PRAVILNIK O PROGRAMU I NAČINU POLAGANJA ISPITA ZA STICANJE ZVANJA DRŽAVNI REVIZOR I OVLAŠĆENI DRŽAVNI REVIZOR ("Sl. glasnik RS", br. 102/2010 i 147/2014)

Uvodna odredba

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se uslovi za sticanje i oduzimanje revizorskih zvanja, organizovanje i sprovođenje ispita za revizorska zvanja i izdavanje sertifikata za revizorska zvanja i utvrđuje program obuke i način polaganja ispita za sticanje zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor.

Uslovi za polaganje ispita

Član 2

Ispit za zvanje državni revizor mogu polagati lica (kandidati) koja poseduju:

1) visoku stručnu spremu;

2) pet godina radnog iskustva u struci od čega dve godine na poslovima revizije;

3) položen stručni ispit za rad u državnim organima;

4) završen program obavezne obuke predviđen ovim pravilnikom.

Član 3

Ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor mogu polagati lica koja poseduju:

1) visoku stručnu spremu;

2) položen ispit sa sertifikatom za revizorsko zvanje državni revizor;

3) stručno znanje za obavljanje poslova revizije i iskustvo u obavljanju poslova državnog revizora, u trajanju od najmanje tri godine.

Uslovi za sertifikaciju

Član 4

Sertifikat za revizorsko zvanje državni revizor može steći lice koje ispunjava uslove iz člana 2. ovog pravilnika i koje je položilo ispit za zvanje državni revizor.

Član 5

Sertifikat za zvanje ovlašćeni državni revizor može steći lice koje ispunjava uslove iz čl. 3. i 4. ovog pravilnika i koje je položilo ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor.

Član 6

Sertifikat o sticanju revizorskih zvanja iz člana 1. ovog pravilnika je javni dokument.

Program ispita

Član 7

Ispit za sticanje revizorskog zvanja državni revizor, odnosno ovlašćeni državni revizor, polaže se prema Programu ispita koji sadrži sledeće predmete:

1) za državnog revizora:

(1) Sistem javnih finansija;

(2) Sistem budžetskog računovodstva;

(3) Računovodstvo realnog sektora (finansijsko i upravljačko);

(4) Revizija javnog sektora.

2) za ovlašćenog državnog revizora - pisani rad iz oblasti revizije javnog sektora.

Ispitni program pod naslovom: "Program obuke i polaganja ispita za sticanje revizorskog zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor" (u daljem tekstu: Program obuke) sastavni je deo ovog pravilnika.

Izvođenje programa obrazovanja - obuka

Član 8

Izvođenje Programa obuke Državna revizorska institucija (u daljem tekstu: Institucija) može:

1) interno organizovati uz angažovanje lica koja rade u Instituciji ili eksternih predavača,

2) poveriti drugoj stručno osposobljenoj organizaciji.

Član 9

Obuka je obavezna pre polaganja ispita za sticanje zvanja državni revizor. Obuka obuhvata teorijske i praktične sadržaje.

Kandidat je obavezan da prisustvuje na najmanje 90% predavanja i vežbi iz svakog predmeta.

Evidenciju o redovnom pohađanju obuke vodi odgovarajući (predmetni) profesor.

Troškove obuke snosi sam kandidat ili institucija u kojoj radi.

Visinu troškova obuke utvrđuje Savet Institucije.

Član 10

Obuka za polaganje ispita u zvanje državni revizor je otvorena i za lica koja ne rade u Instituciji.

Izvođenje obuke odvija se, prema rasporedu, od februara do decembra.

Časovi obuke održavaju se van radnog vremena.

Član 11

Za sticanje zvanja ovlašćeni državni revizor obuka nije obavezna, a priprema kandidata se odvija u formi konsultacija.

Član 12

Institucija može da organizuje bazičnu obuku koja predstavlja uvođenje u posao, kao i permanentnu obuku tokom rada.

Bazična i permanentna obuka su nezavisne od Programa obuke predviđenog za polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja.

Priručnici za polaganje ispita za zvanje državni revizor

Član 13

(Brisan)

Član 14

Priručnici za obuku treba da budu napisani na osnovu domaćeg zakonodavstva, uz punu implementaciju međunarodnih standarda - MRS, MSR i MSFI i osnovna su literatura za polaganje ispita u zvanje državnog revizora.

