ODLUKAO PROGRAMU ZA ZAŠTITU ŽENA OD NASILJA U PORODICI I U PARTNERSKIM ODNOSIMA I DRUGIH OBLIKA RODNO ZASNOVANOG NASILJA U AP VOJVODINI ZA PERIOD OD 2015. DO 2020. GODINE("Sl. list AP Vojvodine", br. 54/2014) |
Donosi se Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2015. do 2020. godine. (u daljem tekstu: Program), koji čini sastavni deo ove odluke.
Pokrajinska vlada doneće Akcioni plan za sprovođenje Programa.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".
NAČIN IZRADE PROGRAMA
ZA ZAŠTITU ŽENA OD NASILJA U PORODICI I U PARTNERSKIM ODNOSIMA I DRUGIH OBLIKA RODNO ZASNOVANOG NASILJA U AP VOJVODINI ZA PERIOD OD 2015. DO 2020. GODINE
Skupština AP Vojvodine je septembra 2008. godine usvojila Strategiju za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2008. do 2012. godine ("Sl. list AP Vojvodine", br. 20/2008) - u daljem tekstu: Strategija. Strategija je predstavljala prvi strateški dokument u Republici Srbiji, koji je bio usmeren na prevenciju i zaštitu od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima. Strategija je u periodu od 2009. godine do kraja juna 2013. godine uspešno sprovedena, a realizacijom mera rukovodio je Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova (od jula 2012. godine nastavio sa radom kao Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova). Informaciju o sprovođenju Strategije razmotrila je i prihvatila Vlada AP Vojvodine na svojoj sednici održanoj 5. februara 2014. godine.
Imajući u vidu potrebu da se nastavi razvoj okvira za suzbijanje nasilja nad ženama u porodično-partnerskom odnosu i obezbedi održivost rezultata ostvarenih u prethodnom periodu, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova inicirao je u maju 2013. godine formiranje radne grupe1 za izradu novog dokumenta s ciljem suzbijanja nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima na teritoriji AP Vojvodine.
____________________
1 Članice i članovi radne grupe: Tanja Ignjatović (koordinatorka radne grupe) i Vanja Macanović - NVO Autonomni ženski centar iz Beograda, Marija Srdić - NVO Centar za podršku ženama iz Kikinde, Svjetlana Timotić i Ivana Nikolić - NVO Iz kruga - Vojvodina iz Novog Sada, Marija Kovačev i Sanja Nešić - Udruženje Roma Novi Bečej, Tanja Pavlov - NVO Grupa 484 iz Beograda, Slobodan Josimović - Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu, Svetlana Grbo - Centar za socijalni rad Grada Zrenjanina, Ivan Radin i Dragan Jekić - Policijska uprava u Zrenjaninu, Dragana Gardinovački - Prekršajni sud u Zrenjaninu, Silvija Kranjc - Centar za socijalni rad Grada Sombora, Bosiljka Ostović Pavićević - Policijska uprava u Somboru, Jelica Bojanić Kerkez - Apelacioni sud u Novom Sadu, Jadranka Buljević - Osnovni sud u Novom Sadu, Bosiljka Đikanović - Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Ranđel Milošević - Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije, Danica Todorov - Pokrajinski zaštitinik građana - Ombudsman, Tijana Pavlov - Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice, Biljana Delić i Tomislav Bogunović - Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, Jovana Reba i Snežana Stanković - Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Ivana Koprivica, Tatjana Lazor Obradović i Anđelija Đolović - Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Vesna Šijački i Vladislava Igić - Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, Anita Beretić, Marina Ileš, Maja Branković Đundić, Nataša Okilj i Dragan Božanić - Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Rad grupe zasnivao se na iskustvima sprovođenja prethodne pokrajinske Strategije, a posebno na nalazima i preporukama eksterne evaluacije, koja je sprovedena u okviru projekta Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova "Ka sveobuhvatnom sistemu za suzbijanje nasilja nad ženama u Vojvodini", a koji je realizovan od 2009. godine do juna 2013. godine i koncipiran kao podrška sprovođenju Strategije. Takođe, na koncipiranje sadržaja novog dokumenta uticali su i Zaključna zapažanja Komiteta Ujedinjenih nacija o Drugom i trećem izveštaju Republike Srbije o sprovođenju Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, i naročito Konvencija Saveta Evrope protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja je u Republici Srbiji ratifikovana 31.11.2013. godine i koja definiše brojne obaveze države u ovoj oblasti. Radna grupa takođe je uskladila tekst s relevantnim državnim dokumentima koji su usvojeni u periodu od početka realizacije prve Strategije (2009. godine) do danas (videti Poglavlje I).
Radna grupa je do maja 2014. godine izradila prvi nacrt Programa koji je obuhvatio sledeća poglavlja:
I Uvod - kratak prikaz međunarodnih dokumenata, domaćih zakona i odluka Autonomne pokrajine Vojvodine, kao i pretpostavke za izradu Programa;
II Analiza stanja - prikaz ključnih podataka o stanju u Autonomnoj pokrajini Vojvodini u oblasti nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima i institucionalnom odgovoru na ovaj fenomen u domenu prevencije i zaštite od nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja;
III Ciljevi - dugoročni cilj i četiri kratkoročna cilja;
IV Mere za sprečavanje nasilja - organizovane u pet posebnih poglavlja:
1. Opšte pravne i političke mere;
2. Preventivne mere;
3. Zaštita i podrška;
4. Praćenje i procena efekata;
V Preporuke republičkim organima;
VI Završne odredbe.
Pored nacrta Programa, izrađena su i tri dokumenta (dodatka):
- Određenje pristupa i korišćenih pojmova;
- Predlog praktične politike za ekonomsko osnaživanje žena koje su preživele nasilje u porodičnom ili partnerskom kontekstu;
- Program za unapređivanje prevencije i zaštite žena iz marginalizovanih grupa od nasilja u partnerskim odnosima.
Sastavni deo ovog Programa predstavlja i Kodeks rodno osetljivog medijskog izveštavanja2 (dodatak br. 4).
____________________
2 Kodeks rodno osetljivog medijskog izveštavanja, Žene to mogu u medijima, 2005/2006, NVO Peščanik, Kruševac.
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova organizovao je javnu raspravu 24.6.2014. godine. Radna grupa je integrisala pristigle komentare s javne rasprave u završnu verziju Programa, koje je 15. avgusta 2014. godine predala Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Datum:
PROGRAM
ZA ZAŠTITU ŽENA OD NASILJA U PORODICI I U PARTNERSKIM ODNOSIMA I DRUGIH OBLIKA RODNO ZASNOVANOG NASILJA U AP VOJVODINI ZA PERIOD OD 2015. DO 2020. GODINE
Međunarodne obaveze države, ključna međunarodna dokumenta Nasilje prema ženama i nasilje u porodici predstavljaju različite oblike rodno zasnovanog nasilja, koje u nesrazmernoj meri pogađa žene i predstavlja vid diskriminacije žena. Nasilje u porodici ugrožava ostvarivanje osnovnih ljudskih prava i sloboda žena. Međunarodna povelja ljudskih prava, kao i svi drugi međunarodni i regionalni dokumenti, koji postavljaju standarde međunarodnog prava u pogledu ljudskih prava, obavezuju države da ispunjavaju, štite i poštuju ljudska prava i slobode na osnovu ravnopravnosti žena i muškaraca. Otuda proističe obaveza država ne samo da zabrane kršenje ljudskih prava žena, nego i da preduzimaju aktivne mere sprečavanja i zaštite. Obaveza država jeste da obezbede da se nasilje u porodici ne dešava, a ako se ono desi da zaštite žrtve.
Usvajanjem Zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 12/2013), koji je stupio na snagu 8. novembra 2013. godine, Republika Srbija nastavila je proces usklađivanja svog zakonodavstva i postupanja nadležnih institucija s postavljenim međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Stoga će se i ovaj Program prvenstveno oslanjati na standarde predviđene predmetnom Konvencijom, ali i na do sada preuzete obaveze koje proističu iz ovih dokumenata:
- Opšta deklaracija UN o ljudskim pravima (1946);
Konvencija UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) (U.N. Doc. A/34/46) i Opšta preporuka br. 19 Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena (U.N. Doc. A/47/38) 1992 - zahtevaju preduzimanje svih neophodnih mera radi eliminisanja diskriminacije prema ženama i suzbijanja nasilja u porodici, uključujući usvajanje specifične legislative o nasilju u porodici, krivične sankcije za počinioce nasilja, građanske pravne lekove, preventivne i zaštitne mere;
- Deklaracija UN protiv nasilja nad ženama (A/ Res/48/104) 1993 - konkretizuje akcije koje bi država trebalo da preduzme radi eliminisanja nasilja u porodici: odgovarajuće krivično zakonodavstvo, razvijanje nacionalnih planova akcije, obezbeđivanje usluga i resursa za žene žrtve nasilja, obuka i rodna senzibilizacija javnih službenika, te obezbeđivanje resursa iz vladinog budžeta radi borbe protiv nasilja u porodici;
- Rezolucija Komisije UN za ljudska prava 2003/45, Eliminacija nasilja nad ženama (E/CN.4/2003/L.11/Add.4) - vlade imaju "afirmativnu obavezu da unapređuju i štite ljudska prava žena i devojčica i moraju sa dužnom prilježnošću sprečavati, istraživati i kažnjavati sve akte nasilja nad ženama i devojčicama";
- Konvencija UN o pravima deteta (1989) - ističe da su države obavezne da preduzimaju "sve odgovarajuće zakonodavne, administrativne, socijalne i obrazovne mere radi zaštite deteta od svih oblika fizičkog i mentalnog nasilja";
- Pekinška deklaracija i Platforma za akciju A/ CONf.177/20, chap. I (1995) - u oblasti nasilja u porodici kao prioritetno pitanje preporučeno je preispitivanje i revizija zakonodavstva i preduzimanje drugih potrebnih mera, uz formiranje odgovarajućih mehanizama kako bi se obezbedilo da sve žene uživaju zaštitu od nasilja u porodici, koje treba da se tretira kao krivično delo kažnjivo zakonom (t. 124-126);
- Preporuka 1450 (2000) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o nasilju nad ženama u Evropi - preporučuje stvaranje evropskog programa za borbu protiv nasilja u porodici;
- Preporuka 1582 (2002) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope - podstiče države članice "da priznaju da imaju obavezu da sprečavaju, istražuju i kažnjavaju akte nasilja u porodici i da obezbeđuju zaštitu žrtvama";
- Preporuka 2002 (5) Komiteta ministara Saveta Evrope o zaštiti žena od nasilja - definiše nasilje u porodici kao "…nasilje koje se događa u porodici ili domaćinstvu, uključujući, između ostalog, fizičku i psihičku agresiju, emocionalno i psihičko zlostavljanje, silovanje i seksualno zlostavljanje, incest, silovanje supružnika, stalnih ili povremenih partnera i vanbračnih supružnika, krivična dela učinjena u ime časti, obrezivanje genitalija i polnih organa i druge tradicionalne prakse štetne za žene, kao što su prinudne udaje" (čl. 1a);
- Preporuka 1681 (2004) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope "Kampanja za borbu protiv nasilja nad ženama u Evropi" - "Akutna priroda ovog problema mora primorati države članice Saveta Evrope da posmatraju nasilje u porodici kao nacionalni politički prioritet i da se bave njime u širem političkom okviru, uz učešće vlade, parlamenta i civilnog društva. Države članice imaju obavezu pod međunarodnim pravom da deluju sa dužnom prilježnošću radi preduzimanja efektivnih koraka za okončanje nasilja nad ženama, uključujući nasilje u porodici, i zaštitu žrtava. Ako ne žele da se smatraju odgovornim, države moraju preduzimati efikasne mere sprečavanja i kažnjavanja takvih radnji od strane privatnih lica i da štite žrtve" (čl. 2).
- Preporuka R. (90) 2E Komiteta ministara Saveta Evrope o socijalnim merama u vezi sa nasiljem u porodici odnosi se na preduzimanje preventivnih i drugih mera u oblasti informisanja, ranog uočavanja i prijavljivanja nasilja, te pružanja pomoći, terapije, kao i mera u korist dece, žena i učinilaca nasilja i dr.
- Preporuka 1905 (2010) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope ukazuje na potrebu zaštite dece koja su svedoci nasilja u porodici;
- Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama od 2011. godine ("Sl. glasnik RS - međunarodni ugovori", br. 12/2013), - dokument se odnosi na sve vidove nasilja nad ženama, uključujući i nasilje u porodici, a primenjuje se na sve žrtve porodičnog nasilja, definiše ključne pojmove iz oblasti nasilja i diskriminacije, utvrđuje konkretne obaveze država u pogledu preduzimanja preventivnih i represivnih mera zaštite, kao i uvođenja hitnih mera zaštite i pružanja podrške žrtvama nasilja, propisuje principe međunarodne saradnje i uvodi mehanizme za praćenje primene Konvencije.
Propisi na nivou Republike Srbije:
- Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti (čl. 15), zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju na bilo kojoj osnovi (čl. 21. st. 3), garantuje pravo na jednaku sudsku zaštitu (čl. 21. st. 2), pravnu pomoć (čl. 67), pravo na rehabilitaciju i naknadu materijalne ili nematerijalne štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnih ili drugih organa (čl. 35), pravo građana na sudsku zaštitu ako im je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo, uključujući i obraćanje međunarodnim institucijama s ciljem zaštite zajemčenih prava (čl. 22.);
- Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013), nasilje u porodici definiše kao krivično delo (čl. 194) za koje je predviđena novčana kazna ili zatvor do jedne godine, odnosno kazna zatvora od tri meseca do tri godine u slučaju težih oblika ovog krivičnog dela; nepoštovanje izrečenih mera zaštite od nasilja u porodici, predviđenih Porodičnim zakonom, sankcioniše se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca; a silovanje u braku takođe je sankcionisano kao krivično delo (čl. 178.);
- Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014), predviđa dodatnu zaštitu posebno osetljivih i zaštićenih svedoka tokom trajanja krivičnog postupka i posebne mere zaštite oštećenih lica;
- Porodični zakon ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005 i 72/2011 - dr. zakon), definiše nasilje u porodici kao "ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice" (čl. 197), te predviđa vrste i trajanje mera zaštite koje je sud ovlašćen da donese u posebnom postupku (čl. 198);
- Zakon o javnom redu i miru ("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - dr. zakon i 85/2005 - dr. zakon), primenjuje se u prekršajnom postupku u slučajevima nasilja u porodici (čl. 6. st. 1, 2. i 3);
- Zakon o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013), počeo je da se primenjuje od 01.03.2014. godine;
- Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005), sadrži posebne odredbe o zaštiti maloletnih lica koja se u krivičnom postupku pojavljuju u svojstvu oštećenih;
- Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005), predviđa mere za zaštitu života, zdravlja, fizičkog integriteta, slobode i imovine učesnika u krivičnom postupku, odnosno zaštićenog lica;
- Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima ("Sl. glasnik RS", br. 32/2013);
- Zakon o izvršenju krivičnih sankcija ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014);
- Zakon o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 63/2009 - odluka US i 92/2011);
- Zakon o oružju i municiji ("Sl. glasnik RS", br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/2003, 101/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 27/2011 - odluka US i 104/2013 - dr. zakon), onemogućava izdavanje odobrenja za nabavljanje vatrenog oružja licu osuđivanom za krivična dela silovanja i nasilničkog ponašanja i protiv kojeg se vodi krivični postupak (čl. 8), kao i da će u slučaju nastupanja ovih okolnosti odobrenje biti oduzeto (čl. 24);
- Zakon o ravnopravnosti polova ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009);
- Zakon o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009):
- Zakon o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011);
- Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012);
- Zakon o oglašavanju ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005);
- Uredba o nacionalnom programu zdravstvene zaštite žena, dece i omladine ("Sl. glasnik RS", br. 28/2009);
- Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2009), utvrđuje politiku i ciljeve države u pogledu eliminisanja diskriminacije žena i poboljšanja njihovog položaja u društvu;
- Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima ("Sl. glasnik RS", br. 27/2011), definiše uzroke i oblike nasilja i utvrđuje politiku i ciljeve države u pogledu sprovođenja zaštite žena od svih oblika partnerskog i porodičnog nasilja;
- Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 60/2013);
- Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima (Vlada RS, novembar 2011. godine), utvrđuje obavezu međusobne saradnje i informisanosti institucija i njihovo zajedničko delovanje u slučajevima nasilja u porodici, a s ciljem brze i efikasne zaštite žrtava porodičnog nasilja;
- Posebni protokol o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (Ministarstvo unutrašnjih poslova, februar 2013. godine);
- Posebni protokol o postupanju centra za socijalni rad - organa starateljstva u slučajevima nasilja u porodici i ženama u partnerskim odnosima (Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, mart 2013. godine);
- Posebni protokol Ministarstva zdravlja Republike Srbije za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju (Ministarstvo zdravlja, 2010. godina);
- Posebni protokol za pravosuđe u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (Ministarstva pravde i državne uprave, januar 2014. godine);
- Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (januar 2009. godine), propisuje obaveze i aktivnosti države radi sprečavanja svih oblika i vrsta diskriminacije, naročito u pogledu posebno osetljivih kategorija lica među kojima su i žrtve nasilja u porodici.
Propisi na nivou AP Vojvodine:
- Statut Autonomne pokrajine Vojvodine ("Sl. list AP Vojvodine", br. 20/2014);
- Pokrajinska skupštinska odluka o sprovođenju Statuta Autonomne pokrajine Vojvodine ("Sl. list AP Vojvodine", br. 20/2014);
- Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009 i 67/2012 - odluka US);
- Pokrajinska skupštinska odluka o pokrajinskoj upravi ("Sl. list APV", br. 37/2014);
- Pokrajinska skupštinska odluka o Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu ("Sl. list APV", br. 37/2014 i 40/2014 - ispr.);
- Deklaracija o ravnopravnosti polova ("Sl. list APV", br. 14/2004);
- Pokrajinska skupštinska odluka o ravnopravnosti polova ("Sl. list AP Vojvodine", br. 14/2004 i 18/2009 - promena naziva akta);
- Pokrajinska uredba o posebnim oblicima socijalne zaštite u Autonomnoj pokrajini Vojvodini ("Sl. list AP Vojvodine", br. 17/2002 i 18/2009 - promena naziva akta).
Nerazvijenost institucionalnih mehanizama zaštite od nasilja u porodici i nasilja nad ženama predstavljala je osnovni problem u momentu kada je Strategija počela da se sprovodi. Kao razlozi za to navođeni su nedorečenost propisa i nepostojanje sistemskih rešenja u oblasti porodične zaštite, nedostatak utvrđenih procedura u postupanju, nerazvijena saradnja među institucijama i nepostojanje obaveze razmene informacija, kao i razlozi u vezi s ljudskim faktorom - neprofesionalnost i nedovoljna obučenost stručnjaka/stručnjakinja koji/koje pružaju zaštitu, što uključuje stereotipne stavove, minimiziranje problema i posledica nasilja u porodici, te nespremnost da se pruže podrška i informacije o mogućnostima zaštite.
Na nivou AP Vojvodine nije bilo uspostavljeno sistematsko prikupljanje i analiza podataka o nasilju u porodici i nasilju nad ženama, što je onemogućavalo sagledavanje rasprostranjenosti i specifičnosti problema, kao i kreiranje adekvatnog institucionalnog odgovora na nasilje. Postupanje institucija neretko je karakterisala tolerancija prema nasilju u porodici i blaga kaznena politika. Takođe, nije postojao pregled raspoloživih usluga i načina ostvarivanja prava na zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, za svaku opštinu i na svim jezicima u upotrebi u AP Vojvodini. Na nivou lokalnih samouprava nisu postojali razvijeni lokalni planovi delovanja koji bi pružili punu zaštitu žrtvama nasilja u porodici.
Jedan od najvećih problema predstavljali su i neadekvatni kapaciteti stručnjaka/stručnjakinja koji se u svom svakodnevnom poslu bave nasiljem u porodici. Pored toga, naročit problem bio je neprijavljivanje slučajeva nasilja usled pritiska sredine i nepoverenja u institucije.
Prepoznajući potrebu da se razviju institucionalni mehanizmi i sistemske mere zaštite od nasilja u porodici i nasilja nad ženama, Skupština AP Vojvodine je septembra 2008. godine usvojila Odluku o Strategiji za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za period od 2008. do 2012. godine ("Sl. list AP Vojvodine", br. 20/2008). Strategija je predstavljala prvi strateški dokument u Republici Srbiji, koji je bio usmeren na prevenciju i zaštitu od nasilja u partnerskim odnosima.
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, kao predlagač i institucija odgovorna za sprovođenje Strategije, sredstva za sprovođenje Strategije obezbedio je uz finansijsku podršku Fonda Ujedinjenih nacija za podršku akcijama protiv nasilja nad ženama (United Nations Trust Fund to End Violence against Women - UNTF), koji je na globalnom konkursu podržao trogodišnje sprovođenje Strategije putem Projekta "Ka sveobuhvatnom sistemu za suzbijanje nasilja nad ženama u AP Vojvodini" (jedan od 21 podržanog projekta među 1023 pristigla), u iznosu od 990.970 američkih dolara.
Iz budžeta Vlade AP Vojvodine bilo je obezbeđeno 1.400.000,00 dinara. Učešće Vlade ogledalo se i u obezbeđivanju nefinansijske podrške sprovođenju aktivnosti planiranih u okviru Strategije: Uprava za zajedničke poslove pokrajinskih organa obezbedila je značajnu podršku u vidu usluga štampanja i umnožavanja materijala neophodnih za realizaciju Projekta i pružanja logističke podrške prilikom organizacije mnogobrojnih događaja.
Osim podrške projektnim aktivnostima, Vlada AP Vojvodine, u saradnji sa Fondom B92, podržala je izgradnju sigurnih kuća u Zrenjaninu, Pančevu i Somboru, u ukupnom iznosu od 17.000.000,00 dinara.
Tokom sprovođenja Strategije u AP Vojvodini, pozitivni pomaci na nacionalnom i međunarodnom nivou, takođe su uticali na unapređivanje opšteg okvira za zaštitu od nasilja nad ženama u porodici. Tu spada usvajanje Zakona o ravnopravnosti polova ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009), donošenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti ("Sl. glasnik RS", br. 15/2009), Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima ("Sl. glasnik RS", br. 27/2011), kao i donošenje Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine ("Sl. glasnik RS", br. 67/2010). Takođe je donet Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2011. godine), kao i posebni protokoli o postupanju predstavnica/ predstavnika nadležnih institucija (centara za socijalni rad, policijskih službenika, zdravstvenih ustanova, pravosudnih organa). Važno je istaći i donošenje Zakona o socijalnoj zaštiti 2011. godine ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011), koji predviđa uslugu neodložne intervencije koja se obezbeđuje tokom 24 časa, uz obaveznu saradnju s drugim nadležnim organima i službama. Zakon takođe predviđa mogućnost da uslugu potrebne socijalne zaštite, a koju ne mogu u odgovarajućem obimu obezbediti ustanove socijalne zaštite, obezbeđuje licenciran pružalac usluge socijalne zaštite (član 64. Zakona).
Ključni dokumenti koji utiču na dalje aktivnosti u Republici Srbiji, uključujući i AP Vojvodinu, na sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, predstavljaju Zaključna zapažanja Komiteta Ujedinjenih nacija o Drugom i trećem izveštaju Republike Srbije o sprovođenju Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena i naročito Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koju je Republika Srbija ratifikovala 31.10.2013. godine i koja definiše brojne obaveze države u ovoj oblasti (videti u Uvodu).
PRIKUPLJANJE PODATAKA, EVIDENCIJA, DOKUMENTACIJA I ISTRAŽIVANJA
Tokom 2009. godine, u AP Vojvodini prvi put je sprovedeno terensko istraživanje o rasprostranjenosti nasilja nad ženama i kvalitetu i dostupnosti opštih i specijalizovanih usluga za zaštitu od nasilja.3 Istraživanje je sprovelo Viktimološko društvo Srbije. Istraživanje pokazuje da je nasilje u porodici ozbiljan društveni problem u Vojvodini. Više od polovine ispitivanih žena odgovorilo je da su nakon svog punoletstva bile žrtve nekog oblika nasilja u porodici. Skoro svaka druga žena bila je žrtva psihičkog nasilja, skoro svakoj trećoj ženi je prećeno fizičkim nasiljem, a oko trećine je i postalo žrtva fizičkog nasilja. Skoro svaka peta žena bila je žrtva proganjanja, a nešto manje od desetine žena je odgovorilo da su doživele seksualno nasilje. Istraživanjem je identifikovano i veliko prisustvo nasilja nad decom u porodicama u kojima postoji nasilje nad ženama.
