KODEKSPROFESIONALNE ETIKE STRUČNIH RADNIKA SOCIJALNE ZAŠTITE("Sl. glasnik RS", br. 1/2015) |
PREAMBULA
Etička svesnost predstavlja suštinu stručnog rada u socijalnoj zaštiti. Posvećenost i sposobnost stručnih radnika da se ponašaju etično je osnovni uslov za odgovarajući kvalitet usluga koje socijalna zaštita obezbeđuje svojim korisnicima.
Stručni radnici u socijalnoj zaštiti su predstavnici društva koje nastoji da svojim ranjivim članovima i onima koji se nađu u teškoćama, pruži odgovarajuću pomoć i osnaži ih za samostalan i produktivan život u društvu, kao i da spreči nastajanje i otkloni posledice socijalne isključenosti. Javna i druga ovlašćenja stručnih radnika da intervenišu u životima dece, porodica, odraslih i starih osoba koje imaju ograničene mogućnosti da se staraju o sopstvenim interesima, praćena su odgovornošću da se postupa na profesionalan način.
Svrha Kodeksa profesionalne etike stručnih radnika socijalne zaštite je promovisanje etičke debate i refleksije među članovima Komore socijalne zaštite i drugim stručnim radnicima i stručnim saradnicima u socijalnoj zaštiti. Kodeks predstavlja javno prihvatanje društvene odgovornosti koju stručni radnici imaju u socijalnoj zaštiti.
Kodeks predstavlja niz vrednosti, principa i standarda koji mogu da usmeravaju profesionalno ponašanje i donošenje odluka u situacijama kada se jave pitanja povezana sa etičkim postupanjem. Norme ne nude gotova uputstva za ponašanje u određenim situacijama. Primena Kodeksa mora da razmatra okolnosti u kojima se javljaju određene dileme i mogućnost konflikta između vrednosti, principa i standarda.
Stručni radnici u socijalnoj zaštiti, pored ovog Kodeksa, primenjuju i etičke kodekse svojih profesija i informišu se o etičkom donošenju odluka iz etičke teorije i prakse, teorije socijalnog rada i relevantnih istraživanja, zakona, drugih propisa i pravila ponašanja koje ustanovljavaju pružaoci usluga u socijalnoj zaštiti.
Kodeksom profesionalne etike (u daljem tekstu: Etički kodeks) utvrđuju se načela etičkog ponašanja u obavljanju profesionalnih dužnosti stručnih radnika socijalne zaštite i to onih koji su članovi Komore socijalne zaštite (u daljem tekstu: Komora) i onih stručnih radnika koji su zaposleni ili na drugi način radno angažovani u socijalnoj zaštiti.
Etičkim kodeksom se uređuju i shodno primenjuju i principi i pravila etičkog ponašanja stručnih saradnika u socijalnoj zaštiti, naročito onih koji rade u neposrednom kontaktu sa korisnicima, kao što su vaspitači, radno-okupacioni terapeuti, fizioterapeuti, viši medicinski tehničari, medicinske sestre i druge stručne saradnike, kao i saradnika sa stečenim drugim, trećim i četvrtim stepenom stručne spreme, koji se angažuju u neposrednom radu sa korisnicima u ustanovi socijalne zaštite i kod pružaoca usluga socijalne zaštite.
Odredbe Etičkog kodeksa obavezujuće su za sve stručne radnike i stručne saradnike zaposlene (u daljem tekstu: stručne radnike) u socijalnoj zaštiti i članove Komore.
Etički odbor Komore stara se o sprovođenju Etičkog kodeksa u skladu sa Zakonom i Statutom Komore, razmatra etička pitanja koja se odnose na obavljanje profesionalnih dužnosti i stručnih poslova u socijalnoj zaštiti, daje mišljenje o radu članova Komore u skladu sa Etičkim kodeksom, promoviše principe profesionalne etike radi obezbeđivanja etičkog ponašanja članova Komore i obavlja druge poslove u vezi sa primenom i poštovanjem Etičkog kodeksa.
Članovima Komore za povrede Etičkog kodeksa, Etički odbor izriče mere predviđene Zakonom i Statutom.
Etički odbor daje mišljenje u vezi sa povredama Etičkog kodeksa od strane stručnih radnika i stručnih saradnika.
Etički odbor obavlja i druge poslove predviđene članom 158. Zakona o socijalnoj zaštiti i članom 74. Statuta Komore.
II PRINCIPI U OBAVLJANJU PROFESIONALNIH DUŽNOSTI
Profesionalna dužnost stručnog radnika
Profesionalna dužnost stručnog radnika socijalne zaštite je da svoju profesionalnu aktivnost obavlja što savesnije, humanije i u skladu sa svojim najboljim znanjima, posveti ostvarivanju prava korisnika usluga socijalne zaštite.
Stručni radnik profesionalnu dužnost iz stava 1. ovog člana obavlja u skladu sa vrednostima ljudskih prava, socijalne pravde, profesionalnog integriteta i kompetentnosti i u skladu sa ciljevima i osnovnim načelima socijalne zaštite Srbije.
Stručni radnik u socijalnoj zaštiti svestan je svoje dvostruke odgovornosti prema interesima korisnika i interesima šireg društva, te svojim profesionalnim i etičkim ponašanjem na socijalno odgovoran način doprinosi socijalnoj inkluziji korisnika i razvoju društva.