Kandidat dobija priručnike za polaganje ispita za svaki predmet.

Cena priručnika uračunata je u troškove obuke.

Način polaganja ispita

Komisija

Član 15

Ispit za sticanje revizorskih zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor se polaže pred komisijom koju imenuje Savet Institucije na predlog predsednika Institucije.

Član 16

Članovi komisije imenuju se iz redova istaknutih stručnjaka iz odgovarajućih oblasti.

Komisija ima pet članova.

Pojedinačni predmeti se polažu pred Ispitnom komisijom koju čine predsednik i dva člana, koju za svaki predmet imenuje predsednik Institucije.

Član 17

Stručno-administrativne poslove za komisiju obavlja sekretar koji se određuje od strane predsednika Institucije.

Članovima i sekretaru komisije pripada naknada za rad u komisiji, čiju visinu utvrđuje predsednik Institucije.

Ispit za zvanje državni revizor

Član 18

Ispiti za zvanje državni revizor polažu se pismeno za sve predmete pojedinačno.

Sadržaj ispitnog rada utvrđuje predsednik Ispitne komisije, uz saglasnost druga dva člana komisije.

Predviđeno vreme izrade pisanog rada je 180 minuta, tj. 3 sata.

Član 19

Prisustvo pismenom ispitu je obavezno za jednog člana komisije ispitnog predmeta i sekretara komisije.

Pregled ispitnog rada vrši predsednik i članovi Ispitne komisije.

Član 20

Pisani rad ocenjuju sva tri člana komisije ocenom "položio" ili "nije položio". Komisija je obavezna da u zapisniku obrazloži datu ocenu.

Komisija je obavezna da u roku od 10 dana od datuma polaganja ispita saopšti rezultate ispita.

Kandidat koji nije položio ispit, može ga polagati u narednom ispitnom roku.

Ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor

Član 21

Ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor polaže se izradom pisanog rada i njegove usmene odbrane.

Kandidat je obavezan da, u roku od tri meseca od izbora teme, dostavi komisiji pisani rad.

Usmena odbrana pisanog rada se zakazuje u prvom narednom ispitnom roku.

Uspeh na ispitu za zvanje ovlašćeni državni revizor ocenjuju sva tri člana komisije zajedničkom ocenom pisanog rada i njegove usmene odbrane.

Zajednička ocena je: "položio" ili "nije položio". Komisija je obavezna da u zapisniku obrazloži datu ocenu.

Kandidat koji na ispitu nije zadovoljio, polaganje ispita ponavlja u celosti birajući novu temu.

Član 22

Teme za ispitni pisani rad sastavlja komisija od tri člana koja i prisustvuje usmenoj odbrani rada.

Teme se pripremaju na godišnjem nivou iz oblasti revizije javnog sektora koje doprinose razvoju Institucije.

Listu tema usvaja Savet Institucije.

Komisija je obavezna da do 15. decembra tekuće godine predloži listu tema za narednu godinu koju Savet Institucije treba da usvoji do 20. januara.

Prijava, rokovi i troškovi ispita

Član 23

Zahtev za polaganje ispita kandidat podnosi Instituciji najmanje 10 dana pre datuma održavanja ispitnog roka, koji mora biti interno ili javno oglašen.

Uz zahtev za polaganje ispita, kandidat je dužan da priloži dokaze o ispunjavanju uslova za polaganje ispita iz čl. 2. i 3. ovog pravilnika.

Komisija, u roku od osam dana od dana prijema zahteva, ocenjuje da li kandidat ispunjava uslove za polaganje ispita.

Obaveštenje o ispunjenju uslova za polaganje ispita predsednik komisije dostavlja kandidatu, članovima Ispitne komisije i predsedniku Institucije.

Član 24

Sekretar komisije, u dogovoru sa članovima komisije, određuje datum, vreme i mesto polaganja pojedinih ispita i o tome obaveštava kandidata.

Polaganje ispita se organizuje prema posebnom rasporedu u najmanje dva ispitna roka koje na predlog predsednika komisije određuje predsednik Institucije.

Između termina polaganja pojedinih ispitnih predmeta mora postojati vremenska razlika od najmanje 48 časova.

