ODLUKAO ZAJEDNIČKOM PRAVOBRANILAŠTVU GRADA VALJEVA I OPŠTINA LAJKOVAC, LJIG, MIONICA I OSEČINA("Sl. glasnik grada Valjeva", br. 11/2014 - sveska 1) |
Ovom odlukom uređuje se položaj, nadležnost, uređenje i organizacija, kao i druga pitanja od značaja za rad Zajedničkog pravobranilaštva grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina (u daljem tekstu: Zajedničko pravobranilaštvo).
Zajedničko pravobranilaštvo je organ koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina (u daljem tekstu: osnivači).
Sedište Zajedničkog pravobranilaštva je u Valjevu.
Zajedničko pravobranilaštvo ima pečat koji sadrži naziv i sedište Zajedničkog pravobranilaštva i naziv i grb Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Na zgradi u kojoj se nalazi sedište Zajedničkog pravobranilaštva moraju biti istaknuti naziv Zajedničkog pravobranilaštva, grb i zastava Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Sredstva za rad Zajedničkog pravobranilaštva obezbeđuju se u budžetima osnivača srazmerno obimu poslova koje za njih obavlja Zajedničko pravobranilaštvo.
Iznos sredstava iz stava 1. ovog člana utvrđuje se sporazumom osnivača.
Pravobranilac grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina (u daljem tekstu: pravobranilac), zamenici pravobranioca, pravobranilački pomoćnici i pravobranilački pripravnici u vršenju poslova iz nadležnosti Zajedničkog pravobranilaštva koriste službenu legitimaciju.
Obrazac, izgled i način upotrebe službene legitimacije bliže se uređuje Pravilnikom o upravi u Zajedničkom pravobranilaštvu.
Troškovi zastupanja u postupcima pred sudom, organom uprave i drugim nadležnim organom priznaju se Zajedničkom pravobranilaštvu po propisima o nagradi i naknadi troškova za rad advokata.
Ostvareni prihodi u zastupanju predstavljaju prihod budžeta osnivača.
Prihodi iz stava 2. ovog člana uplaćuju se na račun budžeta osnivača u vezi sa čijim je imovinskim interesima i pravima preduzeto zastupanje.
II POLOŽAJ PRAVOBRANIOCA I ZAMENIKA PRAVOBRANIOCA
Pravobranilačku funkciju u Zajedničkom pravobranilaštvu obavlja pravobranilac i zamenici pravobranioca.
Pravobranioca, na predlog Gradonačelnika grada Valjeva (u daljem tekstu: Gradonačelnik), biraju skupštine osnivača na period od pet godina i može biti ponovo izabran.
Kada pravobranilac po isteku mandata ne bude ponovo izabran ili ako mu mandat prestane na lični zahtev, bira se za zamenika pravobranioca, pod uslovom da je izabran za pravobranioca iz reda zamenika pravobranioca.
Pravobranioca, na predlog Gradonačelnika, razrešavaju skupštine osnivača.
Skupštine osnivača, na predlog Gradonačelnika, biraju zamenika pravobranioca, na period od pet godina i može biti ponovo izabran.
Zamenik pravobranioca koji ne bude ponovo izabran ili ako mu mandat prestane na lični zahtev ima pravo da bude raspoređen na radno mesto pravobranilačkog pomoćnika.
Zamenika pravobranioca, na predlog Gradonačelnika, razrešavaju skupštine osnivača.
Broj zamenika pravobranioca utvrđuje se aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Zajedničkom pravobranilaštvu.
Za pravobranioca i zamenika pravobranioca može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i dostojan je pravobranilačke funkcije.
Za pravobranioca i zamenika pravobranioca može biti izabrano lice koje, pored opštih uslova, ima radno iskustvo u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita, i to:
1) osam godina za pravobranioca;
2) pet godina za zamenika pravobranioca.
Pravobranilac rukovodi radom i predstavlja Zajedničko pravobranilaštvo.