Promovisanje ljudskog dostojanstva i dobrobiti
Stručni radnik je dužan da poštuje, podržava i štiti fizički, emocionalni, socijalni i duhovni integritet, bezbednost i dobrobit svakog pojedinca. Dužan je da radi u skladu sa najboljim interesima korisnika - pojedinaca, porodica i grupa u društvu i da svojim postupcima u najvećoj mogućoj meri izbegne nanošenje povrede ili štete korisnicima.
Uvažavanje i podsticanje samoopredeljenja
Stručni radnik je dužan da poštuje, promoviše i podržava ljudsko dostojanstvo korisnika i pravo na izbor usluge i donošenje odluka koje ih se tiču, nezavisno od njihovih vrednosti i životnih izbora, dokle god to ne ugrožava prava, bezbednost i legitimne interese drugih osoba.
Stručni radnik je dužan da promoviše potpunu uključenost i učešće korisnika socijalne zaštite, na način koji ih osposobljava da steknu moć u različitim aspektima odluka i aktivnosti koje utiču na njihov život.
Stručni radnik je dužan da se na celovit način bavi korisnikom, unutar porodice, zajednice i društvenog okruženja, i treba da prepozna umne, emocionalne, fizičke, socijalne i duhovne aspekte života osobe, radi ostvarivanja ciljeva socijalne zaštite.
Stručni radnik je dužan da se usmeri na snage svih pojedinaca, porodica, grupa i zajednica i da promoviše njihovo osnaživanje i sticanje moći u društvenom okruženju.
Suprotstavljanje diskriminaciji
Stručni radnik ima odgovornost da se suprotstavi diskriminaciji na osnovu bilo koje lične, porodične ili grupne karakteristike kao što je uzrast, pol, ometenost, porodična, etnička, rasna ili kulturna pripadnost, bračni ili socioekonomski status, seksualna orijentacija, politička, religiozna ili druga uverenja, kao i druga svojstva po kojima se pojedinci i grupe razlikuju, a koja ih mogu dovesti neravnopravan položaj.
Stručni radnik je dužan da prepozna i uvaži različitosti u društvenim okruženjima u kojima se odvija praksa socijalne zaštite i da uočava i promoviše individualne, porodične, grupne, kao i različitosti u zajednicama.
Stručni radnik je dužan da se stara o tome da resursi kojima raspolaže za zadovoljavanje potreba i prava korisnika budu raspodeljeni pravično, u skladu sa potrebama.
Suprotstavljanje nepravičnim politikama i praksama
Stručni radnik je dužan da rukovodiocima, kreatorima politika, donosiocima odluka i široj javnosti ukaže na situacije i okolnosti u kojima su resursi neadekvatni, i kada je raspodela resursa, politika ili praksa potčinjavajuća, diskriminatorska, nepravična, oštećujuća ili nezakonita za korisnike socijalne zaštite, kao i za druge pojedince, grupe i zajednice koje su izložene rizicima socijalnog isključivanja.
Promovisanje socijalne uključenosti i solidarnosti
Stručni radnik, pojedinačno ili kao član grupe, ima dužnost da se suprotstavlja društvenim okolnostima koje doprinose socijalnoj isključenosti, stigmatizaciji ili potčinjavanju korisnika socijalne zaštite, i radi na promovisanju i izgradnji inkluzivnog društva.
Podržavanje ciljeva, načela i očuvanje reputacije socijalne zaštite
Stručni radnik je dužan da se u svakoj prilici ponaša u skladu sa ciljevima i načelima socijalne zaštite i da se stara da svojim ponašanjem ne ukalja ugled delatnosti socijalne zaštite.
Stručni radnik je dužan da se u obavljanju svoje profesionalne uloge ponaša na častan, pouzdan i nedvosmislen način, da jasno objasni i obrazloži svoje uloge, intervencije i odluke, bez pokušaja da obmani ili manipuliše korisnicima, licima koja su povezana sa korisnikom, kolegama ili rukovodiocima.
Održavanje profesionalnih granica
Stručni radnik ima odgovornost da uspostavi odgovarajuće granice u odnosima sa korisnicima, licima koja su povezana sa korisnikom i kolegama, i ne sme da koristi svoj položaj za sticanje ličnih koristi, finansijske dobiti ili seksualno ili drugo iskorišćavanje.
Obzirno razmatranje radi formiranja profesionalnog mišljenja
Stručni radnik je dužan da svoje mišljenje zasniva na balansiranom, pažljivom i obzirnom razmatranju, održavajući pri tome svesnost o uticaju sopstvenih vrednosti, predrasuda i sukoba interesa na sopstvenu praksu i na druge uključene strane.
Stručni radnik je dužan da primenjuje vrednosti i principe Etičkog kodeksa i standarde i procedure stručnog rada, i da donosi odluke u saradnji sa korisnikom i kolegama.
Stručni radnik treba da bude pripremljen da korisnicima, kolegama, rukovodiocima i široj javnosti obrazloži i opravda svoje profesionalno mišljenje, odluke i aktivnosti.
Dužnost stručnog radnika je da se kontinuirano stručno usavršava i primenjuje celishodne i delotvorne metode i procedure u neposrednoj praksi socijalne zaštite, u skladu sa savremenim znanjima i dostignućima u teoriji i praksi socijalnog rada i srodnih naučnih disciplina.
Stečeno stručno znanje stručni radnik je dužan da prenosi svojim kolegama i drugim radnicima u socijalnoj zaštiti.
