POKRAJINSKA SKUPŠTINSKA ODLUKA

O POSEBNOM PROGRAMU IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA 2015. GODINU

("Sl. list AP Vojvodine", br. 54/2014)

Član 1

Ovom pokrajinskom skupštinskom odlukom (u daljem tekstu: Odluka), utvrđuje se Poseban program iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine za 2015 godinu, obim sredstava za sprovođenje ovog programa i način njihovog raspoređivanja i korišćenja.

Član 2

Program iz člana 1. ove odluke, čini njen sastavni deo.

Član 3

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".

POSEBAN PROGRAM
IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA 2015. GODINU

UVOD

U cilju ostvarivanja što zdravijeg i kvalitetnijeg života pojedinca i celokupnog stanovništva neophodno je posmatrati zdravlje u skladu sa definicijom SZO koja glasi: "Zdravlje je stanje potpunog psihičkog, fizičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti". Ovako široka definicija zdravlja zahteva sveobuhvatnu akciju svih segmenata društva. Svetska zdravstvena organizacija i u najnovijem dokumentu "Zdravlje 2020" (Health 2020: a European policy framework saporting action across government and society for health and wellbeing) konstatuje da dobro zdravlje i briga za zdravlje ne mogu biti briga samo jednog sektora u društvu već da je održivo i pravedno unapređenje zdravlja rezultat efektivne politike kroz sve sektore i na svim nivoima vlasti kao i napora društva u celini. Pri tome se konstatuje da Vlade država članica OECD troše samo 3% zdravstvenog budžeta za promociju zdravlja i prevenciju bolesti, što nije dovoljno i nije racionalno. Najcelovitiji odgovor naše države ovom zahtevu sadržan je u Nacionalnoj strategiji održivog razvoja Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 57/08). Dugoročni koncept održivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast koji osim ekonomske efikasnosti, tehnološkog napretka, više čistijih tehnologija, inovativnosti celog društva i društveno odgovornog poslovanja obezbeđuje smanjenje siromaštva, dugoročno bolje korišćenje resursa, smanjenje zagađenja na nivo koji mogu da izdrže činioci životne sredine, sprečavanje novih zagađenja kao i unapređenje zdravstvenih uslova i kvaliteta života stanovnika.

Prioritetne oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva jesu one oblasti koje se odnose na prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti kojima je današnje društvo najviše opterećeno, prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti zbog stalne pretnje ovih bolesti i moguće pojave novih bolesti kao i zaštita i unapređenje životne sredine i faktora koji imaju ili mogu da imaju uticaj na zdravlje te je i predloženi posebni program koji se odnosi na ove prioritetne oblasti. Kao polazna osnova za definisanje ovih prioriteta mora se najpre pratiti i analizirati zdravstveno stanje stanovništva Vojvodine.

Pravna osnova za donošenje Posebnog programa iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine čine Zakon o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009),) član 6, Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", br. 99/2009 i 67/2012 - odluka US) član 47, Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 72/09 - dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/2012, 45/13 - dr. zakon i 93/14) član 13, Pokrajinska skupštinska odluka o pokrajinskoj upravi ("Službenim list APV", br. 37/14), član 35.

Pored toga, u prilog donošenja posebnog programa polazi se i od strategija i nacionalnih programa koje je donela Vlada, a posebno: Zdravstvene politike Srbije (2002), Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji (2003), Nacionalnih milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji (2006), Strategije razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji (2006), Nacionalne strategije o starenju 2006-2015 (2006), Strategije kontrole duvana (2007), Strategije razvoja zaštite mentalnog zdravlja (2007), Nacionalne strategije održivog razvoja (2008), Strategije za borbu protiv droga (2009), Strategije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti (2009), Strategije za unapređenje položaja Roma (2009), Strategije javnog zdravlja Republike Srbije (2009), Izmenjeni i dopunjeni nacionalni program za integraciju republike Srbije u Evropsku uniju, Republika Srbija, Vlada, Beograd (2009).

Posebni program se zasniva i na osnovnim principima i vrednostima sadržanim u međunarodnim dokumentima donetim pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije (u daljem tekstu: SZO), a posebno u: Deklaraciji iz Alma Ate (1978); Otavskoj povelji o promociji zdravlja (1986); Deklaraciji iz Džakarte na uvođenju promocije zdravlja u 21. vek (1997); Političkom okviru za evropski region "Zdravlje za sve" (2005); Evropskoj strategiji za zdravlje i razvoj dece i mladih "Od Rezolucije do akcije 2005-2008" (2005); Deklaraciji "Zdravlje u svim politikama" (2007); Talinskoj povelji "Zdravstveni sistemi za zdravlje i blagostanje" (2008) i drugim međunarodno priznatim dokumentima, kao što su: Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, (1989); Revidirana evropska socijalna povelja (1996); Evropska povelja o pravima pacijenata (2002), te dokumentima donetim u okviru Evropske unije (u daljem tekstu: EU): Lisabonska strategija (2000); Evropski Akcioni plan za životnu sredinu i zdravlje (2004-2010, (2004); Beli papir, "Zajedno za zdravlje", Strateški pristup 2008-2013 (2007), kao i Upitnik - Informacije koja Evropska komisija zahteva od Vlade Srbije u cilju pripreme mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u Evropsku uniju - oblast II Javno zdravlje (odgovor na pitanja 35, 37 i 45), i dr.

Poseban program iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine, realizuje se od 2013. godine i sprovodi kroz programske zadatke.

Prioritetne oblasti kojima će se posvetiti programski zadaci iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine u 2015 godinu su:

A. Registracija obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti

U vodeće uzroke obolevanja i umiranja stanovništva Vojvodine spadaju masovne nezarazne bolesti (MNB) koje učestvuju sa preko 80% u ukupnoj smrtnosti. Od svih hroničnih nezaraznih bolesti, uspostavljeni su registri za akutni koronarni sindrom, šećernu bolest i maligne bolesti. U cilju valjane procene broja obolelih i umrlih na bazi ovih registara potrebno je unapređenje kvaliteta registracije ovih bolesti i uvođenje registara ostalih hroničnih nezaraznih bolesti.

B. Kontrola zaraznih bolesti

Zarane bolesti zbog svojih karakteristika predstavljaju značajan javno zdravstveni problem iako nisu među vodećim uzrocima mortaliteta u Vojvodini. Iz tog razloga neophodno je unaprediti epidemiološki nadzor (ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima) i ubrzati protok informacija putem elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti.

Takođe je neophodno sprovoditi sistematsku vakcinaciju sa visokim obuhvatom dece, bez teritorijalnih i populacionih razlika i povećati obuhvat odraslog stanovništva vakcinacijom protiv gripa, tetanusa i pneumokoka, zbog čega se, kao preduslov, mora uvesti elektronski imunizacioni registar, koji na nivou Republike ne postoji.

C. Povećanje odgovornosti za zdravlje

Povećati odaziv stanovništva na sistematske preglede kao značajne mere u otkrivanju bolesti i poremećaja u zdravlju svih kategorija stanovništva (dece, žena, radno aktivnog stanovništva, starih) intenziviranjem preventivnog rada izabranog lekara, edukacijom edukatora (porodica, vaspitača predškolskih ustanova, nastavnika i dr), uključivanjem sredstava javnog informisanja i dr.

U cilju očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva, razvoja zdravih okruženja i afirmacije zdravih stilova života, potrebno je dalje unapređenje aktivnosti promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja, naročito aktivnosti koje su usmerene na osetljive populacione grupe i zdravstvene probleme koji najviše doprinose opterećenju bolestima stanovništva Vojvodine.

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE ZDRAVSTVENE SITUACIJE

Vitalno-demografska situacija

1. U Vojvodini je 2013. godine živelo 1 912 095 stanovnika i trend depopulacije se nastavlja;

2. Očekivano trajanje života za žene je 77,2 godine, za muškarce 71,2 godine i niže je nego za Srbiju i zemlje Evropskog regiona;

3. Izraženo je starenje stanovništva: prosečna starost stanovništva je 42 godine, a svaka šesta osoba je starija od 65 godina;

4. Stopa nataliteta veoma nepovoljna rađa se 9 dece na 1000 stanovnika;

5. Starost žena koje rađaju pomera se prema starijim dobnim grupama i prosečna starost porodilja u Vojvodini je 28,9 godina;

6. Prirodni priraštaj je nepovoljan i ima negativnu vrednost (-5,0‰);

7. Opšta stopa mortaliteta je visoka (14 na 1000 stanovnika, a vodeći uzroci smrti su hronične nezarazne bolesti: kardiovaskularne (53,5%), maligne (23,1%) i bolesti disajnog sistema (4,9%);

8. Stopa maternalnog mortaliteta u 2013. godini je bila 11,5 na 100 000 porođaja, odnosno dve žene su umrle zbog komplikacija trudnoće, porođaja ili babinja;

9. Potencijalno izgubljene godine života dobar pokazatelj prerane smrtnosti. U Vojvodini je taj gubitak 9338,8 godina na svakih 100 000 stanovnika i viši je nego u Centralnoj Srbiji;

10. U 2013. godini sklopljeno je 9 799, a razvedeno 2.305 brakova.

Morbiditet - obolevanje stanovništva

• Procena obima i struktura obolevanja stanovništva je značajan pokazatelj sociomedicinskog aspekta bolesti i opterećenja zdravstvene službe;

• U najznačajnije uzroke vanbolničkog i bolničkog morbiditeta stanovništva Vojvodine spadaju masovne nezarazne bolesti (kardiovaskularne bolesti, maligna obolenja, hronične bolesti organa za disanje, povrede i dr.) kao i grupa bolesti mišićno - koštanog sistema i vezivnog tkiva kao značajni uzroci odsustvovanja sa posla i invaliditeta. U morbiditetu odraslog stanovništva u prvih pet vodećih grupa bolesti nalazi se grupa duševni poremećaji i poremećaji ponašanja;

• Vodeći uzroci oboljevanja dece predškolskog i školskog uzrasta su bolesti sistema za disanje. U morbiditetu predškolske dece značajno mesto zauzimaju zarazne i parazitarne bolesti, dok se kod školske dece zapažaju se povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora;

• U vanbolničkom morbiditetu žena poseban značaj imaju tumori koji se nalaze na četvrtom mestu. Najčešće dijagnoze u okviru ove grupe su tumori glatkog mišića materice, dobroćudni tumori jajnika i dobroćudni tumori dojke;

• U bolničkom morbiditetu dominiraju tumori (20,9%), bolesti sistema krvotoka (12,9%) i bolesti sistema za varenje (9,2%). Posmatrano prema dijagnozama bolesti registrovanih u stacionarnim ustanovama Vojvodine, u 2013. godini na prvom mestu po učestalosti je zloćudni tumor dojke, dok su na drugom i trećem mestu zloćudni tumor dušnika i pluća i infarkt mozga;

• Vodeći uzroci bolničkog mortaliteta su bolesti sistema krvotoka, tumori, bolesti organa za disanje.

Ponašanje i zdravlje

1. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja stanovništva Vojvodine (masovne nezarazne bolesti (MNB)) se mogu staviti pod kontrolu intenziviranjem promotivno-preventivnih mera i aktivnosti i jasnim delegiranjem zadataka za sprovođenje strategija sa naglaskom na multisektorsku saradnju;

2. Zavodi za javno zdravlje i Institut za javno zdravlje Vojvodine sproveli su ukupno 51 zdravstveno-promotivnu kampanju u okviru kojih je organizovanim aktivnostima neposredno obuhvaćeno preko 100.000 stanovnika svih populacionih grupa;

3. Stručnjaci instituta/zavoda za javno zdravlje na teritoriji Vojvodine su kreirali 31.434 primeraka štampanih i elektronskih zdravstveno-vaspitnih i zdravstveno-promotivnih sredstava;

4. Institut/zavodi za javno zdravlje na teritoriji Vojvodine organizovali su ukupno 191 edukativni sastanak i seminar na kojima je učestvovalo više od 24.000 učesnika;

5. U saradnji sa 128 medijskih partnera u Vojvodini Institut za javno zdravlje Vojvodine i 6 zavoda realizovali su više od 2.400 medijskih i 380 internet sadržaja;

6. Institut za javno zdravlje Vojvodine je tokom 2013/2014. godine (u okviru projekata "Nadzirem svoj HPV profil", "Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju" i programskog zadatka Posebnog Programa iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine "Zajedno protiv depresije") sproveo anketna istraživanja u kojima je utvrđeno nezadovoljavajuće znanje i ponašanje u vezi sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem kod mladih uzrasta 16 godina i studenata, dok je utvrđeno da rizik za depresiju postoji kod 46,0% korisnika gerontoloških centara i domova za stare i penzionere u AP Vojvodini.

Situacija u vezi sa zaraznim bolestima

1. Epidemiološka situacija u AP Vojvodini je ostala uobičajena za ovo područje a stopa smrtnosti od zaraznih bolesti je ostala niska;

2. Zastoj u centralizovanom snabdevanju vakcinama u zemlji, uzrokovao je prekide u sprovođenju obavezne sistematske imunizacije jednom ili više obaveznih vakcina, a što se negativno odrazilo na ostvareni obuhvat u 2013. Godini;

3. Teritorijalne i populacione razlike u ostvarenom obuhvatu predstavljaju rizik da importovanje bolesti, koje se mogu prevenirati vakcinama, dovede do epidemijskog širenja;

4. Obuhvat imunizacijom po kliničkim indikacijama (vakcina protiv gripa, pneumokoknih infekcija) ostao je nizak i nedovoljan da se ovom merom uspešnije utiče na smanjenje obolevanja i umiranja;

5. Kvalitet nadzora nad AFP nije stalan a problemi uzrokovani neredovnim isporukama i nedovoljnim količinama vakcina, koji su počeli 2012. godine prvi put nakon više od 50 godina njene primene, mogu da ugroze postignute rezultate;

6. Epidemiološka situacija morbila u Vojvodini u 2013. godini je povoljna, ali zabrinjava činjenica da kvalitetan nadzor na čitavoj teritoriji još nije uspostavljen, a pad obuhvata imunizacijom tokom 2012. i 2013. godine uzrokovan nedostatkom MMR vakcine, može značajno ugroziti postignute rezultate u eliminaciji morbila;

7. Rezistencija bakterija na antibiotike posledica je njihove neracionalne primene. Infekcije izazvane rezistentnim bakterijama kompromituju osnovno oboljenje, komplikuju i produžavaju lečenje i boravak u hospitalnoj ustanovi povećavajući opšti morbiditet, mortalitet i troškove.

CILJEVI PROGRAMA

Opšti cilj:

Unapređenje i očuvanje zdravlja stanovništva na teritoriji AP Vojvodine kroz obezbeđenje informacija neophodnih za procenu zdravstvenih resursa usmerenih ka unapređenju zdravlja, produženju života, kvaliteta življenja i osposobljenosti nezavisnog funkcionisanja stanovništva Vojvodine.

Specifični ciljevi:

1. Unapređivanje javnog elektronskog servisa koji će moći da podrži sve procese evidentiranja hroničnih bolesnika i izveštavanja u vezi nezaraznih bolesti na teritoriji pokrajine ali i da obezbedi druge informacije, značajne za evidenciju i epidemiološko ispitivanje, što će povećati kvalitet nadzora i efikasnost preduzetih mera;

2. Obezbeđenje informacija o epidemiološkim karakteristikama zaraznih i nezaraznih bolesti, karakteristikama uzročnika oboljenja i faktorima rizika u cilju planiranja interventnih mera i aktivnosti u okviru društvene brige za zdravlje na nivou pokrajine;

3. Unapređivanje javnog elektronskog servisa za zarazne bolesti koji će moći da podrži sve procese prijavljivanja i izveštavanja u vezi zaraznih bolesti na teritoriji pokrajine ali i da obezbedi druge informacije, značajne za prijavljivanje, postavljanje dijagnoze i epidemiološko ispitivanje, što će povećati kvalitet nadzora i efikasnost preduzetih mera;

4. Unapređenje nadzora nad OSG i ARI i cirkulišućim sojevima virusa humanog gripa i proširenje nadzora na druge, najčešće uzročnike akutnih respiratornih infekcija koje zahvataju najveći deo stanovništva pokrajine u toku svake godine;

5. Unapređenje nadzora nad gripom i drugim uzročnicima akutnih respiratornih infekcija kod hospitalizovanih bolesnika koje dovode do teških oblika bolesti i smrtnog ishoda;

6. Unapređenja nadzora nad velikim kašljem, invazivnim bakterijskim oboljenjima i virusnim gastroenteritisima, procenom epidemiološke situacije i identifikacijom najugroženijih populacionih grupa, u cilju blagovremene dijagnoze i lečenja obolelih i predlaganja mera sprečavanja i suzbijanja ovih oboljenja;

7. Formiranje mapa rezistencije u Vojvodini na osnovu mikrobioloških i epidemioloških podataka i kreiranje vodiča za racionalnu primenu antibiotika na području Vojvodine;

8. Smanjenje unosa natrijum-hlorida kod dece predškolskog i školskog uzrasta i mladih sa ciljem smanjenja rizika za razvoj hipertenzije, kardiovaskularnih i drugih bolesti u odraslom dobu za koje je utvrđeno da veliki unos natrijum-hlorida predstavlja faktor rizika ili doprinoseći činilac;

9. Sprovođenje aktivnosti definisanih akcionim planom za životnu sredinu i zdravlje dece kroz smanjenje učestalosti gojaznosti dece školskog uzrasta i povećanje fizičke aktivnosti;

10. Unapređenje oralnog zdravlja dece.

AKTIVNOSTI PROGRAMA

Aktivnosti Posebnog programa iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine sprovode se kroz 12 programskih zadataka:

1. Praćenje i analiza zdravstvenog stanje stanovništva Autonomne pokrajine Vojvodine;

2. Unapređenje javnog elektronskog servisa za evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine;

3. Unapređenje javnog elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine;

4. Sentinelni nadzor nad oboljenjima sličnim gripu i akutnim respiratornim infekcijama

5. Posvećeni nadzor nad teškom akutnom respiratornom bolešću

6. Specijalizovani nadzor nad velikim kašljem;

7. Posvećeni nadzor nad invazivnim bakterijskim oboljenjima uzrokovanim pneumokokom, meningokokom i hemofilusom influence tipa b;

8. Posvećeni nadzor nad virusnim gastroenteritisima;

9. Proces mapiranja rezistencije bakterija na antimikrobne lekove u ustanovama sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite u Autonomnoj pokrajini Vojvodini i kreiranje vodiča za racionalnu upotrebu antibiotika u praksi;

10. Kontrola sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u Autonomnoj pokrajini Vojvodini;

11. Sprovođenje akcionog plana za životnu sredinu i zdravlje dece;

12. Unapređenje prevencije karijesa ranog detinjstva (KRD) u AP Vojvodini.

INDIKATORI I METODOLOGIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA

Indikatori i metodologija sprovođenja programa definišu uz svaki programski zadatak zasebno. Programski zadaci čine sastavni deo Posebnog programa iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMA U 2015. GODINI

Red. broj	Naziv troškova	Cena sa PDV-om	Učešće u %
1.	Troškovi nabavke opreme	13.000.000,00	63,49 %
1.	1.1 Troškovi nabavke opreme	13.000.000,00
2.	Troškovi specijalizovanih usluga i materijala	2.714.000,00	13,26 %
	2.1. Specijalizovane usluge	2.489.000,00
	2.2. Troškovi goriva	225.000,00
3.	Troškovi naknada za rad učesnika u programskim zadacima	4.762.000,00	23,25 %
3.	3.1. Troškovi neto naknada sa pripadajućim porezima i doprinosima	4.762.000,00
	UKUPNO:	20.476.000,00	100,00%

PROGRAMSKI ZADACI
POSEBNOG PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE U 2015. GODINI

Praćenje i analiza zdravstvenog stanja stanovništva Autonomne pokrajine Vojvodine

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE:

Analiza zdravstvenog stanja stanovništva je osnova za sagledavanje postojeće situacije, objektivnu identifikaciju prioritetnih zdravstvenih problema i donošenje mera za njihovo rešavanje. Ona je neophodna za adekvatno planiranje zdravstvene zaštite, donošenje odgovarajućih strategija, programa i postavljanje ciljeva zdravstvene politike.

