ZAKLJUČAKO USVAJANJU AKCIONOG PLANA ZA SPROVOĐENJE INICIJATIVE PARTNERSTVO ZA OTVORENU UPRAVU ZA 2014. I 2015. GODINU("Sl. glasnik RS", br. 145/2014) |
1. Usvaja se Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu za 2014. i 2015. godinu, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Zadužuje se Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da preduzima aktivnosti u sklopu učešća Republike Srbije u Partnerstvu za otvorenu upravu.
3. Ovaj zaključak, radi realizacije, dostaviti Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvu finansija, Ministarstvu pravde, Upravi za javne nabavke i Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom, a radi informisanja svim ministarstvima, Službi za upravljanje kadrovima, kao i Državnoj revizorskoj instituciji i Agenciji za borbu protiv korupcije.
4. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
AKCIONI PLAN
ZA SPROVOĐENJE INICIJATIVE PARTNERSTVO ZA OTVORENU UPRAVU U REPUBLICI SRBIJI ZA 2014. I 2015. GODINU
Učešće u Partnerstvu za otvorenu upravu - Open Government Partnership (u daljem tekstu: POU), novoj multilateralnoj inicijativi koja ima za cilj da obezbedi podršku vladama u oblastima kao što su javnost rada, saradnja sa organizacijama civilnog društva, borba protiv korupcije i upotreba novih tehnologija, prihvaćeno je kao dobar put za sprovođenje opšteg cilja reforme javne uprave u Republici Srbiji, koji podrazumeva obezbeđenje visokog kvaliteta usluga građanima i privrednim subjektima i stvaranje takve javne uprave koja će značajno doprineti ekonomskoj stabilnosti i povećanju životnog standarda građana.
Načela na kojima se zasniva inicijativa POU u potpunosti su u skladu sa opredeljenjem Vlade da se izgradi uprava zasnovana na opštim principima "dobre vladavine" i "otvorene uprave", odnosno obezbedi puna implementacija opšteprihvaćenih principa vladavine prava i pravne sigurnosti, javnosti, odgovornosti, ekonomičnosti i efikasnosti. Vlada prihvata principe i načela otvorene uprave koji su izraženi u Deklaraciji Partnerstva za otvorenu upravu. Takođe, stalna saradnja sa zemljama članicama POU omogućava realnu ocenu stanja i potreba za daljim unapređenjima u ovoj oblasti.
Napori koje Republika Srbija ulaže u primeni načela transparentnosti u sve segmente rada uprave prepoznati su i u 2013. godini objavljenom istraživanju španske nevladine organizacije Access Info Europe (AIE) - Pristup informacijama Evropa i Centre for Law and Democracy (CLD) - Centra za pravo i demokratiju iz Kanade. Prema tom istraživanju Republika Srbija je zauzela prvo mesto, kao država koja je na najefikasniji način, uz puno poštovanje međunarodnih standarda, zakonski regulisala ovu oblast.
Od ponuđenih pet velikih POU izazova, Vlada se opredelila da u svom Akcionom planu za sprovođenje inicijative Partnerstva za otvorenu upravu u Republici Srbiji za 2014. i 2015. godinu (u daljem tekstu: Akcioni plan), posebnu pažnju posveti jačanju javnog integriteta i efikasnom upravljanju javnim resursima.
II DOSADAŠNJI REZULTATI U ODNOSU NA UTVRĐENE PRINCIPE OTVORENE UPRAVE
U skladu sa navedenim reformskim opredeljenjem, u Republici Srbiji su preduzete mere za prevazilaženje institucionalnih, organizacionih i proceduralnih nedostataka na svim nivoima uprave.
Ovi napori, između ostalog, imali su za rezultat donošenje nekoliko strategija razvoja čije su oblasti i mere koje treba preuzeti za razvoj tih oblasti u vezi sa ostvarivanjem osnovnih principa POU, a njihovo sprovođenje značajno je doprinelo unapređenju ostvarivanja prava i pravnih interesa građana.
U skladu sa donetim strategijama razvoja, donet je niz zakona i podzakonskih akata kojima je uspostavljen pravni okvir za unapređenje transparentnosti rada i odgovornosti pri obavljanju poslova javne uprave, kao i etičkih standarda rada zaposlenih u javnoj upravi, čime su obezbeđeni uslovi da javna uprava može efikasno, delotvorno i stručno da odgovori potrebama građana i pruži kvalitetne javne usluge u skladu sa principima i standardima "dobrog upravljanja".
U prethodnom periodu doneto je više strategija razvoja, a u odnosu na osnovne principe POU značajno je izdvojiti Strategiju reforme državne uprave u Republici Srbiji (2004. godine), Strategiju razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine1 (2011. godine) i Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine2 (2013. godine). Za svaku od navedenih strategija sproveden je postupak javne rasprave, a tekstovi nacrta strategija javno su objavljeni na zvaničnim internet stranicama nadležnih organa i bili dostupni za davanje predloga i sugestija od strane zainteresovane javnosti.
________
1 "Službeni glasnik RS", broj 75/11
2 "Službeni glasnik RS", broj 57/13
U Strategiji reforme državne uprave, kao prvom reformskom dokumentu Vlade u tranzicionom periodu, ukazano je na neophodnost potpune primene principa "otvorene uprave", kao neizbežnog standarda u radu državne uprave. Primena ovog principa omogućava da se u kreiranje politike Vlade, pored državnih organa, uključe i sve zainteresovane strane, uključujući i organizacije civilnog društva. Ovo podrazumeva da im se omogući da se izjasne o predlozima novih zakonskih rešenja, kao i da se uključe u analizu i merenje efekata primene donetih zakona.