Za svoj rad i rad Zajedničkog pravobranilaštva pravobranilac je odgovoran skupštinama osnivača.
Zamenik pravobranioca odgovoran je za svoj rad pravobraniocu i skupštinama osnivača.
III NADLEŽNOST ZAJEDNIČKOG PRAVOBRANILAŠTVA
Zajedničko pravobranilaštvo u postupcima pred sudovima, upravnim i drugim nadležnim organima zastupa osnivače radi zaštite njihovih imovinskih prava i interesa.
Zajedničko pravobranilaštvo pred sudovima, organima uprave i drugim nadležnim organima, u pravnim postupcima u kojima subjekti iz ovog stava učestvuju kao stranke ili umešači o čijim imovinskim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku, zastupa:
- organe osnivača,
- posebne organizacije koje nemaju svojstvo pravnog lica, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta osnivača,
- posebne organizacije koji imaju svojstvo pravnog lica, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta osnivača i
- javne ustanove osnivača čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta osnivača.
Zajedničko pravobranilaštvo prati i proučava pravna pitanja od značaja za rad organa osnivača i subjekata koje zastupa, posebno iz oblasti njihove nadležnosti, kao i pitanja u vezi sa primenom zakona i podzakonskih akata koja su, ili mogu biti, od značaja za preduzimanje bilo koje pravne radnje organa osnivača i subjekata koje zastupa, posebno za sprečavanje štetnih imovinskopravnih i društveno negativnih posledica po organ osnivača i subjekat koje zastupa.
Zajedničko pravobranilaštvo daje mišljenja prilikom zaključivanja ugovora koje zaključuje organ osnivača odnosno subjekt koji zastupa, posebno ugovora iz oblasti imovinskopravnih odnosa, privredno pravnih ugovora i daje pravne savete svim organima osnivača i subjektima koje zastupa.
Zajedničko pravobranilaštvo može, na osnovu posebno datog punomoćja, zastupati u postupku pred sudovima, organima uprave i drugim nadležnim organima i druga pravna lica osnivača.
Kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje stranke od strane advokata, Zajedničko pravobranilaštvo je ovlašćeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao i advokat.
Kada u istom postupku učestvuju stranke sa suprotstavljenim interesima, koje prema ovoj odluci zastupa Zajedničko pravobranilaštvo, a jedna od tih stranaka je osnivač, Zajedničko pravobranilaštvo će zastupati osnivača.
Kada u istom postupku učestvuju stranke sa suprotstavljenim interesima, koje prema ovoj odluci zastupa zajedničko pravobranilaštvo, a nijedna od tih stranaka nije osnivač, Zajedničko pravobranilaštvo će zastupati stranku koja je inicirala pokretanje postupka.
Organi osnivača i subjekti koje zastupa dužni su da obaveste Zajedničko pravobranilaštvo o pravnoj stvari u kojima je ono ovlašćeno da preduzima pravne radnje i pravna sredstva radi ostvarivanja njihovih prava i interesa, odnosno prava i interesa osnivača.
Organi osnivača, kao i druge organizacije i pravna lica dužni su da Zajedničkom pravobranilaštvu, na njegov zahtev, dostave spise i obaveštenja, odnosno pruže podatke i objašnjenja potrebna za preduzimanje radnji za koje je Zajedničko pravobranilaštvo nadležno.
Kada Zajedničko pravobranilaštvo vezuje zakonski rok za postupanje, organi, organizacije i subjekti iz stava 1. i 2. ovog člana dužni su da spise i obaveštenja neodložno dostave, odnosno podatke i objašnjenja neodložno pruže.
Ako usled nepostupanja, odnosno neblagovremenog postupanja organa, organizacija i subjekata iz stava 1. i 2. ovog člana nastupi šteta za osnivače i druge subjekte koje zastupa, Zajedničko pravobranilaštvo će o tome obavestiti gradsko odnosno opštinsko veće osnivača, a od odgovornog lica u tom organu ili organizaciji zahtevaće naknadu pričinjene štete.