Stručni radnik se stara o unapređenju svoje lične informisanosti i povećanju znanja iz oblasti humanističkih i društvenih nauka.
III ETIČKA ODGOVORNOST STRUČNOG RADNIKA PREMA KORISNICIMA
Posvećenost dobrobiti korisnika
Dobrobit korisnika je prvenstveni cilj i odgovornost stručnog radnika. Načelno, interesi korisnika imaju primat nad drugim interesima. Odgovornost stručnog radnika prema društvu i posebne obaveze propisane zakonom mogu da u određenoj meri ograniče posvećenost najboljim interesima korisnika, o čemu korisnik mora da bude blagovremeno obavešten i savetovan.
Stručni radnik uvažava, podstiče i pomaže korisniku da utvrdi i postavi sopstvene ciljeve. Ograničavanje korisnikovog prava na samoopredeljenje je moguće kada na osnovu stručnog mišljenja korisnik ozbiljno ugrožava ili se može osnovano pretpostaviti da postoji ozbiljna opasnost da korisnik može da sebe ili druge osobe dovede u rizik od povrede ili štete.
Saglasnost korisnika na osnovu potpune informisanosti
Profesionalni odnos stručnog radnika i korisnika se po pravilu zasniva na valjanoj saglasnosti korisnika o učešću u svim postupcima, korišćenju usluga i ostvarivanju prava u socijalnoj zaštiti. Ta saglasnost se dobija u procesu koji podrazumeva punu informisanosti korisnika o pravima, mogućnostima, razlozima, mogućim rizicima i ograničenjima pojedinih postupaka, načinima dokumentovanja, poverljivosti i ograničenjima poverljivosti, troškovima vezanim za usluge i intervencije, odgovarajućim alternativama i pravu korisnika da odbiju ili povuku svoju saglasnost.
Informacije treba da budu saopštene na način koji je prilagođen korisniku u pogledu izbora reči, načina komunikacije, korišćenja prevodioca i slično, a stručni radnik je dužan da ohrabruje korisnika da postavlja dodatna pitanja za pojašnjenje.
Stručni radnik štiti interese korisnika koji imaju ograničene sposobnosti za davanje saglasnosti i učešće u donošenju odluka, tako što traži saglasnost od odgovarajuće treće strane, pri čemu korisnika informiše u skladu sa njegovim nivoom razumevanja. Dužnost stručnog radnika je da se u ovim slučajevima stara da treća strana postupa na način koji je usklađen sa željama i interesima korisnika, kao i da preduzme sve korake koji mogu da unaprede korisnikovu sposobnost za davanje saglasnosti na osnovu pune informisanosti.
Stručni radnik pruža usluge u okviru granica svoje profesije, dodatnih edukacija i treninga, licence, sertifikata, dobijenih konsultacija, superviziranog i drugih relevantnih profesionalnih iskustava i preduzima sve potrebne mere da zaštiti korisnika od moguće povrede ili štete.
Kulturna kompetentnost i uvažavanje različitosti
Stručni radnik treba da razume kulturu i njen značaj za ponašanje ljudi i funkcionisanje društva, i da prepozna snage i potencijale koje postoje u svim kulturama.
Stručni radnik je dužan da poseduje, usavršava svoje znanje i traži konsultacije o kulturnim osobenostima svojih korisnika, i da bude sposoban za pružanje kulturno prilagođenih usluga i uvažavanje razlika među ljudima i kulturnim grupama.
Stručni radnik je dužan da preduzme sve potrebne mere kako bi izbegao mogući sukob interesa u radu sa korisnikom, posebno sukoba interesa koji ometa poverljivost i nepristrasno donošenje odluka.
Stručni radnik je dužan da, bez odlaganja, obavesti korisnika o mogućem sukobu interesa i preduzme sve potrebne mere za zaštitu interesa korisnika, uključujući i prekid profesionalnog odnosa i odgovarajuće upućivanje korisnika.
Stručni radnik ne sme da koristi bilo koji profesionalni odnos ili osobu za ostvarivanje svojih ličnih, porodičnih, političkih, verskih ili poslovnih interesa.
Postavljanje odgovarajućih profesionalnih granica
Stručni radnik treba da u najvećoj mogućoj meri izbegava stvaranje dvojnih ili višestrukih odnosa sa korisnikom, nekadašnjim korisnikom i njima povezanim licima, naročito kada postoji rizik od iskorišćavanja ili moguće povrede i drugih štetnih posledica po korisnika. Kada nije moguće izbeći dvojne ili višestruke odnose, stručni radnik treba da preduzme raspoložive mere za zaštitu korisnika i postavi jasne, odgovarajuće i kulturno osetljive profesionalne granice.
Stručni radnik koji pruža usluge za dve ili više povezanih osoba (npr. članovi porodice, parovi, odgajatelji, hranitelji i sl.), dužan je da objasni svim uključenim stranama koja osoba se smatra korisnikom i profesionalne obaveze prema različitim uključenim osobama.
Stručni radnik koji predviđa da može doći do sukoba interesa među uključenim stranama, ili do konflikta među ulogama koje obavlja, treba da pojasni svoju ulogu prema uključenim stranama i da preduzme odgovarajuće korake za izbegavanje ili smanjenje uticaja sukoba interesa.
Nesavestan i nestručan postupak
Stručni radnik je dužan da stručne postupke pruža blagovremeno, savesno i stručno.
