome je kapacitet bio umanjen ODS evidentira obim umanjenja kapaciteta.
PRISTUP SISTEMU
7.1. Energetski subjekt, proizvođač prirodnog gasa i krajnji kupac prirodnog gasa imaju pravo pristupa Sistemu pod uslovima utvrđenim Zakonom, propisima donetim na osnovu Zakona i Pravilima.
7.2. Pravo na pristup sistemu pod propisanim uslovima imaju subjekti iz tačke 7.1. koji su regulisali finansijske obaveze prema ODS-u i ako su:
- imaoci važeće licence za obavljanje energetskih delatnosti snabdevanja prirodnim gasom ili za javno snabdevanje prirodnim gasom, izdatu od strane Agencije;
- proizvođač prirodnog gasa čiji su objekti priključeni na izlaz iz Sistema za isporuku prirodnog gasa za svoje potrebe;
- krajnji kupci prirodnog gasa čiji su objekti priključeni na Sistem i
- operatori povezanih distributivnih sistema na Sistem ODS-a radi nabavke prirodnog gasa za nadoknadu gubitaka.
7.3. Da bi pristupio Sistemu, subjekt iz tačke 7.1, dužan je da zaključi ugovor o pristupu sistemu za distribuciju prirodnog gasa (u daljem tekstu: ugovor o pristupu) sa ODS-om.
7.4. Subjekt iz tačke 7.1. koji planira da pristupi Sistemu, podnosi ODS-u zahtev za pristup sistemu najkasnije 21 (dvadesetjedan) dan pre početka distribucije prirodnog gasa.
7.5. Zahtev za pristup sadrži naročito:
- podatke o podnosiocu zahteva (poslovno ime, sedište, matični broj, poreski identifikacioni broj, ovlašćeno lice za predaju i prijem podneska);
- broj licence, kada je podnosilac zahteva energetski subjekt;
- oznaku i naziv distributivne gasne mreže (u daljem tekstu: DGM) na kojoj se zahteva pristup radi distribucije prirodnog gasa, naziv/lokacija ulaza u DGM i spisak izlaza sa DGM na kojima se zahteva isporuka u objekte krajnjih kupaca. Kada se zahteva pristup na dve ili više DGM, podnosilac zahteva izlaze grupiše po DGM;
- oznaku izlaza sa transportnog sistema sa kog se predaje prirodni gas na ulazu u distributivni sistem, period za koji je ugovoren transport;
- datum početka isporuke;
- podatke o planiranim količinama i dinamici preuzimanja i isporuke po mesecima i
- maksimalni časovni protok ulaza i izlaza.
7.6. Podnosilac zahteva uz zahtev podnosi:
- izvod o registraciji privrednog subjekta Agencije za privredne registre;
- važeće rešenje o izdavanju licence za obavljanje energetske delatnosti snabdevanja ili javnog snabdevanja kada je podnosilac zahteva snabdevač prirodnog gasa, odnosno licence za distribuciju i upravljanje distributivnim sistemom za prirodni gas kada je podnosilac zahteva operator povezanog distributivnog sistema;
- ugovore o prodaji prirodnog gasa zaključene sa krajnjim kupcima i
- pismeno ovlašćenje podnosioca za lice ovlašćeno za predaju i prijem podnesaka.
7.7. Ako ODS po prijemu zahteva utvrdi da zahtev ima formalne nedostatke koji sprečavaju dalje postupanje, ODS će pozvati podnosioca zahteva da nedostatke zahteva otkloni u roku od 5 (pet) gasnih dana uz upozorenje na posledice propuštanja ostavljenog roka.
7.8. Ukoliko podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne otkloni formalne nedostatke zahteva, smatraće se da zahtev nije ni podneo, o čemu će ODS doneti zaključak o odbacivanju zahteva.
7.9. Kada snabdevač ili javni snabdevač podnosi zahtev za pristup radi isporuke prirodnog gasa za jednog ili više krajnjih kupaca koje u tom trenutku snabdeva drugi snabdevač po ugovoru o prodaji prirodnog gasa sa potpunim snabdevanjem, ODS rešava o zahtevu za pristup tek pošto za ova mesta isporuke sprovede postupak po posebnom zahtevu koji mu je podnet u skladu sa pravilima o promeni snabdevača.
7.10. ODS odbija pristup sistemu kada utvrdi da nema uslova za pristup iz razloga propisanih Zakonom i u tom slučaju će ODS u rešenju koje donosi obrazložiti razloge odbijanja pristupa.
7.11. Uredan i blagovremen zahtev za pristup smatra se ponudom za zaključenje ugovora o pristupu distributivnom sistemu.
7.12. Kada utvrdi ispunjenost propisanih uslova za pristup Sistemu, ODS dostavlja podnosiocu urednog zahteva ugovor o pristupu potpisan od strane ODS-a i zahtev za dostavu sredstva obezbeđenja plaćanja za pristup Sistemu ili uplatu avansa.
7.13. Podnosilac zahteva je dužan da dostavi ODS-u potpisan ugovor o pristupu i sredstvo obezbeđenja plaćanja za pristup Sistemu ili izvrši uplatu avansa, najkasnije 3 (tri) radna dana pre početka isporuke prirodnog gasa.
7.14. Ako korisnik ne dostavi sredstvo obezbeđenja plaćanja za pristup Sistemu ili ne izvrši uplatu avansa u roku iz tačke 7.13., smatra se da je odustao od ugovora o pristupu pre početka njegovog izvršenja.
7.15. Ugovorom o pristupu ODS i korisnik ugovaraju međusobna prava i obaveze koje nastaju povodom pristupa Sistemu radi distribucije prirodnog gasa.
7.16. ODS se ugovorom o pristupu obavezuje da određenu količinu prirodnog gasa preuzme na mestu ulaza u distributivni sistem i za korisnika isporuči na ugovorenom mestu izlaza, a korisnik se obavezuje da uslugu pristupa sistemu plaća ODS-u svo vreme trajanja ugovora u iznosu koji ODS obračunava primenom aktu koji donosi u skladu sa Zakonom i metodologijom za određivanje cene pristupa distributivnom sistemu za prirodni gas.
7.17. Pravo pristupa distributivnom sistemu korisnik ima za vreme važenja ugovora o pristupu koji se zaključuje, po pravilu, na neodređeno vreme.
7.18. Ugovorom o pristupu ODS i korisnik ugovaraju isporuku prirodnog gasa na izlazima sa Sistema koji mogu biti:
- mesta predaje u objekat krajnjeg kupca i
- mesta povezivanja sa distributivnim sistemom na kom ODS isporučuje prirodni gas korisniku radi njegove dalje predaje u sistem operatora povezanog distributivnog sistema.
7.19. Ugovoreni izlaz sa Sistema je svaki izlaz koji je korisnik u zahtevu za pristup označio kao mesto isporuke, a koji je ODS prihvatio i naveo na spisku izlaza koji čini prilog i sastavni deo ugovora o pristupu.
7.20. Spisak izlaza naročito sadrži:
- identifikacione podatke krajnjeg kupca (ime i prezime/poslovno ime, adresa/sedište);
- identifikacione podatke o mestu isporuke na kojem se zahteva isporuka prirodnog gasa krajnjem kupcu i
- identifikacija MRS i lokacija izlaza koji je mesto povezivanja sa povezanim distributivnim sistemom.
7.21. Korisnik je dužan da za vreme trajanja ugovora o pristupu blagovremeno obaveštava ODS o svim promenama podatka navedenim u spisku izlaza, uključujući i obaveštenje o prestanku ugovora o prodaji prirodnog gasa krajnjem kupcu.
Obaveštenje o promeni podataka korisnik dostavlja ODS-u najkasnije u roku od 8 (osam) dana od dana nastanka ili saznanja za promenu. Po prijemu obaveštenja ODS ažurira spisak izlaza o čemu obaveštava korisnika.
7.22. Korisnik koji ima važeći ugovor o pristupu podnosi ODS-u zahtev za pristup za novo mesto isporuke za slučaj zaključenja ugovora o prodaji sa novim krajnjim kupcem. Nakon što ODS utvrdi ispunjenost propisanih uslova za pristup sistemu, ažurira spisak izlaza i dostavlja obaveštenje o promeni podataka na spisku izlaza u propisanom roku, čime se ugovor o pristupu smatra izmenjenim.
7.23. ODS ažurira spisak izlaza za vreme važenja ugovora o pristupu o čemu obaveštava korisnika kada promenu podataka na spisku izlaza sprovodi po osnovu izvršenja propisanih ovlašćenja i to:
- prestanka ugovora o prodaji prirodnog gasa zbog promene snabdevača izvršene na zahtev krajnjeg kupca saglasno pravilima koja uređuju promenu snabdevača;
- isključenja krajnjeg kupca iz razloga propisanih Zakonom i propisima donetim na osnovu Zakona;
- isteka propisanog roka u kom kupac gubi pravo na rezervno snabdevanje, ostvaruje pravo na javno i rezervno snabdevanje u smislu Zakona.
7.24. Rizik predatog prirodnog gasa prelazi na ODS u trenutku preuzimanja na mestu ulaza u Sistem, a prestaje trenutkom isporuke za korisnika na izlazu iz Sistema.
7.25. ODS ima pravo da u DGM sa više ulaza od kojih je barem jedan ulaz mesto priključenja proizvođača prirodnog gasa, ugovori zahteve kvaliteta za prirodni gas koji se predaje na ulazima saglasno Poglavlju 8 ovih Pravila.
7.26. ODS ne odgovara za pouzdanost isporuke prirodnog gasa za slučaj prekida nastalog delovanjem više sile, dejstva trećih lica, izvođenja najavljenih planiranih radova na izgradnji i održavanju Sistema u smislu Pravila ili preduzimanja mera ograničenja isporuke za slučaj opšte nestašice prirodnog gasa.