Zajedničko pravobranilaštvo je ovlašćeno da zatraži uvid, izdavanje izvoda i kopiranje isprava i drugih spisa iz svakog javnog registra, predmeta i elektronske baze podataka o stanju u predmetima koje vodi sud, drugi državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave ili nosilac javnih ovlašćenja, bez naknade.
Sudovi, organi uprave i drugi nadležni organi dužni su da u stvarima u kojima je predviđeno zastupanje od strane Zajedničkog pravobranilaštva dostavljaju sva pismena neposredno Zajedničkom pravobranilaštvu.
Dostavljanje izvršeno suprotno odredbi stava 1. ovog člana ne proizvodi pravno dejstvo.
Zajedničko pravobranilaštvo je ovlašćeno da pokrene, odnosno podnese inicijativu za pokretanje postupka pred sudom ili drugim nadležnim organom povodom pitanja iz svoje nadležnosti.
Zajedničko pravobranilaštvo postupa i po pismenim nalozima i zahtevima subjekata koje zastupa i koje je o svom pravnom mišljenju, odnosno o preduzetim radnjama dužno obavestiti u razumnom roku, koji ne može biti duži od 30 dana.
U slučaju da je pravno mišljenje potrebno dati, odnosno radnju preduzeti u roku kraćem od roka iz stava 2. ovog člana, subjekat koji se obratio Zajedničkom pravobranilaštvu dužan je da to posebno istakne i obrazloži u pismenom zahtevu, uz označavanje da se zahtev upućuje kao prioritet, sa jasno naznačenim rokom za postupanje, koji ne može biti kraći od osam dana, odnosno tri dana kada se radi o zahtevu organa osnivača.
Kada oceni da se nalogom ili zahtevom subjekta koji zastupa krši Ustav ili zakon ili ugrožavaju imovinska prava i interesi osnivača, Zajedničko pravobranilaštvo će o tome odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema naloga ili zahteva, pismenim putem obavesti izdavaoca naloga, odnosno podnosioca zahteva, sa obrazloženim razlozima za odbijanje postupanja.
Ako zastupani subjekat i posle obaveštenja iz stava 4. ovog člana ostane pri izdatom nalogu ili podnetom zahtevu, Zajedničko pravobranilaštvo će postupiti po tom nalogu ili zahtevu.
Zajednički pravobranilac i zamenik zajedničkog pravobranioca ne mogu trpeti štetne posledice ukoliko postupe u skladu sa odredbama stava 1. do 5. ovog člana.
Zajedničko pravobranilaštvo će pre pokretanja postupka pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom, odnosno u postupku odgovora na tužbu, predlog ili drugi akt kojim je pokrenut postupak protiv zastupanog subjekta, razmotriti mogućnost sporazumnog rešavanja spornog odnosa, na svoju inicijativu ili na inicijativu suprotne strane.
Kada Zajedničko pravobranilaštvo proceni da nisu ispunjeni materijalni ili formalni uslovi da se sporni odnos reši sporazumno ili da predloženo sporazumno rešenje nije u interesu osnivača odnosno drugog subjekta koga zastupa, o tome će ga pismeno obavestiti.
Pre zaključenja postignutog sporazuma za rešavanje spornog odnosa, Zajedničko pravobranilaštvo je dužno da pribavi saglasnost
Gradonačelnika odnosno predsednika opštine osnivača za zaključenje tog sporazuma, odnosno rukovodioca subjekta kog zastupa.
Razmatranje mogućnosti sporazumnog rešavanja spornog odnosa ne oslobađa Zajedničko pravobranilaštvo obaveze da u pokrenutom sudskom, upravnom ili drugom postupku pred nadležnim organom istovremeno preduzima sve potrebne pravne radnje, a posebno zakonom predviđene procesne radnje, odnosno ne oslobađa ga obaveze postupanja u okviru zakonom utvrđenih rokova za preduzimanje pravnih radnji u tim postupcima.