Pri ocenjivanju postupaka stručnog radnika, Komora će insistirati na razlikama između neblagovremenog, nesavesnog ili nestručno sprovedenog postupka procene, planiranja, pružanja usluga, upućivanja, ponovnog pregleda i završetka rada sa korisnikom u socijalnoj zaštiti, sa jedne strane, i neželjenog ishoda postupka, sa druge strane.
Stručni radnik je dužan da poštuje privatnost korisnika, i po pravilu prikuplja samo one podatke koji su neophodni za procenu, planiranje, pružanje usluga, evaluaciju i istraživanje. Pravila vezana za poverljivost se primenjuju od trenutka kada stručni radnik dođe do podataka o ličnosti i drugih ličnih i porodičnih podataka o korisniku i licima povezanim za korisnikom.
Stručni radnik može da saopšti poverljive informacije kada je to potrebno za svrhu i cilj rada, ukoliko za to za to ima valjanu saglasnost korisnika ili zakonskog zastupnika korisnika.
Poverljivost se može ograničiti samo iz profesionalnih i zakonom predviđenih razloga, naročito kada je neophodno saopštavanje poverljivih informacija da bi se sprečila ozbiljna, predvidiva i neposredna opasnost po korisnika ili drugu konkretnu osobu, a naročito:
- uz izričit (usmeni ili pismeni) pristanak samog korisnika;
- kada postoji ili se može predvideti neposredna opasnost po samog korisnika ili drugo lice (u situacijama zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i eksploatacije);
- kada korisnik preti da ugrozi sebe ili drugu osobu;
- kada je korisniku potrebna hitna medicinska zaštita, u skladu sa zakonom;
- odlukom suda;
- na zahtev drugih drugih organa i organizacija, koji su na to ovlašćeni zakonom;
- u drugim slučajevima predviđenim zakonom, kada za to postoji opravdan i obrazložen interes.
U situacijama navedenim u stavu 1 ovog člana, saopštavaju se samo one poverljive informacije koje su relevantne i neophodne shodno konkretnoj situaciji.
Informisanje korisnika o saopštavanju poverljivih podataka i ograničenjima poverljivosti
Stručni radnik je dužan da u najvećoj mogućoj meri informiše korisnika o saopštavanju i mogućim posledicama saopštavanja poverljivih podataka, ukoliko je odgovarajuće pre nego što što saopšti poverljive podatke trećoj strani, bilo da je u pitanju saopštavanje poverljivih informacija na osnovu saglasnosti korisnika, ili na osnovu zakonskih zahteva.
Stručni radnik je dužan da obrazloži korisnicima i drugim uključenim stranama sva pitanja poverljivosti i ograničenja poverljivosti.
Stručni radnik koji radi sa porodicama, parovima ili grupama treba da dobije saglasnost svakog uključenog pojedinca i da ukaže na međusobnu obavezu čuvanja poverljivih informacija.
Stručni radnik je dužan da zaštiti poverljive podatke o korisniku tokom zakonskih postupaka, u skladu sa propisima. U slučaju da saopštavanje poverljivih podataka može da izazove štetu po korisnika ili da ga dovede u nepovoljan položaj, stručni radnik koji nema saglasnost korisnika za saopštavanje poverljivih informacija treba da zahteva od suda ili drugih organa da povuku ili u potrebnoj meri ograniče zahtev za saopštavanje poverljivih podataka.
Stručni radnik koji je po nalogu suda razrešen obaveze čuvanja poverljivosti, obaveštava o tome korisnika, izuzev ako sud drukčije ne odredi.
Stručni radnik je dužan da zaštiti poverljive podatke koji su zabeleženi u papirnoj i elektronskoj dokumentaciji o korisniku i usluzi, prepisci, telefonskim razgovorima i slično, i da se, u skladu sa svojim ovlašćenjima, stara da dokumentacija o korisniku i usluzi bude nedostupna osobama koje nemaju ovlašćenja za pristup toj dokumentaciji.
U naučno-istraživačkoj dokumentaciji, stručnim publikacijama i prilikom predstavljanja primera dobre prakse, podaci mogu biti saopšteni samo na način na kojim se obezbeđuje poverljivost ličnih podataka o korisniku.
Kada stručni radnik saopštava poverljive podatke o korisniku za potrebe podučavanja, stručnog usavršavanja, konsultacije ili spoljne (eksterne) supervizije, dužan je da izmeni sve podatke koji mogu da doprinesu prepoznavanju korisnika, osim ukoliko ima valjanu saglasnost korisnika za saopštavanje identifikacionih podataka.
Stručni radnik je dužan da izbegava saopštavanje i komentarisanje poverljivih podataka u javnim ili privatnim okruženjima, i da čuva poverljivost korisnika u kontaktu sa sredstvima javnog oglašavanja. Javno prikazivanje korisnika u medijima, korišćenje podataka u naučne i nastavne svrhe, moguće je samo uz pristanak korisnika ili njegovog zakonskog zastupnika. Pri tome, mora biti obezbeđeno poštovanje ličnog dostojanstva korisnika, kao i čuvanje poverljivosti.
Stručni radnik je dužan da čuva poverljive informacije i u slučaju prestanka rada sa korisnikom i smrti korisnika u skladu sa pravilima poverljivosti.
Stručni radnik je dužan da vodi ažurnu i tačnu dokumentaciju o korisniku i usluzi i da se stara da dokumentacija sadrži sve neophodne podatke o načinu rada, ostvarenim pravima i korišćenju usluga, kako bi se obezbedila kontrola kvaliteta pruženih usluga i stručnog rada, kao i kontinuitet usluga za korisnika.