Nalazi istraživanja i dalje ukazuju na izraženo nepoverenje žrtava u državne organe, pre svega policiju i centre za socijalni rad, kao i nezadovoljstvo načinom na koji su ih oni tretirali. Ključni izvor nezadovoljstva predstavlja odnos predstavnica i predstavnika relevantnih službi prema žrtvi, koji se ogleda u omalovažavanju, potcenjivanju, okrivljavanju žrtve, inertnosti, nezainteresovanosti, nerazumevanju problema i odsustvu empatije. Podrška, profesionalizam, slušanje i adekvatno informisanje jesu glavni razlozi zbog kojih su ispitanice bile zadovoljne radom državnih službi. Udeo žrtava koje se obraćaju za pomoć nevladinim organizacijama i dalje veoma mali, ali je veoma malo i nevladinih organizacija u AP Vojvodini koje pružaju pomoć žrtvama nasilja u porodici. Informisanost o merama zaštite od nasilja u porodici još uvek je na niskom nivou, što govori u prilog potrebi da se dalje radi na podizanju svesti žena, posebno u seoskim sredinama.
Ubistva žena u porodično-partnerskom kontekstu u AP Vojvodini. Prikupljanjem i analizom novinskih članaka, Mreža "Žene protiv nasilja" došla je do podataka da je tokom 2012. godine na teritoriji AP Vojvodine ubijeno 11 žena u porodično-partnerskom kontekstu, a u periodu od 1. januara do 19. novembra 2013. godine ubijeno je deset žena. Učinioci u svim slučajevima bili su poznati ženi.4 Jedanaest osoba (šest maloletnih) u 2012. godini i dvanaest osoba u 2013. godini ostalo je bez majke. Četiri žene od 11 u 2012. godini, i dve žene od deset u 2013. godini, prijavile su nasilje i pre nego što se ubistvo desilo, dok je u ostalim slučajevima pitanje prethodnog prijavljivanja ostalo nepoznato. Uz pretpostavku da nisu svi slučajevi dospeli u medije, osnovano se može sumnjati da su navedeni brojevi veći.
Tokom 2010/2011. sprovedeno je istraživanje "Krivično-pravni odgovor na nasilje u porodici - pravosudna praksa u Vojvodini".5 Predmet istraživanja jeste postupanje javnih tužilaštava i sudova u Vojvodini u vođenju krivičnog postupka za delo nasilja u porodici, dok je cilj istraživanja bio da se ustanove problemi u vezi s pravnom kvalifikacijom dela i sprovođenjem samog postupka, kao i efekti skorašnjih izmena krivičnog zakonodavstva. Istraživanjem je koordinirao Autonomni ženski centar.
____________________
3 Vesna Nikolić-Ristanović (ur.) (2010), Nasilje u porodici u Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Novi Sad.
4 Sve žene ubijene 2012. godine, poznavale su učinioca, a od toga, njih pet je ubio partner, a tri - suprug. Jednu ženu ubio je otac, jednu sin, jednu unuk. U 2013, tri žene je ubio sin, dve suprug, dve partner. Jednu ženu je ubio bivši partner, jednu bivši suprug i jednu svekar.
5 Slađana Jovanović, Biljana Simeunović-Patić, Vanja Macanović (2012), Krivičnopravni odgovor na nasilje u porodici u Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Novi Sad.
Osnovni nalazi istraživanja pokazuju da u većini slučajeva tužilac nije obavljao razgovor ni sa oštećenom, ni s licem protiv koga je podneta krivična prijava (79,5%). Krivična prijava je odbačena u 66,7% predmeta, a najčešće zbog nedostatka dokaza. Primetno je odbacivanje krivične prijave u slučajevima kada žrtva ne odgovara modelu "idealne žrtve" (kada se brani, odnosno kada je u pitanju reaktivno nasilje).
Među licima kojima je izrečena kazna dominiraju muškarci (94%), starosti između 33 godine i 48 godina, srednjeg obrazovanja, zaposleni (42%), oko polovine ih živi u gradu, većinom roditelji dvoje ili jednog deteta, oni koji ranije nisu osuđivani (60%) i uračunljivi (57%). U vreme izvršenja krivičnog dela, oko polovine (52%) bilo ih je u alkoholisanom stanju, a dosta njih boluje od alkoholizma (39%). Među žrtvama dominiraju osobe ženskog pola (84,5%), starosti između 33 godine i 48 godina (35%), najčešće su rođene i žive u gradu, sa završenom srednjom školom, s dvoje dece ili s jednim detetom, a ranije zlostavljanje od strane učinioca postojalo je u 70% slučajeva. Samo šestina žrtava tražila je pomoć centara za socijalni rad, nevladinih organizacija, lekara ili psihologa. Dominiralo je fizičko nasilje (92,8%), a u dve trećine psihičko, koje je koincidiralo sa slučajevima fizičkog nasilja.
Iako je krivična prijava podnošena u roku od nekoliko dana, vreme podnošenja optužnice je trajalo šest meseci (51%) ili između šest meseci i godinu dana (39,6%). Sudska odluka je donošena najčešće od pola godine do godinu od podnošenja krivične prijave. U 20,5% slučajeva žrtva se koristila pravom da ne svedoči. Novu procesnu meru zabrane prilaženja određenim licima sa elektronskim nadzorom ili bez njega, sud nije ni u jednom slučaju primenio, dok je mera privremenog udaljavanja iz sudnice dok žrtva svedoči izrečena samo u jednom slučaju. Među izrečenim sankcijama dominiraju mere upozorenja (74,3% slučajeva), pre svega uslovna osuda (72,0%). Kazna je izrečena svakom petom učiniocu. Olakšavajuće okolnosti sud je našao u 90,1% slučajeva, među kojima dominiraju ranija neosuđivanost (23,7%) i roditeljstvo (21,4%).
U istom istraživanju, od ukupno 606 tužilačkih i sudskih predmeta, maloletna lica prepoznata su kao direktne žrtve nasilja u porodici u samo 47 predmeta (7,8%). Prijavljeni učinioci nasilja nad maloletnim licima u najvećem broju jesu osobe muškog pola (29), biološki roditelji (31), dok je u dva slučaja postupak vođen u odnosu na očuha. Među licima kojima je izrečena krivična sankcija u postupku pred prvostepenim sudom, kod više od polovine utvrđeno je da su bili ranije osuđivani, što je više nego na ukupnom uzorku (40%). Preovlađujući oblik nasilja nad decom jeste fizičko nasilje (29), zatim psihičko (19), a u po jednom slučaju bilo je konstatovano postojanje seksualnog i ekonomskog nasilja. Učinioci ne priznaju delo ili osporavaju vezu s događajem ili prebacuju odgovornost na žrtvu, dok se oni koji priznaju delo ili ne kaju ili izražavaju samo verbalno kajanje. U pogledu strukture maloletnih žrtava preovladava nešto veća zastupljenost devojčica (22) u odnosu na dečake (18), devetoro dece bilo je predškolskog, 14 osnovnoškolskog i 15 srednjoškolskog uzrasta. Neka deca su zbog nasilja prekinula školovanje. Ranije zlostavljanje deteta od strane učinioca postojalo je čak u 27 slučajeva, dok su u dva slučaja deca ranije prisustvovala zlostavljanju drugog člana porodice. U nešto manje od polovine slučajeva u kojima je zabeleženo ranije zlostavljanje, ono je bilo ranije prijavljeno. Kao posledica višegodišnjeg nasilja, kod tri maloletna lica zabeleženi su i pokušaji suicida.
U šest slučajeva dete žrtva se koristilo pravom da ne svedoči, a nema podataka o tome da je ijedno dete promenilo iskaz tokom postupka. Novu procesnu meru zabrane prilaženja određenim licima sa elektronskim nadzorom ili bez nadzora, sud ni u jednom slučaju nije primenio. Što se tiče strukture izrečenih krivičnih sankcija, najviše je uslovnih osuda (23), dok su kazne zatvora izrečene sedmorici učinilaca (u trajanju od tri meseca do godinu dana). Među olakšavajućim okolnostima, paradoksalno, roditeljstvo učinioca nalazi se na prvom mestu. Tužilaštvo je u samo 12 slučajeva u kojima su oštećena maloletna lica, tražilo izveštaj nadležnog organa starateljstva. Ni u jednom slučaju nije zabeleženo da je centar za socijalni rad pozvao predstavnika javnog tužioca da prisustvuje konferenciji slučaja. Ohrabrujuća činjenica jeste to što ni u jednom slučaju nije bilo suočavanja maloletne žrtve i učinioca.
Istraživanje sadrži i preporuke za unapređivanje sudske prakse u slučajevima nasilja u porodici.
Sprovedeno je istraživanje prakse vođenja evidencije i dokumentacije svih relevantnih službi koje učestvuju u pružanju standardnih i specijalizovanih usluga žrtvama nasilja u porodici tokom 2009. godine.6 Rezultati istraživanja ukazali su na to da je ova oblast nedovoljno zakonski uređena i da u momentu sprovođenja istraživanja, osim centara za socijalni rad, nijedna institucija niti organizacija nema pravno uređenu obavezu vođenja evidencija. Jedan deo institucija i nevladinih organizacija, u nedostatku zvaničnih evidencija, razvio je interne evidencije. Istraživanje je takođe ukazalo na to da odsustvo jedinstvenog načina evidentiranja i obrade slučajeva nasilja u porodici onemogućava praćenje i analizu rasprostranjenosti i karakteristika same pojave, kao i praćenje i procenu prakse pomoći žrtvama i izricanja sankcija i drugih mera prema izvršiocima. Takođe, odsustvo stavljanja podataka na uvid javnosti utiče na nisku transparentnost učinaka institucija i organizacija, kao i na odsustvo adekvatnog informisanja javnosti o problemu nasilja u porodici. Istraživanje takođe sadrži preporuke za dalje unapređivanje evidencije.
_____________________
6 Istraživanje je sprovedeno kao deo aktivnosti u okviru projekta "Ka sveobuhvatnom sistemu za suzbijanje nasilja nad ženama u Vojvodini" kojim je koordinirao Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Drugi pokrajinski organi i organizacije koje deluju na teritoriji AP Vojvodine takođe značajno doprinose u prikupljanju informacija o nasilju u porodici.
Kancelarija Pokrajinskog ombudsmana nastavila je praksu prikupljanja podataka o prijavljenim i procesuiranim slučajevima nasilja u porodici od nadležnih institucija na teritoriji AP Vojvodine. Prikupljeni podaci se objavljuju u godišnjem izveštaju Pokrajinskog ombudsmana.
Prema podacima iz Izveštaja Pokrajinskog ombudsmana za 2013. godinu, policijske uprave su zabeležile 4.114 zahteva za pružanje policijske intervencije radi zaštite od nasilja u porodici, odnosno 687 zahteva više nego 2012. godine. Podaci, međutim, nisu sasvim uporedivi budući da u 2012. godini podatke nije dostavila Policijska uprava Pančevo, a u 2013. godini na upitnik nisu odgovorile policijske uprave u Subotici i Kikindi (Policijska uprava Novi Sad je odgovorila, ali nije dostavila podatke o ukupnom broju zahteva za policijsku intervenciju u oba izveštajna perioda). Policijski službenici su intervenisali u 4.105 slučajeva, a najviše su koristili upozorenje - kao i prethodnih godina (2.564, ili 62,3%). Podneli su 828 prekršajnih prijava (274 manje nego 2012. godine) i 944 krivične prijave (83 više nego prethodne godine). Od ukupnog broja krivičnih prijava, 83% odnosi se na slučajeve u kojima je žena žrtva nasilja. Policijske uprave su upoznate sa Opštim protokolom o saradnji ustanova, organa i organizacija u oblasti nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima i primenjuju ga, a ukazuju na dobru saradnju sa ostalim institucijama.
Prekršajni sudovi (11 sudova odgovorilo na upitnik), zabeležili su 773 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka (zahteve je podnosila isključivo policija), pokrenuli su 675 prekršajnih postupaka i izrekli 673 presude (najviše osuđujućih, među kojima preovlađuju novčane kazne - 273, a za razliku od prethodnih godina, nije izrečena nijedna mera bezbednosti - u sudovima koji su dostavili podatke). Prema podacima koje je dostavilo pet tužilaštava, evidentirane su 1.053 krivične prijave, a pokrenut je 851 postupak. Sva tužilaštva navode da su upoznata s Protokolom, ali podaci ukazuju na to da ga svi ne primenjuju.
Kad je reč o krivičnim postupcima, četiri suda koja su dostavila podatke evidentirala su 295 optužnica i optužnih predloga. Od 259 presuda, 82% su osuđujuće, uglavnom uslovne. Od zaprimanja krivične prijave do prvog ročišta prođe najviše tri meseca, dok sudski postupci traju između jednog meseca i jedne i po godine. U parničnom postupku (samo tri suda dostavilo podatke), evidentirano je 89 podnetih tužbi u vezi s nasiljem u porodici, od kojih je 13 povučeno. Izrečena je 91 mera zaštite, od kojih je 39 zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Prema podacima 26 od 45 centara za socijalni rad, zabeleženo je 768 obraćanja zbog nasilja u porodici. U većini slučajeva, kao i do sada, nasilje su prijavljivale žrtve (296), dok su policija (194 prijave) i ostale institucije (144 prijave) prijavljivale nasilje više nego prethodnih godina. U 323 slučaja zatražena je psihološka pomoć, a pravna pomoć u 234 slučaja. Policiji je prijavljeno 527 slučajeva. Na osnovu Porodičnog zakona procesuirano je 163, u krivičnom 175, a 42 u prekršajnom postupku. Svi centri za socijalni rad koji su dostavili podatke (osim centara u Sečnju, Novom Bečeju i odeljenja novosadskog centra u Beočinu) primenjuju Poseban protokol o postupanju centara za socijalni rad - organa starateljstva u slučajevima nasilja u porodici i ženama u partnerskim odnosima. Centri ukazuju na to da je saradnja s drugim institucijama umnogome poboljšana pošto je Protokol počeo da se primenjuje.
U 27 domova zdravlja evidentirano je 514 slučajeva porodičnog nasilja nad ženama, a pacijentkinje su same prijavile nasilje u 91% od navedenog broja. Žene u starosnoj dobi između 20 i 40 godina čine 73% ukupnog broja žrtava, a više od polovine imaju decu. Počinioci su u najvećem broju bivši ili sadašnji muž, odnosno partner. Fizičko nasilje se dogodilo u 215 slučajeva, a u 66 slučajeva je postojala pretnja ili upotreba oružja. U 16 slučajeva pacijentkinja je bila trudna, dok je u 198 slučajeva bolovala od neke hronične bolesti. Procena rizika urađena je samo u 29 slučajeva, a u 288 od ukupnog broja slučajeva tokom vremena se, prema proceni lekara, povećavala učestalost i ozbiljnost nasilja. U 184 slučaja žrtvama je savetovano da se obrate policiji i centru za socijalni rad, a policija je intervenisala samo u 38 odsto slučajeva.
Formiranjem mreže nevladinih organizacija koje pružaju uslugu SOS telefona za žene i decu izložene nasilju u porodici i rodno-zasnovanom nasilju na teritoriji AP Vojvodine - SOS VOJVODINA, omogućen je standardizovan način vođenja evidencija o pruženim uslugama, klijentkinjama i drugim aktivnostima.7
_____________________
7 Mrežu čini šest nevladinih organizacija: Centar za podršku ženama (Kikinda), SOS Ženski centar (Novi Sad), ...Iz kruga Vojvodina (Novi Sad), Udruženje Roma Novi Bečej - SOS telefon na jezicima nacionalnih manjina (Novi Bečej), Zrenjaninski edukativni centar (Zrenjanin), Ženska alternativa (Sombor).
Od pokretanja telefona, 21. novembra 2012. do 1. oktobra 2013. godine, obavljene su 403 konsultacije na jedinstvenom besplatnom broju 0800 10 10 10, kao i 2293 konsultacije na brojevima članica Mreže. U istom periodu realizovano je 125 specijalizovanih usluga za žene sa invaliditetom, 786 usluga za žene iz romske zajednice, obavljene su 954 individualne konsultacije u Savetovalištu, 286 individualnih pravnih savetovanja, 112 usluga pisanja podnesaka, 91 zastupanje na sudu, pomoć u smeštanju u Sigurnu kuću u 13 slučajeva i 1275 usluga za ostvarivanje prava iz oblasti socijalne zaštite i porodičnog prava. Tokom 2012. godine, ženske organizacije su imale 2139 klijentkinja, a u 2013. godini, njihov broj je bio 1393. Među ženama koje su zatražile podršku, oko 65% bilo je bez završene osnovne škole ili sa završenom osnovnom školom, oko 84% nezaposlenih, a između 77% i 82% jesu žene sa sela. Iako u svim slučajevima nisu prikupljani podaci o deci svedocima nasilja, u 2012. godini je registrovano 1000 dece (59% do 14 godina i 66% ženskog pola), a u 2013. godini 687 dece (45% do 14 godina i 46% ženskog pola).
Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu prati i podržava rad centara za socijalni rad u AP Vojvodini i prikuplja podatke o radu centara u okviru godišnjeg izveštaja. Analiza izveštaja centara za socijalni rad, za 2011. i 2012. godinu, pokazuje da je broj žrtava nasilja u posmatranom periodu u porastu, od 1163 žrtve u kategoriji odrasli (i mladi) i starije osobe (2010), do 1256 žrtava (2011), što je pre svega pokazatelj povećanog senzibiliteta društva za prepoznavanje fenomena nasilja i spremnosti da se na njega reaguje.
U 2012. godini, centri za socijalni rad su pokrenuli ukupno 400 postupaka za zaštitu žrtava od nasilja po službenoj dužnosti. Od tog broja, oko 20% je postupak za izricanje mere zaštite od nasilja u porodici. Mnogo slučajeva u opciji "drugo" (čak 48%) ukazuje na potrebu za uvođenjem preciznijeg izveštavanja. Takođe, pokrenuto je trideset krivičnih prijava. Prema vrsti mera zaštite od nasilja i broju zaštićenih žrtava, u 2012. nije izdat niti jedan nalog za iseljenje niti za useljenje iz porodičnog stana ili kuće, izrečeno je 22 mere zabrane približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti, dve mere zabrane pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice i 150 zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice (86% svih mera). Ukupan broj nasilnika evidentiranih u centrima za socijalni rad, u 2012. godini, jeste 1461 počinilac. Od tog broja, 72% su počinioci muškog pola.
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom, 2010. godine formirao je ekspertsku radnu grupu sa zadatkom da kreira model administrativne baze podataka o nasilju u porodičnom kontekstu. Radna grupa izradila je predlog zajedničke (jedinstvene) evidencije relevantnih službi (centar za socijalni rad, policija, zdravstvene ustanove, tužilaštvo, sudovi) o prijavljenim slučajevima nasilja u porodičnom kontekstu, koji podrazumeva uspostavljanje elektronske razmene podataka između službi. Osnovni prinicipi na kojima počiva predlog zajedničke evidencije integrisani su u Nacionalnu strategiju za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima koju je Vlada Republike Srbije usvojila 1. aprila 2011. godine. Izrađen je i softver za elektronsku obradu podataka, koji su tokom 2013. godine testirali profesionalci i profesionalke iz Zrenjanina i Sombora. Takođe je nabavljena i računarska oprema za testiranje softvera. Prilikom izrade i testiranja softvera, traženo je mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, po čijim je preporukama postupano.
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova redovno sprovodi i podržava aktivnosti koje su usmerene na podizanje nivoa svesti javnosti o nasilju u porodici i neprihvatljivosti nasilnog ponašanja. Svake godine organizuju se akcije povodom kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" (od 25. novembra do 10. decembra), a u okviru kojih se pored tribina i akcija, organizuju i stručni sastanci s predstavnicima svih relevantnih institucija i organizacija, ili Pokrajinski sekretarijat podržava i učestvuje u kampanjama koje sprovode institucije. U prethodnoj godini, relevantne pokrajinske institucije - Pokrajinski zaštitinik građana - Ombudsman, Odbor za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova - u zajedničkom nastupu na pres-konferencijama, kao i dogovorom o aktivnostima tokom kampanje, ostvarile su sinergiju aktivnosti koje različita pokrajinska tela i organi realizuju u ovoj oblasti.
SOS telefoni u okviru Mreže SOS VOJVODINA, takođe su deo aktivnosti podizanja svesti tokom kampanje "16 dana aktivizma". Tu su i posebni projekti, medijski nastupi, ulične akcije, učešće na seminarima, treninzima, tribinama, štampanje letaka i obeležavanje značajnih datuma.
Posebne aktivnosti tokom sprovođenja pokrajinske strategije bile su u okviru medijske kampanje pod sloganom Hoću da znaš, realizovane od 2009. do 2012. godine, emitovanjem televizijskog spota i radio džingla na radio i TV stanicama u Vojvodini. Kampanju je 2012. godine podržalo trideset medija (osam televizija, sedamnaest radio stanica i pet radio-televizijskih kuća). Medijski spotovi i radio džinglovi dostupni su na sledećoj adresi http://www.hocudaznas.org/page.php?id=28
Sekretarijat je tokom sprovođenja Strategije odštampao pedeset hiljada letaka sa informacijama o nasilju u porodici, merama zaštite i kontaktima nadležnih institucija, na srpskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i romskom jeziku, kreiranih za svaku opštinu posebno. Brošure "Stop nasilju nad ženama", sa informacijama o vrstama nasilja, zakonskoj regulativi i ulozi državnih institucija, štampane su na svim jezicima u službenoj upotrebi u AP Vojvodini. U saradnji s Mrežom SOS Vojvodina, a radi promovisanja jedinstvenog SOS broja za žene i decu žrtve nasilja, odštampano je petnaest hiljada promotivnih flajera na srpskom, mađarskom, slovačkom i romskom jeziku. Takođe, štampana je publikacija "Ako poznajete nekog ko preživljava nasilje u porodici...", koja je nastala u saradnji s britanskom ženskom nevladinom organizacijom Against Violence and Abuse ( AVA).
S ciljem povećanja dostupnosti informacija o zaštiti od nasilja nad ženama i nasilja u porodici, 2009. godine pokrenuta je internet prezentacija www.hocudaznas.org. Posebna pažnja posvećena je bezbednosti žena, a na sajtu su istovremeno dostupne osnovne informacije o projektu, osnovne činjenice o nasilju u AP Vojvodini i svi proizvodi nastali tokom projekta, kao i interaktivna baza podataka o kapacitetima opštine u domenu sprečavanja nasilja nad ženama.
Trening i uključivanje poslanica i poslanika u aktivnosti sprovođenja Strategije predstavljao je način da se obezbedi to da se pitanje nasilja nad ženama uvek nalazi visoko na agendi političkih prioriteta u AP Vojvodini, kao i da se poveća informisanost donositeljki i donosilaca odluka o nasilju nad ženama. Informacije o sprovedenim aktivnostima podnete su Vladi AP Vojvodine i odborima u Skupštini AP Vojvodine: Odboru za bezbednost i Odboru za ravnopravnost polova.
Edukacije s ciljem sticanja osnovnih i specifičnih znanja profesionalki i profesionalaca u oblasti zaštite od nasilja u porodici, u vidu ciklusa osnovnih i specijalizovanih seminara i stručnih sastanaka, počele su u februaru 2009. godine, a do kraja 2011. godine, održane su u svih četrdeset pet opština u AP Vojvodini. Edukacije su sprovedene prema programu Autonomnog ženskog centra, koji je akreditovan u resornim institucijama. Na taj način, omogućeno je da predstavnice i predstavnici centara za socijalni rad, koji su pohađali edukacije, dobiju neophodne licence za rad.8 Učesnice i učesnici osnovne edukacije9 imali su mogućnost da se upoznaju sa osnovnim konceptima, principima i postupcima zaštite od nasilja u porodici, uključujući veštine za organizovanje konferencije slučaja i razvoj planova lokalnih akcija. Na bazičnim seminarima učestvovali su predstavnici i predstavnice svih relevantnih institucija i organizacija, uključujući lokalne samouprave i organizacije koje se bave zaštitom od nasilja u porodici ili zastupaju interese ranjivih grupa žena (Romkinja, žena sa invaliditetom, seoskih žena, izbeglih ili interno raseljenih žena).