Retrospektivne analize zdravstvenog stanja stanovništva ukazuju na probleme vezane za sve izraženije starenje stanovništva, specifične potrebe vulnerabilnih kategorija, kretanje zaraznih i hroničnih nezaraznih bolesti koje su od sociomedicinskog i ekonomskog značaja, kao i na probleme vezane za organizaciju i rad zdravstvene službe. Analiza će ukazati i na probleme vezane za kvalitet vazduha, vode, zdravstvene ispravnosti namirnica i dati uvid u realnu epidemiološku situaciju. Stoga je neophodno: Obezbeđenje osnovnih informacija o zdravlju stanovništva kao celine i osetljivih kategorija stanovništva; Merenje napretka u dostizanju ciljeva zdravstvene politike; Merenje ishoda po zdravlje, iskazano kroz očekivano trajanje života i potencijalno izgubljenih godina života.

Prioritetne oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva se odnose na prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti kojima je društvo danas najviše opterećeno, kao i na prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti zbog njihove stalne pretnje i moguće pojave novih bolesti, kao i na zaštitu i unapređenje životne sredine i faktore koji imaju ili mogu da imaju uticaj na zdravlje. Resursi zdravstvene službe na osnovu praćenja i analize zdravstvenog stanja stanovništva Vojvodine treba da služe donosiocima odluka za predlaganje posebnih programa zdravstvene zaštite na teritoriji Autonomne pokrajine - vojvodine Vojvodine u skladu sa zakonskim propisima.

Ovi parametri se ne analiziraju na nivou pokrajine programima koji su doneti i finansirani na republičkom nivou. Kao polazna osnova za definisanje ovih prioriteta mora se najpre pratiti i analizirati zdravstveno stanje stanovništva Vojvodine.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti cilj:

Obezbeđenje informacija neophodnih za procenu zdravstvenih resursa usmerenih ka unapređenju zdravlja, kvalitetu života i produženju životnog veka stanovništva Vojvodine.

Specifični ciljevi:

• Identifikacija najznačajnijih zdravstvenih problema, trendova kretanja oboljenja, faktora rizika, uočavanje razlika u zdravstvenom stanju i zdravstvenoj zaštiti stanovništva različitih područja i kategorija.

• Planiranje interventnih mera i aktivnosti za rešavanje vodećih zdravstvenih problema, kao i problema vezanih za rad i organizaciju zdravstvene službe.

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

Zdravlje stanovništva Vojvodine će se procenjivati monitoringom.

Definisanje sadržaja analize zdravstvenog stanja stanovništva.

Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine će odrediti vrstu podataka koje će se koristiti u analizi zdravstvenog stanja stanovništva, izvore podataka, način metodološke obrade podataka, način prezentacije i interpretacije podataka.

Prikupljanje i obrada podataka za analizu zdravstvenog stanja.

Na osnovu definisanih stručno-metodoloških procedura prikupljaju se podaci od strane okružnih zavoda za javno zdravlje Vojvodine koji se dostavljaju Institutu javno zdravlje Vojvodine, a koji će izvršiti dalju kontrolu i obradu podataka. U cilju bolje kontrole, obrade i unapređenja analize podataka koristiće se podaci obezbeđeni javnim elektronskim servisima za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.

Kontrola analize zdravstvenog stanja.

Kontrola analize zdravstvenog stanja se odnosi na potpunost i kvalitet podataka, način obrade i interpretacije.

Izrada analize zdravstvenog stanja za 2014. godinu.

Analizu zdravstvenog stanja će obaviti Institut za javno zdravlje Vojvodine, koja će obuhvatiti: analizu vitalno-demografske situacije, vanbolnički i bolnički morbiditet, organizaciju i korišćenje vanbolničke i bolničke zdravstvene zaštite, promociju zdravlja i zdravstveno vaspitanje, epidemiološku situaciju zaraznih bolesti i sprovođenje obaveznih imunizacija, zdravstvenu ispravnost namirnica i gotovih obroka i analizu stanja životne sredine. Analizu obavljaju lekari specijalisti Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Umnožavanje i distribucija analize zdravstvenog stanja.

Objedinjena i verifikovana analiza zdravstvenog stanja se šalje osnivaču Instituta odnosno naručiocu, zavodima za javno zdravlje na teritoriji Vojvodine i dr.

Izvršioci

• Institut za javno zdravlje Vojvodine

• Okružni zavodi za javno zdravlje sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine: Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor.

INDIKATORI

1. Demografski pokazatelji - profil stanovništva Vojvodine: dinamika kretanja broja stanovništva, promene u polnoj i starosnoj strukturi stanovništva, natalitetu i prirodnom priraštaju, zaključenim i razvedenim brakovima;

2. Umiranje stanovništva (mortalitet): mortalitet po polu, starosti i vodećim uzrocima umiranja;

3. Očekivano trajanje života na rođenju;

4. Obolevanje stanovništva - morbiditet: Podaci o registrovanom vanbolničkom i bolničkom morbiditetu kao i podaci o kretanju zaraznih bolesti - osnovni pokazatelji za definisanje interventnih mera;

5. Korišćenje i rad zdravstvene službe: podaci o korišćenju vanbolničke i bolničke zdravstvene zaštite, sa posebnim naglaskom na ostvarivanje preventivne zdravstvene zaštite, posebno osetljivih kategorija stanovništva (trudnice, porodilje, deca);

6. Aktivnosti promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja;

7. Spoljašnja sredina: nadzor zdravstvene ispravnosti vode za piće, namirnica, kvaliteta vazduha životne sredine, ispravnosti vode otvorenih i zatvorenih bazena, javnih kupališta, reka i jezera koji predstavljaju pokazatelji stanja životne sredine.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA U 2015. GODINI

Tabela: Finansijski plan programskog zadatka: Praćenje i analiza zdravstvenog stanja stanovništva AP Vojvodine
Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	- Umnožavanje ZS Vojvodine za 2014. godinu na CD-u	komad	200	33,00	6.600,00	0,00	6.600,00
A2	- A4 papir, 80 gr	ris	6	282,84	1.697,04	0,00	1.697,04
A3	- toner (HP Laser JET 2055)	ketridž	3	6.900,00	20.700,00	0,00	20.700,00
A1-A3	TOTAL A				28.997,04	0,00	28.997,04
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 25 lekara specijalista	čas rada	500	705,62	352.810,00	176.405,00	176.405,00
B2	- 2 doktora medicine	čas rada	50	522,74	26.137,00	13.068,50	13.068,50
B3	- 2 dipl. inženjera elektrotehnike	čas rada	30	432,12	12.963,60	6.481,80	6.481,80
B4	- 2 medicinske sestre - tehničari (VŠS)	čas rada	30	347,39	10.421,70	5.210,85	5.210,85
B5	- 5 medicinskih sestara - tehničara (SSS)	čas rada	75	311,38	23.353,50	11.676,75	11.676,75
B6	-2 programera (VŠS)	čas rada	30	304,08	9.122,40	4.561,20	4.561,20
B7	-1 sistem operater	čas rada	15	232,06	3.480,90	1.740,45	1.740,45
B8	- 2 operatera	čas rada	15	232,06	3.480,90	1.740,45	1.740,45
B1-B8	TOTAL B				441.770,00	220.885,00	220.885,00
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
C1	- 18 lekara specijaliste	čas rada	360	705,62	254.023,20	127.011,60	127.011,60
C2	- 18 medicinskih sestara - tehničara (SSS)	čas rada	270	311,38	84.072,60	42.036,30	42.036,30
C3	- 6 informatičar (VŠS)	čas rada	90	304,08	27.367,20	13.683,60	13.683,60
C1-C3	TOTAL C				365.463,00	182.731,50	182.731,50
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C				836.230,04	403.616,50	432.613,54

Unapređenje javnog i elektronskog servisa za evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE

Potreba za unapređenjem javnog elektronskog servisa za evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine proizilazi iz sledećih činjenica:

Uvođenje javnog elektronskog servisa daje mogućnosti za evidentiranje i praćenje hroničnih bolesnika na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Prema Zakonu o evidencijama i pratećim podzakonskim aktima, u medicinsku dokumentaciju se upisuju dijagnoze bolesti, ali u propisanim izveštajima koje dostavljaju domovi zdravlja nadležnom zavodu za javno zdravlje nema informacija o broju obolelih lica (nego samo o broju slučajeva), polnoj i starosnoj strukturi pacijenata kao ni sve pojedinačne dijagnoze što predstavlja veliku insuficijentnost postojećeg zdravstveno-statističkog sistema. Samo na bazi kvalitetnih zdravstvenih podataka se mogu donositi dobre odluke koje se odnose na kreiranje strategija, predloga i mera, naročito važnih u procesu reforme sistema zdravstvene zaštite u kojoj se sada nalazi naša zemlja, a sve u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva; Omogućeno je sagledavanje udela hroničnih bolesnika u opštoj populaciji i planiranja zdravstvene zaštite. Javni elektronski servis uveden je na teritoriji pokrajine na kojoj živi 83% populacije; Omogućeno je planiranje zdravstvene zaštite usmerene na lečenje i preživljavanje osoba koje boluju od hroničnih bolesti (hroničnih bolesnika); Omogućeno je predlaganje i sprovođenje posebnih mera suzbijanja i sprečavanja nezaraznih bolesti.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti cilj:

• Unapređenje javnog elektronskog servisa sa ciljem obuhvata celokupne populacije na teritorije AP Vojvodine obezbeđenjem podrške za sve procese evidentiranja hroničnih bolesnika i izveštavanja u vezi nezaraznih bolesti;

• Obezbeđenje informacija o epidemiološkim karakteristikama nezaraznih bolesti i faktorima rizika u cilju planiranja neophodnih dopunskih istraživanja i interventnih mera i aktivnosti u AP Vojvodini.

Specifični ciljevi:

• Izgradnja geografskog informacionog sistema (GIS) u funkciji praćenja hroničnih nezaraznih bolesti po opštinama na teritoriji AP Vojvodine;

• Izgradnja registra hroničnih bolesnika;

• Sagledavanje kombinovane patologije prisutne kod obolelih na teritoriji Pokrajine

• Dalja izgradnja javnog elektronskog servisa i kvalitetniji epidemiološki nadzor nad nezaraznim bolestima;

• Uključivanje u sistem domova zdravlja koji još nisu uključeni (10) u ovaj program

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

1. Izrada projektne dokumentacije za izgradnju GIS-a kao i za prijem drugih obrazaca vezanih za praćenje zdravlja stanovništva u elektronskom obliku

2. Izrada softverskog modula GIS-a i modula za prijem ostalih elektronskih obrazaca iz domova zdravlja koji sada stižu u papirnom obliku;

3. Testiranje softvera;

4. Implementiranje GIS-a i softvera za prijem ostalih obrazaca u elektronskom obliku;

5. Otklanjanje eventualnih uočenih grešaka;

6. Testiranje i verifikacija otklonjenih grešaka;

7. Implementacija softverskog sistema u skladu sa projektnim planom u zdravstvenim ustanovama kao i implementacija softvera za evidentiranje hroničnih bolesnika na preostale zdravstvene ustanove gde to nije urađeno;

8. Monitoring rada i izveštavanje o postignutim rezultatima;

Izvršioci:

• Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka;

• Okružni zavodi za javno zdravlje sa teritorije AP Vojvodine: Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor.

INDIKATORI

• Broj zdravstvenih ustanova koje koriste javni elektronski servis za evidenciju hroničnih Bolesnika;

• Broj izabranih lekara koji pravilno popunjavaju podatke o evidenciji hroničnih bolesnika;

• Incidencije i prevalencije određenih nezaraznih bolesti.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA U 2015. GODINI

Tabela: Finansijski plan programskog zadatka: Izgradnja javnog elektronskog servisa za evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodini
Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	- Usluge održavanja softvera	komad	2	150.000,00	300.000,00	300.000,00	0,00
A1	TOTAL A				300.000,00	300.000,00	0,00
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 4 lekara specijaliste	čas rada	80	705,62	56.449,60	28.224,80	28.224,80
B2	- 2 doktora medicine	čas rada	40	705,62	28.224,80	14.112,40	14.112,40
B3	- 1 dipl. inženjer elektrotehnike	čas rada	15	432,12	6.481,80	3.240,90	3.240,90
B4	- 3 medicinskih sestara - tehničara (SSS)	čas rada	45	311,38	14.012,10	7.006,05	7.006,05
B5	-2 programera (SSS)	čas rada	30	232,06	6.961,80	3.480,90	3.480,90
B6	-1 sistem operater	čas rada	15	232,06	3.480,90	1.740,45	1.740,45
B1-B6	TOTAL B				115.611,00	57.805,50	57.805,50
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
C1	- 6 lekara specijaliste	čas rada	120	705,62	84.674,40	42.337,20	42.337,20
C2	- 6 medicinskih sestara - tehničara (SSS)	čas rada	90	311,38	28.024,20	14.012,10	14.012,10
C3	- 6 programera(SSS)	čas rada	90	232,06	20.885,40	10.442,70	10.442,70
C1-C3	TOTAL C				133.584,00	66.792,00	66.792,00
Vrednost projekta	TOTAL A + TOTAL B + TOTAL C				549.195,00	424.597,50	124.597,50

Unapređenje javnog elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti na teritoriji AP Vojvodine

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE

Najveći broj zaraznih bolesti na području Autonomne pokrajine Vojvodine se prijavljuje na osnovu kliničke dijagnoze, bez etiološke potvrde (laboratorijska mikrobiološka dijagnostika). Zbog neusaglašenosti kriterijuma prijavljivanja, isti klinički entiteti se prijavljuju pod različitim dijagnozama. Etiološki nerazjašnjene slučajeve oboljenja nije moguće epidemiološki povezati, te se najveći broj zaraznih bolesti registruje kao pojedinačna oboljenja. Grupisanje oboljenja i epidemije niskog intenziteta se ne otkrivaju. Laboratorijsko ispitivanja za etiološku potvrdu dijagnoze se ili ne koristi dovoljno ili nije u funkciji nadzora (ukoliko pacijenti ne preuzmu rezultat ili se sa rezultatom ne jave lekaru). Određen broj lekara ne učestvuje ili nedovoljno učestvuje u sistemu nadzora što dovodi do subregistracije oboljenja. Insuficijentnost prijavljivanja se negativno odražava na kvalitet nadzora nad zaraznim bolestima, a koji ima ključni značaj za donošenje strateških programa i praćenje efekata mera prevencije i kontrole zaraznih bolesti.

Započinjanjem implementacije softverskog rešenja u Domovima zdravlja i prikupljanjem podataka vezanih za evidentiranje i prikupljanje podataka vezanih za evidentiranje i prikupljanje prijava zaraznih bolesti, tokom 2013 godine, prijave su počele da pristižu kontinuirano, svakodnevno, uvek u istom vremenskom periodu za prethodni dan. Tokom 2013. godine uključene su dve zdravstvene ustanove sa teritorije Južnobačkog okruga, od ukupno 11 domova zdravlja 18,2% (Dom zdravlja Novi Sad i Dom zdravlja Vrbas). Na ovaj način je obuhvaćeno 367532 (19%) stanovnika Autonomne pokrajine Vojvodine. Uporednom analizom uočena je značajna razlika: naime preko elektronskog servisa registrovani broj zaraznih bolesti je za 120% veći od broja prijava koje su u Institut za javno zdravlje Vojvodine stigle zvaničnim putem. U periodu 01.01.2013.-31.12.2013. godine na teritoriji Grada Novog Sada registrovano je 14 epidemija zaraznih bolesti. Etiološki uzročnik je utvrđen u svim prijavljenim epidemijama (100%).

U cilju unapređenja epidemiološkog nadzora, ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima, potrebno je ubrzati protok informacija putem elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti, koji na nivou Republike ne postoji.

Sastavni deo servisa čini elektronski imunizacioni registar, koji na nivou Republike ne postoji koji treba da obezbedi kontrolu obuhvata sistematskom vakcinaciju, bez teritorijalnih i populacionih razlika i omogući povećanje obuhvata odraslog stanovništva vakcinacijom protiv gripa, tetanusa i pneumokoka, kao i da se lakše sagledava potrošnja vakcina u cilju boljeg planiranja nabavke vakcina.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti cilj:

• Uspostavljanje javnog elektronskog servisa ima za cilj da podrži sve procese prijavljivanja i izveštavanja u vezi zaraznih bolesti na teritoriji Pokrajine (u skladu sa Zakonom i Pravilnikom) ali i da obezbedi druge informacije, značajne za prijavljivanje, postavljanje dijagnoze i epidemiološko ispitivanje, što će povećati kvalitet nadzora i efikasnost preduzetih mera;

• Obezbeđenje informacija o epidemiološkim karakteristikama zaraznih bolesti, karakteristikama uzročnika oboljenja i rizikofaktorima u cilju planiranja interventnih mera i aktivnosti omogućava preciznije definisanje zdravstvene politike u AP Vojvodini u okviru društvene brige za zdravlje na nivou Pokrajine;

• Javni elektronski servis predstavljaće osnovu za razvoj i izgradnju Vojvođanskog imunizacionog registra (VIR).

Specifični ciljevi:

• Razvoj modernog sistema ranog otkrivanja i upozoravanja na pretnje po zdravlje stanovništva AP Vojvodine, posebno u vanrednim situacijama;

• Izgradnja geografskog informacionog sistema (GIS) u funkciji praćenja zaraznih bolesti po opštinama na teritoriji AP Vojvodine;

• Usaglašavanje kriterijuma prijavljivanja sa preporukama EU;

• Unapređenje protoka podataka o pojavi određenih zaraznih bolesti, kao i podataka o izvršenim mikrobiološkim uslugama unutar zdravstvenog sistema na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine (izabrani lekar, ustanove primarne, sekundarne i tercijarne zaštite i ustanove zdravstvenog osiguranja);

• Uvođenje elektronskog imunizacionog registra kako bi se postiglo unapređenje poslova kontrole sprovođenja imunizacije kroz preciznije i blagovremeno sagledavanje obuhvata imunizacijom (po vrstama vakcina i revakcina, kroz kombinacije serija vakcina);

Uključivanje u sistem domova zdravlja koji još nisu uključeni u ovaj program kao i ostalih zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

1. Implementacija softverskog sistema u skladu sa projektnim planom na domove zdravlja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini;

2. Monitoring rada i izveštavanje o postignutim rezultatima.

Izvršioci:

• Institut za javno zdravlje Vojvodine koordinator programskog zadatka.