Dokumentacija o korisniku uključuje samo one podatke i informacije koji su u neposrednoj vezi sa pružanjem usluge i ostvarivanjem prava.
Stručni radnik je dužan da informiše korisnika o načinu prikupljanja, korišćenja, dokumentovanja i rokovima čuvanja podataka o njemu, mogućoj razmjeni podataka, kao i o pitanjima poverljivosti i privatnosti.
Stručni radnik je dužan da korisniku obezbedi pristup podacima koji se na njega odnose, kao i njegovom zakonskom zastupniku, i da obezbedi pomoć u tumačenju podataka koji su sadržani u dokumentaciji o korisniku, štiteći pri tom poverljive podatke koji u dokumentaciji korisnika postoje o drugim licima.
Stručni radnik može da ograniči korisniku pristup dokumentaciji ili delu dokumentacije samo u slučajevima kada ima uverljivih dokaza da bi pristup dokumentaciji prouzrokovao ozbiljnu štetu korisniku, i u slučajevima predviđenim zakonom.
Zahtev korisnika za pristup dokumentaciji i razloge za ograničenje pristupa dokumentaciji, kao i aktivnosti koje su preduzete s tim u vezi, potrebno je evidentirati u dokumentaciji korisnika.
Odgovornost za uspostavljanje odgovarajućih granica
Stručni radnik je dužan da uspostavi jasne, odgovarajuće i kulturno osetljive granice sa korisnicima i licima povezanim sa korisnikom.
Stručni radnik ne sme da ima seksualne kontakte sa aktuelnim korisnicima u bilo kakvim okolnostima.
Stručni radnik ne treba da ima seksualne kontakte sa srodnicima korisnika i drugim licima povezanim sa korisnikom, kao ni sa bivšim korisnicima, i ne treba da pruža usluge svojim bivšim seksualnim partnerima, zbog narušavanja profesionalnih granica i mogućnosti eksploatacije i potencijalnog nanošenja štete aktuelnom, nekadašnjem ili potencijalnom korisniku.
Zabrana seksualnog ucenjivanja i uznemiravanja
Stručni radnik ne sme seksualno da ucenjuje i uznemirava korisnika, što obuhvata udvaranje, postavljanje zahteva ili traženje seksualnih usluga, neželjeno ponašanje s obzirom na pol korisnika koje ima za cilj ili stvara neprijateljsku, ponižavajuću ili uvredljivu atmosferu i druge verbalne i fizičke postupke seksualne prirode, uključujući neprimeren fizički kontakt, gestikulaciju, neprimerene izjave, ponude, zahteve, kao i komentare u vezi sa polom, seksualnom orijentacijom ili druge komentare sa seksualnom konotacijom i slično ponašanje.
Zabrana upotrebe uvredljivog govora
Stručni radnik ne sme da koristi govor koji ponižava, vređa i negativno diskriminiše korisnika u usmenoj i pismenoj komunikaciji sa korisnikom ili o korisniku, kao i o grupama korisnika.
Stručni radnik ne sme da traži privatne honorare ili druge vrste naknade za pružene usluge korisnicima koji imaju pravo na usluge preko ustanove ili pružaoca usluga koji zapošljava stručnog radnika.
Stručni radnik koji direktno naplaćuje svoje usluge treba da osigura da cena usluga bude primerena i srazmerna pruženim uslugama, uzimajući pri tome u obzir mogućnost korisnika za plaćanje usluga.
Stručni radnik treba da prati i evaluira politike, primenu programa, usluga i praktičnih intervencija, kao bi doprineo razvoju znanja i unapređenju neposredne prakse socijalne zaštite.
Kod evaluacije i istraživanja, stručni radnik je dužan da razvije procedure za zaštitu učesnika istraživanja u skladu sa etičkim standardima sadržanim u Etičkom kodeksu.
Stručni radnik je dužan da dobije valjanu saglasnost na osnovu pune informisanosti za učešće u istraživanju od svih učesnika, i da odgovarajućim procedurama štiti njihovu privatnost, anonimnost i poverljivost.
Stručni radnik koji učestvuje u evaluaciji i istraživanju je dužan da zaštiti učesnike istraživanja od bilo kakvog fizičkog ili mentalnog stresa, povrede, opasnosti ili osujećenja, da izbegava sukob interesa i dvostruke odnose sa učesnicima istraživanja i treba da preduzima sve potrebne mere da reše probleme koji se jave u vezi sa tim u skladu sa najboljim interesima učesnika.
Stručni radnik koji učestvuje u evaluaciji i istraživanju treba da tačno i ispravno izveštava o rezultatima istraživanja, bez prikrivanja izmišljanja ili prepravljanja dobijenih nalaza.
Obaveze kod završetka rada sa korisnikom
Stručni radnik koji prekine rad sa korisnikom usled objektivnih okolnosti kao što je neraspoloživost, bolest, onesposobljenost, preseljenje ili promena radnog mesta, treba da uloži razumne napore da obezbedi kontinuitet usluga korisniku.
Stručni radnik je dužan da završi rad sa korisnikom kada njegov rad više nije potreban korisniku, ili kada više ne pomaže korisniku u zadovoljavanju njegovih potreba i interesa.
Stručni radnik ne treba da prekida pružanje usluga korisniku kome su takve usluge još uvek potrebne, osim u izuzetnim situacijama, pri čemu treba pažljivo da razmotri posledice svoje odluke i obezbedi odgovarajući aranžman za kontinuitet usluga korisniku shodno korisnikovim potrebama i željama.