_____________________
8 Podaci o licima koja su prošla edukaciju, kao i o broju sati koja su provela na obuci, dostavljeni su Ministarstvu rada i socijalne politike (za zaposlene u centrima za socijalni rad), Lekarskoj komori (za zdravstvene radnike), te Ministarstvu unutrašnjih poslova (za pripadnice i pripadnike MUP-a). Sve učesnice i učesnici dobili su sertifikate o završenoj edukaciji.
9 Osnovna edukacija sastojala se od seta seminara sa sledećim temama: Nasilje u porodici i institucionalna zaštita; Organizovanje konferencija slučaja za zaštitu od nasilja u porodici; Koordinirana akcija lokalne zajednice u prevenciji i zaštiti od nasilja u porodici.
U periodu od 2009. do 2012. godine, održano je 226 obuka, na kojima je učestvovalo 2.888 profesionalki i profesionalaca (2.001 žena i 887 muškaraca) iz četrdeset pet opština, među kojima je bio 761 pravnik i policajac i 755 profesionalki i profesionalaca iz centara za socijalni rad i iz zdravstva. Edukaciju o nasilju u porodici prošlo je 231 zaposleno lice u obrazovnim institucijama.
Tokom 2009. godine, u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom, organizovan je trening za vršnjačke trenerice i trenere. Odabrani studenti i studentkinje završili su obuku za vršnjačke edukatore i počev od 2010. godine, održali su 45 treninga o rodnoj ravnopravnosti, rodno zasnovanom nasilju i sprečavanju nasilja za 986 srednjoškolaca i srednjoškolki u AP Vojvodini. Izrađen je Vodič namenjen mladima o mogućnostima prevencije i zaštite od nasilja Prepoznaj nasilje u partnerskim odnosima, koji je distribuiran u osnovnim i srednjim školama u AP Vojvodini. Vodič je prepoznat kao primer dobre prakse na stranici Virtuelnog centra Ujedinjenih nacija o razmeni znanja o suzbijanju nasilja nad ženama i devojčicama www.endvawnow.org.
Srednjoškolke i srednjoškolci, učesnice i učesnici vršnjačke edukacije, osnovali su fejsbuk stranicu "Hoću da znaš", koja podstiče umrežavanje i deljenje informacija među mladima, učesnicima treninga. Neki od vršnjačkih edukatora/ edukatorki nakon završenih studija nastavili su da se bave temom nasilja u partnerskim odnosima, u okviru svoje struke - kao advokati, psiholozi u centru za socijalni rad, volonterke na SOS telefonu i slično.
Centar za podršku ženama iz Kikinde takođe je realizovao nekoliko aktivnosti čiju su ciljnu grupu činili mladi muškarci i žene. Mladi u osnovnim i srednjim školama edukovani su u okviru programa "Kreni od sebe - prepoznaj nasilje u partnerskom odnosu". Studentkinje i studenti pedagoških fakulteta radili su u okviru projekta "Sprečimo nasilje nad devojčicama i devojkama".
Pristup pravdi, pravna pomoć i zaštita žrtava
Radi obezbeđivanja boljeg pristupa pravdi i pravnoj pomoći i zaštiti žrtava, sprovedene su sledeće mere: 1) Edukacija pravnika u centrima za socijalni rad i pravnika opštinskih službi za pružanje besplatne pravne pomoći u vezi sa pokretanjem sudskih postupaka tokom zastupanja interesa žrtvi nasilja u porodici; 2) Specijalistička edukacija sudija opštinskih i okružnih sudova, tužilaca i pravnika iz centara za socijalni rad. Takođe, sudije, tužioci i pravnici iz centara za socijalni rad bili su uključeni u bazičnu obuku o nasilju u porodici, kako bi se povezali i sarađivali s predstavnicima svih drugih službi i ustanova na lokalnom nivou. Na stručnim sastancima razmotrene su mogućnosti i prepreke u okviru krivičnopravne i porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici.
Pristup zdravstvenim, psihološkim i socijalnim uslugama
Radi povećanja dostupnosti zdravstvenih, psiholoških i socijalnih usluga žrtvama nasilja u porodici, sprovedene su specijalističke obuke za psihologe i socijalne radnike u centrima za socijalni rad o savetodnavno-terapijskom radu sa žrtvama nasilja. Edukaciju je prošlo 196 zaposlenih iz svih centara za socijalni rad. Specijalističke obuke sprovedene su i za zdravstvene radnike u domovima zdravlja svih opština, s ciljem boljeg prepoznavanja ranih znakova nasilja, obavljanja medicinskog i/ ili medicinsko-forenzičkog pregleda i izdavanja odgovarajuće sudsko-medicinske dokumentacije. Edukaciju je prošlo 170 zdravstvenih radnika, odnosno radnica.
Pristup specijalizovanim uslugama
Podržano je formiranje jedinstvenog SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja u porodici za teritoriju AP Vojvodine, s ciljem povećavanja bezbednosti žena, pružanjem adekvatnih informacija i podrškom za izlazak iz nasilja. Takođe: 1) inicirano je i podržano strateško planiranje zajedničkog SOS telefona; 2) podstaknuto je osnivanje Mreže SOS Vojvodina; 3) obezbeđena je stručna podrška za standardizaciju usluga SOS telefona u skladu sa standardima koje je usvojio Savet Evrope; 4) sufinansirana je dvomesečna obuka za nove volonterke SOS telefona; 5) obezbeđeni su kompjuteri za rad organizacija; 6) uspostavljena je saradnja s Telekomom Srbije, čime su obezbeđeni tehnički uslovi za uspostavljanje besplatnog i jedinstvenog broja za teritoriju cele AP Vojvodine.
Besplatni SOS broj za teritoriju AP Vojvodine
Broj 0800-10-10-10 besplatan je i dostupan svim ženama s teritorija AP Vojvodine, svakog radnog dana u periodu od 10 do 20 časova. Ovu uslugu pružaju edukovane i posvećene volonterke nevladinih organizacija "Centar za podršku ženama" (Kikinda), "...Iz kruga Vojvodina" (Novi Sad) "SOS ženski centar" (Novi Sad) "Ženska alternativa" (Sombor) "Udruženje Roma Novi Bečej - SOS telefon na jezicima nacionalnih manjina" (Novi Bečej) i Zrenjaninski edukativni centar (Zrenjanin), koje čine Mrežu SOS Vojvodina. Poseban značaj ove inicijative jeste to što su u njoj organizacije koje obezbeđuju podršku ženama sa invaliditetom, Romkinjama i ženama iz manjinskih zajednica, koje se suočavaju s višestrukim preprekama za izlazak iz nasilja. U narednom periodu potrebno je razmotriti mogućnosti za obezbeđivanje dugoročne održivosti ove usluge, kao i načine da se obezbedi njena dostupnost tokom 24 časa, svakog dana u godini. Iskustva vojvođanskih organizacija u sprovođenju ove specijalizovane usluge poslužila su Ministarstvu rada i socijalne politike da tokom 2013. godine započne rad na standardizovanju SOS usluge za podršku ženama žrtvama nasilja i formiranje jedinstvene besplatne nacionalne linije.
Sigurne ženske kuće u Vojvodini
Vlada AP Vojvodine je, u saradnji s Fondom B92, podržala izgradnju sigurnih kuća u Zrenjaninu, Pančevu i Somboru, u ukupnom iznosu od 17.000.000,00 dinara. Površina svake sigurne kuće iznosi 270 m2, a smeštajni kapaciteti jesu od 20 do 25 ležaja. U njima su predviđeni prihvat i smeštaj žena i dece koji su preživeli nasilje u porodici ili koji su bili žrtve trgovine ljudima, stručni rad u vidu pružanja psihosocijalne pomoći, edukacije, odvijanje radno-okupacionih i rekreativnih aktivnosti, a sve radi prevazilaženja posledica nasilja i priprema za reintegraciju u socijalnu sredinu. Izgradnju sigurnih kuća podržale su brojne kompanije koje posluju u Srbiji.
Besplatna pravna pomoć
Projekat "Besplatna pravna pomoć i besplatno pravno zastupanje" trajao je ukupno tri godine. U 19 opština u AP Vojvodini, sedištima osnovnih organizacija advokata, formirana je Služba za besplatno pravno zastupanje.10 Obrađeno je preko 5400 predmeta, i to u prvoj fazi Projekta 3089 slučajeva besplatne pravne pomoći, a u drugoj fazi Projekta 2314 slučajeva besplatnog pravnog zastupanja. Korisnici usluga besplatne pravne pomoći bili su pod jednako pripadnici oba pola (1545 žena i 1531 muškarac) i u najvećem broju to su bili nezaposleni, penzioneri i izdržavana lica (1183 nezaposlena, 223 izdržavana lica i 890 penzionera). Korisnici usluga besplatnog pravnog zastupanja u većem broju bile su žene (1605 žena i 709 muškaraca). Nezaposleni (2078) prednjače u smislu socijalne strukture, a prema vrstama zahteva, najbrojniji su parnični (1953 zahteva), dok je krivičnih postupaka bilo samo 51. Na osnovu navedenih podataka nije bilo moguće izdvojiti usluge i postupke koji su se odnosili na nasilje u porodici. Trenutno, službe besplatnog pravnog zastupanja pred sudovima prestale su da rade. Razlozi takvog stanja su nedostatak zakonske regulative i finansijskih sredstava, iako za to u praksi postoji velika potreba.11
_____________________
10 Službe su formirane u 19 opština u AP Vojvodini: Apatin, Ada, Senta, Kanjiža, Bačka Palanka, Bačka Topola, Bečej, Zrenjanin, Inđija, Kikinda, Kovin, Kula, Novi Sad, Pančevo, Ruma, Stara Pazova, Sremska Mitrovica, Sombor, Subotica (u Šidu je bilo predviđeno formiranje službe, ali do toga nije došlo).
11 Informacija o besplatnom pravnom savetovanju (BPS) i besplatnom pravnom zastupanju (BPZ) pred sudovima u Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Novi Sad, mart 2013.
SARADNJA IZMEĐU INSTITUCIJA I ORGANIZACIJA
Saradnja je podsticana putem stručnih sastanaka u svakoj opštini, podsticanjem održavanja konferencija slučaja i sprovođenjem koordiniranih akcija. Jedinstven standardni opšti protokol o postupanju i saradnji usvojila je Vlada Republike Srbije u decembru 2011. godine, a Posebni protokol centara za socijalni rad nalaže razvijanje sporazuma na lokalnom nivou, 12 meseci od njegovog donošenja (do marta 2014. godine). U narednom periodu potrebno je dodatno podsticati lokalnu intersektorsku saradnju i razviti standardizovani proces praćenja njene realizacije i efekata.
Sombor
Iskustva "Somborskog modela", koji se preko deset godina uspešno primenjuje, ugrađena su u sam Program, a predstavnici somborskog Centra za socijalni rad i policije bili su uključeni u realizaciju aktivnosti, s ciljem podsticanja umrežavanja svih institucija u zajednici. Od 2003. godine, uz dozvolu Ministarstva unutrašnjih poslova, na dnevnom i mesečnom nivou razmenjuju se svi podaci o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici između policije i Centra za socijalni rad i uvodi se dostupnost usluga Centra 24 sata, za potrebe hitnog reagovanja u slučajevima nasilja u porodici. U kasnijem periodu, treći ključni faktor postalo bi i tužilaštvo, a zatim zdravstvo, potom ostale institucije i sudovi. To znači da se međusektorskom saradnjom, s jasno definisanim procedurama i jasno definisanim očekivanjima institucija, postiglo pravovremeno i efikasno reagovanje u zaštiti od nasilja u porodici. Hitnost reagovanja institucija, u "Somborskom modelu", podrazumeva da je u roku od jednog sata moguće zaustaviti nasilje, definisati zaduženja i postupke umreženih institucija. Brza i efikasna zaštita olakšava saradnju žrtve i institucija, a posebno pomaže Centru za socijalni rad u vođenju porodice, sve dok je nasilje problem. Zahvaljujući uspešnoj razmeni podataka između relevantnih službi, moguće je prikazati specifičnosti i trendove nasilja u porodici na teritoriji Grada Sombora. Prema podacima somborskog Centra za socijalni rad, za period od 2010. do 2013. godine, najviše nasilnika je muškog pola (84%), a među žrtvama je najviše žena (67%). Većina slučajeva prijavljenog nasilja odigralo se u gradskoj sredini (65%), od čega je 77% psihičkog nasilja, dok je fizičko nasilje najmanje zastupljeno, samo 4%. Najviše je registrovano nasilje u partnerskim relacijama. Najveći broj slučajeva beleži se u januaru (15%), a najmanji u julu (2,5%). Najviše slučajeva nasilja odigralo se subotom (16,5%), a najmanje nedeljom i utorkom (11,5 - 12,6%), najčešće u periodu od 14 do 15 časova, a zatim od 15 do 17 časova (ukupno 24,5%).
Zrenjanin
Grad Zrenjanin je prepoznat kao specifičan model funkcionisanja sistema lokalnih institucija, u kojem se primenjuju konferencije slučaja, u vidu sedmičnih sastanaka predstavnika prekršajnog suda, tužilaštva, centra za socijalni rad i policije (koji čine neformalno lokalno koordinaciono telo), na kojima se razmatraju informacije o svim registrovanim slučajevima porodičnog nasilja. Saradnja i obaveštavanje obavljaju se na osnovu nepisanog, ali funkcionalnog, protokola o saradnji. Poseban kvalitet ovog modela rada jeste to što je određen zamenik javnog tužioca zadužen za koordinaciju rada institucija i vođenje sedmičnih sastanaka i prekršajni sudija za predmete nasilja u porodici, što omogućuje specijalizaciju i utiče na opštu efikasnost sistema.
Prema podacima Policijske uprave u Zrenjaninu, u 2012. godini, broj prijavljenih događaja sa indicijom o nasilju u porodici je za 69% veći u odnosu na 2011. godinu, dok je u Gradu Zrenjaninu taj broj udvostručen. Po svim prijavljenim događajima policija je postupala, intervencijom na licu mesta i preduzimanjem ostalih ovlašćenja. Nagli porast broja događaja nasilja posledica je činjenice da je ono bilo neotkriveno i neprijavljivano, na šta ukazuju i izjave žrtava da se nasilje dešavalo i ranije. Deo događaja nasilja koji se ponavljaju i koje nije zaustavljeno, rezultat je nedovoljne edukovanosti i pojedinačnih, ali neopravdavajućih, neprofesionalnih i neujednačenih postupanja policijskih i ostalih državnih službenika. Uočava se nedovoljna svest građana, žrtve i nasilnika, o nasilju u porodici, koje se i dalje smatra "porodičnim stvarima", naročito u seoskim sredinama. Najviše događaja prijavi se u mesecu julu i avgustu, a najčešće se izvrši u periodu od 12 do 20 časova (70% ukupno prijavljenog nasilja). Oko 89% učinilaca je muškog pola, a 79% žrtava jesu žene, dok je broj događaja u kojima su žrtve deca svega oko 5%, što ukazuje na tamnu brojku, to jest na značajan deo neprijavljenog nasilja nad decom. Broj podnetih krivičnih prijava na teritoriji Policijske uprave u Zrenjaninu u 2012. godini povećan je za 29%, a na teritoriji grada Zrenjanina za 43%. Samim tim, smanjen je broj prekršaja usled prijave nasilja u porodici za 30%, a na teritoriji grada Zrenjanina to smanjenje iznosi 37%. Uvećanje broja prijavljenih događaja i povećan broj krivičnih prijava, rezultat su povezanog delovanja policije i drugih organa i institucija, produktivnijeg i sveobuhvatnijeg načina prikupljanja dokaza i spremnosti službenika da zaštite žrtvu, što je povećalo hrabrost žrtava da prijave nasilje, i doprinelo procesuiranju nasilnika.
PRAĆENJE, PROCENA EFEKATA I REVIZIJA
Radi praćenja sprovođenja, procene efekata i revizije Strategije izrađeni su indikatori (base-line study), na osnovu kojih je izvršena procena postignutih efekata realizovanih mera i aktivnosti. Glavni nalazi spoljne analize koja je realizovana tokom druge polovine 2012. godine pokazuju da su najvažnija dostignuća Strategije:
1) Više znanja profesionalki i profesionalaca o nasilju u porodici i rodno zasnovanom nasilju, kao i o zakonskom okviru i pružanju specijalizovanih usluga ženama žrtvama nasilja, a uz to više razumevanja profesionalki i profesionalaca za pomenuti problem;
2) Prošireno znanje žena iz nemarginalizovanih grupa o nasilju u porodici i uslugama koje se pružaju u AP Vojvodini;
3) Prošireno znanje opšte javnosti o istim pitanjima i njihovo bolje razumevanje;
4) Povećano razumevanje među poslanicama i poslanicima kao donosiocima odluka u AP Vojvodini o implikacijama rodno zasnovanog nasilja;
5) Povećano razumevanje problema nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja među mladima.
Ovi rezultati, najverovatnije, osta će održivi, bez obzira na nastavak aktivnosti.
• Među bitnim dostignućima jeste i to da u 15% opština postoje tri različita oblika funkcionisanja saradnje (protokol o saradnji, konferencije slučaja, koordinaciono telo), dok najmanje 28% ima makar jednu formu funkcionalne saradnje koja pokazuje napredak u donošenju efektivnih i efikasnih koordiniranih mera. Međutim, održivost ovih rezultata je nesigurna ukoliko se aktivnosti u ovoj oblasti ne nastave, jer primena koordiniranih mera nije zvaničan institucionalni odgovor, već je pod uticajem ličnog učešća i stava uključenih.
• Poteškoće u obezbeđivanju pouzdanih i konzistentnih podataka o prijavljenim slučajevima nasilja, te o uslugama koje je pružila institucija i merama koje je preduzela s ciljem okončanja nasilja, prilikom evaluacije, ukazale su na važnost završetka uspostavljanja standardizovanog sistema podataka prijavljenih slučajeva rodno zasnovanog nasilja.
• Projekat je bitno uticao na žene kao primarnu grupu korisnica, i na lokalnom, i na pokrajinskom nivou; usled napora projektnog tima i uspostavljanja saradnje s državnim institucijama i uticaja na Nacionalnu strategiju, realizacija Projekta uticaće na žene i na nacionalnom nivou. Održivost ove podrške ima pozitivne tendencije, prvenstveno zbog uspostavljenog zakonodavnog okvira.
• Projekat je značajno uticao na sposobnost profesionalki i profesionalaca da pruže specijalizovane usluge. Takođe, on je imao širok obuhvat (pokriveno je četrdeset pet opština), ali u ovoj fazi implementacije Strategije, iako je to bilo neophodno, bilo je veoma teško uvesti mere praćenja (mentorstvo i monitoring), koje bi obezbedile kvalitetnu podršku primeni stečenog znanja.
• Projekat pozitivno utiče na lokalne zajednice; međutim, nedostatak sistematičnog rada s donosiocima odluka na lokalnom nivou otežao je posvećenost lokalnih samouprava (u smislu planova na lokalnom nivou i budžeta za suzbijanje nasilja nad ženama) i "vlasništva" nad rezultatima.
• Najmanji napredak postignut je prilikom: 1) proširivanja znanja o nasilju nad ženama (i razumevanja za to) predstavnika/predstavnica marginalizovanih grupa i u pružanju specijalizovanih usluga tim grupama; 2) proširivanja znanja žena iz marginalizovanih grupa o nasilju u porodici i rodno zasnovanom nasilju i dostupnim uslugama. Najveće prepreke u ostvarivanju ovih ciljeva jesu brojne predrasude i nedovoljno razumevanja profesionalki i profesionalaca za pitanja u vezi s diskriminacijom i njenim posledicama, kao i komunikacijske specifičnosti koje treba imati u vidu prilikom dostavljanja informacija različitim marginalizovanim grupama žena. Stoga, činjenica da posebna pažnja treba da se obrati na pitanje marginalizovanih žena, jeste i najvažnija lekcija naučena u okviru sprovođenja Strategije.
Dugoročni cilj
Doprinos uspostavljanju nulte tolerancije na nasilje prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima u AP Vojvodini i tretiranju ovog oblika nasilja kao kršenja ljudskih prava.
Kratkoročni ciljevi:
1. Podignut nivo javne svesti o neprihvatljivosti nasilja prema ženama, uključujući osetljivost na potrebe žena iz višestruko marginalizovanih društvenih grupa, razvojem sistema preventivnih mera i aktivnostima u koje su uključeni klasični i novi mediji, budući profesionalci i profesionalci iz relevantnih ustanova, organa i organizacija, udruženja građana, posebno ženske organizacije, deca i mladi, roditelji i stručnjaci koji rade s decom i mladima u AP Vojvodini.
2. Razvijen i unapređen sistem opštih i specijalizovanih usluga zaštite i podrške za žene žrtve, uključujući decu svedoke i druge svedoke počinjenog krivičnog dela, koji postavlja prava žrtve u središte svih mera, uvažava specifične potrebe žrtve, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, i primenjuje se delotvornom saradnjom svih nadležnih ustanova, organa i organizacija.
3. Unapređen sistem evidentiranja i dokumentovanja podataka o nasilju prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima u svim nadležnim ustanovama, organima i organizacijama, zasnovan na nediskriminaciji i poštovanju standarda zaštite ličnih podataka, kao i sistem za praćenje, analizu i istraživanje pojave i društvenog odgovora, uključujući i nezavisno praćenje, procenu i izveštavanje, koji omogućava izmene postojećih i razvoj novih strateških i akcionih mera.
4. Povećana finansijska izdvajanja iz budžeta i obezbeđeni odgovarajući ljudski resursi za delotvorno, efikasno i sveobuhvatno sprovođenje i praćenje efekata mera i aktivnosti predviđenih ovom strategijom na teritoriji cele AP Vojvodine.
IV MERE ZA SPREČAVANJE NASILJA
1. Opšti pristup, pravila i principi
1.1. Principi jednakosti, nediskrimnacije, poštovanja i zaštite ljudskih prava
Nasilje prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima predstavlja kršenje ljudskih prava. AP Vojvodina, u okvirima svojih nadležnosti, obezbeđuje neophodne mere za zaštitu prava svakoga, posebno žena, da žive slobodno od nasilja, kako u javnoj, tako i u privatnoj sferi.
AP Vojvodina osuđuje sve vidove diskriminacije prema ženama. U okvirima svojih nadležnosti, AP Vojvodina će preduzimati mere za sprečavanje diskriminacije i za obezbeđivanje praktičnog ostvarenja principa jednakosti između žena i muškaraca u odgovarajućim pravnim i drugim aktima. Posebne mere neophodne za sprečavanje i zaštitu žena od nasilja ne smatraju se diskriminacijom.
AP Vojvodina, u okviru svojih nadležnosti, obezbediće primenu mera zaštite žrtava, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rod, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili neko drugo mišljenje, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, imovina, rođenje, seksualna orijentacija, rodni identitet, uzrast, zdravstveno stanje, invaliditet, bračno stanje, status izbeglog ili raseljenog lica, migranta, azilanta ili neki drugi status.12
Sve mere zaštite žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima temelje se na principima usvojenim u Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima13 i standardima koje je postavila Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.14
_____________________
12 U skladu sa čl. 2 Zakona o zabrani diskriminacije, "Sl. glasnik RS", br. 22/2009.
13 Vlada Republike Srbije, novembar 2011.
14 "Sl. glasnik RS - međunarodni ugovori", br. 12/2013.
Organi AP Vojvodine, zvaničnici, službenici, ustanove i drugi akteri koji nastupaju u ime AP Vojvodine uzdržaće se od učešća u bilo kakvom činu nasilja prema ženama. Organi AP Vojvodine, u granicama svojih nadležnosti, s dužnom pažnjom preduzimaće neophodne mere za sprečavanje i otklanjanje svakog vida nasilja prema ženama.