• Okružni zavodi za javno zdravlje sa teritorije AP Vojvodine: Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor.

INDIKATORI

• Broj zdravstvenih ustanova koje koriste javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti;

• Porast incidencije određenih zaraznih bolesti, registrovanih u zdravstvenim ustanovama koje koriste javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti;

• Broj registrovanih epidemija sa utvrđenim infektivnim agensom.

• Obuhvat imunizacijom na teritoriji za koju se koristi JES

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA U 2015. GODINI

Tabela: Finansijski plan programskog zadatka: Javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti na teritoriji AP Vojvodine
Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	- Usluge održavanja softvera	kom	2	150.000,00	300.000,00	300.000,00	0,00
A1	TOTAL A				300.000,00	300.000,00	0,00
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 4 lekara specijaliste	čas rada	80	705,62	56.449,60	28.224,80	28.224,80
B2	- 1 dipl. inženjer elektrotehnike	čas rada	60	432,12	25.927,20	12.963,60	12.963,60
B3	-2 medicinske sestre - tehničara (SSS)	čas rada	30	311,38	9.341,40	4.670,70	4.670,70
B4	-1 programer (SSS)	čas rada	60	232,06	13.923,60	6.961,80	6.961,80
B5	-1 sistem operater	čas rada	15	232,06	3.480,90	1.740,45	1.740,45
B1-B5	TOTAL B				109.122,70	54.561,35	54.561,35
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
C1	- 12 lekara specijalista	čas rada	240	705,62	169.348,80	84.674,40	84.674,40
C2	- 6 medicinskih sestara - tehničari (SSS)	čas rada	90	311,38	28.024,20	14.012,10	14.012,10
C3	-6 programera (SSS)	čas rada	360	232,06	83.541,60	41.770,80	41.770,80
C4	- 6 operatera	čas rada	90	232,06	20.885,40	10.442,70	10.442,70
C1-C4	TOTAL C				301.800,00	150.900,00	150.900,00
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C				710.922,70	505.461,35	205.461,35

Sentinelni nadzor nad oboljenjima sličnim gripu i akutnim respiratornim infekcijama

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE

Neophodan preduslov za efikasno reagovanje i smanjenje negativnih posledica epidemija i pandemija gripa na zdravlje stanovništva je uspostavljanje kvalitetnog epidemiološkog nadzora.

U tom cilju, u sezoni 2004/05. godina, sentinel nadzor nad oboljenjima sličnim gripu (OSG) i akutnim respiratornim infekcijama (ARI) je prvi put implementiran u Autonomnoj pokrajini Vojvodini i sproveden na teritoriji Južnobačkog okruga, u opštinama Novi Sad i Bačka Palanka, kao pilot studija.

S obzirom na zadovoljavajuće rezultate pilot studije, sentinel nadzor nad OSG i ARI je proširen na druge opštine u Autonomnoj pokrajini Vojvodini i sprovođen je narednih 8 sezona, s tim da se od sezone 2009-2010. godine sprovodi u svim okruzima u AP Vojvodini, na teritoriji 19 domova zdravlja, a poslednje sezone (2013-2014. godine) sentinelnim nadzorom nad OSG i ARI su obuhvaćene sve opštine Autonomne pokrajine Vojvodine. Nadzor koordinišu zavodi za javno zdravlje kao partneri Instituta za javno zdravlje AP Vojvodine.

Dosadašnja iskustva pokazuju da sentinel nadzor pruža relevantne informacije za praćenje epidemiološke situacije, toka i težine epidemije gripa i uticaja preduzetih mera na javljanje ove bolesti. Zbog toga se planira da se ovaj nadzor dalje sprovodi i unapređuje.

U sezoni 2012/2013. godina svi domovi zdravlja koji su predviđeni da učestvuju u nadzoru, su dostavljali nedeljne izveštaje o registrovanim slučajevima OSG i ARI čime je omogućeno, da sve vreme sprovođenja nadzora, populacija pod nadzorom bude dovoljna za izvođenje validnih zaključaka. U sezoni 2012/2013. godina broj sentinelnih lekara, koji su dostavljali nedeljne izveštaje o registrovanim slučajevima OSG i ARI kretao se od 80,2% do 96,4%, sa prosečnim učešćem od 88,8 % čime je omogućeno, da sve vreme sprovođenja nadzora, populacija pod nadzorom bude dovoljna za izvođenje validnih zaključaka. U sezoni 2012/2013. godina ispitivanjem je ukupno obuhvaćeno 364 uzoraka bolesničkog materijala, od kojih je 106 (29,1%) uzoraka dobijeno od pacijenata iz domova zdravlja (87 su sentinelni uzorci a 19 su populacioni uzorci). Infekcija virusom humanog gripa je potvrđena kod 71 (66,9%) pacijenata i to kod 66,7% (58/87) iz sentinelnog i 68,4% (13/19) iz populacionog uzorka. Podtip A (H1N1)pdm09 virusa gripa potvrđen je kod 16,0% ispitanih uzoraka, podtip A(H3) kod 13,2% a tip influenca B virusa gripa potvrđen je kod 37,7% ispitanih sentinelnih i populacionih uzoraka. Svi uzorci su testirani i na prisustvo ptičjeg virusa gripa (H5) a dobijeni rezultati su bili negativni.

Jedna od prioritetnih oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva je oblast koja se odnosi na prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti, zbog stalne pretnje ovih bolesti i moguće pojave novih bolesti. Kao polazna osnova za definisanje ovih prioriteta mora se najpre pratiti i analizirati zdravstveno stanje stanovništva Vojvodine. Unaprediti epidemiološki nadzor, ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima, na način na koji se to ne sprovodi na nivou Republike.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti cilj:

• Unapređenje nadzora nad OSG i ARI i cirkulišućim sojevima virusa gripa;

• Proširenje nadzora na druge, najčešće uzročnike akutnih respiratornih infekcija, koji dovode do porasta stope obolevanja stanovništva pokrajine.

Specifični ciljevi:

• Pravovremeno prikupljanje informacija o aktivnosti virusa gripa u Autonomnoj pokrajini Vojvodini i razmena informacija sa drugim mrežama u zemlji i sa Evropom;

• Prikupljanje, obrada, analiza i javna dostupnost kliničko - epidemioloških i virusoloških podataka o aktivnosti virusa gripa u Autonomnoj pokrajini Vojvodini;

• Jačanje i harmonizacija epidemioloških i virusoloških metoda, primarno baziranih na integrisanom modelu sentinel nadzora u cilju procene aktivnosti gripa u AP Vojvodini, u okviru mreže u Srbiji i u okviru evropskog nadzora;

• Doprinos godišnjoj determinaciji sadržaja vakcine protiv gripa u svetu;

• Obezbeđivanje validnih informacija za planiranja mera i sprovođenje aktivnosti u epidemiji gripa;

• Unapređenje rada Laboratorije za influencu Instituta za javno zdravlje Vojvodine, kao dela mreže laboratorija u Evropi i u svetu;

• Procena učešća drugih uzročnika ARI, koji mogu da dovedu do značajnijeg porasta incidencije ovih oboljenja u populaciji (respiratorni sincicijalni virus, adenovirusi).

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

Ciljna grupa je stanovništvo AP Vojvodine. Populaciju pod nadzorom činiće ugovoreni pacijenti sentinelnih lekara.

Mrežu sentinelnih lekara činiće lekari domova zdravlja (lekari opšte medicine, pedijatri iz dečijeg i školskog dispanzera). Kriterijum za izbor lekara je broj osiguranika (broj ugovorenih pacijenata) kako bi se obezbedila odgovarajuća veličina uzorka. Planira se da jedan lekar prati OSG i ARI u populaciji od 500 do 2500 osoba.

Koordinacija sprovođenja sentinel nadzora na nivou okruga u nadležnosti je epidemiologa iz Instituta i zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine. Koordinacija svih aktivnosti na nivou AP Vojvodine, u nadležnosti je Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Primenom elektronske platforme za specijalizovani nadzor ubrzaće se protok informacija, unaprediti saradnja među učesnicima u sistemu nadzora, koordinisati aktivnosti i dalje razvijati mreže za druge zarazne bolesti, u skladu sa proširenim spektrom uzročnika OSG koji će biti obuhvaćeni ispitivanjem.

Planira se da u svakoj opštini nadzorom bude obuhvaćeno 3-5% populacije razvrstane po dobnim grupama (0-4, 5-14, 15-29, 30-64 i ≥65 godina). Unutar te populacije će se registrovati OSG i ARI i pratiti specifična incidencija OSG i ARI po uzrastu na teritoriji opštine, okruga i AP Vojvodine.

Uniformnost prijavljivanja obezbediće se korišćenjem definicije slučaja OSG predložene od strane Evropskog influenca centra.

U skladu sa utvrđenom metodologijom, sentinelni nadzor se sprovodi od 40. nedelje tekuće godine do 20. nedelje naredne godine, a u skladu sa sezonošću respiratornih infekcija i epidemija gripa. U ovom periodu, broj registrovanih slučajeva OSG i ARI se prate po nedeljama, a podaci o broju registrovanih slučajeva OSG i ARI po dobnim grupama se dostavljaju epidemiolozima okružnog Instituta/zavoda za javno zdravlje. Institut za javno zdravlje Vojvodine vrši obradu i analizu podataka i izveštaj o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji dostavlja svim učesnicima u projektu, Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju i Institutu za javno zdravlje Srbije. Analiza aktuelne epidemiološke situacije kontinuirano će se postavljati na sajt Instituta za javno zdravlje Vojvodine kako bi bila dostupna javnosti i medijima.

Sastavni deo nadzora je virusološki nadzor nad virusima gripa ali i drugim infektivnim agensima, koji uzrokuju OSG i mogu da dovedu do značajnog porasta specifične incidenije u određenim uzrasnim grupama (respiratorni sincicijalni virus) ili porasta stope obolevanja u populaciji (adenovirusi). Lekar, sa teritorije opštine, u kojoj je trend incidencije OSG u porastu u odnosu na prethodnu nedelju nadzora i koji utvrdi da pacijent ispunjava definiciju slučaja oboljenja sličnog gripu, obaveštava epidemiologa nadležnog Instituta/zavoda za javno zdravlje, radi uzorkovanja bolesničkog materijala i prikupljanja osnovnih epidemiološko-kliničkih podataka. Uzorak se dostavlja u Institut za javno zdravlje Vojvodine koji će sprovesti laboratorijsko ispitivanje uzorka na viruse gripa, a u slučaju da su ovi rezultati negativni, ispitivanje će se vršiti i na respiratorni sincicijalni virus i adenoviruse.

Primenjivaće se PCR metoda. Planira se uzimanje 300 do 500 uzoraka u toku jedne sezone. Pored toga razmotriće se primena brzih testova za detekciju virusa gripa, RSV i adenovirusa, kojim će biti obezbeđen određen broj sentinelnih lekara.

Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:

• Formiranje sentinelne mreže (utvrđivanje broja sentinelnih lekara, koji su bili uključeni u nadzor i uključivanje novih);

• Utvrđivanje veličine populacije pod nadzorom;

• Formiranje stručnog tima i izbor okružnih koordinatora;

• Izrada dokumentacije;

• Edukacija novih učesnika u nadzoru;

• Prijavljivanje OSG i ARI;

• Uzorkovanje i transport bolesničkog materijala;

• Laboratorijska obrada;

• Tumačenje i izdavanje rezultata;

• Obrada i analiza podataka, izrada i diseminacija izveštaja.

Izvršioci:

• Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka;

• 135 sentinelnih lekara iz 44 doma zdravlja sa teritorije AP Vojvodine.

INDIKATORI

Kvantitativni pokazatelji:

• Broj (%) domova zdravlja koji su učestvovali u nadzoru u ≥ 90% izveštajnih nedelja;

• Broj (%) sentinelnih lekara koji su dostavili ≥ 80% planiranih nedeljnih izveštaja o registrovanim OSG i ARI, u skladu sa protokolom;

• Broj laboratorijski ispitanih uzoraka bolesničkog materijala.

Kvalitativni pokazatelji:

• Geografska raširenost oboljenja u populaciji;

• Intenzitet kliničke aktivnosti virusa;

• Trend incidencije oboljenja sličnih gripu;

• Stepen opterećenja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA U 2015. GODINI

Tabela: Finansijski plan programskog zadatka: Sentinelni nadzor nad oboljenjima sličnim gripu i akutnim respiratornim infekcijama
Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	- Potrošni materijal (kitovi za kvantitativnu detekciju virusa, kit za izolaciju virusne RNK/DNK Spin Column metodom, Expell Plus tips, rukavice za molekularnu dijagnostiku nitrilne, …)	paušalno			900.000,00	0,00	900.000,00
A2	- UTM, transportni medijum sa brisevima od 3ml	kom	500	400,00	200.000,00	0,00	200.000,00
A3	- Brzi test za dokazivanje uzročnika respiratornih infekcija (influenca A i B, adeno virusi i respiratorni sinsicijalni virus) 20/1	pak	50	22.308,00	1.115.400,00	0,00	1.115.400,00
A4	- Laboratorijski PVC pribor	paušalno			100.000,00	0,00	100.000,00
A1-A4	TOTAL A				2.315.400,00	0,00	2.315.400,00
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 7 lekara specijalista	čas rada	140	705,62	98.786,80	49.393,40	49.393,40
B2	- 2 dipl. biologa	čas rada	40	526,98	21.079,20	10.539,60	10.539,60
B3	- 4 zdravstvena tehničara	čas rada	80	311,38	24.910,40	12.455,20	12.455,20
B4	- 1 operater	čas rada	20	232,06	4.641,20	2.320,60	2.320,60
B1-B4	TOTAL B				149.417,60	74.708,80	74.708,80
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
C1	- 12 lekara specijaliste	čas rada	240	705,62	169.348,80	84.674,40	84.674,40
C2	- 6 operatera	čas rada	120	232,06	42.183,00	21.091,50	21.091,50
C3	- 6 vozača	čas rada	120	203,35	36.964,80	18.482,40	18.482,40
C4	- 6 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	120	311,38	37.365,60	18.682,80	18.682,80
C1-C4	TOTAL C				285.862,20	142.931,10	142.931,10
D	Nematerijalni troškovi - Domovi zdravlja u APV
D1	- 85 lekara specijaliste	čas rada	850	607,00	515.950,00	515.950,00	0,00
D2	- 50 lekara specijaliste	čas rada	500	607,00	303.500,00	303.500,00	0,00
D1-D2	TOTAL D				819.450,00	819.450,00	0,00
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C+ TOTAL D				3.570.129,80	1.037.089,90	2.533.039,90

Posvećeni nadzor nad teškom akutnom respiratornom bolešću

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE

Teška akutna respiratorna infekcija (SARI) i akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) su oboljenja koja prati visok letalitet. U etiologiji ovih oboljenja učestvuju i infektivni agensi. U slučaju infektivne etiologije, brzo postavljanje dijagnoze ima ključni značaj za izbor terapije a time i na ishod bolesti.

U epidemiji gripa, ARDS je vodeći uzrok smrtnog ishoda od ove bolesti. Pored virusa gripa i drugi infektivni agensi mogu biti uzročno povezani sa teškim akutnim respiratornim oboljenjima. Nedavno je dokazan novi korona virus, nazvan "Middle East Respiratory Syndrome Coronavirus" (MERS-CoV), koji se razlikuje od drugih korona virusa, do sada izolovanih iz ljudi, uključujući i SARS-CoV. Najveći broj obolelih su stanovnici Saudijske Arabije ali i inostrani građani koji su boravili u ovoj zemlji. Većina obolelih razvila je kliničku sliku teške akutne respiratorne bolesti, sa visokim letalitetom.

Zbog toga, postavljanje etiološke dijagnoza ima i epidemiološki značaj za praćenje težine epidemije gripa, učešća drugih infektivnih agensa u etiologiji ovih bolesti i otkrivanje importovanja oboljenja koja mogu da predstavljaju globalnu pretnju (virusi gripa H5 i H7).

U prethodnoj sezoni od 258 hospitalizovanih bolesnika, praćenih ovim programom, etiološka dijagnoza teške akutne respiratorne bolesti postavljena je kod 127 (49,2%). Simptome teškog akutnog respiratornog oboljenja (SARI) imalo je 228 (88,4%), dok je kod 30 (11,6%) bolest progredirala u akutni respiratornim distres sindrom (ARDS). Od 228 slučajeva SARI, 108 (47,4%) je bilo pozitivno na grip. Influenca B virus je bio uzročnik SARI-a kod 50 (46,3%), a tip influenca A virusa kod 58 (53,7%) pozitivnih pacijenata.

Jedna od prioritetnih oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva je oblast koja se odnosi na prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti, zbog stalne pretnje ovih bolesti i moguće pojave novih bolesti. Potrebno je unaprediti epidemiološki nadzor, ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima. Programom se predlaže rešavanje ovog problema jer se to ne sprovodi na nivou Republike.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti cilj:

Unapređenje nadzora nad gripom i drugim uzročnicima akutnih respiratornih infekcija koje dovode do teških oblika bolesti i smrtnog ishoda.

Specifični ciljevi:

• Postavljanje etiološke dijagnoze teške akutne respiratorne bolesti;

• Otkrivanje importovanja uzročnika koji mogu da predstavljaju globalnu pretnju zdravlju stanovništva;

• Utvrđivanje prisustva komorbiditeta i drugih faktora rizika kod bolesnika sa potvrđenom infektivnom etiologijom SARI ili ARDS-a;

• Identifikacija prioritetnih grupa za intervenciju - faktori rizika;

• Obezbeđenje informacija za planiranja mera i sprovođenje aktivnosti u toku epidemije gripa kao i u slučaju otkrivanja/importovanja drugih, epidemiološki značajnih uzročnika respiratornih infekcija koje mogu da dovedu do teških oblika bolesti i smrtnog ishoda;

• Decentralizacija laboratorijske dijagnostike u AP Vojvodini.

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

• Ciljna grupa su hospitalizovani bolesnici kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, a da nije poznat drugi uzrok nastanka;

• Programski zadatak će se realizovati kroz saradnju bolničkih ustanova u kojima se leče pacijenti kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, regionalnih zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine i Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

• Aktivnosti će biti usmerene na registrovanje bolesnika kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, a da nije poznat drugi uzrok nastanka. Uniformnost prijavljivanja obezbediće se korišćenjem definicija slučajeva SARI i ARDS-a. Primenom elektronske platforme za specijalizovani nadzor, unaprediće se saradnja među učesnicima u sistemu nadzora i ubrzati protok informacija;

• Na osnovu postavljene indikacije ordinirajućeg lekara, uzorkovaće se bolesnički materijal (nazalni/faringealni bris) za laboratorijsko ispitivanje u cilju postavljanja etiološke dijagnoze bolesti. Ispitivanje će se sprovoditi na viruse gripa, kao najčešćih prouzrokovača ovih oboljenja. U slučaju negativnog rezultata ispitivanje će se proširiti i na druge virusne agense (respiratorni sincicijalni virus, adeno virusi) a prema kliničkim i epidemiološkim indikacijama ispitivanje će se sprovesti i na uzročnike legionarske bolesti i Q groznice;

• Laboratorijsko ispitivanje sprovodiće Institut za javno zdravlje Vojvodine. U procesu decentralizacije laboratorijske dijagnostike u AP Vojvodini, laboratorijsko ispitivanje na najčešće očekivane uzročnike teške akutne respiratorne bolesti (grip A i B i legionela), sprovodiće i svi zavodi za javno zdravlje nakon nabavke potrebne opreme. Laboratorijsko ispitivanje na Q groznicu sprovodiće se u saradnji sa referentnom laboratorijom Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.

Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:

• Formiranje stručnog tima;

• Definisanje metodologije;

• Izrada dokumentacije (ankete, izveštajni obrasci);

• Nabavka neophodne opreme

• Edukacija mikrobiologa i biologa/zdravstvenih tehničara iz zavoda za javno zdravlje u Somboru, Kikindi, Pančevu i Sremskoj Mitrovici;

• Registrovanje bolesnika u skladu sa definicijom;

• Uzorkovanje bolesničkog materijala;

• Transport bolesničkog materijala;

• Laboratorijsko ispitivanje uzoraka i tumačenje rezultata;

• Prikupljanje epidemioloških i kliničkih podataka;

• Obrada podataka i analiza rezultata istraživanja.

Izvršioci:

• Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka;

• Stacionarne zdravstvene ustanove: Institut za plućne bolesti AP Vojvodine, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, Jedinice intenzivne nege Opštih bolnica u Subotici, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Kikindi i Pančevu, Pulmološka (grudna), dečja i infektološka odeljenja opštih bolnica u Subotici, Somboru, i Pančevu, dečja i infektološka odeljenja u Kikindi, Sremskoj Mitrovici i Zrenjaninu, infektološko odeljenje Opšte bolnice u Vršcu, dečje odeljenje Opšte bolnice u Senti, jedinica za intenzivnu negu Opšte bolnice u Vrbasu i Specijalna bolnica za plućne bolesti u Zrenjaninu.

INDIKATORI

• Broj ispitanih uzoraka bolesničkog materijala;

• Broj (%) bolesnika kod kojih je postavljena etiološka dijagnoza teške akutne respiratorne bolesti;

• Broj (%) bolesnika sa etiološkom dijagnozom teške akutne respiratorne bolesti za koje su dobijeni kliničko-epidemiološki podaci.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA U 2015. GODINI

Tabela: Finansijski plan programskog zadatka: Posvećeni nadzor nad teškom akutnom respiratornom bolešću
Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi - Institut
A1	- Potrošni materijal (kitovi za kvantitativnu detekciju virusa, kit za izolaciju virusne RNK/DNK Spin Column metodom, Expell Plus tips, rukavice za molekularnu dijagnostiku nitrilne, …)	paušalno			1.530.000,00	0,00	1.530.000,00
A2	- UTM, transportni medijum sa brisevima od 3ml	kom	500	400,00	200.000,00	0,00	200.000,00
A3	- Laboratorijski PVC pribor	paušalno			150.000,00	0,00	150.000,00
A4	- Brzi test na legionelu pn iz urina 1/20	pak	2	66.000,00	132.000,00	0,00	132.000,00
	TOTAL A1-A4				2.012.000,00	0,00	2.012.000,00
	Materijalni troškovi - ZZJZ Sombor
A5	- Real-time PCR aparat sa pratećom opremom	kom	1	3.000.000,00	3.000.000,00	3.000.000,00	0,00
A6	- Kit za kvalitativnu detekciju virusa influence A i B putem Real-time PCR (kompletan kit sa kitom za izolaciju virusne RNK Spin Column metodom)	pak	1	120.000,00	120.000,00	0,00	120.000,00
A7	- Kit za kvalitativnu detekciju legionele pneumofile putem real-time PCR (kompletan kit sa kitom za izolaciju DNK)	pak	1	100.000,00	100.000,00	0,00	100.000,00
A8	- UTM, virusni transportni medijum sa brisevima od 3 ml	kom	50	400,00	20.000,00	0,00	20.000,00
	TOTAL A5-A8				3.240.000,00	3.000.000,00	240.000,00
	Materijalni troškovi - ZZJZ Sremska Mitrovica
A9	- Real-time PCR aparat sa pratećom opremom	kom	1	3.000.000,00	3.000.000,00	3.000.000,00	0,00
A10	- Kit za kvalitativnu detekciju virusa influence A i B putem Real-time PCR (kompletan kit sa kitom za izolaciju virusne RNK DNK Spin Column metodom, Expell Plus tips,)	pak	1	120.000,00	120.000,00	0,00	120.000,00
A11	- Kit za kvalitativnu detekciju legionele pneumofile putem Real-time PCR (kompletan kit sa kitom za izolaciju DNK)	pak	1	100.000,00	100.000,00	0,00	100.000,00
A12	- UTM, virusni transportni medijum sa brisevima od 3 ml	kom	50	400,00	20.000,00	0,00	20.000,00
	TOTAL A9-A12				3.240.000,00	3.000.000,00	240.000,00
	Materijalni troškovi - ZZJZ Kikinda
A13	Real-time PCR aparat sa pratećom opremom	kom	1	3.000.000,00	3.000.000,00	3.000.000,00	0,00
A14	- Kit za kvalitativnu detekciju virusa influence A i B putem Real-time PCR (kompletan kit sa kitom za izolaciju virusne RNK Spin Column metodom)	pak	1	120.000,00	120.000,00	0,00	120.000,00
A15	- Kit za kvalitativnu detekciju legionele pneumofile putem Real-time PCR (kompletan kit sa kitom za izolaciju DNK)	pak	1	100.000,00	100.000,00	0,00	100.000,00
A16	- UTM, virusni transportni medijum sa brisevima od 3 ml	kom	50	400,00	20.000,00	0,00	20.000,00
	TOTAL A13-A16				3.240.000,00	3.000.000,00	240.000,00
	Materijalni troškovi - ZZJZ Pančevo
A17	- Real-time PCR aparat sa pratećom opremom	kom	1	3.000.000,00	3.000.000,00	3.000.000,00	0,00
A18	- Kit za kvalitativnu detekciju virusa influence A i B putem Real-time PCR (kompletan kit sa kitom za izolaciju virusne RNK Spin Column metodom)	pak	1	120.000,00	120.000,00	0,00	120.000,00
A19	- Kit za kvalitativnu detekciju legionele pneumofile Real-time PCR (kompletan kit sa kitom za izolaciju DNK)	pak	1	100.000,00	100.000,00	0,00	100.000,00
A20	- UTM, virusni transportni medijum sa brisevima od 3 ml	kom	50	400,00	20.000,00	0,00	20.000,00
	TOTAL A17-A20				3.240.000,00	3.000.000,00	240.000,00
A1-A20	TOTAL A				14.972.000,00	12.000.000,00	2.972.000,00
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 6 lekara specijaliste	čas rada	120	705,62	84.674,40	42.337,20	42.337,20
B2	- 2 dipl. Biologa	čas rada	40	526,98	21.079,20	10.539,60	10.539,60
B3	- 3 zdravstvena tehničara	čas rada	60	311,38	18.682,80	9.341,40	9.341,40
B4	- 1 operater	čas rada	20	232,06	4.641,20	2.320,60	2.320,60
B1-B4	TOTAL B				129.077,60	64.538,80	64.538,80
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
C1	- 6 lekara specijaliste	čas rada	120	705,62	84.674,40	42.337,20	42.337,20
C2	- 6 vozač	čas rada	120	203,35	24.402,00	12.201,00	12.201,00
C3	- 6 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	120	311,38	37.365,60	18.682,80	18.682,80
C1-C3	TOTAL C				146.442,00	73.221,00	73.221,00
D	Nematerijalni troškovi - Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine
D1	- 1 lekar specijalista	čas rada	10	705,62	7.056,20	7.056,20	0,00
D2	- 2 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	10	311,38	3.113,80	3.113,80	0,00
D1-D2	TOTAL D				10.170,00	10.170,00	0,00
E	Nematerijalni troškovi - Institut za plućne bolesti Vojvodine
E1	- 5 lekara specijaliste	čas rada	50	705,62	35.281,00	35.281,00	0,00
E2	- 10 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	50	311,38	15.569,00	15.569,00	0,00
E1-E2	TOTAL E				50.850,00	50.850,00	0,00
F	Nematerijalni troškovi - Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine
F1	- 1 lekara specijaliste	čas rada	10	705,62	7.056,20	7.056,20	0,00
F2	- 2 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	10	311,38	3.113,80	3.113,80	0,00
F1-F2	TOTAL F				10.170,00	10.170,00	0,00
G	Nematerijalni troškovi - Opšte bolnice Subotica, Sombor i Pančevo
G1	- 12 lekara specijaliste	čas rada	120	705,62	84.674,40	84.674,40	0,00
G2	- 24 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	120	311,38	37.365,60	37.365,60	0,00
G1-G2	TOTAL G				122.040,00	122.040,00	0,00
H	Nematerijalni troškovi - Opšte bolnice Kikinda, Sremska Mitrovica i Zrenjanin
H1	- 9 lekara specijalista	čas rada	90	705,62	63.505,80	63.505,80	0,00
H2	- 18 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	90	311,38	28.024,20	28.024,20	0,00
H1-H2	TOTAL H				91.530,00	91.530,00	0,00
I	Nematerijalni troškovi-Opšte bolnice Vršac, Vrbas, Senta
I1	- 3 lekara specijaliste	čas rada	30	705,62	21.168,60	21.168,60	0,00
I2	- 6 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	30	311,38	9.341,40	9.341,40	0,00
I1-I2	TOTAL I				30.510,00	30.510,00	0,00
J	Nematerijalni troškovi - Specijalna bolnica za plućne bolesti u Zrenjaninu
J1	- 1 lekar specijalista	čas rada	10	705,62	7.056,20	7.056,20	0,00
J2	- 2 zdravstveni tehničar (SSS)	čas rada	10	311,38	3.113,80	3.113,80	0,00
J1-J2	TOTAL J				10.170,00	10.170,00	0,00
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C + TOTAL D + TOTAL E + TOTAL F + TOTAL G + TOTAL H + TOTAL I + TOTAL J				15.572.959,60	12.463.199,80	3.109.759,80

Specijalizovani nadzor nad velikim kašljem

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE

Sprovođenje programa imunizacije protiv velikog kašlja dovelo je do pomeranja ovog oboljenja prema starijim dobnim grupama, kod kojih klinička slika nije karakteristična. Zbog toga se veliki kašalj ne dijagnostikuje, a oboljenje se vodi pod drugim dijagnozama (astme, hroničnog bronhitisa i dr).

Neregistrovani bolesnici predstavljaju rezervoare infekcije za najmlađu, nevakcinisanu i nepotpuno vakcinisanu decu.

Pošto se prema važećim zakonskim propisima, imunizacija protiv velikog kašlja završava sa 5 godina života, realno je očekivati da je u populaciji visoko učešće osetljivih lica usled gubitka vakcinalnog imuniteta.

Zbog subregistracije oboljenja i insuficijentnosti dijagnostike, nije moguće blagovremeno otkriti grupisanje oboljenja, zbog čega je prisutan rizik i od epidemija koje mogu biti visokog intenziteta.

Prema rezultatima sentinelnog nadzora nad velikim kašljem u Novom Sadu, u 2013. godini, ukupna stopa incidencije pertusisa je bila 28,3 na 100.000 stanovnika, što je oko 50 puta viša incidencija od one koja se registruje rutinskim nadzorom, a posmatrano po uzrasno specifičnim stopama incidencije oboljenje je registrovano u tri uzrasne grupe (7-9, 10-14 i 15-19 godina) sa specifičnim stopama incidencije od 132,6, odnosno 166,0 i 291,8 na 100.000 sentinelne populacije Doma zdravlja Novi Sad. U okviru sentinel nadzora nad velikim kašljem, najmlađi registrovani oboleli bio je uzrasta 5 godina, a najstariji uzrasta 17 godina života. Najmlađa obolela osoba, registrovana u bolnicama, bila je uzrasta 11,5 meseci, a najstarija 16 godina života. Nisu registrovani smrtni ishodi od velikog kašlja

Tokom 2013 godine na teritoriji pokrajine prvi registrovani slučaj velikog kašlja u 2013. godini bio je 8. januara. Posmatrano po mesecima, 75% potvrđenih slučajeva velikog kašlja registrovano je u periodu od početka septembra do kraja decembra 2013. godine, što je slično rezultatima nadzora u evropskim zemljama. Obradom i analizom dobijenih epidemioloških podataka, oboljenje je registrovano u različitim dobnim grupama, u rasponu od 11,5 meseci do 51 godine života. Izuzev dvoje dece, iz marginalizovanih populacionih grupa, uzrasta 11,5 meseci i 10 godina koja su bila nevakcinisana, svi ostali potvrđeni slučajevi velikog kašlja, uzrasta do 18 godina života, bili su prethodno kompletno imunizovani sa 4 doze DTP/DTaP vakcine. Sumnja na veliki kašalj najčešće je postavljena kod pacijenata sa kliničkim dijagnozama laringotrahitisa, astme, bronhitisa i pneumonije, a laboratorijski potvrđeni slučajevi oboljenja su registrovani pod dijagnozom produženog kašlja, astme i bronhitisa.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti cilj:

Unapređenja etiološke dijagnoze velikog kašlja, procena epidemiološke situacije i identifikacija najugroženijih populacionih grupa.

Specifični ciljevi:

1) Utvrđivanje prisustva i rasprostranjenosti velikog kašlja u populaciji;

2) Procena efektivnosti programa imunizacije;

3) Identifikacija razloga subregistracije (klinički entiteti pod kojima se vode slučajevi neprepoznatog velikog kašlja).

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

Ciljna grupa su svi bolesnici sa simptomima i znacima bolesti koja odgovara kliničkoj definiciji velikog kašlja. Programski zadatak će se realizovati u dva koloseka:

1. Kroz saradnju stacionarnih zdravstvenih ustanova u kojima su hospitalizovani pacijenti kod kojih je došlo do razvoja kašlja i drugih simptoma i znakova, koji odgovaraju kliničkoj definiciji bolesti (Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Institut za plućne bolesti Vojvodine, Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, dečja, pulmološka i infektološka odeljenja opštih bolnica i Specijalna bolnica za plućne bolesti u Zrenjaninu), nadležnih zavoda za javno zdravlje na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine i Instituta za javno zdravlje Vojvodine u izvođenju kliničko-epidemiološkog nadzora;

2. Kroz mrežu sentinelnih lekara koji leče pacijente kod kojih je došlo do razvoja kašlja i drugih simptoma i znakova, koji odgovaraju kliničkoj definiciji bolesti. Sentinelni nadzor će biti prvo implementiran u Novom Sadu i dalje će se sukcesivno širiti na druge gradove (Zrenjanin u 2013, a u narednom periodu Sremska Mitrovica, Subotica, Sombor, Kikinda i Pančevo).

U skladu sa preporukama Globalne pertusis inicijative, primenjivaće se navedena definicije slučaja.

Za uzrast 0 do 3 meseca: Kašalj i sekrecija iz nosa sa minimalno povišenom temperaturom ili bez povišene temperature udružen sa:snažnim, dugim inspirijumom uz vrlo glasan, karakterističan zvuk, ili apneom ili povraćanjem nakon kašlja ili cijanozom ili jednom od sledećih karakteristika:

• Konvulzije;

• Pneumonija;

• blizak kontakt sa adolescentom ili odraslom osobom (obično članom porodice) koja ima prolongiran kašalj, bez povišene temperature.

Za uzrast od 4 meseca do 9 godina života: paroksizmalni kašalj bez povišene temperature ili sa minimalno povišenom temperaturom udružen sa: snažnim, dugim inspirijumom uz vrlo glasan, karakterističan zvuk ili apneom ili jednom od sledećih karakteristika:

• povraćanje nakon kašlja;

• konvulzije;

• pogoršanje simptoma tokom noći;

• pneumonija;

• blizak kontakt sa adolescentom ili odraslom osobom (obično članom porodice) koja ima prolongiran kašalj, bez povišene temperature.

Za uzrast od 10 godina života i starije: neproduktivan, paroksizmalan kašalj koji traje 2 nedelje ili duže, bez povišene temperature udružen sa: snažnim, dugim inspirijumom uz vrlo glasan, karakterističan zvuk ili apneom ili jednom od sledećih karakteristika:

• epizodama preznojavanja između paroksizama;

• povraćanje nakon kašlja;

• pogoršanje simptoma tokom noći.

Laboratorijsko ispitivanje bolesničkog materijala (nazofarinfealni bris, serum) sprovodiće Institut za javno zdravlje Vojvodine (PCR, serološki). Izbor metode će zavisiti od dužine trajanja bolesti (kašlja). Prikupljanje epidemioloških i kliničkih podataka u slučaju postavljanja sumnje na veliki kašalj i šira epidemiološka istraživanja u slučaju potvrde dijagnoze velikog kašlja sprovodiće epidemiolog nadležnog Instituta/Zavoda za javno zdravlje u saradnji sa nadležnim doktorom.

Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:

a. Formiranje stručnog tima;

b. Definisanje metodologije;

c. Izrada dokumentacije (ankete, izveštajni obrasci);

d. Kreiranje baze podataka;

e. Izbor sentinelnih lekara koji će učestvovati u realizaciju Programu;

f. Utvrđivanje populacije pod nadzorom;

g. Edukacija novih učesnika;

h. Identifikacija bolesnika/otkrivanje suspektnih slučajeva u skladu sa definicijom;

i. Uzorkovanje bolesničkog materijala;

j. Transport bolesničkog materijala;

k. Laboratorijsko ispitivanje uzoraka i tumačenje rezultata;

l. Epidemiološko ispitivanje obolelih i kontakta;

m. Obrada podataka i analiza rezultata istraživanja.

Izvršioci:

• Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka;

• Stacionarne zdravstvene ustanove: Institut za plućne bolesti AP Vojvodine, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, Pulmološka (grudna), dečja i infektološka odeljenja opštih bolnica u Subotici, Somboru, i Pančevu, dečja i infektološka odeljenja u Kikindi, Sremskoj Mitrovici i Zrenjaninu, infektološko odeljenje u Vršcu, dečje odeljenje u Senti i Vrbasu i Specijalna bolnica za plućne bolesti u Zrenjaninu. Domovi zdravlja Novi Sad, Kikinda, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Subotica, Pančevo i Sombor: Sentinelni lekari.