Posle uspešno sprovedenih aktivnosti utvrđenih u akcionim planovima za sprovođenje Strategije reforme državne uprave u Republici Srbiji, koje su se odnosile, pre svega, na uspostavljanje odgovarajućeg pravnog okvira za reformu državne uprave i lokalne samouprave, Vlada je u I kvartalu 2014. godine donela Strategiju reforme javne uprave u Republici Srbiji3, čije će sprovođenje biti utvrđeno akcionim planom za period 2015-2016. godine, sa pregledom aktivnosti sprovedenih u 2014. godini, a koja obuhvata oblast javne uprave - državna uprava, pokrajinska autonomija, lokalna samouprava i drugi oblici vršenja javnih ovlašćenja. Ovom strategijom obezbeđen je kontinuitet u sprovođenju reformskih principa utvrđenih Strategijom reforme državne uprave u Republici Srbiji.
U Strategiji reforme javne uprave u Republici Srbiji ukazuje se da aktivno učešće građana u formulisanju i sprovođenju javnih politika predstavlja jednu od ključnih pretpostavki transparentnog rada uprave. Zbog toga je Vlada, na predlog Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, u cilju jačanja saradnje između organa državne uprave i organizacija civilnog društva, donela zaključak kojim su usvojene Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa4 značajne za usmeravanje rada organa državne uprave u pogledu uključivanja organizacija civilnog društva u postupke pripreme, donošenja i praćenja primene propisa, radi obezbeđivanja njihove delotvorne i efikasne primene.
Takođe, može se zaključiti da će uključivanje Republike Srbije u multilateralnu inicijativu POU značajno doprineti unapređenju odnosa organa vlasti i organizacija civilnog društva. U smislu uključivanja organizacija civilnog društva u izradu ovog akcionog plana, postignut je dogovor sa organizacijama civilnog društva o načinu rada na njegovoj pripremi. Radne verzije Akcionog plana, koje je pripremala Projektna grupa koju čine predstavnici relevantnih organa državne uprave, objavljivane su na sajtovima ministarstva nadležnog za poslove državne uprave i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, zajedno sa pozivima svim organizacijama civilnog društva da pismeno dostave svoje predloge i sugestije za unapređenje sadržine teksta Akcionog plana. S tim u vezi, ministarstvo nadležno za poslove državne uprave organizovalo je nekoliko sastanaka sa zainteresovanim organizacijama civilnog društva na kojima su razmatrani ponuđeni radni tekstovi Akcionog plana i predlozi i sugestije predstavnika organizacija civilnog društva. Predlozi koji unapređuju predložene mere u Akcionom planu i koji su u skladu sa velikim izazovima POU, za koje se Vlada u ovom trenutku opredelila, prihvaćeni su i ugrađeni u tekst Akcionog plana.
Zakonom o državnoj upravi5 propisano je da je rad organa državne uprave javan, pa su u tom smislu dužni da obaveštavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan način. Takođe, organi državne uprave dužni su da javnosti omoguće uvid u svoj rad, prema zakonu kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
S tim u vezi, potrebno je istaći da se Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja6 uređuju prava na informacije od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, u cilju ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva. Radi ostvarivanja ovog prava ustanovljen je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.
Pored toga, doneta je Rezolucija Narodne skupštine o zakonodavnoj politici7, u kojoj je kao jedan od ciljeva zakonodavne politike utvrđeno da je neophodno da se obezbedi potpuna transparentnost i otvorenost tokom celokupnog zakonodavnog procesa. U smislu poštovanja načela pristupačnosti, zahtev je da se detaljnije uredi i dosledno poštuju pravila o učešću javnosti i zainteresovanih strana tokom celokupnog zakonodavnog procesa i obezbedi besplatan pristup ažuriranim i jednostavnim bazama važećih propisa.
_________
3 "Službeni glasnik RS", br. 9/14 i 42/14 - ispravka
4 "Službeni glasnik RS", broj 90/14
5 "Službeni glasnik RS", br. 79/05, 101/07 i 95/10
6 "Službeni glasnik RS", br. 120/04, 54/07, 104/09 i 28/10
7 "Službeni glasnik RS", broj 55/13
U tom smislu, u skladu sa Zakonom o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata8 i Uredbom o Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije9 uspostavljen je Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, kao zbirka podataka u elektronskom obliku. Pravno-informacioni sistem Republike Srbije objavljen je na internet stranama Javnog preduzeća "Službeni glasnik", a baza koja sadrži registar i tekstove važećih propisa i drugih akata Republike Srbije objavljenih u "Službenom glasniku Republike Srbije" dostupna je svim korisnicima interneta bez naknade od I kvartala 2014. godine.
Dalje, Zakonom o državnoj upravi propisana je obaveza organa državne uprave da u pripremi zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost sprovedu javnu raspravu, pa su u tom smislu Poslovnikom Vlade10 detaljno bliže uređena sva pitanja relevantna za sprovođenje postupka javne rasprave.
Takođe, u skladu sa odredbama Zakona o državnim službenicima11, Visoki službenički savet doneo je Kodeks ponašanja državnih službenika12, koji je od izuzetnog značaja za uspostavljanje etičkih standarda i njihovu primenu u organima državne uprave. Očekuje se da mere i aktivnosti utvrđeni ovim akcionim planom dodatno unaprede ovo pitanje.
Poseban mehanizam zaštite prava građana i kontrole uprave je i Zaštitnik građana, kao nezavisan državni organ, koji, u skladu sa Zakonom o Zaštitniku građana13, štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća ili ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.
Spoljna državna finansijska kontrola uređena je Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji14. U skladu sa navedenim zakonom uspostavljena je Državna revizorska institucija (u daljem tekstu: DRI), kao najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji. Ova institucija obavlja reviziju na osnovu godišnjeg programa revizije, koji obuhvata budžet Republike Srbije, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, odgovarajući broj jedinica lokalne samouprave, poslovanje Narodne banke Srbije koje se odnosi na korišćenje javnih sredstava i odgovarajući broj javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koje je osnovao direktni, odnosno indirektni korisnik javnih sredstava i kod kojih ima učešće u kapitalu, odnosno upravljanju. Rad Državne revizorske institucije je javan, a ona najmanje jednom godišnje Narodnoj skupštini podnosi na razmatranje izveštaj o svom radu za prethodnu godinu, koji se objavljuje na veb-prezentaciji DRI.