Član 25

Savet Institucije, na predlog predsednika Institucije, utvrđuje visinu troškova polaganja ispitnog predmeta.

Troškove polaganja ispita snosi: Institucija, državni organ ili pravno lice u kome je kandidat zaposlen ili sâm kandidat.

Troškove ponovnog polaganja ispita snosi kandidat.

Dokaz o uplati troškova za polaganje ispita kandidat je dužan da dostavi sekretaru komisije pre polaganja ispita.

Član 26

Pre početka ispita sekretar komisije utvrđuje identitet kandidata uvidom u ličnu kartu ili drugu ličnu ispravu i upoznaje ga sa pravilima kojih se mora pridržavati tokom ispita.

Ispitni materijal označava kandidat sa identifikacionim brojem koji dobija na upisu u Program obuke.

Član 27

Kandidatu se, na osnovu pisanog zahteva može odložiti polaganje ispita, odnosno započeto polaganje ispita, zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga.

Komisija ceni opravdanost razloga i određuje vreme nastavka polaganja odloženog ispita.

Član 28

Kandidat ima pravo da uloži pisani prigovor Komisiji za prigovore koju čine predsednik Ispitne komisije iz člana 16. stav 3. ovog pravilnika i dva člana komisije iz člana 15. ovog pravilnika koji nisu bili članovi Ispitne komisije, i to:

1) na povredu postupka koji je sproveden po prijavi ili na ispitu, i to u roku od 3 dana od dana učinjene povrede;

2) ako smatra da njegov opšti uspeh ili uspeh iz nekog predmeta nije pravilno ocenjen, i to u roku od 24 časa posle saopštenog uspeha.

Odluka Komisije za prigovore je konačna.

Član 29

Sekretar Komisije je dužan da pre početka svakog ispita obezbedi obrazac zapisnika koji treba da sadrži:

1) lične podatke kandidata;

2) dan, čas i mesto polaganja ispita;

3) naziv predmeta;

4) sastav komisije;

5) ocenu ispita - uspeh;

6) uspeh na popravnom ispitu.

Zapisnik potpisuju članovi komisije i dostavljaju ga sekretaru komisije.

Sekretar komisije je dužan da obezbedi potreban ispitni materijal za svakog kandidata.

Prisutni član ispitne komisije overava svojim potpisom ispitni materijal koji kandidat predaje po završetku ispita.

Čl. 30 i 31

(Brisano)

Član 32

Nakon uspešno položenih ispita za zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor komisija kandidatu izdaje Uverenje o položenim ispitima.

Na osnovu Uverenja o položenim ispitima, generalni državni revizor izdaje:

1. sertifikat za revizorsko zvanje državni revizor i

2. sertifikat za revizorsko zvanje ovlašćeni državni revizor.

Sertifikati o sticanju revizorskih zvanja iz stava 2. ovog člana su javni dokumenti.

Član 33

Institucija vodi evidenciju o izdatim uverenjima i sertifikatima.

Evidencija o izdatim uverenjima i sertifikatima sadrži:

1) ime i prezime kandidata;

2) matični broj;

3) naziv predmeta (datum polaganja i rezultat);

4) konačni rezultat - "položio" ili "nije položio";

5) datum i broj uverenja;

6) datum i broj sertifikata, sa naznačenim revizorskim zvanjem.

Institucija na svom sajtu objavljuje imena sertifikovanih državnih revizora i ovlašćenih državnih revizora.

Član 34

(Brisano)

Član 35

Nostrifikaciju stručnih revizorskih zvanja iz nadležnosti Institucije, stečenih u inostranstvu vrši posebna Komisija koju imenuje Savet Institucije.

Komisija iz stava 1. ovog člana treba, pri utvrđivanju kriterijuma za nostrifikaciju, da se pridržava Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, prevashodno čl. 25, 28. i 29. kao i ovog pravilnika.

Oduzimanje revizorskih zvanja

Član 36

Savet donosi odluku o oduzimanju revizorskih zvanja u slučaju da je državni revizor i ovlašćeni državni revizor:

1) pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci, ili za kažnjivo delo u kraćem trajanju koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije;

2) pravnosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti;

3) preuzeo posao ili funkciju koji su nespojivi sa poslovima državnog revizora i ovlašćenog državnog revizora;

4) ne postupa u skladu sa Ustavom i zakonom.

