PRAVILNIKO ORGANIZACIJI, SASTAVU I RADU SUDA ČASTI PRI PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA("Sl. list grada Beograda", br. 16/2003, 6/2009 i 86/2014) |
Sud časti pri Privrednoj komori Beograda (u daljem tekstu: Sud časti), jeste sud koji utvrđuje odgovornost i izriče mere za povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala u skladu sa zakonom o privrednim komorama, Statutom Privredne komore Beograda (u daljem tekstu: Komora), Kodeksom poslovne etike (u daljem tekstu: Kodeks).
Naziv Suda časti je: "Sud časti pri Privrednoj komori Beograda".
Sedište Suda časti je u Beogradu, Kneza Miloša 12.
Sud časti ima svoj pečat koji glasi: "SUD ČASTI PRI PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA - BEOGRAD".
Sud časti zaseda u svom sedištu, po pravilu u zgradi Komore, a sudsko veće može odlučiti da se pretres održi i van zgrade Komore kada nađe da je to nužno ili da će se na taj način uštedeti na vremenu ili troškovima postupka.
Sud časti je u vršenju svoje funkcije nezavisan organ, samostalan u odlučivanju i svoje odluke donosi na osnovu zakona, Statuta Komore i ovog pravilnika.
Postupak pred Sudom časti je hitan i javan.
Ovim pravilnikom utvrđuju se slučajevi kada se isključuje javnost pretresa.
Komoru u postupku zastupa tužilac Suda časti ili njegovi zamenici.
U postupku pred Sudom časti shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog pravilnika.
Učesnici u postupku i drugi članovi Komore dužni su da Sudu časti dostavljaju podatke i obaveštenja koji su potrebni za odlučivanje u postupku.
Članovi Komore dužni su da na zahtev tužioca Suda časti ili sekretara Suda časti stave na uvid zatraženu dokumentaciju za potrebe postupka pred Sudom časti.
Ukoliko tako ne postupe, krše odredbe Statuta Komore.
Komora obezbeđuje potrebna sredstva za vršenje delatnosti Suda časti i vrši opšti nadzor nad upravnim i materijalnim poslovanjem Suda časti.
II NADLEŽNOST, ORGANIZACIJA I SASTAV SUDA ČASTI
Sud časti utvrđuje odgovornost i izriče mere za povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala u postupku protiv članova Komore zbog povrede dobrih poslovnih običaja u međusobnim poslovnim odnosima i u spoljnotrgovinskom poslovanju, povreda kojima se narušava jedinstvo tržišta ili se sprovode monopolističke radnje na tom tržištu.
Kao povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala mogu se, prema okolnostima slučaja, smatrati i postupci članova Komore kojima se nanosi šteta društvenoj zajednici, drugim članovima Komore i građanima i izigrava duh i smisao zakona i drugih propisa ili ruši ugled zemlje u inostranstvu.
Sud časti odlučuje u slučaju nelojalne konkurencije, špekulacije i povreda kojima se nanosi šteta potrošačima i drugim učesnicima u pravnom prometu zbog povreda Statuta i odluka i zaključaka organa Komore za čije se povrede mogu izreći mere društvene discipline.
Sud časti vrši i druge poslove utvrđene Statutom Komore, ovim pravilnikom i kodeksima usvojenim u Komori.
Sud časti je mesno nadležan da sudi članovima Komore kada optužni predlog podnosi tužilac Suda časti, jedan član Komore protiv drugog člana Komore ili građanin u svojstvu privatnog tužioca.
Ako tokom postupka Sud časti ustanovi da je član Komore protiv koga se vodi postupak odgovoran i za druga dela za koja nije nadležan ovaj Sud časti, Sud časti će po službenoj dužnosti podneti nadležnom organu predlog za pokretanje odgovarajućeg postupka.
Sud časti sarađuje sa drugim sudovima, a naročito sa sudovima časti, radi usklađivanja prakse i razmatranja drugih pitanja od zajedničkog interesa.
Sud časti sastoji se od predsednika Suda časti, zamenika predsednika Suda časti, potrebnog broja predsednika prvostepenog veća, potrebnog broja sudija porotnika, drugostepenog veća, tužioca Suda časti i potrebnog broja zamenika tužioca.
Rad u Sudu časti organizuje i njime rukovodi sekretar Suda časti.
Predsednika, zamenika predsednika, predsednika veća, sudije porotnike, predsednika i zamenika predsednika drugostepenog veća, članove i zamenike članova drugostepenog veća, tužioca Suda časti i njegove zamenike bira Skupština Komore.
Broj zamenika tužioca Suda časti, predsednika veća i porotnika utvrđuje Skupština posebnom odlukom.
Članovi Suda časti biraju se na četiri godine, a po isteku mandata mogu biti ponovo birani.