_______
8 "Službeni glasnik RS", broj 45/13
9 "Službeni glasnik RS", broj 113/13
10 "Službeni glasnik RS", br. 61/06, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11 i 30/13
11 "Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05 - ispr, 83/05 - ispr, 64/07, 67/07 - ispr, 116/08, 104/09 i 99/14
12 "Službeni glasnik RS", broj 29/08
13 "Službeni glasnik RS", br. 79/05 i 54/07
14 "Službeni glasnik RS", br. 101/05, 54/07 i 36/10
U cilju podsticanja saradnje organa državne uprave sa udruženjima i drugim organizacijama civilnog društva, Vlada je Uredbom o Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom15, kao svoju službu, osnovala Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom. Kancelarija, između ostalog, obavlja poslove koji se odnose na iniciranje dijaloga sa organizacijama civilnog društva o pitanjima od zajedničkog interesa i učešće u pripremi i praćenju sprovođenja strateških dokumenata koji se odnose na stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva radi daljeg razvoja i saradnje javnog, privatnog i civilnog sektora.
Republika Srbija u vezi sa ostvarivanjem jednog od glavnih ciljeva - otvorenost u upravljanju javnim poslovima, kontinuirano ulaže napore da unapredi fiskalnu transparentnost, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, čime se povećava kredibilitet države, kao i upućenost i razumevanje šire javnosti u vezi sa trošenjem budžetskih sredstava.
U okviru aktivnosti za jačanje fiskalne transparentnosti ističe se preduzimanje mera za doslednu primenu zakona kojim se uređuje budžetski sistem koji, pored ostalog, svojim odredbama predviđa obavezu periodičnog i godišnjeg izveštavanja Narodne skupštine, odnosno skupštine jedinice lokalne samouprave, od strane organa nadležnih za finansije na centralnom i lokalnom nivou, o izvršenju budžeta, donošenja trogodišnjeg budžeta, pripreme za donošenje programskog budžeta počev od 2015. godine, kao i primenu predviđenih mera iz ove oblasti iz strategija za borbu protiv korupcije i reformu javne uprave. Takođe, navedenim zakonom se propisuje da su svi korisnici javnih sredstava dužni da na svojoj internet stranici objavljuju svoje finansijske planove za narednu godinu, informator o radu, kao i završne račune i finansijske izveštaje. Na ovaj način građani mogu imati uvid u planiranje i trošenje javnih sredstava.
Sa aspekta ovog akcionog plana potrebno je istaći da je država, s obzirom na pravnu prirodu udruženja kao nedobitnih organizacija osnovanih radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, prepoznala potrebu unapređenja transparentnosti sistema finansiranja organizacija civilnog društva i ujednačavanja prakse organa uprave u pogledu pružanja finansijske podrške organizacijama civilnog društva i donela Uredbu o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja16, kojom su uspostavljeni bliži kriterijumi, uslovi, obim, način i postupak dodele sredstava za podsticanje ovih programa. Dalja implementacija principa transparentnosti u trošenju budžetskih sredstava očekuje se kroz unapređenje pravnog okvira koji uređuje ovo pitanje.
________
15 "Službeni glasnik RS", broj 26/10
16 "Službeni glasnik RS", br. 8/12 i 94/13
MERA 1. UNAPREDITI TRANSPARENTNOST U PRAĆENJU TROŠENJA BUDŽETSKIH SREDSTAVA |
||||
Nosilac aktivnosti: |
Ministarstvo nadležno za poslove finansija |
|||
Partneri |
Nadležni organ uprave jedinice lokalne samouprave za finansije |
|||
Sadašnje stanje ili problem/pitanje, koje treba rešiti |
Kontrola i odgovornost su od posebnog značaja kada je u pitanju upravljanje javnim resursima, odnosno sredstvima koja građani izdvajaju za potrebe delotvornog i efikasnog upravljanja javnim poslovima u skladu s opštim interesom. U Republici Srbiji poštovanje ovih standarda još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Javnost nije u potpunosti i na razumljiv način upoznata s procesima planiranja i trošenja budžetskih sredstava. U cilju povećanja transparentnosti u trošenju budžetskih sredstava, od I kvartala 2015. godine u Republici Srbiji će se primenjivati sistem programskog budžetiranja koji će doprineti da se u svim situacijama trošenja budžetskih sredstava utvrdi konkretna svrha za koju se sredstva troše i na koji način je to trošenje povezano sa srednjoročnim ciljevima. U tom smislu, Ministarstvo finansija je donelo Uputstvo za izradu programskog budžeta i sprovelo obuke za pripremu programskog budžeta za državne službenike. |
|||
Osnovni cilj: |
Transparentnost u trošenju budžetskih sredstava |
|||
OGP izazov koji se tretira ovom obavezom |
Efikasnije upravljanje javnim resursima |
|||
Obaveza je važna za poboljšanje: |
transparentnosti |
odgovornosti |
učešća javnosti |
|
XX |
XX |
XX |
||
Aktivnosti - proverljivi i merljivi koraci za ispunjenje obaveze |
Nova ili tekuća obaveza |
Datum početka |
Datum završetka |
|
1. Javno objavljivanje godišnjeg izveštaja o radu budžetske inspekcije koji se dostavlja Vladi, radi razmatranja i usvajanja |
|
|
I kvartal 2015. |
|