Postupak oduzimanja revizorskih zvanja uređuje se posebnim aktom Saveta.

Čl. 37-45

(Brisano)

Član 46

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".

 

PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ISPITA
ZA STICANJE ZVANJA DRŽAVNI REVIZOR I OVLAŠĆENI DRŽAVNI REVIZOR

 

I. PROGRAM OBAVEZNE OBUKE

1. Svrha i ciljevi obuke

Osnovna svrha programa je osposobljavanje državnih revizora i ovlašćenih državnih revizora za uspešan i efikasan rad na poslovima iz nadležnosti Institucije za sve predmete revizije i kod svih subjekata revizije definisane u Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji (u daljem tekstu: Zakon).

Sticanjem sertifikata lice dobija formalnu potvrdu da poseduje adekvatna znanja za obavljanje poslova revizora. Jedan od uslova za sticanje sertifikata za revizorsko zvanje državni revizor je da lice položi ispit za zvanje državni revizor (član 28. stav 6. tačka 3. Zakona). Sertifikat za revizorsko zvanje ovlašćeni državni revizor može steći lice koje je već steklo zvanje državni revizor i koje je položilo ispit za zvanje ovlašćenog državnog revizora (član 28. stav 7. Zakona Ispit za sticanje revizorskog zvanja državni revizor, odnosno ovlašćeni državni revizor, polaže se prema programu koji treba da bude u skladu sa međunarodnim standardima, smernicama i dokumentima za obrazovanje državnih revizora (član 61. stav 2. Zakona). Pre polaganja ispita sprovodi se obuka koja obuhvata teoretska i praktična znanja.

Cilj programa obuke je:

1) obezbediti da budući državni revizori poseduju solidno znanje o delovanju javne uprave i ostalog javnog sektora i njihovog finansiranja, te da istovremeno

2) znaju efikasno planirati i vršiti revizije te izveštavati o svojim nalazima u skladu sa revizorskim smernicama i standardima kao i sa zahtevima Zakona.

Saglasno čl. 7. do 11. ovog pravilnika, Program obavezne obuke deli se na obuku za revizorsko zvanje državni revizor i na obuku za zvanje ovlašćeni državni revizor.

2. Obuka za sticanje zvanja državni revizor

Oblasti obuke

Program obuke za sticanje zvanja državni revizor obuhvata četiri oblasti, a svaka oblast je predmet koji završava pismenim ispitom. Obuka se izvodi u oblastima i u obimu kao što je definisano u tabeli:

Naziv oblasti / predmet		Broj časova
1.	Sistem javnih finansija	15
2.	Sistem budžetskog računovodstva	20
3.	Računovodstvo realnog sektora	20
4.	Revizija javnog sektora	45
Ukupno		100

Metodi obuke

Proces obuke za zvanje državni revizor obuhvata teoretski i praktični deo.

Izvođači obuke koristiće poznate metode prezentacije materije i analize problema.

Teoretski pristup obuhvata uglavnom predavanja i studije literature, dok se praktični deo programa zasniva na proučavanju slučajeva i na vežbama.

Trajanje obuke

Obuka za zvanje državi revizor, u skladu s ovim programom, traje 100 nastavničkih časova. Nastavni čas traje 45 minuta.

Savet na predlog ispitne komisije određuje termine obuke za svaku grupu kandidata za polaganje ispita za zvanje državni revizor.

2.1. Program ispitnih predmeta

U nastavku Programa predstavljeni su ispitni predmeti, kao i detaljni sadržaj predmeta po oblastima, zajedno sa informacijom o načinu izvođenja obuke i trajanju obuke.