Za člana Suda časti može biti biran svaki punoletni zaposleni u članici komore, sudije drugih sudova, univerzitetski nastavnici i drugi naučni i stručni radnici, koji imaju potrebno iskustvo i ugled sredine u kojoj žive i rade.
Predsednici prvostepenih veća, predsednik drugostepenog veća, zamenik predsednika drugostepenog veća, članovi drugostepenog veća, zamenici članova drugostepenog veća, tužilac Suda časti i njegovi zamenici moraju imati stručnu spremu diplomiranog pravnika i položen pravosudni ispit.
Za člana Suda časti ne može biti biran član Skupštine Komore, član Upravnog odbora Komore i zaposleni u Komori.
Pre stupanja na dužnost članovi Suda časti daju svečanu izjavu koja glasi: "Izjavljujem da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona, Statuta Komore, dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala, i da ću poverenu funkciju vršiti savesno i nepristrasno."
Uže predsedništvo Suda časti čine predsednik i zamenik predsednika Suda časti, predsednik drugostepenog veća i njegov zamenik i sekretar Suda časti.
Uže predsedništvo Suda časti razmatra organizaciju i rad Suda časti, predlaže kandidate za članove Suda časti, predlaže broj predsednika veća i porotnika i broj zamenika tužioca Suda časti, prati i analizira sudsku praksu i pojave od značaja za moral u privrednim odnosima, priprema savetovanja i stručne sastanke i vrši druge poslove za unapređivanje funkcije Suda časti.
U radu Predsedništva Suda časti učestvuje i tužilac Suda časti.
Šire Predsedništvo Suda časti čine predsednici prvostepenih veća, predsednik i članovi drugostepenog veća, sekretar Suda časti i tužilac Suda časti.
Šire Predsedništvo Suda časti razmatra pitanja od značaja za ujednačavanje sudske prakse, utvrđuje dobre poslovne običaje, prati i ocenjuje pojave kojima se ugrožavaju dobri poslovni običaji i poslovni moral i zauzima načelna mišljenja o tim pojavama.
Sednice užeg i šireg Predsedništva Suda časti saziva i njima rukovodi predsednik Suda časti.
4. Predsednik Suda časti i njegov zamenik
Predsednik Suda časti predstavlja Sud časti, utvrđuje sastav veća, odlučuje o izuzeću predsednika veća i porotnika, razmatra pritužbe i predstavke podnete od stranaka ili drugih učesnika u postupku i vrši druge poslove utvrđene ovim pravilnikom.
Predsednik Suda časti ima zamenika koji se bira po istom postupku kao i predsednik Suda časti.
Pojedine poslove iz svog delokruga predsednik Suda časti može da poveri svom zameniku i sekretaru Suda časti.
Zamenik predsednika Suda časti ima sva prava i obaveze predsednika Suda časti u njegovom odsustvu i pomaže mu u radu.
Radom Suda časti rukovodi sekretar Suda časti.
Sekretar Suda časti prima optužne predloge i druge podneske, stara se o vođenju poslovnih knjiga Suda časti i evidenciji izrečenih mera, daje potrebna obaveštenja strankama, stara se o obezbeđivanju uslova za održavanje pretresa i sednica drugostepenog veća, učestvuje u organizaciji užeg i šireg Predsedništva Suda časti, učestvuje u pripremanju analiza i izveštaja Suda časti, obezbeđuje obavljanje administrativnih poslova za potrebe veća, vodi zapisnik na sednicama Predsedništva Suda časti, izdaje potvrde iz kaznene evidencije Suda časti, vrši obračun troškova u vezi sa radom sudskih veća, tužioca, zamenika tužioca i obavlja druge poslove kojima se obezbeđuju uslovi za rad Suda časti.
Vodi knjigu evidencije o pokrenutim postupcima pred Sudom časti, izrečenim merama, održanim pretresima, izrađenim optužnim predlozima, izrađenim odlukama i rešenjima od strane članova Suda časti, vodi knjigu ekspedovanih pošiljki iz Suda časti, vodi evidenciju o troškovima postupka, obavlja daktilografske i druge poslove po nalogu sekretara Suda časti.
Tužilac Suda časti podnosi i zastupa optužni predlog pred Sudom časti, izjavljuje žalbu na odluku Suda časti i vrši druge radnje predviđene ovim pravilnikom.
U svom radu tužilac je samostalan i nezavisan i za svoj rad odgovara Skupštini Komore.
Tužilac podnosi optužni predlog ako na bilo koji način sazna za povredu iz nadležnosti Suda časti, a da postupak pred Sudom časti u toj pravnoj stvari nije pokrenut.
Tužilac Suda časti prati i proučava pojave povreda dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala i o tome izveštava Skupštinu Komore u cilju sprečavanja negativnih pojava među članicama Komore.