2. Javno objavljivanje izveštaja o izvršenju budžeta koje ministar, odnosno organ uprave jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove finansija, dostavlja najmanje dva puta godišnje Vladi, odnosno nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, radi razmatranja i donošenja i dostavljanje istih Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne samouprave |
|
I kvartal 2015. |
Trajni zadatak |
|
3. Javno objavljivanje građanskog budžeta - dokumenta koji na jasan, jednostavan, slikovit i građanima razumljiv način sažeto predstavlja budžet Republike Srbije. |
|
I kvartal 2015. |
Trajni zadatak |
|
4. Javno objavljivanje građanskog budžeta - dokumenta koji na jasan, jednostavan, slikovit i građanima razumljiv način sažeto predstavlja budžet lokalne vlasti. |
|
I kvartal 2015. |
Trajni zadatak |
MERA 2. OTKLONITI NEDOSTATKE U PRAVNOM OKVIRU I SPROVOĐENJU KONTROLE FINANSIRANJA POLITIČKIH AKTIVNOSTI I SUBJEKATA |
||||
Nosilac aktivnosti: |
Ministarstvo nadležno za poslove finansija |
|||
Partneri |
Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa |
|||
Sadašnje stanje ili problem/pitanje, koje treba rešiti |
Donošenjem Zakona o finansiranju političkih aktivnosti Republika Srbija je značajno unapredila pravni okvir u ovoj oblasti. Međutim, u praksi se pokazalo da pojedina zakonska rešenja imaju nedostatke, naročito u pogledu obaveza lica koja su u vezi sa političkim subjektima, korišćenja javnih sredstava, kao i obaveza organa nadležnih za kontrolu finansiranja političkih subjekata, jer oni nisu bili predviđeni zakonom kao obavezni subjekti revizije Državne revizorske institucije. U cilju prevazilaženja navedenih pitanja, Ministarstvo finansija pripremilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. |
|||
Osnovni cilj: |
Transparentnost u finansiranju političkih aktivnosti i odgovornost političkih subjekata za trošenje sredstava u skladu sa Zakonom |
|||
OGP izazov koji se tretira ovom obavezom |
Poboljšanje javnog integriteta |
|||
Obaveza je važna za poboljšanje: |
transparentnosti |
odgovornosti |
učešća javnosti |
|
XX |
XX |
|
||
Aktivnosti - proverljivi i merljivi koraci za ispunjenje obaveze |
Nova ili tekuća obaveza |
Datum početka |
Datum završetka |
|
1. Unaprediti odredbe Zakona o finansiranju političkih aktivnosti tako da se jasno utvrde i razgraniče obaveze Agencije za borbu protiv korupcije, Državne revizorske institucije i drugih organa u postupku kontrole političkih aktivnosti i precizno utvrde mehanizmi za transparentnost u finansiranju političkih subjekata |
|
|
I kvartal 2015. |
MERA 3. POVEĆATI TRANSPARENTNOST POSTUPAKA JAVNIH NABAVKI |
||||
Nosilac aktivnosti: |
Aktivnost 1: Uprava za javne nabavke |
|||
Partneri |
Služba za upravljanje kadrovima |
|||
Sadašnje stanje ili problem/pitanje, koje treba rešiti |
Sistem javnih nabavki reguliše novi Zakon o javnim nabavkama koji je usaglašen sa regulativom Evropske unije i predstavlja značajan doprinos sprečavanju korupcije. Javne nabavke predstavljaju jednu od najrizičnijih oblasti kad je u pitanju korupcija i u odnosu na transparentnost u ovim postupcima, u dosadašnjem funkcionisanju Portala javnih nabavki, uočeno je da je potrebno dodatno unaprediti komunikaciju sa korisnicima, a pre svega sa ponuđačima, odnosno privrednim subjektima. |
|||
Osnovni cilj: |
Transparentnost i informisanost u oblasti javnih nabavki |
|||
OGP izazov koji se tretira ovom obavezom |
Efikasnije upravljanje javnim resursima |
|||
Obaveza je važna za poboljšanje: |
transparentnosti |
odgovornosti |
učešća javnosti |
|
XX |
XX |
XX |
||
Aktivnosti - proverljivi i merljivi koraci za ispunjenje obaveze |
Nova ili tekuća obaveza |
Datum početka |
Datum završetka |
|
1. Unapređenje Portala javnih nabavki uvođenjem novih opcija: mogućnost objavljivanja planova nabavki naručilaca, objavljivanje nabavki koje se sprovode po međunarodnim procedurama, engleska verzija Portala, unapređenje pretrage odluka Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, postavljanje registra javnih ugovora, izrada sistema za izveštavanje Uprave za javne nabavke. |
|
|
III kvartal 2015. |
|
2. Unapređenje sistema elektronskih javnih nabavki |
|
|
III kvartal 2015. III kvartal 2015. |
MERA 4. UNAPREDITI PROCES TRANSPARENTNOG FINANSIRANJA ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA |
||||
Nosilac aktivnosti: |
Aktivnost 1,3: Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, |
|||
Partneri |
Organizacije civilnog društva |
|||
Sadašnje stanje ili problem/pitanje, koje treba rešiti |
U odnosu na trenutno stanje potrebno je obezbediti redovno izveštavanje o sredstvima koja organi državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave dodeljuju organizacijama civilnog društva, uz jačanje sistema fiskalne odgovornosti i informisanja šire javnosti o svrsishodnosti dodele budžetskih sredstava za finansiranje programa od javnog interesa. U tom kontekstu je pripremljen i Vodič za transparentno finansiranje udruženja i drugih organizacija civilnog društva iz sredstava budžeta lokalnih samouprava, koji su izdradile Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom zajedno sa TASCO (Technical Assistance for Civil Society Organisations), koji ima za cilj upoznavanje lokalnih samouprava sa obaveznim procedurama, dokumentacijom potrebnom za sprovođenje javnog konkursa i dobrim praksama pojedinih lokalnih samouprava kada je u pitanju transparentno finansiranje organizacija civilnog društva. |