1.2. Integrisani pristup i prikupljanje podataka
Mera: organi i organizacije AP Vojvodine obezbediće odgovarajuća finansijska sredstva i ljudske resurse za sprovođenje mera i programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima, uključujući i one koje sprovode udruženja građana, posebno ženske organizacije.
Nosioci: Skupština AP Vojvodine, Pokrajinska vlada, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja, propisa, uprave i nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast kulture i javnog informisanja, pokrajinski organ uprave nadležan za sport i omladinu.
Rok: određuje se prema dinamici izrade budžeta AP Vojvodine za tekuću godinu.
Mera: organi i organizacije AP Vojvodine prepoznaju značaj rada udruženja građana, posebno ženskih organizacija, u borbi protiv svih oblika nasilja prema ženama, te će oni podsticati i podržavati njihov rad i uspostavljati s njima delotvornu saradnju na svim nivoima.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja, propisa, uprave i nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast kulture i javnog informisanja, pokrajinski organ uprave nadležan za sport i omladinu, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast međuregionalne saradnje i lokalne samouprave, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.
Rok: kontinuirano.
Mera: nadležni organi i organizacije u AP Vojvodini razvijaće i unapređivati saradnju s jedinicama lokalne samouprave i njenim organima i telima u aktivnostima na sprovođenju ovog Programa. Stoga, uputiće inicijativu (sa obrazloženjem), svim lokalnim samoupravama i telima za ravnopravnost polova na teritoriji AP Vojvodine:
(a) prilikom definisanja prioriteta u oblasti socijalne zaštite da imaju u vidu potrebe žena i drugih žrtava nasilja u porodici i u partnerskim odnosima, uključujući specifične potrebe višestruko marginalizovanih grupa žena;
(b) na osnovu analize podataka, u opštinska strateška dokumenta da ugrade planove za prevenciju i zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima, saglasne s međunarodnim i domaćim standardima i dokumentima;
(v) da obezbede opšte usluge podrške i zaštite i doprinesu realizaciji specijalizovanih usluga podrške za žene i druge žrtve i svedoke nasilja u porodici i u partnerskim odnosima;
(g) da podrže izdvajanje sredstava za novčanu pomoć i formiranje fondova za podršku žrtvama;
(d) da se pridruže javnim akcijama i kampanjama protiv nasilja prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima;
(đ) da razviju odgovarajuće sisteme za koordinaciju mera i usluga na lokalnom nivou, za prikupljanje podataka i praćenje efekata lokalnih planova i mera, razmenu informacija s nadležnim organima u AP Vojvodini i redovno izveštavanje javnosti o preduzetim merama i svojim aktivnostima.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast međuregionalne saradnje i lokalne samouprave, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju.
Rok: do juna 2015. godine priprema inicijative; kontinuirano sprovoditi mere i saradnju, uz godišnje izveštavanje i reviziju mera u odnosu na postignute efekte.
Mera: organi i organizacije AP Vojvodine će podržati istraživanja na terenu svih oblika nasilja prema ženama radi proučavanja prirode, uzroka i posledica pojave, za analizu reagovanja relevantnih ustanova, organa i organizacija, kao i za procenu efikasnosti preduzetih mera. Rezultati ovih istraživanja biće javno dostupni.
Nosioci: Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja, propisa, uprave i nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast kulture i javnog informisanja, pokrajinski organ uprave nadležan za sport i omladinu, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.
Rok: kontinuirano.
2.1. Opšti pristup
Svi organi i organizacije na teritoriji AP Vojvodine, u skladu sa svojim ovlašćenjima, preduzimaće sve neophodne mere za promociju promene društvenih i kulturnih obrazaca ponašanja žena i muškaraca, radi iskorenjivanja predrasuda, običaja, tradicije i drugih praksi, koje se zasnivaju na ideji o inferiornosti žena, odnosno na stereotipnim ulogama žena i muškaraca.
Organi i organizacije na teritoriji AP Vojvodine, shodno svojim ovlašćenjima, podsticaće muškarce i dečake da, u saradnji sa ženama i devojčicama, aktivno učestvuju i doprinose sprečavanju svih oblika nasilja prema ženama.
2.2. Mere za podizanje svesti javnosti
Mera: podržati i finansirati redovno organizovanje javnih akcija i kampanja protiv nasilja prema ženama, koje sprovode ženske organizacije. Razvijati i podsticati saradnju između lokalnih samouprava, institucija za ljudska prava, tela za ravnopravnost, udruženja građana, posebno ženskih organizacija, radi podizanja svesti i razumevanja šire javnosti o različitim manifestacijama i posledicama nasilja prema ženama i potrebi da se takvo nasilje spreči.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast kulture i informisanja.
Rok: kontinuirano.
Mera: inicirati direktno učešće profesionalaca iz svih relevantnih ustanova, organa i organizacija, u saradnji sa aktivistkinjama specijalizovanih ženskih organizacija, na podizanju svesti građana i građanki o problemu nasilja prema ženama, namenjeno i prilagođeno specifičnim potrebama i životnim okolnostima različitih ciljnih grupa. Organizovati aktivnosti s ciljem boljeg informisanja javnosti o nadležnostima relevantnih ustanova, organa i organizacija i o mehanizmima zaštite institucija za ljudska prava.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnoravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast kulture i informisanja, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.
Rok: kontinuirano.
Mera: podržati da sve medijske kuće na teritoriji AP Vojvodine, naročito one koje se finansiraju iz budžeta, primenjuju Kodeks rodno osetljivog izveštavanja (Kodeks u prilogu ovog dokumenta), s ciljem da se afirmiše kultura nenasilja i rodne ravnopravnosti. Obezbediti stalnost u sprovođenju i finansiranju obuka za medijske radnike i radnice o rodno osetljivom, nediskriminatornom, etičnom izveštavanju o nasilju prema ženama i nasilju u porodici, u skladu s Kodeksom rodno osetljivog izveštavanja.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast kulture i informisanja, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja, propisa, uprave i nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.
Rok: iniciranje primene Kodeksa do juna 2015. godine; organizovanje obuka kontinuirano.
Mera: podsticati klasične i nove medije da realizuju tematske emisije i medijske aktivnosti kojima se podiže nivo javne svesti o rasprostranjenosti, uzrocima i posledicama nasilja, da se informišu građani i građanke o načinima reagovanja u slučajevima kada se doživi ili uoči nasilje, kao i o raspoloživim merama za sprečavanje dela nasilja. Podsticati medijske kuće da aktivno podrže kampanje protiv nasilja i da izveštavaju o preventivnim aktivnostima koje sprovode organi i organizacije na teritoriji AP Vojvodine i Republike Srbije.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast kulture i informisanja, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.
Rok: kontinuirano.
Mera: uz poštovanje slobode izražavanja i nezavisnosti, podsticati privatni sektor, sektor za informacione i komunikacione tehnologije i sredstva javnog informisanja da daju maksimalni doprinos razradi i sprovođenju pravila, smernica i sopstvenih regulatornih standarda za sprečavanje nasilja i degradirajućeg prikazivanja žena.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast kulture i informisanja, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.
Rok: kontinuirano.
Mera: informisati decu, roditelje i stručnjake koji rade s decom i mladima o opasnostima od degradirajućeg sadržaja seksualne ili nasilne prirode, u informaciono-komunikacionom okruženju.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja, uprave i nacionalnih zajednica, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.
Rok: kontinuirano.
2.3. Programi obuke i stručnog usavršavanja profesionalaca
Mera: obezbediti stalnost u sprovođenju i finansiranju osnovne i specijalizovane obuke službenika i stručnjaka u policiji, centrima za socijalni rad, zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, tužilaštvu i sudovima, kao i zaposlenih u lokalnim službama besplatne pravne pomoći i specijalizovanim udruženjima građana za problematiku nasilja prema ženama u porodici i partnerskim odnosima. Edukaciju bazirati na pristupima i principima sadržanim u ključnim međunarodnim i domaćim dokumentima, na naučnim i stručnim saznanjima, i fokusirati je na obuku za konkretne postupke i procedure.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja, propisa, uprave i nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.
Rok: kontinuirano.
Mera: obezbediti sprovođenje i finansiranje odgovarajuće obuke službenika i stručnjaka u svim relevantnim ustanovama, organima i organizacijama za rad sa žrtvama iz posebno osetljivih društvenih grupa, koju sprovode specijalizovana udruženja građana i ženske organizacije, koje i same pripadaju osetljivim društvenim grupama, kao što je predloženo u Programu za unapređenje prevencije i zaštite žena iz marginalizovanih grupa od nasilja u partnerskim odnosima (Dodatak br. 3).
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije.
Rok: kontinuirano.
Mera: redovno ažurirati evidenciju službenika i stručnjaka koji su prošli osnovnu i specijalizovanu obuku, kao i potrebe za ovom obukom. Periodično analizirati efekte osnovne i specijalizovane obuke službenika i stručnjaka u svim relevantnim ustanovama, organima i organizacijama na teritoriji AP Vojvodine.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu
Rok: kontinuirano.
Mera: uputiti preporuku i podržati uvođenje predmeta ili programskih jedinica o rodnoj ravnopravnosti i nasilju prema ženama za buduće profesionalce na svim akademskim i strukovnim studijama humanističkih nauka na teritoriji AP Vojvodine.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja, propisa, uprave i nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast nauke i tehnološkog razvoja, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, Pedagoški zavod Vojvodine (u okviru svojih nadležnosti).
Rok: preporuka do marta 2015. godine; podrška uvođenju kontinuirano.
2.4. Programi u obrazovanju dece i mladih
Mera: sačiniti celovit pregled sadržaja školskih programa na svim obrazovnim nivoima (od predškolskog do visokoškolskog nivoa) o rodnoj ravnopravnosti, nasilju prema ženama i nasilju u porodici, i na bazi te analize predložiti dopune nastavnih planova i programa.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja, propisa, uprave i nacionalnih manjina-nacionalnih zajednica, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast nauke i tehnološkog razvoja, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, Pedagoški zavod Vojvodine.
Rok: do kraja 2015. godine sačiniti pregled; predložiti dopunu programa za školsku 2016/2017. godinu, potom pratiti realizaciju programa svake školske godine.
Mera: podsticati i obezbediti stalnost sprovođenja neformalnih oblika obrazovanja i programa vršnjačke edukacije u osnovnim i srednjim školama na teritoriji AP Vojvodine, o pitanjima rodne ravnopravnosti, ljudskih prava i prava žena, prevencije nasilja prema ženama i nasilja u porodici, nenasilnoj komunikaciji i izazovima informaciono-komunikacionih tehnologija u ovoj oblasti, koristeći stručne resurse svih relevantnih ustanova, organa i organizacija.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast sporta i omladine, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja, propisa, uprave i nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.
Rok: kontinuirano.
2.5. Programi za prevenciju ponavljanja nasilja
Mera: sagledati efekte rada (uključujući dugoročne i odložene) postojećih programa za rad sa učiniocima nasilja prema ženama i na osnovu te analize i stručne diskusije podstaći kreiranje efektivnih programa. U slučaju sprovođenja programa za rad sa učiniocima nasilja osigurati da bezbednost i podrška za žrtve budu od primarnog značaja, da budu realizovani u bliskoj saradnji sa specijalizovanim službama za podršku žrtvama i da prioritet u finansiranju ima podrška i rad sa žrtvama.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.
Rok: kontinuirano.
3.1. Opšta pravila i principi
Ustanove, organi i organizacije na teritoriji AP Vojvodine, u okviru svojih nadležnosti, obezbediće da žene žrtve nasilja dobiju sveobuhvatne mere i uslugu zaštite i podrške, zasnovane na razumevanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici iz rodne perspektive, usmerene na ostvarivanje ljudskih prava i bezbednost žrtve.
Sve mere zaštite i podrške treba i da odgovaraju specifičnim potrebama svih žena žrtava, i da ih obuhvate bez diskriminacije po bilo kom osnovu. Usluga treba da bude pristupačna (lako dostupna) ženama različite nacionalnosti, posebno Romkinjama, ženama sa invaliditetom, hroničnim bolestima, psihološkim teškoćama, te seoskim ženama, siromašnim ženama, mladim i starijim ženama, izbeglim i raseljenim ženama, kao i ženama različite seksualne orijentacije i drugim.
Mere i usluge zaštite i podrške biće zasnovane na integrisanom pristupu, tako da uzimaju u obzir odnos između žrtve, učinioca, deteta i njihovog šireg društvenog okruženja, uz izbegavanje sekundarne viktimizacije. Žene žrtve nasilja u porodici i partnerskim odnosima u AP Vojvodini imaju pravo da budu zaštićene od nesaradnje, neefikasnosti i diskriminacije nadležnih ustanova, organa i organizacija.
Pružanje usluga ne sme da zavisi od spremnosti žene žrtve da podnese prijavu ili svedoči protiv bilo kog učinioca.
3.2. Opšte usluge podrške
Mera: doprineti stvaranju uslova za doslednu primenu Opšteg protokola o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima i posebnih protokola o postupanju policije, pravosudnih organa, zdravstvenih ustanova i centara za socijalni rad, podrškom obukama zaposlenih, obezbeđivanjem uslova za podršku u radu, i nadzorom i kontrolom postupanja.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije.
Rok: kontinuirano.
Mera: obezbediti da sve žrtve i svedoci nasilja prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima, uključujući i decu, u svim relevantnim ustanovama, organima i organizacijama dobiju odgovarajuću i blagovremenu informaciju o dostupnim psihološkim, pravnim, zdravstvenim i socijalnim uslugama, finansijskoj pomoći, stanovanju, obrazovanju, prilikama za zapošljavanje i druge relevantne informacije. Obezbediti informacije na svim jezicima nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica, koje žive u AP Vojvodini, uključujući i znakovni jezik. Pružanje informacija ne sme da zavisi od spremnosti žrtve da podnese prijavu ili svedoči protiv bilo kog učinioca.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja, propisa, uprave i nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.
Rok: kontinuirano.
Mera: inicirati osnivanje i podržati postojeće usluge besplatne pravne pomoći, uključujući i specijalizovane usluge ženskih udruženja, tako da one budu dostupne za sve žene žrtve nasilja u porodici i u partnerskim odnosima.
Nosioci: pokrajinski organ nadležan za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, pokrajinski organ nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije.
Rok: iniciranje do kraja 2015. godine, podrška kontinuirano.
Mera: obezbediti informisanje žena žrtava nasilja o mogućnostima pristupa važećim regionalnim i međunarodnim mehanizmima za individualne i kolektivne žalbe.
Nosioci: pokrajinski organ nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova
Rok: kontinuirano.
Mera: inicirati i podržati rad i razvoj usluga psihosocijalne podrške za žrtve, tako da ova usluga bude usmerena na osnaživanje i nezavisnost žene, i da bude odgovarajuća za specifične potrebe žrtve, uključujući i njenu decu.
Nosioci: pokrajinski organ nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, pokrajinski organ nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova.
Rok: kontinuirano.
Mera: inicirati kod nadležnih organa da se obezbede uslovi za doslednu primenu Protokola, što podrazumeva edukaciju, tehničko-logističku podršku i kreiranje bezbednog i podržavajućeg okruženja u kome će se izbeći retraumatizacija i obezbediti da sve žene žrtve nasilja, bez diskriminacije i bez obzira na to da li će biti pokrenut sudski postupak, prioritetno (po ubrzanoj proceduri) dobiju medicinski i/ili sudsko-medicinski pregled i odgovarajuću medicinsku dokumentaciju.
Nosioci: pokrajinski organ nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, pokrajinski organ nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova.
Rok: inicijativa do kraja 2015. godine; praćenje primene kontinuirano.
Mera: uputiti lokalnim samoupravama preporuku da se, u okviru prava na novčanu socijalnu pomoć koja je u nadležnosti lokalne samouprave, donesu odluke o novčanoj pomoći za žene žrtve nasilja u porodici i/ili da se inicira osnivanje fonda za podršku žrtvama.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, pokrajinski organ nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije.
Rok: preporuka do kraja 2015. godine.
Mera: uputiti lokalnim samoupravama preporuku da se u okviru prava i usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou predvide posebne mere podrške i usluge stanovanja za žene žrtve nasilja, kao što su stanovanje u zaštićenim uslovima (neprofitno stanovanje), oslobađanje plaćanja ili ostvarivanje subvencija prilikom plaćanja stambeno-komunalnih usluga, usklađeno sa ostalim opštim uslugama podrške za žene žrtve nasilja.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije.
Rok: preporuka do kraja 2015. godine.
Mera: usvojiti praktične mere za podsticanje obrazovanja, obuke i pomoći prilikom zapošljavanja za žene sa iskustvom nasilja u porodici i u partnerskim odnosima, posebno imajući u vidu potrebe žena iz marginalizovanih grupa, u skladu s merama Predloga praktične politike za ekonomsko osnaživanje žena koje su preživele nasilje u porodičnom ili partnerskom kontekstu (Dodatak br. 2).
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije.
Rok: kontinuirano.
3.3. Specijalizovane usluge podrške
Mera: obezbediti ažuran pregled izveštaja o nadzoru i superviziji specijalizovanih usluga podrške za sve žrtve nasilja u porodici i nasilja u partnerskim odnosima, i na osnovu toga formulisati predlog konkretnih mera za unapređivanje sveobuhvatnog, specifičnog i održivog sistema specijalizovanih usluga u AP Vojvodini, koji je geografski odgovarajuće raspoređen i usklađen sa standardima usluga u ovoj oblasti.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.
Rok: izveštavanje jednom godišnje.
Mera: podržati razvoj i finansiranje postojeće specijalizovane usluge anonimne i besplatne podrške savetovanja za žene žrtve nasilja (besplatna SOS telefonska linija), koja treba da bude non-stop dostupna (dvadeset četiri sata dnevno, sedam dana u nedelji), i koja pokriva celu teritoriju AP Vojvodine. Podržati održivost lokalnih SOS telefonskih linija, pristupačnih ženama iz različitih društvenih grupa, koje vode ženska udruženja specijalizovana za pružanje ove vrste pomoći.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova.
Rok: kontinuirano.
Mera: podstaći razvoj i finansiranje sigurnih kuća, u dovoljnom broju i odgovarajućeg geografskog rasporeda, tako da budu lako dostupne i da omoguće bezbedan smeštaj za žene žrtve nasilja i njihovu decu. Obezbediti da ove usluge budu povezane sa svim potrebnim opštim uslugama podrške žena, uključujući podršku u stanovanju i pomoć prilikom zapošljavanja.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu , pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova.
Rok: kontinuirano.
Mera: podstaći osnivanje i funkcionisanje dovoljnog broja, odgovarajuće geografski raspoređenih, lako dostupnih kriznih centara za slučajeve silovanja, odnosno centara za žrtve seksualnog nasilja, koji u istom prostoru obezbeđuju usluge lekarskog, sudsko-medicinskog i laboratorijskog pregleda, kao i informisanje, psihološko i pravno savetovanje.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova.
Rok: kontinuirano.
Mera: informisati sve nadležne institucije i pružaoce usluga o neophodnosti podsticanja i ohrabrivanja žena žrtava nasilja da prijave učinjeno delo, ili sumnju da će nasilje biti učinjeno, nastavljeno ili ponovljeno. Informisati ih o obavezi pružanja podrške žrtvama nasilja, imajući u vidu njihove potrebe kao svedoka u svim fazama istrage i sudskih postupaka, usaglašeno s procenom rizika i uz upotrebu svih odgovarajućih mera zaštite, saglasno sa odgovarajućim standardima Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.
Rok: kontinuirano.
Mera: informisati sve nadležne institucije i pružaoce usluga o neophodnosti podsticanja i ohrabrivanja svih osoba koje imaju saznanje o nasilju prema ženama da nadležnim službama prijave učinjeno delo nasilja ili sumnju da je takvo delo učinjeno ili da će se takvo delo nastaviti ili ponoviti. Podstaći nadležne institucije da prihvate i s pažnjom razmotre sve anonimne prijave dela nasilja prema ženama.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.
Rok: kontinuirano.
Mera: podstaći sve nadležne institucije i pružaoce usluga da preduzmu neophodne mere da se prilikom pružanja usluga zaštite i podrške žrtvama vodi računa o pravima i potrebama dece svedoka nasilja, odnosno da se deci obezbedi psihosocijalno savetovanje primereno njihovom uzrastu i da se omogući prisustvo osobe od poverenja u svim procesima u kojima dete učestvuje.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja, propisa, uprave i nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.
Rok: kontinuirano.
Mera: razviti jasna uputstva i upoznati sve nadležne institucije i pružaoce usluga o mogućnostima i ograničenjima prilikom razmene poverljivih podataka o ličnosti u vezi s delima nasilja prema ženama.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja, propisa, uprave i nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.
Rok: do kraja 2015. godine.
Mera: inicirati i podržati organizovanje specifičnih aktivnosti usmerenih na poboljšanje uslova rada i uvođenje institucionalnih mera za prevenciju i prevladavanje profesionalnog stresa zaposlenih u ustanovama, organima i organizacijama, angažovanih na rešavanju slučajeva nasilja prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima.
Nosioci: Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije.
Rok: kontinuirano.
4. Praćenje, procena efekata i revizija
4.1. Praćenje sprovođenja mera i usluga zaštite i podrške
Mera: inicirati uvođenje interne anonimne korisničke evaluacije o pristupačnosti i kvalitetu informacija i usluga, u sve ustanove, organe i organizacije koje pružaju usluge ženama žrtvama nasilja, a obavezno u one koje se finansiraju iz budžeta AP Vojvodine.
Nosilac: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova i Pokrajinski zaštitinik građana - Ombudsman.
Rok: inicirati do kraja 2015. godine.
Mera: podržavati nezavisno praćenje i procenu efekata mera i usluga za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim relacijama, koje pružaju ustanove, organi i organizacije na teritoriji AP Vojvodine; praćenje i procenu sprovode udruženja građana, posebno ženska udruženja specijalizovana za ovu problematiku.
Nosioci: Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, Pokrajinski zaštitinik građana - Ombudsman.
Rok: kontinuirano.
4.2. Praćenje sprovođenja i revizija Programa
Mera: Ovaj Program objaviti na internet stranama relevantnih organa uprave AP Vojvodine i u medijima. Upoznati javnost, nadležne ustanove, organe i organizacije, uključujući udruženja građana specijalizovana za ovu problematiku, sa Programom.
Nosioci: Pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, i socijalne politike i demografije, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast obrazovanja, propisa, uprave i nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast kulture i informisanja, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, Pokrajinski zaštitinik građana - Ombudsman.
Rok: do juna 2015. godine.
Mera: Pokrajinska vlada, u skladu s Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, formiraće intersektorsko telo nadležno za koordinaciju, praćenje i procenu efekata mera ovog Programa. Rad i nadležnosti intersektorskog koordinacionog tela biće regulisani posebnim aktom (pravilnikom o radu), nakon formiranja ovog tela.
Nosilac: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova.
Rok: prva polovina 2015. godine.
V PREPORUKE REPUBLIČKIM ORGANIMA I INSTITUCIJAMA
1. Predlozi za izmene i dopune zakona
Mera: Inicirati izmene i dopune zakona koji regulišu pravnu zaštitu od nasilja u porodici i drugih rodno zasnovanih oblika nasilja i otkloniti postojeće propuste i nedostatke koji otežavaju pružanje pravovremene, delotvorne i efikasne pravne zaštite žrtvama rodno zasnovanog nasilja.
Nosilac: Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine (čl. 31. Statuta AP Vojvodine)
Rok: kontinuirano.