U Sudu časti se obrazuje više prvostepenih veća i jedno drugostepeno veće.
Prvostepeno veće utvrđuje činjenice i na osnovu njih odlučuje o odgovornosti i izriče mere za povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.
Veće iz stava 1. ovog člana radi u sastavu: predsednik veća i dva porotnika iz reda sudija biranih da sude u prvom stepenu.
Drugostepeno veće odlučuje po žalbama protiv odluka prvostepenih veća.
Veće iz stava 1. ovog člana radi u sastavu: predsednik drugostepenog veća i četiri člana veća izabrana za sudije drugostepenog veća.
U slučaju sprečenosti, predsednika veća zamenjuje zamenik predsednika drugostepenog veća, a člana veća zamenjuje jedan od zamenika članova veća, iz reda izabranih zamenika članova drugostepenog veća.
Postupak pred Sudom časti pokreće se optužnim predlogom.
Optužni predlog može podneti Komora, koju zastupa tužilac Suda časti, članovi Komore i građani, kao privatni tužioci.
Ako optužni predlog podnesu članovi Komore ili građani, tužilac Suda časti može da se do okončanja spora umeša u spor na strani tužioca ili okrivljenog u cilju zaštite opšteg interesa.
Optužni predlog treba da sadrži: 1. naziv Suda časti; 2. naziv, odnosno firmu i adresu okrivljenog; 3. opis povrede u pogledu načina, vremena i mesta izvršenja; 4. dokaze; 5. razloge na kojima se zasniva osnovana sumnja da je povreda učinjena; 6. potpis tužioca.
Optužni predlog, odgovor na optužni predlog, žalba i druge izjave i saopštenja podnose se pismeno.
Podnesci iz stava 1. ovog člana moraju biti razumljivi i sadržavati sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupati.
Ako je podnesak nepotpun ili ima nedostataka usled kojih se postupak po njemu ne može pokrenuti ili sprovesti, pozvaće se podnosilac da ga dopuni, odnosno otkloni nedostatke ostavljajući mu primeren rok.
Ako podnosilac optužnog predloga ne postupi po nalogu iz stava 1. ovog člana, smatraće se da je odustao od optužnog predloga i postupak će se obustaviti.
Predsednik veća van pretresa, a veće u toku pretresa, obustaviće postupak ako tužilac odustane od optužnog predloga, ako nastupi zastarelost gonjenja, usled smrti okrivljenog, ako okrivljeni prestane da postoji.
Ako podnosilac prijave povuče prijavu, postupak će se obustaviti i to samo ukoliko se prijavljenom povredom dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala ne ugrožava opšti interes, u suprotnom, postupak će nastaviti tužilac Suda časti po službenoj dužnosti.
Kada tužilac Suda časti odustane od optužnog predloga, oštećeni ima pravo da u roku od osam dana od dana saznanja za odustanak nastavi postupak kao privatni tužilac, a najkasnije u roku od tri meseca od dana kada je tužilac Suda časti izjavio da odustaje od optužnog predloga.
Optužni predlog može se podneti u roku od šest meseci od saznanja za učinjenu povredu, a najkasnije u roku od jedne godine od dana učinjene povrede.
Optužni predlog podnosi se u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i jedan primerak za Sud časti.
Zastarelost gonjenja nastupa, u svakom slučaju, po protoku roka od dve godine od dana kada je povreda učinjena.
Stranke u postupku su tužilac Suda časti, privatni tužilac, oštećeni kao tužilac i okrivljeni.
U postupku pred Sudom časti okrivljenog zastupa zakonski zastupnik ili punomoćnik koga on ovlasti.
Okrivljeni može imati i branioca koji mora biti advokat.
Pokretanje i vođenje postupka pred Sudom časti Komora vrši preko tužioca Suda časti.
Tužilac Suda časti prima prijave i obaveštenja o učinjenim povredama, podnosi optužne predloge za povrede iz nadležnosti Suda časti, zastupa optužni predlog na pretresima, ulaže žalbe na donete odluke prvostepenog veća i obaveštava podnosioca prijave o ishodu.
Tužilac Suda časti može pokrenuti postupak i na osnovu drugih saznanja da je učinjena povreda dobrih poslovnih običaja.
Prijave za pokretanje postupka pred Sudom časti, tužiocu Suda časti mogu podneti članovi Komore, državni organi, potrošači i druga pravna i fizička lica.
Tužilac Suda časti će odbaciti prijavu ako prijavljena radnja ne sadrži obeležje povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala, ako povreda ne spada u nadležnost Suda časti i ako je za pokretanje postupka nastupila apsolutna zastarelost. Podnosilac prijave ima pravo na podnošenje optužnog predloga kao privatni tužilac nakon prijema obaveštenja tužioca Suda časti o odbacivanju prijave a u roku iz člana 32. ovog pravilnika.