7.27. Ostale obaveze u pogledu pristupa bliže su utvrđene u Modelu ugovora o pristupu sistemu za distribuciju prirodnog gasa koji je dat u Prilogu 3 i čini sastavni deo Pravila.
PRITISAK I KVALITET PRIRODNOG GASA
8.1. Prirodni gas koji se preuzima na ulazima i isporučuje na izlazima iz Sistema mora da ispuni uslove u pogledu pritiska, sastava, toplotne vrednosti, Wobbe indeksa i drugih svojstava prirodnog gasa utvrđenih propisima i Pravilima.
8.2. Prirodni gas koji se preuzima na ulazima i isporučuje na izlazima ne sme da sadrži čvrste nečistoće, smolu ili supstance koje proizvode smolu i tečnosti kao što su ugljovodonici, kondenzati, glikoli, voda i slično.
8.3. Prirodni gas koji je preuzet na ulazu, odnosno isporučen na izlazu se smatra homogenom zapreminom, odnosno smatra se da je prirodni gas koji je određenog dana ODS preuzeo na ulazu, odnosno isporučio na izlazu istog kvaliteta za sve korisnike na tom ulazu, odnosno izlazu.
8.4. Kada ODS nije u mogućnosti da ispuni ugovorene obaveze po pitanju pritiska, količina i kvaliteta prirodnog gasa na ulazu o tome će obavestiti sve korisnike na tom ulazu.
8.5. Pritisak prirodnog gasa koji se preuzima na ulazu ne sme biti veći od 16 bar, a utvrđuje se sporazumom o radnom režimu sa operatorom povezanog sistema ili proizvođačem prirodnog gasa.
8.6. Pritisak prirodnog gasa koji se isporučuje na izlazu utvrđuje se sporazumom o radnom režimu sa operatorom povezanog sistema, odnosno rešenjem kojim se odobrava priključenje objekta krajnjeg kupca.
8.7. ODS se obavezuje da, u skladu sa Pravilima i ugovorom o pristupu, obezbedi isporuku prirodnog gasa na izlazu istovetnog kvaliteta koji je preuzeo na ulazu iz transportnog sistema. U tom slučaju ODS ne odgovara za kvalitet niti za eventualnu štetu nastalu isporukom prirodnog gasa na izlazima iz DGM.
Operator transportnog sistema (u daljem tekstu: OTS) u pogledu hemijskih i drugih svojstava prirodnog gasa uzorkuje, utvrđuje i prati kvalitet prirodnog gasa koji isporučuje u Sistem u skladu sa pravilima o radu transportnog sistema.
8.8. ODS se Pravilima i ugovorom o pristupu obavezuje da na ulazima u DGM Zobnatica, Kanjiža i Hajdukovo preuzme prirodni gas sa domaćih gasnih polja ako njegova hemijska i druga svojstva odgovaraju zahtevima kvaliteta propisanim u Prilogu 2 koji čini sastavni deo Pravila, kao i da na ugovorenim izlazima sa ovih DGM isporuči prirodni gas najmanje istog kvaliteta.
8.9. ODS ima pravo da u skladu sa Pravilima prekine preuzimanje prirodnog gasa na ulazima ako utvrdi da odstupa od kvaliteta koji je propisan u Prilogu 1, odnosno da prekine preuzimanje prirodnog gasa na ulazima u DGM Zobnatica, Kanjiža i Hajdukovo ako utvrdi da odstupa od kvaliteta koji je propisan u Prilogu 2.
8.10. ODS odgovara za štetu ako kvalitet isporučenog prirodnog gasa na izlazima odstupa od kvaliteta prirodnog gasa koji je predat na ulazu u Sistem.
8.11. Korisnik, odnosno operator povezanog distributivnog sistema ima pravo da u skladu sa Pravilima prekine preuzimanje prirodnog gasa na izlazima ako utvrdi da odstupa od kvaliteta koji je propisan u Prilogu 1, odnosno da prekine preuzimanje prirodnog gasa na izlazima na DGM Zobnatica, Kanjiža i Hajdukovo ako utvrdi da odstupa od kvaliteta koji je propisan u Prilogu 2.
8.12. Utvrđuje se penal za neodgovarajući kvalitet prirodnog gasa (u daljem tekstu: penal) u slučaju da Wobbe indeks odstupa od vrednosti propisanih u Prilogu 1, odnosno Prilogu 2 Pravila za DGM koje imaju istovremeno ulaze i sa transportnog sistema i sa domaćih gasnih polja, a imaju više od jednog korisnika na toj DGM.
8.13. ODS ima pravo da obračuna korisniku penal ako je donji Wobbe indeks prirodnog gasa koji je korisnik predao na ulazu u DGM izvan opsega utvrđenog u Prilogu 1, odnosno za DGM Zobnatica, Kanjiža i Hajdukovo u Prilogu 2 Pravila.
8.14. Korisnik ima pravo da obračuna ODS-u penal ako je donji Wobbe indeks prirodnog gasa koji je ODS isporučio na izlazu iz DGM izvan opsega utvrđenog u Prilogu 1, odnosno za DGM Zobnatica, Kanjiža i Hajdukovo u Prilogu 2 Pravila.
8.15. Iznos penala se obračunava za svaki dan kada je došlo do odstupanja na sledeći način:
- kada je odstupanje od dozvoljenih granica donjeg Wobbe indeksa manje ili jednako od 5%, prema formuli:
PU1 = 0,1 * NCG * KPG1
- kada je odstupanje od dozvoljenih granica donjeg Wobbe indeksa veće od 5%, a manje ili jednako od 10%, prema formuli:
PU2 = 0,2 * NCG * KPG2
- kada je odstupanje od dozvoljenih granica donjeg Wobbe indeksa veće od 10%, prema formuli:
PU3 = 0,5 * NCG * KPG3
gde su:
PU1, PU2, PU3, - iznos penala u dinarima;
NCG - neutralna cena prirodnog gasa (u dinarima/Sm3) za gasni mesec u kom je utvrđena predaja/isporuka prirodnog gasa neodgovarajućeg kvaliteta.
KPG1, KPG2, KPG3 - količina prirodnog gasa neodgovarajućeg kvaliteta sa odstupanjem koje je: KPG1 - manje ili jednako 5%, KPG2 - veće od 5% a manje ili jednako 10%, KPG3 - veće od 10%, u Sm3;
8.16. Ako na ulazu postoji više korisnika, KPG1, KPG2 i KPG3 za svakog korisnika se određuju proporcionalno količinama prirodnog gasa koje su utvrđene za svakog korisnika za taj dan.
8.17. Ako na izlazu postoji više korisnika, KPG1, KPG2 i KPG3 se za svakog korisnika određuju proporcionalno količinama prirodnog gasa koje su utvrđene za svakog korisnika za taj dan.
Uz obračun penala ODS korisniku dostavlja i prateću dokumentaciju koja sadrži podatke o:
- ulazu i danu u kojem je utvrđena predaja prirodnog gasa čiji kvalitet odstupa od zahteva iz Priloga 1, odnosno Priloga 2 Pravila;
- ukupnoj količini neodgovarajućeg prirodnog gasa predatoj na ulazu u DGM i dokumentaciju na osnovu koje je utvrđeno da je prirodni gas neodgovarajućeg kvaliteta.
8.18. ODS ima pravo i da zahteva naknadu štete nastalu na Sistemu u skladu sa zakonom ako je šteta nastala usled predaje prirodnog gasa neodgovarajućeg kvaliteta na ulazu u Sistem.
UTVRĐIVANJE I KOREKCIJA DNEVNIH KOLIČINA PRIRODNOG GASA PO KORISNICIMA
9.1.1. OTS, proizvođač prirodnog gasa i operator povezanog distributivnog sistema koji isporučuju prirodni gas u distributivni sistem, dostavljaju ODS-u podatke o dnevnim količinama prirodnog gasa na ulazu u distributivni sistem ODS-a.
9.1.2. ODS je dužan da utvrdi dnevne količine prirodnog gasa koje su isporučene na svakom izlazu.
9.1.3. Za izlaze sa dnevnim merenjem ODS utvrđuje dnevne količine na osnovu očitanog stanja na mernoj opremi.
9.1.4. Za izlaze bez dnevnog merenja ODS utvrđuje dnevne količine na način propisan u potpoglavlju 9.2.
9.1.5. Za izlaz prema povezanom distributivnom sistemu, ODS utvrđuje dnevne količine prirodnog gasa i raspoređuje ih po korisnicima na osnovu podataka dostavljenih od strane operatora povezanog distributivnog sistema na izlazu.
9.1.6. ODS utvrđuje dnevne količine prirodnog gasa po korisnicima na svakom ulazu.
9.2. Pravilo za utvrđivanje dnevne količine prirodnog gasa na izlazu bez dnevnog merenja
9.2.1. Utvrđivanje temperature vazduha
9.2.1.1. Za utvrđivanje dnevnih količina prirodnog gasa na izlazu bez dnevnog merenja koristi se obračunska temperatura vazduha.
9.2.1.2. Stvarna temperatura za određen dan označava stvarnu prosečnu dnevnu temperaturu vazduha izraženu u °C, utvrđenu od strane Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, a koju objavljuje OTS.
9.2.1.3. Obračunska temperatura je jednaka stvarnoj temperaturi ako je stvarna temperatura za određen dan manja od 15°C. Ako je stvarna temperatura za određen dan veća ili jednaka 15°C, obračunska temperatura za potrebe utvrđivanja dnevnih količina prirodnog gasa na izlazu bez dnevnog merenja je 15°C.
9.2.2. Izračunavanje dnevne isporučene količine prirodnog gasa na izlazu
9.2.2.1. Prosečna dnevna količina prirodnog gasa za obračunski period je količnik količine prirodnog gasa u obračunskom periodu i broja dana u obračunskom periodu.
9.2.2.2. Dnevna količina prirodnog gasa isporučena na izlazu se utvrđuje za svaki dan za svaki izlaz bez dnevnog merenja, na osnovu prosečne dnevne količine prirodnog gasa i temperature vazduha po danima.