INDIKATORI

• Utvrđena incidencija velikog kašlja u populaciji pod sentinelnim nadzorom;

• Utvrđena specifična incidencija po dobnim grupama populacije pod sentinelnim nadzorom;

• Učešće vakcinisanih u ukupnom broju obolelih;

• Zastupljenost velikog kašlja u drugim dijagnozama pod kojima se hospitalizuju i leče bolesnici od velikog kašlja.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA U 2015. GODINI

Tabela: Finansijski plan programskog zadatka: Specijalizovani nadzor nad velikim kašljem
Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	- Nazofaringealni bris sa transportnom podlogom	komad	200	231,60	46.320,00	0,00	46.320,00
A2	- PCR test sa kitom za ekstrakciju DNK 1/100	pakovanje	2	211.046,40	422.092,80	0,00	422.092,80
A3	- ELISA test IgG 1/96	pakovanje	2	27.360,00	54.720,00	0,00	54.720,00
A4	ELISA test IgG - 1/96	pakovanje	2	27.360,00	54.720,00	0,00	54.720,00
A5	- Potrošni materijal (safe lock mikrotube 1,5 ml PCR grade sterilne, nastavci za mikropipete sa filterom 1000ul, nastavci za mikropipete sa filterom 100ul, nastavci za mikropipete 10ul, nitril rukavice, mikrotube za PCR 0,2 ml, 8x stripovi bez kapica, kapice za mikrotube 8x stripovi, skafanderi za jednokratnu upotrebu)	paušalno			250.000,00	0,00	250.000,00
A1-A5	TOTAL A				827.852,80	0,00	827.852,80
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 6 lekara specijaliste	čas rada	60	705,62	42.337,20	21.168,60	21.168,60
B2	- 2 diplomirana biologa	čas rada	20	526,98	10.539,60	5.269,80	5.269,80
B3	- 6 medicinskih sestara - tehničara (SSS)	čas rada	30	311,38	9.341,40	4.670,70	4.670,70
B1-B3	TOTAL B				62.218,20	31.109,10	31.109,10
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
C1	- 6 lekara specijaliste	čas rada	60	705,62	42.337,20	21.168,60	21.168,60
C2	- 6 vozač	čas rada	30	203,35	6.100,50	3.050,25	3.050,25
C3	- 6 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	30	311,38	9.341,40	4.670,70	4.670,70
C1-C3	TOTAL C				57.779,10	28.889,55	28.889,55
D	Nematerijalni troškovi - Institut za plućne bolesti Vojvodine
D1	-2 lekara specijaliste	čas rada	20	705,62	14.112,40	14.112,40	0,00
D2	- 4 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	20	311,38	6.227,60	6.227,60	0,00
D1-D2	TOTAL D				20.340,00	20.340,00	0,00
E	Nematerijalni troškovi - Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine
E1	- 1 lekara specijaliste	čas rada	10	705,62	7.056,20	7.056,20	0,00
E2	- 2 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	10	311,38	3.113,80	3.113,80	0,00
E1-E2	TOTAL E				10.170,00	10.170,00	0,00
F	Nematerijalni troškovi - Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine
F1	- 1 lekara specijaliste	čas rada	10	705,62	7.056,20	7.056,20	0,00
F2	- 2 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	10	311,38	3.113,80	3.113,80	0,00
F1-F2	TOTAL F				10.170,00	10.170,00	0,00
G	Nematerijalni troškovi - Opšte bolnice Subotica, Sombor i Pančevo
G1	- 9 lekara specijaliste	čas rada	90	705,62	63.505,80	63.505,80	0,00
G2	- 18 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	90	311,38	28.024,20	28.024,20	0,00
G1-G2	TOTAL G				91.530,00	91.530,00	0,00
H	Nematerijalni troškovi - Opšte bolnice Kikinda, Sremska Mitrovica i Zrenjanin
H1	- 6 lekara specijalista	čas rada	60	705,62	42.337,20	42.337,20	0,00
H2	- 12 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	60	311,38	18.682,80	18.682,80	0,00
H1-H2	TOTAL H				61.020,00	61.020,00	0,00
I	Nematerijalni troškovi-Opšte bolnice Vršac, Vrbas, Senta
I1	- 3 lekara specijaliste	čas rada	30	705,62	21.168,60	21.168,60	0,00
I2	- 6 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	30	311,38	9.341,40	9.341,40	0,00
I1-I2	TOTAL I				30.510,00	30.510,00	0,00
J	Nematerijalni troškovi - Specijalna bolnica za plućne bolesti u Zrenjaninu
J1	- 1 lekar specijalista	čas rada	10	705,62	7.056,20	7.056,20	0,00
J2	- 2 zdravstveni tehničar (SSS)	čas rada	10	311,38	3.113,80	3.113,80	0,00
J1-J2	TOTAL J				10.170,00	10.170,00	0,00
K	Nematerijalni troškovi - Dom zdravlja Novi Sad
K1	-15 lekara specijaliste	čas rada	150	607,00	91.050,00	91.050,00	0,00
K1	TOTAL K				91.050,00	91.050,00	0,00
L	Nematerijalni troškovi - Domovi zdravlja Subotica, Sombor, Zrenjanin, Pančevo, Kikinda i Sremska Mitrovica
L1	- 18 lekara specijaliste	čas rada	180	607,00	109.260,00	109.260,00	0,00
L1	TOTAL L				109.260,00	109.260,00	0,00
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C + TOTAL D + TOTAL E + TOTAL F + TOTAL G + TOTAL H + TOTAL I + TOTAL J + TOTAL K + TOTAL L				1.382.070,10	494.218,65	887.851,45

Posvećeni nadzor nad invazivnim bakterijskim oboljenjima uzrokovanim pneumokokom, meningokokom i hemofilusom influence tipa b

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE

Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Neisseria meningitidis su najčešći uzročnici bakterijskih invazivnih bolesti. Protiv infekcija, prouzrokovanih ovim mikroorganizmima, u našoj zemlji se sprovodi obavezna imunizacija, u okviru imunizacije lica određenog uzrasta (Haemophilus influenzae tip b) ili u okviru kliničkih indikacija (Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Neisseria meningitides). Uticaj imunizacije na kretanje ovih oboljenja nije poznat. Mada se oboljenja, prouzrokovana invazivnim bakterijama, najčešće javljaju u obliku pojedinačnih slučajeva, moguće su i epidemije u kolektivima ali i epidemije većih razmera (Neisseria meningitides) ako se u populaciji pojavi novi tip uzročnika. Zbog toga, praćenje učestalosti ovih infekcija, ispitivanje karakteristika obolelih, tipizacija izolata i ispitivanje rezistencije na antibiotike imaju epidemiološki i klinički značaj.

Unapređenje nadzora, kroz programske aktivnosti, omogućeno je proširivanjem laboratorijske dijagnostike, primenom molekularne metode, kojom je omogućeno dokazivanje uzročnika i kod pacijenata, kod kojih je započeta antibiotska terapija. Zbog često fudrojantnog kliničkog toka IBB i uvođenja terapije pri postavljanju sumnje na ova oboljenja, kod trećine pacijenata dijagnoza je potvrđena PCR metodom a kulture krvi i likvora su bile negativne. Postavljanje etiološke dijagnoze bilo je značajno za sprovođenje preventivnih mera i zaštitu kontakta hemioprofilaksom.

U ïåðèîäu 01.10.2012.- 31.12.2013. ó Èíñòèòóòó çà ¼àâíî çäðàâšå Âî¼âîäèíå îáðàåíî ¼å ukupno 8710 kultura krvi i 941 uzorak kulture likvora. Procenat pozitivnih izolata dobijenih hemokulturom iznosio je 15,4% (869/5638), odnosno procenat pozitivnih kultura likvora bio je 5,5% (45/816). Ispitivani uzročnici IBB dokazani su u 15 (1,7%) pozitivnih kultura krvi i 6 (13,3) pozitivnih kultura likvora.

Od ukupnog broja ispitivanih pacijenata, etiološka dijagnoza IBB postavljena je kod 25 (64,1%) pacijenata, mikrobiološkim i/ili molekularnim ispitivanjem. Streptococcus pneumonia je potvrđen kod ukupno 20 pacijenata, Neisseria meningitides je dokazana kod ukupno 4 pacijenta a Haemophilus influenza je potvrđen kod jednog pacijenta.

Od ukupnog broja ispitivanih pacijenata sa dijagnozom otitis media, kod tri pacijenta je dokazan Streptococcus pneumonia a kod jednog pacijenta Haemophilus influenzae.

Ó îêâèðó íàäçîðà íàä ÈÁÁ, ó 2013 ãîäèíè ðåãèñòðîâàíî ¼å 39 ïàöè¼åíàòà êî¼è ñó ñå óêëàïàëè ó äåôèíèöè¼ó ñëó÷à¼à. Streptococcus pneumonia je potvrđen kod ukupno 20 pacijenata Kliničkog centra Vojvodine i Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Neisseria meningitidis kod ukupno 4 pacijenta, dok je Haemophilus influenzae potvrđen kod jednog pacijenta. Ukupno, etiološka dijagnoza IBB je postavljena u visokom procentu ispitanih pacijenata (64,1 %). Tokom 2013 godine, tipizacija je izvršena za 80,0% (16/20) izolata Streptococcus pneumonia. Prema dobijenim rezultatima serotipizacije 87,5% (14/16) izolata je sadržano u nekoj od dostupnih pneumokoknih vakcina (konjugovane/polisaharidne).

Jedan od dobijenih serotipova (6,3%) Streptococcus pneumonia nije sadržan niti u jednoj dostupnoj pneumokoknoj vakcini, dok jedan od izolata (6,3%) Streptococcus pneumonia nije bilo moguće tipizirati, te je označen kao "non typable". Tipizacijom 16 izolata Streptococcus pneumonia utvrđeno je 10 različitih serotipova dok jedan izolat nije bilo moguće tipizirati, pa je označen kao "non typable". Prema dobijenim rezultatima serotipizacije, 87,5% (14/16) izolata je sadržano u nekoj od dostupnih pneumokoknih vakcina (konjugovane/polisaharidne). Tipizacijom su dobijeni sledeći serotipovi: 7F (3/15 izolata), 4 (3/15 izolata), 9V (2/15 izolata) i po jedan izolat 3, 9N, 14, 17F, 18C, 23F. U 87,5% slučajeva u kojima je izvršena serotipizacija radilo se o pacijentima uzrasta preko 50 godina, a najmlađi uzrast za koji je izvršena tipizacija bio je 13 godina. Rezultati serotipizacije preostalih Streptococcus pneumonia kao i serotipizacija izolata Neisseria meningitidis i Haemophilus influenzae očekuju se u narednom periodu.

Jedna od prioritetnih oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva je oblast koja se odnosi na prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti zbog stalne pretnje ovih bolesti i moguće pojave novih bolesti. Kao polazna osnova za definisanje ovih prioriteta mora se najpre pratiti i analizirati zdravstveno stanje stanovništva Vojvodine. Unaprediti epidemiološki nadzor, ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima, na način na koji se to ne sprovodi na nivou Republike.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti cilj:

Unapređenja nadzora nad invazivnim bakterijskim oboljenjima u cilju blagovremene dijagnoze i lečenja obolelih i predlaganja mera sprečavanja i suzbijanja ovih oboljenja.

Specifični ciljevi:

1. Utvrđivanje najčešćih serotipova bakterija Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Neisseria meningitidis koji se nalaze na našem području;

2. Utvrđivanje rezistencije izolata Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Neisseria meningitidis na antibiotike;

3. Praćenje uticaja imunizacije na javljanje ovih oboljenja;

4. Praćenje uticaja imunizacije na promenu strukture izolovanih sojeva Haemophilus influenzae.

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

Programski zadatak će se realizovati kroz saradnju bolničkih ustanova u kojima se pacijenti leče, odnosno u koje gravitiraju pacijenti iz cele Pokrajine (Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine i Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine) i Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Ciljna grupa su bolesnici svih uzrasta kod kojih je došlo do razvoja meningitisa/sepse, a za Streptococcus pneumonia i Haemophilus influenzae i bolesnici dečjeg uzrasta, kod kojih je došlo do razvoja invazivne pneumonije (sa pozitivnom hemokulturom) i upućeni su na bolničko lečenje.

Stacionarne zdravstvene ustanove će vršiti postavljanje dijagnoze navedenih kliničkih entiteta, izbor ispitanika i uzorkovanje bolesničkog materijala. Laboratorijska ispitivanja, prikupljanje i analizu laboratorijskih rezultata i epidemioloških podataka sprovodiće Institut za javno zdravlje Vojvodine. Tipizacija izolata vršiće se u saradnji sa nacionalnim referentnim laboratorijama (Zavod za javno zdravlje Sombor, Institut za mikrobiologiju Beograd).

Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:

1. Postavljanje kliničke dijagnoze i uzorkovanje bolesničkog materijala;

2. Bakteriološki pregled uzoraka krvi i likvora, izolacija uzročnika i ispitivanje njihove osetljivosti na antimikrobne lekove;

3. Ispitivanje uzoraka krvi i likvora primenom molekularne metode (PCR) kod pacijenata kod kojih su dobijene negativne kulture, zbog prethodno primenjene antimikrobne terapije;

4. Tipizacija uzročnika;

5. Prikupljanje epidemioloških podataka;

6. Analiza dobijenih rezultata i predlog mera za prevenciju i terapiju.

Izvršioci programskog zadatka:

• Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka;

• Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine;

• Klinički centar Vojvodine, Klinika za infektivne bolesti;

• Zavod za javno zdravlje Sombor.

INDIKATORI:

1. Učešće bakterija Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Neisseria meningitidis u ukupnom broju izolata;

2. Broj izolata kod kojih je izvršena tipizacija.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA U 2015. GODINI

Tabela: Finansijski plan programskog zadatka: Posvećeni nadzor nad invazivnim bakterijskim oboljenjima uzrokovanim pneumokokom, meningokokom i hemofilusom influence tipa b
Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	- Reagensi - kit za REAL TIME PCR sa ekstrakcijom DNK 1/50	Pakovanje	1	132.300,00	132.300,00	0,00	132.300,00
A1	TOTAL A				132.300,00	0,00	132.300,00
B	Materijalni troškovi - ZJZ Sombor
B1	- Kartice za VITEK	Pakovanje	1	20.314,04	20.314,04	0,00	20.314,04
B1	TOTAL B				20.314,04	0,00	20.314,04
C	Nematerijalni troškovi - Institut
C1	- 4 lekara specijaliste mikrobiologa	čas rada	40	705,62	28.224,80	14.112,40	14.112,40
C2	- 2 diplomirana biologa	čas rada	20	526,98	10.539,60	5.269,80	5.269,80
C3	- 3 medicinske sestre - tehničara (SSS)	čas rada	45	311,38	14.012,10	7.006,05	7.006,05
C4	- 3 lekara specijaliste epidemiologa	čas rada	30	705,62	21.168,60	10.584,30	10.584,30
C1-C4	TOTAL C				73.945,10	36.972,55	36.972,55
D	Nematerijalni troškovi - ZJZ Sombor
D1	- 1 lekar specijalista mikrobiologije -	čas rada	45	705,62	31.752,90	15.876,45	15.876,45
D2	- 1 diplomirani molekularni biolog	čas rada	60	526,98	31.618,80	15.809,40	15.809,40
D3	- 1 strukovni medicinsko-laboratorijski tehnolog	čas rada	45	526,98	23.714,10	11.857,05	11.857,05
D4	- 1 laboratorijski tehničar (SSS)	čas rada	45	311,38	14.012,10	7.006,05	7.006,05
D1-D4	TOTAL D				101.097,90	50.548,95	50.548,95
E	Nematerijalni troškovi - Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine
E1	- 2 lekara specijaliste	čas rada	10	705,62	7.056,20	7.056,20	0,00
E2	- 4 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	20	311,38	6.227,60	6.227,60	0,00
E1-E2	TOTAL E				13.283,80	13.283,80	0,00
F	Nematerijalni troškovi - Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine
F1	- 2 lekara specijaliste	čas rada	10	705,62	7.056,20	7.056,20	0,00
F2	- 4 zdravstvena tehničara (SSS)	čas rada	20	311,38	6.227,60	6.227,60	0,00
F1-F2	TOTAL F				13.283,80	13.283,80	0,00
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C + TOTAL D + TOTAL E + TOTAL F				354.224,64	114.089,10	240.135,54

Posvećeni nadzor nad virusnim gastroenteritisima

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE

Rotavirusni gastroenteritisi su jedan od glavnih uzročnika morbiditeta u dečijem uzrastu. Procenjuje se da su u zemljama u razvoju odgovorni za 500 000 do 870 000 smrtnih ishoda godišnje u uzrastu do 5 godina.

Norovirusi, posle rotavirusa, drugi najčešći uzročnici nebakterijskih, virusnih gastroenteritisa kod dece i najčešći etiološki virusni faktori akutnih gastroenteritisa kod odraslih. Odgovorni su za više od 1 000 000 hospitalizacija i preko 200 000 smrtnih slučajeva širom sveta, godišnje, kod dece ispod 5 godina starosti. Vodeći su uzročnici epidemija povezanih sa upotrebom kontaminirane hrane a prenose se i kontaminiranom vodom i kontaktom sa inficiranim osobom ili kontaminiranim predmetima.

Danas se zna da su astrovirusi česti uzročnici gastroenteritisa, naročito kod dece uzrasta do 2 godine i starijih osoba. Incidenca astrovirusnih infekcija se kreće u granicama od 2-9% kod dece sa gastroenteritisima, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju.

Adenovirusni gastroenteritisi javljaju se tokom cele godine, iako nešto češće u jesen i proleće. Sertipovi 40 i 41 serogrupe F izazivači su adenovirusnih gastroenteritisa. Adenovirusi su drugi najčešći uzročnici proliva kod dece (iza rotavirusa). Obolevaju deca mlađa od 2 godine, jer iza 10-te godine života većina osoba poseduje serumska antitela protiv multiplih serotipova. Ponekad se mogu zaraziti i starija deca i odrasli u njihovoj okolini. Obolevaju i specifične grupe odraslih, naročito osobe u poluzatvorenim kolektivima (internati, gerontološke ustanove, specijalne ustanove). Tada se adenovirusne infekcije javljaju epidemijski.

Prema rezultatima koje je Institut sprovođenjem ove programske aktivnosti dobio virusni gastroenteritisi imaju značajnog udela i u obolevanju vojvođanske populacije. Real time PCR metodom pregledano je 153 uzoraka stolice na prisustvo virusnih uzročnika akutnog gastroenteritisa kod osoba različite starosti. Uzorci stolice pregledani su na rotavirus, norovirus i astrovirus. Virusna etiologija gastroenteritisa u ciljnoj grupi, koju su činili bolesnici, koji su hospitalizovani na Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine i Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, zbog izraženih gastrointestinalnih tegoba, a čija klinička slika odgovara datim definicijama slučaja, kao i ambulantno lečeni pacijenti u sredinama i/ili kolektivima gde je uočena aglomeracija broja obolelih, postavljena je kod 59 (38,6%) obolelih osoba. Rotavirusnih infekcija je bilo u svim starosnim grupama, sa prosečnim učešćem od 16,3% a najčešće je dokazana kod dece do 14 godina (68%). Norovirusne infekcije su zastupljene sa 21,6%. Ove infekcije su bile značajno češće kod osoba starijih od 30 godina (43,8%). Astrovirusne infekcije su registrovane pojedinačno (0,7%), a zastupljene su sa 1,4% kod dece do 5 godina. Od 34 prijavljene epidemije crevnih zaraznih bolesti na području AP Vojvodine, u 14 epidemija nije utvrđen bakterijski agens, od kojih je u 9 (26,5%) epidemija postavljena sumnja na virusnu etiologiju. Virusna etiologija je dokaza u 5 epidemija. U četiri epidemije dokazani su norovirusi, a u jednoj epidemiji rotavirusi. Sve epidemije su bile kontaktnog tipa. Epidemiološko istraživanje epidemija gastroenteritisa vršeno je periodično, po postavljanju sumnje na epidemiju. Od 9 istraživanih epidemija, molekularnim ispitivanjem uzoraka fecesa, virusna etiologija je potvrđena u 5 epidemija (55,5%) koje su prijavljene sa teritorije Južnobačkog, Severnobanatskog i Sremskog okruga.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti cilj:

Unapređenje epidemiološkog nadzora nad virusnim gastroenteritisima, ujednačavanjem kriterijuma i proširivanjem dijagnostičkog spektra.