II. PROGRAM ISPITA

Sistem javnih finansija

1.	Naziv predmeta	Sistem javnih finansija
2.	Predmetne oblasti	• Predmet i istorijat javnih finansija • Institucije u sistemu javne potrošnje • Budžetski sistemi • Izvori finansiranja javne potrošnje • Javna potrošnja • Izveštavanje
3.	Predviđeni izvođači	Odluku će doneti Savet Državne revizorske institucije
4.	Način proveravanja znanja	Pismeno
5.	Predviđeni broj časova	15 časova
6.	Literatura	1. Dejan Popović, Poresko pravo, pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2008. godine; 2. Dejan Popović, Milan Dabović, Miodrag Pavlović, Dragana Gnjatović, Janko Guzijan, Maja Popov, Anita Angelovska-Bezovska, Budžetski postupak i kontrola budžeta, Knjiga 1, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, Beograd, 2004. godine; 3. Gordana Ilić-Popov, Leksikon javnih finansija, Zavod za upravljanje i rentabilnost poslovanja, Beograd, 2003. godine; 4. Government finance, statistical manual, International monetary fund, 2001; 5. Joseph E. Stiglitz, Ekonomija javnog sektora, Beograd, 2004. godine; 6. Macroeconomic and Analysis in Transition Economies, Intranational Monetary Fund, 1997; 7. Manual on Fiscal Transparency - Washington, D.C.: International Monetary Fund, Fiskal Affairs Dept., [2001] p. cm.; 8. Prof. dr Božidar Raičević, prof. dr Gordana Ilić-Popov, prof. dr Vera Leko, Miodrag Pavlović, Jean Tesche, Budžetski postupak i kontrola budžeta, knjiga 3, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, Beograd, 2004. godine; 9. Quaterly National Accounts Manual, International Monetary Fund, 2001; 10. Richard Allen, Daniel Tommasi, Upravljanje javnim izdacima, SIGMA, OECD, 2004. godina, Pariz; 11. Standardi revizije, Izdao Odbor za standarde revizije na XIV kongresu INTOSAI-a 1992. god. u Vašingtonu, SAD; dopunjeni na XV kongresu INTOSAI-a 1995. god. u Kairu, Egipat; 12. Božidar Raičević, Javne finansije, CID Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005. godine; 13. Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije
SADRŽAJ PREDMETA PO OBLASTIMA
I	Predmet i istorijat javnih finansija	• Opšte napomene o predmetu javnih finansija • Istorijat javnih finansija • Pojam javnih dobara i usluga
	Broj časova	1 čas
II	Institucije u sistemu javne potrošnje	• Centralna Vlada • Fondovi socijalnog osiguranja • Lokalna samouprava • Regulatorne agencije
	Broj časova	1 čas
III	Budžetski sistemi	• Budžetski sistemi zemalja u tranziciji • Savremeni budžetski sistemi • Budžetska načela
	Broj časova	2 časa
IV	Izvori finansiranja javne potrošnje	• Porezi • Naknade • Doprinosi • Nefiskalni javni prihodi • Ostali izvori finansiranja
	Broj časova	3 časa
V	Javna potrošnja	• Značaj i ciljevi upravljanja javnom potrošnjom • Upravljanje javnom potrošnjom zemalja u tranziciji • Ekonomske funkcije javnih izdataka • Klasifikacija javnih izdataka • Klasifikacija javnih izdataka i međunarodni standardi • Planiranje javne potrošnje • Izvršenje budžeta
	Broj časova	5 časova
VI	Izveštavanje	• Osnovni finansijski izveštaji • Dodatni finansijski izveštaji
	Broj časova	3 časa
CILJ PREDMETA
Cilj predmeta je da kandidati steknu teorijska i praktična znanja iz oblasti javnih finansija i upoznaju način i efikasnost korišćenja fiskalnih instrumenata. Stečena znanja u ovoj oblasti omogućiće kandidatima da steknu celovit uvid u suštinu funkcionisanja sistema, što je osnovna pretpostavka za efikasno i racionalno planiranje revizije. U tom cilju ovim predmetom biće obuhvaćen način organizacije i funkcionisanja fiskalnog sistema čiji su osnovni elementi opredeljeni brojem učesnika u javnoj potrošnji, zakonskim okvirom koji reguliše sistem i pravila funkcionisanja javne potrošnje, a koja se odnose na javne izdatke i izvore njihovog finansiranja, kao i kontrolu načina korišćenja izvora finansiranja javnih prihoda. Posebno će biti naglašena pravila planiranja i evidentiranja javne potrošnje, a koja se odnose na budžet države. Jedinstvena evidencija sistematizovana i uobličena, kroz jedinstven kontni plan i prepoznatljive finansijsko-statističke izveštaje, predstavlja polaznu osnovu za dosledno i kvalitetno informisanje, dobro planiranje i racionalnu potrošnju. Bilansne šeme su osnova za dobro odlučivanje i efikasno upravljanje, koje u najvećoj meri zavisi od brzine i kvaliteta obrade bilansnih informacija. Pravila po kojima se vrši sistematizovanje finansijskih transakcija, direktno opredeljuju informativne sadržaje i mogućnost njihovog kreiranja, kao i njihovu korisnost u fazama planiranja i izvođenja revizije.