Stručni radnik ne sme da završi rad sa korisnikom da bi održavao društvene, finansijske ili seksualne odnose sa korisnikom.
IV MEĐUSOBNI ODNOSI STRUČNIH RADNIKA
Međusobni odnosi i saradnja stručnih radnika zasnivaju se na profesionalnoj etici, poštovanju ličnosti, dostojanstva, uvažavanju različitosti i toleranciji u dostizanju dobrobiti za korisnike i ostvarivanju ciljeva socijalne zaštite.
Stručni radnik treba da se uzdržava od upotrebe uvredljivog govora i neopravdane negativne kritike kolega i drugih profesionalaca u komunikaciji sa korisnicima, drugim profesionalcima i u javnosti. Neopravdane negativne kritike obuhvataju ponižavajuće komentare o stručnim kompetencijama i stručnim kvalifikacijama ili ličnim karakteristikama kao što su nacionalna pripadnost, pol, seksualna orijentacija, bračni status, politička i religiozna uverenja, fizička ili metalna ometenost.
Stručni radnik je dužan da se stara o poverljivosti informacija koje deli sa kolegama ili dobija od njih u profesionalnom kontekstu.
Stručni radnik je dužan da savetuje i konsultuje kolege koji zatraže takav savet, nesebično i prema najboljem znanju i sposobnostima.
Stručni radnik je dužan da traži savet i konsultuje kolege u svim situacijama kada je to u skladu sa najboljim interesima korisnika.
Stručni radnik treba da bude informisan o kompetencijama i ekspertizi kolega i da traži savet i konsultacije od kolega koji su pokazali znanje, stručnost i kompetencije u određenoj oblasti.
Učešćem u interdisciplinarnim i međusektorskim timovima, stručni radnik doprinosi odlukama za dostizanje dobrobiti korisnika, zastupanjem ciljeva, načela, etičkih vrednosti i principa socijalne zaštite.
Stručni radnik treba korisnika da uputi kolegama u socijalnoj zaštiti ili drugim profesionalcima u situacijama kada je za unapređenje stanja korisnika potrebno specijalizovano znanje ili ekspertiza.
Supervizija, mentorstvo i obučavanje
Stručni radnik koji obezbeđuje supervizijsku podršku, mentorstvo, instruktažu ili obučava kolege, pripravnike, praktikante i studente, treba da ima odgovarajuća znanja i veštine i može da obezbeđuje superviziju, mentorstvo, instrukcije ili obuku samo u okvirima svog znanja i kompetencija.
Stručni radnik iz stava 1. ovog člana je odgovoran za uspostavljanje jasnih, odgovarajućih i kulturno osetljivih granica.
Stručni radnik koji ima odgovornost da ocenjuje i evaluira rad drugih kolega, pripravnika, praktikanata i studenata, dužan je da to radi na način koji je pravičan, sa uvažavanjem dostojanstva osobe koju evaluira i na osnovu jasnih i unapred definisanih kriterijuma.
Zabrana zloupotrebe profesionalnog autoriteta
Stručni radnik koji je angažovan kao rukovodilac, supervizor, mentor ili edukator, ne treba da ima seksualne kontakte, niti da seksualno ucenjuje ili uznemirava one kojima rukovodi, supervizante, praktikante, studente, kolege na obuci ili druge kolege prema kojima ima odgovornosti koje proističu iz profesionalnog autoriteta.
Stručni radnik treba da izbegava seksualne kontakte sa kolegama u svim situacijama u kojima je moguće da dođe do sukoba interesa.
Razvijanje i zaštita dobrih međuljudskih odnosa
Razlike u mišljenjima stručnih radnika ne smeju da narušavaju pravila ponašanja. U slučaju nastanka spora, stručni radnik može se obratiti za pomoć u rešavanju spora organima Komore.
Stručni radnik ne sme da iskoristi spor sa kolegama, supervizorima ili rukovodiocima za dobijanje povoljnijeg položaja i sticanje lične koristi.
U radnim i drugim međusobnim sporovima, stručni radnik je obavezan da učini sve što je u njegovoj moći da se sporovi što pre otklone kako ne bi uticali na radni moral, štetili ličnom ugledu, ugledu ustanova socijalne zaštite i korisnika.
Stručni radnik koji ima neposredna saznanja o umanjenoj sposobnosti kolege za obavljanje stručnih poslova koja je rezultat ličnih ili porodičnih teškoća, stresa, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci ili problema u mentalnom zdravlju, treba da savetuje i uputi kolegu na dobijanje odgovarajuće pomoći, kad god je to moguće.
Stručni radnik koji ima uverenja da umanjena sposobnosti kolege za obavljanje stručnih poslova negativno utiče na delotvornost prakse socijalne zaštite i ukoliko taj kolega nije preuzeo potrebne mere za prevazilaženje teškoća, dužan je da preduzme odgovarajuće aktivnosti koristeći pri tome procedure koje je uspostavio poslodavac, Komora, drugo regulatorno telo i profesionalna organizacija.
Stručni radnik ukazuje kolegama na učinjene propuste na način koji ne vređa njihovo dostojanstvo. Ukazivanje na propuste se ne vrši pred korisnikom.
Stručni radnik koji ima neposredna saznanja o nekompetentnosti kolege za obavljanje stručnih poslova, treba da savetuje i uputi kolegu da preduzme odgovarajuće mere za sticanje i unapređivanje kompetencija, kad god je to moguće.