Specifični ciljevi:

a) Postavljanje etiološke dijagnoze gastroenteritisa u ciljnoj grupi;

b) Utvrditi učestalost rotavirusa, norovirusa, astrovirusa i adenovirusa kao etioloških faktora virusnih gastroenteritisa na uzorku hospitalizovanih pacijenata, sa posebnim osvrtom na uzrast do 5 godina;

c) Utvrditi uzročnike epidemija gastroenteritisa, za koje je postavljena je sumnja na virusnu etiologiju.

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

U toku istraživanja, planirano je da se pregleda 100 uzoraka fecesa hospitalizovanih pacijenata koji boluju od gastroenteritisa i 100 uzoraka fecesa obolelih u epidemijama gastroenterokolitisa za koje je postavljena sumnja na virusnu etiologiju. Uzorci pacijenata biće testirani molekularnom real-time PCR dijagnostičkom metodom, upotrebom komercijalnog testa za simultanu detekciju rotavirusa, norovirusa i astrovirusa i posebnim testom za genus adenovirus.

Prikupljanje i obrada uzoraka fecesa pacijenata sumnjivih na virusni gastroenteritis:

Uzorci stolice, za hospitalizovane pacijente, biće dostavljani u saradnji sa Institutom za zaštitu zdravlja dece i omladine Vojvodine i Klinikom za infektivne bolesti, KC Vojvodine. Uzorci stolice pacijenata obolelih u epidemijama biće dostavljani u saradnji sa epidemiološkom službom nadležnog zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine. Obradu bolesničkog materijala i pripremu za ekstrakciju nukleinskih kiselina sprovodiće Centar za virusologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Izolacija i dokazivanje virusnih nukleinskih kiselina iz uzoraka fecesa:

Ekstrakcija virusnih nukleinskih kiselina i vršiće se komercijalnim kitom za izolaciju RNK pomoću mini-spin kolona. Testiranje uzoraka virusnih nukleinskih kiselina na prisustvo RNK rotavirusa, norovirusa i astrovirusa vršiće se metodom real time RT-PCR i DNK adenovirusa metodom real time PCR. Za izvođenje real time RT-PCR testa biće upotrebljen komercijalni kit, za istovremeno dokazivanje i diferencijaciju RNK rotavirusa, norovirusa i astrovirusa. Za izvođenje real time PCR testa za dokazivanje DNK genus adenovirusa koristiće se molekularni kitovi.

Obrada podataka i analiza dobijenih rezultata:

Dobijeni rezultati biće obrađeni i analizirani u odnosu na karakteristike pacijenata obolelih od gastroenteritisa, odnosno epidemija virusnih gastroenteritisa.

Izvršioci:

• Institut za javno zdravlje Vojvodine,

• Institut za zaštitu zdravlja dece i omladine Vojvodine,

• Klinika za infektivne bolesti, KC Vojvodine,

INDIKATORI

• Broj ispitanih pacijenata;

• Broj (%) pacijenata sa utvrđenom etiološkom dijagnozom virusnog gastroenteritisa;

• Broj obrađenih epidemija gastroenterokolitisa;

• Broj (%) epidemija gastroenterokolitisa za koje je utvrđena virusna etiologija.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA U 2015. GODINI

Tabela: Finansijski plan programskog zadatka: Posvećeni nadzor nad virusnim gastroenteritisima
Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	- Potrošni materijal (kit za kvalitativnu detekciju rotavirusa, astrovirusa i norovirusa u fecesu putem real-time PCR (prajmeri, probe, kontrole testa, interna kontrola, reagensi za amplifikaciju))	pak	4	110.000,00	440.000,00	0,00	440.000,00
A2	- Laboratorijski PVC pribor	pauš			150.000,00	0,00	150.000,00
A3	- Kit za kvalitativnu detekciju adenovirusa u fecesu, putem real time PCR (prajmeri, proba, pozitivna kontrola, interna kontrola, reagensi za amplifikaciju)	pak	2	216.000,00	432.000,00	0,00	432.000,00
A4	- Kit za izolaciju virusne RNK/DNK Spin-column metodom	pak	6	30.000,00	180.000,00	0,00	180.000,00
A5	- Rukavice za molekularnu dijagnostiku, nitrilne, netalkirane, 402N, size S	pak	10	2.000,00	20.000,00	0,00	20.000,00
A6	- Expell Plus tips 10µl - Ultra low retention Sterile w/filter, hinged Racks 5030090C, 10/96	pak	5	12.000,00	60.000,00	0,00	60.000,00
A7	- Expell Plus tips 100µl - Ultra low retention Sterile w/filter, hinged Racks 5030090C, 10/96	pak	2	12.000,00	24.000,00	0,00	24.000,00
A8	- Expell Plus tips 1000µl - Ultra low retention Sterile w/filter, hinged Racks 5030090C, 8/96	pak	5	12.000,00	60.000,00	0,00	60.000,00
A9	- Microtubes with cap, sterile, 1.5ml, PCR grade	kom	1000	5	5.000,00	0,00	5.000,00
A10	- MicroAmp Optical 8 Tubes/ Strip, 0.1ml	kom	500	70	35.000,00	0,00	35.000,00
A11	- MicroAmp Optical 8-Cap Strip, 0.1ml	kom	500	70	35.000,00	0,00	35.000,00
A12	- MicroAmp Optical 8 Tubes/ Strip, 0.2ml	kom	500	70	35.000,00	0,00	35.000,00
A13	- MicroAmp Optical 8-Cap Strip, 0.2ml	kom	500	70	35.000,00	0,00	35.000,00
A14	- rPCR-Plate, 48 well, 0.1ml for ABI Fast	kom	40	500	20.000,00	0,00	20.000,00
A15	- Platesealer, ampliseal, for 48 well plate rPCR, transparent, 1/100	pak	1	18.000,00	18.000,00	0,00	18.000,00
A16	- Posude za uzorkovanje, providne, sterilne, 250ml	kom	300	50	15.000,00	0,00	15.000,00
A17	- Posude za feces	kom	200	15	3.000,00	0,00	3.000,00
A1-A17	TOTAL A				1.567.000,00	0,00	1.567.000,00
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 3 lekara specijaliste - epidemiologa	čas rada	30	705,62	21.168,60	10.584,30	10.584,30
B2	- 2 lekara specijaliste - virusologa	čas rada	20	705,62	14.112,40	7.056,20	7.056,20
B3	- 2 lekara opšte medicine	čas rada	20	522,74	10.454,80	5.227,40	5.227,40
B4	-2 diplomirana biologa	čas rada	20	526,98	10.539,60	5.269,80	5.269,80
B5	- 1 laboratorijska tehničara	čas rada	10	311,38	3.113,80	1.556,90	1.556,90
B6	- 2 medicinska tehničara	čas rada	20	311,38	6.227,60	3.113,80	3.113,80
B1-B6	TOTAL B				65.616,80	32.808,40	32.808,40
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
C1	- 6 lekara specijaliste - epidemiologa	čas rada	60	705,62	42.337,20	21.168,60	21.168,60
C2	- 6 laboratorijski tehničar SSS	čas rada	60	311,38	18.682,80	9.341,40	9.341,40
C1-C2	TOTAL C				61.020,00	30.510,00	30.510,00
D	Nematerijalni troškovi - Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine
D1	- 1 lekar specijalista	čas rada	12	705,62	8.467,44	8.467,44	0,00
D1	TOTAL D				8.467,44	8.467,44	0,00
E	Nematerijalni troškovi - Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine
E1	- 1 lekar specijalista	čas rada	12	705,62	8.467,44	8.467,44	0,00
E1	TOTAL E				8.467,44	8.467,44	0,00
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C + TOTAL D + TOTAL E				1.710.571,68	80.253,28	1.630.318,40

Proces mapiranja rezistencije bakterija na antimikrobne lekove u ustanovama sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite u Autonomnoj pokrajini Vojvodini

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE

• Rezistencija bakterija na antibiotike posledica je njihove neracionalne primene. Infekcije izazvane rezistentnim bakterijama kompromituju osnovno oboljenje, komplikuju i produžavaju lečenje i boravak u hospitalnoj ustanovi povećavajući opšti morbiditet, mortalitet i troškove.

• Ustanovljavanje tipova i mehanizama rezistencije određenih bakterija, njihove rasprostranjenosti i faktora rizika povezanih sa pojavom rezistencije omogućava utvrđivanje prioritetnih mera koje će se sprovoditi radi kontrole širenja rezistencije u populaciji.

• U periodu od 01.01.2013. do 30.09.2014. godine prikupljeni su podaci o rezistenciji na antibiotike zajedno sa epidemiološkim podacima za 688 sojeva bakterija iz 9 mikrobioloških laboratorija u AP Vojvodini. Najveći broj izolata čine Gram-negativne bakterije (E. coli 172, Acinetobacter 140, K. pneumoniae 118, Pseudomonas aeruginosa 52), a od Gram-pozitivnih najčešće su Staphylococcus aureus 110, Enterococcus faecalis/ faecium 74 i Streptococcus pneumoniae 22. Svi sojevi pokazuje visok nivo rezistencije za sve testirane antibiotike koji su u najširoj upotrebi.

S obzirom da su na osnovu dosadašnjih ispitivanja od svih multiplo-rezistentnih bakterija Gram-negativne najučestalije u našoj sredini, akcenat je stavljen na ispitivanje ove grupe bakterija. Formirana je kolekcija od više od 50 multirezistentnih Gram-negativnih bakterija koje će biti podvrgnute molekularnom ispitivanju u cilju dokazivanja klonalne povezanosti. PCR tehnikom dokazano je prisustvo gena za produkciju enzima karbapenemaza kod 18 izolata enterobakterija rezistentnih na karbapeneme.

Jedna od prioritetnih oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva je oblast koja se odnosi prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti zbog stalne pretnje ovih bolesti i moguće pojave novih bolesti. Kao polazna osnova za definisanje ovih prioriteta mora se najpre pratiti i analizirati zdravstveno stanje stanovništva Vojvodine. Unaprediti epidemiološki nadzor, ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima, na način na koji se to ne sprovodi na nivou Republike.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti ciljevi:

- Formiranje mapa rezistencije u Vojvodini na osnovu mikrobioloških i epidemioloških podataka;

- Kreiranje vodiča za racionalnu primenu antibiotika na području Vojvodine.

Specifični ciljevi:

Kratkoročni ciljevi:

• Poboljšanje kvaliteta prikupljanja rezistentnih izolata primenom jedinstvene metodologije u mikrobiološkim laboratorijama u Vojvodini;

• Prikupljanje mikrobioloških podataka o izolatima i demografskih i kliničkih podataka o pacijentu radi epidemiološke procene veličine problema rezistencije bakterija na antibiotike u Vojvodini;

• Formiranje kolekcije rezistentnih izolata koji će biti podvrgnuti detaljnijem ispitivanju molekularnih mehanizama rezistencije;

• Procena veličine problema rezistencije bakterija na antibiotike u Vojvodini na osnovu podataka prikupljenih iz mikrobioloških laboratorija i epidemioloških podataka u Vojvodini.

Dugoročni ciljevi:

• Primena savremenih metoda molekularne tipizacije rezistentnih bakterija i ustanovljavanje epidemiološke povezanosti sojeva;

• Utvrđivanje zastupljenosti pojedinih gena rezistencije na β-laktame proširenog spektra (geni za ESBL-extended spectrum beta lactamases i karbapenemaze) kod enterobakterija, pseudomonasa i acinetobaktera. Na ovaj način bili bi rasvetljeni mehanizmi rezistencije i epidemiološka povezanost i eventualno širenje potencijalno opasnih multiplo-rezistentnih sojeva u pojedinim ustanovama i odeljenjima na našem području.

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

1. Godišnji sastanak učesnika Programa radi evaluacije i unapređenja praćenja i prijavljivanja rezistencije, načina uzorkovanja, čuvanja i slanja rezistentnih izolata.

Na osnovu definisanih i opštepriznatih stručno-metodoloških procedura stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine definisaće i sačiniti uputstva za praćenje i prijavljivanje rezistencije, za način uzorkovanja biološkog materijala, čuvanja i slanja rezistentnih izolata i upitnik za prikupljanje epidemioloških podataka. Na osnovu datih uputstava podatke i rezistentne izolate bakterija sakupljaće laboratorije IZJZV i Zavodi za javno zdravlje u Vojvodini, kao mikrobiološke laboratorije Opštih bolnica u Vojvodini i stručnjaci IZZZDIOV, Instituta za plućne bolesti Vojvodine, Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

2.a Edukacija odeljenskih lekara o indikacijama za prikupljanje biološkog materijala, o metodologiji uzorkovanja (sa pravog mesta, u pravo vreme, na pravi način) i upotrebi savremenih transportnih podloga koje omogućavaju brzu i pouzdanu dijagnozu. Edukaciju će sprovoditi stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine i Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine.

2.b Edukacija lekara specijalista u mikrobiološkim laboratorijama i epidemiologa o primeni savremenih metoda u mikrobiologiji za praćenje rezistencije, način čuvanja i slanja rezistentnih izolata, kao i prijavljivanja rezistencije sa epidemiološkim podacima. Edukaciju će sprovoditi stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

3. Evaluacija podataka iz upitnika i dopuna nedostajućih podataka i unos podataka u elektronsku bazu radi elektronske obrade.

Podaci dobijeni iz laboratorija IZJZV i Zavoda za javno zdravlje i ostalih kliničkih mikrobioloških laboratorija u Vojvodini biće provereni i uneti u odgovarajuću bazu podataka. Kontrolu, grupisanje i obradu podataka izvršiće stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

4. Molekularna tipizacija rezistentnih izolata bakterija i dokazivanje pojedinih gena rezistencije.

Molekularnu tipizaciju rezistentnih bakterija pomoću lančane reakcije polimeraze (PCR i DIVERSILAB) i utvrđivanje zastupljenosti pojedinih gena rezistencije kod enterobakterija, pseudomonasa i acinetobaktera izvršiće stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Na ovaj način bili bi rasvetljeni mehanizmi rezistencije i epidemiološka povezanost i širenje potencijalno opasnih multiplorezistentnih sojeva u određenim populacijama pacijenata.

5. Analiza dobijenih rezultata.

Analizu dobijenih rezultata obaviće stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Analizom će biti obuhvaćena osetljivost pojedinih vrsta bakterija na antibiotike, prisustvo pojedinih gena i mehanizama rezistencije, učestalost i rasprostranjenost rezistentnih izolata u odnosu na specifičnosti pacijenata i sredine (hospitalne ustanove, ambulantna služba i drugo) i drugi relevantni pokazatelji veličine epidemiološkog problema do kraja septembra 2015. godine.

6. Formiranje mapa rezistencije u Vojvodini.

Na osnovu svih prikupljenih rezultata stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine sačiniće mape rezistencije na teritoriji Vojvodine do kraja decembra 2015. godine.

7. Kreiranje vodiča za racionalnu primenu antibiotika za lečenje najčešćih invazivnih bakterijskih infekcija.

Uzimajući u obzir sve rezultate ovog istraživanja stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine u saradnji sa stručnjacima Infektivne klinike KCV i farmakolozima Medicinskog fakulteta u Novom Sadu sačiniće vodič za pravilnu upotrebu antibiotika za lečenje najčešćih invazivnih bakterijskih infekcija u Vojvodini do kraja decembra 2015. godine.

Izvršioci:

• Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka

• Okružni zavodi za javno zdravlje sa teritorije AP Vojvodine:Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor,

• Klinika za infektivne bolesti KCV, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Institut za plućne bolesti Vojvodine, Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Institut za onkologiju Vojvodine

• Opšte bolnice u Vojvodini: Opšta bolnica Subotica, Opšta bolnica Sombor, Opšta bolnica Vrbas, Opšta bolnica Sremska Mitrovica, Opšta bolnica Pančevo, Opšta bolnica Vršac, Opšta bolnica Senta, Opšta bolnica Zrenjanin, Opšta bolnica Kikinda, Medicinski fakultet N. Sad - Zavod za farmakologiju

INDIKATORI

• Broj dana skraćenja boravka u bolnicama;

• Nivo smanjenja morbiditeta;

• Nivo smanjenja mortaliteta;

• Nivo smanjenja troškova (ušteda).