Sistem budžetskog računovodstva

1.	Naziv predmeta	Sistem budžetskog računovodstva
2.	Predmetne oblasti	• Sistem dvojnog knjigovodstva i bilans • Metodologija budžetskog računovodstva i budžetska klasifikacija • Sistem glavne knjige trezora • Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor • Računovodstvene osnove i finansijsko izveštavanje • Završni račun budžeta
3.	Predviđeni izvođači	po odluci Saveta Državne revizorske institucije
4.	Način proveravanja znanja	Pismeno
5.	Predviđeni broj časova	20 časova
6.	Literatura	1. prof. dr V. Leko: Metodologija budžetskog računovodstva, Beograd, 2004. 2. prof. dr V. Leko-Poznanić: Računovodstvo II, Beograd, 2009. 3. prof. dr V. Leko: Budžetski postupak i kontrola budžeta, knjiga 2, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, Beograd, 2005. 4. prof. dr B. Raičević, prof. dr G. Ilić-Popov, prof. dr V. Leko, mr Pavlović, Jean Teshe: Budžetski postupak i kontrola budžeta, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, Beograd, 2004. 5. Reichard and H. Bols: Resource - Based Accounting and Output-Budgeting as Common Patterns of Public Sector Financial Management Reforms, Baden-Baden, 2001 6. Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije 7. Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor, IFAC - International Federation of Accountants, 2004 8. Uredba o budžetskom računovodstvu 9. Pravilnik o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem 10. Uputstvo o radu trezora, Ministarstvo finansija i ekonomije Vlade Republike Srbije, Beograd, 2003.
Sadržaj predmeta po oblastima
I	Sistem dvojnog knjigovodstva i bilans	• Računovodstvo i bilans • Dvojno knjigovodstvo i obavezne evidencije • Prosto (kameralno) knjigovodstvo
	Broj časova	2 časa
II	Metodologija budžetskog računovodstva i budžetska klasifikacija	• Budžetsko računovodstvo • Budžetska klasifikacija - kontni okvir • Računovodstvene osnove
	Broj časova	4 časa
III	Sistem glavne knjige trezora	• Organizacija glavne knjige trezora • Računovodstveno obuhvatanje nefinansijske i finansijske imovine • Računovodstveno obuhvatanje obaveza i kapitala • Računovodstveno obuhvatanje tekućih prihoda i rashoda • Budžetski suficit/deficit
	Broj časova	8 časova
IV	Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor	• Svrha i značaj korišćenja MRS-JS • MRS-JS broj 1 - Prezentacija finansijskih izveštaja
	Broj časova	2 časa
V	Računovodstvene osnove i finansijsko izveštavanje	• Propisi za pripremu, sastavljanje i podnošenje završnog računa budžeta • Primer završnog računa jednog korisnika budžetskih sredstava
	Broj časova	4 časa
VI	Završni račun budžeta	• Propisi za pripremu, sastavljanje i podnošenje završnog računa budžeta • Hipotetički primer završnog računa jednog korisnika budžetskih sredstava
	Broj časova
Cilj predmeta
Cilj predmeta je da kandidati steknu znanja iz oblasti budžetskog računovodstva i upoznaju praćenje javnih sredstava, državne imovine, javnih prihoda, javnih rashoda, kao i finansijsko izveštavanje o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor. U tom cilju, ovim predmetom biće obuhvaćen način funkcionisanja trezora, organizacija budžetskog računovodstva, direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, standardni klasifikacioni okvir vođenja budžetskog računovodstva, kao i izveštavanje budžetskog računovodstva. Stečena znanja u ovoj oblasti omogućiće kandidatima celovit uvid u suštinu funkcionisanja sistema, što je osnovna pretpostavka za efikasno i racionalno planiranje i izvođenje revizije.

