PRAVILNIK
O METODAMA ISPITIVANJA SORTE KRMNOG BOBA (VICIA FABA L.) RADI PRIZNAVANJA SORTE

("Sl. glasnik RS", br. 4/2015)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se metode ispitivanja sorte krmnog boba (u daljem tekstu: sorta), na oglednom polju i u laboratoriji, radi priznavanja sorte.

Član 2

Metodama iz člana 1. ovog pravilnika ispituju se određene bitne osobine sorte, radi utvrđivanja:

1) proizvodne i upotrebne vrednosti sorte (VCU test);

2) različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte (DUS test).

Metode ispitivanja sorte su skup postupaka i podataka koje preduzima, odnosno prikuplja pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja za vršenje ispitivanja sorte (u daljem tekstu: izvođač ogleda).

Član 3

Proizvodna i upotrebna vrednost sorte (VCU test) utvrđuje se na osnovu rezultata ispitivanja određenih bitnih osobina sorte koje se odnose na:

1) prinos zrna;

2) hemijski sastav zrna.

Sorta se ispituje tako što se bitne osobine iz stava 1. ovog člana sorte koja se ispituje upoređuju sa bitnim osobinama jedne ili više sorti standard, u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.

Član 4

Sorta se ispituje u više odvojenih ogleda na oglednom polju.

Ogled iz stava 1. ovog člana čine elementarne parcele na kojima se vrši ispitivanje.

Ogled se izvodi po planu "potpuno slučajnog blok sistema" u četiri ponavljanja, a randomizacija, odnosno plan ogleda isti je za sve lokalitete.

Sorta se ispituje na najmanje tri lokaliteta koji čine mrežu ogleda.

Član 5

Sorta se ispituje na oglednom polju u skladu sa zahtevom za priznavanje sorte u kome vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik predlaže da se sorta, radi ispitivanja seje sa sortom standard u određeni ogled.

Kao sorta standard određuje se sorta koja po svojim biološkim i proizvodnim osobinama ima najveću vrednost za namenu za koju se vrši ispitivanje.

Za ispitivanje na oglednom polju dostavlja se seme sorte koje je ispitanog kvaliteta, zdravstveno ispravno i netretirano.

Član 6

Predusev na celoj površini oglednog polja na kome se vrši ispitivanje sorte ne mogu biti druge leguminoze.

Sorta se ispituje na zemljištu bez depresija, zemljištu dobre strukture i plodnosti, koje je pre setve ispitano na prisutnost zemljišnih štetočina, a po potrebi, izvodi se i predsetveno tretiranje insekticidima.

Količine mineralnih đubriva, vreme i način njihove primene, kao i ostale agrotehničke mere primenjuju se prilikom ispitivanja sorte na oglednom polju tako da budu u skladu sa najvišim nivoom tehnologije gajenja leguminoza.

Član 7

Sorta koja se ispituje seje se na površini od 10 m2, a čine je 4 reda od po 5 m dužine sa razmakom između redova od 50 cm, razmakom između biljaka u redu od 5 cm, razmakom između parcela od 50 cm i razmakom između blokova od 1 m.

Seme se seje na dubini od 4 do 7 cm, zavisno od osobina zemljišta, njegove vlažnosti i krupnoće semena.

Član 8

U toku vegetacije sorte koja se ispituje, evidentiraju se sledeći podaci:

1) datum setve i datum nicanja (preko 50% izniklih biljaka);

2) datum punog cvetanja (preko 50% cvetalih biljaka);

3) datum tehnološke zrelosti - žetve (kada mahune sazru i pocrne, zrno u njima bude suvo i tvrdo, a lišće opalo);

4) visina biljke u cm - meri se od osnove do vrha stabljike uzetih sa jednog mesta za sva četiri ponavljanja;

5) visina biljke do prvih mahuna u cm - meri se od osnove do prve donje mahune i to sa istih biljaka sa kojih se meri i visina;

6) broj mahuna po biljci i broj etaža u mahuni koje se broje na istim biljkama na kojima se meri i visina biljke;

7) masa 1000 zrna (g);

8) poleganje biljaka koje se prikazuje ocenama od jedan (1) do devet (9), i to:

(1) ocena 1 - znači da ima od 75% do 100% poleglih biljaka;

(2) ocena 3 - znači da ima od 50% do 75% poleglih biljaka;

(3) ocena 5 - znači da ima od 25% do 50% poleglih biljaka;

(4) ocena 7 - znači da ima do 25% poleglih biljaka;

(5) ocena 9 - znači da nema poleglih biljaka.

Član 9

U toku ispitivanja sorte u oglednom polju, u odnosu na standardnu sortu, utvrđuje se stepen prisustva bolesti i štetočina, s tim što izvođači ogleda sami evidentiraju vrstu i stepen prisustva bolesti.

Ocenjivanje otpornosti sorte prema bolestima i štetočinama vrši se po skali od jedan (1) do devet (9), i to:

1) ocena 1 - znači da ima od 75% do 100% obolelih biljaka;

2) ocena 3 - znači da ima od 50% do 75% obolelih biljaka;

3) ocena 5 - znači da ima od 25% do 50% obolelih biljaka;

4) ocena 7 - znači da ima do 25% obolelih biljaka;

5) ocena 9 - znači da nema obolelih biljaka.

Član 10

U toku proizvodne godine izvođač ogleda po kosidbi svake sorte u oglednom polju merenjem utvrđuje:

1) prinos zrna (kg/parceli sa 14% vlage) za svako ponavljanje.

Na osnovu rezultata dobijenih merenjem iz stava 1. ovog člana izračunava se prinos sorte izražen u kg/parceli i kg/ha za sve sorte u ogledu.

Član 11

Sorta se ispituje u laboratoriji tako što se ispituje hemijski sastav zrna, odnosno tako što se ispituje sadržaj:

(1) sirovih proteina;

(2) sirove celuloze;

(3) suve materije;

(4) masti;

(5) pepela;

(6) BEM.

Da bi se utvrdio hemijski sastav zrna iz stava 1. ovog člana uzima se prosečan uzorak veličine 0,5 kg iz svih ponavljanja u mikroogledu sa jedne lokacije, u drugoj godini ispitivanja.

Član 12

Izvođač ogleda po završenom ispitivanju sorte na oglednom polju evidentira sledeće podatke: naziv izvođača ogleda; ime i prezime odgovornog lica za izvođenje ogleda; lokalitet na kome se izvodi ogled; tip zemljišta i sadržaj hranljivih materija u zemljištu na kome se nalazi ogledno polje; predusev; obavljene agrotehničke mere; podatke iz čl. 8-10. ovog pravilnika, kao i druge podatke koji utiču na prinos ispitivane sorte (oštećenja od štetočina, prirodnih nepogoda i drugo).

Izvođač ogleda po završenom ispitivanju sorte u laboratoriji evidentira podatke iz člana 11. stav 1. ovog pravilnika, kao i naziv izvođača ogleda, ime i prezime odgovornog lica za izvođenje ogleda i lokalitet na kome se ogled izvodi.

Podaci iz st. 1. i 2. ovog člana sastavni su deo godišnjih i konačnih rezultata ispitivanja.

Član 13

Različitost, uniformnost i stabilnost sorte (DUS test) ispituje se metodom određenom tehničkim uputstvom za testiranje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte.

Član 14

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".