|||
Osnovni cilj: |
Efikasnije i svrsishodnije trošenje budžetskih sredstava za postizanje ciljeva definisanih u strateškim i nacionalnim dokumentima |
|||
OGP izazov koji se tretira ovom obavezom |
Poboljšanje javnog integriteta |
|||
Obaveza je važna za poboljšanje: |
transparentnosti |
odgovornosti |
učešća javnosti |
|
XX |
XX |
|
||
Aktivnosti - proverljivi i merljivi koraci za ispunjenje obaveze |
Nova ili tekuća obaveza |
Datum početka |
Datum završetka |
|
1. Izrada godišnjih zbirnih izveštaja o utrošku sredstava koja su kao podrška programskim i projektnim aktivnostima obezbeđena i isplaćena udruženjima i drugim organizacijama civilnog društva iz javnih sredstava Republike Srbije u 2013. i 2014. godini |
Izrađuje se na godišnjem nivou |
|
IV kvartal 2014. IV kvartal 2014. IV kvartal 2015. IV kvartal 2015. |
|
2. Uvođenje obaveze objavljivanja javnog konkursa, liste vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa, odluka o izboru programa i dr, na Portalu e-Uprava i produženje roka za objavu liste vrednovanja i rangiranja na najmanje 5 dana, u postupku dodele budžetskih sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja |
|
I kvartal 2015. II kvartal 2015. |
II kvartal 2015. II kvartal 2015. |
|
3. Jačanje kapaciteta državnih organa u oblastima saradnje i transparentnog finansiranja organizacija civilnog društva iz budžetskih sredstava |
|
I kvartal 2015. I kvartal 2015. |
I kvartal 2015. II kvartal 2015. |
Prevencija - borba protiv korupcije
U Republici Srbiji je vidljiv razvoj javnih politika i prakse sprečavanja korupcije, transparentnosti i dobrog upravljanja, kroz usvajanje odgovarajućih zakona, strategija razvoja, osnivanje nezavisnih organa za sprečavanje korupcije, usvajanje kodeksa ponašanja državnih službenika, uređivanje pristupa informacijama od javnog značaja, sprečavanje sukoba interesa i niz drugih aktivnosti. Ipak, uspostavljanje kvalitetnog pravnog okvira u ovoj oblasti nije bilo u potpunosti propraćeno odgovarajućom implementacijom propisa u praksi.
Potrebno je uspostavljanje sistema dobrog upravljanja javnim poslovima, zasnovanog na transparentnosti, jasnim postupcima i jasnim odgovornostima nadležnih institucija, kako je utvrđeno u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine.
MERA 5. PROŠIRITI I PRECIZIRATI NADLEŽNOSTI AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE |
|||||
Nosilac aktivnosti: |
Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa |
||||
Partneri |
Agencija za borbu protiv korupcije |
||||
Sadašnje stanje ili problem/pitanje, koje treba rešiti |
Agencija za borbu protiv korupcije je pokazala značajne rezultate na polju sprečavanja sukoba interesa u smislu nespojivosti funkcija. Međutim, pitanje sukoba interesa, u smislu otklanjanja uticaja privatnog interesa lica koja vrše javne funkcije, nije regulisano na adekvatan način, što otežava postupanje Agencije. Stoga je neophodno precizirati i obezbediti mehanizme za praćenje i doslednu primenu odredaba o sukobu interesa i ojačati odgovornost i transparentnost u postupanju. U sferi kontrole imovine i prihoda funkcionera, Agencija se susrela sa poteškoćama u vezi sa proverama tačnosti i potpunosti izveštaja o imovini i prihodima, kao i vođenjem registra. Glavni nedostaci koji su se pokazali u praksi jesu neprecizno definisani prava i obaveze funkcionera, kao i nepostojanje kataloga javnih funkcija. |
||||
Osnovni cilj: |
Efikasnija borba protiv korupcije |
||||
OGP izazov koji se tretira ovom obavezom |
Poboljšanje javnog integriteta |
||||
Obaveza je važna za poboljšanje: |
transparentnosti |
odgovornosti |
|
učešća javnosti |
|
|
XX |
XX |
|
|
|
Aktivnosti - proverljivi i merljivi koraci za ispunjenje obaveze |
Nova ili tekuća obaveza |
Datum početka |
Datum završetka |
||
1. Unaprediti odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije tako da se razgraniče i jasno regulišu pojmovi kumulacije funkcija (sprečavanje vršenja više javnih funkcija koje su međusobno u sukobu interesa) i sukoba interesa (otklanjanje privatnog interesa u vršenju javnih ovlašćenja), proširiti krug povezanih lica za koja je funkcioner dužan da podnese izveštaj o imovini i prihodima a takođe da se Agenciji zakonom omogući vršenje vanrednih provera imovine i postupanje po anonimnim prijavama. |
|
I kvartal 2015. IV kvartal 2015. |
I kvartal 2015. IV kvartal 2015. IV kvartal 2015. |
MERA 6. USPOSTAVITI SISTEM EFIKASNE I DELOTVORNE ZAŠTITE UZBUNJIVAČA |
||||
Nosilac aktivnosti: |
Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa |
|||
Partneri |
Agencija za borbu protiv korupcije |
|||
Sadašnje stanje ili problem/pitanje, koje treba rešiti |