Stručni radnik koji ima uverenja da je kolega nekompetentan za obavljanje stručnih poslova i ukoliko taj kolega nije preuzeo potrebne mere za unapređenje stručnih znanja, dužan je da preduzme odgovarajuće aktivnosti koristeći pri tome procedure koje je uspostavio poslodavac, Komora, drugo regulatorno telo i profesionalna organizacija.
Stručni radnik je dužan da preduzme odgovarajuće mere da obeshrabri, spreči, obelodani i ispravi neetičko ponašanje kolega.
Stručni radnik koji ima uverenja da je kolega postupio na neetički način, treba da razgovara i zajedno sa kolegom razmotri svoju zabrinutost, kada je to odgovarajuće i kada ima izgleda da takav razgovor može da bude delotvoran.
Stručni radnik koji ima uverenja da je kolega postupio na neetički način dužan je da preduzme odgovarajuće aktivnosti koristeći pri tome procedure koje je uspostavila Komora, drugo regulatorno telo i profesionalna organizacija.
Stručni radnik je dužan da stane u odbranu i pomogne kolegi koji je nepravedno optužen za neetičko ponašanje.
Lojalnost stručnog radnika poslodavcu
Stručni radnik treba da se angažuje na čuvanju i unapređenju ugleda ustanove ili organizacije u kojoj radi, i da pruži svoj puni doprinos u unapređenju politika i procedura ustanove, kao i poboljšanju delotvornosti i efikasnosti usluga.
Stručni radnik treba da se angažuje u prevenciji i otklanjanju politika i procedura koje negativno utiču na etičku praksu ustanove.
Predstavljanje ustanove i delatnosti socijalne zaštite
Stručni radnik koji daje izjave u ime svoje ustanove, treba da obezbedi da njegova profesionalna kvalifikacija i iskustvo, edukacija i ekspertiza, stručno zvanje i zaduženje, budu jasno i tačno predstavljeni i da korektno i precizno predstavlja stavove svoje ustanove ili organizacije.
Rukovodilac je dužan da se unutar svoje ustanove i u zajednici zalaže za obezbeđivanje odgovarajućih resursa za zadovoljavanje potreba korisnika.
Rukovodilac je dužan da preduzme razumne mere za obezbeđenje odgovarajućih resursa za supervizijsku podršku, kontinuirano usavršavanje i razvoj osoblja.
V ODNOS STRUČNOG RADNIKA PREMA DELATNOSTI SOCIJALNE ZAŠTITE I DRUŠTVU
Odnos Komore i stručnog radnika
Komora je stručna baza svojim članovima i stručnim radnicima, koja im pruža profesionalnu podršku, mogućnost stručnog usavršavanja i zaštitu ličnosti u društvu.
Član Komore se aktivno zalaže za očuvanje i unapređenje ugleda Komore u stručnoj i široj javnosti, u zemlji i inostranstvu.
Zabrana samoreklamerstva i neregularnog sticanja lične koristi
Svaka neposredna ili posredna reklama ili publicitet koja za cilj ima ostvarivanje ličnih interesa stručnog radnika, nije dozvoljena.
Stručni radnik ne sme da zahteva ili prima novac ili druga dobra od korisnika, članova njegove porodice, i drugih zaposlenih u socijalnoj zaštiti.
Stručni radnik ne sme da koristi svoja ovlašćenja i rad u socijalnoj zaštiti u lične svrhe ili za sticanje sredstava.
Zabrana privilegovanja i propagiranja pojedinih metoda i usluga iz ličnih razloga
Izjava stručnog radnika o metodama i uslugama u socijalnoj zaštiti mora uvek biti stručno argumentovana, kako u naučnoj i stručnoj literaturi, tako i u javnim glasilima.
Nije dozvoljeno nekritičko objavljivanje i propagiranje nedovoljno proverenih metoda i nestandardizovanih usluga.
Suprotstavljanje nestručnim, nezakonitim i kriminogenim ciljevima
Stručni radnik ne sarađuje sa pojedincima, ustanovama i udruženjima za koje ima podatke ili je dokazano da zloupotrebljavaju poverenje javnosti zastupanjem neproverenih i stručno nedokazanih metoda, postupaka i usluga u socijalnoj zaštiti.
Stručni radnik je dužan da o svojim saznanjima i stavu o nestručnim i nezakonitim, kao i o kriminogenim postupcima i aktivnostima u oblasti procene i pružanja usluga, obavesti Komoru i zatraži pravnu i društvenu podršku.
Suprotstavljanje korupciji u socijalnoj zaštiti
Stručni radnik se aktivno bori protiv korupcije u socijalnoj zaštiti, uz podršku i angažovanje Komore i nadležnih državnih i drugih organa i organizacija, kao i nedržavnih subjekata.
Stručni radnik je dužan da nadležnim organima prijavi svaku pojavu zloupotrebe os strane stručnih i drugih radnika u socijalnoj zaštiti, a radi sticanja lične koristi i dobiti.
Stručni radnik ima obavezu da svojim ukupnim angažovanjem aktivno doprinosi dobrobiti i napretku društva, razvoju ljudi, njihovih zajednica i okruženja, kako bi svi ljudi imali jednaku mogućnost da koriste resurse, usluge i mogućnosti koje su im neophodne za zadovoljavanje potreba i razvoj.