Za svaki konačni sporazum u postupku za alternativno rešavanje spora u kome ne učestvuje Zajedničko pravobranilaštvo, mora biti pribavljeno pravno mišljenje Zajedničkog pravobranilaštva.
Zajedničko pravobranilaštvo ne može suprotnoj strani u pregovorima u postupku za sporazumno rešavanje spora, odnosno u sudskom, upravnom ili drugom postupku, kao ni trećim licima, davati podatke dobijene od zastupanog subjekta, osim ako zastupani subjekat nije to prethodno odobrio.
Na zahtev skupština osnivača, gradskog odnosno opštinskog veća osnivača, Gradonačelnika odnosno predsednika opštine osnivača ili subjekta koga zastupa, Zajedničko pravobranilaštvo dostavlja izveštaj o postupanju u pojedinim predmetima.
IV UREĐENJE I ORGANIZACIJA ZAJEDNIČKOG PRAVOBRANILAŠTVA
Poslove iz nadležnosti Zajedničkog pravobranilaštva obavljaju pravobranilac i zamenici pravobranioca.
Pravobranilac može preduzeti svaku radnju iz nadležnosti Zajedničkog pravobranilaštva.
U okviru nadležnosti Zajedničkog pravobranilaštva pravobranilac je isključivo nadležan za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti, podnošenje izveštaja i obaveštenja osnivačima i obavljanje drugih poslova utvrđenih zakonom i ovom odlukom.
Zamenik pravobranioca može preduzeti svaku radnju iz nadležnosti Zajedničkog pravobranilaštva koja nije u isključivoj nadležnosti pravobranioca.
Pravobranilac izdaje u pismenoj formi opšta obavezna uputstva za rad i postupanje zamenika pravobranioca i zaposlenih u Zajedničkom pravobranilaštvu, radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.
Opšta obavezna uputstva pravobranilac može da izda i na predlog Kolegijuma Zajedničkog pravobranilaštva.
Pravobranilac može izdati uputstvo za obavezno postupanje zamenika pravobranioca u pojedinim predmetima.
Uputstvo za obavezno postupanje izdaje se u pismenoj formi.
Zamenik pravobranioca koji smatra da je uputstvo za obavezno postupanje nezakonito ili neosnovano može izjaviti prigovor sa obrazloženjem pravobraniocu, u roku od tri dana od dana prijema uputstva.
Zamenik pravobranioca koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke pravobranioca po prigovoru, ako postupanje po uputstvu u konkretnom slučaju ne trpi odlaganje.
Pravobranilac će odlučiti o prigovoru najkasnije u roku od osam dana.
Ako pravobranilac odbije prigovor, zamenik pravobranioca će postupiti po uputstvu.
Pravobranilac može preduzeti sve radnje u predmetu kojim je zadužen zamenik pravobranioca.
Pravobranilac može pismenim putem ovlastiti zamenika pravobranioca da postupa u pojedinom predmetu kojim je zadužen drugi zamenik pravobranioca, kada je taj zamenik pravobranioca sprečen iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u tom predmetu.
Pravobranilac i zamenik pravobranioca mogu poveriti licu zaposlenom u subjektu iz člana 14. stav 2. ove odluke da preduzme određenu radnju u postupku pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom.
Lice kojem se poverava zastupanje u smislu stava 1. ovog člana mora biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.
Lice iz stava 1. ovog člana postupa u granicama datog pismenog punomoćja.
Pravobranilački pomoćnik i pravobranilački pripravnik mogu preduzeti radnje zastupanja u postupku pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom, u granicama pismenog ovlašćenja zamenika pravobranioca.
Pravobranilac rukovodi Zajedničkim pravobranilaštvom i odgovoran je za pravilan i blagovremen rad Zajedničkog pravobranilaštva.