Potreba za otkrivanjem korupcije je svakim danom veća, a mogućnosti se smanjuju zbog nepostojanja adekvatne zaštite osoba spremnih da pruže određene informacije o korupciji o kojoj imaju neposredna saznanja. |
|||
Osnovni cilj: |
Efikasnija borba protiv korupcije i zaštita uzbunjivača |
|||
OGP izazov koji se tretira ovom obavezom |
Poboljšanje javnog integriteta |
|||
Obaveza je važna za poboljšanje: |
transparentnosti |
odgovornosti |
učešća javnosti |
|
XX |
XX |
|
||
Aktivnosti - proverljivi i merljivi koraci za ispunjenje obaveze |
Nova ili tekuća obaveza |
Datum početka |
Datum završetka |
|
1. Sprovođenje stručnog usavršavanja državnih službenika u organima državne uprave i zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave o postupku i značaju zaštite uzbunjivača kao prevencije korupcije |
|
II kvartal 2015. II kvartal 2015. |
II kvartal 2015. 2016. i dalje |
|
2. Sprovođenje kampanje za podizanje nivoa obaveštenosti građana o pravima i zaštiti uzbunjivača; |
|
II kvartal 2015. III kvartal 2015. |
III kvartal 2015. |
MERA 7. JAČANJE SISTEMSKE FUNKCIJE KONTROLE U JAVNOJ UPRAVI |
||||
Nosilac aktivnosti: |
Ministarstvo nadležno za poslove državne uprave |
|||
Partneri |
Organi državne uprave koji vrše inspekcijski nadzor USAID |
|||
Sadašnje stanje ili problem/pitanje, koje treba rešiti |
U oblasti inspekcijskog nadzora još uvek nije donet poseban zakon koji uređuje ovu oblast. Nakon donošenja Zakona o državnoj upravi 2005. godine prestao je da važi Zakon o državnoj upravi iz 1992. godine, osim u delu koji se odnosi na inspekcijski nadzor. Stoga je u cilju povećanja delotvornosti, efikasnosti i ekonomičnosti inspekcijskog nadzora neophodno doneti novi zakon o inspekcijskom nadzoru, kojim će se na celovit način i jedinstvenim osnovama urediti ova oblast. Zakon će obezbediti efikasniju kontrolu rada, kvalitet proizvoda i usluga i doprineti smanjenju korupcije i sive ekonomije. Zakonom će se regulisati povećana transparentnost postupka inspekcije, kao i razmena podataka između inspekcija - objavljivanjem svih odredbi i pravnih akata i dokumenata koji su osnov za inspekcijski nadzor i uspostavljanjem pravnog okvira za efikasnu razmenu podataka i razmenu elektronskih dokumenata o planiranju i sprovođenju inspekcijskog nadzora |
|||
Osnovni cilj: |
Efikasnija borba protiv korupcije, povećana transparentnost i odgovornost |
|||
OGP izazov koji se tretira ovom obavezom |
Poboljšanje javnog integriteta |
|||
Obaveza je važna za poboljšanje: |
transparentnosti |
odgovornosti |
učešća javnosti |
|
XX |
XX |
|
||
Aktivnosti - proverljivi i merljivi koraci za ispunjenje obaveze |
Nova ili tekuća obaveza |
Datum početka: |
Datum završetka: |
|
1. Unapređenje zakonodavnog okvira kojim se uređuje inspekcijski nadzor |
|
|
IV kvartal 2014. |
Upotreba informaciono - komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: IKT) omogućava svim korisnicima (građanima, privrednim subjektima, organizacijama civilnog društva i dr.) delotvoran mehanizam ne samo za lakše i brže ostvarivanje pojedinačnih prava i pravnih interesa, već i za ostvarivanje opštih ciljeva kao što su uvođenje transparentnosti i odgovornosti organa javne uprave i jačanje učešća građana u demokratskom odlučivanju.
Stoga je donošenje Strategije razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2009. do 2013. godine17, Strategije razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine18 i Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine19, kao i niza zakonskih akata značajno doprinelo unapređenju dostupnosti informacija od javnog značaja svim građanima i drugim subjektima.
_________
17 "Službeni glasnik RS", br. 83/09 i 5/10
18 "Službeni glasnik RS", broj 51/10
19 "Službeni glasnik RS", broj 75/11
Međutim za potpunu implementaciju ciljeva razvoja ove oblasti potrebno je kontinuirano unapređenje organizacije, postupaka i načina rada nadležnih organa kako bi se obezbedila potpuna dostupnost informacija i učešće građana u vrednovanju i kreiranju javnih politika.
MERA 8. UNAPREDITI PORTAL eUPRAVA |
||||
Nosilac aktivnosti: |
Aktivnost 1 i 2: Ministarstvo nadležno za poslove elektronske uprave |
|||
Partneri |
Služba za upravljanje kadrovima |
|||
Sadašnje stanje ili problem/pitanje, koje treba rešiti |
Upotreba IKT u sistemu javne uprave u neposrednoj je vezi sa unapređenjem efikasnosti i efektivnosti ovog sistema. Preciznije, IKT obezbeđuje razvoj svih segmenata javne uprave, njihovu međusobnu povezanost i saradnju i ispunjenje svih postavljenih ciljeva koji se odnose na pristup i dostupnost informacijama od javnog značaja. |
|||
Osnovni cilj: |
Veći stepen korišćenja portala i pružanja usluga |
|||
OGP izazov koji se tretira ovom obavezom |
Poboljšanje javnih usluga |
|||
Obaveza je važna za poboljšanje: |
transparentnosti |
odgovornosti |
učešća javnosti |
|
XX |
|
XX |
||
Aktivnosti - proverljivi i merljivi koraci za ispunjenje obaveze |
Nova ili tekuća obaveza |
Datum početka |
Datum završetka |
|
1. Podizanje svesti i znanja u pogledu rada i korišćenja Portala eUprava: |