Stručni radnik treba da se zalaže za životne uslove koji su u skladu sa osnovnim ljudskim potrebama i za socijalne, ekonomske, političke i kulturne vrednosti i institucije koje doprinose socijalno pravednom društvu.
Stručni radnik je dužan da postupa tako da prevenira, spreči ili zaustavi dominaciju, eksploataciju i diskriminaciju svake osobe ili grupe u svakom okruženju u kome se nalazi.
Stručni radnik ima obavezu da svojim ukupnim angažovanjem doprinosi participaciji građana, razvoju javnih politika i društvenih institucija u zajednici.
Stručni radnik treba da se aktivno zalaže za promene u politikama u zakonima kako bi se proširile mogućnosti za sve pripadnike društva, sa posebnim obzirom na potrebe pojedinaca i grupa koji su u nepovoljnom položaju, potlačeni, diskriminisani i socijalno isključeni.
Stručni radnik je dužan da u u najvećoj mogućoj meri pruža potrebne stručne usluge u zajednici za vreme vanrednog stanja, elementarne nepogode i drugih okolnosti koje pogađaju veliki broj ljudi.
Zaštita interesa socijalne zaštite
Svaka lakomislena, nečasna, ponižavajuća i druga neprimerena radnja stručnog radnika, nanosi štetu ugledu drugih stručnih radnika i drugih zaposlenih, kao i socijalnoj zaštiti u celini.
Za stručnog radnika je nečasna svaka zloupotreba javnih ovlašćenja i sredstava za lično bogaćenje.
Svi članovi Komore, kao i drugi stručni radnici, stručni saradnici i saradnici su dužni su da se upoznaju sa načelima sadržanim u Etičkom kodeksu i da ih se pridržavaju pri obavljanju stručnih i drugih poslova u socijalnoj zaštiti.
Obaveštenja, predstavke i predlozi članova
Stručni radnik, a naročito član Komore, ima pravo i dužnost da o svakom kršenju odredaba Etičkog kodeksa obavesti Etički odbor Komore koji se stara o sprovođenju Etičkog kodeksa u skladu sa zakonom i Statutom Komore.
Član Komore ima pravo i da podnosi predstavke i predloge Etičkom odboru Komore u pitanjima iz nadležnosti Etičkog odbora, kao i da na njih dobije odgovor ako ga traži.
Promovisanje i zaštita etičkih načela
Svi članovi Komore, stručni radnici i saradnici iz ustanova i organizacija socijalne zaštite, promovisaće načela profesionalne etike u svojim glasilima, na kongresima i drugim skupovima, radi obezbeđivanja etičkog ponašanja i poštovanja Etičkog kodeksa.
Dužnost članova Komore je da odbiju svaku radnju koja je u suprotnosti sa načelima profesionalne etike sadržanim u Etičkom kodeksu, važećim zakonima i obavezujućim međunarodnim aktima.
Komora je dužna da im u tome pomogne svojim ugledom i, po potrebi, pravnim sredstvima.
Komora socijalne zaštite se preko Etičkog odbora bavi rešavanjem etičkih dilema koje stručni radnik ima u radu sa korisnikom polazeći od ciljeva i načela socijalne zaštite i principa i vrednosti Etičkog kodeksa.
Etički odbor daje odgovore i uputstva za rešavanje etičkih dilema članovima Komore i drugim stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti.
Mere u slučaju nepoštovanja Etičkog kodeksa
Komora je dužna da preduzima postupke i mere protiv stručnih radnika i drugih na koje se odnosi ovaj kodeks, koji krše odredbe Etičkog kodeksa.
Sporovi nastali u vezi sa primenom odredaba Etičkog kodeksa mogu se rešavati medijacijom u pogodnim slučajevima, a slučajevi težih etičkih prekršaja se rešavaju odlukom Etičkog odbora, što je propisano poslovnikom o radu.
Za povrede profesionalne etike, odnosno za povrede dužnosti ili ugleda članova Komore, Etički odbor može dati preporuke i mere profesionalne odgovornosti.
Etički odbor može dati jednu od sledećih preporuka:
- preporuku za dalje usavršavanje, superviziju ili konsultaciju;
- preporuku za restituciju ili kompenzaciju stranama koje su oštećene neetičkim ponašanjem;
- preporuku za unošenje izmena u dokumentaciji.
Etički odbor može izreći jednu od sledećih mera profesionalne odgovornosti:
- javnu opomenu;
- novčanu kaznu u visini do 30% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu u kome se ta kazna izriče, po podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
- privremenu zabranu samostalnog rada u obavljanju određenih poslova iz delatnosti socijalne zaštite u trajanju ne kraćem od 30 dana i ne dužem od 6 (šest) meseci.
O izrečenim merama Komora obaveštava poslodavca, zadužena regulatorna tela za izdavanje licenci i profesionalna udruženja.
U slučaju grubog kršenja Etičkog kodeksa, u skladu sa članom 188. stav 1 tačka 3, Etički odbor može, telu nadležnom za izdavanje licenci, uputiti predlog za oduzimanje licence stručnom radniku.
Izmene i dopune Etičkog kodeksa
Etički kodeks može se izmeniti i dopuniti na način i po postupku za njegovo donošenje.
Predlog za promenu Etičkog kodeksa može pokrenuti direktor Komore, Upravni odbor, Nadzorni odbor i najmanje deset članova Skupštine.
Stupanje na snagu Etičkog kodeksa
Ovaj etički kodeks stupa na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".