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA U 2015. GODINI

Tabela: Finansijski plan programskog zadatka: Proces mapiranja rezistencije bakterija na antimikrobne lekove u ustanovama sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite u AP Vojvodini
Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	- Potrošni materijal	paušalno			328.125,00	0,00	328.125,00
A2	- Reagensi	paušalno			508.463,68	0,00	508.463,68
A3	- Laboratorijska oprema i pribor	paušalno			122.945,00	0,00	122.945,00
A4	- Umnožavanje Vodiča na CD-u	kom	500	33,00	16.500,00	0,00	16.500,00
A5	- Edukacija	kom	1		105.040,00	0,00	105.040,00
A1-A5	TOTAL A				1.081.073,68	0,00	1.081.073,68
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 5 dr.sc.med.specijalista	čas rada	150	705,62	105.843,00	52.921,50	52.921,50
B2	- 5 lekara specijalista	čas rada	150	705,62	105.843,00	52.921,50	52.921,50
B3	-1 lekar na specijalizaciji	čas rada	30	522,74	15.682,20	7.841,10	7.841,10
B4	-2 diplomirana biologa	čas rada	60	526,98	31.618,80	15.809,40	15.809,40
B5	- 3 zdravstvena tehničara (VŠS)	čas rada	15	347,39	5.210,85	2.605,43	2.605,43
B6	- 5 zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	45	311,38	14.012,10	7.006,05	7.006,05
B7	- 1 programer	čas rada	8	232,06	1.856,48	928,24	928,24
B1-B7	TOTAL B				280.066,43	140.033,22	140.033,22
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
C1	- 10 lekara specijalista	čas rada	50	705,62	35.281,00	17.640,50	17.640,50
C2	- 5 zdravstvenih tehničara SSS	čas rada	25	347,71	8.692,75	4.346,38	4.346,38
C1-C2	TOTAL C				43.973,75	21.986,88	21.986,88
D	Nematerijalni troškovi - Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine
D1	- 2 lekara specijaliste	čas rada	72	705,62	50.804,64	50.804,64	0,00
D1	TOTAL D				50.804,64	50.804,64	0,00
E	Nematerijalni troškovi - Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine
E1	- 1 lekar specijalista	čas rada	12	705,62	8.467,44	8.467,44	0,00
E1	TOTAL E				8.467,44	8.467,44	0,00
F	Nematerijalni troškovi - Opšte bolnice Subotica, Sombor, Pančevo, Vrbas, Vršac, Sremska Mitrovica, Senta, Kikinda i Zrenjanin
F1	- 11 lekara specijaliste	čas rada	132	705,62	93.141,84	93.141,84	0,00
F1	TOTAL F				93.141,84	93.141,84	0,00
G	Nematerijalni troškovi - Institut za plućne bolesti Vojvodine
G1	-1 lekar specijalista	čas rada	12	705,62	8.467,44	8.467,44	0,00
G1	TOTAL G				8.467,44	8.467,44	0,00
H	Nematerijalni troškovi - Institut za onkologiju Vojvodine
H1	-1 lekar specijalista	čas rada	12	705,61	8.467,32	8.467,32	0,00
H1	TOTAL H				8.467,32	8.467,32	0,00
I	Nematerijalni troškovi - Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine
I1	-1 lekar specijalista	čas rada	12	705,62	8.467,44	8.467,44	0,00
I1	TOTAL I				8.467,44	8.467,44	0,00
J1	Medicinski fakultet - Zavod za Farmakologiju
J1	- 3 dr.sc.med. specijalista	čas rada	36	705,62	25.402,32	25.402,32	0,00
J1	TOTAL J				25.402,32	25.402,32	0,00
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C + TOTAL D + TOTAL E + TOTAL F + TOTAL G + TOTAL H + TOTAL I + TOTAL J				1.608.332,30	365.238,53	1.243.093,77

Kontrola sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u Autonomnoj pokrajini Vojvodini

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE

Epidemiološka istraživanja, kliničke i eksperimentalne studije urađene u velikom broju zemalja nedvosmisleno su utvrdile da je unos natrijum-hlorida u direktnoj linearnoj korelaciji sa prevalencijom hipertenzije i srednjom vrednošću visine krvnog pritiska u populaciji, opštim mortalitetom i specifičnim mortalitetom od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Preveliki unos natrijum-hlorida predstavlja doprinoseći činilac za razvoj kancera želuca, osteoporoze, bubrežnih kamenaca i težinu astme a često je udružen i sa prevelikim kalorijskim unosom, odnosno gojaznošću posebno od adolescenata. Prema podacima Ministarstva zdravlja iz 2007. godine prevalencija hipertenzije odraslog stanovništva Vojvodine iznosi 46,1%. Istraživanje IZJZV pokazalo je da oko 66% osoba starijih od 45 ima hipertenziju. Prvi rezultati kontrole sadržaja natrijumhlorida u obrocima društvene ishrane dece predškolskog i školskog uzrasta i studentske omladine u Novom Sadu pokazali su da značajno prevazilazi preporučeni dnevni unos od 5 grama dnevno (odnosno 3 grama dnevno za decu starijeg predškolskog uzrasta). Uspostavljanje partnerskih odnosa sa predškolskim ustanovama u Novom Sadu, osnovnim školama, domovima učenika i Studentskim centrom pomoglo je da se nakon nekoliko godina sprovođenja programa sadržaj soli u ovim obrocima statistički značajno smanji. Dosadašnjom realizacijom programa u Autonomnoj pokrajini Vojvodini postignuta je harmonizovana institucionalna saradnja Instituta za javno zdravlje Vojvodine i 6 okružnih zavoda za javno zdravlje u Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Ujednačena je metodologija rada i dobijeni su podaci o sadržaju natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Obrađeni podaci kontrole sadržaja soli u objektima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine tokom 2012. i 2013. godine pokazali su da je unos soli prevelik u objektima u urbanoj i u objektima u ruralnoj sredini. Iako je postignuto izvesno smanjenje u odnosu na prethodnu godinu, tokom 2013. godine utvrđeno je da deca predškolskog uzrasta obrocima organizovane društvene ishrane i dalje unose veće količine natrijum-hlorida od preporučenih. Sadržaj natrijum-hlorida i u obrocima u objektima organizovane društvene ishrane dece školskog uzrasta, adolescenata i studentske omladine na teritoriji Vojvodine takođe je prevelik. Sistematska istraživanja ovakve vrste se po prvi put sprovode na teritoriji AP Vojvodine. Svetska zdravstvena organizacija i Ekonomski forum u svojim analizama iz 2011. godine ukazali su da je za ukupno smanjenje opterećenosti stanovništva masovnim nezaraznim bolestima najisplativiji pristup rana prevencija kroz primenu programa za redukciju faktora rizika. Ulaganje u program za redukciju unosa soli prepoznato je ne međunarodnom nivou kao jedan od najisplativijih programa ("best buy") za smanjenje prevalancije visokog krvnog pritiska u populaciji i opterećenosti stanovništva masovnim nezaraznim bolestima. Sve zemlje članice EU u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom od 2008. godine sprovode nacionalne programe za redukciju unosa soli. Svetska zdravstvena organizacija je preporučila svim zemljama da preduzmu sve potrebne mere kako bi se do 2025. godine unos soli smanjio za 30%.

U Republici Srbiji donesena je Strategija za prevenciju masovnih nezaraznih bolesti ("Službeni glasnik RS" broj 22/09). U Akcionom planu za sprovođenje Strategije za period 2009-2015. godine, kao specifični ciljevi navedeni su unapređenje ishrane dece i mladih u objektima društvene ishrane i aktivnosti na redukciji unosa soli na populacionom nivou. Programi za implementaciju navedenih specifičnih ciljeva na nivou Republike Srbije nisu izrađeni.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti cilj:

Smanjenje unosa natrijum-hlorida dece predškolskog i školskog uzrasta i adolescenata sa ciljem smanjenja rizika za razvoj hipertenzije, kardiovaskularnih i drugih bolesti u odraslom dobu za koje je utvrđeno da veliki unos natrijum-hlorida predstavlja faktor rizika ili doprinoseći činilac.

Specifični ciljevi:

• Uspostavljanje partnerskog odnosa sa objektima u kojima postoji organizovana društvena ishrana za decu predškolskog uzrasta i domovima učenika;

• Praćenje sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, po jedinstvenoj, međunarodno priznatoj metodi rada;

• Prikupljanje, obrada i analiza podataka o sadržaju natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika u Autonomnoj pokrajini Vojvodini;

• Kontrola sadržaja natrijum-hlorida u uzorcima industrijski proizvedenih namirnica koje se koriste u ishrani dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika;

• Podizanje nivoa svesti o značaju smanjenog unosa natrijum-hlorida u ishrani ljudi, kroz rad u lokalnoj zajednici.

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

Izrada plana rada

1. Uspostavljanje partnerske saradnje sa rukovodstvom objekata i planerima organizovane društvene ishrane dece u predškolskim ustanovama i domovima učenika na teritoriji AP Vojvodine;

2. Uzorkovanje obroka i kontrola sadržaja natrijum-hlorida;

3. Uzorkovanje i kontrola sadržaja natrijumhlorida u industrijski proizvedenim namirnicama;

4. Unapređenje elektronske baze podataka;

5. Prikupljanje i obrada podataka;

6. Edukativni programi o značaju smanjenog unosa natrijum-hlorida u lokalnoj zajednici; (septembar - novembar 2015.)

7. Organizovanje godišnje konferencije; (decembar 2015.)

8. Izrada godišnjeg izveštaja. (decembar 2015.)

Izvršioci:

• Institut za javno zdravlje Vojvodine;

• Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica.

INDIKATORI

• Uspostavljena programska institucionalna saradnja sa okružnim zavodima za javno zdravlje i ustanovama u kojima postoji organizovana društvena ishrana dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika;

• Urađena laboratorijska ispitivanja;

• Formirana baza podataka;

• Organizovani edukativni programi o značaju smanjenog unosa natrijum-hlorida u lokalnoj zajednici (7);

• Organizovana stručna konferencija;

• Pripremljen izveštaj o postignutim rezultatima.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA U 2015. GODINI

Tabela: Finansijski plan programskog zadatka: Kontrola sadržaja natrijum hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta u Vojvodini
Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	- papir za štampanje	komad	16	282,84	4.525,44	0,00	4.525,44
A2	- toneri	komad	8	6.900,00	55.200,00	0,00	55.200,00
A3	- laboratorijsko određivanje soli u obrocima	komad	560	660,00	369.600,00	369.600,00	0,00
A4	- laboratorijsko određivanje soli u obrocima u domovima učenika	uzorak	168	660,00	110.880,00	110.880,00	0,00
A5	- laboratorijsko određivanje soli u obrocima u industrijski proizvedenoj hrani	uzorak	315	660,00	207.900,00	207.900,00	0,00
A1-A5	TOTAL A				748.105,44	688.380,00	59.725,44
B	Materijalni troškovi - Zavodi u APV
B1	- papir za štampanje	komad	48	282,84	13.576,32	0,00	13.576,32
B2	- toneri	komad	24	6.900,00	165.600,00	0,00	165.600,00
B1-B2	TOTAL B				179.176,32	0,00	179.176,32
C	Nematerijalni troškovi - Institut
C1	- 6 lekara doktora nauka	čas rada	450	705,62	317.529,00	158.764,50	158.764,50
C2	- 1 lekar specijalista	čas rada	20	607,00	12.140,00	6.070,00	6.070,00
C3	- 1 lekar na specijalizaciji	čas rada	40	522,74	20.909,60	10.454,80	10.454,80
C4	- 1 dipl. inženjer elektrotehnike	čas rada	20	432,12	8.642,40	4.321,20	4.321,20
C5	- 1 dipl. inž. informatike	čas rada	40	432,12	17.284,80	8.642,40	8.642,40
C6	- 1 dipl. hemičar doktor nauka	čas rada	15	526,98	7.904,70	3.952,35	3.952,35
C7	- 1 diplomirani hemičar specijalista sanitarne hemije	čas rada	15	526,98	7.904,70	3.952,35	3.952,35
C8	- 1 diplomirani tehnolog	čas rada	15	432,12	6.481,80	3.240,90	3.240,90
C9	- 1 laboratorijski tehničar	čas rada	30	311,38	9.341,40	4.670,70	4.670,70
C10	- 1 viši sanitarni tehničar	čas rada	50	347,39	17.369,50	8.684,75	8.684,75
C11	- 4 tehničara/sanitarni tehničar	čas rada	120	311,38	37.365,60	18.682,80	18.682,80
C12	- 2 administrativna radnika	čas rada	16	232,06	3.712,96	1.856,48	1.856,48
C13	- 1 medicinska sestra	čas rada	16	311,38	4.982,08	2.491,04	2.491,04
C1-C13	TOTAL C				471.568,54	235.784,27	235.784,27
D	Nematerijalni troškovi - Zavodi u APV
D1	- 6 lekara specijalista	čas rada	300	607,00	182.100,00	91.050,00	91.050,00
D2	- 6 tehničara uzorkivača	čas rada	660	311,38	205.510,80	102.755,40	102.755,40
D3	- 6 programera (SSS)	čas rada	120	232,06	27.847,20	13.923,60	13.923,60
D4	- 6 administrativnih radnika	čas rada	36	232,06	8.354,16	4.177,08	4.177,08
D5	- 6 diplomiranih hemičara	čas rada	36	432,12	15.556,32	7.778,16	7.778,16
D6	- 6 hemijskih tehničara / laboratorijskih	čas rada	180	311,38	56.048,40	28.024,20	28.024,20
D7	- 6 sanitarnih tehničara/uzorkivača	čas rada	180	311,38	56.048,40	28.024,20	28.024,20
D1-D7	TOTAL D				551.465,28	275.732,64	275.732,64
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C + TOTAL D				1.950.315,58	1.199.896,91	750.418,67

Sprovođenje akcionog plana za životnu sredinu i zdravlje dece

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE

Unapređenje životne sredine u školama za zdravlje dece kao značajne determinante zdravlja dece školskog uzrasta, je obaveza koja proizilazi iz Parma deklaracije i Akcionog plana za životnu sredinu i zdravlje dece. Neophodna je saradnja svih zainteresovanih strana u procesu unapređenja uslova u školama moguće je doprineti očuvanju i unapređenju zdravlja dece školskog uzrasta. Škole imaju različite uslove u pogledu vodosnabdevanja, uklanjanja otpadnih materija, kao i uslova za opštu i ličnu higijenu, i druge uslove životne sredine od značaja za zdravlje. Neodgovarajuće sanitarno-higijensko stanje kao i nedovoljna opremljenost škola doprinosi riziku od crevnih zaraznih bolesti, prenošenja bakterijskih i drugih infekcija usta i grla i drugih poremećaja zdravlja, a samim tim povećava i odsustvovanje sa nastave.

Praćenje uhranjenosti dece osnovno školskog uzrasta i praćenje efekata fizičke aktivnosti na zdravlje dece se odnosi na jedan od regionalnih prioritetnih ciljeva - prevenciju gojaznosti i fizičku aktivnost. Multisektorska saradnja svih zainteresovanih strana sa ciljem prevencije gojaznosti, i povećanja fizičke aktivnosti, odnosno unapređenja zdravlja dece školskog uzrasta je neophodna za postizanje ovog cilja. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je broj predgojazne i gojazne dece i adolescenata u nekim zemljama, nezadovoljavajućeg ekonomskog statusa, utrostručen u odnosu na 80-te godine prošlog veka. Poznavanje učestalosti gojaznosti dečijeg uzrasta, kao značajnom indikatoru zdravstvenog stanja, prvi je korak u rešavanju problema i prevenciji.

Postoji potreba za sveobuhvatnim programom sprovođenja akcionog plana za životnu sredinu i zdravlje dece i u okviru toga za utvrđivanjem prioriteta za investicije u poboljšanje uslova u školama, zbog neodgovarajućih uslova životne sredine u školama koji utiču na zdravlje učenika, kao i potreba za vaspitanje za zdravlje u oblasti higijene, zbog nedovoljnog znanja i nedovoljno razvijene svesti o značaju prihvatanja odgovarajućih životnih stilova. Imajući u vidu činjenicu da je gojaznost učestala negativna pojava među decom školskog uzrasta i da dominiraju neodgovarajuće navike i stilovi života vezane za pravilnu ishranu i fizičku aktivnost, neophodne su sistemske višegodišnje aktivnosti kojima bi se moglo uticati na promenu ponašanja i smanjenje incidencije gojaznosti.

Jedna od prioritetnih oblasti očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva se odnosi na prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti kojima je današnje društvo najviše opterećeno. U vodeće uzroke obolevanja i umiranja stanovništva Vojvodine spadaju masovne nezarazne bolesti (MNB) koje učestvuju sa preko 80% u ukupnoj smrtnosti. Najznačajniji doprinosni faktori ovih bolesti su rizična ponašanja (nepravilna ishrana i sa njom povezana gojaznost i poremećaji lipida i šećera u krvi, smanjena fizička aktivnost, pušenje, zloupotreba alkohola su samo neki od bihevijoralnih faktora rizika) koja se mogu staviti pod kontrolu intenziviranjem promotivno-preventivnih mera i aktivnosti i jasnim delegiranjem zadataka za sprovođenje strategija sa naglaskom na multisektorsku saradnju. U ovoj oblasti moraju se sagledati potrebe za predlaganjem programa koji se bave realizacijom aktivnosti iz drugih sektora pored sektora zdravstva. Aktivnosti je potrebno realizovati partnerskim odnosom sa sektorom sporta i omladine odnosno obrazovanja. Ovakav program na nivou Republike se ne sprovodi iako je definisana nacionalna politika za prevenciju hipertenzije, kardiovaskularnih i cerebrovakularnih bolesti. Deo aktivnosti koji je prepoznat kroz programe i projekte od opšteg interesa MZ od značaja za javno zdravlje je nedovoljan za postizanje pozitivnih rezultata u ishodima za zdravlje dece. Ukupne aktivnosti su u skladu sa regionalnim prioritetnim ciljevima koji su definisani CEHAP-om, a takođe i sa principom Zdravlje u svim politikama i ciljevima dokumenta Zdravlje 2020, kao i predlogom Strategije razvoja školskog sporta u AP Vojvodini, koji promoviše fizičku aktivnost i fizičko vaspitanje, kao i vannastavne aktivnosti, školske sportske sekcije, i naglašava značaj lokalne samouprave i institucionalnog povezivanja u funkciji unapređenja zdravlja dece u školama.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti cilj:

• Sprovođenje aktivnosti definisanih akcionim planom za životnu sredinu i zdravlje dece;

• Sprovođenje aktivnosti na smanjenju učestalosti gojaznosti kod dece školskog uzrasta i povećanje fizičke aktivnosti.

Specifični ciljevi:

• Utvrđivanje stanja primenom odgovarajućih upitnika prema metodologiji SZO, koji se odnose na nadzor;

• Prikupljanje odgovarajućih podataka o uslovima u školama od menadžmenta, zaposlenih i učenika;

• Sprovođenje odgovarajućih merenja u školama u skladu sa metodologijom SZO (u narednim fazama);

• Edukacija za unapređenje ukupnih uslova u osnovnim školama i izrada odgovarajućeg vodiča SZO (u narednim fazama) (Forum za zdravlje dece;)

• Edukacija o principima pravilne ishrane i zdravim stilovima života u cilju smanjenju učestalosti gojaznosti kod dece školskog uzrasta (Forum za zdravlje dece).

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

Unapređenje životne sredine u školama za zdravlje dece podrazumeva niz aktivnosti koje se ogledaju u organizovanju i sprovođenju istraživanja u školama, primenom anketnih upitnika, prema metodologiji SZO, koji se odnose na oblast školske higijene, kao i sprovođenje svih aktivnosti koje su od značaja za praćenje zdravlja školske dece i uslova u obrazovnim ustanovama, sa ciljem očuvanja i unapređenja zdravlja dece i adolescenata. Aktivnosti se planiraju u fazama, u najmanje četvorogodišnjem periodu.

I - II godina

• Komunikacija sa zainteresovanim stranama;

• Formiranje stručnih timova; obilazak škola;

• Prikupljanje podataka sprovođenjem upitnika u skladu sa metodologijom SZO;

• Komunikacija sa medijima;

• Organizovanje radionica za nastavno i nenastavno osoblje u školama;

• Definisanje baze podataka i informatička priprema;

• Izveštaj periodični.

II - III godina

- Nadzor uslova životne sredine i drugih uslova za rad u školama uz popunjavanje anketnih upitnika;

- Pisanje pojedinačnih izveštaja utvrđenog stanja sa predlogom mera;

- Edukacija edukatora;

- Unos podataka i obrada podataka;

- Izveštaj druge faze.

IV godina

- Konačni unos podataka i obrada podataka.

- Evaluacija;

- Izrada završnog izveštaja, javna prezentacija rezultata.

Napominje se da se realizacija planira tokom cele godine, sa naglašenim aktivnostima u toku školske godine i grejne sezone.

Uhranjenost dece osnovno školskog uzrasta i praćenje efekata fizičke aktivnosti na zdravlje dece podrazumeva niz aktivnosti kao što su: formiranje stručnih timova, saradnju sa medijima, definisanje i sprovođenje aktivnosti po fazama, edukaciju, antropometrijska merenja dece, izrada i distribucija upitnika za evaluaciju, u saradnji sa resorom obrazovanja i sporta i omladine, a neophodno je obezbeđivanje kontinuiteta u aktivnostima na višegodišnjem nivou.

Planira se primena metodologije Svetske zdravstvene organizacije prilagođena našim uslovima (upitnici, anketiranje, antropometrijska merenja). Planira se istraživanje u osnovnim školama na teritoriji JBO.

I - II godina

- Formiranje stručnih timova;

- Medijska kampanja za motivisanje ciljnih grupa u učešću u aktivnostima koje se odnose na Uhranjenost školske dece i fizičku aktivnost;

- Pribavljanje pismene saglasnosti roditelja po potrebi;

- Priprema edukativnog materijala;

- Priprema i započinjanje antropometrijska merenja dece I razreda;

- Sprovođenje edukativnih aktivnosti.