Pravobranilac uređuje organizaciju i rad Zajedničkog pravobranilaštva, odlučuje o pravima po osnovu rada zamenika pravobranioca, o radnim odnosima zaposlenih u Zajedničkom pravobranilaštvu, izuzev koeficijenta za obračun i isplatu plate zamenika pravobranioca, otklanja nepravilnosti i odugovlačenja u radu i vrši druge poslove na koje je ovlašćen zakonom ili drugim propisom.
Ako je pravobranilac odsutan ili sprečen da rukovodi Zajedničkim pravobranilaštvom, zamenjuje ga zamenik pravobranioca određen aktom pravobranioca.
Ako pravobraniocu prestane funkcija, skupštine osnivača na predlog Gradonačelnika, biraju vršioca funkcije pravobranioca iz reda zamenika pravobranioca, na period od šest meseci.
Pravobranilac i zamenici pravobranioca ostvaruju prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju položaj zaposlenih u organima lokalne samouprave.
Pravilnikom o upravi u Zajedničkom pravobranilaštvu uređuju se: odnos Zajedničkog pravobranilaštva prema građanima i javnosti, način vođenja evidencija, način raspodele predmeta, rukovanje predmetima, postupanje sa arhivskim materijalom i druga pitanja od značaja za rad Zajedničkog pravobranilaštva.
Pravilnik o upravi u Zajedničkom pravobranilaštvu donosi pravobranilac uz saglasnost Gradonačelnika.
Pravilnik iz stava 1. ovog člana objavljuje se u službenim glasilima osnivača.
Kolegijum Zajedničkog pravobranilaštva čine pravobranilac i zamenici pravobranioca.
Kolegijum Zajedničkog pravobranilaštva saziva i njime rukovodi pravobranilac.
Pravobranilac saziva Kolegijum kada oceni da je to potrebno.
Kolegijum Zajedničkog pravobranilaštva:
1) razmatra izveštaj o radu Zajedničkog pravobranilaštva za prethodnu godinu;
2) razmatra pitanja od značaja za pravilno vršenje poslova iz nadležnosti Zajedničkog pravobranilaštva;
3) razmatra pitanja od značaja za rad i organizaciju Zajedničkog pravobranilaštva;
4) razmatra nacrte zakona i drugih propisa od značaja za rad Zajedničkog pravobranilaštva;
5) razmatra potrebu pokretanja postupka ocene ustavnosti i zakonitosti;
6) vrši i druge poslove određene zakonom, ovom odlukom i Pravilnikom o upravi u Zajedničkom pravobranilaštvu.
V ZAPOSLENI U ZAJEDNIČKOM PRAVOBRANILAŠTVU
U Zajedničkom pravobranilaštvu, pored pravobranioca i zamenika pravobranioca, rade i pravobranilački pomoćnici, pravobranilački pripravnici i drugi zaposleni na administrativnim poslovima.
Broj zaposlenih u Zajedničkom pravobranilaštvu određuje se aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta koji donosi pravobranilac, uz saglasnost Gradonačelnika.
Računovodstvene, informacione i druge prateće poslove od značaja za rad Zajedničkog pravobranilaštva obavljaju nadležna odeljenja gradskih uprava grada Valjeva.
Pravobranilački pomoćnici pomažu zameniku pravobranioca u obavljanju poslova iz delokruga Zajedničkog pravobranilaštva, izrađuju pravobranilačke podneske i akte, preduzimaju radnje zastupanja na raspravama pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom i vrše druge poslove predviđene zakonom, ovom odlukom i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Za pravobranilačkog pripravnika prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u organima lokalne samouprave.
Pravobranilački pripravnik prima se u radni odnos na tri godine.
Pravobranilački pripravnik koji je položio pravosudni ispit u toku trajanja vremena na koje je zasnovao radni odnos može se preuzeti u radni odnos na neodređeno vreme, u svojstvu pravobranilačkog pomoćnika.