Računovodstvo realnog sektora

1.	Naziv predmeta	RAČUNOVODSTVO REALNOG SEKTORA
2.	Predmetne oblasti	• Računovodstveni ciklus • Računovodstvena regulativa • Poslovne knjige i računovodstveni izveštaji • Merenje poslovnog rezultata • Finansijsko izveštavanje po MSFI • Računovodstvo u funkciji poslovnog upravljanja i odlučivanja • Sistemi obračuna troškova • Osnove za izradu kalkulacija • Merenje rezultata poslovanja u upravljačkom računovodstvu
3.	Predviđeni izvođači	po odluci Saveta Državne revizorske institucije
4.	Način proveravanja znanja	Pismeno
5.	Predviđeni broj časova	20 časova
6.	Literatura	1. prof. dr V. Leko-Poznanić: Računovodstvo III, Beograd, 2008 2. prof. dr V. Leko, prof. dr A. Stevanović: Upravljačko računovodstvo 3. Zakon o računovodstvu i reviziji 4. MRS i MSFI, Službeni glasnik RS, 2010. 5. Pravilnik o kontnom planu za privredna društva 6. Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa
Sadržaj predmeta po oblastima
I	Računovodstveni ciklus	• Predmet i funkcije računovodstva • Organizacioni delovi računovodstva • Računovodstvene informacije • Računovodstvena načela
	Broj časova	2 časa
II	Računovodstvena regulativa	• Zakonska regulativa • Profesionalna računovodstvena regulativa
	Broj časova	2 časa
III	Poslovne knjige i računovodstveni izveštaji	• Obavezne poslovne knjige • Kontni okvir za privredna društva • Računovodstveni izveštaji: bilans stanja (bruto i neto imovina)
	Broj časova	2 časa
IV	Merenje poslovnog rezultata	• Bilans uspeha • Finansijski rezultat - dobit/gubitak
	Broj časova	2 časa
V	Finansijsko izveštavanje po MSFI	• Razumevanje sadržine standarda za finansijsko izveštavanje • Prva primena MSFI • Vrste finansijskih izveštaja po MSFI
	Broj časova	4 časa
VI	Računovodstvo u funkciji poslovnog upravljanja i odlučivanja	• Karakteristike upravljačkog računovodstva • Razlike između finansijskog i upravljačkog računovodstva • Računovodstvene informacije i informacione potrebe menadžmenta
	Broj časova	2 časa
VII	Sistemi obračuna troškova	• Osnove teorije troškova i cena • Sistem obračuna troškova - pojedinačne karakteristike
	Broj časova	2 časa
VIII	Osnove za izradu kalkulacija	• Struktura kalkulacije • Vrste kalkulacija cene koštanja • Vrednovanje zaliha
	Broj časova	2 časa
IX	Merenje rezultata poslovanja u upravljačkom računovodstvu	• Merenje rezultata po organizacionim delovima - profitnim centrima • Merenje rezultata za preduzeće u celini
	Broj časova	2 časa
Cilj predmeta
Cilj predmeta je da kandidati steknu određena teorijska i praktična znanja iz oblasti finansijskog i upravljačkog računovodstva realnog sektora, koji posluje na drugačijim osnovama od javnog sektora. Celokupna materija ovde obrađena je u funkciji revizije, a bazira se na Zakonu o privrednim društvima, Zakonu o računovodstvu i reviziji i Međunarodnim računovodstvenim standardima. U tom cilju, kroz sadržaje ovog predmeta, biće obrađen sistem jednoobraznog knjigovodstva s okvirnim kontnim planom za privredna društva, korišćenje računovodstvenih informacija, svrha korišćenja računovodstveno-finansijskih izveštaja. Posebno će biti obrađeni osnovni sadržaji upravljačkog računovodstva i svrha korišćenja računovodstvenih informacija ovog segmenta računovodstva. Sve ove teme omogućiće kandidatima celovit uvid u suštinu funkcionisanja sistema realnog sektora, što je osnovna pretpostavka za efikasno i racionalno planiranje i izvođenje revizije prevashodno kod javnih preduzeća.