II - III godina

- Antropometrijska merenja dece I razreda;

- Definisanje ciljne grupe gojazne dece, sprovođenje edukacije kroz "malu školu pravilne ishrane";

- Formiranje partnerstva sa sportskim organizacijama i NVO;

- Kontrolna merenja učenika u skladu sa mogućnostima i odzivom;

- Pisanje predloga školskog dopunskog obroka za škole u kojima postoji organizovana užina;

- Unos i statističke obrada podataka, fazni izveštaj.

III - IV godina

- Provera usvojenosti principa pravilne ishrane i redovnosti fizičke aktivnosti;

- Kontrolna antropometrijska merenja učenika u skladu sa mogućnostima i odzivom;

- Unos i statističke obrada podataka, fazni izveštaj.

IV godina

- Završetak unosa i statističke obrada podataka, evaluacija i pisanje konačnog izveštaja.

Izvršioci:

- Institut za javno zdravlje Vojvodine

INDIKATORI ZA UKUPNI PERIOD ISTRAŽIVANJA

- Broj održanih sastanaka stručnih timova, sa rukovodstvom škola, sa predstavnicima medija;

- Broj podeljenih anketnih upitnika;

- Broj obavljenih nadzora nad objektima škole (inspekcija vlage i buđi);

- Broj obavljenih nadzora nad školskim toaletima i mestima za pranje ruku;

- Broj zapisnika o prisustvu učenika u ispitivanoj učionici;

- Broj validno popunjenih anketnih upitnika za učenike;

- Broj validno popunjenih anketnih upitnika za zaposlene u školi;

- Broj validno popunjenih anketnih upitnika za upravu;

- Broj održanih edukacija;

- Broj izvršenih merenja učenika;

- Broj sastanaka u školama sa roditeljima i nastavnicima, na temu gojaznosti i fizičke aktivnosti;

- Broj validno popunjenih anketnih upitnika koji se odnosi na uhranjenost i fizičku aktivnost,

- Broj sastanaka sa roditeljima;

- Broj održanih edukacija na temu gojaznosti i fizičke aktivnosti, odnosno broj polaznika

- Pripremljen edukativni materijal i distribucija.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA U 2015. GODINI

Tabela: Finansijski plan programskog zadatka: Sprovođenje akcionog plana za životnu sredinu i zdravlje dece
Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	- Kancelarijski materijal (papir A4, 80 gr, toneri, DVD)	paušalno		25.000,00	25.000,00	0,00	25.000,00
A2	- Troškovi terenskog rada (gorivo, kilometraža)	km	5.000	45,00	225.000,00	225.000,00	0,00
A3	- unapređenje javno zdravstvene kontrole kvaliteta vode za piće u školama	kom	200	5.040,00	1.008.000,00	1.008.000,00	0,00
A4	- namirnice (voće, povrće, voda)	paušalno		20.000,00	20.000,00	0,00	20.000,00
A5	- Putničko vozilo	kom	1	1.000.000,00	1.000.000,00	1.000.000,00	0,00
A1-A5	TOTAL A				2.278.000,00	2.233.000,00	45.000,00
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 2 lekara specijaliste higijene	čas rada	360	705,62	254.023,20	127.011,60	127.011,60
B2	- 2 lekara na specijalizaciji	čas rada	360	522,74	188.186,40	94.093,20	94.093,20
B3	-1 dipl.inženjer elektrotehnike	čas rada	90	432,12	38.890,80	19.445,40	19.445,40
B4	-2 medicinske sestre - tehničara (SSS)	čas rada	360	311,38	112.096,80	56.048,40	56.048,40
B5	- 1 programer (VŠS)	čas rada	180	304,08	54.734,40	27.367,20	27.367,20
B6	- 2 vozača	čas rada	240	203,35	48.804,00	24.402,00	24.402,00
B7	- 2 inženjera tehnologije (VŠS)	čas rada	240	304,08	72.979,20	36.489,60	36.489,60
B8	- ugovor o autor. delu za prevod na jezike nacionalnih manjina	ugovor	1		20.000,00	0,00	20.000,00
B1-B8	TOTAL B				789.714,80	384.857,40	404.857,40
Vrednost projekta	TOTAL A+ TOTAL B				3.067.714,80	2.617.857,40	449.857,40

Unapređenje prevencije karijesa ranog detinjstva (KRD) u Autonomnoj pokrajini Vojvodini

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE

Karijes ranog detinjstva (u daljem tekstu KRD) predstavlja akutnu formu karijesa mlečnih zuba, koja se najčešće javlja u prvoj godini života deteta, na labijalnim površinama maksilarnih sekutića, brzo progredira i rezultira frakturama krunica i brojnim lokalnim i opštim komplikacijama.

U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti Svetske zdravstvene organizacije - 10. revizija /MKB-10/ (Knjiga 1), ovaj dijagnostički entitet obuhvaćen je šifrom K02.4 (Odontoclasia; Kružni karijes zuba; Melanodontia infantilis; Melanodontoclasia). Etiologija KRD najčešće se povezuje sa nekim nepromenljivim činiocima (nasledni faktori, prevremeno rođena deca i ročna novorođenčad mala za gestacijsku starost) i promenljivim činiocima rizika (prenošenje bakterijskih uzročnika sa majke na dete, dugotrajno noćno hranjenje i pojenje na flašicu, dodati šećeri u hrani i napicima u ishrani male dece, neadekvatna oralna higijena i nekorišćenje preventivnih stomatoloških pregleda u ranom detinjstvu).

Prisustvo KRD dovodi do poremećaja ishrane zbog bolova i/ ili nedostatka zuba usled prevremene ekstrakcije, oboljenja digestivnog trakta, česte pojave respiratornih infekcija i poremećaja opšteg fizičkog razvoja (težina, visina). Neblagovremena prevencija, dijagnostika i sanacija KRD dovodi do zaostajanja razvitka kostiju lica i vilica, pojave malokluzija, dentoalveolarnih infekcija, afekcije zametaka stalnih zuba dentalnom infekcijom, gingivitisa, parodontalnih oboljenja, afekcije udaljenih sistema i organa, sa mogućnošću generalizacije infekcije. KRD utiče i na psihosocijalni razvoj deteta. Pojava nervoze, nesanice zbog bolova, uznemirenosti i straha od stomatoloških intervencija, ortodontski, fonetski poremećaji i narušena estetika potenciraju odsustvovanje deteta iz kolektiva, povlačenje u sebe, interpersonalnu diskomunikaciju i narušen kvalitet života.

Visoka prevalencija karijesa u ranom detinjstvu (KRD) (prema podacima iz objavljenih stručnih radova na uzorku više stotina dece, raširenost ovog poremećaja, moguće, prelazi 30% u Vojvodini), i samim tim njegov zdravstveni i socioekonomski značaj za širu društvenu zajednicu, nameće potrebu istraživanja etioloških faktora kao i definisanje programa u prevenciji ovog oboljenja.

Sanacija KRD i njegovih posledica skupim i sofisticiranim materijalima uz učešće visoko specijalizovanog kadra, često u opštoj anesteziji, zahteva znatna materijalna sredstva a rezultira skromnim rezultatima i recidivima bolesti, što naglašava i njegov ekonomski značaj za društvo.

Način rutinskog prikupljanja podataka o dijagnostičkom entitetu karijesa (šifra u MKB-10 - K02) u okviru Izveštaja o radu Službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu domova zdravlja u našoj zemlji, ne omogućava posebno sagledavanje broja slučajeva karijesa ranog detinjstva u bilo kojoj vremenskoj seriji (K02.4).

Takođe, način izveštavanja o izvršenju plana rada doma zdravlja (planska tabela br. 30), ne omogućava posebno sagledavanje broja pruženih preventivnih stomatoloških pregleda odojčadi i dece od 1. do 3. godine, jer se ovi podaci prikazuju sumarno sa pruženim preventivnim stomatološkim pregledima svih uzrasnih kategorija stanovništva već više godina. Slično, Izveštaji o pokazateljima kvaliteta rada stomatološke zdravstvene zaštite domova zdravlja ne omogućuju uvid u obim preventivnih stomatoloških pregleda dece uzrasta 0-3 godine.

Iako je 2009. godine Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu izradio Nacionalni program preventivne stomatološke zdravstvene zaštite za period 2009-2015. godina, sa pripadajućim Akcionim planom ("Službeni glasnik RS" 22/09) - ne postoji posebna programska aktivnost koja se odnosi na unapređenje stomatološke zdravstvene zaštite prevremeno rođene dece i ročne novorođenčadi telesne mase manje od 2500 grama, niti postoji način da se, na osnovu rutinske zdravstvene statistike, utvrdi da li je došlo do povećanja ili smanjenja obuhvata preventivnim stomatološkim pregledima odojčadi i male dece, kao osnovnim merama specifične prevencije oboljenja - karijesa ranog detinjstva/KRD.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti cilj:

Unapređenje oralnog zdravlja odojčadi i male dece u AP Vojvodini pod većim rizikom za razvoj karijesa ranog detinjstva/KRD, putem evaluacije faktora rizika za nastanak KRD, radi primene odgovarajućih strategija promocije zdravlja, obuke stomatologa i izabranih lekara male dece za podršku i izvođenje većeg obima i kvaliteta preventivnih stomatoloških pregleda kod dece u ranom detinjstvu i razvoja specifičnog preventivnog stomatološkog programa u AP Vojvodini za period 2016-2020. godina.

Specifični ciljevi:

1. Podizanje svesti, informisanje i povećanje znanja roditelja odojčadi i male dece o merama prevencije i kontrole karijesa ranog detinjstva, putem socijalno-marketinške intervencije u zajednici;

2. Edukacija stomatologa - predstavnika svih domova zdravlja u AP Vojvodini, za rano sprovođenje terapijskih intervencija pre nastanka ireverzibilnih promena na zubima i lokalnih opštih komplikacija, tokom 2015. godine;

3. Edukacija pedijatara i lekara opšte medicine (izabranih lekara odojčadi i male dece) - predstavnika svih domova zdravlja u AP Vojvodini, za podršku preventivnim stomatološkim merama ranog detinjstva, tokom 2015. godine;

4. Izrada predloga Programa preventivne stomatološke zaštite porodice sa odojčadima i malom decom za teritoriju AP Vojvodine, 2016-2020. godina.

5. Evaluacija faktora rizika za pojavu karijesa ranog detinjstva putem anketnog istraživanja roditelja novorođenčadi u AP Vojvodini, u periodu 30. april - 31. oktobar 2015. godine, sa posebnim akcentom na roditelje prevremeno rođene dece i ročne novorođenčadi sa telesnom masom manjom od 2500g, sa utvrđivanjem kohorte za praćenje efekata Programa;

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

Ovaj programski zadatak specifične ciljeve 1-4. ostvaruje putem zdravstveno-preventivne intervencije u zajednici a 5. cilj putem epidemiološke studije preseka.

1. Definisanje sadržaja zdravstveno-vaspitnih sredstava (edukativnog filma, plakata, agitke i interaktivne internet stranice IZJZV).

Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine (IZJZV) će u saradnji sa angažovanim stručnjacima u oblasti preventivne stomatologije izraditi zdravstveno-vaspitna sredstva (edukativni film, plakat, agitku i interaktivnu internet stranicu) namenjene roditeljima dece uzrasta do 3 godine, sa ciljem senzibilizacije i informisanja roditelja na činioce rizika za KRD.

2. Izrada i podela edukativnih sredstava.

Edukativna sredstva izradiće se u tiražu koji omogućava da budu raspoređena u sve zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite u AP Vojvodini, 9 opštih bolnica, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Klinički centar Vojvodine, Kliniku za stomatologiju Vojvodine, 6 zavoda za javno zdravlje i Institut za javno zdravlje Vojvodine. Sva zdravstveno-vaspitna sredstva biće dostupna na internet stranici Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

3. Izrada programskog sadržaja edukacija.

Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine, u saradnji sa stručnjacima u oblasti preventivne stomatologije, sačiniće programski sadržaj 2 vrste edukacije - za izabrane lekare/ pedijatre dece predškolskog uzrasta i stomatologe domova zdravlja. Programski sadržaj edukacija akreditovaće se u vidu seminara kod Zdravstvenog saveta Srbije.

4. Organizacija i izvođenje edukacija.

Organizovaće se 5 edukacija - 3 edukacije za izabrane lekare/ pedijatre dece predškolskog uzrasta u Vojvodini (obuhvatiće načelnike i predstavnike službi za opštu medicinu i službi za zdravstvenu zaštitu dece) i dve edukacije za stomatologe - izabrane lekare dece u domovima zdravlja, u periodu mart - novembar 2015. godine.

5. Evaluacija faktora rizika za karijes ranog detinjstva.

Evaluacija faktora rizika za pojavu karijesa ranog detinjstva sprovešće se putem anketnog istraživanja roditelja novorođenčadi u AP Vojvodini, u periodu 30. april - 31. oktobar 2015. godine. Obuhvatiće sve majke novorođene dece pri otpustu iz porodilišta, sa posebnim akcentom na majke prevremeno rođene dece i ročne novorođenčadi sa telesnom masom manjom od 2500g, sa utvrđivanjem kohorte za praćenje efekata Programa. Stručnjaci preventivne stomatologije i Instituta za javno zdravlje Vojvodine kreiraće plan anketnog istraživanja. Podaci će se uneti u elektronsku bazu podataka i obraditi primenom deskriptivne i inferencijalne statistike i generisanjem statističkih modela koji objašnjavaju međuodnose različitih faktora rizika za karijes ranog detinjstva.

6. Izrada predloga Programa preventivne stomatološke zaštite porodice sa odojčadima i malom decom za teritoriju AP Vojvodine, 2016-2020. godina.

Po završenoj evaluaciji faktora rizika za pojavu karijesa ranog detinjstva angažovani stručnjaci preventivne stomatologije i Instituta za javno zdravlje Vojvodine sačiniće predlog Programa preventivne stomatološke zaštite porodice sa odojčadima i malom decom za teritoriju AP Vojvodine, za period 2016-2020. godina.

7. Izrada izveštaja

Izveštaj o izvršenom programskom zadatku će sačiniti stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine do kraja januara 2016. godine.

Izvršioci programskog zadatka:

• Institut za javno zdravlje Vojvodine;

• Klinika za stomatologiju Vojvodine, zavodi za javno zdravlje u AP Vojvodini, Klinički centar Vojvodine (Klinika za ginekologiju i akušerstvo) i 9 opštih bolnica u AP Vojvodini (Odeljenja/službe za ginekologiju i akušerstvo) - Subotica, Sombor, Vrbas, Senta, Kikinda, Zrenjanin, Pančevo, Vršac i Sremska Mitrovica.

INDIKATORI

Kvalitativni procesni indikatori:

1. Sadržaj edukativnih sredstava (postera, agitke i dve vrste letaka) - štampani primerci edukativnih sredstava i elektronski primerci dostupni na internet stranici IZJZV;

2. Sadržaj kontinuirane medicinske edukacije - Power-Point prezentacije objavljene na internet stranici Instituta za javno zdravlje Vojvodine;

3. Fotodokumentacija sa održanih edukativnih seminara;

4. Protokol anketnog istraživanja - sadržaj protokola (dokument);

5. Izveštaj o anketnom istraživanju o faktorima rizika za pojavu karijesa ranog detinjstva.

Kvantitativni procesni indikatori:

1. Tiraž edukativnih sredstava (postera i agitke) - spisak sa specifikacijom tiraža po vrsti zdravstvenih ustanova i jeziku nacionalnih zajednica;

2. Broj prisutnih učesnika edukacija;

3. Prosečne ocene različitih evaluacionih karakteristika edukacija od strane učesnika;

4. Proporcija činilaca rizika za nastanak karijesa ranog detinjstva;

5. Numerički indikatori koji objašnjavaju međuodnose različitih faktora rizika za karijes ranog detinjstva.

Ishodni indikator:

Dokument predloga Programa preventivne stomatološke zaštite porodice sa odojčadima i malom decom za teritoriju AP Vojvodine, za period 2016-2020. godina.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA U 2015. GODINI

Tabela: Finansijski plan programskog zadatka: Unapređenje prevencije karijesa ranog detinjstva (KRD) u AP Vojvodini
Budžetska oznaka	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
A	Materijalni troškovi
A1	- Štampa i dizajn plakata, 500x700mm	kom	5.000	18,720	93.600,00	93.600,00	0,00
A2	- Štampa i dizajn agitke, A4, 4/4	kom	10.000	9,96	99.600,00	99.600,00	0,00
A3	- CD/DVD-rom	kom	100	33,00	3.300,00	0,00	3.300,00
A4	- Kancelarijski materijal (papir A4x50, 3 PC tonera, 4 tonera za fotokopir aparat, 200 fascikli, 1 flipčart, papir za fipčart, 20 flomastera za belu tablu)	paušal			100.000,00	0,00	100.000,00
A1-A4	TOTAL A				296.500,00	193.200,00	103.300,00
B	Nematerijalni troškovi - Institut
B1	- 6 lekara specijalista, doktori nauka	čas rada	60	705,62	42.337,20	21.168,60	21.168,60
B2	- 4 lekara specijaliste	čas rada	40	705,62	28.224,80	14.112,40	14.112,40
B3	- 1 diplomirani matematičar	čas rada	10	432,12	4.321,20	2.160,60	2.160,60
B4	- 2 više medicinske sestre	čas rada	20	347,39	6.947,80	3.473,90	3.473,90
B5	- 4 medicinske sestre	čas rada	40	311,38	12.455,20	6.227,60	6.227,60
B6	- 1 sistem inženjer (VŠS)	čas rada	20	304,08	6.081,60	3.040,80	3.040,80
B7	- 1 programer	čas rada	20	232,06	4.641,20	2.320,60	2.320,60
B8	- 2 sistem operatera	čas rada	40	232,06	9.282,40	4.641,20	4.641,20
B1-B8	TOTAL B				114.291,40	57.145,70	57.145,70
C	Nematerijalni troškovi - Zavodi za javno zdravlje u APV
C1	- 6 lekara specijalista	čas rada	60	705,62	42.337,20	21.168,60	21.168,60
C2	- 6 medicinskih sestara	čas rada	60	311,38	18.682,80	9.341,40	9.341,40
C1-C2	TOTAL C				61.020,00	30.510,00	30.510,00
D	Nematerijalni troškovi - Opšte bolnice u APV
D1	- 18 medicinskih sestara	čas rada	900	311,38	280.242,00	280.242,00	0,00
D1	TOTAL D				280.242,00	280.242,00	0,00
E	Nematerijalni troškovi - Klinički centar Vojvodine - Klinika za ginekologiju i akušerstvo
E1	- 6 medicinskih sestara	čas rada	300	311,38	93.414,00	93.414,00	0,00
E1	TOTAL E				93.414,00	93.414,00	0,00
F	Nematerijalni troškovi - Klinika za stomatologiju Vojvodine
F1	- 1 stomatolog - doktor nauka	čas rada	165	705,62	116.427,30	116.427,30	0,00
F1	TOTAL F				116.427,30	116.427,30	0,00
Vrednost programa TOTAL A+ TOTAL B + TOTAL C + TOTAL D + TOTAL E + TOTAL F					961.894,70	770.939,00	190.955,70