1.1. Predlozi u domenu krivičnog zakonodavstva:
Izmeniti odredbe Krivičnog zakonika, tako da one budu u saglasnosti s Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, tako što će:
- obezbediti da krivičnopravnu zaštitu uživaju sva lica koja se prema definiciji nasilja u porodici iz čl. 3. Konvencije, smatraju članovima porodice;
- proširiti definiciju nasilja u porodici kako bi se svaki akt fizičkog, psihičkog, ekonomskog i seksualnog nasilja smatrao nasiljem u porodici, u skladu s navedenom Konvencijom;
- obezbediti da se dete uvek smatra žrtvom, bilo da trpi direktno ili indirektno nasilje, propisivanjem kvalifikovanog oblika krivičnih dela, ukoliko su izvršena u prisustvu deteta, to jest maloletnog lica;
- razdvojiti postojeći stav 3. člana 194. Krivičnog zakonika, kako bi krivično delo koje je učinjeno prema maloletnom licu u vezi sa stavovima 1. i 2. bilo sankcionisano u stavu 3, a da krivično delo koje je za posledicu imalo nastupanje teške telesne povrede bude sankcionisano u posebnom stavu 4, dok će postojeći stav 4. i 5. postati stav 5. i 6;
- izmeniti odredbe o izricanju kazne rada u javnom interesu i predvideti obavezno kumulativno izricanje ove sankcije prilikom primene mera upozorenja (uslovne osude i sudske opomene), kada su u pitanju krivična dela protiv braka i porodice;
- obezbediti da svaki čin seksualne penetracije, bez obzira na oblik, način i prirodu tog čina, učinjen nad licem koje nije dalo svoj pristanak, predstavlja krivično delo silovanja, kao i da se za krivično delo silovanja u braku goni i bez predloga za krivično gonjenje;
- obezbediti da seksualno uznemiravanje, proganjanje i sakaćenje ženskih polnih organa budu propisana kao posebna krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti;
Izmeniti odredbe Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o prekršajima, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Zakona o policiji, tako da one budu u saglasnosti s Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, tako što će:
- obezbediti pravo žrtava na informacije od prve prijave i tokom celokupnog postupka;
- obezbediti pravo žrtava na usluge službe za pomoć i podršku tokom celokupnog trajanja krivičnog postupka (pravnu i psihološku) i mogućnost da je tokom postupka prati "osoba od poverenja";
- obezbediti da postupci u slučajevima porodičnog i seksualnog nasilja imaju status hitnih postupaka i da se vode bez neopravdanog odlaganja;
- propisati mogućnost izricanja hitnih mera zaštite iseljenja učinioca nasilja i zabrane prilaska, kako bi se obezbedila trenutna kratkotrajna zaštita žrtava;
- obezbediti pravo žrtava na zaštitu, uključivanjem uslova da se izbegava svaki kontakt osumnjičenog i žrtve, obaveznim davanjem žrtvi statusa posebno osetljivog svedoka;
- obezbediti primenu prava žrtava na specijalnu zaštitu, uz mogućnost da ispitivanje sprovede ista osoba na način prilagođen njenom stanju i potrebama, uz poštovanje dostojanstva i njenog ličnog integriteta i onemogućavanja vizuelnog kontakta osumnjičenog i žrtve;
- ukinuti važenje odredbe o oslobađanju od dužnosti svedočenja (privilegovanih svedoka) u slučajevima krivičnih dela predviđenih Konvencijom, posebno u slučajevima kada je krivično delo izvršeno prema maloletnom licu;
- obezbediti pravo žrtava na poseban oprez od strane organa u slučajevima alternativnog rešavanja krivičnih postupaka i restorativne pravde, uključujući i zahtev da se vodi računa o tome da li je to u interesu žrtve;
- omogućiti žrtvi olakšan postupak podnošenja zahteva za isticanje imovinskopravnog zahteva i naknadu stvarnih troškova;
- predvideti dužnost dostavljanja sudskih odluka donetih u krivičnom postupku Upravi za izvršenje krivičnih sankcija i organu starateljstva nadležnom po prebivalištu žrtve i po prebivalištu učinioca nasilja;
- obezbediti da nadležne službe sistematski prate poštovanje izrečenih uslovnih osuda.
1.2. Predlozi u domenu porodičnopravne zaštite:
- dopuniti postojeće mere porodičnopravne zaštite uvođenjem mere obaveznog lečenja od alkoholizma i narkomanije, kao i mere kojom se izvršiocu nasilja nalaže da se podvrgne odgovarajućem psihosocijalnom tretmanu, a ta mera mora biti samostalna i u skladu sa čl. 16. Konvencije;
- konkretizovati načelo naročite hitnosti u postupanju, propisivanjem roka u kom se parnični postupak mora okončati;
- urediti posebna pravila o određivanju i sprovođenju privremenih mera, kao instrumenta kojim se obezbeđuje hitna zaštita žrtvama nasilja, donošenjem mera zaštite ex parte;
- predvideti obavezu suda koji je odredio meru zaštite od nasilja u porodici da presudu ili rešenje o privremenoj meri dostavi žrtvi nasilja u porodici u slučajevima kada žrtva nije bila stranka u postupku;
- predvideti mogućnost da, u slučaju očiglednog izbegavanja uručenja poziva ili otežane dostave, sud može narediti policijsko dovođenje lica koje aktivno ili pasivno izbegava poziv ili prijem pismena, kao i da se urednim pozivom smatra pozivanje telefonskim ili elektronskim putem;
- predvideti dužnost dostavljanja sudskih odluka (rešenja o privremenoj meri, presuda o merama porodičnopravne zaštite, rešenja o izvršenju) organu starateljstva, javnom tužilaštvu i policijskoj upravi nadležnim po prebivalištu žrtve i nadležnim po prebivalištu učinioca nasilja;
- predvideti mogućnost dostavljanja tužbi za mere zaštite i tužbi za produženje mera zaštite nadležnim javnim tužilaštvima;
- utvrditi obavezu organa starateljstva da efektivno prati slučajeve u kojima su izrečene mere zaštite, te da u slučaju njihovog kršenja, bez odlaganja preduzimaju odgovarajuće službene radnje;
- uvrstiti u Porodični zakon upućujuće norme o okolnostima o kojima sud mora da vodi računa prilikom određivanja mera zaštite od nasilja u porodici;
- propisati načelo naročite hitnosti u postupanju izvršnog suda u izvršenju odluka donetih prema Porodičnom zakonu i instrukcioni rok za sprovođenje postupka izvršenja;
- predvideti dužnost suda da u postupku za zaštitu od nasilja u porodici, koji se vodi između stranaka koje imaju zajedničko maloletno dete ili dete nad kojim je produženo roditeljsko pravo, uredi pitanje vršenja roditeljskog prava, uključujući poveravanje deteta na čuvanje i vaspitavanje, izdržavanje deteta i ostvarivanje ličnih kontakata roditelja (izvršioca nasilja) s detetom ili da izmeni odluku o poveravanju, ostvarivanju ličnih kontakata i izdržavanju, u skladu sa činjenicama koje su predmet postupka za zaštitu od nasilja u porodici, a sve u skladu sa čl. 31. Konvencije.
1.3. Predlozi u vezi sa Zakonom o oružju i municiji:
- pooštriti uslove za dobijanje odobrenja za nabavku, držanje i nošenje vatrenog oružja;
- uvrstiti sva ona krivična dela, kao i prekršaje sa elementima nasilja, u listu kažnjivih dela koja prema Zakonu o oružju i municiji predstavljaju prepreku za dobijanje odobrenja za držanje ili nošenje oružja, bez obzira na izrečenu vrstu i visinu krivične ili prekršajne sankcije;
- kao prepreku za dobijanje odobrenja za držanje ili nošenje oružja u listu uvrstiti i situacije kada je prema podnosiocu zahteva izrečena jedna ili više mera porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici, kao i kada je prema podnosiocu zahteva zbog nekog od krivičnih dela sa elementima nasilja primenjen institut odlaganja krivičnog gonjenja;
- uvrstiti u Zakon o oružju i municiji član koji bi regulisao obavezu državnih organa da, u slučaju da se protiv zaposlenog u tim državnim organima pokrene krivični ili prekršajni postupak sa elementom nasilja, ili podnese tužba za izricanje mera zaštite od nasilja u porodici ili primeni institut odlaganja krivičnog gonjenja za gorenavedena krivična dela, odmah po saznanju oduzmu službeno oružje zaposlenom koji službeno oružje koristi u obavljanju zadataka;
- uvesti obavezni lekarski pregled i ispitivanje mentalnog i psihičkog stanja i sposobnosti prilikom davanja odobrenja za nabavku, držanje i nošenje vatrenog oružja;
- uvesti evidenciju vlasnika, odgovornih lica i lica zaposlenih u privrednim subjektima i drugim organizacijama koje poseduju ili prodaju oružje, a koja lica po službenoj dužnosti dolaze u kontakt sa oružjem ili nose oružje prilikom obavljanja radnih zadataka;
- uvesti evidenciju članova streljačkih klubova i udruženja lovaca;
- uvesti obavezu Ministarstva unutrašnjih poslova da, u slučaju pokretanja krivičnog ili prekršajnog postupka sa elementom nasilja, ili pokretanja postupka za izricanje mera zaštite od nasilja u porodici ili primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja za gorenavedena krivična dela protiv lica koje je vlasnik, odgovorno lice ili zaposleno lice u privrednom subjektu ili drugoj organizaciji koja poseduje ili prodaje oružje, ili lica koje je član streljačkog kluba, odnosno udruženja lovaca, obavesti privredne subjekte ili druge organizacije i udruženja, kao i streljačke klubove, da je tom licu privremeno zabranjeno držanje ili nošenje oružja;
- uvesti obavezno informisanje punoletnih članova porodice o tome da je lice, koje je član porodice, podnelo zahtev za nabavku oružja ili uvesti javnodostupnu jedinstvenu bazu podataka o licima koja poseduju dozvolu za držanje ili nošenje oružja, kao i bazu podataka o licima koja su podnela zahtev za držanje ili nošenje oružja.
2. Predlozi i preporuke za promene procedura i postupaka
Mera: inicirati izmene i dopune procedura i postupaka u radu javnih službi i ustanova, s ciljem otklanjanja propusta i nedostataka koji otežavaju pružanje pravovremene, delotvorne i efikasne prevencije i zaštite žrtvama nasilja u porodici i žrtvama drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.
Nosilac: Inicijativa pokrajinskih organa uprave u čiji delokrug poslova spada data materija prema ministarstvima Republike Srbije čija je to nadležnost
Rok: kontinuirano.
- standardizovati postupanje i vođenje evidencije svih relevantnih službi, kako bi se obezbedilo pravovremeno identifikovanje nasilja u porodici i kvalitetna dokumentacija o njemu; uvesti jedinstvenu evidenciju o procesuiranim krivičnim delima nasilja u porodici i izrečenim merama porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici;
- uvesti specijalizaciju profesionalaca koji postupaju u slučajevima rodno zasnovanog nasilja;
- omogućiti da slučajevi rodno zasnovanog nasilja dobiju status hitnih predmeta;
- predvideti pružanje psihološke, socijalne i druge stručne pomoći i podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja, tokom trajanja celokupnog krivičnog, prekršajnog ili građanskog postupka zaštite;
- omogućiti žrtvama rodno zasnovanog nasilja bezbedan i brz pristup pravosuđu, uključujući i pravo na besplatnu pravnu pomoć;
- stvoriti uslove da u policijskoj patroli koja interveniše u slučajevima nasilja u porodici bude i policijski službenik ženskog pola;
- obezbediti adekvatnu socijalnu i psihološku pomoć i podršku žrtvama nasilja u porodici, uključujući različite forme usluga i osnivanje sigurnih kuća za žene i decu žrtve nasilja u porodici, bazirane na jasnim pravilima i standardima rada koji ne isključuju predstavnice/predstavnike društveno marginalizovanih grupa, kao i ekonomsku pomoć i prioritet u dobijanju prava na socijalno stanovanje;
- formirati poseban državni fond za naknadu štete žrtvama nasilnih krivičnih dela;
- obezbediti ženama žrtvama nasilja dostupnost adekvatnim medicinskim uslugama i rehabilitaciji i obezbediti da žrtve nasilja budu oslobođene plaćanja troškova izdavanja uverenja o povredama;
- osnovati Krizne centre za žrtve silovanja i drugih seksualnih delikata i doneti protokol o postupanju svih nadležnih institucija u slučajevima seksualnog nasilja;
- osloboditi žrtve nasilja u porodici i žrtve drugih oblika rodno zasnovanog nasilja od obaveze plaćanja sudskih taksi i troškova sudskih postupaka;
- unaprediti zaštitu žena žrtava nasilja na radnom mestu putem uređivanja adekvatnih zakonskih mehanizama za sprečavanje uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja na radnom mestu;
- nadzirati i neprekidno preispitivati postojeću efikasnost mera kako bi se mogle menjati i dopunjavati, prema potrebama;
- periodično vršiti reviziju postojećih propisa i mera.
1. Akcioni plan za sprovođenje ovog Programa izradiće pokrajinski organi uprave koji su određeni kao nosioci mera iz Programa. Organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova koordiniraće procesom izrade Akcionog plana. Rok za izradu Akcionog plana je šest meseci od usvajanja Programa.
2. Nadležni organi uprave, koji su imenovani kao nosioci aktivnosti, prikupljaće podatke, pratiti sprovođenje i izveštavati Pokrajinsku vladu o rezultatima primene Programa, do formiranja intersektorskog tela nadležnog za koordinaciju, praćenje i procenu efekata mera, programa i preporuka za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima.
3. Ovaj Program objaviti u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".
ODREĐENJE PRISTUPA I KORIŠĆENIH POJMOVA
A. Pozadina
1. Prepoznavanje nasilja prema ženama, uključujući i nasilje u porodici, kao temeljnog kršenja ljudskih prava predstavlja rezultat višedecenijskog napora globalnog ženskog pokreta da nasilje nad ženama postane vidljivo, da preraste iz privatnog u društveni problem, te da se skrene pažnja na specifične mehanizme i dinamiku ovog fenomena, bez čijeg razumevanja nema odgovarajuće strategije i programa delovanja.
2. Iako još uvek nije dovoljno istražena oblast, a tamna brojka nasilja potvrđuje da je broj prijavljenih i zabeleženih slučajeva svih oblika nasilja prema ženama znatno niži od stvarnog broja, međunarodni dokumenti definišu i zabranjuju nasilje prema ženama, uključujući i nasilje u porodici, smatrajući ga oblikom diskriminacije žena. Domaće zakonodavstvo, iako ne naglašava rodni aspekt nasilja, sledi preporuke ključnih međunarodnih dokumenata. Stanje u zakonodavstvu i pravnoj praksi ukazuje na brojne mogućnosti unapređivanja,15 koje se očekuju, imajući u vidu da je Republika Srbija 31. oktobra 2013. godine potvrdila Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
_____________________
15 Preporuke republičkim organima i institucijama, V poglavlje ove strategije;
B. Pristup
3. Istraživanja, statistički podaci i trendovi, uporedne analize i rezultati primene Strategije za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za period od 2008. do 2012. godine, kao i međunarodne preporuke u ovoj oblasti, bili su okvir za izradu predloga mera u dokumentu ovog Programa. Članice i članovi radne grupe za izradu predloga Programa saglasne/saglasni su sa sledećim konstatacijama:
- nasilje prema ženama (rodno zasnovano nasilje) predstavlja manifestaciju istorijski nejednakih odnosa moći između žena i muškaraca, odnosno viševekovne dominacije muškaraca nad ženama i drugim članovima porodice, i jedan je od najtežih oblika diskriminacije žena i kršenja njihovih osnovnih ljudskih prava;
- nasilje prema ženama strukturne je prirode i predstavlja jedan od ključnih društvenih mehanizama kojima se žene primoravaju da budu u podređenom položaju u odnosu na muškarce;
- nasilje prema ženama pokazuje univerzalnu prirodu: prisutno je u svim društvima, u svim zemljama i svim slojevima društva, te pogađa osobe svih starosnih i obrazovnih kategorija, osobe različitog etničkog porekla, kao i različitih religija, profesionalnih, imovinskih i ličnih svojstava. Određene grupe žena i dece izložene su većem riziku od nasilja;
- nasilje prema ženama može biti različitih oblika i manifestacija, a određene društvene okolnosti (siromaštvo i ekonomska kriza, političke krize, oružani sukobi, migracije, retradicionalizacija društva i sl.) mogu predstavljati otežavajuće okolnosti i ozbiljne prepreke za zaštitu, budući da su žene, zbog nedostatka moći, češće izložene većim opasnostima da postanu žrtve, a da države ne preuzimaju dovoljnu odgovornost da organizuju adekvatnu zaštitu;
- zbog posledica koje izaziva, nasilje prema ženama predstavlja jednu od najznačajnijih prepreka za napredovanje žena i postizanje jednakosti između muškaraca i žena, prepreku u razvoju društva, u uspostavljanju demokratije, mira, tolerancije i jednakosti.
C. Nasilje prema ženama
4. "Nasilje prema ženama" označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije žena i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode ili mogu da dovedu do: fizičke, seksualne, psihičke, odnosno ekonomske povrede ili patnje za žene, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnom, bilo u privatnom životu;16
5. Nasilje prema ženama često se označava i terminom "rodno zasnovano nasilje prema ženama", da bi se označilo da je to nasilje usmereno protiv žene zato što je žena, odnosno da ono nesrazmerno pogađa žene17 To je svako delo nasilja zasnovano na rodnoj18 osnovi, i uključuje sledeće vidove19, mada se ne ograničava na njih: (a) nasilje koje se događa u porodici ili domaćinstvu; (b) nasilje koje se događa u zajednici; (v) nasilje koje počini ili odobri država; (g) kršenje ljudskih prava u situacijama ratnog konflikta;
6. "Nasilje u porodici" označava svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog, odnosno ekonomskog nasilja, do kojeg dolazi u okviru porodice ili domaćinstva, odnosno između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, nezavisno od toga da li učinilac deli ili je delio isto boravište sa žrtvom20;
7. Nasilje u porodici obuhvata uglavnom dva tipa nasilja: nasilje između sadašnjih ili bivših supružnika ili partnera i međugeneracijsko nasilje koje se najčešće javlja između roditelja i dece (koje je rodno neutralno, odnosno obuhvata žrtve oba pola);
8. Nasilje u porodici uvek predstavlja zloupotrebu moći i kontrolisanje članova porodice koji imaju manje moći ili raspolažu manjim resursima. U većini društava, naročito u tradicionalnim i patrijarhalnim zajednicama, muškarci imaju znatno više moći - ne samo fizičke, već i ekonomske i društvene. Zbog toga su nasilju u porodici najčešće izloženi žene, deca, starija, bolesna ili lica sa invaliditetom, osobe koje zavise od drugih članova porodice.
9. Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za period od 2015. do 2020. godine uključuje mere za sprečavanje i zaštitu od sledećih oblika nasilja:21
- psihičko nasilje: namerno ponašanje koje ozbiljno narušava psihički integritet nekog lica, prinudom odnosno pretnjom;
- proganjanje: namerno ponašanje ponavljanjem pretnji upućenih drugom licu, koje ukazuju da se lice plaši za svoju bezbednost;
- fizičko nasilje: namerno počinjena dela fizičkog nasilja nad drugim licem;
- seksualno nasilje, uključujući silovanje: namerno ponašanje koje uključuje vaginalnu, analnu ili oralnu penetraciju seksualne prirode na telu drugog lica bez njenog/njegovog pristanka, korišćenjem bilo kog dela tela ili predmeta, druge seksualne radnje s licem bez njenog/ njegovog pristanka ili navođenje drugog lica na pokušaj seksualnih radnji s trećim licem bez njenog/njegovog pristanka; pristanak mora da bude dobrovoljan i da nastane kao ishod slobodne volje lica, procenjene u kontekstu datih okolnosti; odnosi se na dela počinjena nad bivšim, odnosno sadašnjim supružnicima ili partnerima;
- prinudni brak: namerno prisiljavanje odrasle osobe ili deteta da stupi u brak, uključujući i namerno namamljivanje odrasle osobe ili deteta na teritoriju države koja nije njena država boravišta s ciljem prinude da stupi u brak.
10. I drugi oblici nasilja koje imenuje Konvencija Saveta Evrope (genitalno sakaćenje žena, prinudni abortus i prinudna sterilizacija, seksualno uznemiravanje) predstavljaju zabranjena i kažnjiva dela, iako ovaj Program nije uključio specifične mere prevencije i zaštite za te oblike nasilja, ostavlja mogućnosti da se za njih predvide specifične mere i postupci u narednom periodu.
11. Neprihvatljivost opravdanja za krivična dela, uključujući i dela počinjena u ime "časti", označava da se niko ne može pozvati na ono što smatra elementom (svoje) kulture, religije, običaja, tradicije ili nekog drugog ličnog razloga, da bi se opravdalo izvršenje nasilja prema ženama, kao načina da se ono spreči ili kazni zbog sumnje, pretpostavke ili stvarnog kršenja tradicionalnih normi ili običaja prikladnog ponašanja.22
E. Definicije uključenih osoba23:
12. "Žena": međunarodni dokumenti, kao i pristup ovog Programa i mere koje su njime propisane, usredsređuju se na nasilje prema ženama zbog njegovih specifičnih karakteristika. Pojam "žena" uključuje i devojke ispod 18 godina starosti. Žene svih starosnih kategorija najčešće su žrtve nasilja, a nasilje nad devojkama i devojčicama često je izraz kulturnih i religijskih tradicija koje proizvode zavisnost žena i reprodukuju stereotipne modele ženskih uloga. Žene i devojčice izložene su većem riziku od rodno zasnovanog nasilja od muškaraca. Nasilje u porodici pogađa žene nesrazmerno, iako i muškarci, posebno dečaci, mogu biti žrtve nasilja u porodici.
13. "Dete": svako ljudsko biće koje nije navršilo osamnaest godina života jeste dete.24 Neki oblici nasilja više su vezani za devojčice (incest i seksualno nasilje, dogovoreni i rani brakovi, genitalno sakaćenje, nasilje koje su počinili mladi ljudi - silovanje u bandi). U porodici ili domaćinstvu deca su izložena i nasilju koje se čini prema drugim članovima porodice, najčešće njihovim majkama, što predstavlja indirektno nasilje prema deci. Svaki čin (direktnog i indirektnog) nasilja prema deci ostavlja posledice i predstavlja prepreku potpunom i zadovoljnom životu, a može da ima posledice i u odraslom dobu. Ovaj Program uključuje mere prema "deci svedocima" nasilja prema ženama.
_____________________
16 Definicija nasilja prema ženama je preuzete iz Konvencije Saveta Evrope, čl. 3. tačka (a).
17 Objašnjenje rodno zasnovanog nasilja prema ženama je preuzeto iz Konvencije Saveta Evrope, čl. 3. tačka (d).
18 Pojam "rod" označava društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute, koje dato društvo smatra prikladnim za žene i muškarce (definicija u Konvenciji Saveta Evrope, čl. 3. tačka (e)). Način na koji jedno društvo vidi ulogu žene i muškarca zavisi od niza faktora: kulturnih, političkih, ekonomskih, društvenih i religijskih, od običaja, prava, klasne i etničke pripadnosti, kao i od predrasuda koje su raširene u određenom društvu. Stavovi i ponašanja prema rodu su naučeni i mogu se menjati.
19 Preporuka Rec(2002)5 Komiteta ministara državama članicama o zaštiti žena od nasilja i Memorandum sa objašnjenjima.
20 Definicija nasilja u porodici preuzeta je iz Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, čl. 3. tačka (b).
21 Definicije oblika nasilja su preuzete iz Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, čl. 33, 34, 35, 36 i 37.
22 Obrazloženje u vezi sa čl. 42 Konvencije Saveta Evrope, paragraf 216.
23 Definicije su bazirane na Preporuci Rec(2002)5, Memorandumu sa objašnjenjima, i Konvenciji Saveta Evrope čl. 3. tačka (e) i (f), čl. 26. i čl. 27.
24 Prema UN Konvenciji o pravima deteta (1989).
14. "Žrtva" označava svako fizičko lice koje je izloženo ponašanju opisanom kao "nasilje prema ženama". Zalaganjem ženskih organizacija, termin "žrtva" zamenjuje se terminom "osoba" koja je preživela nasilje, u nameri da se izbegne negativno obeležavanje, naglasak na pasivnosti i trpljenju, odnosno da se naglase snage i kapaciteti uloženi da se izađe iz nasilja. Ne postoji tipičan profil žrtve, ali istraživanja potvrđuju da žene, nezavisno od svog socijalnog, obrazovnog, ekonomskog i drugih statusa, doživljavaju više nasilja. Postoji veća verovatnoća da žene koje su doživele nasilje u detinjstvu budu izložene nasilju kasnije u životu (mada ova činjenica nije potvrđena u svakom pojedinačnom slučaju).