9.2.2.3. Za izlaze čija mesta isporuke pripadaju tipskom priključku određivanje dnevnih količina prirodnog gasa se utvrđuje sumarno.
9.2.2.4. Ako je prosečna dnevna količina prirodnog gasa u obračunskom periodu za koji se utvrđuju dnevne količine manja od prosečne dnevne količine u gasnom mesecu julu koji prethodi obračunskom periodu, kao i za mesece maj, jun, jul, avgust i septembar, dnevne količine prirodnog gasa u obračunskom periodu su jednake za svaki dan i izračunavaju se kao količnik količina prirodnog gasa u obračunskom periodu i broja dana u obračunskom periodu.
9.2.2.5. Za slučajeve koji nisu obuhvaćeni tačkom 9.2.2.4. dnevne količine prirodnog gasa u obračunskom periodu se izračunavaju prema formuli:
DKi = (UK - BD * KJ/31) * (15°C - OTi)/ Σ(15 °C - OTi) + KJ/31
gde su:
DKi - dnevne isporučene količine na izlazu za gasni dan i (u Sm3);
UK - ukupna količina prirodnog gasa isporučena u obračunskom periodu na izlazu bez dnevnog merenja (u Sm3);
BD - broj dana u obračunskom periodu;
KJ - količina prirodnog gasa isporučena u poslednjem gasnom mesecu julu koji prethodi obračunskom periodu na izlazu bez dnevnog merenja (u Sm3);
OTi - obračunska temperature za Dan i (u °C);
Σ (15 °C - OTi) - zbir vrednosti [15°C - OTi] za sve gasne dane u obračunskom periodu (u °C).
9.3. Pravilo za utvrđivanje dnevne količine prirodnog gasa po korisnicima za izlaz
9.3.1. Ukoliko je na izlazu sa distributivnog sistema krajnji kupac, proizvođač prirodnog gasa ili distributivni sistem na kojem je jedan korisnik, sve količine prirodnog gasa se utvrđuju za tog korisnika.
9.3.2. Ako na izlazu ima više korisnika, ODS utvrđuje dnevne količine prirodnog gasa na izlazu po korisnicima, na osnovu podataka o isporučenim količinama prirodnog gasa koje dostavlja operator povezanog distributivnog sistema na izlazu, odnosno krajnji kupac koji ima više korisnika.
9.3.3. Operator povezanog distributivnog sistema na izlazu je dužan da dostavi ODS-u informaciju o raspodeli količina prirodnog gasa po korisnicima na izlazu, za svaki gasni dan na kome ODS vrši isporuku.
9.3.4. Ukoliko operator povezanog distributivnog sistema na izlazu ne dostavi ODS-u informaciju o raspodeli količina za svaki gasni dan, za prethodni gasni mesec u roku određenom u tački 9.5.4., ODS raspodeljuje ukupne dnevne količine proporcionalno ugovorenim kapacitetima za taj gasni mesec.
9.3.5. ODS dostavlja za svaki gasni dan svim korisnicima izveštaj o raspodeli dnevne količine prirodnog gasa za određeni izlaz koji sadrži podatke o:
- izlazu;
- gasnom danu;
- ukupnoj dnevnoj količini prirodnog gasa, isporučenoj iz Sistema na tom izlazu;
- dnevnoj količini prirodnog gasa za tog korisnika, na tom izlazu.
9.3.6. Dnevna količina prirodnog gasa isporučena na izlazu sa više korisnika jednaka je sumi dnevnih količina prirodnog gasa raspoređenih po korisnicima na tom izlazu.
9.3.7. Izlazne korisnikove dnevne količine prirodnog gasa predstavljaju zbir svih količina prirodnog gasa koje su raspoređene na korisnika na svim izlazima.
9.4. Pravilo za utvrđivanje dnevne količine prirodnog gasa po korisnicima za ulaz
9.4.1. Dnevne količine prirodnog gasa korisnika na ulazu su jednake dnevnim količinama prirodnog gasa tog korisnika na izlazu, izuzev korisnika koji snabdeva ODS prirodnim gasom za nadoknadu gubitaka. Količine prirodnog gasa za korisnika koji snabdeva ODS prirodnim gasom na tom ulazu jednake su razlici ukupnih količina prirodnog gasa na tom ulazu i količina utvrđenih za sve ostale korisnike na tom ulazu. Ukoliko korisnik koji snabdeva ODS prirodnim gasom, istovremeno snabdeva prirodnim gasom i krajnje kupce na distributivnom sistemu, dnevne količine prirodnog gasa za krajnje kupce na ulazu su jednake dnevnim količinama prirodnog gasa za te krajnje kupce utvrđene na izlazima, tako da su količine prirodnog gasa za potrebe ODS-a na ulazu razlika između ukupnih količina prirodnog gasa na ulazu i na izlazu. Razlika može biti pozitivna i negativna. Ukoliko je razlika pozitivna, korisnik koji snabdeva ODS prodaje ODS-u prirodni gas. Ukoliko je razlika negativna, korisnik koji snabdeva ODS kupuje prirodni gas od ODS-a.
9.4.2. Kada distributivni sistem ima više korisnika, dnevne količine prirodnog gasa po korisnicima se utvrđuju za svaku DGM.
9.4.3. DGM može imati više ulaza:
- iz transportnog sistema;
- iz povezanog distributivnog sistema;
- iz transportnog sistema i proizvođača prirodnog gasa/biogasa;
- od proizvođača prirodnog gasa.
9.4.4. Kada DGM ima ulaz samo iz transportnog sistema, dnevne količine prirodnog gasa po korisniku na ulazu u DGM su jednake sumi dnevnih izlaznih količina prirodnog gasa, po korisniku na toj DGM, izuzev korisnika koji snabdeva ODS prirodnim gasom za nadoknadu gubitaka. Količine za korisnika koji snabdeva ODS prirodnim gasom se određuju na način opisan u tački 9.4.1. Kada DGM ima dva ili više ulaza iz transportnog sistema, ti ulazi se smatraju kao jedan, odnosno količine prirodnog gasa se sabiraju po svim ulazima u jednu DGM.
9.4.5. Kada DGM ima ulaz samo od povezanog distributivnog sistema, dnevne količine prirodnog gasa po korisniku na ulazu u DGM su jednake sumi dnevnih izlaznih količina prirodnog gasa, po korisniku na toj DGM, izuzev korisnika koji snabdeva ODS prirodnim gasom za nadoknadu gubitaka. Količine za korisnika koji snabdeva ODS prirodnim gasom se određuju na način opisan u tački 9.4.1.
9.4.6. Kada DGM ima ulaz iz transportnog sistema i od proizvođača prirodnog gasa, dnevne količine prirodnog gasa po korisniku na ulazu u DGM iz transportnog sistema su jednake razlici sume dnevnih izlaznih količina prirodnog gasa po korisniku na toj DGM i dnevnih količina isporučenih u DGM od proizvođača prirodnog gasa za tog korisnika. Ako proizvođač prirodnog gasa isporučuje prirodni gas u DGM za više korisnika, dnevne količine prirodnog gasa po korisnicima se utvrđuju na osnovu obaveštenja proizvođača prirodnog gasa.
Količine za korisnika koji snabdeva ODS prirodnim gasom se određuju na način opisan u tački 9.4.1.
9.4.7. Kada DGM ima ulaz samo od proizvođača prirodnog gasa, dnevne količine prirodnog gasa po korisniku na ulazu u DGM su jednake sumi dnevnih izlaznih količina prirodnog gasa, po korisniku na toj DGM, izuzev korisnika koji snabdeva ODS prirodnim gasom za nadoknadu gubitaka. Količine za korisnika koji snabdeva ODS prirodnim gasom se određuju na način opisan u tački 9.4.1.
9.5. Izrada izveštaja po korisnicima na ulazu/izlazu
9.5.1. ODS izrađuje sledeće izveštaje o raspodeli dnevne količine prirodnog gasa:
- početni izveštaj ili informaciju;
- korigovani izveštaj ili korigovanu informaciju.
9.5.2. Za izlaz sa dnevnim merenjem ODS dostavlja operatoru povezanog distributivnog sistema na izlazu podatak o ukupno isporučenim količinama prirodnog gasa za prethodni gasni dan na određenom izlazu najkasnije do 12,00 časova tekućeg gasnog dana.
9.5.3. Za izlaz bez dnevnog merenja ODS dostavlja operatoru povezanog distributivnog sistema na izlazu podatak o ukupno isporučenim količinama prirodnog gasa za svaki gasni dan prethodnog meseca najkasnije do 12,00 časova drugog dana po isteku gasnog meseca.
9.5.4. Operator povezanog distributivnog sistema na izlazu dostavlja ODS-u informaciju o ukupno isporučenim količinama prirodnog gasa na određenom izlazu, raspodeljenim po korisnicima, za svaki gasni dan najkasnije do 10,00 časova trećeg dana po isteku gasnog meseca.
9.5.5. Proizvođač prirodnog gasa dostavlja ODS-u informaciju o ukupno isporučenim količinama prirodnog gasa na određenom ulazu iz domaće proizvodnje, raspodeljenim po korisnicima, za svaki gasni dan najkasnije do 10,00 časova trećeg dana po isteku gasnog meseca.
9.5.6. Na osnovu dobijene informacije, ODS će sačiniti i dostaviti korisnicima početni izveštaj raspodele isporučenih količina prirodnog gasa po danima po korisnicima za svaki izlaz, najkasnije do 16,00 časova četvrtog dana po isteku gasnog meseca.
9.5.7. Ukupno isporučene dnevne količine prirodnog gasa po korisnicima na izlazu iz početnog izveštaja se koriste za određivanje ukupno preuzete dnevne količine prirodnog gasa po korisnicima na ulazu na način opisan u tački 9.4.
9.5.8. ODS će dostaviti OTS-u informaciju o raspodeli isporučenih količina prirodnog gasa po danima po korisnicima na ulazu u Sistem iz transportnog sistema, najkasnije do 16,00 časova trećeg dana po isteku gasnog meseca.
9.5.9. ODS će dostaviti povezanom operatoru distributivnog sistema na ulazu Početnu informaciju o raspodeli isporučenih količina prirodnog gasa po danima po korisnicima iz povezanog distributivnog sistema, najkasnije do 10,00 časova trećeg dana po isteku gasnog meseca.
9.5.10. Korisnik na određenom izlazu može da dostavi ODS-u obrazloženi prigovor na raspodeljene količine prirodnog gasa iz početnog izveštaja najkasnije do 16,00 časova, petog dana po isteku gasnog meseca.
9.5.11. Operator povezanog distributivnog sistema na izlazu dostavlja ODS-u korigovanu informaciju o ukupno isporučenim količinama prirodnog gasa na određenom izlazu, raspodeljenim po korisnicima, za svaki gasni dan najkasnije do 10,00 časova, šestog dana po isteku gasnog meseca.
9.5.12. Proizvođač prirodnog gasa dostavlja ODS-u korigovanu informaciju o ukupno isporučenim količinama prirodnog gasa na određenom ulazu iz domaće proizvodnje, raspodeljenim po korisnicima, za svaki gasni dan najkasnije do 10,00 časova šestog dana po isteku gasnog meseca.
9.5.13. Na osnovu dostavljenog obrazloženog prigovora na početni izveštaj, ODS će dostaviti korisnicima korigovani izveštaj o raspodeli ukupno isporučenih količina prirodnog gasa po korisnicima na određenom izlazu, najkasnije do 16,00 časova sedmog dana po isteku gasnog meseca.
9.5.14. ODS će dostaviti povezanom operatoru distributivnog sistema na ulazu korigovanu informaciju o raspodeli isporučenih količina prirodnog gasa po danima po korisnicima na ulazu iz povezanog distributivnog sistema, najkasnije do 10,00 časova šestog dana po isteku gasnog meseca.
9.5.15. Ukoliko ODS usvoji obrazloženi prigovor korisnika, dostaviće korigovanu informaciju na ulazu u Sistem OTS-u i operatoru povezanog distributivnog sistema na ulazu, najkasnije do 16,00 časova šestog dana po isteku gasnog meseca.
9.5.16. Ukoliko ODS ne usvoji obrazloženi prigovor korisnika ili nije bilo prigovora, početni izveštaj/informacija na izlazu/ulazu smatraće se korigovanim izveštajem/informacijom na izlazu/ulazu u Sistem.
9.5.17. Za krajnje kupce sa malom potrošnjom početni i konačni izveštaj po danima sadrži sumarni podatak o dnevnim količinama prirodnog gasa za krajnje kupce sa malom potrošnjom, a ODS dostavlja korisniku količine prirodnog gasa za svakog krajnjeg kupca na mesečnom nivou.
9.6. Raspodela dnevnih količina prirodnog gasa na izlazu za krajnjeg kupca na kojem ima više korisnika
9.6.1. Za izlaz prema krajnjem kupcu koji ima više korisnika, korisnik koji nema ugovor o prodaji prirodnog gasa sa potpunim snabdevanjem je dužan da ODS-u dostavi informaciju o količinama prirodnog gasa za naredni gasni dan, prethodnog gasnog dana do 10,00 časova.
9.6.2. Kada na izlazu za krajnjeg kupca ima više korisnika, raspodeljena količina prirodnog gasa za korisnika sa ugovorom o prodaji prirodnog gasa sa potpunim snabdevanjem utvrđuje se kao razlika između ukupno izmerene količine prirodnog gasa na tom izlazu i količine prirodnog gasa iz informacije korisnika prema ODS-u, koji nemaju ugovor o prodaji prirodnog gasa sa potpunim snabdevanjem sa krajnjim kupcem.
9.6.3. Za korisnika koji sa krajnjim kupcem nema ugovor o prodaji prirodnog gasa sa potpunim snabdevanjem, dnevne količine prirodnog gasa jednake su količinama prirodnog gasa iz informacije korisnika dostavljene ODS-u.
9.7. Korekcija dnevnih količina prirodnog gasa po korisnicima
9.7.1. Dnevne količine prirodnog gasa se koriguju po korisnicima u slučaju naknadno ustanovljene neispravnosti merne opreme ili pogrešno izvršenog obračuna količine prirodnog gasa.
9.7.2. Korisnik i ODS imaju pravo da u roku od 90 (devedeset) dana od izdavanja računa za pristup distributivnom sistemu koriguju ranije utvrđene količine prirodnog gasa na određenom izlazu za određen vremenski period.
9.7.3. Količina prirodnog gasa koja je utvrđena u skladu sa potpoglavljem 4.7.3. se raspoređuje po danima u periodu tokom koga je merenje bilo neispravno na način propisan u potpoglavlju 9.2.
9.7.4. Dnevna količina prirodnog gasa za svakog korisnika za svaki dan se utvrđuje na način propisan u potpoglavljima 9.4. i 9.6.
9.7.5. ODS je dužan da sačini i dostavi izveštaj za korekciju količina prirodnog gasa svim korisnicima na izlazu na kojem je korigovana količina prirodnog gasa.
9.7.6. Izveštaj za korekciju količina prirodnog gasa sadrži:
- izlaz na koji se odnosi korekcija;
- dan na koji se odnosi korekcija;
- dnevne količine koje se koriguju;
- dnevne količine koje se koriguju, po korisnicima.
9.7.7. ODS će usled promene količine prirodnog gasa ispostaviti novi obračun za sve korisnike.
9.7.8. Korekcija dnevnih količina na jednom ulazu/izlazu ne prouzrokuje promene na drugim ulazima/izlazima.
NAČIN OBRAČUNA I PLAĆANJE
10.1.1. Obračun i plaćanje po osnovu usluge distribucije se vrši između ODS-a i korisnika.
10.1.2. ODS vrši obračun jedanput mesečno za:
- pristup sistemu na osnovu metodologije kojom se određuje cena pristupa sistemu za distribuciju prirodnog gasa;
- neodgovarajući kvalitet prirodnog gasa na Ulazu pod uslovima iz Poglavlja 8.
10.1.3. ODS izrađuje obaveštenje koje sadrži izveštaje na dnevnom nivou za količine i neodgovarajući kvalitet prirodnog gasa na ulazu/izlazu. ODS dostavlja korisniku obaveštenje uz račun.
10.1.4. Na osnovu ugovora o pristupu, ODS izdaje račun korisniku za pristup sistemu i neodgovarajući kvalitet prirodnog gasa na ulazu, najkasnije 10 (desetog) dana u mesecu za uslugu distribucije izvršenu u prethodnom gasnom mesecu.
10.1.5. Korisnik može da uloži prigovor na ispostavljeni račun i obaveštenje u roku od 3 (tri) radna dana od dana prijema računa, a ODS će odgovoriti na prigovor u roku od 3 (tri) radna dana od datuma prijema prigovora.
10.1.6. Korisnik na osnovu obaveštenja ODS-a, izdaje račun ODS-u za neodgovarajući kvalitet prirodnog gasa na izlazu, najkasnije 5 (pet) dana od datuma prijema obaveštenja.
10.1.7. ODS može da uloži prigovor na ispostavljeni račun u roku od 3 (tri) radna dana od dana prijema računa, a korisnik će odgovoriti na prigovor u roku od 3 (tri) radna dana od datuma prijema prigovora.
10.1.8. Korisnik svoje obaveze prema ODS-u može da izmiri avansnim uplatama ili plaćanjem računa uz obezbeđenje odgovarajućeg sredstva obezbeđenja plaćanja za uslugu distribucije.
10.1.9. Rok za plaćanje računa iz tačaka 10.1.4 i 10.1.6. je 8 (osam) dana od dana izdavanja računa.
10.1.10. Ukoliko korisnik ne plati račun u roku, ODS će korisniku za svaki dan kašnjenja obračunati zakonsku zateznu kamatu.
10.1.11. Ukoliko korisnik ne plati račun u roku, ODS dostavlja opomenu da će u slučaju neplaćanja računa u dodatnom roku od 5 (pet) dana, iznos neplaćenog računa naplatiti aktiviranjem sredstva obezbeđenja plaćanja za uslugu distribucije.
10.1.12. Ukoliko ODS ne plati račun u roku, korisnik će ODS-u za svaki dan kašnjenja obračunati zakonsku zateznu kamatu.
10.2.1. ODS ispostavlja korisniku predračun na osnovu ugovora o pristupu najkasnije 8 (osam) radnih dana pre početka gasnog meseca, a korisnik je dužan da predračun plati najkasnije 3 (tri) radna dana pre početka početka gasnog meseca.
10.2.2. Iznos avansa se obračunava prema formuli:
IA = 2 * Km * TE
gde su:
IA - iznos avansa po ugovoru o pristupu (u dinarima);
Km - maksimalna mesečna količina u prethodnoj godini na svim postojećim mestima isporuke, uvećana za ugovorene maksimalne mesečne količine na novopriključenim mestima isporuke, za tog korisnika (u Sm3);
TE - tarifa za energent ODS-a izračunata u skladu sa metodologijom za određivanje cene pristupa sistemu koja se primenjuje za domaćinstva (u din/Sm3).
10.2.3. ODS ne obračunava i ne plaća kamatu na iznos uplaćenog avansa.
10.2.4. ODS će vratiti korisniku preostali deo avansa u roku od 5 (pet) dana od dana prestanka važenja ugovora o pristupu.
ODS ovim pravilima utvrđuje sledeća sredstva obezbeđenja za plaćanje usluge distribucije:
- bankarska garancija ili
- namenski depozit.
10.3.1.1. Korisnik je dužan da dostavi ODS-u bankarsku garanciju izdatu od banke koja ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije, kojom se garantuje plaćanje usluge distribucije u skladu sa potpoglavljem 10.1.
10.3.1.2. Bankarska garancija za uslugu distribucije se izdaje u vrednosti koja se obračunava prema formuli:
IBG = 2 * Km * TE
gde su:
IBG - iznos bankarske garancije po ugovoru o pristupu (u dinarima);
Km - maksimalna mesečna količina prirodnog gasa u prethodnoj godini na svim postojećim mestima isporuke, uvećana za ugovorene maksimalne mesečne količine na novopriključenim mestima isporuke, za tog korisnika (u Sm3);
TE - tarifa za energent ODS-a izračunata u skladu sa metodologijom za određivanje cene pristupa sistemu koja se primenjuje za domaćinstva (u din/Sm3).
10.3.1.3. Bankarska garancija za uslugu distribucije treba da bude neopoziva, dopunjiva, bezuslovna i plativa na prvi poziv sa rokom važnosti od 60 dana po završetku godine.
10.3.1.4. ODS će na zahtev korisnika vratiti korisniku bankarsku garanciju u roku od 5 (pet) radnih dana od dana podnošenja zahteva pod uslovom da je izmirio sve svoje obaveze po ugovoru o pristupu za koji je garancija izdata.
10.3.2.1. Korisnik je dužan da deponuje sredstva na posebnom računu kod banke koja ima dozvolu za rad izdatu od strane Narodne banke Srbije, po osnovu namenskog depozita za uslugu distribucije kojim se garantuje plaćanje usluge distribucije u skladu sa potpoglavljem 10.1.
10.3.2.2. Namenski depozit za uslugu distribucije polaže se u vrednosti koja se obračunava prema formuli:
ID = 2 * Km * TE
ID - iznos namenskog depozita po Ugovoru (u dinarima);
Km - maksimalna mesečna količina prirodnog gasa u prethodnoj godini na svim postojećim mestima isporuke, uvećana za ugovorene maksimalne mesečne količine na novopriključenim mestima isporuke, za tog korisnika (u Sm3);
TE - tarifa za energent ODS-a izračunata u skladu sa metodologijom za određivanje cene pristupa sistemu koja se primenjuje za domaćinstva (u din/Sm3).
10.3.2.3. Sredstva namenskog depozita za uslugu distribucije polažu se za period 60 (šezdeset) dana po završetku godine.
10.3.2.4. ODS će na zahtev korisnika osloboditi korisnika obaveze držanja namenskog depozita za uslugu distribucije u roku od 5 (pet) radnih dana od dana podnošenja zahteva pod uslovom da je izmirio sve svoje obaveze po ugovoru o pristupu za koji je namenski depozit položen.
10.3.2.5. Korisnik, ODS i banka zaključuju ugovor kojim će se urediti način polaganja depozita i naplata potraživanja ODS-a po osnovu dospelih obaveza, po ugovoru o pristupu.
PRAVILA TRANSPARENTNOSTI
11.1. ODS objavljuje na svojoj internet stranici:
- tekst Pravila sa obrascima zahteva, Plan razvoja, Program održavanja i druge podatke od značaja za nediskriminatoran pristup Sistemu;
- tabelarni pregled sa lokacijom i nazivima DGM sa oznakama, lokacijama i kapacitetima svih ulaza i izlaza prema drugim distributivnim sistemima, kao i oznakama, lokacijama i kapacitetima izlaza, izuzev izlaza za krajnje kupce sa malom potrošnjom;
- ukupan broj izlaza za krajnje kupce sa malom potrošnjom na svakoj DGM;
- podatke o kvalitetu preuzetog prirodnog gasa i pritisku na svim ulazima.
11.2. ODS obezbeđuje na svojoj internet stranici kalkulator koji omogućava izračunavanje cene pristupa Sistemu.
UPRAVLJANJE U USLOVIMA POREMEĆAJA
12.1.1. Postoje dve vrste poremećaja:
- poremećaj u radu Sistema;
- poremećaj na tržištu.
12.1.2. Poremećaj u radu Sistema je kratkotrajni poremećaj usled havarija i drugih nepredviđenih situacija zbog kojih je ugrožena sigurnost rada Sistema, kao i zbog nepredviđenih i neophodnih radova na održavanju gasovodnih objekata ili neophodnih radova na proširenju Sistema.
12.1.3. Poremećaj na tržištu je poremećaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja krajnjih kupaca zbog nedovoljne ponude na tržištu prirodnog gasa ili nastupanja drugih vanrednih okolnosti koje uzrokuju opštu nestašicu prirodnog gasa.
12.2. Poremećaj u radu Sistema
12.2.1. Za slučaj nastanka kratkotrajnih poremećaja u radu Sistema, ODS preduzima sledeće:
- preusmerava distribuciju prirodnog gasa na delove DGM koji nisu zahvaćeni poremećajem sa ciljem obezbeđivanja snabdevanja krajnjih kupaca;
- maksimalno koristi prirodni gas iz lajnpaka;
- zahteva od krajnjih kupaca, koji imaju mogućnost, da zamene prirodni gas drugim energentom;
- sprovodi propisane mere ograničenja i obustave koje je ODS utvrdio u planu ograničenja isporuke prirodnog gasa, ako sve prethodno navedene mere nije moguće realizovati ili ako i pored njihovog preduzimanja isporuku nije moguće obezbediti zbog nastalog poremećaja.
12.2.2. ODS će bez odlaganja obavestiti korisnika o razlozima i trajanju ograničenja i prekida isporuke prirodnog gasa kada je ono neplanirano i trajalo je duže od 2 (dva) časa.
12.2.3. Izuzetno, ODS može bez prethodnog obaveštenja ograničiti ili prekinuti isporuku prirodnog gasa u trajanju dužem od 2 (dva) časa ako je ono posledica dejstva više sile, havarije i u drugim nepredviđenim slučajevima o čemu je dužan da u najkraćem roku obavesti korisnika.
12.2.4. ODS vodi evidenciju o svim ograničenjima i prekidima u isporuci prirodnog gasa koji su tokom godine nastali usled poremećaja u radu Sistema i njihovom vremenskom trajanju.
12.3.1. U slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja krajnjih kupaca kao i za slučaj opšte nestašice prirodnog gasa i drugih vanrednih okolnosti na tržištu, ODS preduzima mere utvrđene planom ograničenja isporuke prirodnog gasa, saglasno redosledu ograničenja isporuke.
12.3.2. ODS, na osnovu plana ograničenja potrošnje prirodnog gasa sprovodi mere ograničenja isporuke prirodnog gasa u slučaju opšte nestašice prirodnog gasa, nakon što Vlada Republike Srbije donese odluku o primeni ovih mera.
12.3.3. Ako korisnik odbije da sprovede plan ograničenja isporuke prirodnog gasa, ODS će korisniku ograničiti ili obustaviti isporuku prirodnog gasa.
12.3.4. ODS blagovremeno obaveštava korisnike i nadležne organe o planiranim i očekivanim smetnjama i prekidima u isporuci prirodnog gasa, osim u slučaju kada je neophodno odmah preduzeti mere u cilju bezbednog i nesmetanog funkcionisanja dela ili celog Sistema.
OPŠTE ODREDBE
13.1.1. Svaki korisnik je dužan da imenuje ovlašćenog predstavnika za potrebe obaveštavanja ili prepiske u svrhu izvršavanja i sprovođenja Pravila i da o ovlašćenom predstavniku pismeno obavesti ODS-a.
13.1.2. Akt o imenovanju ovlašćenog predstavnika treba da sadrži:
- ime i prezime ovlašćenog predstavnika;
- vrstu obaveštenja ili prepiske za koje je ovlašćen;
- datum od kojeg imenovanje stupa na snagu;
- adresu ovlašćenog predstavnika za prijem pošte;
- broj telefona;
- broj mobilnog;
- broj telefaksa;
- adresu elektronske pošte (e-mail).
13.1.3. Ukoliko korisnik imenuje drugog ovlašćenog predstavnika ili promeni vrstu obaveštenja ili prepiske za koju je ovlašćeni predstavnik imenovan, novo imenovanje odnosno promena ovlašćenja stupa na snagu danom prijema takvog obaveštenja.
13.1.4. Ukoliko se promene drugi podaci sadržani u ovlašćenju, korisnik je dužan da o njihovoj promeni bez odlaganja obavesti ODS-a.
13.1.5. Korisnik je odgovoran za postupke svog ovlašćenog predstavnika.
13.2. Obaveštavanje i prepiska
13.2.1. Predaja podnesaka i dostavljanje pismena vrši se, po pravilu, neposrednom predajom putem dostavljača, preko pošte ili telefaksom.
13.2.2. Dostavljanje odluke ODS-a donete u postupku rešavanja o zahtevu za priključenje i pristup Sistemu vrši se u skladu sa zakonom koji uređuje opšti upravni postupak.
13.2.3. Predaja i dostavljanje pismena vrši se radnim danom.
Predaja i dostavljanje pismena neposredno preko dostavljača, putem pošte ili telefaksom smatra se izvršenim:
- ukoliko se dostavljanje vrši preko dostavljača - danom uručenja pismena ODS-u ili korisniku (u daljem tekstu: primaocu), odnosno njegovom zaposlenom; lice kome je pismeno uručeno dužno je da na kopiji primljenog pismena stavi datum prijema, potpis i pečata i da ga vrati dostavljaču;
- ukoliko se dostavljanje vrši preko pošte - danom uručenja preporučene pošiljke primaocu;
- ukoliko se dostavljanje vrši telefaksom - kada pošiljalac primi potvrdu da je akt poslat.
13.2.4. Korišćenje elektronske pošte u svrhu obaveštenja i slanja drugih poruka i podataka dozvoljeno je uz prethodni pristanak strane kome je takva vrsta poruke namenjena.
13.2.5. Ako ODS ili korisnik promene sedište, broj telefona, broj telefaksa ili adresu elektronske pošte, dužni su da o tome u roku od 3 (tri) radna dana obaveste drugu stranu.
13.3.1. ODS sa jedne i korisnik sa druge strane obezbeđuju tajnost komercijalnih, poslovnih i tehničkih podataka koje su obe strane razmenjivale u toku izvršavanja obaveza iz Zakona, drugih propisa, Pravila, uključujući i podatke iz ugovora o pristupu, kao i druge podatke koji su mu dostupni.
13.3.2. Poverljivim komercijalnim, poslovnim i tehničkim podatkom smatraju se podaci i informacije koje su:
- zakonom, drugim propisom ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeni kao poslovni, odnosno komercijalno poverljiv podatak;
- podaci u predmetu u kojem se rešava o zahtevima za pristup sistemu i zahtevu za priključenje, odnosno žalbi na odluke ODS donete u ovim stvarima, pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak;
- podaci i celi dokumenti koje korisnik u izvršavanju obaveza iz zakona, propisa i Pravila posebno označili kao poverljiv podatak stavljanjem oznake poverljivosti.
13.3.3. Sumarni podaci ne smatraju se poverljivim, kao ni osnovne informacije o radu Sistema, uključujući informacije o poremećajima i drugim vanrednim okolnostima i podaci o opterećenju Sistema koje ODS objavljuje u formi koja ne narušava poverljivost informacija korisnika.
13.3.4. ODS ili korisnik može otkriti poverljivi podatak samo uz prethodnu pismenu saglasnost druge strane. Pismena saglasnost određuje za koju se svrhu informacije ili podaci mogu objaviti.
13.3.5. Korisnik može otkriti poverljivi podatak i bez prethodne saglasnosti ODS, samo u meri koja je razumno neophodna radi zaključenja i sprovođenja ugovora o snabdevanju krajnjih kupaca.
13.3.6. Ne smatra se povrednom tajnosti podataka ukoliko strana otkrije poverljivi podataka na osnovu zahteva suda ili drugog državnog organa, Agencije, kao i kreditne ili druge finansijske organizacije u cilju pribavljanja sredstva obezbeđenja u skladu sa Pravilima.
13.3.7. Korisnik i ODS su dužni da u periodu od 3 (tri) godine od prestanka važenja ugovora o pristupu, čuvaju tajnost poverljivih podataka.
13.3.8. U cilju obezbeđivanja tehničkih preduslova za izvršenje obaveza iz ugovora o pristupu, ODS ima pravo da podatke korisnika koji se smatraju poverljivim poslovnim podacima razmenjuje sa operatorima povezanih sistema saglasno Pravilima i zaključenim ugovorima o radnom režimu između ODS i operatora povezanog sistema.
13.4.1. Ugovorne strane se oslobađaju od odgovornosti za potpuno ili delimično neizvršenje obaveza iz ugovora o pristupu, ukoliko je to posledica neočekivanih, nepredviđenih i neizbežnih događaja koji su nastali nakon stupanja ugovora o pristupu na snagu, i ugovorna strana ih nije prouzrokovala niti je mogla da ih spreči (slučaj više sile).
13.4.2. Slučajem više sile smatraju se sledeći događaji: prirodne katastrofe, požari, ozbiljna oštećenja distributivnog sistema, rat, građanski rat, međunarodne sankcije, akt državnog organa kao i druge okolnosti koji odlažu ili sprečavaju izvršavanje ugovora o pristupu.
13.4.3. Ukoliko su okolnosti više sile neposredno uticale na izvršenje obaveza iz Ugovora, rok za izvršenje obaveza se produžava za period delovanja navedenih okolnosti.
13.4.4. Ugovorna strana koja usled delovanja više sile ne može da izvrši svoje ugovorne obaveze, mora u pismenoj formi bez odlaganja da obavesti drugu ugovornu stranu o početku, očekivanom trajanju, prestanku kao i posledicama delovanja više sile, najkasnije 5 (pet) radnih dana od početka kao i od prestanka delovanja više sile.
13.4.5. Ukoliko ugovorna strana ne dostavi blagovremeno obaveštavanje o nastupanju okolnosti više sile gubi pravo na oslobođenje od odgovornosti zbog neizvršavanja ugovornih obaveza usled delovanja više sile.
13.4.6. Ukoliko okolnosti više sile nisu opštepoznate činjenice, ugovorna strana koja se poziva na višu silu mora dostaviti drugoj ugovornoj strane dokaz o delovanju više sile u roku od 20 (dvadeset) radnih dana o dana nastanka okolnosti više sile.
13.5.1. Ukoliko nastane spor između ODS i korisnika u izvršavanju ugovora o pristupu, ODS i korisnik će nastojati da spor reše sporazumom.
13.5.2. ODS i korisnik se mogu sporazumeti da radi rešavanja pojedinih spornih pitanja iz ugovora o pristupu angažuju ovlašćenu instituciju, akreditovanu laboratoriju ili stručno lice odgovarajuće oblasti.
13.5.3. Ukoliko ODS i Korisnik nastali spor ne reše sporazumno na način iz tačke 13.5.1. i 13.5.2. spor će rešiti stvarno nadležan sud ugovorene mesne nadležnosti.
13.6.1. ODS može pristupiti izmeni Pravila po podnetom obrazloženom predlogu koji oceni opravdanim.
13.6.2. Ukoliko ODS ne prihvati predlog za izmenu Pravila, o razlozima neusvajanja predloga obaveštava podnosioca i Agenciju u roku od 60 dana od dana prijema predloga.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
14.1. Oprema za daljinski nadzor na izlazima kapaciteta većeg od 5000 m3/h i na izlazima prema operatorima povezanih distributivnih sistema uskladiće se sa zahtevima iz tačke 4.5.7. u roku od 5 (pet) godina od dana stupanja na snagu Pravila.
14.2. ODS će u pogledu postojeće opreme ispuniti uslove kao i druge tehničke zahteve iz Poglavlja 4. u roku od 5 (pet) godina od dana stupanja na snagu Pravila.
14.3. ODS i operator povezanog sistema na ulazu će zaključiti sporazum o radnom režimu u skladu sa potpoglavljem 5.1. u roku definisanom u pravilima rada povezanog operatora sistema. ODS i operator povezanog sistema na izlazu će zaključiti sporazum o radnom režimu u skladu sa potpoglavljem 5.2. u roku od 2 (dve) godine od dana stupanja na snagu Pravila.
14.4. ODS i korisnik će obračunavati penal za neodgovarajući kvalitet prirodnog gasa iz tačke 8.15. i 8.16., počev od 1. januara 2015. godine.
14.5. ODS će prvi program održavanja iz Poglavlja 6. doneti najkasnije 1. maja 2015. godine.
14.6. Pravila se, po dobijanju saglasnosti Agencije, objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
Wobbe-ov indeks 42 - 46 MJ/m3.
Svojstva prirodnog gasa na Ulazima i izlazima sa distributivnog sistema moraju biti u skladu i sa sledećim vrednostima:
Svojstva prirodnog gasa na ulazu |
||||||||
Hemijski sastav |
Sadržaj sumpora |
|
|
|||||
metan C1 |
etan C2 |
propan C3, butan C4... |
azot+ugljen-dioksid |
vodonik-sulfid |
sumpor iz |
sumpor ukupno |
Tačka rose vode |
Donja toplotna vrednost |
min. 90 molska procenta |
maks. 4 molska procenta |
maks. 2 molska procenta |
maks. 5 molska procenta |
maks. 5 mg/ m3 |
maks. 5,6 mg/ m3 |
maks. 20 mg/ m3 |
- 5 °C (na 40 bar g) |
33.500 + / - 1000 kJ/ |
Wobbe-ov indeks za ulaze iz SGS Bačka Topola i SOS Palić 41 - 46 MJ/m3, a za SS-11 Velebit 37 - 41 MJ/m3.
Svojstva prirodnog gasa na ulazu moraju biti u skladu i sa sledećim vrednostima:
Redni broj |
Naziv DGM |
Naziv ulaza sa domaćeg gasnog polja |
Svojstva prirodnog gasa na ulazu |
||||||||
Hemijski sastav |
Sadržaj sumpora |
|
|
||||||||
metan C1 |
etan C2 |
propan C3, butan C4... |
azot+ugljen-dioksid |
vodonik-sulfid |
sumpor iz merkaptana |
sumpor ukupno |
Tačka rose vode |
Donja toplotna vrednost |
|||
1 |
DGM Zobnatica |
SGS Bačka Topola |
min. |
maks. |
maks. |
maks. |
maks. |
maks. |
maks. |
- 5 °C |
min 31.500 kJ/m3 |
2 |
DGM Kanjiža |
SS-1 Velebit |
min. |
maks. |
maks. |
maks. |
maks. |
maks. |
maks. |
- 5 °C |
min 31.110 kJ/m3 |
3 |
DGM Hajdukovo |
SOS Palić |
min. |
maks. |
maks. |
maks. |
maks. |
maks. |
maks. |
- 5 °C |
min 32.000 kJ/m3 |
Javno preduzeće "Srbijagas" Novi Sad, Narodnog fronta br. 12, koga zastupa generalni direktor _____________________, matični broj 20084600, PIB 104056656, kao operator distributivnog sistema (u daljem tekstu: ODS)
i
________________________________________________, koga zastupa direktor _______________________, matični broj ______________, PIB ____________ (u daljem tekstu: Korisnik)
(u daljem tekstu zajednički: ugovorne strane)
MODEL UGOVORA O PRISTUPU SISTEMU ZA DISTRIBUCIJU PRIRODNOG GASA
Ugovorne strane ovim ugovorom saglasno konstatuju da je:
1) Korisnik upoznat sa propisanim uslovima pristupa distributivnom sistemu prirodnog gasa koji su, u skladu sa zakonom koji uređuje oblast energetike (u daljem tekstu: Zakon) i Pravilima o radu distributivnog sistema prirodnog gasa ODS-a (u daljem tekstu: Pravila), bliže uređeni ovim ugovorom i da prihvata njihovu punu primenu, kao i da se obavezuje da će za slučaj izmene uslova pristupa distributivnom sistemu u toku važenja ovog ugovora na pismeni poziv ODS-a pristupiti njegovom usklađivanju;
2) Korisnik za potrebe snabdevanja krajnjih kupaca, a na osnovu zaključenih ugovora o prodaji prirodnog gasa, podneo ODS-u uredan zahtev za pristup distributivnom sistemu prirodnog gasa br. _______ od __________. godine, čime je učinio ponudu ODS-u za zaključenje ovog ugovora koju je ODS prihvatio, pošto je utvrdio ispunjenost propisanih uslova za pristup, o čemu je Korisnik obavešten dostavljanjem ovog ugovora potpisanog od strane ODS-a.
Ovim ugovorom ugovorne strane uređuju, u skladu sa Zakonom, drugim propisima i Pravilima, međusobna prava i obaveze koje nastaju povodom distribucije prirodnog gasa.
ODS se ovim ugovorom obavezuje da određenu količinu prirodnog gasa preuzme na ulazu u distributivni sistem i za Korisnika isporuči na ugovorenom mestu/mestima izlaza sa distributivnog sistema, a Korisnik se obavezuje da ODS-u plati naknadu za pristup distributivnom sistemu za prirodni gas (u daljem tekstu: usluga distribucije prirodnog gasa) u iznosu koji ODS obračuna primenom akta koji donosi u skladu sa Zakonom i metodologijom za određivanje cene pristupa sistemu za distribuciju prirodnog gasa.
Ugovoreno mesto izlaza u smislu člana 2. ovog ugovora je svako mesto isporuke prirodnog gasa sa distributivnog sistema ODS-a koje je Korisnik označio u podnetom zahtevu za pristup, a ODS prihvatio, i koje je na Spisku izlaza ugovoreno kao mesto na kom se ODS obavezuje da za Korisnika isporučuje prirodni gas:
1) u objekte krajnjih kupaca koje Korisnik snabdeva u skladu sa zaključenim ugovorima o prodaji prirodnog gasa kada su objekti priključeni na sistem ODS-a;
i/ili
2) na MRS koja je mesto povezivanja sa sistemom operatora povezanog distributivnog sistema na kojoj Korisnik preuzima prirodni gas radi isporuke krajnjim kupcima čiji su objekti priključeni na sistem susednog operatora distributivnog sistema.
Spisak izlaza iz stava 1. ovog člana dat je u prilogu i čini sastavni deo ovog ugovora.
Prava i obaveze ugovornih strana
Ugovorne strane su saglasne da ODS ima pravo da:
1) Korisniku naplati uslugu distribucije prirodnog gasa obračunatu na osnovu akta koji ODS donosi u skladu sa Zakonom i metodologijom za određivanje cene pristupa sistemu za distribuciju prirodnog gasa;
2) aktivira sredstvo obezbeđenja plaćanja ako Korisnik ne izmiri u roku dospele obaveze za uslugu distribucije prirodnog gasa;
3) obustavi isporuku prirodnog gasa Korisniku, kada je Korisnik krajnji kupac, zbog neplaćanja dospelih obaveza ili drugih razloga propisanih Zakonom i propisima donetim na osnovu Zakona;
4) u skladu sa propisima i ovim ugovorom, ograniči odnosno prekine isporuku prirodnog gasa:
- za slučaj izvođenja planiranih radova na redovnom održavanju distributivnog sistema u smislu Pravila;
- zbog potrebe preduzimanja utvrđenih mera za slučaj kratkotrajnih poremećaja usled havarija i drugih nepredviđenih situacija zbog kojih je ugrožena sigurnost rada sistema, kao i nastupanja opšte nestašice ili drugih vanrednih okolnosti saglasno propisima;
- ako Korisnik preda prirodni gas u distributivne gasne mreže iz Poglavlja 8. Pravila čiji kvalitet odstupa od karakteristika koje se smatraju ugovorenim a koje su propisane u Prilogu 1/Prilogu 2 Pravila;
5) Korisniku obračuna penal za neodgovarajući kvalitet prirodnog gasa, pod uslovima iz Poglavlja 8. Pravila kada donji Wobbe indeks prirodnog gasa koji je predat u distributivnu gasnu mrežu odstupa od granica propisanih u Prilogu 1/Prilog 2 Pravila.
ODS se ovim ugovorom obavezuje da:
1) Korisniku obezbedi pristup distributivnom sistemu radi predaje i isporuke prirodnog gasa na ugovorenim izlazima kako su oni navedeni na poslednjem ažuriranom Spisku izlaza;
2) ažurira Spisak izlaza radi izmene ugovora u smislu člana 12. a u vezi sa članom 3. ovog ugovora, i to:
- po osnovu prihvatanja blagovremeno dostavljene ponude Korisnika za izmenu ovog ugovora zbog prestanka ugovora o prodaji sa krajnjih kupcem, promene podataka o mestu izlaza, usvajanja zahteva Korisnika za pristup sistemu za novopriključenog krajnjeg kupca, usvajanja zahteva Korisnika za pristup sistemu za potrebe snabdevanja krajnjeg kupca koji menja snabdevača;
- mimo zahteva krajnjeg kupca, po osnovu vršenja propisanih ovlašćenja koja ODS ima po Zakonu i propisima donetim na osnovu Zakona (isključenje krajnjeg kupca, obustava isporuke prirodnog gasa krajnjem kupcu i sl.) ili ažuriranjem Spiska izlaza po sili Zakona (gubitak prava na rezervno snabdevanje, ostvarivanje prava na javno snabdevanje);
3) Korisniku obezbedi merne podatke za svaki gasni dan tokom trajanja ovog ugovora u skladu sa Pravilima;
4) dostavi Korisniku izveštaj o kvalitetu prirodnog gasa;
5) obavesti Korisnika kada nije u mogućnosti da ispuni ugovorenu obavezu po pitanju pritiska, količine i kvaliteta prirodnog gasa;
6) na ulazu u distributivnu gasnu mrežu iz poglavlja 8. Pravila preuzima prirodni gas samo ako njegov kvalitet odgovara zahtevima propisanim u Prilogu 1/Prilogu 2 Pravila i da na ugovorenim izlazima sa ovih distributivnih gasnih mreža isporučuje prirodni gas čiji kvalitet ne odstupa od karakteristika prirodnog gasa propisanih u Prilogu 1/2 Pravila;
7) Korisniku plati penal za neodgovarajući kvalitet prirodnog gasa, pod uslovima iz poglavlja 8. Pravila, za slučaj da na ugovorenim mestima izlaza iz distributivnih mreža iz poglavlja 8. Pravila donji Wobbe indeks prirodnog gasa odstupa od granica propisanih u Prilogu 1/Prilogu 2 Pravila.
ODS ima i druga prava i obaveze utvrđene Zakonom, drugim propisima, kao i Pravilima.
Ugovorne strane su saglasne da Korisnik ima pravo da:
1) ODS-u na ulazu u distributivni sistem predaje prirodni gas radi njegove isporuke do ugovorenih mesta izlaza za svo vreme važenja ovog ugovora;
2) zahteva promene na Spisku izlaza na način propisan Pravilima u cilju izmene ovog ugovora;
3) bude obavešten o količinama i kvalitetu prirodnog gasa koji ODS isporučuje na ugovorenim izlazima;
4) bude obavešten o količinama i kvalitetu prirodnog gasa koji je na ulazu u distributivni sistem predao kada je ulaz mesto priključenja proizvođača prirodnog gasa na sistem ODS-a;
5) zahteva obustavu isporuke krajnjem kupcu koji nije izmirio svoje obaveze prema Korisniku iz ugovora o prodaji prirodnog gasa;
6) obračuna ODS-u penal za neodgovarajući kvalitet prirodnog gasa za slučaj da donji Wobbe indeks isporučenog prirodnog gasa na ugovorenim mestima izlaza iz distributivnih mreža iz poglavlja 8. Pravila odstupa od granica propisanih u Prilogu 1/Prilogu 2 Pravila.
Ovim ugovorom Korisnik se obavezuje da:
1) plati ODS-u naknadu za uslugu distribucije prirodnog gasa obračunatu na osnovu akta koji donosi ODS u skladu sa Zakonom i metodologijom za određivanje cene pristupa sistemu za distribuciju prirodnog gasa za svo vreme trajanja ovog ugovora, bez obzira da li je koristio uslugu distribucije prirodnog gasa;
2) po prethodnom nalogu ODS-a, ograniči ili prekine predaju prirodnog gasa na ulazu i/ili preuzimanje na izlazu iz razloga utvrđenih u članu 4. tačka 4) ovog ugovora;
3) obavesti ODS o svim promenama koje su nastale na strani Korisnika nakon zaključenja ovog ugovora;
4) obezbedi sredstva obezbeđenja plaćanja za svo vreme važenja ovog ugovora;
5) obaveštava ODS za vreme trajanja ovog ugovora o svim promenama podataka navedenim u Spisku izlaza, uključujući i obaveštenje o prestanku ugovora o prodaji prirodnog gasa krajnjem kupcu, najkasnije u roku od 8 (osam) dana od dana nastanka ili saznanja za promenu podataka;
6) na ulazu u distributivne mreže iz Poglavlja 8. Pravila predaje prirodni gas karakteristika propisanih u Prilogu 1/Prilogu 2 Pravila;
7) plati ODS-u penal za neodgovorajući kvalitet prirodnog gasa za slučaju da donji Wobbe indeks predatog prirodnog gasa na ulazu u distributivne mreže iz poglavlja 8. Pravila odstupa od granica propisanih u Prilogu 1/Prilogu 2 Pravila.
Korisnik ima i druga prava i obaveze utvrđene Zakonom, drugim propisima, kao i Pravilima.
Plaćanje usluge distribucije prirodnog gasa
Korisnik može da ODS-u plati uslugu distribucije prirodnog gasa avansno ili po ispostavljenom računu.
Ukoliko Korisnik uslugu distribucije prirodnog gasa plaća avansno, dužan je da uplatu izvrši u roku utvrđenom u potpoglavlju 15.2. Pravila.
Ukoliko Korisnik uslugu distribucije prirodnog gasa plaća po računu, dužan je da uplatu izvrši u roku od 8 (osam) dana od dana izdavanja računa.
Korisnik je dužan da plati ODS-u zakonsku zateznu kamatu za svaki dan kašnjenja, ukoliko račun za uslugu distribucije prirodnog gasa ne plati u roku iz stava 3. ovog člana.
Korisnik je dužan da u svrhu obezbeđenja plaćanja usluge distribucije prirodnog gasa dostavi ODS-u sredstvo obezbeđenja plaćanja, na način i u roku utvrđenom Pravilima, a najkasnije na dan potpisivanja pisanog ugovora.
Trajanje, izmena i prestanak ugovora
Ugovorne strane ovaj ugovor zaključuju na neodređeno vreme.
Ukoliko Korisnik ne dostavi sredstvo obezbeđenja plaćanja ili ne uplati avans u roku utvrđenom Pravilima smatra se da je odustao od ovog ugovora pre početka njegovog izvršenja.
Ugovorne strane su saglasne da ovaj ugovor ostaje na snazi za slučaj promena podataka navedenih na Spisku izlaza iz člana 3. ovog ugovora, kao i promena broja izlaza na kojima je Korisnik ima ugovoreno snabdevanje krajnjih kupca, tako što će pristupiti ažuriranju Spiska izlaza u delu na koji se nastala promena odnosi saglasno Pravilima, na koji način se ovaj ugovor smatra izmenjenim.
Ovaj ugovor smatra se izmenjenim u smislu stava 1. ovog člana na dan:
1) urednog uručenja obaveštenja ODS-a kojim ODS obaveštava Korisnika da je prihvatio njegovu ponudu za izmenu ugovora u delu nastalih promena na ugovorenim izlazima;
2) izmene podataka na Spisku izlaza koje vrši ODS-a po osnovu propisanih ovlašćenja koja ima a mimo zahteva Korisnika, pod uslovom da je o izvršenoj promeni Korisnika obavestio dostavljanjem pisanog obaveštenja u propisanom roku.
Ugovorne strane saglasne su da se uredno dostavljena obaveštenja ODS-a o izvršenoj promeni na Spisku izlaza u smislu stava 2. tač. 1)-2) ovog člana smatraju dokazima izmene ovog ugovora i da čine njegov sastavni deo.
Ovaj ugovor prestaje:
- otkazom ovog ugovora u roku od 30 (trideset) dana od dana prijema saopštenja o otkazu ugovora;
- kada ODS ažurira poslednji dostavljeni Spisak izlaza tako da on više ne sadrži ni jedno ugovoreno mesto izlaza (gubitak krajnjih kupaca po osnovu izvršene promene snabdevača, isključenje objekta sa sistema, prestanak ugovora o prodaji prirodnog gasa i dr.) u kom slučaju dan prestanka ugovora je dan obezbeđivanja mernih podataka od strane ODS-a;
- raskidom ugovora u skladu sa članom 14. ovog ugovora.
Ovaj ugovor se može raskinuti sporazumom ugovornih strana.
Svaka ugovorna strana ima pravo da jednostrano raskine ovaj ugovor u slučaju neizvršavanja obaveza druge ugovorne strane sa otkaznim rokom od 30 (trideset) dana od dana dostavljanja pismenog saopštenja o raskidu.
ODS ima pravo da raskine ovaj ugovor bez otkaznog roka saopštenjem o raskidu ugovora u slučaju da Korisnik:
1) ne izvrši svoje finansijske obaveze ni u naknadno ostavljenom roku;
2) ne pribavi novo sredstvo obezbeđenja plaćanja pošto je ranije aktivirano;
3) izgubi licencu za obavljanje energetske delatnosti;
4) po pozivu ODS ne pristupi usaglašavanju ovog ugovora za slučaj izmene i/ili dopune Pravila u roku od 8 (osam) dana od prijema poziva ODS.
Ugovor se smatra raskinutim danom prijema saopštenja o raskidu od strane Korisnika.
Ugovorna strana koja drugoj ugovornoj strani prouzrokuje štetu u izvršavanju ovog ugovora, dužna je da prouzrokovanu štetu nadoknadi.
Ugovorne strana se oslobađaju od odgovornosti za potpuno ili delimično neizvršenje obaveza iz ovog ugovora, ukoliko je to posledica neočekivanog, nepredviđenog i neizbežnog događaja nastalog nakon početka primene ovog ugovora, a ugovorna strana ih nije prouzrokovala niti je mogla da ih spreči (slučaj više sile).
Slučajem više sile smatraju se naročito sledeći događaji: prirodne katastrofe, požari, ozbiljna oštećenja distributivnog sistema prirodnog gasa, rat, građanski rat, međunarodne sankcije, akt državnog organa, kao i druge okolnosti koji odlažu ili sprečavaju izvršavanje ugovora.
Ukoliko su okolnosti više sile neposredno uticale na izvršenje obaveza iz ugovora, rok za izvršenje obaveza produžava se za period delovanja navedenih okolnosti.
Ugovorna strana koja usled delovanja više sile ne može da izvrši svoje ugovorne obaveze, mora u pismenoj formi, bez odlaganja, da obavesti drugu ugovornu stranu o početku, očekivanom trajanju, prestanku kao i posledicama delovanja više sile, najkasnije 5 (pet) radnih dana od početka kao i od prestanka delovanja više sile.
Ukoliko ugovorna strana ne dostavi blagovremeno obaveštavanje o nastupanju okolnosti više sile gubi pravo na oslobođenje od odgovornosti zbog neizvršavanja ugovornih obaveza usled delovanja više sile.
Ukoliko okolnost više sile nije opštepoznata činjenica, ugovorna strana koja se poziva na višu silu mora dostaviti drugoj ugovornoj strane dokaz o delovanju više sile u roku od 20 (dvadeset) radnih dana o dana nastanka okolnosti više sile.
Ugovorne strane mogu u svrhu izvršavanja i sprovođenja ovog ugovora odrediti ovlašćenog predstavnika u skladu sa Pravilima.
Samo obaveštenja i prepiske dostavljena od strane zakonskog zastupnika Korisnika smatra se merodavnim obaveštenjem ili prepiskom, osim ukoliko korisnik nije u skladu sa Pravilima obavestio ODS-a o određivanju drugog lica za svog ovlašćenog predstavnika u smislu stava 1. ovog člana.
ODS i Korisnik su dužni da obezbede tajnost poverljivih podatka do kojih su došli na osnovu ili u toku izvršavanja ovog ugovora, ako su ovi podaci poverljivi u smislu zakona i drugih propisa, ili ako je ove podatke kao poverljive označila jedna od ugovornih strana u smislu Pravila.
Ukoliko nastane spor u izvršavanju ovog ugovora, ugovorne strane će nastojati da spor reše sporazumno.
U slučaju da ugovorne strane ne reše nastali spor sporazumno, ugovara se nadležnost stvarno nadležnog suda u Novom Sadu.
Ukoliko bilo koja odredba ovog ugovora postane nevažeća usled izmena i/ili dopuna Pravila, ostale odredbe ovog ugovora primenjuju se ukoliko nisu suprotne izmenama i/ili dopunama Pravila.
Na sva pitanja koja nisu uređena ovim ugovorom primenjuju se neposredno odredbe zakona koji uređuje obligacione odnose, Zakona, kao i odredbe drugih propisa kojima se uređuju prava i obaveze u pružanju usluge distribucije prirodnog gasa.
Ovaj ugovor je zaključen danom potpisivanja od strane ovlašćenih predstavnika ugovornih strana, a primenjuje se danom u kom je Korisnik ugovorio pravo na pristup distributivnom sistemu, pod uslovom prethodnog dostavljanja sredstva obezbeđenja plaćanja ili uplate avansa.
Ovaj ugovor je sačinjen u 6 (šest) istovetnih primeraka od kojih svakoj ugovornoj strani pripada po 3 (tri) primerka.
Prilog:
- Spisak izlaza
Operator distributivnog sistema |
|
Korisnik |
__________________________ |
|
__________________________ |
SPISAK IZLAZA
Ugovorne strane saglasne su da Korisnik u skladu sa ovim ugovorom ima pravo pristupa distributivnom sistemu ODS-a za svo vreme važenja ovog ugovora, i to na delu sistema koji čini:
1. Distributivna gasna mreža: __________ (naziv i lokacija), na čijem ulazu: __________ (oznaka/lokacija mesta otpreme) Korisnik počev od __________. godine ima pravo da predaje prirodni gas ODS-u radi distribucije i isporuke prirodnog gasa za Korisnika do sledećih ugovorenih mesta izlaza, i to:
Ugovorena mesta izlaza na DGM Novi Sad |
Poslovno ime/ime i prezime krajnjeg kupca |
Sedište/adresa krajnjeg kupca |
Identifikacioni broj mernog mesta |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2. Distributivna gasna mreža: ___________ 1 (naziv i lokacija), na čijem ulazu: ____________ (oznaka/lokacija mesta otpreme) Korisnik, počev od __________godine, ima pravo da predaje prirodni gas ODS-u radi distribucije i isporuke prirodnog gasa za Korisnika do sledećih ugovorenih mesta izlaza, i to:
Ugovorena mesta izlaza na DGM Beograd 1 |
Poslovno ime/ime krajnjeg kupca |
Adresa krajnjeg kupca |
Identifikacioni broj mernog mesta |
|
|
|
|
|
|
|
|
3. Distributivna gasna mreža: ________ (naziv i lokacija) - ulaz: ___________ (oznaka/lokacija mesta otpreme) na kom ulazu Korisnik, počev od _____________godine, ima pravo da predaje prirodni gas radi distribucije i isporuke prirodnog gasa za Korisnika do ugovorenog mesta izlaza koje je mesto povezivanja na sistem.
Operator distributivnog sistema/Korisnik
_________________________________