Tužilac Suda časti ili privatni tužilac može do održavanja glavnog pretresa da odustane od optužnog predloga ako iz naknadno pribavljenih dokaza utvrdi da prijavljene radnje ne sadrže obeležja dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.
Predsednik Suda časti, zamenik predsednika, predsednik Veća ili član Veća ne može vršiti sudijsku dužnost:
1. ako je oštećen radnjom okrivljenog,
2. ako je član firme koja je podnela optužni predlog,
3. ako je okrivljeni njegov branilac, oštećeni kao tužilac, njegov punomoćnik - bračni drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena,
4. ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, oštećenim kao tužiocem, u odnosu staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika, branioca ili hranjenika,
5. ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak,
6. ako postoje druge okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.
Predsednik veća ili član veća, čim sazna da postoji neki od razloga za izuzeće, dužan je da prekine svaki rad na tom predmetu i o tome obavesti predsednika Suda časti.
Ako sudija smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju sumnju u njegovu nepristrasnost, odnosno koje opravdavaju njegovo izuzeće (član 38. tačka 6), obavestiće o tome predsednika Suda časti.
O izuzeću predsednika veća i člana veća odlučuje predsednik Suda časti.
O izuzeću predsednika i zamenika predsednika Suda časti odlučuje predsednik Komore.
Izuzeće mogu tražiti i stranke.
Stranke mogu podneti zahtev za izuzeće do početka pretresa, a ako su za razlog izuzeća saznali docnije, zahtev podnose odmah po njegovom saznanju.
Stranka je dužna da u zahtevu navede okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od osnova za izuzeće.
Pre podnošenja rešenja o izuzeću, saslušaće se sudija čije se izuzeće traži, a po potrebi mogu se izvršiti i drugi izviđaji.
Protiv rešenja kojim se zahtev za izuzeće usvaja nije dozvoljena žalba.
Rešenje kojim se zahtev za izuzeće odbija može se pobijati samo žalbom na odluku Suda časti.
Odredbe o izuzeću sudija primenjivaće se shodno i na tužioca i njegovog zamenika.
O izuzeću tužioca i njegovog zamenika odlučuje predsednik Komore.
V POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM VEĆEM
Po prijemu optužnog predloga, predsednik prvostepenog veća ispituje da li je optužni predlog blagovremen, dopušten i uredan.
Predsednik prvostepenog veća rešenjem odbacuje optužni predlog:
1. ako je podnet neblagovremeno,
2. ako Sud časti nije nadležan da po njemu postupi,
3. ako je postupak zbog iste povrede prema istom učiniocu već pokrenut ili je pravosnažno okončan,
4. ako učinilac nije član Komore,
5. ako je okrivljeni od momenta učinjene povrede do okončanja postupka prestao da postoji,
6. ako je optužni akt podnet od neovlašćenog lica,
7. ako je gonjenje zastarelo,
8. ako je okrivljeni umro.
Optužni predlog dostavlja se okrivljenom sa pozivom da u roku od osam dana dostavi Sudu časti pisani odgovor u potrebnom broju primeraka. Odgovor na optužni predlog treba da sadrži odgovor okrivljenog na sve navode iznete u predlogu. U odgovoru se obavezno navode i dokazi o navodima iz predloga za pokretanje postupka. Pisani dokazi prilažu se uz odgovor na optužni predlog.
Pretres se vodi pred prvostepenim većem.
Pretres zakazuje sekretar Suda časti uz saglasnost predsednika veća vodeći računa da strankama ostane dovoljno vremena da se pripreme.
Poziv za pretres sadrži: naziv Suda časti, porodično i rođeno ime pozvanog, naznačenje u kom svojstvu se poziva, ako se poziva kao okrivljeni da može angažovati branioca, ali da odbrana nije obavezna, mesto održavanja pretresa, dan i čas kada treba da dođe, pečat i potpis sekretara Suda časti.
Pretres je usmen i javan.
Pretresu mogu prisustvovati punoletna i poslovno sposobna lica.
Od otvaranje pretresa pa do završetka, veće može u svako doba po službenoj dužnosti, ili po predlogu stranaka, ali uvek po njihovom saslušanju, isključiti javnost za ceo pretres ili jedan njegov deo ako je to potrebno radi čuvanja tajne, čuvanja javnog reda ili zaštite morala.
Predsednik veća otvara pretres, utvrđuje da li su svi pozvani prisutni i da li su odsutni uredno pozvani.
Ako okrivljeni nije došao, a nema dokaza da je uredno pozvan, veće donosi rešenje da se pretres ne održi i zakazuje novi pretres.