Revizija javnog sektora

1.	Naziv predmeta	REVIZIJA JAVNOG SEKTORA
2.	Predmetne oblasti	• Pravne i stručne osnove revizije • Vrste revizija • Proces revizije • Revizija sistema • Tehnike revizije • Prevare i korupcija
3.	Predviđeni izvođači	po odluci Saveta Državne revizorske institucije
4.	Način proveravanja znanja	Pismeno
5.	Predviđeni broj časova	45 časova
6.	Literatura	• Materijal izvođača • Međunarodni standardi revizije • INTOSAI Code of Ethics and Auditing Standards • INTOSAI Smernice za standarde unutrašnje kontrole za javni sektor • Donald H. Taylor, G. William Glezen: Auditing: Integrated Concepts and Procedures; John Wiley&Sons, Inc, 1991 • Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji • Poslovnik Državne revizorske institucije
Sadržaj predmeta po oblastima
I	Pravne i stručne osnove revizije	• Status, uloga i nadležnosti Državne revizorske institucije • Standardi i smernice revizije • Kodeks etike državnog revizora
	Broj časova	5 časova
II	Vrste revizija	• Revizija računovodstvenih izveštaja • Revizija pravilnosti poslovanja • Revizija svrsishodnosti poslovanja • Revizija budžeta i programa usmerenih na ciljeve • Revizija ugovora • Revizija javnih nabavki
	Broj časova	6 časova
III	Proces revizije	• Proces prihvatanja revizijskog angažmana • Preliminarno planiranje • Utvrđivanje plana revizije • Izvršenje plana revizije • Zaključivanje i izveštavanje • Aktivnosti nakon obavljene revizije
	Broj časova	19 časova
IV	Revizija sistema	• Osnove revizije sistema • Faze revizije sistema • Ispitivanje i dokumentovanje sistema • Interne kontrole • Procena sistema
	Broj časova	4 časa
V	Tehnike revizije	• Revizorski dokazi, programi i revizorski dosije • Odlučivanje o uzorku • Procena grešaka i nepravilnosti u poslovanju • Analitički postupci • Intervju
	Broj časova	9 časova
VI	Prevare i korupcija	• Uloga državnog revizora u borbi protiv prevara i korupcije • Procena rizika i reakcija revizora na utvrđene rizike • Postupci vezani na istragu prevara • Izveštavanje o nalazima istrage prevara
	Broj časova	2 časa
Cilj predmeta
Predmet je strukturisan na način da nudi revizoru sva osnovna znanja i veštine neophodne za efikasno i uspešno sprovođenje revizije. Cilj predmeta je upoznati kandidata s međunarodnim smernicama i standardima revizije, s vrstama revizije i procesom revizije te ga naučiti kako da koristi najefikasnije tehnike revizije, kao i alate koji pomažu u obavljanju poslova revizije.

 

III. PROGRAM OBUKE ZA STICANJE ZVANJA OVLAŠĆENI DRŽAVNI REVIZOR

3. Obuka za sticanje zvanja ovlašćeni državni revizor

Metod obuke

Kandidati koji su uspešno završili obuku i stekli sertifikat za revizorsko zvanje državni revizor i ispunjavaju uslov u pogledu propisanog broja godina radnog iskustva u reviziji javnog sektora mogu ući u program obuke za sticanje sertifikata za revizorsko zvanje ovlašćeni državni revizor. Obuka za sticanje ovog zvanja nije obavezna, a može se organizovati u vidu konsultacija (član 11. Pravilnika).

Program ispita

Saglasno čl. 15. i 21. Pravilnika, ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor, sastoji se iz dva dela: pisanog rada i njegove usmene odbrane.

Pisani rad obuhvata aplikaciju znanja dobijenog za vreme obuke za revizorsko zvanje državni revizor i radnog iskustva na poslovima revizije javnog sektora. To je samostalna obrada izabrane teme, kojom kandidat dokazuje svoju sposobnost rešavanja praktičnog ili teoretskog problema, uz korišćenje svih svojih znanja. Kandidat bira temu sa liste usvojenih tema.

Kandidat brani pisani rad usmeno pred Komisijom. Uspeh na ispitu ocenjuju sva tri člana Komisije ocenom "položio" ili "nije položio" (član 22. Pravilnika).

Predsednik Komisije saopštava ocenu pisanog rada i njegove usmene odbrane javno, neposredno nakon ispita.

Kandidat koji na ispitu nije zadovoljio, ispit ponavlja u celosti (član 22. Pravilnika).

Uspešnom odbranom rada kandidat ispunjava uslove za sticanje sertifikata za revizorsko zvanje ovlašćeni državni revizor.