|
u toku I kvartal 2015. |
IV kvartal 2014. IV kvartal 2015. kontinuirano tokom 2014. i 2015. |
|
2. Unaprediti Portal eUprava u pravcu korišćenja putem mobilnih telefona i drugih mobilnih uređaja |
|
I kvartal 2015. |
III kvartal 2015. |
MERA 9. UNAPREDITI TRANSPARENTNOST U RADU ORGANA UPRAVE |
||||
Nosilac aktivnosti: |
Aktivnost 1: Ministarstvo nadležno za poslove elektronske uprave |
|||
Partneri |
Organizacije civilnog društva |
|||
Sadašnje stanje ili problem/pitanje, koje treba rešiti |
Republika Srbija na polju transparentnosti u poslednjih nekoliko godina učinila je mnogo, a njeni nadležni državni organi kontinuirano prate stanje i ulažu napore u sprovođenju načela transparentnosti u svim segmentima rada javne uprave. Trenutno, ova oblast uređena je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Primenom ovog zakona došlo se do zaključka da je neophodno unaprediti ga u nekim delovima, kako bi se otklonile prepreke u primeni i obezbedila veća transparentnost rada organa javne vlasti i kvalitetnije ostvarivanje i zaštita prava građana kroz bolju dostupnost ažurnih informacija na sajtovima organa javne vlasti i obezbeđivanje prinudnog izvršenja konačnih, izvršnih i obavezujućih rešenja Poverenika. U tom smislu, Vlada je usvojila i unapređene Smernice za izradu internet prezentacija organa državne uprave i jedinica lokalne samouprave. |
|||
Osnovni cilj: |
Unapređenje transparentnosti rada organa javne uprave |
|||
OGP izazov koji se tretira ovom obavezom |
Poboljšanje javnih usluga |
|||
Obaveza je važna za poboljšanje: |
transparentnosti |
odgovornosti |
učešća javnosti |
|
|
XX |
XX |
XX |
|
Aktivnosti - proverljivi i merljivi koraci za ispunjenje obaveze |
Nova ili tekuća obaveza |
Datum početka |
Datum završetka |
|
1. Usaglašavanje sajtova organa državne uprave i jedinica lokalne samouprave sa Smernicama za izradu internet prezentacija: |
|
IV kvartal 2014. |
III kvartal 2015. |
|
2. Unaprediti odredbe Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja tako da se utvrdi obaveza organa javne vlasti da izrade i održavaju internet prezentacije sa svim informacijama o radu organa u skladu sa važećim propisima, da se utvrdi obaveza organa javne vlasti da Povereniku dostavljaju nacrte propisa na mišljenje, kao i da se Poverenik ovlasti da podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava na pristup informacijama. |
|
I kvartal 2015. II kvartal 2015. |
II kvartal 2015. |
MERA 10. UVOĐENJE NOVIH TEHNOLOGIJA RADI POBOLJŠANJA USLUGA KOJE SE PRUŽAJU GRAĐANIMA |
||||
Nosilac aktivnosti: |
Ministarstvo nadležno za poslove elektronske uprave |
|||
Partneri |
Ministarstvo unutrašnjih poslova |
|||
Sadašnje stanje ili problem/pitanje, koje treba rešiti |
Uspostavljanje novih servisa putem korišćenja novih tehnologija daje mogućnost državnim institucijama da svojim građanima omoguće pružanje i dostupnost usluga na lak i jednostavan način. Ovi novi servisi treba da omoguće da građani dođu do potrebnih informacija na lakši i pristupačniji način, i da im se isto tako putem ovih servisa omogući da elektronskim putem obave veliki broj radnji koje su vezane prvenstveno za organe državne uprave. Time će se omogućiti ne samo ušteda vremena građana, nego i organa uprave, i smanjiće se nepotrebna birokratija i troškovi koje iziskuju prekomplikovane birokratske procedure. Cilj je da se prvenstveno omogući da sve aktivnosti koje su u vezi sa izdavanjem ličnih dokumenata bude moguće obaviti elektronskim putem, a kasnije da se taj trend proširi i na druge usluge. |
|||
Osnovni cilj: |
Olakšati pristup informacijama i pribavljanju dokumenata elektronskim putem |
|||
OGP izazov koji se tretira ovom obavezom |
Poboljšanje javnih usluga |
|||
Obaveza je važna za poboljšanje: |
transparentnosti |
odgovornosti |
učešća javnosti |
|
XX |
XX |
|
||
Aktivnosti - proverljivi i merljivi koraci za ispunjenje obaveze |
Nova ili tekuća obaveza |
Datum početka |
Datum završetka |
|
1. Uspostavljanje "Elektronske oglasne table" u svim policijskim upravama i policijskim stanicama, Ministarstvu unutrašnjih poslova |
|
II kvartal 2015. |
IV kvartal 2015. IV kvartal 2015. |
|
2. Realizacija elektronskih servisa vezanih za izdavanje ličnih dokumenata do nivoa koji je limitiran obaveznim prisustvom građana radi identifikacije i uzimanja biometrijskih podataka |
|
u toku |
IV kvartal 2014. |
Jedno od osnovnih obeležja savremenih demokratskih država je razvijeno civilno društvo koje, pored ostalog, ostvaruje svoju ulogu u otvorenom dijalogu, saradnji i partnerstvu organizacija civilnog društva s organima javne uprave. Prihvatanje aktivne uloge civilnog društva, otvorenosti i javnosti rada kao temeljnih vrednosti, predstavlja jedan od ključnih uslova za dalju izgradnju demokratskog društva u Republici Srbiji i podizanje nivoa svesti građana o značaju njihovog aktivnog učešća u društvenim događanjima. Pravnim aktima Republike Srbije utvrđena je obaveza javnosti rada javnih institucija, kao i pravo javnosti na pristup informacijama od javnog značaja.