15. "Učinilac": u najviše slučajeva muškarci zlostavljaju žene i decu. Događaju se napadi i zlostavljanja koje čine žene, što ne bi trebalo zanemarivati, ali ne bi trebalo ni da odvrati pažnju od osnovnog problema i rodne dimenzije nasilja. Nasilje prema ženama najčešće čine osobe koje su ženi poznate i koje su u nekom odnosu s njom: sadašnji ili bivši bračni i seksualni partneri, članovi porodice, rođaci i prijatelji, poznanici (uključujući kolege i klijente), osobe na različitim pozicijama vlasti (uključujući nadređene, lekare, terapeute, negovatelje, sveštenike/verske vođe, učitelje, zaposlene u institucijama).
16. "Žrtve iz marginalizovanih grupa": znatno je veća verovatnoća da će različitim oblicima rodno zasnovanog nasilja biti izložene osobe koje pripadaju društveno marginalizovanim grupama, u odnosu na različita svojstva: rasu, nacionalnost, klasu, starosnu dob, mesto porekla i života, ekonomski i porodični status, invaliditet, hronične bolesti i psihološke teškoće, seksualnu orijentaciju, status izbeglog ili raseljenog lica, migranta ili azilanta, kao i druga lična svojstva ili karakteristike okruženja. Običaji, religija, tradicija i druge prakse specifične za pojedine društvene grupe, mada to nisu i ne smeju biti, često se koriste kao opravdanje za odsustvo intervencije i zaštite.
17. "Svedok" obuhvata svaku osobu koja je prisustvovala ili ima saznanje o delu nasilja, ili koja ima opravdane razloge da sumnja da je takvo delo počinjeno ili da bi se moglo očekivati dalja dela nasilja. Ovaj Program uključuje mere prema "svedocima" nasilja prema ženama.
F. Odgovornost AP Vojvodine, ustanova, organa i organizacija
18. Organi AP Vojvodine, zvaničnici, službenici, ustanove i drugi akteri koji nastupaju u ime AP Vojvodine u ovom planu i programu preuzeli su obavezu uzdržavanja od učešća u bilo kakvom činu nasilja prema ženama, kao i da u granicama svojih nadležnosti, s dužnom pažnjom preduzimaju neophodne mere na sprečavanju i otklanjanju svakog vida nasilja prema ženama.
19. Profesionalno postupanje bazirano je na opšteprihvaćenim principima koji orijentišu praksu i koji predstavljaju sastavni deo internih uputstava o radu, obaveznih za sve zaposlene, koja se koriste i prilikom uvođenja u posao novozaposlenih stručnjaka, a koja su sadržana u usvojenim državnim dokumentima:25
- bezbednost (sigurnost) žrtve predstavlja prioritet u delovanju službi, ustanova i organa;
- bezbednost i dobrobit deteta, osiguranjem bezbednosti i podržavanjem autonomije nenasilnom roditelju;
- za nasilno ponašanje odgovoran je isključivo učinilac;
- prilikom svih intervencija, nadležni bi trebalo da razmotre nejednakost moći između žrtve nasilja i učinioca, što uključuje razliku u postupcima i tretmanu žrtve i učinioca;
- poštovanje potreba, prava i dostojanstva žrtve;
- prioritet svih intervencija jeste zaustavljanje nasilja, a potom obezbeđivanje drugih mera podrške i pomoći;
- hitnost postupka usaglašava se s procenom opasnosti situacije i ugroženosti žrtve/žrtava;
- ustanove, organi i organizacije, u okviru svojih uloga i nadležnosti, odgovorni su da zaustave nasilje i preduzmu mere zaštite žrtve/žrtava.
____________________
25 Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima (Vlada RS; 24. novembar 2011) i posebni protokoli sistema unutrašnjih poslova (2013), sistema zdravstvene (2010) i socijalne zaštite (2013) i posebni protokol pravosudnog sistema (2014).
20. Težeći sistemskim, sveobuhvatnim i usklađenim rešenjima, ustanove, organi i organizacije na teritoriji AP Vojvodine, u okvirima svojih nadležnosti, preduzimaće mere i postupke za prevenciju i zaštitu od svih oblika nasilja prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima, nudeći objedinjeni i celoviti odgovor na nasilje prema ženama, koji u središte stavlja prava žrtve. Svi postupci i mere primenjivaće se delotvornom saradnjom svih nadležnih ustanova, organa i organizacija, uključujući skupštine i uprave na svim nivoima, te institucije za zaštitu ljudskih prava, tela za ravnopravnost i udruženja građana, a posebno ženske organizacije specijalizovane za podršku ženama i deci žrtvama nasilja. Biće obezbeđena odgovarajuća finansijska sredstva i ljudski resursi za sprovođenje mera iz ovog Programa. Nadležni organi AP Vojvodine predložiće formiranje intersektorskog tela nadležnog za koordinaciju, praćenje i procenu efekata mera iz ovog Programa, radi praćenja njegovog sprovođenja.
21. Skupština AP Vojvodine, u skladu sa svojim nadležnostima, predložiće Skupštini Republike Srbije izmene i dopune odgovarajućih zakona, kako bi se u što kraćem roku postigla njihova puna usklađenost s Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koju je Narodna skupština Republike Srbije potvrdila 31. oktobra 2013. godine.
PREDLOG PROGRAMA ZA EKONOMSKO OSNAŽIVANJE ŽENA SA ISKUSTVOM NASILJA U PORODICI I U PARTNERSKOM ODNOSU
Sažetak:
Ekonomsko osnaživanje žena sa iskustvom nasilja u porodici i u partnerskom odnosu igra značajnu, a često i ključnu ulogu u izlasku iz nasilja i reintegraciji u društvo. U postojećim programima i akcionim planovima, kompleksnost rodno zasnovanog nasilja nad ženama nije prepoznata, kao ni potrebe žena žrtava nasilja, niti činioci koji proizvode njihovu ranjivost. Odsustvo podatka o sprovođenju ovih programa i sredstvima izdvojenim za njihovo sprovođenje otežava utvrđivanje njihovih efekata. Primeri dobrih praksi još uvek su veoma retki. Ovaj nedostatak stvara osnovu za promenu postojećeg stanja. Neophodno je stvoriti uslove da se dugogodišnja nevidljivost ove grupe žena, stavi u funkciju njihovog ekonomskog osnaživanja. Unapređivanjem njihovog položaja, stvara se šansa za zaustavljanje i prevenciju budućeg nasilja, poboljšanje kvaliteta života žena, uspostavljanje sigurnijeg okruženja i smanjenje siromaštva.
Da bi bile uspešne, mere u ovoj oblasti moraju počivati na individualizovanom, sveobuhvatnom i kontinuiranom pristupu koji će zajednički razvijati sve nadležne institucije.
Ključne reči: ekonomsko osnaživanje, žene, nasilje u porodici, partnersko nasilje, rodno zasnovano nasilje, programi, mere
Lista skraćenica: |
|
APV - |
Autonomna pokrajina Vojvodina |
AŽC - |
Autonomni ženski centar |
EU - |
Evropska unija |
MERR - |
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja |
MRZBSP - |
Ministarstvo za rada, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja |
NZS - |
Nacionalna služba za zapošljavanje |
PSPZRP - |
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova |
PSZSPD - |
Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju |
PSZ - |
Pokrajinska služba za zapošljavanje |
CSR - |
Centar za socijalni rad |
Sprečavanje i zaustavljanje muškog nasilja nad ženama i ekonomsko osnaživanje žena osnovni su prioriteti Autonomne pokrajine Vojvodine u oblasti rodne ravnopravnosti. Iako ekonomsko osnaživanje žena koje su bile izložene nasilju igra značajnu, a često i ključnu ulogu u izlasku iz nasilja i reintegraciji u društvo, u Vojvodini su se aktivnosti u ove dve oblasti sprovodile odvojeno, ili s vrlo malo dodirnih tačaka. Strategija za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2008. do 2012. godine, predviđala je socijalno-ekonomske mere za podsticanje zapošljavanja, samozapošljavanja i karijernog vođenja žena žrtava rodno zasnovanog nasilja, ali ove mere do sada nisu sprovođene. U Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, u dve strateške oblasti (prevencija i sistem mera zaštite i podrške žrtvama), govori se o potrebi da se razmotri mogućnost uspostavljanja mehanizama finansiranja programa ekonomskog osnaživanja koji su namenjeni ženama, ali nisu dostupni podaci o iskustvima u sprovođenju ovih mera.
Nacionalna strategija zapošljavanja i lokalne strategije i akcioni planovi zapošljavanja ne prepoznaju eksplicitno žene žrtve porodičnog nasilja kao posebno ranjivu grupu. Kompleksnost rodno zasnovanog nasilja nad ženama nije prepoznata, kao ni potrebe žena žrtava nasilja, niti činioci koji proizvode njihovu ranjivost. Odsustvo podatka o sprovođenju ovih strategija i sredstvima izdvojenim za njihovo sprovođenje otežava utvrđivanje njihovih efekata. Primeri dobrih praksi još uvek su veoma retki i dešavaju se izvan državnih politika. Ipak, ovaj nedostatak stvara osnovu za promenu postojećeg stanja. Neophodno je stvoriti uslove da se dugogodišnja nevidljivost ove grupe žena, stavi u funkciju njihovog ekonomskog osnaživanja. Unapređivanjem njihovog položaja, stvara se šansa za zaustavljanje i prevenciju budućeg nasilja, uspostavljanje sigurnijeg okruženja, smanjenje siromaštva i poboljšanje kvaliteta života žena.
Ekonomsko osnaživanje žena je proces koji ženama povećava pristup i kontrolu nad ekonomskim resursima i mogućnostima, uključujući radna mesta, finansijske usluge, imovinu i druga proizvodna dobra (pomoću kojih jedna osoba može ostvariti prihod), razvoj veština i pristup informacijama o tržištu.26 Učešće žena u ekonomskim aktivnostima i njihovo ekonomsko osnaživanje ima ključni značaj za jačanje ljudskih prava žena i omogućava im da kontrolišu vlastite živote i imaju uticaj u društvu.27
Uvažavajući činjenicu da ekonomski položaj žene predstavlja značajan faktor koji utiče na izloženost žena nasilju i u velikoj meri određuje mogućnost da iz nasilja izađe, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova inicirao je formiranje radne grupe28 za izradu predloga praktične politike za ekonomsko osnaživanje žena koje su preživele nasilje.
Cilj ovog predloga praktične politike jeste da se definišu smernice i predlože modeli programa za ekonomsko osnaživanje žena sa iskustvom porodičnog/partnerskog nasilja, a koji će biti u skladu s potrebama i prioritetima ovih žena, uvažavati specifičnosti i složenost problema nasilja nad ženama i omogućavati njihovu reintegraciju u društvo.
_____________________
26 Starter Pack on Economic Empowerment of Women and Girls. (2012). DFID.
27 On Equal Footing - Policy For Gender Equality And The Rights And Role Of Women In Sweden’s International Development Cooperation 2010 -2015. (2010). Swedish Ministry for Foreign Affairs.
28 Radnu grupu činile su: Rada Gujančić (Ženski centar Užice), Ružica Rudić Vranić (Femina Kreativa), Bobana Macanović (Autonomni ženski centar), Radoslava Aralica (Zrenjaninski edukativni centar), Milana Lazić (Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva), Maja Branković Đundić (Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova) i Dragan Božanić (koordinator radne grupe, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova). Podršku u izradi dokumenta pružile su Tanja Ignjatović (Autonomni ženski centar), Mirjana Maksimović (Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva)
2.1. Zapošljavanje, rad i nasilje prema ženama
Ekonomska zavisnost od partnera jedan je od najčešćih razloga zbog kojeg žene dugo ostaju u braku ili partnerskom odnosu u kojem ima nasilja. Žene koje su izložene nasilju često su nezaposlene ili prestanu s radom brzo po stupanju u brak, a najčešće nakon rođenja dece. Nasilni partner aktivno umanjuje samopouzdanje i samopoštovanje žene, uveravanjem da je nesposobna i da je niko neće zaposliti, a bez ušteđevine i radnog iskustva, uz veliku nezaposlenost i dugotrajnu krizu, one i same sumnjaju u mogućnost lakog zaposlenja ili zaposlenja koje bi im donelo dovoljna primanja za samostalan život i brigu o deci.29 Ekonomsko nasilje, koje predstavlja mehanizam kojim nasilnik postiže kontrolu i dominaciju nad partnerkom, zastupljeno je u čak 45,7% slučajeva u kojima postoji neki vid nasilja u porodici, a odnosi se na oduzimanje novca i imovine, zabranu korišćenja zajedničkih dobara, zabranu zapošljavanja, nastavka školovanja i drugo.30 Istovremeno, želja žene za ekonomskom nezavisnošću predstavlja faktor rizika za pojavu nasilja, a njegova očigledna posledica jeste onesposobljavanje žene za samostalnu egzistenciju, što se smatra najčešćim razlogom ostanka u zajednici s nasilnikom.31
Podaci za Vojvodinu32 pokazuju da egzistencijalni problemi predstavljaju najčešći razlog zbog kojeg žene nisu napustile nasilnike. Na pitanje koji je bio razlog za nenapuštanje nasilnika, odnosno za povratak nakon napuštanja, gotovo svaka peta žena (18,3%) odgovorila je da nije imala gde da ode, odnosno nije imala mogućnost da reši stambeno pitanje, dok je 14,6% odgovorilo da je razlog bio nedostatak osnovnih sredstava za život. Drugim rečima, gotovo jedna trećina ispitanica (32,9%) kao razlog nenapuštanja navela je egzistencijalni problem. Među ženama koje su napustile nasilnike, najviše ih je bilo među onima koje su u poslednjih deset godina više zarađivale od svojih partnera. Ovi podaci su u skladu sa sličnim istraživanjima koja pokazuju da ekonomska samostalnost predstavlja jedan od najznačajnijih preduslova ženinog izlaska iz situacije nasilja. Istovremeno, odluka da se izađe iz nasilne veze i započne život samohrane majke za mnoge žene (34%) nosi visok rizik od siromaštva.33 U slučajevima kada napuste nasilnika, žene se suočavaju s teškoćama prilikom ponovnog uključivanja na tržište rada. One su često dugo bile izvan tržišta rada, teže se snalaze u promenjenom okruženju, mogu imati nekonkurentne kvalifikacije (ili ih uopšte nemaju), a odsustvo samopouzdanja i samovrednovanja dodatno im otežava položaj. Istraživanje sprovedeno u Srbiji34 ukazalo je na to da su gotovo sve žene koje su preživele nasilje bile u stalnoj potrazi za bilo kakvim poslom (najčešće sezonskim), ali su prilike za zapošljavanje bile retke, uglavnom nepovoljne, a poslovi slabo plaćeni i nesigurni. Većina ovih žena snalazila se tako što je obavljala privremene i povremene poslove (sezonski poslovi, kućna radinost i slično). Tek nekoliko njih imalo je sopstvenu penziju i one su jedine, od svih ispitivanih žena, imale sopstveni stalni prihod. Neke ispitanice bile su zaposlene, pa su zbog različitih razloga ostale bez posla, ali ima i onih koje nikada nisu bile u radnom odnosu.35 Uprkos tome, i zaposlene, i nezaposlene žene, imaju pozitivan stav prema radu, te nezaposlenost ne predstavlja istinski izbor žene, već direktnu posledicu ekonomskih i drugih oblika nasilja u porodici, kojima je žena izložena i drugih okolnosti u kojima se našla.36
____________________
29 Mogućnosti zapošljavanja za žene koje su preživjele nasilje - Izvještaj (2011). Autonomna ženska kuća Zagreb, Centar za žene žrtve rata - ROSA, Poduzetnički centar - Rosa, Zagreb.
30 Ignjatović, Tanja (2006). O nasilju u porodici iz evidencije centra za socijalni rad u 2005, u: Za život bez straha (priručnik). Autonomni ženski centar, Beograd. str. 14-20.
31 Ignjatović Tanja, Pešić, Danijela (2012). Rizici od siromaštva za žene žrtve nasilja. Autonomni ženski centar. Beograd. str. 21.
32 Nikolić-Ristanović, Vesna (2010). Nasilje u porodici u Vojvodini. Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Novi Sad, str. 86.
33 Klein, S. (Ed.). (2009). The poverty risks of women affected by violence and their children- Report on the socio-economic situation in Austria, WAVE - Women against violence Europe, Vienna.
34 Istraživanje je sproveo Autonomni ženski centar u saradnji sa ženskim organizacijama u Srbiji u tri regiona u Srbiji: Zapadna Srbija (Užice, Novi Pazar, Tutin), Južna Srbija (Vranje, Leskovac, Vlasotince) i Vojvodina (Novi Sad, Novi Bečej i Sombor). Dr Pavlović Babić, Dragica i Kuzmanović, Dobrinka (2011). Izveštaj sa fokus grupa i individualnih intervjua. Autonomni ženski centar. Beograd. Dostupno na:
http://www.socijalna-ohezija.womenngo.org.rs/images/pdf/sr/Kvalitativno_istrazivanje_-_Srbija.pdf
35 Dr Pavlović Babić, Dragica i Kuzmanović, Dobrinka (2011). Izveštaj sa fokus grupa i individualnih intervjua. Autonomni ženski centar. Beograd. Dostupno na:
http://www.socijalna-kohezija.womenngo.org.rs/images/pdf/sr/Kvalitativno_istrazivanje_-_Srbija.pdf
36 Mogućnosti zapošljavanja za žene koje su preživjele nasilje - Izvještaj (2011), Autonomna ženska kuća, Centar za žene žrtve rata - ROSA i Poduzetnički centar - ROSA, Zagreb, str. 15-16.
2.2. Postojeće mere i aktivnosti na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou
Strateški dokumenti u Republici Srbiji u oblasti zapošljavanja i samozapošljavanja načelno prepoznaju žrtve porodičnog nasilja kao posebnu ranjivu ciljnu grupu, ali se one posmatraju kao homogena grupa, te se u ovim dokumenatima žene žrtve nasilja uglavnom ne spominju eksplicitno.
U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja za period 2011-2020. godine37 ističe se da će mere aktivne politike biti usmerene prema teže zapošljivim licima, a nacionalnim akcionim planovima zapošljavanja koji se donose na godišnjem nivou definišu se kategorije teže zapošljivih lica, kao i mere i aktivnosti za unapređivanje njihove zapošljivosti.
U akcionim planovima zapošljavanja za 2011, 2012. i 2013. godinu,38 predviđena je posebna mera "Podsticanje zapošljavanja žrtava porodičnog nasilja i trgovine ljudima", a kao neposredni efekat ovih mera u sve tri godine navode se dva rezultata: "Uspostavljen mehanizam saradnje MERR i NSZ sa institucijama nadležnim za probleme žrtava porodičnog nasilja i trgovine ljudima" i "Kreirani posebni programi zapošljavanja za žrtve porodičnog nasilja i trgovine ljudima, kako bi se podstaklo njihovo socio-ekonomsko uključivanje". Za ovu meru su određeni i indikatori:
- Broj i struktura žrtava porodičnog nasilja uključenih u mere APZ, po merama.
- Broj i struktura žrtava porodičnog nasilja koje su zaposlene šest meseci nakon uključivanja u mere APZ, po merama.
_____________________
37 Dostupno na: http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678
38 Nacionalni akcioni planovi za 2012, 2013. i 2014. godinu dostupni su na:
http://www.minrzs.gov.rs/sektor-za-zaposljavanje-plan-zaposljavanja.php.
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2014. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 118/2013), u VII-moj glavi KATEGORIJE TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA, zaključuje da je potrebno "u programe i mere aktivne politike zapošljavanja uključivati i ostala teže zapošljiva lica i posebno osetljive kategorije nezaposlenih kao što su: dugoročno nezaposleni, osobe sa invaliditetom, Romi, žene, korisnici novčane socijalne pomoći, ruralno stanovništvo, izbegla i raseljena lica, povratnici prema sporazumu o readmisiji, deca bez roditeljskog staranja, žrtve porodičnog nasilja i trgovine ljudima, samohrani roditelji, supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena, roditelji dece sa smetnjama u razvoju i sl. tako da omoguće njihovu integraciju na tržište rada i podrže poboljšanje kvaliteta života."
Kao nosioci aktivnosti, predviđeni su Ministarstvo za rada, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalna služba za zapošljavanje, centri za socijalni rad i organizacije civilnog društva.
Od MINRZS je dobijena informacija da pomenuti mehanizam saradnje sa institucijama nije uspostavljen i da NSZ sarađuje sa centrima za socijalni rad u pojedinačnim slučajevima. Prema njihovom iskustvu, veoma malo žrtava porodičnog nasilja se na ovaj način (preko CSR) obraćao za pomoć u posredovanju pri zapošljavanju, tako da su u 2013. godini tri žene žrtve nasilja u porodici pohađale obuku za aktivno traženje posla, jedna žena je završila obuku u klubu za traženje posla, pet žena je učestvovalo na sajmovima zapošljavanja, jedna žena je pohađala obuku za potrebe tržišta rada i jedna je bila uključena u funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih.
Podsticanje zapošljavanja i socijalnog uključivanja teže zapošljivih lica, razvoja socijalnog preduzetništva i podrška regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja predstavlja jedan od tri cilja politike zapošljavanja. U okviru ovog cilja, definisana je mera koja se odnosi na obezbeđenje jednakog učešća žena u merama aktivne politike zapošljavanja, u okviru koje je predviđena aktivnost na podsticanju zapošljavanja nezaposlenih žena iz posebno oseljivih kategorija, a među njima se navode "žene iz sigurne ženske kuće, odnosno žrtve porodičnog nasilja".
Kao što je već navedeno, u Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, u dve strateške oblasti (prevencija i sistem mera zaštite i podrške žrtvama), načelno se govori o potrebi da se razmotri mogućnost uspostavljanja mehanizama finansiranja programa ekonomskog osnaživanja koji su namenjeni ženama. Akcioni plan za sprovođenje ove Strategije još uvek nije usvojen.
Podaci Pokrajinske službe za zapošljavanje o sprovođenju aktivnih mera zapošljavanja za 2012. godinu pokazuju da među 2260 žena, koje su se tokom 2012. godine u AP Vojvodini zaposlile, sprovođenjem aktivnih mera zapošljavanja, nije bilo žena koje su preživele nasilje u porodici ili partnersko nasilje. Na osnovu dostupnih podataka, nije moguće zaključiti da li ova grupa žena nije upoznata/informisana o predviđenim merama zapošljavanja i samozapošljavanja, da li poslodavci nisu upoznati s merama ili mere nisu sprovođene.
Pokrajinski akcioni plan za zapošljavanje u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za 2014. godinu39 prvi put prepoznaje žene koje su pretrpele nasilje kao specifičnu ciljnu grupu. U okviru cilja koji se odnosi na "Unapređivanje socijalne inkluzije i jednakog pristupa tržištu rada" i potcilja "Ujednačavanje položaja žena i muškaraca na tržištu rada", govori o "podsticanju zapošljavanja žena iz kategorije teže zapošljivih lica, između ostalog i žena u situaciji partnerskog i porodičnog nasilja".
Lokalni akcioni planovi40 pokazuju slične prakse u pogledu uključivanja žrtava nasilja u porodici. U većini slučajeva, žene žrtve nasilja u porodici nisu predviđene kao posebna ciljna grupa. U slučajevima kada se žrtve nasilja (ne eksplicitno žene) načelno prepoznaju kao ciljna grupa, one nisu vidljive u konkretnim merama niti su opredeljena sredstva u te svrhe. U jednom slučaju, u okviru ovog cilja predviđena je samo jedna aktivnost - Razvoj modela subvencionisanja poslodavaca koji zapošljavaju lica iz socijalno ugrožene populacije. Predviđeno je da se model razvija od 1.1.2013. do 31.12.2013. i kaže se da u te svrhe nisu potrebna dodatna sredstva. Ponekad se u okviru pojedinih mera (npr. javni radovi) prednost daje poslodavcima koji obezbeđuju zapošljavanje teže zapošljivih kategorija, ali ne postoje podaci o načinu realizacije i visini opredeljenih sredstava.
_____________________
39 Dostupno na: http://www.spriv.vojvodina.gov.rs/images/vesti/2014_02_Februar/ PAP_2014.pdf
40 Podaci o lokalnim akcionim planovima u drugoj polovini 2013. godine prikupljani su od 11 opština koje su uključene u projekat "Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji" koji PSPZRP sprovodi u partnerstvu sa UN Women, UNDP i UNICEF: Apatin, Bačka Toplola, Bečej, Irig, Kanjiža, Kovin, Pančevo, Sremska Mitrovica, Temerin, Vršac, Zrenjanin.
Zakonom o socijalnoj zaštiti uvedene su mere koje se odnose na zapošljavanje radno sposobnih korisnika socijalne pomoći (član 86.) kojima se predviđa saradnja centara za socijalni rad i organizacija nadležnih za poslove zapošljavanja u sprovođenju mera socijalne uključenosti radno sposobnih korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć. Međutim, Pravilnik o aktivaciji radno sposobnih korisnika NSP još uvek nije usvojen, zbog čega nema podataka o uključenosti žena koje su preživele nasilje.
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova uputio je upitnik svim centrima za socijalni rad na teritoriji AP Vojvodine, kako bi se stekao uvid u broj žena koje se nalaze ili su se nalazile u situaciji nasilja, a kod kojih je planom mera i usluga za zaustavljanje nasilja prepoznata neophodnost ekonomskog osnaživanja. Ukupno 26 centara za socijalni rad (57,7%) odgovorilo je na upitnik. Prema dostavljenim podacima, 49 žena je upućeno na filijalu službe za zapošljavanje, od kojih se samo jedna zaposlila i to u trajanju od meseca dana. Za ukupno 84 žene je prepoznato da je potrebno preduzeti neke od mera za njihovo ekonomsko osnaživanje. Među predloženim merama dominiraju: mere zapošljavanja, dokvalifikacije i jednokratne novčane pomoći.
2.3. Karakteristike postojećih mera
1. Rodna dimenzija nasilja u porodici nije u dovoljnoj meri prepoznata u nacionalnim, pokrajinskim i lokalnim strategijama i akcionim planovima koji se odnose na zapošljavanje i samozapošljavanje. U slučajevima kada su navedene kao posebna ciljna grupa, žrtve nasilja u porodici predstavljane su kao homogena grupa i ne prepoznaje se da nasilje u porodici neproporcionalno više pogađa žene.
2. Potrebe i iskustvo žena koje su preživele nasilje u porodičnom i partnerskom kontekstu i specifičnosti njihove situacije nisu u dovoljnoj meri prepoznate u navedenim merama (obuke za aktivno traženje posla, učešće na sajmovima zapošljavanja, obuka za potrebe tržišta rada). Stoga, ove mere najčešće nisu u skladu s njihovim potrebama. Problem se pojednostavljeno vidi kao isključenost žena s tržišta rada, a rešenje u njihovom uključivanju u postojeće mere zapošljavanja i samozapošljavanja koje su opšteg karaktera i koje ne uvažavaju specifičnost i složenost problema nasilja.
3. Vidljivo je odsustvo integrisanih usluga i nedovoljna saradnja institucija u kreiranju i sprovođenju mera. Mere su jednodimenzionalne i ne pravi se veza s drugim programima kao što su socijalno stanovanje, psihosocijalna podrška, briga o deci i ostalim pitanjima koje predstavljaju potrebu žena.
4. Mere nisu kreirane prema mogućnostima zapošljavanja u lokalnoj sredini u odnosu na specifičan položaj žena (ne vodi se dovoljno računa o višestrukoj ranjivosti pojedinih grupa žena, obrazovnim kvalifikacijama, samohranim majkama, zdravstvenom stanju, psihološkim posledicama nasilja).
5. Kada se radi o žrtvama nasilja u porodici, vidiljivo je odsustvo detaljne analize problema. Strateški dokumenti ponekad sadrže neadekvatne pretpostavke. U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja npr. kaže se da posebnu pažnju treba usmeriti na kampanje za jačanje svesti o značaju uključivanja na tržište rada i motivaciji nezaposlenih lica da socijalnu pomoć društva zamene za produktivno zapošljavanje, pre svega zapošljavanjem u socijalnim preduzećima. Ovo umnogome počiva na neadekvatnom shvatanju značaja koji rad ima za žene žrtve nasilja. Kao što je već rečeno, i zaposlene i nezaposlene žene imaju pozitivan stav prema radu, te nezaposlenost ne predstavlja istinski izbor žene, već direktnu posledicu ekonomskih i drugih oblika nasilja u porodici kojima je žena izložena, i drugih okolnosti u kojima se našla.
6. Ne postoje podaci o efektima ovih politika, njihovo sprovođenje nije predmet sistematskog monitoringa i evaluacije.
2.4. Dobre prakse
Ženski centar Užice
Projekat Ženskog centra iz Užica "Prikupljanjem i reciklažom tekstila do održivih socijalnih usluga za stanovništvo" predstavlja jedan od pionirskih pokušaja da se razvije model zapošljavanja žena iz teško zapošljivih grupa. Projekat se sprovodi od 2010. godine, a u različitim vremenskim periodima imao je podršku različitih aktera: Grad Užice, "MPP Jedinstvo" Sevojno i Nacionalna služba za zapošljavanje, a ostvarena je i saradnja s brojnim organizacijama.
Projekat se realizovao u dve faze:
1. Formiranje socijalnog servisa za stanovništvo.
2. Formiranje centra za reciklažu tekstila.
Do sada je realizovana prva faza projekta. Naime, formiran je socijalni servis i u 2010. godini njegove usluge je koristilo 280 porodica na mesečnom nivou, pri čemu je donirano 16500 komada garderobe i drugog tekstila. Servis trenutno raspolaže s preko 17500 komada različite garderobe i drugog tekstila sortiranog za doniranje. Prikupljeno je 35 tona tekstila za reciklažu.
Druga faza projekta osmišljena je tako da omogući ekonomsku nezavisnost i tržišno poslovanje i podrazumeva iznalaženje mogućnosti za nabavku opreme za reciklažu tekstila, čime bi se stvorili uslovi za tržišno poslovanje i ekonomsku samostalnost. Izrađen je biznis plan, definisana je potrebna oprema za reciklažu i putem projekta EU za Prekograničnu saradnju Srbija - Crna Gora "Prikupljanjem i reciklažom tekstila do održivih rešenja" dobijena su sredstva za nabavku dela opreme za proizvodnju predmeta od recikliranog tekstila, čime su se stekli početni uslovi za izgradnju tržišne održivosti. Da bi Projekat postao potpuno održiv, neophodno je nabaviti još jedan deo opreme koja će se koristiti za proizvodnju regenerata od recikliranog tekstila.
Od ukupno jedanaest zaposlenih, pet žena je pretrpelo porodično nasilje. Od ovih pet žena, tri su samohrane majke koje nemaju rešeno stambeno pitanje, imaju nezaposlenu decu ili decu koja se školuju, a dve su žene sa invaliditetom.
Inicijativa "Za fond - Protiv neravnopravnosti!"
Autonomni ženski centar, u saradnji sa 24 ženske organizacije civilnog društva iz 20 gradova u Srbiji (okupljene u Mreži Žene-siromaštvo-razvoj), od 17. do 24. oktobra 2011, sproveo je kampanju za formiranje fonda za žene. Predložene su dopune Zakona o ravnopravnosti polova (koje se odnose na mogućnost osnivanja budžetskog fonda za podsticanje ravnopravnosti polova kao posebnog evidencionog računa pri budžetu Ministarstva rada i socijalne politike RS i pri budžetima lokalnih samouprava). Sredstva iz Fonda koristila bi se za ublažavanje posledica nejednakosti između žena i muškaraca, a naročito za: suzbijanje nasilja u porodici, ekonomsko osnaživanje žena, zaštitu ženskog zdravlja, unapređivanje participacije žena u javnom i kulturnom životu, unapređivanje obrazovanja žena, podsticanje žena na bavljenje naukom i obezbeđivanje ravnopravnog tretmana polova u razvijanju i finansiranju sportskih aktivnosti. Takođe, formulisani su i predlozi za Odluke o osnivanju Fonda za unapređenje položaja žena na nacionalnom41 i lokalnom nivou.42
______________________
41 Dostupno na: http://www.zafondzazene.rs/OdlukaOosnivanjuFondaRepublika.html
42 Dostupno na: http://www.zafondzazene.rs/OdlukaOosnivanjuFondaBeograd.html
Iskustva iz Hrvatske:
Inicijativa nevladinog sektora: Model programa zapošljavanja za žene koje su preživele nasilje, Autonomna ženska kuća Zagreb, Centar za žene žrtve rata - ROSA i Poduzetnički centar - ROSA
Polazeći od iskustava u primeni mera za podsticanje zapošljavanja žrtava nasilja u porodici, definisanih u okviru Nacionalnog plana za poticanje zapošljavanja posebnih skupina nezaposlenih osoba za 2011. i 2012. godinu, nevladine organizacije Autonomna ženska kuća Zagreb, Centar za žene žrtve rata - ROSA i Poduzetnički centar - ROSA razvile su model koji podrazumeva delovanje na tri nivoa:
1) Osigurati celovitu i sistemsku pomoć i podršku ženama koje su preživele nasilje, kao i specifična znanja i veštine potrebne pri traženju posla. U skloništu za žene, kao i za žene koje se ovim organizacijama obraćaju za pomoć, uz psihološku i pravnu pomoć i podršku, sastavlja se individualni plan (prema potrebama žene) za pronalaženje posla, napredovanje na poslovnom planu, dodatnu edukaciju i usavršavanje, podizanje samopouzdanja i osećanja sigurnosti u postizanju planiranih ciljeva, prezentaciju ličnih kvaliteta, veština i znanja, informisanja o zagarantovanim pravima (uključujući i meru za podsticanje zapošljavanja žrtava nasilja u porodici koju sprovodi Hrvatski zavod za zapošljavanje). Organizuje se poseban program od pet tematskih radionica (deset dana) koje obuhvataju: komunikacijske veštine, prezentaciju i samoprezentaciju (dva dana), pisanje biografije i molbe (jedan dan), IT tehnologije i kancelarijske veštine (četiri dana), obaveze i prava na radnome mestu (jedan dan) i dodatne informacije - dodatna prava ili novine na tržištu rada (jedan dan). U ovu svrhu sastavljen je i Vodič - mogućnosti zapošljavanja za žene koje su preživjele nasilja, s preglednim informacijama i primerima koji mogu da posluže ženama u traženju posla (Bego, 2011).
2) Redovno koristiti dostupnu meru podsticajnog zapošljavanja žena koje su preživele nasilje: analize primene ove mere pokazuju da je veoma malo žena zaposleno na ovaj način, te da bi se morali obezbediti sistematsko informisanje i dostupnost informacija za sve potencijalne korisnice ove mere.
3) Informisanje poslodavaca o meri sufinansiranja zapošljavanja žena koje su preživele nasilje: Istraživanje je pokazalo da čak 89% poslodavaca nije znalo da postoje ove mere, a oni koji su znali nisu podnosili zahtev, jer smatraju da se traži dosta dokumentacije, dugo se čeka na rešavanje zahteva ili zbog oba navedena razloga, ili nisu imali potrebu (Ured pravobraniteljice za ravnopravnost spolova i "Oaza", 2008). Stoga je motivisanje poslodavaca da primenjuju ove podsticajne mere jedna od bitnih sistemskih aktivnosti.
Safe House Economic Empowerment (SHE-Empowerment - ONAsnaživanje)
Osnovni cilj pilot-projekta jeste da se žene žrtve nasilja iz Zapadne Bačke osnaže da započnu nove, ekonomski nezavisne živote. Žene (one koje su boravile u somborskoj sigurnoj kući, one koje je CSR registrovao kao ugrožene, potencijalne žrtve nasilja, ali i one koje su "lokalne liderke" identifikovale kao potencijalne pripadnice ove ciljne grupe) steći će znanja, veštine i samopouzdanje za zapošljavanje i samozapošljavanje. Ovo je poslednja karika koja nedostaje u institucionalnom odgovoru na nasilje nad ženama (pružanje pomoći ekonomskog osnaživanja uz postojeće usluge fizičke i psihološke pomoći), što čini postojeću pomoć daleko efikasnijom, jer smanjuje motive da se žena vrati nasilniku.
Specifični ciljevi:
1) Da somborska sigurna kuća (SSK) dobije novu, samoodrživu uslugu s razvijenim kapacitetima za treninge, i stručnjacima i akterima iz privatnog sektora koji će pomoći ženama da dostignu ekonomsku nezavisnost. U toku projekta, prvi krug treninga i kurseva u SSK finansiraće se iz budžeta projekta, a nakon toga iz profita socijalnog preduzeća pri sigurnoj kući (faktor održivosti nakon završetka projekta);
2) Da žene primenjuju znanja i koriste novostvorenu mrežu SSK da započnu sopstveni posao, nađu novi ili napreduju na postojećem poslu. Biće formirana baza podataka (rezultat umrežavanja s privatnim sektorom) - društveno odgovornih organizacija i pojedinaca koji nude neku od usluga koje ženama mogu da pomognu na putu njihovog ekonomskog osamostaljivanja (npr. trening, praksa, zaposlenje, pomoć/savet pri razvijanju sopstvenog biznisa, i slično).
Treninzi/kursevi u okviru SSK uključivaće kurseve za razvoj biznis planova; kurseve za sticanje specifičnih veština (u zavisnosti od interesovanja žena i potreba tržišta); i treninge za sticanje socijalnih veština (u svetlu ekonomskog osnaživanja).
Nakon završetka projekta, finansiranje nove usluge SSK biće realizovano iz profita organizacije sa socijalnom svrhom (socijalnog preduzeća - SP), kojom će upravljati polaznice koje uspešno završe treninge. Svrha SP-a biće da kontinuirano ulaže profit u obrazovanje i ekonomsko osnaživanje žena koje dolaze u SSK i to će biti definisano statutom organizacije.
Delatnost organizacije biće proizvodnja povrća u plastenicima, budući da je u odnosu na druge razmotrene opcije delovala najprikladnije, uz mogućnost ostvarenja značajnog profita. Tržište prodaje je delimično identifikovano, ali marketing istraživanje će pomoći da još bolje targetiramo tržište i maksimiziramo uspeh preduzeća. S druge strane, ženama će biti omogućeno i da, ukoliko započnu stakleničku proizvodnju u okviru svojih domaćinstava, koriste i mrežu (nabavke i prodaje) i brend koje će nastati u toku projekta.
Na kraju projekta, očekuje se da usluga pokaže potencijal za samoodrživost, i kao takva biće dokumentovana i predstavljena donosiocima odluka, kako bi se praksa replicirala u drugim sigurnim kućama u Srbiji.
Partnerstvo i saradnja: Pored Fonda B92, koji je nosilac projekta, partneri su Centar za socijalni rad Sombor i SMART Kolektiv. Centar za socijalni rad Sombor upravlja somborskom sigurnom kućom i pionir je u uvođenju i primeni integrisanog institucionalnog odgovora na nasilje nad ženama. SMART Kolektiv ima iskustvo u razvoju profitnih organizacija sa socijalnom svrhom i razvijenu mrežu kontakata sa akterima iz privatnog sektora. Veliki broj nevladinih organizacija je takođe izrazio interesovanje za projekat i želju da dâ doprinos tokom implementacije. Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu pružiće institucionalnu podršku razvoju nove inovativne usluge s potencijalom u Vojvodini.
3. Predlog programa za ekonomsko osnaživanje žena sa iskustvom nasilja u porodici i u partnerskom odnosu
3.1. Smernice na kojima počiva predlog Programa
Praktične politike za ekonomsko osnaživanje žena koje se nalaze u situaciji nasilja u porodičnom ili partnerskom kontekstu počivaju na opštim principima u zaštiti žrtava nasilja u porodici definisanim u Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima.43 Pored ovih principa, praktične politike za ekonomsko osnaživanje žena u situaciji porodičnog ili partnerskog nasilja pridržavaju se i posebnih smernica:
1. Individualizovan pristup: smernice uvažavaju potrebe i specifičnosti životne situacije korisnice i njima su primerene i prilagođene.
2. Sveobuhvatan pristup: pored mera za uključivanje na tržište rada, smernice uključuju i programe individualne psihosocijalne podrške, kao i aktivnosti usmerene na dugoročno unapređivanje individualnih kapaciteta žena za uključivanje u ekonomski život.
3. Kontinuiran pristup: smernice pružaju kontinuiranu podršku, prate potrebe žena i prilagođavaju se novonastalim situacijama.
4. Senzibilizacija zajednice na probleme žena koje se nalaze u situaciji nasilja.
5. Smernice uvažavaju lokalne resurse i razvijaju saradnju između javnog, privatnog i civilnog sektora.
6. Žene sa iskustvom nasilja koje su korisnice usluga izvan javnog sektora, odnosno koje nisu registrovane u evidenciji CSR, imaju prava da se prijave za mere ekonomskog osnaživanja, samostalno ili preko svojih pružalaca usluga, ravnopravno sa ženama koje se nalaze na evidenciji lokalnog CSR.
7. Poslodavci koji učestvuju u sprovođenju ovog programa u obavezi su da obezbede korisnici programa zaštitu prava na privatnost shodno zakonu, odnosno da ne iznose podatke o tome da je korisnica programa pretrpela nasilje i da je zbog toga zaposlena.
8. Praćenje, procena efekata i promocija dobrih praksi integralni su deo ovih praktičnih politika.
______
43 Dostupno na: http://www.gendernet.rs/files/dokumenta/Domaci/Opsti_ protokol.pdf
3.2. Predlog mera
1) OPŠTI PRIPREMNI NIVO
Cilj |
Specifični cilj |
Mera/Aktivnost |
Odgovorni |
1. |
1.1. |
1.1.1. |
PSPZRP |
1.2. |
1.2.1. |
PSPZRP, PSZSPD NSZ, |
|
1.2.2. |
|||
1.2.3. |
|||
1.2.4. |
|||
1.2.5. |
|||
1.2.6. |
|||
1.2.7. |
|||
1.3. |
1.3.1. |
PSPZRP, OCD, CSR |
|
1.3.2. |
|||
1.3.3. (1) Subvencionisano zapošljavanje - Interventni program; (2) Samozapošljavanje; (3) Zapošljavanje/samozapošljavanje žena u socijalnim preduzećima, organizacijama civilnog društva s registrovanom privrednom delatnošću, zadrugama i drugo. |
|||
1.3.4. |
|||
1.3.5. |
|||
1.3.6. |
2) PROGRAM SUBVENCIONISANOG ZAPOŠLJAVANJA/INTERVENTNI PROGRAM predstavlja početnu fazu podrške i namenjen je ženama koje su najmanje konkurentne na tržištu rada i kojima je najteže da ostvare ekonomsku nezavisnost. Ovaj program predstavlja u najvećoj mogućoj meri subvencionisanu inicijativu.
Cilj |
Specifični cilj |
Mera/Aktivnost |
Odgovorni |
Osnažene i podržane od strane institucija i organizacija, žene sa iskustvom nasilja uključene su u tržište rada i ostvaruju ekonomsku nezavisnost. |
Kreirani i sprovedeni specifični programi podrške i zapošljavanja za žene sa iskustvom nasilja iz teže zapošljivih grupa. |
Organizovanje individualizovanih i kontinuiranih programa psihosocijalne podrške za sve kandidatkinje odabrane prema kriterijumima za učešće u programima. |
PSPZRP, PSZSPD, NZS, PSZ, OCD, LS |
Sprovođenje programa za osnovnu profesionalnu obuku, kao i programa dokvalifikacije i/ili prekvalifikacije. |
|||
Sprovođenje obuka za aktivno traženje posla ili samozapošljavanje |
|||
Razvoj i sprovođenje programa za finansijsko i digitalno opismenjavanje za žene korisinice programa (one kojima je potrebno). |
|||
Obezbeđivanje karijernog vođenja i pružanje podrške u obraćanju institucijama. |
|||
Obezbeđivanje socijalnog stanovanja ili drugih vidova pomoći za rešavanje stambenog pitanja ukoliko je potrebno. |
|||
Obezbeđivanje usluge brige o deci. |
|||
Mentoring, praćenje napredovanja i podrška uključivanju žena korisnica programa, u ekonomski i društveni život. |
|||
Dodela subvencija poslodavcima za zapošljavanje žena sa iskustvom nasilja prema modelu razvijenom u tački 1.2.3. |
|||
Sprovođenje monitoringa i evaluacija. |
PSPZRP |
3) PROGRAM SAMOZAPOŠLJAVANJA. Program je namenjen ženama koje mogu ili žele da se samozaposle i poseduju neophodne kvalifikacije, znanja i veštine, ili žele da ih steknu.
Cilj |
Specifični cilj |
Mera/Aktivnost |
Odgovorni |
Osnažene i podržane od strane institucija i organizacija, žene sa iskustvom nasilja uključene su u tržište rada i ostvaruju ekonomsku nezavinost. |
Kreirani i sprovedeni specifični programi podrške za žene sa iskustvom nasilja iz teže zapošljivih grupa. |
Organizovanje individualizovanih i kontinuiranih programa psihosocijalne podrške za sve kandidatkinje odabrane prema kriterijumima za učešće u programima. |
PSPZRP, PSZSPD, OCD |
Sprovođenje prilagođenih programa profesionalne obuke, dokvalifikacija i/ili prekvalifikacija. |
|||
Mentoring, karijerno vođenje, podrška u obraćanju institucijama (pisanje biografije, izrada biznis plana, obezbeđivanje finansija). |
|||
Promocija i edukacija o važnosti profesionalnog udruživanja na različitim nivoima za žene sa iskustvom nasilja. |
|||
Sprovođenje obuka za samozapošljavanje. |
|||
Sprovođenje obuke za samozapošljavanje, samozapošljavanje u oblasti socijalnog preduzetništva, zadrugarstva ili civilnom sektoru (registrovana privredna delatnost) |
|||
Pružanje podrške nakon osnivanja odgovarajućeg oblika socijalnog preduzetništva. |
|||
Monitoring, praćenje napredovanja i uključivanja žena korisnica programa u ekonomski i društveni život. |
|||
Dodela subvencije za samozapošljavanje kandidatkinja odabranih prema kriterijumima za učešće u programu. |
|||
Obezbeđivanje socijalnog stanovanja ili drugih vidova pomoći za rešavanje stambenog pitanja (ukoliko je potrebno). |
|||
Obezbeđivanje usluga brige o deci. |
|||
Monitoring i evaluacija. |
PSPZRP |
PROGRAM ZA UNAPREĐIVANJE PREVENCIJE I ZAŠTITE ŽENA IZ MARGINALIZOVANIH GRUPA OD NASILJA U PORODICI I PARTNERSKIM ODNOSIMA
Sažetak: Program je sastavni deo Strategije za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za period od 2014. do 2020. godine. Program je razvila radna grupa koju su činile predstavnice organizacija koje zastupaju interese žena koje su u situaciji nasilja i koje pripadaju marginalizovanim društvenim grupama. Cilj ovog programa jeste prevencija i unapređivanje zaštite od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima prema ženama iz marginalizovanih grupa.
Ključne reči: žene u situaciji nasilja, marginalizovane grupe žena, program, Romkinje, žene sa invaliditetom, seoske žene.
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, u periodu od 2009. do 2013. godine, sprovodio je Strategiju za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini (u daljem tekstu: Strategija). Strategija se efikasno sprovodila u svih 45 opština u AP Vojvodini putem različitih aktivnosti, kao što su programi edukacije za stručnjake koji rade na pitanju nasilja u svojim institucijama, unapređivanje saradnje lokalnih institucija u zaustavljanju nasilja u porodici i partnerskim odnosima, sprovođenje istraživanja o rodnozasnovanom nasilju u AP Vojvodini i uspostavljanje sistema redovnog evidentiranja prijavljenih i procesuiranih slučajeva nasilja. Cilj ovih aktivnosti bio je da institucionalna zaštita za žene žrtve nasilja postane efikasnija, da se poveća svest javnosti o neprihvatljivosti nasilja nad ženama, kao i da se same žene ohrabre da prijave nasilje.
Tokom sprovođenja Strategije i na osnovu nalaza eksterne evaluacije, uočena je potreba za izradom i realizacijom specifičnog seta aktivnosti usmerenih na prevenciju i zaštitu žena koje pripadaju ranjivim grupama. Eksterna evaluacija44 je pokazala da je najmanji napredak u sprovođenju Strategije ostvaren kod povećanja razumevanja i znanja profesionalaca o nasilju nad ženama iz marginalizovanih grupa i u pružanju specijalizovanih usluga tim margionalizovanim grupama. S tim ciljem, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova inicirao je izradu Programa za unapređivanje prevencije i zaštite žena iz marginalizovanih grupa od nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Program je sastavni deo Strategije za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za period od 2014. do 2020. godine. Ovaj program razvila je radna grupa koju su činile predstavnice organizacija koje zastupaju interese žena koje se nalaze u situaciji nasilja i koje pripadaju marginalizovanim društvenim grupama. Članice radne grupe su: Svjetlana Timotić, Ivana Nikolić (...IZ KRUGA VOJVODINA), Danica Jovanović (Udruženje Roma Novi Bečej), Ana Saćipović (Udruženje Romkinja "Osvit"), Svetlana Šarić ( SOS Vlasotince), Marija Markuš (Udruženje žena "Golbičanka"), Tamara Blagojević (Ekumenska humanitarna organizacija), Slavica Denić (Sektor za romska pitanja - Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova), Marina Ileš i Maja Branković Đundić (Sektor za ravnopravnost polova - Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova). Program je posebno usmeren na unapređivanje prevencije i zaštite Romkinja, žena sa invaliditetom i žena iz seoskih sredina.
_______
44 Eksterna evaluacija projekta "Ka sveobuhvatnom sistemu za suzbijanje nasilja nad ženama u Vojvodini, januar 2009 - decembar 2012, evaluacijski tim: Jasmina Knežević, Aleksandra Vesić Antić, Zorica Rašković, Mirjana Beara, Ivana Koprivica, Tatjana Lazor Obradović, mart 2013.
Prevencija i unapređivanje zaštite žena iz marginalizovanih grupa od nasilja u porodici i u partenrskim odnosima.
3. Najveći izazovi i razlozi za nedovoljnu razvijenost usluga podrške ženama žrtvama nasilja iz marginalizovanih grupa
Najveći uzrok za nedovoljno razvijenu podršku ženama koje su izložene nasilju u porodici i u partnerskim odnosima, a koje pripadaju marginalizovanim grupama, jesu mnoge predrasude i slabo razumevanje profesionalaca o pitanjima u pogledu diskriminacije i njenih posledica, kao i komunikacijske specifičnosti koje treba uzeti u obzir prilikom informisanja različitih marginalizovanih grupa žena.
Podaci o položaju žena žrtava nasilja iz marginalizovanih grupa prikupljeni su na osnovu intervjua, anketa i iskustava žena koje pripadaju ovim grupama i ženskih nevladinih organizacija koje zastupaju interese ovih žena. Znatan deo informacija zasnovan je na nalazima Eksterne evaluacije projekta "Ka sveobuhvatnom sistemu za suzbijanje nasilja nad ženama u AP Vojvodini".
4.1. Opšte prepreke
Tradicionalno patrijarhalno vaspitanje o položaju žene u zajednici, stid i navika da budu neshvaćene i odbačene u društvu neke su od glavnih prepreka s kojima se suočavaju žene iz marginalizovanih grupa kada je u pitanju nasilje u porodici i u partnerskim odnosima.
Život u izolaciji i nizak nivo svesti o sopstvenim vrednostima utiču na neprepoznavanje fenomena nasilja, nepoznavanje sopstvenih prava i nedovoljnu informisanost o nadležnostima institucija i o zakonskoj regulativi za zaštitu od nasilja.
Osnovne prepreke za prijavljivanje nasilja jesu: strah od posledica nakon prijave nasilja (strah od odmazde supruga ili nekog člana porodice, strah da će drugi članovi porodice ili deca biti zlostavljani, strah da će deca biti oduzeta), ekonomska zavisnost od supruga, te nedostatak podrške porodice i nepostojanje mesta gde mogu da odu u takvoj situaciji, kao i disproporcija moći u odnosu na nasilnika.
Otežavajući faktori koji takođe utiču na pristup nadležnim institucijama jesu: postojanje jezičkih barijera, fizička udaljenost institucija od mesta u kojima žive, kao i arhitektonske barijere. Udaljenost romskih naselja i seoskih sredina, kao i slabo razvijena komunikaciona mreža, posebno otežavaju mogućnost da se nasilje prijavi.
Na prijavu nasilja utiče i nizak nivo poverenja u institucije. Prilikom prijave nasilja većina žena koje pripadaju ovim grupama suočavaju se s diskriminacijom, nerazumevanjem i stereotipnim predstavama profesionalaca o grupama kojima pripadaju. Siromaštvo se često vidi kao dominantan problem, dok se nasilju pridaje manji značaj.
Tradicionalne i zatvorene patrijarhalne zajednice u kojima su žene u podređenom položaju i pojačane predstave o tome da je nasilje opravdana i privatna stvar, čine žene sa sela i Romkinje izuzetno ranjivim na nasilje. Ovakvo okruženje utiče i na razvijenu kulturu trpljenja među ženama iz ovih zajednica - ako sam preživela do sad, preživeću i nadalje.
Romkinje - rani i prinudni brakovi, život u proširenim porodicama, nemogućnost donošenja odluka i učešća u planiranju porodice, nemogućnost da samostalno odlučuju o svom telu, te očekivanja da budu odgovorne za život porodice, kao i visoka tolerancija zajednice prema nasilju nad ženama jesu specifičnosti koje Romkinje čine posebno ranjivim i ugroženim.
Društveni položaj romske žene, koja je često nepismena ili funkcionalno pismena i neobrazovana, nezaposlena ili bez mogućnosti da raspolaže sopstvenim prihodima, ne govori jezik većinske zajednice ili ga slabo razume i nedostatak ličnih dokumenata, utiču na pristup institucijama i na institucionalnu zaštitu Romkinja od nasilja.
Rasizam, nedostatak poštovanja, stereotipi i predrasude većinskog stanovništva prema Romima, reflektuju se i u postupanju institucija u pogledu zaštita Romkinja od nasilja. Tradicionalne vrednosti i običaji koji utiču na mogućnost žena da realizuju sopstvene izbore i izloženost nasilju u porodici smatraju se ličnim izborom i životom koji je karakterističan za romsku zajednicu.
Na izlazak iz nasilja posebno utiče segregiranost romskih naselja, nemogućnost žena da se samostalno i bez pratnje obraćaju institucijama, neinformisanost o postupcima zaštite i nedovoljna svest o potrebi zdravstvene zaštite, veliki broj dece i nedostatak podrške porodice i zajednice da se izađe iz nasilja.
Žene sa sela - nazaposlenost i nizak nivo obrazovanja, predrasude o ulozi žene u porodici koje se generacijski prenose, karakteristične su za žene sa sela. Tradicionalne vrednosti u pogledu braka i porodice koje se neguju u seoskim sredinama, a u kojima se nasilje smatra sastavnim delom bračnog i porodičnog života, utiču i na nizak nivo svesti žena o sopstvenim pravima i mogućnostima izbora. Na prijavu i izlazak iz nasilja posebno utiču osećanje stida, pojačana odgovornost za održavanje porodice na okupu, sklonost ka samookrivljavanju za nasilje koje se dešava. Sredina koja je blagonaklona prema nasilju i sklona da osuđuje žene koje su prijavile i/ili napustile nasilne partnere, dodatno utiče na motivaciju žena koje su u situaciji nasilja da se obrate institucijama za pomoć.
Žene sa invaliditetom - sterotipno mišljenje da niko ne bi povredio na bilo koji način ženu sa invaliditetom posebno je karakteristično za stavove sredine prema ženama sa invaliditetom koje su izložene nasilju, kao i prilikom postupanja institucija u takvim slučajevima. Postojanje fizičkih, komunikacijskih i psiholoških barijera, kao i nedovoljno razvijen sistem podrške koji je prilagođen ženama sa različim vrstama invaliditeta, osnovna su ograničenja u postupanju institucija u pogledu nasilja nad ženama sa invaliditetom.
Posebno ranjiva grupa jesu majke dece sa invaliditetom koje su u većini slučajeva ekonomski zavisne od nasilnika, budući da zbog brige o detetu sa invaliditetom često napuštaju posao i ne mogu da rade. Nedostatak podrške porodice i zajednice dodatni su faktori koji utiču na mogućnost izlaska iz nasilja.
5. Pristupi za unapređivanje institucionalne zaštite
Pristup zaposlenih u institucijama sa uvažavanjem, podizanje svesti o fenomenu nasilja i informisanje o mogućnostima izlaska iz nasilja putem usluga SOS telefona, vide se kao načini za zadobijanje poverenja i podsticanja žena koje pripadaju marginalizovanim grupama da prijave nasilje.
Za izgradnju poverenja Romkinja ključno je premošćavanje jezičke barijere angažovanjem senzibilisanih Romkinja ili neromkinja koje razumeju i govore romski jezik i koje će im biti podrška u kontaktu sa institucijama. U komunikaciji s Romkinjama trebalo bi voditi računa o razumevanju sadržaja, dok je upotreba stranih reči i izraza apsolutno neprimerena.
Aktivi seoskih žena predstavljaju značajan potencijal u organizovanju preventivnih aktivnosti i mreže podrške. Senzibilizacija predstavnica aktiva seoskih žena za nasilje prema ženama u porodici i partnerskim odnosima i uspostvljanje saradnje sa institucijama, može da poveća svest seoskih žena o nasilju u porodici i da poveća nivo poverenja u institucije.
Povećanju poverenja žena sa invaliditetom u institucije može da doprinese: pristup sa uvažavanjem, bez osuđivanja i/ili diskriminacije žene; obezbeđivanje sigurnog prostora gde će im se verovati i pružiti im mogućnost da o svom životu odlučuju samostalno; razumevanjem načina svakodnevnog funkcionisanja žene sa invaliditetom/majke deteta sa invaliditetom. Informisanje o uslugama SOS telefona takođe može da podstakne veće prijavljivanje nasilja.
6.1. Izrada i implementacija specifičnih obuka za profesionalce za rad s marginalizovanim grupama žena
Iako su primeri nasilja nad marginalizovanim grupama žena korišćeni tokom edukacije koju je organizovao Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova u periodu od 2009. do 2013. godine, izostao je sistematski i dublji osvrt na marginalizaciju kao pojavu, njene uzroke i posledice, kao i specifičnosti partnerskog nasilja kojem su izložene marginalizovane grupe žena. Stoga, opšte edukacije o nasilju nad ženama nisu mogle delovati na još uvek učestale predrasude, pa samim tim i na promene u ponašanju profesionalaca/profesionalki u ophođenju i rešavanju slučajeva nasilja nad ženama iz marginalizovanih grupa. Odsustvo sistemskog pristupa ovom problemu, nepostojanje posebnih edukacija u pogledu diskriminacije marginalizovanih grupa, specifičnosti situacije nasilja i potreba u vezi s tim specifičnostima, kao i nedovoljna saradnja sprovodioca Strategije sa ženskim nevladinim organizacijama koje zastupaju interese žena iz marginalizovanih grupa u situaciji nasilja, uočeni su kao glavna ograničenja kada je reč o uticaju Strategije na unapređivanje prevencije i zaštite žena iz ovih grupa.
Kod profesionalaca/profesionalki koji se bave zaštitom od nasilja u partnerskim i porodičnim odnosima postoji svest o malom broju prijava nasilja nad ženama iz ovih grupa, te su oni saglasni u oceni da se žene sa sela, žene manjinske etničke pripadnosti, Romkinje i žene sa invaliditetom vrlo retko javljaju institucijama. Kvalitativna analiza u okviru eksterne evaluacije pokazala je da profesionalci imaju mnogo predrasuda prema ženama iz ranjivih grupa, da u nekim slučajevima ne prepoznaju da su žene iz ovih grupa izložene nasilju, dok nasilje veoma često povezuju sa siromaštvom, koje jeste značajan faktor ali ne i jedini uzrok nasilja, a izlazak iz siromaštva nije mera kojom se nasilje zaustavlja. Izrada i implementacija specifičnih obuka za profesionalce/profesionalke za rad s marginalizovanim grupama žena u saradnji sa ženskim nevladinim organizacijama koje zastupaju interese žena iz ranjivih grupa koje su izložene nasilju predstavlja deo aktivnosti koje bi trebalo da doprinesu unapređivanju prevencije i institucionalne zaštite žena iz ovih grupa od nasilja.
Specifične obuke bi trebalo da budu fokusirane na sledeće sadržaje:
▪ patrijarhalne hijerarhije i mehanizmi njihovog održavanja;
▪ pojam, vrste i iskustva rodnozasnovanog nasilja ranjivih grupa žena;
▪ specifičnosti višestruko ranjivih grupa žena;
▪ pojam, vrste i iskustva diskriminacije ranjivih grupa žena;
▪ predrasude i stereotipi o ženama iz ovih grupa i o njihovim rodnim ulogama;
▪ društveni položaj i specifičnosti života Romkinja, žena sa invaliditetom i žena sa sela.
Tematski sadržaji koji se odnose na žene sa invaliditetom trebalo bi da uključe i specifične sadržaje (krug nasilja, vrste nasilja, posledice nasilja, nasilje u kontekstu života žene s invaliditetom, socijalni i medicinski model invalidnosti, specifičnosti u vezi sa iskustvom invalidnosti i porodičnog nasilja, pristupačnost u najširem smislu i sistemi podrške).
Podsticanjem akreditacije ovih obuka može da se obezbedi održivost programa kao i značajan obuhvat profesionalaca koji su ciljna grupa edukacije.
Za implementaciju ovog programa neophodno je obezbediti sredstva u budžetu AP Vojvodine, a u okviru sredstava za sprovođenje Strategije za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za period od 2015. do 2020. godine u okviru mere koja glasi: obezbediti sprovođenje i finansiranje odgovarajuće obuke službenika i stručnjaka u svim relevantnim ustanovama, organima i organizacijama za rad sa žrtvama iz posebno osetljivih društvenih grupa, koju sprovode specijalizovana udruženja građana i ženske organizacije koje i same pripadaju osetljivim društvenim grupama, kao što je predloženo u Dodatku br. 3.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije.
Rok: kontinuirano.
Deo ovih aktivnosti mogao bi da se realizuje sprovođenjem konkursa kojim bi se podstakle i podržale ženske nevladine organizacije da razvijaju kurikulum i realizuju date obuke.
6.2. Uvođenje specifično usmerenih aktivnosti s ciljem povećanja znanja i razumevanja marginalizovanih grupa žena o dostupnim uslugama i njihovim pravima
Tokom sprovođenja prethodne strategije nije bilo prilagođenog načina informisanja žena iz marginalizovanih grupa o nasilju, odnosno njihovim pravima i mogućnostima. Komunikacione specifičnosti u vezi s različitim marginalizovanim grupama uglavnom nisu bile uzete u obzir. Jedini izuzetak su žene iz etničkih manjinskih grupa jer je informativni materijal štampan na pet jezika nacionalnih manjina koje žive u AP Vojvodini. Komunikacijske prepreke - od očitih (u vezi sa slepim, slabovidim, gluvim i nagluvim ženama), preko jezičkih (žene iz manjinskih grupa, Romkinje) do načina i pristupa informacijama (posebno kada su u pitanju "zatvorenije" zajednice, kao što su seoske i romske) nisu prevaziđene, niti su razvijeni specifični komunikacijski pristupi za svaku od marginalizovanih grupa.
Povećanju informisanosti Romkinja i podsticanju da prijave nasilje može doprineti podrška žena u koje imaju poverenje sa sličnim iskustvima (iskustvom nasilja); informisanje o uslugama SOS telefona na srpskom, romskom i mađarskom jeziku, aktivnosti i prisustvo stručnih lica u zajednicama može da doprinose povećanju poverenja u institucije sistema i profesionalce. Informativne radionice s praktičnim primerima, informativne kampanje, TV spotovi na romskom jeziku i tematske emisije u medijima takođe mogu da doprinesu povećanju informisanosti i podstaknu prijavljivanje nasilja.
Aktivi seoskih žena predstavljaju značajan potencijal u unapređivanju informisanosti seoskih žena o nasilju u porodici i partnerskim odnosima. Senzibilizacija predstavnica aktiva seoskih žena za nasilje prema ženama u porodici i partnerskim odnosima i informisanje o uslugama SOS telefona predstavljaju aktivnosti kojima bi se doprinelo povećanju prijava nasilja. Pored informativnih kampanja i TV spotova, tematski sadržaji o nasilju nad ženama i informacije o vrstama pomoći i podrške u lokalnim medijima i drugim lokalnim informativnim resursima, takođe se smatraju vidom informisanja koji može da doprinese povećanju prijava nasilja. Imajući u vidu regionalne razlike, specifičnosti određenih seoskih zajednica i višestruko ranjive žene koje žive u seoskim sredinama, posebno usmereni programi informisanja trebalo bi da budu kreirani u saradnji s predstavnicama seoskih zajednica i zasnovani na identifikovanim potrebama i lokalnim resursima.
Informisanje žena sa invaliditetom trebalo bi da uključi različite edukativne sadržaje (štampani materijal, informisanje putem kratkih informativnih filmova; informativne radionice s praktičnim primerima); obezbeđene tumače znakovnog jezika za žene sa oštećenjem sluha; materijale na Brajevom pismu i zvučne zapise za žene sa oštećenjem vida; informacije prilagođene ženama sa intelektualnim invaliditetom. Korišćenje internet sadržaja i društvenih mreža takođe bi trebalo da bude jedan od vidova informisanja žena sa invaliditetom i majki dece sa invaliditetom.
Specifično usmerene aktivnosti s ciljem povećanja znanja i razumevanja marginalizovanih grupa žena o dostupnim uslugama i njihovim pravima sprovodiće se kao posebna mera u okviru Strategije za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za period od 2015. do 2020. godine, a koja glasi: inicirati direktno učešće profesionalaca iz svih relevantnih ustanova, organa i organizacija, u saradnji sa aktivistkinjama specijalizovanih ženskih organizacija, podizanje svesti građana i građanki o problemu nasilja prema ženama, namenjeno i prilagođeno specifičnim potrebama i životnim okolnostima različitih ciljnih grupa. Organizovati aktivnosti s ciljem boljeg informisanja javnosti o nadležnostima relevantnih ustanova, organa i organizacija i o mehanizmima zaštite institucija za ljudska prava.
Aktivnosti koje su usmerene na posebne ciljne grupe, a koje su navedene u okviru ovog programa, realizovaće se putem Akcionog plana za sprovođenje Strategije, koji se izrađuje na godišnjem nivou.
Nosioci: pokrajinski organ uprave nadležan za oblast privrede, zapošljavanja i ravnopravnosti polova, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva, socijalne politike i demografije, pokrajinski organ uprave nadležan za oblast kulture i informisanja, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.
Rok: kontinuirano.
Podsticanje informisanosti žena iz navedenih grupa takođe može da se realizuje uvođenjem ove aktivnosti u postojeće konkurse Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, a koji su namenjeni projektima nevladinih organizacija.
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova deo ovih aktivnosti integrisaće u svoj redovan rad s ciljem unapređivanja već postojećih aktivnosti (uvođenje zvučnih zapisa za žene sa oštećenjem vida u okviru internet-stranice www.hocudaznas.org, prevod i objava sadržaja na jezicima nacionalnih manjina koje žive na teritoriji AP Vojvodine, obezbeđivanje funkcionisanja jedinstvenog SOS telefona za Vojvodinu, priprema sadržaja o partnerskom i rodnozasnovanom nasilju za lokalne medije u saradnji s nevladinim organizacijama koje zastupaju interese žena koje su ciljna grupa, prevod i štampanje postojećeg materijala na jezike nacionalnih manjina na teritoriji AP Vojvodine).
Preduslov za punu realizaciju Programa za unapređivanje prevencije i zaštite žena iz marginalizovanih grupa od nasilja u partnerskim odnosima jeste usvajanje Strategije za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za period od 2015. do 2020. godine, izrada Akcionog plana za sprovođenje Strategije na godišnjem nivou i obezbeđivanje sredstava za njegovu implementaciju.
KODEKS RODNO OSETLJIVOG MEDIJSKOG IZVEŠTAVANJA45
Cilj Kodeksa rodno osetljivog medijskog izveštavanja jeste doprinos unapređivanju ravnopravnosti polova, promenom medijske slike žene, povećanjem interesovanja medija za pitanja ravnopravnosti polova i stvaranjem jednakih uslova za napredovanje i usavršavanje novinarki i novinara.
Obrazloženje
Država Srbija potpisnica je svih međunarodnih dokumenata o sprečavanju diskriminacije na osnovu pola, uključujući i Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena.
Ustav Srbije, kao i drugi pravni dokumenti, garantuje ravnopravnost polova u Srbiji.
Studija o izvodljivosti priključenja Evropskoj uniji državu Srbiju obavezuje na stvaranje uslova za ravnopravan tretman žena i muškaraca na svim poljima.
Medijska slika žena
Obaveza novinarki/novinara jeste da na pošten, korektan i fer način govore i pišu i o ženama i o muškarcima, izbegavajući stereotipe i predrasude.
Obaveza novinarki/novinara jeste da koriste politički korektan govor saobražen idejama formulisanim u Deklaraciji o ljudskim pravima: ni jedna grupa (ili pojedinka/pojedinac) ne može biti diskriminisana/diskriminisan jezikom samo zato što pripada drugačijoj rasi, veri, jeziku, naciji, etničkoj grupi, polu, dobu, jeziku, polnoj orijentaciji i dr.
Obaveza novinarki/novinara jeste da poštuju pravila srpskog jezika o slaganju u rodu, broju i padežu i s tim u vezi da za zanimanja koja obavljaju žene - uvek kada za to postoji mogućnost - upotrebljavaju ženski rod. Novinari/novinarke obavezuju se da će izbegavati izraze i termine koji su posledica stereotipa i predrasuda o polovima kao što su polariteti: lepši, slabiji i nežniji pol - za žene, jači pol - za muškarce i slično.
Obaveza novinarki/novinara jeste da pitanju porodičnog nasilja, trgovine ljudima, seks-trafikinga, čije su žrtve najčešće žene, prilaze s dužnim poštovanjem, bez senzacionalizma.
Ravnopravnost polova
Obaveza novinarki i novinara jeste da promovišu vrednosti i principe tolerancije nediskriminacije i međusobnog uvažavanja među ženama i muškarcima.
Obaveza novinarki/novinara jeste da se bave istraživanjem i izveštavanjem o (ne)ravnopravnosti polova.
Obaveza novinarki/novinara jeste da se bave istraživanjem i izveštavanjem o svim oblicima diskriminacije na osnovu pola.
Obaveza novinarki/novinara jeste da s jednakom pažnjom pristupaju muškim i ženskim potrebama i interesima prilikom izveštavanja, kao i da s pod jednakom zainteresovanošću govore i pišu o muškim i ženskim postignućima.
Obaveza novinarki/novinara jeste da izveštavaju javnost o naporima i aktivnostima države na planu uređenja i unapređivanja oblasti ravnopravnosti polova.
Obaveza novinarki/novinara jeste da izveštavaju o dostignućima u oblasti ravnopravnosti polova kako na lokalnom, nacionalnom tako i na globalnom nivou.
Obaveza novinarki/novinara jeste da prate aktivnosti civilnog sektora, ženskih i drugih nevladinih organizacija radi poboljšanja položaja žena.
Ravnopravan tretman žena i muškaraca zaposlenih u medijima.
Obaveza medija je da rade na stvaranju jednakih uslova i mogućnosti za napredak i usavršavanje žena i muškaraca zaposlenih u medijima.
Obaveza medija je da rade na stvaranju uslova za jednaku dostupnost vodećih pozicija i ženama i muškarcima zaposlenim u medijima.
Obaveza medija je da kreiraju atmosferu međusobnog poverenja, saradnje i korektnog odnosa među zaposlenim ženama i muškarcima.
______
45 Kodeks rodno osetljivog izveštavanja nastao je na inicijativu ženskih organizacija okupljenih u okviru programa Norveške narodne pomoći ŽENE TO MOGU U MEDIJIMA (2005/2006).