Kada stranka ili njen zakonski zastupnik, odnosno branilac ili punomoćnik, u toku postupka promene svoje boravište, odnosno prebivalište ili sedište, dužni su da o tome odmah obaveste Sud časti.
Dostavljanje pismena (optužnog predloga, poziva, podnesaka i sudskih odluka) okrivljenom, vrši se na adresu koja je navedena u prijavi, odnosno optužnom predlogu.
Ako dostava na adresu iz prijave, odnosno optužnog predloga ne uspe, dostava se vrši na adresu okrivljenog upisanu u Registar privrednih subjekata pri Agenciji za privredne registre Republike Srbije. Ako dostava ne uspe na toj adresi, dostava se vrši na adresu zakonskog zastupnika okrivljenog. Ako dostava ne uspe ni na toj adresi, dostavljanje će se obaviti preko nadležnog organa Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ako dostava nije moguća na način iz st. 1. i 2. ovog člana, dostavljanje se vrši pribijanjem pismena na oglasnoj tabli Komore. Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku osam dana od dana pribijanja pismena na oglasnu tablu Komore.
Ako na pretres ne dođe oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac, iako uredno pozvan, smatraće se da je odustao od optužnog predloga, pa će veće postupak obustaviti.
Predsednik veća dozvoliće povraćaj u pređašnje stanje oštećenom kao tužiocu ili privatnom tužiocu koji ih opravdanih razloga nije mogao doći na pretres, ako u roku od osam dana od dana prestanka smetnje podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje.
Posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.
3. Rukovođenje glavnim pretresom
Predsednik veća, članovi veća i zapisničar moraju neprekidno biti na pretresu.
Pre otvaranja pretresa, predsednik veća poziva okrivljenog i privatnog tužioca, odnosno oštećenog da sporni odnos reše mirnim putem.
Predsednik veća rukovodi pretresom, ispituje okrivljenog, saslušava svedoke i veštake i daje reč članovima veća, strankama i veštacima.
Dužnost je predsednika veća da se stara za svestrano pretresanje predmeta, utvrđivanje istine i otklanjanje svega što odugovlači postupak a ne služi razjašnjenju stari.
O predlozima stranaka odlučuje veće.
Dužnost je predsednika veća da se stara o održavanju reda za vreme pretresa i dostojanstvu Suda časti.
Veće može narediti da se uklone sa pretresa sva lica koja kao slušaoci prisustvuju pretresu ako i posle opomene od strane predsednika veća ometaju rad Suda časti, odnosno održavanje pretresa.
Ako okrivljeni, tužilac Suda časti, privatni tužilac, oštećeni kao tužilac, svedok, veštak, tumač ili drugo lice koje prisustvuje pretresu ometa red ili se ne pokorava naređenjima predsednika veća za održavanje reda, predsednik veća će ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspešna, veće može narediti da se lice udalji iz sudnice.
Predsednik veća otvara zasedanje i objavljuje predmet pretresa. Zatim, utvrđuje da li su došla sva pozvana lica, pa ako nisu, proverava da li su im pozivi predati i da li su svoj izostanak opravdali.
Kada je predsednik veća utvrdio da su na pretres došla sva pozvana lica i da je veće odlučilo da se pretres održi i u odsustvu nekog od pozvanih lica, pozvaće tužioca da pročita ili usmeno izloži sadržaj optužnog predloga.
Pošto se optužni predlog pročita ili usmeno izloži njegov sadržaj, predsednik veća pristupa ispitivanju okrivljenog, od koga prethodno uzima lične podatke, pozivajući ga da se izjasni o svakoj tački iz optužnog predloga i da iznese svoju odbranu.
U postupku pred Sudom časti predstavnik okrivljenog pravnog lica ovlašćen je da preduzima sve radnje koje može preduzimati okrivljeni u krivičnom postupku.
Predstavnik pravnog lica u postupku pred Sudom časti mora imati pisano ovlašćenje za zastupanje pred Sudom časti.
Radi utvrđivanja materijalne istine, veće pribavlja i sprovodi dokaze po službenoj dužnosti. Da li će se neka činjenica smatrati dokazom, veće odlučuje po svom slobodnom uverenju.
O toku pretresa sastavlja se zapisnik.
Zapisnik sadrži naznačenje Suda časti, sastav veća, naznačene povrede poslovnog morala, dan, mesto i vreme pretresa, podatke o strankama, odbranu i druge navode stranaka, dokazno rešenje, konstataciju o čitanju pisanih dokaza i iskaza svedoka i veštaka, rešenja koja je veće donelo tokom pretresa i druge radnje u postupku koje su preduzete na pretresu.
Zapisnik piše zapisničar po glasnom kazivanju predsednika veća.
Tekst zapisnika ne sme se brisati i menjati, a precrtana mesta moraju ostati čitka.
Zapisnik potpisuje predsednik veća i zapisničar, a po potrebi stranke i oštećeni.
Pretres će se odložiti ako je potrebno pribaviti nove dokaze. U rešenju kojim se odlaže pretres, kada je to moguće, odrediće se dan i čas kada će se pretres nastaviti.
Pretres koji je odložen mora iznova početi ako se izmenio sastav veća, ali po saslušanju veće može odlučiti da se u ovakvom slučaju svedoci i veštaci ne saslušavaju ponovo i da se ne vrši nov uviđaj, već da se pročitaju iskazi svedoka i veštaka dati na ranijem pretresu, odnosno da se pročita zapisnik o uviđaju.
Pošto je okrivljeni ispitan, postupak se nastavlja izvođenjem dokaza.
Dokazivanje obuhvata sve činjenice za koje Sud časti smatra da su važne za pravilno presuđivanje.
Svedoci
Kao svedoci pozivaju se lica za koja se veruje da će moći da daju obaveštenje o povredi koja je predmet raspravljanja i o drugim važnim okolnostima u vezi s njom.
Svedoci se saslušavaju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka. Svedok je dužan da odgovore daje usmeno.
Svedok će se prethodno opomenuti da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa prećutati, a zatim će se upozoriti na posledice davanja lažnog iskaza.
Posle opštih pitanja, svedok se poziva da iznese sve što mu je po predmetu poznato, zatim će mu se postavljati pitanja radi proveravanja, dopune i razjašnjenja. Nije dozvoljeno postavljati takva pitanja u kojima je već sadržano kako bi trebalo govoriti.
Svedok će se uvek pitati kako mu je poznato ono o čemu svedoči.
Svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica.
Veštaci
Sud časti će izvesti dokaze veštačenjem kada je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim Sud časti ne raspolaže.
Veštačenje vrše veštaci koje određuje veće iz reda stalnih sudskih veštaka. Veštačenje po pravilu vrši jedan veštak, a kada Sud časti oceni da je veštačenje složeno, može odrediti dva ili više veštaka.
Veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi, bolnici, institutu, fakultetu i slično.
Veštak može biti izuzet iz istih razloga iz kojih može biti izuzet i sudija.
O zahtevu za izuzeće odlučuje u toku pretresa predsednik veća, a van pretresa predsednik Suda časti.
Veće odlučuje da li će veštak izneti svoj nalaz i mišljenje samo usmeno na pretresu ili će ga podneti u pisanoj formi pre pretresa. Sud časti će odrediti rok za pismeno podnošenje nalaza i mišljenja.
Uviđaj
Uviđaj se preduzima kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje neke važne činjenice u postupku potrebno neposredno opažanje.
Uviđaj se može obaviti i uz sudelovanje veštaka.
Ako se uviđaj vrši van pretresa, izvršiće ga predsednik veća ili sudija, član veća.
Stranke će se uvek obavestiti kada će se i na kom mestu izvršiti uviđaj, s napomenom da mogu prisustvovati uviđaju.
Po završenom dokaznom postupku, predsednik veća daje reč strankama. Prvo govori tužilac, a zatim okrivljeni.
Ako veće po završenom izlaganju stranaka ne nađe da treba izvesti još neke dokaze, predsednik veća će objaviti da je pretres završen. Posle toga veće će se povući na većanje i glasanje radi donošenja odluke.
Za povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala iz čl. 8. ovog pravilnika, odlukom veća mogu se izreći sledeće mere:
- usmena opomena;
- pisana opomena;
- javne opomene sa objavljivanjem na odboru udruženja;
- javna opomena sa objavljivanjem na Upravnom odboru Komore;
- javna opomena sa objavljivanjem u sredstvima javnog informisanja.
Uz mere iz stava 1. ovog člana, Sud časti može izreći zaštitnu meru, i to:
- zabranu učešća u organima i telima Komore u trajanju od tri meseca do godinu dana;
- zabranu učešća na sajmovima i izložbama u trajanju od tri meseca do godinu dana;
- zabranu obavljanja delatnosti u trajanju od tri meseca do godinu dana.
Izuzev mera iz stava 1. i 2. ovog člana, Sud časti će izreći i druge mere koje mu zakonskim propisima budu stavljene u nadležnost.
Odluke veća donose se posle usmenog većanja i glasanja.
Odluka je doneta kada je za nju glasala većina članova veća.
Veće donosi odluku na osnovu zakonskih propisa, uzansa, pravnih pravila, dobrih poslovnih običaja, zaključaka i preporuka organa Komore, a po slobodnom uverenju zasnovanom na brižljivoj i savesnoj oceni svih utvrđenih činjenica.
O većanju i glasanju sastavlja se zapisnik koji potpisuju svi članovi veća i zapisničar. Zapisnik o većanju čuva se u spisima predmeta u zatvorenom omotu.
Prilikom izricanja mera, veće će uzeti u obzir okolnosti konkretnog slučaja koje mogu uticati na izricanje strože ili blaže mere, a naročito težinu povrede i njene posledice.
Predsednik veća rukovodi većanjem i glasanjem i glasa poslednji. On je dužan da se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre.
Članovi veća ne mogu odbiti da glasaju o pitanju koje postavi predsednik veća.
Pri odlučivanju, prvo se glasa da li je Sud časti nadležan, da li je potrebno dopuniti postupak, kao i o drugim prethodnim pitanjima.
Pri odlučivanju o glavnoj stvari, prvo će se sagledati, da li je okrivljeni učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala i da li je za to odgovoran, a zatim će se glasati o meri koju treba izreći i troškovima postupka.
Većanje i glasanje vrši se u tajnom zasedanju.
U prostoriji u kojoj se vrši većanje i glasanje mogu biti prisutni samo članovi veća, sekretar i zapisničar.
Odluka Suda časti se po pravilu objavljuje odmah po izricanju.
Predsednik veća će u prisustvu stranaka javno pročitati izreku i saopštiti ukratko razloge odluke.
Izuzetno, u komplikovanim slučajevima, odluka će se u pisanim otpravcima dostaviti strankama najdalje u roku od 30 dana od dana izricanja.
Odluka koja se objavljuje mora se u pisanoj formi izraditi u roku od 15 dana po objavljivanju.
Overen prepis odmah se dostavlja strankama.
Pismeno izrađene odluke i rešenje kojim se postupak obustavlja mora imati: uvod, izreku i obrazloženje.
Uvod odluke sadrži: naziv Suda časti, ime i prezime predsednika i članova veća i zapisničara, naziv okrivljenog, naziv, odnosno ime i prezime tužioca, da li je pretres bio javan, dan izricanja i objavljivanja odluke.
Izreka odluke sadrži: lične podatke o okrivljenom, odluku kojom se oslobađa ili oglašava krivim i izrečenu meru, kao i odluku o troškovima postupka.
U obrazloženju odluke Sud časti će izneti razloge za svaku tačku odluke.
VIII POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM VEĆEM
Protiv odluke prvostepenog veća, stranke u postupku mogu izjaviti žalbu drugostepenom veću u roku od 15 dana po prijemu odluke.
Žalba sadrži: 1. doznačenje pobijane odluke; 2. izjavu da li se ta odluka pobija u celini ili delimično; 3. razloge žalbe; 4. potpis podnosioca.
Žalba zadržava izvršenje pobijane odluke.
Odluka se može pobijati zbog bitne povrede postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog pogrešne primene materijalnog prava, zbog izrečene mere za povredu poslovnog morala i zbog zaštitne mere, kao i odluke o troškovima postupka.
Žalba se podnosi Sudu časti u dovoljnom broju primeraka za Sud časti i stranke.
Neblagovremene i nedozvoljene žalbe odbacuje rešenjem predsednik prvostepenog veća.
Žalba koja nije potpisana ili iz koje se ne može zaključiti koja se odluka pobija, odbacuje se kao neuredna, ako nedostaci ne budu otklonjeni, u roku od osam dana od dana dostavljanja zahteva da se žalba uredi.
O žalbi odlučuje petočlano drugostepeno veće (u daljem tekstu: veće), na sednici.
Odluke drugostepenog veća su konačne i izvršne.
Veće ispituje prvostepenu odluku u delu u kojem se pobija žalbom i u granicama razloga navedenih u žalbi pazeći, po službenoj dužnosti, na bitnu povredu postupka i na pravilnu primenu materijalnog prava.
Veće će odlukom potvrditi pobijanu odluku ako nađe da je pravilna.
Protiv pravosnažne odluke nisu dozvoljeni vanredni pravni lekovi.
Veće će rešenjem ukinuti pobijanu odluku i vratiti predmet na ponovni pretres ako nađe da je učinjena bitna povreda postupka ili da je činjenično stanje pogrešno, odnosno nepotpuno utvrđeno.
Veće će rešenjem ukinuti pobijanu odluku i odbaciti tužbu ako nađe da donošenje te odluke ne spada u nadležnost Suda časti, da je zbog iste povrede prema istom učiniocu postupak već pravosnažno okončan ili da je tužba za pokretanje postupka neblagovremena, odnosno da nije bilo razloga da se izjava o povlačenju tužbe ne prihvati.
Veće će odlukom preinačiti pobijanu odluku ako nađe da je činjenično stanje pravilno utvrđeno, ali da je pogrešno primenjeno materijalno pravo i pogrešno izrečena mera za povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala ili zaštitna mera.
Ako je žalba izjavljena u korist okrivljenog, prvostepena odluka se ne može izmeniti na njegovu štetu.
Pismeno izrađena odluka, odnosno rešenje veća sadrži: uvod, izreku i obrazloženje.
Uvod sadrži: naziv suda časti, sastav veća, označenje stranaka, označenje pobijane odluke, ko je podneo žalbu, dan kada je odluka doneta.
Izreka sadrži: iskaz da li je pobijana odluka potvrđena, ukinuta ili preinačena i kako je odlučeno o troškovima.
Obrazloženje sadrži: označenje prvostepene odluke, podatke o obimu i razlozima pobijanja te odluke, razloge kojima se veće rukovodi pri donošenju odluke, razloge zbog kojih veće smatra da su navodi prigovora neosnovani (kod potvrđivanja pobijane odluke), ukazivanje na nedostatke u postupku i činjeničnom stanju (kod ukidanja pobijane odluke), kao i ukazivanje na pravila na osnovu kojih je odlučeno (kod preinačenja pobijane odluke).
Prvostepeno veće dužno je da na ponovnom pretresu izvede sve radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazalo drugostepeno veće. Na ponovnom pretresu stranke mogu iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze.
Protiv rešenja prvostepenog veća dozvoljena je žalba ako ovim pravilnikom nije drugačije određeno.
U postupku po žalbi protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe o žalbi protiv odluke, osim odredaba o odgovoru na žalbu.
Troškovi postupka obuhvataju troškove Suda časti, stranaka, svedoka, veštaka, tumača i sudskog paušala.
Troškove Suda časti čine: naknade za rad članova veća, kao i naknade materijalnih troškova.
Troškove svedoka čine: putni troškovi, dnevnice i naknada zarade.
Troškovi veštaka i tumača čine: nagrada za veštačenje, odnosno tumačenje, putni troškovi, dnevnice i naknada zarade. Visinu troškova rada Suda časti i sudskog paušala utvrđuje predsednik Komore posebnom odlukom.
Troškove postupka snosi okrivljeni ako je oglašen odgovornim za učinjenu povredu.
Ako je optužni predlog odbačen, ili je postupak obustavljen, ili je okrivljeni oslobođen optužbe, troškove, osim sudskog paušala, snosi Komora ako je postupak vođen po optužnom predlogu Komore.
Ako je postupak vođen po optužnom predlogu člana Komore ili fizičkog lica u svojstvu privatnog tužioca, troškove snosi tužilac u slučajevima iz stava 2. ovog člana, osim ako je postupak obustavljen, odnosno optužni predlog odbačen usled smrti okrivljenog, ako je okrivljeni prestao da postoji, ako je okrivljenom prestalo svojstvo člana komore ili zbog toga što je nastupila zastarelost gonjenja usled odugovlačenja postupka koje se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca.
U slučajevima iz stava 2. i 3. ovog člana, Sud časti može, prema okolnostima slučaja, a naročito ako je okrivljeni dao povoda ili doprineo pokretanju postupka, odlučiti da troškove postupka u celini ili delimično snosi okrivljeni.
Nezavisno od ishoda postupka, svaka strana snosi troškove postupka koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio.
Mera javne opomene sa objavljivanjem na odboru udruženja ili Upravnom odboru Komore, izvršava se objavljivanjem izreke odluke na sednici odbora udruženja ili Upravnog odbora.
Mera javne opomene sa objavljivanjem u sredstvima javnog informisanja, izvršava se objavljivanjem u jednom ili više sredstava javnog informisanja u celini ili delimično, o čemu odlučuje veće.
Mere za povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala izvršavaju se po njihovoj pravosnažnosti, bez odlaganja, a ne mogu se izvršiti ako proteknu dve godine od pravosnažnosti odluke kojom su izrečene.
XI EVIDENTIRANJE I BRISANJE MERA
Evidenciju mera za povredu poslovnog morala vodi Sud časti na osnovu pravosnažnih odluka o njihovom izricanju. U evidenciju se unosi naziv, odnosno firma okrivljenog, vrsta povrede, izrečena mera i datum pravosnažnosti odluke.
Izrečena mera briše se iz evidencije po isteku roka od pet godina od pravosnažnosti ako okrivljeni u tom roku ne učini novu povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, svi postupci koji nisu pravosnažno okončani nastaviće se po odredbama ovog pravilnika.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o organizaciji i radu Suda časti pri Privrednoj komori Beograda broj: 101/1 od 26. februara 1996. godine sa svim izmenama i dopunama.
Samostalni članovi Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o organizaciji, sastavu i radu Suda časti pri Privrednoj komori Beograda
("Sl. list grada Beograda", br. 86/2014)
Član 21
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Član 22
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, svi postupci koji nisu pravosnažno okončani nastaviće se po odredbama ovog pravilnika.