MERA 11. UNAPREDITI SARADNJU SA ORGANIZACIJAMA CIVILNOG DRUŠTVA U KREIRANJU JAVNIH POLITIKA |
||||
Nosilac aktivnosti: |
Aktivnost 1: Ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom |
|||
Partneri |
Organizacije civilnog društva |
|||
Sadašnje stanje ili problem/pitanje, koje treba rešiti |
Iako je činjenica da su u poslednjoj deceniji brojni organi državne uprave znatno unapredili komunikaciju i saradnju sa organizacijama civilnog društva, sledeći korak trebalo bi da ide u pravcu osposobljavanja celokupnog sistema za sve nivoe učešća organizacija civilnog društva u procesu pripreme propisa. Radi omogućavanja aktivnog učešća organizacija civilnog društva u procesima pripreme propisa trebalo bi uvesti nove, odnosno unaprediti postojeće oblike i mehanizme saradnje na svim nivoima njihovog učešća. U tom cilju Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom započela je izradu prvog strateškog okvira za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva - Nacionalne strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva za period 2015-2018. godine i Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine. Cilj donošenja strategije je uspostavljanje okvira za razvoj i održivost civilnog društva, unapređenje saradnje organa državne uprave i organizacija civilnog društva, kao i definisanje mera za veće uključivanje zainteresovane javnosti u procese kreiranja i sprovođenja politika, radi daljeg razvoja i demokratizacije našeg društva, promocije i zaštite ljudskih prava i sloboda. Početak izrade Strategije označila je nacionalna konferencija kojoj je prisustvovalo preko 300 predstavnika institucija, organa državne uprave i jedinica lokalne samouprave i organizacija civilnog društva, koji su, putem metodologije Otvorenog prostora (Open space), započeli široki participativni proces izrade strateškog dokumenta i dali predlog prioritetnih oblasti i ciljeva Strategije čime su postavljene osnove za izradu ovog dokumenta. |
|||
Osnovni cilj: |
Unapređenje saradnje javne uprave sa organizacijama civilnog društva |
|||
OGP izazov koji se tretira ovom obavezom |
Poboljšanje javnog integriteta |
|||
Obaveza je važna za poboljšanje: |
transparentnosti |
odgovornosti |
učešća javnosti |
|
XX |
XX |
XX |
||
Aktivnosti - proverljivi i merljivi koraci za ispunjenje obaveze |
Nova ili tekuća obaveza |
Datum početka |
Datum završetka |
|
1. Izrada Nacionalne strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2014- 2018. godine i Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2014-2018. kroz širok konsultativni proces sa svim zainteresovanim stranama. |
|
III kvartal 2014. IV kvartal 2014. I kvartal 2015. |
II kvartal 2015. |
|
2. Unapređenje odredaba Zakona o lokalnoj samoupravi tako da se u cilju saradnje državnih organa sa jedinicama lokalne samouprave posebno konsultuje Stalna konferencija gradova i opština - utvrđivanje Predloga zakona. |
|
|
IV kvartal 2014. |
MERA 12. JAČANJE PARTICIPACIJE GRAĐANA U POSLOVIMA LOKALNE VLASTI |
||||
Nosilac aktivnosti: |
Ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave |
|||
Partneri |
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom |
|||
Sadašnje stanje ili problem/pitanje, koje treba rešiti |
U pogledu jačanja participacije građana u javnoj vlasti, na lokalnom nivou vlasti, Vlada je sprovela pripremne radnje za potpisivanje Dodatnog protokola Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi kojim se garantuje učešće građana u poslovima lokalne vlasti. |
|||
Osnovni cilj: |
|
|||
OGP izazov koji se tretira ovom obavezom |
Jačanje javnog integriteta |
|||
Obaveza je važna za poboljšanje: |
transparentnosti |
odgovornosti |
učešća javnosti |
|
|
XX |
XX |
xx |
|
Proverljivi i merljivi koraci za ispunjenje obaveze |
Nova ili tekuća obaveza |
Datum početka: |
Datum završetka: |
|
1. Potpisivanje Dodatnog protokola uz Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi kojim se garantuje učešće građana u poslovima lokalne vlasti |
|
|
II kvartal 2015. II kvartal 2015. |
|
Jačanje kapaciteta lokalnih samouprava u oblastima saradnje sa organizacijama civilnog društva i transparentnog finansiranja OCD iz budžeta lokalnih samouprava |
|
I kvartal 2015. |
I kvartal 2015. |
MERA 13. JAČANJE PARTICIPACIJE ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA U PRAĆENJU SPROVOĐENJA REFORME JAVNE UPRAVE |
||||
Nosilac aktivnosti: |
Ministarstvo nadležno za poslove državne uprave |
|||
Partneri |
Organizacije civilnog društva |
|||
Sadašnje stanje ili problem/pitanje, koje treba rešiti |
Praćenje i vrednovanje realizovanja planiranih reformskih aktivnosti je neophodno za permanentno prilagođavanje procesa, odnosno omogućavanja blagovremenog reagovanja i uvođenja korektivnih mera u slučaju utvrđenih kašnjenja ili odstupanja. Sistem praćenja ovog procesa zasniva se na redovnoj obradi prikupljenih podataka iz redovnih i vanrednih izveštaja. Dosadašnji sistem nije u dovoljnoj meri bio sistemski postavljen, već se uglavnom zasnivao na ad hoc i neusaglašenom izveštavanju i praćenju. Stoga je neophodno, izvršiti uspostavljanje potpunog i efikasnog sistema praćenja i vrednovanja rezultata sprovedenih aktivnosti. To podrazumeva, pre svega uvođenje obaveznih kvartalnih/polugodišnjih izveštaja svih nosilaca aktivnosti, koji se dostavljaju nadležnom ministarstvu. Nakon obrade u nadležnom ministarstvu, oni se razmatraju na Među-ministarskoj projektnoj grupi, a potom i na višim nivoima koordinacije sprovođenja Strategije reforme javne uprave. U cilju sveobuhvatnijeg i objektivnog prikupljanja podataka, boljeg informisanja o aktivnostima OCD koje mogu da doprinesu reformi, boljeg protoka informacija ka civilnom društvu o aktivnostima države i praćenja realizacije planiranih reformskih aktivnosti, u rad Među-ministarske projektne grupe potrebno je uključiti organizacije civilnog društva, kao podršku za unapređenje sistema praćenja |
|||
Osnovni cilj: |
Poboljšanje sistema praćenja i evaluacije reforme javne uprave |
|||
OGP izazov koji se tretira ovom obavezom |
Jačanje javnog integriteta |
|||
Obaveza je važna za poboljšanje: |
transparentnosti |
odgovornosti |
učešća javnosti |
|
XX |
XX |
XX |
||
Proverljivi i merljivi koraci za ispunjenje obaveze |
Nova ili tekuća obaveza |
Datum početka: |
Datum završetka: |
|
1. Uspostavljanje sistema koordinacije praćenja Strategije reforme javne uprave |
|
II kvartal 2015. |
I kvartal 2015. kontinuirano |