Diplomirani pravnik može biti primljen na obuku u Zajedničko pravobranilaštvo, bez zasnivanja radnog odnosa, radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita (volonter).
Program obuke pravobranilačkog pripravnika i volontera utvrđuje pravobranilac.
Na zasnivanje radnog odnosa, prava, obaveze, stručno usavršavanje, ocenjivanje i odgovornost zaposlenih u Zajedničkom pravobranilaštvu primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose u organima lokalne samouprave.
Stupanjem na snagu ove odluke Zajedničko javno pravobranilaštvo grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina nastavlja sa radom kao Zajedničko pravobranilaštvo grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina.
Javni pravobranilac i zamenici javnog pravobranioca Zajedničkog javnog pravobranilaštva grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina, postavljeni na osnovu Odluke o zajedničkom javnom pravobranilaštvu grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina ("Službeni glasnik opštine Valjevo", broj 16/91 i 8/95" i "Službeni glasnik grada Valjeva", broj 26/08), nastavljaju sa radom do izbora pravobranioca i zamenika pravobranioca u skladu sa ovom odlukom.
Zaposleni u Zajedničkom javnom pravobranilaštvu grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina nastavljaju sa radom u Zajedničkom pravobranilaštvu grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina, do raspoređivanja zaposlenih u Zajedničko pravobranilaštvo grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina, u skladu sa ovom odlukom i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Skupštine osnivača će izabrati pravobranioca u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ove odluke.
Zamenici pravobranioca biće izabrani u roku od 90 dana od dana donošenja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Zajedničkom pravobranilaštvu.
Izborom pravobranioca u skladu sa ovom odlukom prestaje mandat javnog pravobranioca Zajedničkog javnog pravobranilaštva grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina.
Izborom zamenika pravobranioca u skladu sa ovom odlukom prestaje mandat zamenika javnog pravobranioca Zajedničkog javnog pravobranilaštva grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina.
Javni pravobranilac i zamenik javnog pravobranioca Zajedničkog javnog pravobranilaštva grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina koji ne bude izabran za pravobranioca, odnosno zamenika pravobranioca u skladu sa ovom odlukom, odnosno koji ne bude raspoređen u smislu propisa koji uređuju prava zaposlenih u organima lokalne samouprave, imaju pravo na naknadu plate u trajanju tri meseca u visini plate koju su imali u trenutku prestanka dužnosti.
Pravo na naknadu plate iz stava 3. ovog člana prestaje pre proteka roka od tri meseca ako lice kome je prestao mandat zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju, a može biti produženo za još tri meseca ako u ta tri meseca stiče pravo na penziju.
Pravobranilac će doneti akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Zajedničkom pravobranilaštvu u roku od 15 dana od dana izbora.
Pravobranilac će doneti Pravilnik o upravi u Zajedničkom pravobranilaštvu u roku od 60 dana od dana izbora.
Zajedničko pravobranilaštvo će najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove odluke preuzeti predmete subjekata koje zastupa u skladu sa ovom odlukom, a koje nije zastupalo Zajedničko javno pravobranilaštvo grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina prema Odluci o Zajedničkom javnom pravobranilaštvu grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina.
Odredbe propisa kojima je određena nadležnost Zajedničkog javnog pravobranilaštva grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina ili javnog pravobranioca za preduzimanje određenih radnji i vršenje određenih poslova, ili kojima je propisana obaveza nekog organa osnivača ili drugog pravnog subjekta prema Zajedničkom javnom pravobranilaštvu grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina ili prema javnom pravobraniocu, primenjuju se na Zajedničko pravobranilaštvo.
Stupanjem na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o Zajedničkom javnom pravobranilaštvu grada Valjeva i opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina ("Službeni glasnik opštine Valjevo", broj 16/91 i 8/95" i "Službeni glasnik grada Valjeva", broj 26/08).
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Valjeva", a objaviće se i u službenim glasilima opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina.